---,-· --

Naslov originala:
I1
ÄQ~U't"O't"EAOU~ IleQ\ ljiU)(ij~ !

Aristotelis De Anima

Recognovit brevique adnotatione critica instruxit W.D.Ross

Oxford, 1974 ODUSI
J. PARVANATURALIA
!
I

! Prevod, komentari i napomene

Slobodan Blagojevi6

•.·

Izdavac
IIAIÄEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR ZNADINOVIC
Glavni i odgovorni urednik
VESNAJANTIC PAIDEIA
®2012, PAIDEA, za ovo izdanje
BEOGRAD, 2012
 ODUSII

402a 1 Vemjemo da je spoznaja hljv etÖT]otv/ nesto lepo i

vredno, i da je jedna pre takva nego druga bilo po svojoj
tacnosti ili zato sto se odnosi na ono sto je i bolje i sto vise
zadivljuje1 . Iz oba ova razloga istrazivanje duse bismo s
5 I
pravom mogli staviti na prvo mesto. No, cini se da znanje
o njoj mnogo toga doprinosi i za istinu u celini, a ponajvise
za prirodu, jer /dusal je na neki nacin nacelo zivih /bical.
No, pored toga mi tezimo da uvidimo i spoznamo i njenn
prirodu, ij. bivstvo, a potom i sve ono sto joj se prilucuje:
10 I
od toga, cini se, nesto je svojstvena osobina duse, a drugo
na osnovu nje pripada i zivim /bicimal. No, u svakom slu-
caju sigumo je da je medu najtezim stvarima zadobiti bilo
kakvo pouzdano uverenje odnosno nje. Naime, buduci da
je to pitanje, - mislim na to pitanje 0 bivstvu i 0 stastvu -
zajednicko i za mnogo toga drugog, moglo bi nekom izgle-
15 dati kako za sve cemu zelimo da spoznamo bivstvo pos- I
toji jedinstveni postupak l!leßoöoc;/ - bas kao i dokaz prilu-
cenih svojstava - tako da bi onda trebalo traZiti taj postu-
pak. Alco pak ne postoji neki jedinstveni i zajednicki postu-
pak odnosno stastva, tada je bavljenje time jos teze, jer ta-
da ce biti neophodno za svaku pojedinu /stvar/ shvatiti koji
20 I 2
je to postupak. Pa i kad bi bilo jasno da Ii je to dokaz , ili
podela ili cak neki drugi postupak, u tome ima mnostvo
teskoca i lutanja odnosno toga na osnovu cega treba ispiti-
vati, jer postoje razlicita nacela za razlicite /stvari/, kao na
primer za brojeve iza povrsine.
No, sigumo je pre svega nnfuo razlikovati3 to u kom je

1 V.D.n., na st.44 (na kraju De Anima I) ·

2 V.D.n., na st.46.
3 I pored kritike "podele", ipak se pitanju sta je dusa prilazi izjedue apriorne
sheme podele, tj. na osnovu ucenja o kategorijama koje se ovde tretira kao ko-
naCno i ustanovljeno znanje. Otud Aristotelovo "sigumo je nufuo" /i'oW~
avo:y>mlov, v.ib.1.23/ svedoCi samo o njegovoj uverenosti da sve sto jeste i
sve o Cemu se moZe govoriti m.ora biti obuhvaCeno kategorijama kao
11
najviSim rodovima". Otkriti Stastvo neCega znaCi ponajpre utvrditi kojem od

