SEMINARSKI RAD

IZ ETIKE
NIEOV IMORALIZAM

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
Sadraj
Saetak i kljune rei....................................................................................3
!"d................................................................................................................#
Nie"! i$"rali%a$.........................................................................................&
Zakljuak.......................................................................................................'
Literatura.....................................................................................................()
2
Saetak* Fridrih Nie bio je jedan od najveih mislilaca krize graanskog dr!"tva# koja
se ! zapadnoevropskim zemljama tek poela ocrtavati. Bio je i prorok mnogih pojava
kojima je tek on i dao odgovaraj!e ime# pop!t dekadencije# nihilizma# masovnosti itd.
$i emo se ! ovom rad! baviti pitanjem imoralizma# tj. Nieovim zahtevom za
prevrednovanjem tradicionalnog morala.
Kljune rei* dekadencija# genealogija morala# imoralizam# moral# Nie# nihilizam#
prevrednovanje svih vrednosti# smrt boga# volja za mo.
%
!"d
&' svoj dosada"njoj &na!ci o moral!( nedostajao je# ma koliko to !dno zv!alo#
problem samoga morala) nedostajalo je pitanje da li t! ima neeg problematinog.(
*
+z navedenog citata mo,emo !videti jedn! od osnovnih Nieovih te,nji# a to je da
potkopa staro poverenje ! jedan od najsig!rnijih temelja na kojima s! -ilozo-i godinama
gradili svoja !enja . ! moral. Njegovo ne prihvatanje postojanja morala po sebi# nije
destr!kcija morala zarad nemorala. Njegov imoralizam
2
, kako je Nie i nazivao svoj!
pozicij!# jeste zapravo# te,nja za osloboenjem ,ivota od tradicionalnog morala# koji se
ovome namee kao krajnja svrha i apsol!tno naelo. Nie zahteva# ili bolje reeno#
zapoveda odricanje i !ni"tenje morala koji stoji nas!prot samog ,ivota i stvarnosti. S toga
moral vi"e nije ni"ta egzistentno# on pripada svet! inteligibilnih privida. & Nema nikakvih
moralnih -enomena# postoji samo moralno t!maenje -enomena...(
%
$oral nije ni"ta po
sebi postojee# moralno je samo mi"ljenje# mnjenje. Nie kroz itrav! svoj! -ilozo-ij!
negira taj tradicionalni moral# jer je on pre svega t!maenje stvarnosti i istine# a ne
stvarnost i istina sama. 'kidaj!i tradicionalni# dekadentni moral# obezbe!jemo lj!dsk!
slobodn! individ!alnost i samosvojnost# smatra Nie.
Razlog zbog kojeg poriemo vrednost morala# vi"ih istina# boga... jeste !pravo to "to s!
svi ovi ideali zapravo lj!dska tvorevina. &Ne postoji# naime nikakav moral po sebi# ne
postoji ni jedan tip moralnog ovjeka koji bi bio nadreen samom ovjek!. /ovek nije
o,ivotvorenje nekakvih moralnih principa i kodeksa# ve je moral nas!prot tome#
proizvod oveka# i to izopaenog# osiroma"enog# nemonog# blijedog ovjeka.(
0
1radicionalni moral# hri"anski moral zahteva pokornost obiajima# tradiciji. 2n ne
dozvoljava razvoj slobodne i kreativne linosti# te ot!da tako izrazit Nieov negativni
stav prema njem!. & Moral i zaglupljivanje. 2biaj predstavlja isk!sto onih "to s! nam
prethodili o korisnom i "tetnom3 ali oseanje za obiaj 4moral5 ne odnosi se na ona
*
Nie# F.# S one strane dobra i zla# Srpska knji,evna zadr!ga# Beograd# *66%.# str. 67.
