Professional Documents
Culture Documents
Прајорова упутства
Прајорова упутства
1 Садржај
Ја сматрам да П.
или:
или:
Декарт тврди да П. Сматрам ту тврдњу прихватљивом из ових разлога: ...
2.1.1
Постоји више ствари које могу бити циљ рада из филозофије. Радови обично
почињу излагањем неког гледишта или аргумента које се затим узима у
разматрање. У раду се онда покушава једно или два од следећег:
Без обзира шта од овога узмете да радите, морате екплицитно навести разлоге
за своју тврдњу. Студентима се често чини да нема потребе бранити неку
тврдњу када је њима јасно да је тврдња тачна. Међутим, врло је лако преценити
смагу нашег сопственог гледишта. Најзад, ми га већ прихватамо. Потребно је да
претпоставите да они који вас слушају или читају не деле ваше мишљење. Ваш
рад треба да буде покушај да се људи убеде у ваше мишљење. Немојте дакле
почињати претпоставком коју ће ваши противници сигурно одбацити. Да бисте
имали било какве шансе да људе убедите, морате почети од опште прихваћених
претпоставки.
2.2 Добар филозофски рад је скроман и мало тврди, али
представља свој закључак јасно и брани га добрим
разлозима
Људи често покушавају да постигну исувише у свом филозофском раду. Исход
тога је обично нечитљив рад, пун недовољно брањених и слабо објашњених
тврдњи. Немојте дакле бити сувише амбициозни. Не покушавајте да у раду од
2-5 страна установите закључке од којих ће се затрести свет. Када се ради како
треба, филозофија напредује малим корацима.
2.3 Оригиналност
Сврха ових радова јесте да покажете да разумете материјал и да сте способни да
о њему размишљате критички. Да бисте то постигли, рад мора да покаже неко
ваше самостално размишљање.
Пре но што почнете писање прве верзије, размотрите ова питања: У ком реду
треба да објасните појмове и становишта које ћете раљсправљати? На ком
месту треба да представите гледиште или аргумент свог противника? На ком
месту треба да изложите критику свог противника? Да ли неки од ваших
закључака претпоставља да се најпре расправља о неком другом закључку? И
тако даље. Колико ће на крају ваш рад бити јасан зависи много зависи од
структуре рада. Због тога је потребно да о овим питањима размишљате пре но
што почнете да пишете.
Посветите пуну пажњу свом нацрту. Треба да буде исцрпан. (Нпр. за рад од 5
страна нацрт може да заузме целу страну.)
Све ово тражи времена. Зато бисте требали да почнете са радом чим добијете
теме.
3.2.1.1
Можда претпостављате да, пошто особа која ће радове оцењивати већ зна доста
о вашој теми, можете изоставити основна објашњења и пишете на супер-
софистициран начин, као што би то радили стручњаци међу собом. Гарантујем
вам да ће то ваш рад учинити неразумљивим.
3.2.1.2
Ако ваш рад звучи као да је писан за трећеразредну публику, онда сте
вероватно постигли задовољавајућу јасноћу.
3.2.1.3
На часовима ћете се понекад бавити филозофима чије је писање нејасно и
компликовано. Свако ко их чита сматра њихово писање тешким и
фрустрирајућим. Ти аутори су важни за филозофију упркос њиховом лошем
писању, а не због њега. Дакле, не покушавајте да их имитирате.
3.2.2 Учините структуру рада очигледном
Нека структура вашег рада буде очигледна ономе ко чита. Читалац не би требао
да улаже напор да сагледа структуру. Тресните му је у лице.
Како да то урадите?
3.2.2.1
Најпре користите речи као:
3.2.2.2
Још један начин на који можете читаоцу учинити структуру рада очигледном је
да кажете шта сте урадили до сада и шта ћете урадити следеће. Можете рећи
нешто овако:
Почећу са...
Пре но што кажем шта није у реду са овим аргументом, желим да...
Ове речи сугеришу да...
Сада ћу бранити ову тврдњу...
Још један разлог у прилог ове тврдње произилази из ...
На пример...