9
 ODUSII
~---
/dusa/ rodu, tj. sta je ona- mislim, da Ii je ona nesto ovo
25 I
i bivstvo, ili je kakvoca, ili kolicina, ili cak neka druga od
4
kategorija koje smo razlikovali - apored toga da Ii je ona
nesto sto jeste po mogncnosti ili je pre neka usvrhovlje-
402b I
nost, jer nije to neka beznacajna razlika. Treba ispitati i da
Ii je deljiva ili nedeljiva, te da Ii je svaka dusa istovrsna iJi
nije; a ako nije istovrsna, da Ii se razlikuje po vrsti i1i po
rodu. Jer, cini sa da ovi koji sada govore o dusi i ispituju
5 I
je istrafuju samo ljudsku dusu. A dobro valja pripaziti da
nam ne ostane skriveno to da Ii je nj ena odredba ista, bas
kao sto je ista odredba zivog /bica/, ili je razlicita za razli-
cito /zivo bice/, na primer za konja, za psa, za coveka, za
boga, a to zivo bice-uopste ili nije nista ili je nesto kasnije5 •
najvisih rodova to pripada, ali Aristotel odmah nagovestava da se dusa mora
situirati u bivstvo Ger, da ona nije ni kvalitet, ni kvantitet, ni relacija, ni ... .itd.).
Zasto ona to nije? Zato sto ocigledno delo i trpi, a to nije moguce ni kod jedne
druge "kategorije" mimo bivstva ukoliko se one posmatraju za sebe (tesko
telo ce u padu slomiti nesto drugo, ali teiina sama po sebi to ne rnoze uraditi).
Ali, onda se nu~o usiologija razvijena u Metaph.VI-IX neposredno aplicira
na pojam duse. Stavise, Aristotel odmah postavlja dusu u stegu svoje temeljne
ontoloske razlike dynamis-entelechei~, i time otklanja sva suvisna pitanja o
statusu duse (sve sto sledi u ovom §1, do njegovog li_raja, jest jedna dija1ektic-
ka procedura aporernatskog pristupa cija je sudbina'vec unapred odredena):
status duse rnora biti ontolosk:i a ne ontick:i. Jer, razlika dynamis-entelecheia
viseg je ranga u odnosu na kategorijalne razlike (svaka kategorija trpi tu rno- \
dalnu razliku, a1i obratno ne vaZi). Zato nastavak teksta u ovorn §1 samo po-
kazuje Aristotelovu ambiciju da se ustanovi jedna usiologija duse, odnosno da
se dusa potvrdi i shvati kao bivstvo (a ne kao neka od preosta1ih "kategorija
biCa").
4 1:UlV ÖtU!QeßeioUlV XUnJYOQlOJV. Ü AristoteJovoj nauci 0 kategorijama, te
o problemima odnosno podele kategorija, njihovog konacnog broja i redo-
sleda, vec je bilo reCi tamo gde je tarne i mesto (v.Cat.passim., et n.ll, 13, T.I
ovog Izdanja). Kao i obicno, Aristotel i ovde podrazurneva kompletni "spisak"
razlikovanih kategorija kao "skolsku" tekovinu oko koje ne treba trositi reci.
5 Ovo je ontolosk:i stav o statusu tzv. drugih bivstava, odnosno o statnsu vrsta
i rodova. Aristotel je ovo "za sehe" jasno odredio u "Kategorijama" /v.
Cat.3a17sq, 2b30, 2b7-21/. Po samoj titulaciji teorija o "drugirn" bivstvirna je
10
'T
ODUSII
To bi bilo slicno kao kad bi se pridavalo nesto drugo zajed-
nicko; a uz to, ako nema nmostva dusa vec su sve one delo-
10 I
vi, da Ii prethodno treba ispitivati tu celu dusu ili njene
delove? No, i kod njih tesko je odrediti koji se po prirodi
razlikuju od drugih, i da Ii prethodno treba ispitivati te de-
Jove ili njihove delatnosti /egya/, kao na primer /pre/ mis-
ljenje nego um, ili pre opazanje nego to opazajuce, a slicno
i kod ostalih. Ako pre /treba ispitivati/ njihove delatnosti,
15 I
opet bi se moglo postaviti pitanje da Ii prethodno treba is-
pitivati to sto im je protivstavljeno, kao na primer to opa-
zajno pre nego to sto opa:la, ili to umstveno pre nego um.
ogranicena na "Kategorije" Ger da ih Aristotel nigde drugde ne naziva tim
imenom, druga", tj. "sekundarna" bivstva), ali to ne znaCi niSta odnosno
11
sistemskog rnesta te teorije u Aristotelovoj ontologiji, jer problern ontoloskog
statusa opstosti je kako motiv kritike platonizma tako i unutrasnji problern
Aristotelovog misljenja u celini. Da Ii postoji dusa uopste (dusa u opstosti,
kao sto govorimo 0 zivorn bicu uopste za razliku od onog sto je mrtvo, od
stvari, ili od pojedinacnog zivog)? Kriticka poenta je usmerena protiv
platonisticke teorije Duse Sveta; za Aristotela dusa, kao entelehija zivog i
organickog tela nu:Zno rnora biti pojedinacna dusa. Ali, konj, pas, covek, dakle
sve prirodne Zivotinjske vrste ponaosob, ne mogu imati istu "duSu", ali moraju
je irnati istu barem po vrsti /etöet/, jer da se razlikuje dusa psa od duse
Coveka. Zato Aristotelov stav da 11 duSa uopSte 11 "ili jeste neSto kasnije ili
uopste nije nista" treba shvatiti u smislu primata ejdetskog, ij. u smislu
Aristotelove odbrane tog primata. Svakako, u odnosu na kritick:i ton ovde taj
ishod moze izgledati paradoksalno. On ,to nije, i Sirnplik:ije to formulise
sholastick:i, ali pojmovno precizno: "svaki u potpunosti vrsni oblik (oblik koji
evidentno tvori vrstu, eiÖt><WtC<1:0V elöo<;, prim. prev.) ocituje postojanje
bivstva kao samodovr8eno, ij. kao po sebi ubivstvovljeno /xaß' eau,;iJv
oUatW~€Vf)V/. Pa i ako je u tvari, nije on ubivstvovljen na osnovu tvari ili na
osnovu tog sloZenog, veC on sam ubivstvovljuje to Sto je sloZeno /IJ).J.' CGU1'Ö
OUOIOUV "'' ouvße,;a/", v.Sirnpl.In De An.13.10sqq. Ovim stavom se dusa
odmah postavlja u polozaj oblika, i Aristotelov potonji zahvat u De An.II,
dakle u defmiciji duse kao entelehije zivog tela, postaje neposredno razumljiv.
On je samo preformulacija unapred·donete odluke o ejdetskoj prirodi duse.
II
 ODUSII
Izg1eda da nije samo spoznaja stastva korisna za uvid u uz-
roke pri1ucenosti bivstava (kao u rnaternatickirn naukama
sfoznaja tog sta je pravo ili zakrivljeno, ili sta je linija
20 i povrsina za uvidanje toga sa koliko pravih uglova su jed-
naki uglovi u trouglu), vec da i, obratno, prilucenosti do-
prinose znatno za shvatanje stastva. Jer ukoliko rnozerno u
svorn predstavljanju lq>av•aaiav/ odrediti prilucenosti,
25 I
bilo sve ilj najveci broj, tada i o bivstvu rnozerno najbolje
govoriti. Stastvo je nacelo svakog dokaza, tako da su sva
403a I
ona odredenja kod kojih ne sledi spoznaja pri1ucenosti, ali
se one ne rnogu s lakocorn ni naslutiti, ocigledno navedena
na dijalekticki nacin, ij. prazno6 •
Teskoca je sadrzana i u trpnjarna duse: da Ii su sve one
zajednicke i za to sto irna /dusul ili postoji i neka trpnja du-
5 I
se koja je njena vlastita. To je neophodno utvrditi, ali nije
lako. Izgleda da kod najveceg broja /trpnji/ ona nista bez
tela niti trpi niti dela, kao na prirner kod :ludnje, hrabrosti,
po:lude, kod opa:lanja uopste, a rnis1jenje lici ponajpre na
nesto njeno vlastito. No, ako je i ono neko predstavljanje ili
/ne posto)i/ bez predstavljanja, tada ni ono ne bi rnog1o
10 · postojati J bez tela. Ako postoji neko osobeno delo ili trpnja
duse, tada bi ona rnogla biti odvojena; no ako nista nije
/sarno/ njeno vlastito, tada ona ne bila odvojiva, vec kao ·
sto pravoj utoliko ukolikoje prava rnnogo toga zapada, kao
na prirner da bronzanu sfajru dodiruje u taeki, nece je prava
15 I
dodirivati na taj nacin ukoliko je odvojena, jer ona je
neodvojiva ukoliko je uvek u zajednici s nekirn telorn. Öni
se da su i sve trpnje duse - strast, blagost, strah, sa:laljenje,
hrabrost, a JlOred toga i radost, ljubav i rnr:lnja - u zajednici
J koje nisu doduse odvojive ali utoliko ukoliko nisu osobine
s te1orn, jer njirna istovrerneno i telo nesto trpi. To pokazu-
20 m
je to sto ponekad /dusa! ruje nirnalo podstaknuta 1 u stra-
hu iako su trpnje sna:lne i jasne, a kadkad se pokrene i us-
1edneznatnih i b1edih, kadje telo besno, tj. kadje u takvom
6 V.D.n., na st.47.
12
ODUSII
stanju kao kad je besno. Jos jasnije je to ovako: dusu
obuzirnaju trpnje onog koji se boji necega iako se nista
25 I
strasnö ne zbiva. A ako je to tako, tada je oCito da su te
trpnje odredbe u tvari I'A6yot evuAot/. Otud odredenja
takve /vrste/, kao na prirner: "bes je neko kretanje takvog i
takvog tela ili njegovog dela ili rnoci usled ovog radi
ovog". Usled takvih /stvari/ proucavanje duse - bilo duse u
celini ili takve duse - vec pripada prirodnjaku. Svaku od
30 I
ovih /trpnji/ razlicito bi odredili prirodnjak i dija1ekticar,
kao na prirner sta je bes. Jedan bi rekao da je to :ludnja za
403b I
osvetorn, a drugi da je to kljucanje krvi i toplote oko srca.
Jedan od njih odreduje tvar, a drugi oblik i odredbu. Jer
ovo je odredba te stvari, ali nu:lno je da ona bude u takvoj i
takvoj tvari, ako treba da postoji, kao sto je takve vrste
odredba kuce da je ona skloniste koje sprecava propast
5 I
usled vetrova, oluja i vrucine; drugi ce reci da je /kuca/
kamenje, opeke i grede, a drugi opet da je ona oblik u
svernu torne radi toga i toga. Koji je od njih prirodnjak?
Da Ii onaj koji govori o tvari, a odredbu zanernaruje, ili
onaj koji govori samo o odredbi? Ili je je to pre onaj koji
/odreduje/ iz oba? No sta je svaki od ona dva? Ne postoji
10 I
neko ko /govori/ o trpnjarna tvari koje nisu od nje
odvojive niti ukoliko su odvojive, vec je prirodnjak tajkoji
/govori/ o svirn delatnostirna i trpnjama koje pripadaju
takvorn i takvorn telu i takvoj i takvoj tvari, a onirna koje ·
nisu takve bavi se neko drugi: nekirna od njih bavi se
vestak, kao na prirner po prilici stolar ili lekar, a onirna
takvog tela i na osnovu izdvajanja, bavi se rnaternaticar, a u
15 I
ko1iko su odvojeneprvi filozof'. Ali da se vratirno na po-
cetak izlaganja. Rekli srno nairne da su trpnje duse u torn
srnislu neodvojive od prirodne tvari zivotinja, utoliko uko-
liko postoje tako kako postoje hrabrost i strah, a ne kao Ii-
---------- ·.
7 V.D.n., na st.50.
13
 ODUSII
nija i povrsina.
20 2 Istovremeno sa nasim istra.Zivanjem duse u kome razmat-
ramo pitanja kojima moramo naci i resenje kad uznapre-
dujemo, nuZno je da u to ukljucimo i mnjenja onih nasih
prethodnika koji su o njoj nesto izjavili, eda bismo zadrzali
ono sto je valjano receno, ali i da bismo bili na oprezu ako
nesto od tog nije valjano /receno/.
25 I
Neka pocetak naseg ispitivanja bude ono sto po sve-
opstem mnjenju njoj pripada po prirodi. Naime, cini se da
se to uduseno /e~wuxov/ od tog neudusenog /atjJuxou/ po-
najvise razlikuje u dvema /stvarima/: po kretanju i po opa-
zanju8. To dvoje je uglavnom ono sto smo i od nasih pret-
hodnika nasledili odnosno duse. Nek:i od njih naime, ka.Zu
8 Aristote1 je vec u interpretaciji toga "sto smo nas1edili" od prethodnika, ali i
u interpretaciji onog sto "po svev1adajucem mnjenju pripada" dusi (1:&
~-t&A.ta't'a ÖoxoüviJ'UmiQXEtV, v.ib.l.25; ovo se moZe prevesti i "ono za Sta
se ponajpre misli da joj pripada") pripremio svoje dve osnovne teme odnosno
duse: opilianje i kretanje. Po opstem mis1jenju iivo se od mrtvog i neiivog
(jer, i to je i. nu.Zna i primitivna percepcija nace1a, i to je 1ogika istih tih nace1a:
eidos-hi1e-steresis) raz1ikuje kretanjem, jer da "Cim suska, mora tu biti nesto
Zivo Ger, da se lcreCe)", ali i time Sto opaia, jer da ono Sto ne primeCuje drugo
i ne reagnje na drugo ne moze biti ni zivo (Aristote1 vidi minimum tog
opa.Zajuceg karaktera svega sto je zivo u dodiru, jer da odsustvo reakcije na
dodir pouzdano svedoci da nesto nije Zivo). Jasno je da ova primitivoa
predstava o zivotu ne sadrzi u sebi obraz1ozeuje ni toga kako dusa pokrece
te1o (ako ga uopste pokrece), ali ni obraz1ozenje s1ozenog fenomena opaianja.
No, veza Zivog i opaZanja.llcretanja je uspostavljena, a Aristotelova namera u
ovom §2 je "samo" u tome da poka.Ze kako ova veza kod prethodnika nije
valjano shvacena. Receno drugacije: prethodnici su dobro shvatili ram
diskusije i tematizovali temeljne veze, ali bez razumevanja Sta te veze drZi
zajedno. To je s1icno Aristote1ovoj proceduri koju imamo u Phys.l: svi su
pipajuCi, mucajuCi, ovako ili onako, doSli do veze izmedu pojmova naCela i
suprotnosti, ali nisu se zapitali o prirodi i o moguCnosti te veze; no, isto
imamo i u izgradnji teorije kauzaliteta u Phys.II, ali i u Metaph.l, jer da su svi
uzroci otkriveni, ili nasluCeni, ali ne i njihova unutraSnja veza (dakle, nije
shvacen sam pojam kouzaliteta, a taj pojamje zapravo pojamsvrhe).
14
L_
ODUSII
da je to sto pokrece ponajpre i prvobitno dusa. Do tog sh-
30 I
vatanja da je dnsa nesto od tog sto se krece dosli su na os-
novu toga sto sn prihvatili uverenje da to sto se samo ne
404a I
krece ne moze pokretati drugo. Zato Demokrit" tvrdi da je
ona neka vatra i toplota: oblicja i atomi su bezbrojni, no
okrugle on smatra vatrom i dusom (nesto kao takozvana
vazdusna prasina koja se vidi u zracima /svetlosti/ koji ula-
ze kroz prozor). Njihovu sveopstu mesavinu htavaner:!~(-
5 I
rxv/ naziva elementima bica u celini (slicno je i kod Leu-
k:ipa), a okrugle /atome naziva/ dusom zato sto takvi obli-
ci10 najbolje mogu da prodiru u sve i da sve ostalo pokrecu
posto su i sami u pokretu, buduci da oni dusu shvataju kao
to sto zivim /bicima/ daje kretanje. Upravo zato je /po nji-
10 I
mal disanje odredenje zivota11 : okruZenje sabira ta tela i
iztiskuje ona oblicja koja zivotinjama daju kretanje - zato
sto ni ona nikada ne miruju - pa onda kao pomoc u njih
ulaze druga isto takva prilikom disanja. Jer da ova spreca-
15 vaju i ta koja su vec u zivotiujama da se 1izdvoje time sto
poma.Zu u suprotstavljaju tom sto sabira i ukrucuje: i, zivo-
tinje zive sve dok to mogu da Cine. lzgleda da i to sto pita-
gorejci govote12 ima isti smisao /ot&vatrxv/: jer, neki od
njih su ustvrdili da je dusa ta prasina u vazduhu, a drugi da
je ona to sto ovu pokrece. A sto se te /prasine/ tice, za nju
20 I
je receno da je ocig1edno neprekidno u pokretu, pa cak i
da nema nimalo vetra. Na isto se svode i oni koji tvrde13 da
9 V.D.n., na st. 52.
10 {nafLoiic;, i.q. axljfla"Ca (v.Phi1op.68.3: to je abdericanski izraz za standard-
ni aticki izraz axljfla"Ca).
11 V.D.n., na st. 53 ..
12 V.D.n., na st.55.
13 P1atonicari (P1aton, Ksenokrat: v.P1at.Leg.896a, 966e; id.Phaedr.245e).
Aristote1 ovde pripisuje p1atonicarima prostorno kretanje kao svojstvo duse s
tim sto bi to kretanje navodno bilo samopokretanje /au1:oxiv1]1:0V dQ1j><rxat
1:ijv tlmxi]v, v.Phi1op.71.8/. U nastavku, Aristote1ova kritika je jasna: nisu
vide1i da postoji iSta sto pokrece a da se· samo ne krece !xt voiiv oflil xal auto
15
 ODUSII
je dusa to sto pokrece samo sehe, jer po prilici svi olli su
dosli do toga da je dusi pollajpre svojstvello kretanje, i da
se sve ostalo krece usled duse, a Olla sama od sehe, i to up-
25 I
ravo zato sto nisu videli da postoji ista sto pokrece a da se
14
i samo ne krece. Pa i Anaksagora , a svako drugi koji je po
prilici ustvrdio da je Um pokrelluo ovo Sve, u istom smislu
govori o dusi kao o toj koja pokrece; llO, Oll ipak lle govori
potpuno isto kao Demokrit. Za ovog su naime, dusa i Um
prosto-llaprosto isto, jer pojava lc:pat v61-1evov/ je istina, pa
30 I
je valjallo Homer ucillio da "Rektor lezi misleCi drugo
/aA.A.oc:pQovewv/" 15 • Jasllo, oll se lle sluzi Umom kao
xtvehat, v.ib.l.24-5/. Kritikabi mog1a biti va1idlla za Ksenokratovu ideju da
je dusa "broj koji pokrece samog sebe", a1i za P1atona je ovo ocig1edno dep1a-
sirano, i to se moZe pokazati i iz "Sofista" i iz 11 Timaja", i iz 11 nenapisanih
uCenja". Ali, Aristotel ovde hoCe da kaZe neSto daleko tvrde": platoniCari nisu
11
doSli do pojma svrhe kao uzroka kretanja, jer samo svrha pokreCe a ne kreCe
se. To bi onda, u okvirima njegove onto1ogije prirode i teorije kauza1iteta koja
nosi gradevinu te onto1ogije zoaci1o da p1atonicari nisu dosi do pojma uzroka
kao svrhe, tj. do cislog pojma uzroka. To se konacno svodi na prigovor da oni
nisu dosli do pojma usvrhov1jenosti /t.ne"Af:x.eta!, tj. do kljucnog pojma i reci
Aristotelovog miSljenja u celini. ""
14 V.Anax.Fr.B4.8-9. Aristote1 epistemicki raz1ikuj<; dusu i Um: dusaje vezana
za mnjerije a Um za istinu Ger, on je uvek istinit). RaZlika je, jasno, Pkltonova i
potice iz "linije" (v.id.Resp.511d6 sq: cetiri ode1a noematskog kojima odgovara
cetverostruka pode1a duse). Uto1iko je onda i Arraksagorau pravu, jer mis1i da
je Um uzrok Reda, a dusu ostav1ja 1judirna i "ostalim zivotinjama koje imaju
dusu" h:&. &Ua (Glta ooa 1Jrux1jv exet/. U pojmu Uma brani se onto1oski
status istine, a u pojmu duSe ontiCka pozicija da je istina uvek moja ili tvoja"
11
(dak1e: nicija, tj. da je 11ema). Fi1opon zato povezuje ovu diskusiju oko raz1ike
Uma i DuS:e ·sa ProtagorOm, odnosno vraCa nas na teoriju Uma iz Metaph. IV:
i, to je opravdano, ali je istovremeno i jasno samo po sebi. Teza bi trebalo da
hude da je Arraksagora nas/utio raz1iku izmedu Uma i Duse odnosno njihovog
epistemickog kapaciteta (istina- mnjenje), a1i da je ostavio nereseno pitanje da
Ii dusa (kao raz1icita od Uma) pokrece, a to je i pravo pitanje (no za Aris-
tote1ove stavove o Anaksagorinoj teoriji duse, v.Anaxag.Fr.A.99, 100).
15 Aristote1 zeli da poka:le kako ni Homer, kao ni Demokrit, ne raz1ikuje mis-
1je~e i opazanje, jer da po "Homerovom mis1jenju" Rektor pos1e Ahilejevog
16
ODUSII
nekom moci koja se istine tice, vec tvrdi da su isto dusa i
404b I
Um. Tu je Anaksagora manje llejasan, jer on cesto navodi
Um kao uzrok toga sto je nesto dohro ili pravilno, ali drug-
de tvrdi da je taj /uzrok/ dusa. Jer da /Um/ postoji u svim
zivotinjama, kako u velikim tako i u malim, kako u vred-
5 I
nim tako i u manje vrednim. Medutom, ocigledno je da
Um u smislu razhoritosti ne pripada podjednako svim zivo-
tinjama, a ni svim ljudima.
Oni koji su to uduseno videli u kretallju, smatrali su dusu
necim sto je llajpodohnije da pokrece, a oni koji su je videli
u spoznaji i u opazallju onog sto jeste hlilv ÖV"Cwv/ tvrde
10 da je dusa nacelo 16 : oni po kojima ima vise llacela tvrde I
udarca kop1jem u gr1o po pri1ici ima neke predstave, tj. da mu se cini da je
ovako ili onako, ali da se ne moZe reCi da on u s3mrtnom ropcu iS:ta misli, a po-
sebno ne da misli "neS:to razliCito". Aristotel ovde oCigledno citira neki drugi
stih iz "Ilijade" i1i citira po secanju (mozda cak citira i neki drugi tekst "Ili-
jade''), jer nemamo taj stih u opisu pogibije Hektora "divnog" u "naS:oj" verziji .
"Ilijade". Jer, kod Homera CtA.A..o<pgovit.> zna~i "biti bez svesti", "obeznanjen",
"omamljen", "smuCen", "ilfogi" /v.Il.23.698sq. etHomer.Dict.p.17/:
"a njemu noge se vukle,
gustu je krv izbacivo i na stranu g1avu obaro.
Drugi ga zanesena povedu i medu se metnu."
(prepev M.Duric)
Rec je n ovim stibovirna o pesnicenju izmedu Epeja i Eurijala koje organizuje
Ahi1ej povodom Patroklove sabrane; za isti Aristote1ov iz1et u tumacenje Ho-
mera, v.Metaph.1009b30, et n.43 ad 1oc.cit.T.IX ovog Izdanja; verovatuo je rec
o samocitiranju, ili o Aristote1ovoj prosirenoj parafrazi v1astitog teksta). Kad hi
bilo tako kako Homer misli - to je Aristote1ov stav u "Metafizici" - tada bi
"traziti istinu bi1o isto kao juriti ptice". No, pre ce biti da Aristote1 na P1a-
tonovom tragu pokusava da predp1atonsku filozofiju prirode dovede u vezu sa
poetskim predstav1janjem (kao i sa sofistikom) i da joj tako u ovom klincu
izmedu poezije isofistike porekne svaki epistemicki 1egitimitet, jer da "mnogo
1afu pesnici" (a sofisti 1afu vec po opisu svog radnog mesta), kako bi to Platon
fekao i za jedne i za druge, a onda to a posteriori vaZi i za one koji tvrde neS:to
sliCno kao ti pesnici i si:>fisti.
16 Arhicki po1ozaj duse brani se i u·predp1atonskoj fizici, i to, po Aristote1o-
vom miS:ljenju, ili tako da se ona promoviSe u izvor kretanja, ili tako da se duSa
17