2
+moralizam# etiki smer ili moralno stajali"te koje odbac!je vladaj!i# postojei moral ili m! se
s!protstavlja... Nieovo etiko stajali"te4&'mwert!ng aller 8erte(5.. +moralizam ostaje svagda ! okvir!
etike# pa nije njezina negacija nego re-orma# a ! osnov! je kritika vladaj!eg stanja i morala. +moralizam je
svojevrsni moralizam.4Filipovi#9.#Filozofijski rjenik, Nakladni zavod $atice hrvatske#
:agreb#*6;0.str.*%6.5
%
Nie# F.# S one strane dobra i zla# Srpska knji,evna zadr!ga# Beograd# *66%.# str. ;%.
0
<rli# =.# Friedrich Nietzsche# :agreb# *6;*. str. >0.
0
isk!stva kao takva# nego na starost# svetost i neospornost obiaja. + time to oseanje
del!je protiv sticanja novih isk!stava i ispravljanja obiaja) to jest moral del!je protiv
nastanka novih i boljih obiaja) on zagl!plj!je.(
>
>
Nie# F.# Zora, =ereta# Beograd# 2??>. str.2%.
>
Nie"! i$"rali%a$
2snovni cilj Nieovih etikih razmatranja jeste kritika tradicionalne moralne svesti. @
pod tradicionalnom moralnom sve"!# Nie je smatrao sva etika !enja njegovih
prethodnika zaklj!no sa Sokratom kao zaetnikom dekadentske moralnosti. Arava
-ilozo-ija i etika postojala je ! dosokratskom period!# ! kojem Nie pronalazi
velianstveni deo helenskog mi"ljenja. Aosebno e hvaliti Beraklitov! -ilozo-ij!#
=emokrita# pa i so-iste kao prve kritiare morala.
' svom prvom objavljenom spis! &Rodjenje tragedije( Nie !vodi pojmove apolonijski
i dionizijski. <de dionizijski princip# kao simbol =ionisa# predstavlja a-irmacij! ,ivota#
predavanje iracionalnim nagonima# kao bezvremeni i ne!gasivi izvor !metnosti# dok
apolonijski princip predstavlja hladni i protivprirodni racionalizam. Nie se zala,e za
dionizijki nain ,ivota iz razloga "to je on ! njem! video pravi izvor ,ivota# nagonski
instiktivni# kreativni... ' d!h! dionizijskom# ,ivela je stara <rka# tragina <rka pre
pojave Sokratove -ilozo-ije. 2n ! Sokratovoj -ilozo-iji vidi apolonijski princip# taj kobni
intelekt!alistiki i kritiki prist!p koji je prekin!o slobodni i kreativni razvoj individ!e#
koji je oveka ot!io od samog sebe i prirode. &2n se javlja kao prvi koji je pomo! toga
nagona za na!k! mogao ne samo da ,ivi nego C "to je mnogo vi"e C i da !mre3 zato je
slika Sokrata na !mor!# oveka znanjem i razlozima osloboenog straha od smrti# grb "to
nad kapijom na!ke svakog podsea na njeno opredeljenje# tj. da postojanje predstavi
shvatljivo i samim tim opravdano... =ok je ! svih lj!di nagon !pravo stvaralaka
a-irmativna snaga# a svest se pona"a kritiki i hoe da odvraa# ! Sokrata nagon postaje
kritiar a svest stvaralac ... 1reba samo predoiti posledice Sokratovih stavova) &9rlina je
znanje3 gre"i se samo iz neznanja3 srean je ovek "to je p!n vrlina(.(
D

Aored kritike sokratizma# Nie !staje i protiv hri"anskih etikih stavova )& Bri"anstvo
je od samog poetka# s!"tinski i temeljno# bilo izraz gaenja i prezasienosti koje osea
,ivot sit ,ivota# samo prer!"en# samo skriven# samo nagizdan# pod pla"tom verovanja !
&dr!gi( ili &bolji( ,ivot .
7
Nie se bori protiv morala koji odrie ,ivot# koji nam zapoveda
D
Nie# F.# Rodjenje tragedije# =ereta# Beograd# 2??*# str.>7.
7
+bid.str.0%.