Ове речи заиста чине велику разлику. Размотрите ова два фрагмента:
... Управо смо видели да С каже да П. Сада ћу представити два аргумента за не-
П. Мој први аргумент је...
Мој други аргумент да не-П је...
С може одговорити на моје аргументе на неколико начина. На пример, он може
рећи ...
Међутим, овај одговор не ради јер ...
Још један начин на који С може да одговори на моје аргументе јесте да тврди ...
Али и овај одговор није добар јер...
Видели смо, дакле, да ни један од С-ових одговора на мој аргумент да не-П није
успешан. Према томе, треба одбацити С-ову тврдњу да П.
Зар није лако сагледати каква је структура ових радова? Тако треба да буде и у
вашим радовима.
3.2.2.3
Још једна врло важна ствар: потребно је да буде сасвим јасно када излажете
своје мишљење а када излажете мишљење неког од филозофа којим се
бавимо. Читалац никада не сме да буде у недоумици око тога.
Ови захтеви изгледа вуку у супротним правицима. (Као да први каже „Не
причајте сувише“ а други „Причајте пуно“.) Ако се ови захтеви правилно схвате
видећете да се оба могу испунити.
3.2.3.1
Саветујемо вам да будете сажети јер не желимо да лутате по свему што
знате о датој теми, покушавајући да покажете како пуно знате и како сте
паметни. Сваки наслов упућује на једно посебно питање или проблем, и
потребно је да се бавите тим проблемом.
3.2.3.2
У вашем раду треба да буду само ствари које се директно односе на тај
проблем. Избаците све остало. Увек је боље усредсредити се на једну или
две ствари и развити их подробније него претрпавати. Једна или две добре
стазе су боље од непрегледне џунгле.
3.2.3.3
Формулишите централно питање или проблем којим желите да се бавите и
све време га имајте на уму. Јасно кажите који је то проблем, и зашто је то
уопште проблем. Пазите да све што пишете буде релевантно за тај проблем.
Поред тога, објасните у раду зашто је то релевантно. Немојте да оставите
читаоцу да сам погађа.
3.2.3.4
Једна од ствари на коју мислим када кажем „дајте пуно објашњење“ јесте да,
када имате добру поенту, немојте је избацити само у једној реченици. Објасните
је; дајте пример; појасните како она користи вашем аргументу.
3.2.3.5
Али „дајте пуно објашњење“ такође значи бити јасан и експлицитан највише
што можете. Није добро жалити се, након што вам је рад оцењен, „Знам да сам
то рекао, али оно што сам мислио је...“. Кажите тачно шта мислите. Део онога
што се оцењује је колико сте у стању да то урадите.
3.2.3.6
Замислите да читалац није читао материјал о коме пишете, и да није о њему
много мислио унапред. Наравно, то неће бити тачно. Али ако пишете као да је
то истина, то ће вас натерати да објасните техничке појмове, објасните чудне
или магловите дистинкције, и да будете прецизни у највећој могућој мери када
представљате шта су други филозофи рекли.
3.2.3.7
Заправо, било би врло корисно да одете један корак даље и
замислите да је читалац лењ, глуп и злобан. Лењ је јер не
жели да одгонета шта ваше завијене реченице значе, и не
жели да одгонета у чему се састоји ваш аргумет, уколико
то већ није очигледно. Глуп је, тако да морате све да му
сервирате јасно и сажвакано. И злобан је, тако да неће
читати ваш рад добронамерно и благонаклоно. (На пример,
ако кажете нешто што се може интерпретирати на више од
једног начина, он ће претпоставити да сте хтели да кажете
ону мање прихватљиву ствар.) Ако разумете материјал о
коме пишете, и ако пишете за оваквог читаоца, вероватно
ћете добити 10.
Фетус је личност
Убити неку личност је лоше
Дакле, убити фетус је лоше
То је стога што не знамо шта аутор мисли када фетус назива „личношћу“. По
једном схватању речи „личност“, може бити сасвим очигледно да је фетус личност;
али онда је спорно да ли је увек лоше убити неку личност, у том смислу
„личности“. По другом схватању те речи, може бити прихватљивије рећи да је увек
лоше убити личност, али потпуно нејасно да ли је онда фетус „личност“. Аутор
мора да појасни како користи ту реч.