ODUSII
da je dusa ta nacela, a oni po kojima postoji jedno nacelo
17
da je dusa to /nacelo/. Tako Empedokle tvrdi da se ona
sastoji iz svih elemenata, ali i da je svaki od njih dusa. Jer,
veli18 :
"Zemlju Zemljom vidimo, Vodom Vodu
Ajterom Ajter bozanski, a Valrom Vatru razomu,
15
Ljubavlju Ljubav, a Mrfuju MrZnjom pogubnom".
Na isti naein i Platon u "Timaju" prozvodi dusu iz eleme-
povezuje sa spoznajom h;o yt vwoxet v/ ili sa opazanjem, tj. da joj se arhicki
polozaj obezbeduje na epistemic1dm osnovama: nista ne bi moglo biti ni spo-
znato ni op.Zeno kad ne bi bilo duse, a bice jeste to sto jeste tek u spoznaji i u
op.Zanju. Spoznaja je konstitntivna za smisao bica. No, Aristotel ovu teoriju
povezuje sa tvrdnjom da se "slicno sliCnim spoznaje", a ako je tako, tada ima-
mo neposrednu vezu duse i svih prirodnih elemenata, odnosno tvrdnjn da se
dusa na neki nacin sastoji od tih elemenata. I za Aristotela je dusa "na neki
nacin sve sto jeste" /v.De An.43lb21, ~0: öv~a 11wc; eon 1lliv~a/, ali pitanje do
kojeg je stalo i jeste to na koji naCin je ona sve sto jeste: grnbost sastavljanja
duse iz 'tvamih elemenata je ono sto Aristotel ovde kritiknje, pa cak i ako se
ovo sastavljanje sprovodi na arhickom nivou. Svakako, stoji to da bi
monisticke teorije prosie bolje u ·ovoj Aristotelovoj kritici jer da bi barem
implicirale "jedinstvo" duse, i bas zato su Empedokle i Platon primama meta
Anstotelove kritike ovde, jer monisticke teorije dusu moraju neposredno vezati
za arhicki polozaj jednog elementa za koji su se odlucile (Vatra, Vazduh,
Voda). Dakako, teze je oboriti pluralisticke teorije kad je u pitanju arhicki
poloZaj duS:e branjen na epistemiCk:im osnovama, a ne samo njena veza sa kre-
tanjem.
17 V.D.n., na st. 56.
18 V.Empedoc.Fr.BI09 (Aristotel je i izvor za ovaj Empedoklov fragment, v.et
Metaph. !000b5: citat je tn unekoliko drugaciji, ali Aristotelov kontekst je isti: po
Empedoklovoj teoriji slicno se slicnim spoznaje). Filopon i ovde ne odustaje od
svoje "simbolicke interpretacije", jer da Empedokle, kao pitagorejac, nije mislio
da se duSa zaista sastoji od tih elemenata veC da samo "u sebi sadrZi njihove
pojmove" /v.Philop.73.27/. Kritikaje promasena,jerni Aristotel ne misli da iko
razunmn moze verovati da je dusa doslovno od zemlje ili od vode: njegova kriti-
ka se tice osnovanosti veze izmedu duse i elemenata (kao i izmedu duse i kre-
tanja), dakle tice se smisla te veze a ne toga da Ii ona uopste postoji.
18
---~
'
ODUSII
nata19 , jer da se slicno slicnim spoznaje, a stvari se /sastoje/
iz nacela. Slicno je to odredeno i u onome sto se govori u
20 I
/spisu/ "0 filozofiji" 20 : zivo bice-po sebi /postaje/ iz same
19 Ovo bi se moglo Orlnositi na Tim.34c (sastav duse Sveta), jer Aristotel tvrdi
da je Platon "to odredio sliCno" i u "nenapisanim uCenjima". U "Timaju" je
duSa Sveta bivstveni spoj i jedinstvo najviSih rodova (na osnovu uCenja u "So-
fistn": ~0: ~eyw~a yev11:bivstvo, identitet, razlika, kretanje, mirovanje, v.Plat.
Soph.254bsqq), ali Aristotel nema mnogo obzira prema razlici izmedu pojma
elementa (npr., kod Empedokla) i Platonovih "najvisih rodova", zato sto se i
"najviSi rodovi" u platonizmu tretiraju kao da su "tvarni", a to nisu niti mogu
biti (to je po Aristofelovom sudu implicitni "materijalizam" teorije ideja, jer da
se u njoj i oblici i brojevi i "najviS:i rodovi" posmatraju kao po sebi odvojeni i
postojeCi "delovi" a ne iz primata celine, dakle sliCno kao Sto atomisti shvataju
Ii
atome ili pluralisti svoje konacne prirodne elemente). Pored toga, u "Timaju" je
ocigledan paralelizam izmedu konstrukcije tela sveta i sastava duse Sveta, te
Aristotelovo priblizavanje Platona i Empedokla i s te strane moze biti barem
razumljivo, ako ne i prihva.Ceno; ono ne moZe biti prihvaCeno iz viSe razloga, a .
I posebno zato sto Platon jasno k.Ze da je dusa "starija" od tela, tj da je kon-
stitncija tela (pa i tela Sveta kao jedinstvenog zivog bica) slika konstitncije
duse /v.id.Tim.34cl/.
I 20 "0 filozofiji", ili "0 Dobru". Filopon tvrdi da je to isti Aristotelov tekst sa
dva naslova, v.Philop.75.33, et Simp1.28.7; ovo Filoponovo izlaganje u nje-
govim komentarima za De Anima predstavlja i jedno od najvafuijih i najsu-
vislijih svedoCanstava o Platonovim "nenapisanim uCenjima", a njegova tvrdnja
da je "ta knjiga autentieno Aristotelova" /i!an öe yvljowv a1hou ~o ~i~A.tov,
v.id.75.36/ pokazuje barem to da je samo Filoponovo svedocanstvo pouzdano u
tom smislu da je on sam zaista driao u rukama i Citao spis De Bono (u kojem
Aristotel "izveStava o nenapisanim predavanjima Platona", 'tiX<; tXyQ&<pou<;
ouvouoiac; ~ou IIA.<hwvoc; io~OQEi, v.ib. 1.36; tako da se spis u osnovi,
buduci da se radi o be/eskama sa predavanja, moze pripisati i Platonu), a to
daje i posebnu teZinu njegovom tnmacenju, jer Filoponu se nikako ne moze
osporiti filoloska korektnost. Filoponov referat o "nenapisanim ucenjima" zato
mora naCi svoje mesto u LXVIII ovog Izdanja (jer, LXVII-XVIII posveceni
su izboru tekstova iz opusa grCkih komentatora Aristotela; "izboru", zato Sto je
odnos obima komentara i samog Aristotelovog teksta priblifuo i u prosekn 10:
I, ali i zato sto, i pored neosporne filozoftke kompetencije komentatora (poseb-
no: Filopona, Simplikija, Aleksandra, Sirijana, i Porfrrija), i uz to, njihove zive
19
 ODUSII
ideje Jednog i iz prvobitne duzine, siriue i dubiue, a lla sli-
call llacin /postaje/ i sve ostalo. Pored toga, /odreduje Oll to/
i drugaCije21 : Jedno je Um, Dva je znanje Ger samo lla je-
dan llacin do Jednog /se stize/), broj povrsine da je mnje-
llje, a broj cvrstog tela opaZallje. Pod tim brojevima se po-
25 drazumevaju sami I oblici i llacela, a oni se /sastoje/ iz lla-
cela; stvari se prosuduju ili umom. ili zn~em, ili mnje-
lljem, ili opa2aujem, a ovi brojevi su oblici stvari. No,
posto je izgledalo da dusa lle samo da pokrece vec da isto
tako i spoznaje, lleki su je sastavili iz oba ova te izjavili da
2
30 te dusa bro/ koji I pokrece samog sehe.
Sto se pak tih llacela tice, razlikuju se odnosllo toga koja su
/to llacela/ i koliko ih ima, a pollajvise oni koji ih smatraju
405a telesnim od onih po kojima su lleteleslla, I a od /svih/ ovih
oni koji ih mesaju, tj. koji izjavljuju da su llacela i od jedne
i od druge /vrste/. Ne slafu se lli sto se mnostva /llacela/ ti-
ce, jer dok jedni tvrde da postoji jedno llacelo drugi tvrde
i ubedljive kritike pojedinih Aristotelovih teorija, imamo to i obilje materijala
koji moze biti samo od istorijskog i filo/oskog interesa (za rekonstrukciju Aris-
totelovog 'teksta tamo gde je rukopisna tradicija nepouzdana, i id.: parafraze
Aristotelovog telesta, sholije, itd.).
Odnosno Platonove teorije duSe u "nenapisffilim uCenjima" moZemo se iz gare..,
navednih razloga ograniCiti samo na one stavove koje i sam Aristotel temati-
zuje ovde (v. D.n.21 za ovaj spis) u svom kratkom kriptogramu jedne teorije
koja je vec po sebi kriptogram i koja je kao takva i formulisana. Jasno, Ari-
stotel se obraca slusaocima koji su citali De Bono i kojima ne mora ni da objas-
njava pojedinosti tog uCenja, ali ni njegovu osnovnu nameru. HermetiCnost sa-
mog ucenja ali i Aristotelove diskusije otod i jesu razlog za s/oienost savreme-
nih diskusija o "nenapisanim ucenjima". One se krecu od nekakve kriptofilo-
logije, do simuliranja filozofije i antaterskih i anairronih pokusaja nekakvog
neo-neo-platonizma, jasno preko_ tumaCenja koje svoje metafiziCke 11 osnove"
mogn imati samo u glavama tih tomaca, a nigde drugde Ger da koketeranje sa
pitagorejcima, makoliko mozda bilo medijski zanimljivo, nu:Zno ostaje to sto i
jeste: dva praseta u magli).
21V.D.n., na st.57.
22 V.D.n., na st.60.
20
ODUSII
da ih je vise. Sledstveno tim /llacelima/ i dusu odreduju, jer
5 to pokre~cko, lle bez razloga, smatraju I kao po prirodi lle-
cim prvim. Zato se llekima ucinilo da je oua vatra, jer ova
je llajfinija i pollajpre od svih elemellata lleteleslla, apored
toga lle samo da se krece vec i prvobitno pokrece /sve/ dru-
go. Demokrit je to rekao i jasnije /od drugih/ buduci da ob-
jasnjava zasto je svako od ova dva: naime, da je isto i dusa
10 i um, I a to je lleko od prvih i lledeljivih tela koje je pokre-
tacko usled svoje sicusllosti i oblicja; od oblicja, okruglo je
po lljemu llajpokretljivije, a takvo /oblicje/ su um i vatra.
Anaksagora je po prilici tvrdio da se dusa i um razlikuju,
15 kao sto smo i ranije rekli23 , ali slu:Zi seI lljima kao llekim
jedinstvenim bicem /<pucret/, osim sto pre svega Um smatra
llacelom, jer veii24 da je jedino Oll od svega sto jest prost,
23 V.ib.404a27-8.
24 V.Anaxag.Fr.Bl2. Odnosno Aristotelovog tomacenja da Analesagora razli-
kuje Um i duSu, ali da se "njima sluZi kao da su neka jedinstvena priroda",
v.ib.l.4-5: xo:l öcro: ye 'iJuxi'Jv exet xo:l tu f!tt(li> xo:l tu e:\.&ocrli> 7t&vtli>v
voü<; XQIXtti. Tu je jasno da Anaksagora razlikuje Um i dusu, ali i da podrazu-
meva to da "Um vlada svime Sto ima duSu". BuduCi da je Um za Anak:sagoru
autokrata, stav je utoliko vazniji, zato sto Analesagora onda oCigledno vidi
problern duse i pokusava da i "sve sto ima dusu" uklopi u to autokratiju Uma.
Vec to njegovo izdvajanje, pokazuje da on razlikuje Um i dusu, a to je i ono sto
Aristotel tvrdi. Odnos Uma i duse predstavlja i za Aristotela pitanje prvog
ranga, tako da sud o Anaksagori ovde ne treba shvatiti kao primedbu vec pre
kao najavu ispitivanja tog odnosa koje sledi u De An.Ill.4-7. Um ce i kod Ari-
stotela zadrzati iste prinadlefuosti (misljenje i pokretanje), ali opis njegovog
radnog mesta ce biti daleko slozeniji: nije to tako jednostavno kako se Anak-
sagori cini!).
Um je instanca istioe, a dusa je oslonjena (i u predstavljanju, i u secanju, i u
snovima, i u nmjenju) na zakljuCivanje /cru:\.A.oywf!6<;/, i zato kod nje postoje i
istina i !a:Z /v.Philop.85.21-7/. Ta razlika je kod Aristotela sprovedena na bifur-
kaciji vecno/alrrono i temporalno, te je onda potpuno jasno da kod njega silogi-
zam mora imati temporalnu prirodu; ali, naCela nemaju takvu prirodu, i u tarne
je prostor Uma: svet snstina. No, eda bi teza bila jos teza, i opaianje je uvek
istinito po Aristotelovom misljenju, te onda dobijamo da je unmo, nedis-
21
 ODUSII
:! - --,----
nepomesan i eist. No, istom nacelu on pripisuje oba, i spo-
znaju i kretanje, budu6i da tvrdi da Um pokre6e sve. Po