D
&ti treba da 4 d! sollst 5 (# daje la,ne vrednosti i la,ne ideale. 2n kritik!je Eantov
kategoriki imperativ &Radi tako kao "to ,eli" da tebi b!de !injeno( nazivaj!i ga
malograanskim i inovnikim moralom. :bog toga on ka,e da !mesto ovog &ti treba(
mora stajati &ja ho!(# &ja jesam(.4@li samim tim i on postavlja zahteve i moraln! shem!#
koja ograniava slobodn! individ!alnost# kakv! kritik!je.5
Filj njegove kritike morala# zapravo# jeste prevrednovanje vrednosti i novi ovek#
ovek jakog d!ha i volje# s!protan sp!tanim i jadnim masama# &stad!(.
&...prevrednovanje svih vrednosti. Ne vi"e !,ivanje ! izvesnosti nego ! neizvesnosti# ne
vi"e !zrok i posledica nego neprekidno stvarala"tvo# ne volja za odr,anjem nego volja za
moi# ne vi"e boja,ljiva napomena) sve je samo s!bjektivno# nego) to je na"e djelo#
b!dimo njime ponosni.4olja za mo!# a-or. *?>65(
;
Nieov natovek jeste onaj ovek koji
prevazilazi stare vrednosti# ide &izvan i iznad dosada"njeg oveka( vraa se sebi samom#
svojoj pravoj nemoralnoj prirodi. Natovek vraa oveka njegovoj prirodnosti# izbavlja
ga iz ot!enja ! koje je ovaj zapao# pokaz!je m! prav! lj!dsk! mo# volj! za mo.
&Natovjek je ovjek koji jest ovjek zbilje i za zbilj! koja je odreena voljom za moi.
4$. Beidegger) Bolzwege# Nietzsches 8ort &<ot ist tot( str. %2%.5(
6
@li da bi ovek
prevladao samog sebe i ovaj dekadentni moral# mora prevladati najvi"! vrednost koj! je
takav moral postavio . boga. Nie ne porie njegovo postojanje# on ka,e) &Bog je
mrtav.$i smo ga !bili vi i ja.( @ otk!da taj poriv za negiranjem bogaG 'pravo iz tog
razloga "to taj hri"anski bog jeste lj!dska tvorevina# &pojam boga "to ga je izopaeni
ovjek stvorio po svom izopaenom lik! bio je do sad naja!toritativnija brana za p!ni
,ivot# najvi"a# najsveob!hvatnija instancija koj! je !ope ovek mogao izmisliti i stvoriti
svojom izm!enom ma"tom(
*?
. Smrt boga# dakle# rez!ltat je lj!dske pob!ne protiv
tradicionalnog morala i protiv &ti treba da(# protiv hri"anskog morala koji !stvari
predstavlja kraj lj!dskog ,ivota a poetak carstva bo,ijeg. $oral ! kojem ovek postaje
nemoan# napaen# bedan... $oral koji !ni"tava mon!# slobodn!# individ!aln! i
kreativn! lj!sk! prirod!.
Ne zaboravimo pojmove krivice i neiste savesti# koje nam namee hri"anski moral.
2vom pitanj! posvetio je Nie itav! rasprav! ! &<enealogiji morala(. 2n odrie savesti
;
<rli#=.# Friedrich Nietzsche# :agreb# *6;*.# str. D2.
6
+bid.str.D%.
*?
+bid.str.D>.
7
mog!nost da b!de ovekov vodi# i zala,e se za ono nagonsko i instiktivno. :a njega
savest i svest oveka predstavljaj! najnemoniji organ koji je doveo &do raspada sretnog
,ivotnog sklada starih naroda.(
**
# raspad ,ivotnog sklada stare dosokratske <rke.
Nieova negacija morala# njegovo prevrednovanje vrednosti# njegov imoralizam
dove"e do stvaranja novih vrednosti novog morala# za njihovo !vr"ivanje# -iksiranje.
2n je i sam na nekim mestima !video da njegov imoralizam !tire p!t novom moral!#
nekim novim apstraktnim vrednostima i da time i on onemog!ava slobodan# nesp!tavan
odnos pojedinca i sveta. =ilema koj! on postavlja jeste) ima li smisla lj!dska kreativnost#
to b!ntovniko r!"enje svega !malog# kada postoji velika mog!nost da e tvoje delo
dobiti nove poklonike# novo stado i da e" se jednom postideti njega. :bog toga on ka,e
da s! njegovi pravi !enici oni koji ga ne prate# ne slede na njegovom p!t! i da &se lo"e
vraa !itelj! kad se !vek ostane samo !enikom(.