3.2.5.1
Обратите пажњу да ли разумете шта тачно значи гледиште које критикујете.
Студенти губе много времена критикујућу гледишта која звуче слично, али су
заправо различита од гледишта којима треба да се баве. Запамтите, филозофија
захтева високи степен прецизности. Није довољно само стећи општу идеју о
нечијем аргументу или гледишту. Треба их схватити тачно и прецизно. Велики део
посла у филизофији чине покушаји да се уверимо да смо гледиште противника
тачно схватили.
3.2.5.2
Претпоставите да је ваш читалац глуп (видите горе 3233). Али немојте
претпостављати да су филозоф или гледиште које критикујете глупи. Да су глупи,
не бисмо их помињали. Ако не можете да видите ништа што ваља у неком
гледишту, можда је то зато што немате довољно искуства у бављењу том темом, и
стога нисте схватили зашто је некима то гледиште привлачно. Покушајте да видите
шта њих мотивише.
Филозофи кажу понекад нешто претерано, али ако гледиште које ви приписујете
неком филозофу изгледа очигледно сумануто, онда бисте требали добро да
промислите да ли он заиста каже оно што ви мислите да каже. Покушајте да
смислите које би разумно гледиште тај филозоф могао да има на уму, и усмерите
своје аргументе протим тог гледишта.
3.2.5.3
У свом раду, увек морате да објасните ште је гледиште пре но што га критикујете.
Ако не објасните шта сматрате да је становиште филозофа Ф, читалац неће моћи да
процени да ли је ваша критика Ф-а добра, или је једноставно заснована на
неразумевању или погрешној интерпретацији Ф-овог гледишта. Дакле кажите
читаоцу шта мислите да Ф каже.
3.2.5.4
Али не покушавајте да кажете читаоцу све што знате о Ф-овом гледишту. Треба да
дате и свој филозофски допринос. Прикажите само оне делове Ф-овог гледишта
који се непосредно односе на оно чиме се у раду бавите.
3.2.5.5
Понекад ћете морати да браните своју интерпретацију Ф-овог гледишта тако што
ћете цитирати одељке који иду у прилог ваше интерпретације. Имате право да
расправљате о гледишту које би аутор могао заузимати, или требао заузимати, иако
не можете да нађете сведочанство за то у његовом тексту. Међутим, када ово
радите, то мора бити експлицитно назначено. Реците нешто овако:
3.2.5.6 Цитати
3.2.5.7 Парафразе
Хјум каже да се сви опажаји људског духа деле на две врсте, утиске и
идеје. Разлика је у томе колико снаге и живости они имају у нашим
мислима и свести. Опажаји са највише снаге и насилности су утисци.
То су осећаји, осећања и емоције. Идеје су слабе слике нашег
мишљења и расуђивања.
У реду је дакле поставити питања у вашем раду и указивати на проблеме чак и када
нисте у стању да на њих пружите задовољавајући одговор. Можете оставити нека
питања без одговора на крају рада. Али објасните читаоцу да таква питања
остављате без одговора намерно. И реците бар нешто о томе како би се на питања
могло одговорити и шта чини та питања интересантним и релевантним за тему
којом се бавите.
Ако има нешто у неком гледишту да вам није јасно, немојте то занемаривати.
Укажите на нејасност. Предложите неколико начина на које се гледиште може
разумети. Објасните зашто није јасно која је од ових интерпретација коректна.
3.2.7.2
Ако процењујете два филозофска мишљења и, након пажљиве анализе, налазите да
се не можете одлучити између њих, то је у реду. Сасвим је у реду рећи да су јаке и
слабе стране ових мишљења отприлике на истом нивоу. Али имајте на уму да да је
то такође једна тврдња која захтева објашњење и рационалну одбрану, као и свака
друга. Треба да покушате да пружите разлоге за ту тврдњу које би сматрао
убедљивим и неко ко до тада није веровао да су та два мишљења једнаке
вредности или значаја.