onome sto se pripoveda cini se da je i Tale! misiio da
25
20 I
je dusa nesto pokretacko, ako je zaista rekao da kamen
ima dusu zato sto pokre6e gvoZde. Diogen' 6 i neki drugi
kurzivno misljenje analogno opa.Zaoju, ij. da je Um viilenje sustine, Cist uvid: 6
1!EV'J;Ot voii<; cmJ.ai<; emßoJ.ai<; 1;0i<; TIQUYI!«Otv emß&Uwv, v.Philop.-
85.23-4.
25 Filopon misli da je ovde pominjanje Taleta i magnetnog privlacenja van
konteksta diskusije, jer da je tema "sliCno se sliCnim spoznaje", a ne pokretaCka
priroda duse /v.Philop.86.!2sq./, tj. da je i kod Taleta morala biti pokazaoa ve-
za izmedu duSe i naCela, tj. arhlCki status duSe kao Vode; to je ono Sto imamo
kod Hipona /v.De An.405b2/, a ovde to nedostaje. Medutim, mozda Aristotel i
bez neke namere da od toga pravi posebnu temu, obraCa paZnju na animistiCke
predstave predplatonskih fizicara, ij. istice to da i kod atomista i kod Herakleita
i kod Taleta i kod pitagorejaca imamo to udusenje i ozivljavanje spolja8njeg
(sve je puno duse, sve je zivo, itd.); sto se pak tice svedocanstava o Taletu,.
Aristotel ih redovno tretira kao napouzdana rekla-kazala. Cak i ako nije arhicki
povezaä duSu i Vodu, Talet ipak "tvrdi" da su seme i hrana svih Zivotinja vlaini
/v.Metaph.?83b20-7, et.n.l2 ad loc.cit./. Seme/sperma i hrana su izvor zivota
( oplodnje, rasta i metabolizma), a toga nema bez duse. A pod pretpostavkom da
je sve na neki naCin Zivo i "puno duSe", onda nije ni Aristotelovo pominjanje
magneta potpuno van konteksta (doduse, ni strogosti Filoponovih knjizevno-
teorijskih obzira ne moze se nista zameriti, ali zasto jednom Aristotelu ne do-
pustiti i poneku digresiju?).
26 "Neki drugi" bi verovatno ukljucivalo i samog Anaksirnena. Teorija je kod
Aristotela saopstena korektno, jer da bi dusa/vazduh, buduci da je vazduh "naj-
finiji" /Äen:·mJ..LEQ€a-ra'tov/ od svega, morala prodirati u sve, i na taj naCin,
ukoliko je vazduh dusa, i sve pokretati i spoznavati. Iz ovog sto Aristotel kaZe
ne vidi se ta "vazduSaSta11 priroda duSe, ili uduSenost vazduha Ger, to bi za
Diogena moralo biti isto), ali Teofrast u De Sensu jasno kaze da je Diagen
vazduhu pridavao i zivot i razum, i cula ho (fjv ><al 1;0 <pQOVetv 'J;ult a€Qt
><at 'J;ft<; aiolh]aet<; av&n,et, v.Diog.Apol. DFV.Al9/, tj. da ga je posmatrao
istovremeno i kao nesto uduseno i zivo. Simplikije daje opsirnije tnmacenje
Digenovog stanoviSta, no, u ovom kontekstu, vaZanje samo Diogenov stav koji
potvrduje valjanost Aristotelovog tumacenja ovde: ljudi i OStale zivotinje koje
disu iive usled vazduha, i to je za njih i dusa i misljenje (ljluxi) iion ><o:l
22
r_·
ODUSII
/tvrde/ da je ona vazduh, budu6i da veruju da je on od sve-
ga najfiniji i da je nacelo. Zbog toga da dusa i spoznaje i
pokrece: da spoznaje utoliko ukoliko je to prvo i sve ostalo
25 I
iz toga /potice/, a da pokrece utoliko ukoliko je nesto naj-
finije. Pa i Herakleit tvrdi 27 da je nacelo dusa, ako je ispa-
ravanje /avcdtul!(o:ow/ iz kojeg se uspostavlja sve ostalo:
ono je netelesno ponajvise i vecno u toku, a to sto se kre6e
VOT]Ot<;; no za celinu Diogenovog stanovista, v.Simpl.In Phys.l51.28-153.13);
Simplikijevo tumacenje je zanimljivo i u svrhu revalorizacije znacaja Diogena
u okvirima predplatonske fizike, jer on je kao "zak:asneli" fiziCar do.Ziveo ne-
zasluZenu sudbinu sliCnu Melisovoj: obojica su do:Ziveli sudbinu "epigona"
iako to zapravo nisu bili; za retko valjaou procenu Melisa, v.S.Zunjic, Frag-
menti elejaca).
27 KljuCna reC u ovom Aristotelovom pokuSaju da se Cak i Herakleit "mraCni"
ukljuci u ovu disknsiju 0 vezi duse i prirodnih nacela - jer da treba biti sko/ski
iscrpao kad se govori 0 nekoj temi -je termin avaßul!(aot<; (isparavanje, vrelo
isparenje, para) koji i u Aristotelovoj meteorologiji" ima srediSnju ulogu.
11
Ovde je rec o ucitavaoju vlastitih kosmoloskih i "meteoroloskih" pretpostavki u
Herakleitovu rudimentarnu teoriju", a neo stavu samog Herakleita (v.Herac.
11
Fr.Al: to je Teofrast, ali na osnovu Aristote/ovog tumaceuja). M.Markovic ve-
ruje da se i u ovom poznom svedocaostvn Diogena Laertija lako mogu ukloniti
peripateticki dodaci (v.id.Filozofija Heraklita mracnog, st.l37). To je komicna
ad hoc hermeneutika, jer onda je pitanje sta uopste ostaje. Aristotel oCigledno
nema sluha za Herakleitovu zagonetnost - bilo to zato sto to ne moze ili zato
sto nece da ga ima - a vezu Duse i Vatre kod Herakleita moze bolje da brani na
osnovu Herac.Fr.B45, 118, kao sto jos bolje moze da je brani vezom izmedu
pojmova Vatre, Duse, i Logosa iz celine Herakleitovog ucenja (kao sto je
pokusao Heidegger, v.id.Uvod u metafizikn). No, Aristotel ocigledno nema ni
nerava ni razloga za ovakav oblik hermeneutike, jer Platonova simplifikacija
Herakleita odgovara i njemu u potpunosti (odgovara ona uostalom i M.Marko-
vicu cija je jilo/osko banalizacija Herakleita pored toga irnpregniraoa i njego-
vim srednjoskolskim shvatanjem filozofskih problema i problema istorije filo-
zofije). Jasno je tu barem to da f!lozofija i zdrav ljudski razum ne mogn zajed-
no, i to je vredno postignuCe M.MarkoviCa. No, za ovo Aristotelovo tumaCenje
"isparavanja" kod Herakleita, v.Philop. 87.8sqq: Filopon tu zaista ima "suvu
dusu", kako bi to Herakleit rekao, tj. nije ni opijen ni zaveden Aristotelovim
tumacenjem.
23
 ODUSII
spoznaje se tim sto se krece. I on je kao i mnogi drugi mis-
lio da su bica u kretanju. Blisko ovima cini se da je o du-
30 I
si mislio i Alkrnajon, jer tvrdi 28 da je ona besmrtna usled
slicnosti sa besmrtnim /bicima/, a to da joj pripada zato sto
je vecno u kretanju: jer da se i sva bozanska /bica/, kao
405b I
Mesec, Sunce, zvezde i celo Nebo, neprekidno i vecno
krecu. Neki od grubljih su cak ustvrdili da je ona voda, kao
29
Hipon ; izgleda da su do takvog uverenja dosli zato sto je
28 Alkmajonje po predatlju pitagorejac iz Krotona, mozda i mladi savremenik
samog Pitagore, a1i mozda i pitagorejac s1edece generacije (za ovo, v.Metaph-
.986a22sqq, et n.33 ad 1oc.cit). Veza koju A1kmajon uspostav1ja izmedu vec-
nog kretanja Duse i vecnog kretanja Neba i nebeskih te1a (koja su bozanska
bica kako za pitagorejce tako i za P1atona i za Aristote1a) bice motiv i za Pla-
tona i za Aristotela. Kalw je sada sam Alkmajon mis1io da moze povezati
samopokretanje i spoznaju, .... to vise nije jasno, jer Aristotel samo kaie da je
Oll to "shvatio slicno" /:n:cxecx:n:A1]0tW<; ... u:n:oA.cxßeiv, v.De An.405a29/ kao
Herakleit i drngi pomenutijonski fizicari .. Ovde mozemo samo nagadati, jer da .
"niti su nam spisi tih ljudi (sc. starih pitagorejaca) dostnpni, niti je Aristotel
saopstio nesto vise od ovog", v.Philop. 88.15-7. Moguce je da i Alkmajon vern-
Je da je Svet iiv (jasno, preko i na osnovu duse Sveta) i da je samim tim pred-
met vlastitog samoopaianja (slien<i~ao prostor kao sensorium Dei kod New-
tona; jedna od boljih njegovih metafizickih ideja, ako je uopste imao jos neku).
29 Za ovu Aristotelovu ocenu, ali i za vezu sa Taletom, v.Metaph.984a3, et
n.l4 ad Ioc.cit. Hiponova "grnbost" je u tarne sto je u strnktnri cetiri prirodna
e1ementa vodu odredio kao dnsu, a u toj strnktnri voda je nufuo to sto trpi, te
dusa ne moze biti voda vec iz tog razloga (jer da dusu nufuo odreduje neka
de1atnost, a ne trpnja). Najzad, prvorazredno je pitanje da Ii dusa uopste moze
da trpi. Moguci osnov ove Hiponove teorije (seme svega je vlaino, itd.)
pripisuje se - doduse samo kao Aristotelova pretpostavka - Taletu a ne Hiponu
/v.ib.983b20sqq/. Onda bi·Taletu morala biti pripisana "grnbost", ali moguceje
1 to da Tale! nije ni tvrdio da je i dusa od vode, i da je tek Hipon izveo tn
konsekvencu Taletove "hidrosofije", a svedoCanstva o Taletu su tako oskudna i
nepouzdana da i sam Aristotel sa ustruCavanjem govori- o njegovim 11stavo-
vima". Tale! je tn zato sto i filozofija kao i sve drngo kod Grka mora imati svog
zaCetnika, roditelja, rodonaCelnika, izumitelja (kao: maslina, vatra, zakono-
davstvo, dijaJektika, retorika, oranje zemlje, motka za ves, tragedija, itd.; za
sve neko mora biti odgovoran, tj. svemu se mora moi:i naf:i uzrok i izumitelj).
24
ODUSII
seme svega vlafuo. Pobijaju, naime, one koji kafu da je
5 I 30
dusa krv, jer da seme nije krv , a ono je ta prvobitna du-
sa. Drugi pak, kao Kritija, kafu da je ona krv buduCi da
smatraju da je za dusu najosobenije opazanje, a ono postoji
31
usled prirode krvi •
Svi elementi osim zemlje dobili su nekog zastnpnika
/xgni]v/: za nju niko nije rekao da je /dusa/, osim ukoliko
10 I
je neko ustvrdio da se /dusa/ sastoji iz svih elemenata ili
da jest svi /elementi/.
Moze se reci da svi oni odreduju dusu trima /svojstvima/:
kretanjem, opaianjem, netelesnoscu. A svako od ovih do-
vodi do nacela. Upravo zato je ti koji odreduju na osnovu
spoznavanja /odreduju/ kao element ili kao nesto sto se iz
elemeneta /sastoji/. Stavovi svih ovih su veoma bliski,
osim Jjednog: jer, taj veli da se slicno 'slicnim spoznaje.
15
.,\ BuduCi da dusa sve spoznaje, /tada se ona/ i sastoji iz svih
II nacela ..Oni koji /zastnpaju/ jedinstveni uzrok i jedinstveno
!I nacelo, kao na primer vatru ili vazduh, ti i dusu smatraju
iI necim jedinstvenim, a oni koji tvrde da nacela ima ima vise
l 20 I
po njima je i dusa mnostvena. Anaksagora tvrdi da je sa-
mo Um bestrpan, i da nema nista zajednicko ni sa Cim dru-
gim. Medutim, kako on uopste spoznaje i s kog razloga
30 V.n.31 za ovaj spis. Krv je tecna, a1i seme (npr. psenice ili prosa) nije, vec
ono tek u vlazi klija, pa je onda voda pre nego krv mesto za dusu. Dusa se
shvata kao izvor Zivota, klijanja semena i radanja: bez vode, zemlja se pretvara
u pustinju i vise nista ne rada. Predstava da je dusa krv je primitivna i imamo je
skoro kod svih naroda (npr. traiiti neciju krv, i.q. traiiti neciju dusu, \i. zivot;
veza izmedu duse i krvi ostvarena je po principu pars pro toto, a greska je afrr-
macija konsekvensa). "DuSa kao krv" je stoCarska predstava (npr., redovno u
Starom Zavetn).
31 "Krv koja okruiuje srce /:n:eQt>GUQÖtov Cttf!U/ je misao /VÜ1Jf!U/ kod ljudi":
dakle, dusaje krv. Filopon uz rezervu pripisuje ovo stanoviste Kritiji, Sokrato-
vom uceniku ijednom od Tridesetorice /v.Phi1op.9.19; 89.12; ista rezerva i kod
Simp1ikija, v. Simpl.32.21/, a pitanje da Ii je to mozda neki drngi Kritija
odbacuje se kao irelevantno (zato sto je takva i sama tvrdnja da je dusa krv).
25