Na,alost Nie nije izbegao da njegova -ilozo-ija postane !zor za stvaranje nekih novih
tablica vrednosti koje e omog!iti nove la,i i novo moralizovanje ! ime nekih novih#
visokih zadataka i obaveza. Najbolji i naje"e navoeni primer jeste !pravo -a"istiko
etiko !enje ! imperijalistikoj# osvajakoj Nemokoj s poetka dvadesetog veka.
**
Aerovi#$.# "ranica moraliteta# =nevnik# Novi Sad# *66*.# str. *6*.
;
Zakljuak
Nieova kritika morala je zapravo negacija morala pomo! dr!gog morala. Nie je
,eleo da njegov &moral imoraliste(4ako mo,emo tako rei5 b!de odgovaraj!i ovekovoj
pravoj biti4ovek kao homo natura5# moral koji bi bio osloboen svih dotada"njih
vrednosti#!z pomo kojeg bi se ovek mogao opet vratiti ! cikl!s venog vra!anja istog#
&+moralizam nije s on! stran! morala# nije# kako je to mislio Nietzsche & s on! stran!
dobra i zla(# ve ostaje . samo s negativnim predznacimaC !n!tar moralnih koordinata#
moralnih preok!pacija# jer svi negativni s!dovi o moralitet!# bili oni ne znam kako
radikalni# mog!i s! sa moralne pretpostavke# samo onda ako postoje i neke dr!ge
pozitivne vrijednosti...ipak kad zbog morala pobijamo moral# moramo !vek pronai nove
&prave( moralne vrijednosti.(
*2
Naravno ne mo,emo porei da je njegova etika
koncepcija r!"ila hijerarhij! starih moralnih vrednosti# makar ! intencijama# os!!j!i
moral kao sk!p la,nih vrednosti# kao or!,ije protiv ,ivota.
' Nieovom del! naii emo esto na neke nedoslednosti i oprenosti# koje ote,avaj!
pravo raz!mevanje njegovog pojma morala. Eao i Haspersova teza# koj! ne bi trebali da
zapostavimo# kako Nieovo delo nije zapravo nigde sasvim jasno centrirano i kako ne
postoji njegovo glavno delo gde s! iznesene sve njegove temeljne misli. &S dr!ge strane
ono "to je bitno mislio# vidljivo je !pravo ! prividno sl!ajnom i !sp!tnom.(
*%
$og!e je
da je to jedan od razloga zbog kojih je njegova -ilozo-ija esto pogre"no interpretirana.
$a kako god bi shvatan#kritikovan ili hvaljan# !ticaj koji je Fridrih Nie izvr"io na svoje
savremenike# ali i b!d!a vremena ostaje veliki.

*2
<rli# =.# Friedrich Nietzsche# :agreb# *6;*. str.D7.
*%
+bid.# str. D6.
6
Literatura
+rli,- D.- Friedrich Nietzsche, Za.re/- ('0(.
Nie- 1.- Nesavremena razmatranja, 2lat"- 3e".rad- 4))&.
Nie- 1.- Roenje tragedije, Dereta- 3e".rad- 4))(.
Nie- 1.- Sone strane dobra i zla ~ Genealogija morala, Sr56ka knjie!na
%adru.a- 3e".rad- (''3.
Nie- 1.- Zora, Dereta- 3e".rad- 4))7.
2er"!i,- M.- Etika- N"!i Sad- 4))(.
2er"!i,- M.- Granica moraliteta- Dne!nik- N"!i Sad- (''(.
2etr"nije!i,- 3.- Spisi iz praktike !ilozo!ije- Za!"d- 3e".rad- (''0.
http)IIplato.stan-ord.ed!IentriesInietzscheIJNie+n-'po2?tFen1ho
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
*?