3.2.7.3
Понекад ћете током писања увидети да ваши аргументи нису тако добри као су вам
испрва изгледали. Можете доћи до извесних примедби на ваше гледиште на које
нећете имати добар одговор.. Немојте паничити. Ако у вашем аргументу постоји
проблем који не можете решити, покушајте да видите зашто га не можете решити.
У реду је да промените тезу и прихватите ону коју можете бранити. На пример,
уместо да пишете рад који даје сасвим солидну одбрану гледишта П, можете
променити тактику и писати рад који иде овако:
Писање рада овакве врсте не значи сте „попустили“ пред противником. Најзад, ни
један од ових радова вас не обавезује на гледиште да не-П. Они су само искрена
објашњења тога да је тешко наћи конклузиван аргумент за П. Најзад, П још увек
може бити тачно.
3.3.1
Сада имате написану прву верзију целог рада. Оставите је да одлежи дан или два.
Онда јој се вратите и прочитајте је. При читању сваке реченице говорите сами себи
овакве ствари:
3.3.2
„Да ли ово заиста има смисла?“ „То је потпуно нејасно!“ „Ово звучи
претенциозно.“ „Шта ово значи.“ „Каква је веза између ове две реченице?“ „ Да ли
се овде само понављам?“ и тако даље
3.3.3
Пазите да свака реченица има неки користан учинак. Отарасите се оних које нису
такве. Чак и ако лепо звуче. Немојте никад укључивати у свој рад ствари које нису
важне за ваш главни аргумент, или ствари које не можете објаснити на простору
који вам стоји на располагању.
3.3.4
Ако нисте задовољни неком реченицом у свом раду, запитајте се зашто вам она
смета. Може бити да не разумете сасвим шта сте покушали да кажете, или да ипак
не верујете то што реченица каже.
3.3.5
Будите сигурни да реченице кажу тачно оно што желите да кажу. На пример,
претпоставите да сте написали „Абортус је исто што и убиство“. Да ли то заиста
мислите? Када је Освалд убио Кенедија, да ли је то било исто као абортус? Или сте
мислили нешто другачије? Можда сматрате да је абортус једна форма убиства.
Можете очекивати да ће у разговору људи разумети о чему причате. Али не бисте
требали да пишете на такав начин. Чак и ако је онај који ваш рад оцењује у стању
да препозна шта сте мислили, то је ипак лоше писање. У филозофској прози треба
да будете сигурни да сте рекли оно што сте мислили.
3.3.6
Такође обраћајте пажњу на структуру рада. Када преправљате прву верзију, много
је важније радити на структури и јасноћи целог рада, него сређивати ту и тамо неке
речи или изразе. Пазите да читалац види шта је ваш главна тврдња, и који су ваши
аргументи за ту тврдњу. Пазите да ваш читалац може да каже која је поента сваког
пасуса. Није довољно да ви знате која је поента. Она мора бити очигледна вашем
читаоцу, чак и ако је он лењ, глуп и злобан.
3.3.7
Ако можете, покажите радну верзију пријатељима или другим студентима да бисте
добили њихово мишљење или савет. Препоручујем вам да то радите. Да ли ваши
пријтељи разумеју вашу главну поенту? Да ли су им делови вашег рада нејасни или
их збуњују? Ако ваши пријатељи не разумеју нешто што сте написали, онда ни онај
ко оцењује неће то разумети. Могуће је да се деси да су вама ваши пасуси или
аргументи сасвим јасни, али бесмислени неком другом.
3.3.8
Још један начин да проверите вашу радну верзију јесте да је прочитате гласно. То
ће вам помоћи да видите да ли она има смисла. Читање на глас може вам помоћи да
уочите рупе у својој аргументацији, дигресије, и нејасноће.
3.3.9
Рачунајте да ћете писати пуно верзија свог рада. Бар 3 или 4!
Молим вас користите величину слова 12, дупли проред, број на свакој страници и
уобичајене маргине. Довољно је рад захефтати или ставити спајалицу. Није
потребно коричити, стављати пластичне фолије и сл.
Напишите своје име на почетку рада. И немојте предавати једину копију! (Ове
ствари треба да су очигледне, али се показује да нису.)