ODUSII
/ah(av/, ...to llitije Oll rekao niti se to iz lljegovh reci moze
doknciti. Oni koji koji uvode suprotnosti u llacela, ti i dusu
sastavlaju iz tog sto je suprotno: ukoliko /uvode/ jednu od
25 I
dve suprotnosti, kao lla primer toplo ili hladno, ili stagod
drngo takvo, oni i dusu postavljaju kao llesto od toga. Zato
prate imella32 , pa jedni tvrde da je ona toplota jer da je po
tome i "zivljenje" ime dobilo, a drngi da je olla hladnoca
zato sto se dusom llaziva zbog udisana tj. zbog hlatlenja
/xtxc(hiJU~t v/.
30 I
To je sve ollo sto smo mogli llaslediti odnosllo duse, ali
i odnosllo razloga s kojih llasi prethodnici tako misle.
3 Najpre treba ispitati kretanje. Naime, lle samo da moze
biti iaZllO to da, kako lleki tvrde, njello bivstvo bude takvo
406a I da pokrece samo sebe ili da je za to sposobno, vec moze
biti nemoguce to da lljoj pripada kretallje33 • Ranije je rece-
llO to da nije nufno da to sto pokrece pokrece i samo sebe.
5 I
Sve sto se pokrece je dvoznacno: ili po drngom ili po Se-
bi: "po drngom" velimo za sve ono sto se pokrece time sto .
je u tom sto se pokrece, kao plovci jer da se oni lle krecu u
istom smislu kao i plovilo:ovo se krece samo po sebi, a olli
time sto su u tom sto sto se krece. JasllO je to kod delova
/tela/: hodanje je osobello kretanje za noge, pa je Ollda time
10 I
i za ljude osobello, ali tada ne pnpada plovcima. Eiern,
32 Kljucanje-zivot, (fjat<;-(fjv; hladno-dusa-rashladivallje: lJiuxg6v-lJiux1]-
:x:at"&lJru~tc;. "Etimologije" su popularne i zasnovane su na homofoniji, no zaSto
su i Aristotelu znaCajne upravo ove "etimologije" koje povezuju Zivot i duSu sa
termickim procesima (grejanje i hladenje)? Zato sto je i za njega termicki pro-
ces u telu osnov toga da ono bude zivo, ali je i funkcija konacnog izvora
toplote U telu kao i slozenog sistema rash/atfivanja istog tog tela OllO sto i Oll
prepoznaje kao osnov zivota (barem kod zivotinja koje imaju krv i kojima je
potrebno rashladivanje, zato sto sarne proizvode top/otu time sto Se hrane).
Razmena toplote (grejanje i hladenje, dakle odnos elemenata koji su eksponenti
tih "kvaliteta.. , osnov je Zivota za Aristotela). Zato su i ove "etimologije zna-
11
cajne.
33 V.D.n., na st. 62.
26
(
ODUSII
buduci da se o tom sto se pokrece govori u dva smisla,
ispitnjemo sada odllOSllO duse da Ii se ona pokrece sama od
sebe ili ucestvuje u kretanju
Ima cetiri kretallja: premestanje, podrngojacavallje, sma-
lljivanje, rast. Onda bi se ona morala kretati ili jednim od
34
tih kretanj a, ili vecim /broj em nj ihl ili svima • Alco se ne
15 krece po 1prilucenosti, tada bi lljoj po prirodi pripadalo
kretanje; ali ako joj to /pripada/, tada joj pripada i prostor,
jer sva navedella kretanja su u prostoru. No, ako je bivstvo
duse samokretanje ho xtveiv eauctjv/, tada kretanje njoj
lle moze priluceno pripadati, kao lla primer belom ili tro-
20 I
laktom: i ovi se naime krecu, ali po prilucenosti jer krece
se ono cemu pripadaju, 1j. telo. Upravo zato ovi i nisu u
prostoru; ali ollda ce dusa biti u prostoru ako zaista po pri-
rodi ucestvuje u kretanju. Pored toga, ako se krece prirod-
no, tada bi se mogla kretati i prisilno, a ako prisilllo, tada i
prirodno. Ista stvar va2i i odnosllo mirovanja: ka cemu se
25 I
prirodno krece, u tom i miruje prirodno, a slicllo tome i
miruje prisilno u onom u sta se prisilllo krece. Ali, ni oni-
ma koji su voljlli da izmisljaju nije Jako da odrede kakvi
treba da budu ti prisilni pokreti i mirovallja duse. Pa, bice
olla vatra, ako mora da se krece nagore, a zemlja ako na-
dole, jer ova kretanja pripadaju tim telima! Isti razlog va2i
.30 I
i za tela koja su izmedu /ovihl. Takode, posto je ocigledno
da pokrece telo, tada je razlozllo to da pokrece istim kreta-
njima kojima se i sama krece. A ako je tako, tada je istillit i
406b I
obratni stav da se i olla krece kretalljem kojim se telo kre-
ce. No, telo se premesta: dakle, i dusa bi melljala mesto, i
to bilo cela ili da to cilli u svojim delovima. A ako to moze,
tada bi mogla i iznova uci Iu teiol iz kojeg je izasla, a po-
5 I
sledica toga bi bila to da umrla ziva bica vaskrsavaju.
Mogla bi se pak, ona kretati prilucellim kretanjem, 1j. uko-
liko je nesto drngo pokrece, jer zivotillja bi mogla biti gur-
34 V.D.n., na st.63. ..
27

