Da li je smisao svake vrste reenica

misao?
Razlika izmeu primarnog i
sekundarnog javljanja izraza
Kripkeovo shvatanje linih imena
Da li je mogue da iz istih reenica
proizlaze razliite misli?
ta je nominatum a ta smisao (izrazi i
reenice?
Kakvu analizu predla!e Rasel za
iskaze tipa "#kot je $io istovetan sa
autorom %ejverlija&?
' emu je slinost izmeu
(atnamovog i Kripkeovog shvatanja
znaenja imena?
Kako Rajl opovrgava pretpostavku po
kojoj su sve rei imena a znaenja rei
nosioci ovih imena?
Koje logike zagonetke !eli da rei
Rasel svojom teorijom denotacije? )ilova teorija konotacije i denotacije
Da li u o$inom jeziku postoje
reenice koje nemaju nominatum?
*ko postoje koje su to reenice?
ta (atnam podrazumeva pod
podelom lingvistikog rada?
' emu se+ prema Rajlu+ sastoji
Raselov i %itgentajnov doprinos
teoriji znaenja?
)isli+ predstave+ ,izike stvari
Kripkeovo razmatranje odnosa
izmeu imena i opisa
Razlika izmeu rigidnog i nerigidnog
designatora
*tomistiko i ,unkcionalistiko
shvatanje znaenja rei
' koje svrhe (atnam konstruie
primer sa -emljom i .liznakinjom?
' kojim sluajevima se sporedna
reenica ne mo!e zameniti drugom
iste istinosne vrednosti+ a da se ne
promeni istina celokupnog reeninog
sklopa?
Da li iskazi identiteta mogu $iti
in,ormativni? Kako je mogue
o$jasniti njihovu in,ormativnost ako
je identitet relacija izmeu o$jekata?
")islio sam da je vaa jahta vea nego
to jeste/& Da li je ova reenica
smislena?
Da li je uvek mogue zameniti jedan
termin drugim kore,erencijalnim
salva veritate? *ko nije+ o$jasniti kada
i zato je to tako/
Koji su razlozi naveli Kripkea da se
vrati stanovitu po kojem je znaenje
imena iscrpljuje u njegovoj
re,erenciji?
Da li toplota mo!e da ne $ude
kretanje molekula?
Da li per,ormativ mo!e da $ude
izra!en samo u jednoj vrsti reenica?
-ato je po #trosnu neophodno da se
uvede komunikaciona namera u
o$janjenje pojma znaenja?
0a koje naine konstativ mo!e da
$ude neuspean?
Kakav status+ prema 1stinu+ ima
razlika izmeu konstativa i
per,ormativa?
1snovne crte 2rajsove analize iskaza -ato i na koji nain 2rajs kritikuje
tipa "* je pod 3 neto
podrazumevao&
(#tivensonovu uzronu teoriju
znaenja
Razlika izmeu prirodnog i
neprirodnog znaenja
Kakvo mesto zauzimaju deklarativne
reenice u teoriji govornih akata?
Kako teorija istine mo!e da slu!i kao
teorija znaenja?
Koji je pojam primitivniji 4 istina ili
znaenje?
Da li su znaenja pose$na vrsta
entiteta? Kako $i Dejvidson odgovorio
na ovo pitanje?
Kakvu ulogu u ,ormiranju znaenja
reenica imaju namere govornika?
-ato je tvrdnja 4 "#neg je $eo& je
istinito akko je sneg $eo 4 mnogo
znaajnija nego to na prvi pogled
izgleda kada se $avimo jezikim
znaenjima?
Ko i zato tvrdi da je teorija znaenja
empirijska teorija?
Kakva je razlika izmeu policajevog
zaustavljanja vozila iskakanjem
ispred automo$ila i mahanjem stop
znakom?