ODUSII
nuta /nekom/ si1om. No, ono cemu je u hivstvu to da se
krece samo od sehe ne moze se kretati us1ed neceg drugog
osim po prilucenosti, kao sto ni to sto je dohro po sehni ili
usled sehe ne moze postojati usled neceg drugog ili hi-
10 I
ti radi /evexev/ drugog. A za dusu hi se ponajpre moglo
reci da je pokrece to opazajno, ako se ona uopste krece.
Medutim, ako ona stvamo pokrece sama sehe, tada hi se i
ona sama kretala, te hi onda i dusa, ako ne pokrece samu
15 I
sehe po prilucenosti vec je to kretanje njenog hivstva po
sehi, trehalo da se iz-stavlja iz vlastitog hivstva ako je sva-
ko kretanje iz-stavljanje /examatc;/35 tog sto se krece uto-
35 exoracnc; (doslovno: iz-stavljanje, iz-mestanje kao kod poremecenog zglo-
ba ili kod poroka koji je po sebi poremecaj) ima kod Aristotela negativnu
"vrednosnu" konotaciju, jer on pod ekstasis zapravo podrazumeva devijaciju ili
aberaciju, izlazak, zastranjenje, i napustanje vlastitog bivstva/prirode (v.Phys.
247a3, 20, 246al7, b2: poroci su devijacijeza razliku od vrline koja je postig-
nuto savrsenstvo, ili put ka savrsenosti h:eA.e(Wot\;/). Onda je i kretanje onto-
loS:ki odredeno kao 11 devijacija", ali i kao povratni "put u vlastito bivstvo 11 /Oööc,
eic; -,;iJv ouo(av, v.Metaph.l003b7/. Ambivalencija je oCigledna, tj. Aristote-
lova procena ontoloskog statusa kretanja kao devijacije ima platonisticko po-
rek:lo (ali, na kraju, parmenidovskci), Jer, iako je kretanje shvaceno kao smisao
bivstva svega sto postaje i propada, jer da se svemu tome njegovo bice i
iscrpljuje u kretanju, ali i kao smisao bivstva vecnih a pokretnih bozanskih tela
na Nebu - jer da je kretanje vecno - ostaje zagonetnost tako situiranog kretanja,
kao "ekstaze" i, istovremeno, kao povratnog puta u vlastito bivstvo. "lz-stavlja-
nje" je lako razumljivo iz posebnih oblika promene koje Aristotel razlikuje:
I i inace koristio u pozorisnim inscenacijarna u Ateni, v.Philop. 115.1-5). Sto se
ono Sto se kreCe u prostarn viSe nije tu gde je bilo, ono Sto raste viSe nije ono-
liko koliko je bilo, ono sto se podrugojacava vise nife onakvo kakvo je bilo.
Onda je jasno u cemu j<> zagonetnost kretanja kod Aristotela: u ekstatickoj pri-
rodi kretanja tematizuje se zapravo ekstaticka priroda vremena, jer da vreme
jeste istina posredovanja izmedu tvari i oblika, dak:le istina samog Aristotelo-
vog hilemorfizma. Jer ako je razlika izmedu podmeta i biti izvedena iz dvostru-
ke prirode tog "sada", tada je jasno da je temporalno posredovanje Aristotelo-
vih nacela svega sto jest po prirodi i konacna istina Aristotelovog hilemor-
fizma. To ce biti najjasnije izvedeno upravo u dusevno-telesnom sklopu, jer Oll
je za Aristotela paradigma i konacni dokaz hilemorfizma. Filozofija prirode po
modeln odnosa duse i tela.
28
(
ODUSII
liko ukoliko se krece. Neki tvrde da dusa, tako kako se
sama krece, pokrece i telo u kome postoji, kao npr. Demo-
krit koji govori po prilici kao i komediograf Filip koji veli
da je Dajdal svoju drvenu Afroditu pokrenuo tako sto je u
20 I 36
nju ulio zivu. Slicno tarne i Demokrit tvrdi : te nedeljive
sfajre su u pokretu zato sto im je u prirodi htecpuxevat/ da
nikada ne miruju, pa onda sa sohom vuku, tj. pokrecu Cita-
vo telo. A rni moramo zapitati da li isto to dovodi i do rni-
rovanja; tesko je ili mozda cak nemoguce reCi kako ono to
moze uciniti. Ocigleduo je medutim da dusa uopste tako ni
25 I
ne pokrece zivo hice, vec ua osnovu izhora ili misljenja
lvoliaewc;l.
U istom srnislu i "Timaj" prirodujaCi /cpuatoA.oyei/ o ta-
37
rne kako dusa pokrece telo , jer da ona pokrece telo time
sto sehe pokrece a spletena je s njim. Ona se sastoji iz ele-
menata i podeljena je u skladu sa harmonijskim hrojevima,
30 I
a da hi imala prirodeno opa:lanje harmonije i da hi pokre-
36 Nije b.S jasno kako je to Dajdal izveo, ali moze se pretpostaviti da su u drveni
kip bile ugradene neke supljine u koje se sipala ziva, a povezanost tih supljina
omoguCavala je da se Ziva preliva iz jedne u drugu i da svojom teZinom
"pomera" delove kipa (verovatno je u pitanju neki sistem spojenih sudova koji se
tice komediografa Filipa, ovo je jedino mesto u Corp.Ar. na kome se spominje.
Poredenje ove mehanicke naprave i Demokritovog objasnjenja kretanja zivog
tela je prik:ladno u okvirima Aristotelovog doslednog tumacenja atomizma kao
teorije koja kauzalitet konaCno svodi na sluCaj i spontanost, a onda se i sloZeno
kretanje zivotinja mora shvatiti analogno kretanju mehanickih naprava. Da je
Zivo telo ipak nekakva maSina sluSaCemo ponovo i ponovo u zamornom
ponavljanju iste ontoloske inkompetencije (i to u decidiranom kontrapunktu
upravo prema Aristotelovom vitalizmu), pocevsi od francuskih racionalista do
savremenog pozitivizma, bihejviorizma i kibernetike, dakle u svim teorijama
koje u svojoj osnovi imaju neoatomizam kao credo moderne nauke, jer i genetika
je u svojoj osnovi prostaCki atomizam, tj. atomizam koji ne prepoznaje svoje
epistemicke korene i ogranicenja.
37 V.D.n., na st.65.
29
 ODUSII
tala Sve skladnim kretanjima on je savio njeno pravolinijs-
ko /kretanje/ u krug. Nakon sto je iz jednog kruga podelom
407a I
dosao do dva koja su spojena u dve tacke, ponovo je taj
jedan podelio na sedam krugova, jer da su premestanja na
Nebu kretanja te duse. Prvo, ne valja tvrditi da je dusa veli-
cina, jer ocito je da on hoce da ta dusa Svega bude takva
5 I
kakav je takozvani Um (jer on ne moze biti kao /moc/ op-
azanja ili fudnje buduci da njihovo kretanje nije kruZenje).
No, Um je jedinstven i neprekidan bas kao i misljenje, a
misljenje je isto sto i /njegove/ misli /votjf1a1:a/: a ove su
jedno usled sleda, kao broj, a ne kao sto je to velicina. Zato
ni Um nije na taj nacin neprekidan, vec je ili bez delova
10 I
ili je neprekidan ali ne kao neka veliCina. Ta kako ce uop-
ste misliti ako je velicina?! Da Ii bilo kojim svojim delom,
bilo delom u smislu velicine ili u smislu tacke, ako to uop-
ste treba zvati delom? Alm /misli delom/ u smislu taeke, a
njih ima bezbroj, tada je ocito da ih nikada nece preci, a
ako pak /misli delom/ u smislu velicine, tada ce misliti
15 I
isto cesto i bezbroj puta. A ocigledno je da moze i samo
jednom. Ako je dovoljno da bilo kojim svojim delom do-
dirne, za8to je ondapotrebno da se krece kruZno ili da uop-
ste ima velicinu? A iiko je UuZnO da misli tako sto dodiruje
celim svojim krugom, sta je taj dodir delovima? Takode,
kako moze misliti pomo6u nedeljivog to deljivo ili de1jivim
20 I
to nedeljivo? A nu:lno je da Um bude taj krug: kretanje
Uma je misljenje, a kretanje kruga je okretanje htegupo-
ga/. Dakle, ako je misljenje okretanje, tada bi i Um bio
krug kome je takvo okretanje misljenje. A sta je to sto ce
on vecno misliti (jer mora nesto, ako je to okretanje vec-
no)? Misli koje se delanja ticu imaju granice (jer sve su ra-
25 I
di neceg drugog), a one koje se posmatranja ticu /ße(;)QT]-
nxa\/ su na slican nacin ogranicene odredbama: no svaka
odredba je odredenje ili dokaz. Dokaz ne samo da pocinje
od nacela vec u nekom smislu ima i kraj, zakljucivanje ili
zakljucak (ako dokazi i nemaju granicu, oni se ipak ne
30
ODUSII
vracaju ponovo na pocetak vec idu u pravoj liniji tako sto
stalno zadobijaju srednju i krajnju /odredbu/, a I okretanje
30
se vraca ponovo na pocetak); a odredenja su sva ogranice-
na38. Pored toga, ako se isto okretanje /zbiva/ nmogo puta,
tada ce on morati cesto isto da misli. Takode, misljenje pre
lici na neko mirovanje i zaustavljanje nego na kretanje, a
isto stoji stvar i sa zakljucivanjem. Medutim to sto nije
407b
I
Jako vec prinudno nije ni blazeno, a kad bi njoj kretanje
pripadalo utoliko ukolikoje bivstvo, tada bi se kretala pro-
tiv prirode. Pa i ta pomesanost s telom bez mogucnosti os-
lobodenja je nesto naporno39 i uz to i nesto sto treba izbe-
gavati ako je Umu zaista bolje da ne bude s telom, kao sto
5 I
se obicno tvrdi i kao sto se nmogirna i cini. No i uzrok
kruZnog kretanja Neba je nejasan: niti je bivstvo duse
uzrok toga sto se ono krece kru:lno, jer ona tako pokreee po
prilucenosti, niti je telo uzrok, jer dusa je pre njemu uz-
rok40. Medutim, ne ka:le se ni da je to bolje, mada bi
10
I
Bog trebalo da ucini da se dusa kruZno krece upravo zato
sto je za nju bolje da se krece nego da miruje, i da se krece
na taj nacin ili drugacij e.
No, ostavitno to sada po strani buduci da je takvo ispiti-
vanje osobenije nekim drugim41 izlaganjima /'A6y(;)v/, Me-
38 V.D.n., na st.67.
39 Bez mogucnosti da se toga oslobodi il'iJ öuvaf.tevov <i1toJ.ufriivat/. To je
sudbina Iksiona o kojoj Aristotel raspreda u istom poluozbiljnom tonu i u De
Caelo li (v.ib.284a27-286b6, et n.4 ad loc cit. u ovom Izdanju Aristotelovib
izabranih dela). lksionska sudbina duse koristi se kao kontraargument:
platonicari insistiraju na odvojenosti duse (i Uma) od tela, i na tome da sto pre
treba pobeCi odavde "u dragu nam oCinsku zemlju11 , a istovremeno neraskidivo
vezuju dusu i Um za okretanje Neba, jedan po svemu sudeci tegoban i dosadan
"iksionski" posao (posao po kazni, kao konj na gumnu). Jasno, Aristotelova
poruga stoji samo ako se pokretanje Neba od strane duse Sveta shvati po
modelu konja i gumna, a inace je to sto i jeste: polemicka skolska dosetim bez
teZine.
40 V.D.n., na st. 68. ··
41 To je "osobenije" za kosmologiju i za ontologiju prirode, (kao sto je jasno i
31
 ODUSII
dutim, besrnisao koji sledi i iz ovog ucenja ali i iz najveceg
15 I
broja drugib ucenja o dusi je u ovom: oni dusu povezuju s
telom i postavljaju je u telo a da prethodno nisu odredili
nista odnosno uzroka uzled kojeg se to zbiva i toga kakvo
je /milc; exov1:oc;/ to telo. A izgledalo bi po prilici da je to
neophodno /odrediti/, jer usled te zajednice jedno dela a
drugo trpi i jedno se krece a drugo pokrece, a nista od toga
ne pripada onome sto je slucajno huxouat v/ u medusob-
iz prethodnih napomena). Aristotel reterira ali neu potpunosti, jer poentu ovog
ukljucivanja kosmologije u pitanje o dusi treba videti u kontekstu koji i nosi
Aristotelovn teoriju duse: odnos duse i tela. Ovaj odnos je i za njega, kao i za
Platona i za predplatonsku fiziku, "kosmicki", 1j. mora biti obrazlozen u svojoj
mogucnosti i to iz celine jednog vec u sebi odredenog sveta. Telo je u dusi, ali
to "biti-u" je semantiCka zagonetka prvog reda kod Aristotela, jer to je konaCno
kategorija kaja generise sve ostale (to je kategorija "imati", v.Metaph.V.23,
Cat.l5). Ta mogucnost odnosa za transendentalno misljenje jeste istina odnosa,
a onda istina kao takva, jer da mora onda biti istina i duse i tela. I kod
Aristotela taj odnos mora biti obrazlozen u svojoj moguenosti, dakle iz njegove
ideje produzenog identiteta, i to je kretanje kao ejdetski proces. To je temeljni
odnos oblika i tvari, i to na delu /eveg_yeiq,/, jer da svaki od nas koji jos zivimo
taj odnos "naCela" trpimo i saminHim, hteli mi to i1i ne, na svojoj koZi i u svom
telu spoznajemo "nacela svega onog sto jeprirodno ustrojeno" /v.Phys.190bl7-
19lal./ bas zato sto namje dusa toliko bliska- jer da je covek dusa- postaju
nam bliska i naCela i njihov odnos. Bilo to _i samo na analogiji zasnovano,
Covek svojom biCem koje je telesno otvara pitanje o bivstvu biCa kao takvom,
jer u duSevno-telesnom sk.lopu otvara se "u naSem telu" odnos naCela svega Sto
prirodno postoji. Da Ii je sad dusa ta koja je otvorila sukob nacela ili bi njega
bilo cak i da nje nema, ...prosudite sami. Ali, da Ii je tako?! Mozda postoji
presek izmedu duse. Sveta i pojedinacnih dusa, jer dusa Sveta moze imati
noetsko telo (\i. njeno telo mora biti sam pojam tela, odnosno to je netelesno
telo i tako istina svakog tela: dusa Svega je iivot, i to umni iivot, ..; ljluxi]
mivuv iJ 'L"OU ltttV'L"O<; ean (wi], Xttt (wi] VOI]QU, v.Philop.ll7. 25-26), dok
dusa ostrige, polipoda ili tvoja mora imati bas to a ne neko drugo pojedinacno
telo. Filopon s punim pravom insistira na ovom Aristotelovom pomeranju
pitanja, jer nije nase pitanje to da Ii je Svet udusen vec to kako mi i sve zivo-
tinje imamo duSu. Cak i da on nije uduSen, mi to jesmo pouzdano i to smo sve
dok smo Zivi. ·
32
ODUSII
20 nom odnosu.l Oni samo pokusavaju da kafu kakva je dusa,
a o tom telu koje treba da je primi ne daju vise nikakve
dodatne odredbe, kao da je kao u pitagorejskim basmama42
moguce da bilo koja dusa ude u bilo koje telo; ta cini se da
svako od njib ima vlastiti oblik ili oblicje. Tvrde nesto
25 I
slicno kao kad bi neko rekao da stolarska vestina ulazi u
svirale; vestina mora koristit143 svoja odruda, a dusa telo.
4 0 dusi se predajom prenosi jos jedno mnjenje koje za
veCinu nije manje uverljivo ni od jednog od navedenih, a
koje ima svoje obrazlozenje i u nekoj vrsti svedocanstva u
30 I
stavovima koji su opsteprihvaceni. Naime, po njima je
ona neki sklad, jer da je i sklad /O:Qf!Ovio:v/ mesavina i
spoj suprotnosti, a i telo se sastoji iz suprotnosti. Medutim, I
44
dokje sklad neki odnos ili spoj tog sto je pome8ano, dusa
ne moze biti nijedno od ta dva. Takode, ne postoji kretanje
408a I
sklada, a dusi takoreCi svi to ponajpre dodeljuju. Vise pri-
liCi /O:gfl6(et/ tvrditi za zdravlje ili uopste za telesne vrline
da su sklad nego za dusu. To je potpuno ocito samo ako
5 I
neko pokusa da trpnje ili dela duse pripise nekom skladu, ·
jer to je tesko uskladiti ii':<PO:Qf16(et v/. Takode, ako o skla-
du govorimo s obzirom na dve /stvaril, u pravom srnislu
kad je rec o velicinama kod sastava onog sto poseduje kre-
tanje i polozaj buduci da se ove tako slafu da ne prihvataju
nista njima srodno, a na osnovu toga i u srnislu odnosa /A.6-
10 I
yov/ tog sto je pome8ano, to ni na jedan nacin nije razloz-
no vec je taj sastav delova tela sasvim Jako opovrgnuti. Jer
ne samo da ima mnogo tih sastava delova vec oni /postajul
na mnogo naCina: cega sastavom ili na koji naCin /sasta-
vom/ treba smatrati Um, ili cak opazajni ili voljni /deo du-
se/7 No, podjednako je besrnisleno onda i to da dusa bude
15 I
odnos te mesavine, jer mesavine elemenata na osnovu ko-
42 V.D.n., na st.69.
43 V.D.n., na st.70.
44 V.D.n., na st.71.
33
 ODUSII
je postaje meso i ona na osnovu koje postaje kost nemaju
isti odnos. SiedüSe onda da ima mnogo dusa, i to u telu u
celini ako se zaista svaki /deo sastoji! iz tih elemenata koji
su pomesani, a odnos njihove mesavine je sklad, tj. dusa.
To pitanje bi se moglo postaviti i Empedoklu, jer on tvrdi
20 I
da svaki o tih / deioval postoji na osnovu nekog odnosa: da
Ii je onda dusa taj odnos ili ona pre postaje u tim delovima
buduCi da je nesto razlicito45? Takode, da Ii je Ljubav
uzrok bilo kog mesanja ili onog osnovanog na nekom
odnosu lxu:r:a 1:Öv 'A6yov/, te da li je ona tajodnos ili je
nesto drugo mimo tog odnosa? Odnosno ovih /stavova!
25 I
dolazi do takvih teskoca. Ali, ako je dusa nesto razlicito
od te mesavine, zasto onda ona biva uklonjena zajedno sa
biti mesa /'f:ö OUQXt ei vat/ i sa biti ostalih delova Zivoti-
nje? A pored toga, ako zaista nijedan deo nema dusu, ako
dusa nije taj odnos mesavine, sta je to sto propada kad /u
telul vise nema duse?
Dakle, na osnovu tog sto je receno jasno je da dusa ne
30 I
moze biti sklad niti da se moze kruzno obrtati htEQL<flEQE-
oßat/. Kao sto smo rekli biva pokretana po prilucenosti, a
moze i pokretati:'samu sehe kao na primer kad se pokrece
to u cemu je a to je pokretano od strane duse. U drugom
smislu pak ne moie se ona kretati u prostoru. No, s jos bo-
408b ljim razlogom bi se moglo postaviti pitanje o njenom kre- I ako se nikako ne krece, tada je ocito da se ne krece ni sama
tanju ukoliko seimau vidu ovo: ka:lemo da dusa tuguje, da
se raduje, da je hrabra, da se plasi, apored toga da je besna,
da opa:la i da razmislja, a sve je to po prilici kfetanje. Otud
5 I
bi se moglo pomisliti da se ona krece; ali, to nije nu:lno!
Jer, cak i ako su tugovanje ili radovanje ili razmisljanje u
potpunosti kretanja, tj. ako je svako od njih neko biti-u-
kretanju, a to biti-u-kretanju postoji usled duse - kao sto je
bes ili strah takvo i takvo kretanje srca, a razmisljanje
10 /kretanje/ mozda toga ili neceg drugog, a ovima je prilu-I
45 V.D.n., na st. 72.
34
ODUSII
ceno to da budu pokrenuti bilo usled kretanja neceg drugog
ili usled podrugojacavaja (a kakvo je ono i kako nastaje, to
je za drugu raspravu) 46 - onda bi tvrdnja da je dusa besna
bila slicna kao kad bi neko tvrdio da dusa tka ili da zida.
Mozda je bolje tvrditi ne da dusa sazaljeva, uci ili razmislja
15 I
vec da to cini covek pomocu duse, i to ne u smislu da
kretanje postoji u njoj vec nekad do nje, a nekad od nje,
kao sto opa:lanje /potice/ od ovih i ovih /stvari!, a secanje
/polazil od nje ka kretanju ili mirovanju u culima. No, Um
po prilici postoji u /njoj/ buduci da je bivstvo, i ne propada.
20 I
Ponajpre bi on /ako ikako/ propadao usled staracke
slabosti, ali ustvari se s njim dogada kao i s culima: kad bi
starac imao takve i takve oci, video bi kao mladic. Dakle, I
do starosti /dolazil ne zato sto je nesto pretrpela dusa vec
ono u cemu je /ona!, isto kao u pijanstvu ili u bolesti. Tako
25 i misljenje tj. posmatranje slabi 1zato sto nesto drugo
unutar /nas/ propada, a samo po sebi je bestrpno. A razmis-
ljanje, ljubav ili mr:loja nisu njegove trpnje vec toga sto ga
poseduje utoliko ukoliko ga poseduje. Upravo zato, kad to
propada /ona/ se niti seca niti voli: jer to sto je propalo ne
pripada njemu vec toj zajednici /xot vou/. A Um je sigurno
nesto bozanskije i bestrpno.
30 Na osnovu toga je jasno to da se dusa ne moze kretati, a
46 V.Phys.VII (244b9sqq: i cula se na neki nacin podrugojaeavaju). Dilema na
kojoj ovde Aristotel insistira (da li dusa uopste moze da trpi?; to je
platonistic'ka dile,ma: v.Plot.Enn.III.6.9.36; IV.4.18.10-21) potice iz njegove
teorije opa:lanja kojaje i temeljni otklon prema Platonovoj teoriji duse. Jer, ako
opazanje shvatimo po modelu kretanja iz Phys.III (to Aristotel i sprovodi u
svojoj teoriji opazanja u De An.II.5; no, diskusiju o opa:lanju mozemo pratiti
sve do ib.III.3, ali i u De Sensu, kao i u De Mem.et Rec. gde se postavljaju i
kljucna pitanja o ontoloskoj, tj. temporailloj prirodi opazanja), tada se veza
takvog pojma kretanja, i delanja i trpljenja (teorija koja je takode kalk teorije
kretanja, v.De Gen. et Corr.I.7.passim.) ne moze izbeci. Da li dusa trpi?
Opoianje je vec jedinstvo delanja i trpnje, tako da je odgovor vec unapred dat.
35
 ODUSII
od sehe. Daleko najbesmislenija tvrdnja od svib navedenih
je ona47 po kojoj je dusa broj koji pokrece samog sehe. Jer
kod ovib /koji to tvrde/ postoje nernoguce posledice, i to
najpre one koje siede iz kretanja lduse!, ali i osobene /koje
409a siede/ iz njibove I tvrdnje da je dusa broj. Ta kako treba za-
misliti jedinicu koja se krece?! Usled cega /se ona krece/, i
kako, ako je bez delova i razlika? Mora se razlikovati uko-
liko je pokrecuca i pokretana. Pored toga, posto tvrde da
5 pokrenuta linija stvara povrsinu, a tacka IIiniju, tada ce i
kretanja tih jedinica biti linije. Jer tacka je jedinica koja
irna polozaj, a broj duse vec jest negde, tj. irna polozaj. Ta-
kode, ako se od broja oduzrne broj ili jedinica, tada pre-
ostaje neki drugi broj; no, biljke ali i nrnoge zivotinje zive
10 iako su podeljene i Cini I se da irnaju po vrsti /e'Löet/ istu
47 V.D.n.22 za De An.!. (o Ksenokratovoj teoriji duse). Za Filoponov komen-
tar, v.id.l65.16sqq; za Simplikijev, v.id.61.16sqq. Za Aristotelov sud ovde
Filopon ka.Ze da "ni onaj ko je samo vrS:kom prsta osetio matematiCke nauk:e ne
bi reho to" sto Aristotel ovde tvrdi o Ks.enokratovoj teoriji duse, i to je sva-
kako retqrski adekvatan odgovor na isto tako retorski preteranu Aristotelovu
ocenu Ksenokratove teorije kao "najbesmislenije teorije o duSi" koja je ikada
postavljena. 0 ovom potpunom poricanju Aristotelove matematicke kompe-
tencije nema smisla diskutovati, osim ako se to ne odnosi na '·'mistiku broja ili
11
11
na sliCne "nauke neobiCnih naslova (najzad, ni Filoponu nije ni na lcraj pameti
da Aristotelu ospori ovu kompetenciju); posebno, to poricanje ne va2i kad je
reC o njegovoj realnoj recepciji Platonovih "nenapisanih uCenja", a neo njego-
vim sofistickim vratolomijama, i Filopon u nastavku svoje strasne kritike pro-
nalazi kod samog Aristotela osnov za Ksenokratovu teoriju duse: dusa je i za
Aristotela ''prostor oblika" (t6no<; Eiöölv, v.De An.43lb21), gde imamo jasno
pozivanje na Platonovll teoriju duSe, a onda se ne mo.Ze izmaCi strukturi
noetskog: oblici su brojevi, a duSa kao celina tog "prostora" mora onda biti i
punina broja (dakle, dekada, itd; za daljnje razvijanje ove strukture koja se
osniva na Platonovoj "liniji 11 , a koje razvijanje i kod Aristotela imamo u obliku
koji je izmenjen, ali izmenjen samo utoliko Sto nemamo izriCito pozivanje na
pitagorejski sastav dekade iz cetiri prva broja, a osnovna struktura psihickog j,
ista, v.D.n. 21 za De An.I).
36
ODUSII
dusu. Izledalo bi da po prilici nerna nikakve razlike izrnedu
tvrdnje da su /duse/ jedinice ili sicusna tela. Jer, ako iz De-
rnokritovih okruglib /atorna! postaju tacke a sarno kolicina
traje, tada ce u njoj postojati s jedne strane to sto pokrece a
s druge to pokretano, bas kao u neprekidnoj /koliCini/:
nairne, to sto je receuo ne sledi usled razlike po veliCini
15 ili I rnalenosti vec zato sto je /to/ koliCina. Zato je nliZno da
postoji nesto sto ce pokrenuti te jedinice. Alm je dusa to sto
u zivotinji pokrece, tada je ona to i u torn broju, tako da
dusa nije to sto pokrece i to sto se krece vec je sarno to sto
pokrece. No, kako je onda rnoguce da ona bude jedinica?
20 lU torn slucaju/ rnora u njoj postojati neka I razlika u odno-
su na druge, a kakva razlika jedinicnih tacaka moze posto- I
jati, osirn polozaja? Ako se razlikuju te jedinice u telu i te
tacke, tada ce te jedinici biti u istorn, jer rnoraju zauzirnati
prostor IXWQctv/tacke. Medutirn, sta preci da ib bude dve u
istorn, ili cak beskonacno nrnogo? Jer ono cernu je rnesto
25 nedeljivo I i sarno je nedeljivo. No, ako su te tacke u telu
broj duse, ili je dusa broj tih tacaka u telu, zasto nernaju
sva tela dusu? Jer cini se da u svirn /telirna/ irna tacaka, i to
bezbroj. Pored toga, kako je uopste rnoguce da se te tacke
30 odvoje i oslobode od tela, ako I nije rnoguce linije podeliti
na tacke.
5 Kao sto srno rekli, sledi da oni48 s jedne strane tvrde isto
sto i oni po kojirna je dusa neko telo finih delova, a s druge
409b sebi osobeni besrnisao, kao sto I Dernokrit tvrdi da se /telo/
krece usled duse. Jer, ako je dusa u celini tela koje opaza,
tada je nuzno da u istorn budu dva tela, ako je dusa neko
telo; a kod ovib koji tvrde da je broj /sledice/ da nrnogo ta-
5 caka bude u I j ednoj tacki, ili da svako telo irna dusu, osirn
ako ne postaje neki broj koji se razlikuje i koji je drugaCiji
od tacaka koje su sadrzane u telirna. Sledi i to da zivotinju
pokrece broj, bas kao sto srno i za Dernokrita rekli da ga
48 V.D.n., na st. 74.
37
 ........ ·~·-·----------
ODUSII
pokrece, jer u cemu je razlika ako se tvrdi /postojace/ si-
10 I
cusnih sfajra ili velikih jedinica, ili uopste jedinica koje se
krecu? U oha slucaja nl1Zno je da se zivotinja krece zato sto
se one krecu. Dak!e, kod ovih koji u isto spajaju kretanje i
hroj siede ne samo ove /posledice/ vec i mnoge druge nji-
ma slicne, jer nije nemoguce samo to da takvo hude odre-
15 tlenje, dus: ve·c· ni njena ~ril~cenost. To je jasno ako se I
pokusa ohJasmtJ neka l!pnJa !11 delo duiie na osnovu tog od-
redenja Iex 1:0ii A.6you/, kao na primer, razlofuost, opaza-
nje, zadovoljstvo, hol, i sve ostalo tome slicno, jer kao sto
smo rekli ranije na osnovu ovih /odredenja! nije to Jako ni
naslutiti.
Iz predaje imamo tri naCina na koje se duiia odredu-
20 I
je: jedni su izjavili da je ona to najpokretnije zato iito po-
krece samo sehe, drugi da je ona najfinije telo i!Uo sto je
netelesnije od svega drugog. Uglavnom smo izlozili kakve
teiikoce i protivrecja sadrze ta /odredenja!.
No, preostalo je da razmotrimo u kom smislu se tvrdi da
je ona to sto se /sastoji! iz elemenata. Tvrde da /je ona to/
25 I
eda hi opazala ono sto jeste i spoznavala sve; no, nufuo je
da iz te tvrdnje sle.di mnogo toga nemoguceg. Jer smatraju
da spoznaje slicno slicnimsto je,kao da smatraju da je dusa
30
isto sto i te stvari htQUYJlctcal. No, iz tih /tvrdnji!l ne sledi
samo to vec i mnogo toga drugog, stavise moZda i hezhroj
toga. Uzmimo da dusa spoznaje i opaza ono iz cega se sas-
toji svaka od tih /stvari!. Ali Cime ce spoznavati i opazati to
celovito !1:o ouvo:Aov/, na primer sta je Bog, ili covek, ili
410a
I
meso, ili kost? A slicno i hilo sta drugo sloieno, jer svako
od toga /ne postoji/ u hilo kakvom odnosu tih elemenata
vec na. osnovu nekog odnosa /My~/ i spoja, kao sto i
Empedokle kaze za kost' 9 :
49 V.Er,nped.Fr.B96; takode, v.id.Fr.98 (sastav krvi iz elemenata). Sastav kosti
se svodi na dva dela vode (Nestis), i cetiri dela vatre (Hefajst) uz dodatak dva
dela zem!Je lxflw_vl. Ovo je treca najavljena teorija "kako se dusa odreduje"
/v.sup.409b24/. Cak i da je dusa sklop svih elemenata, problern sastava ili
38
ODUSII
"Blaga je primila Zemlja u svoje prostrano krilo
5 od hlistave Nestide dva od delova osam,
a od Hefajsta cetiri, te hele postase kosti."
Nikakve onda vajde od toga sto su ti elementi u dusi, ako
u njoj ne mogu hiti i Ii odnosi i njihov spoj, jer to slicno ce
spoznavati svaki od njih, ali nista nece spoznavati kost ili
10 I
coveka, ako i ovi nisu u njoj. Ne treha ni rec reci odnosno
toga da je to nemoguce, jer ko hi se uopste zapitao da Ii u
dusi postoje kamen ili covek?! Slicno i dohro i ne-dohro; a
u istom smislu se /to moze pitati! i za sve ostalo50 . Takode,
posto se o "hicu" govori na vise nacina (jer ono znaci s )ed-
15 ne strane nesto ovo, a s druge kolicinu ili kakvocu ili i 1 ne-
ku drugu od kategorija koje smo izdvojili), da Ii ce onda
dusa hiti iz svih njih ili nece? Ali cini se da nemaju sve one
zajednicka nacela. Da Ii se onda /dusa sastoji! samo iz onih
/elemenata! iz kojih se bivstva sastoje? Kako onda spoznaje
sve druge? Jli ce mozda reci da da za svaki rod postoje
20 osoheni elementi i nacela i kojih je dusa sastavljena? On- I
da ce ona hiti i kolicina i kakvoca i hivstvo. Ali nemoguce
je da hivstvo ili ono sto nije kolicina hude iz elemenata
kolicine. Kod ovih koji tvrde da /se ona sastojil iz svega \
sklopa tih elemenata se onda nl1Zno prenosi na samo bivstvo duse: ona nije ti
elementi kao takvi vec mora biti nesto razlicito od njih. Iznova se u prvi plan
istice holisticka perspektiva, bilo da je rec o telu ili o dusi, tako da je ovo u
Aristotelovoj kritici samo varijanta teorije o dusi kao o harmoniji telesnih
delova (koji su eksponenti elemenata), a ne posebna teorija. Slicno se slicnim
spoznaje, ili slicno trpi od slicnog /v.De Gen.et Corr.II.7/ pokazuje se kao
teorija koja takode nije primerifiva na psihiCko, i samo je utoliko ovo teorija
razliCita od teorije harmonije koja dusu direktno svodi na sklad telesnih delo-
va/elemenata.
50 Kritika je nekorektna, jer to niko i ne tvrdi; tvrdi se da u dusi postoje odnosi
/Myot, pojmovi/, tj. odredenja svega sto je slozeno (pa i kamena i coveka).
Aristotel ovde otklanja i poslednje moguce nedoumice oko netelesnosti duse
time sto zatvara sve moguce prolaze za moguce postvarenje psihickog. Briga
svakako vredna pohvale, ali i suvisan napor koji je oCigledno motivisan
skolskim i pedagoskim razlozima, jer bitka je vec dobijena.
39
 ODUSII
sledi to ali i drugo tome slicno. Besmislena je i njihova
tvrdnja da to slicno ne trpi od slicnog, ali da slicno opata
25 I
slicno i da se slicnim spoznaje slicno, a smatraju da je
opatanje neko trpljenje i kretanje, a slicno tome i misljenje
i spoznavanje. Mnostvo pitanja i teskoca koje sadrzi tvrd-
nja, kao kod Empedokla, da se sve pojedinacno spoznaje
na osnovu tih telesnih elemenata, i u odnosu na to sto je
30 I
slicno, pokaznje to sto je sada receno: jer cini se da sve
ono sto je u telima zivotinja prosto-naprosto od zemlje, kao
410b sto su 1to kosti, zile, kosa, ne opaza rusta, pa ru to sto mu je
slicno, a trebalo bi51 . Pored toga, svakom od tih nacela ce
pripadati vece neznanje nego shvatanje, jer svako od njih
ce spoznavati jedno, a mnogo toga nece, jer mnogo je toga
5 I
sto je drugacije Iod njega!. Kod Empedokla cak sledi to da
je bog najgluplji, jer samo on ne spoznaje jedan od
elemenata, Mrfuju, a sva smrtna /bica! je spoznaju jer sva-
ko od njih je iz svih /elemenata/. I uopste, iz kog razloga
nemaju sva bica dusu, kad je vec svako ili element ili se
sastoji iz jednog, iz vise, ili iz svih elemenata? Jer nüZno je
10 I
da /svako/ spoznaje ili jedan ili neke ili sve /elemente/.
Moglo bi se postayiti i pitanje sta je uopste to sto ih ujedi-
..
51 Ovo bi moglo da se odnosi na Emped.Fr.l 09 (v:Arist.Metaph. 1000b5, Oe
An.404b8); Aristotel simplifikuje Empedoklovu viziju uskladenosti mikro i
makrokosmosa, jer da nokti, kosa, kosti ne op.Zaju nista, a oni su od zemlje (to
uostalom za kost nije ni taCno, i Aristotel to dobro zna); no, pored toga, oni ni
za Empedokla nisu od zemlje vec su sklop zemlje, vode i vatre. Sklopom u
nama spoznajemo i sveopsti sklop elemenata, ukljucujuci tu i Ljubav i Mrfuju
kao elementarne snage spajanja i razdvajanja kod Empedokla. Ne moze se od
Empedokla zahtevati s1logisticka doslednost, jer posle tog zahteva ne bi od
njegove "teorije 11 ostalo niSta, a upravo to Aristotel Cini kada tvrdi da je onda
po EmpedokluBog najgluplji zato sto onjedini ne spoznaje Mrfuju, a Onaje u
svemu Sto postoji. I na to se mo.Ze odgovoriti Empedoklovim reCima, jer da u
Sfajrosu nema Mrfnje /v.Emped. Fr.B27, 28/, odnosno u prevodu na
Aristotelov i nas platonisticki jezik: u noetskom svetu ne postoji zlo, ali iz toga
ne sledi da je Bog glup zato sto ne poznaje zlo, jer da se zlo ne moze spoznati a
da se ne Cini, a Bog koji bi cinio zlo .... da Ii je to Bog?.
40
ODUSII
njuje /i:vonowuv/? Jer ti elementi lice na tvar, a to sto ih
povezuje je nesto najvlasnije, pa sta god da je to; a nemo-
guce je da postoji nesto sto je bolje od duse i sto njom
vlada. Jos pre je to nemoguce kod Uma, jer razlofuo je da
15
I
on bude po prirodi roden pre svega i da vlada, a ovi tvrde
da su ti elementi prva bica.
Medutim, svi ovi - i oni tvrde da se dusa sastoji iz eleme-
nata zato sto spoznaje i opata bica, i oni po kojima je ona
to najpokretnije- ne govore o svakoj dusi. Jer, niti se krece
sve sto opaza cocigledno je naime da neke zivotinje 1miru-
ju u prostoru, a cini se da dusa pokrece zivotinju samo tim
20
kretanjem), a slicno je i kod onih koji iz tih elemenata pro-
I
izvode um i to opazajuce, jer ocigledno je da biljke zive ia-
ko nemaju udela u //kretanju ilil/ opazanju, i da mnoge zi-
votinje nemaju razum. Pa i kad bi se to prihvatilo i kad biI
se uzelo da je um neki deo duse, a slicno njemu i to opa-
25
zajuce, ni u tom slucaju ne bi oni govorili uopste o svakoj
dusi niti o nekoj dusi u celini. (To vazi i za ucenje /Jc6yo~/
52
takozvanih orfickih spevova . , jer po njima dusa nosena
30 vetrovima ulazi iz Celine u ./bica/ I koja disu, a to se n~
411a I
moze dogoditi kod biljaka ali ni kod svih zivotinja, ukoli-
ko ne disu sve; no, to su prevideli zastupnici takvog shvata-
nja.) Najzad, i ako treba dusu tvoriti iz tih elemenata, ni u
kom 's!ucaju nije nuzno /tvoriti je/ iz svih, jer dovoljno je
da svaki od dva dela suprotnosti prosuduje i sebe samog i
52 i:v 1:0\<; 'OQ<ptxo\<; ibteot. Orfej (pored toga, Aristotel ovde govori o
orficarima a ne o samom Orfeju) pre pripada mitu nego istoriji (njegova ucenja
je navodno Onomakrit slozio u stihove, v.Arist.De Philos., Philop. 186.25sq).
Predstava duSa-vetar je primitivna, prastara, i osnovana je na percepciji
povezanosti disanja i zivota (onaj koji ne dise nije Ziv: "ne da mi da disem, 1j.
ne da mi da Zivim", "guSi me, tj. smeta mi u mojim namerama ili mi dosad:uje",
"daj mi daha, tj. pusti me da Zivim", "izdahnuo je, tj. ispustio je duSu", itd.: up.
veliku porodicu reci u srpskom istog korena koja upucuj e na identicnu
povezanost: duh, disanje, dusnik, dah, dusa, vazduh, itd.; duh-dusa,
duh-vazduh; za sve ove etimologije, v.P .Skok, Etimologijski rijecnik, T.I).
41
 ODUSII
5 sebi protivstavljeni /deo!.J Jer pomocu pravog spoznajemo
i to samo i zakrivljeno: lenjir prosuduje o oba, a to zakriv-
ljeno ne /prosuduje/ ni o sebi samom ni o pravom. Neki
tvrde da je ona pomesana u Celini: zbog toga je po prilici i
Talet pomislio da je sve puoo bogova53 • Ima u tome nekih
teskoca: s kog razloga naime, dusa koja je u vazduhu ili u
vatri ne tvori zivo bice vec to cini u onom sto je pomesano,
i to iako izgleda da je bolja u onim. (No, moglo bi postaviti
10 i to pitanje: iz kog je razloga dusa koja je J u vazduhu bolja
i u vecoj meri besmrtna od one koja je u zivotinjama?) U
oba slucaja sledi nesto besmisleno i protivrazlofuo 1-nae&.-
15 I
J...oyov/, jer prilicno je protivrazlofuo tvrditi da su vatra ili
vazduh ziva /bical, ali besmisleno je poricati da su ziva
/bica/ ukoliko je dusa u njima /i:vouaT]c;/. Cini se da su oni
pomislili da je dusa u tim /elementimal zato sto je Celina
istovrsna sa svojini delovima, pa je nufuo da tvrde da je i
dusa istovrsna sa svojim delovima, ako zivotinje postaju
20 zive usled toga sto se u 1zivotinjama naknadno prihvata ne'
sto od tog sto ih okrufuje. No, ako je vazduh jednovrstan
iako je rasprsen, a dusa neslicnodelna, tada je jasno to da
ce neki njen deo prjpadati /Zivotinjil, a drugi da nece. Dak-
Je, nufuo je ili da oria budu slicnodelna ili da ne bude sadr-
zana u bilo kom delu Svega. . Nesurnnjivo je to da Aristotel ovde ne gresi - ili barem da ne gresi potpuno - ali
25 I
Iz ovog sto smo rekli jasno je i da to sto se sastoji iz tih
elemenata nije razlog toga da du8i pripada spoznaja, ali ni
da tvrdnja o njenom kretanju nije ni valjana ni istinita54 •
53 V.Thal.F.A22; ali, v.Plat.Leg.899b9: sve je prepuno bogova /i)eülv dvat
1tA1]QrJ 1t&v·m/. To je· kod Platona zakljucak iz odbrane astraine teologije, jer
da zvezde, buduci da su zive i da imaju dusu, ureduju Nebo u celini
hcoaf!OVU\V 1tUV'l'IX ougav6v/.
54 Aristotelje u De An.! postigao dvostruki cilj: I) dusaje nufuo povezana za
pojmove spoznaje /ylVWOXEl v/ i kretanja /xlVeiai)at/, i 2) u tome se manje-
viSe sla:Zu sve prethodeCe 11 teorije" o duSi.
Moze se postaviti pitanje da Ii Aristotel ispred sebe uopste ima izgradene te-
orije o dusi - jer, to pouzdano nema - ili on sam konstrnise kontekst vlastite
42
ODUSII
No, posto dusi pripada spoznaja, opa2anje i mnjenje, a
pored toga fudnja, htenje i tefuja uopste, a i do prostomog
30 I
kretanja zivog bica dolazi usled duse, te uz to i do rasta,
41lb I
zrelosti /ax11N i do opadanja, da li svako od toga pripada
dusi u celini, te celom /dusom/ i mislimo i opa2amo i kre-
cemo se i sve ostalo cinimo i trpimo, ili razlicite /stvari ci-
nimo/ razliCitim delovima /duse/? Pa i iivot, da li je u ne-
kam jednom od tih /deioval ili mozda u vise njih ili u svi-
5 I
ma, ili mu je cak nesto drugo uzrok? Neki tvrde da je ona
deljiva, i da jednim /delom/ mislimo a drugim fudimo. Sta
diskusije koji bi fonnirao i da ovih 11 teorija11 nema; jer, mimo Platona koji i
daje tematsk:i ram Aristotelove rasprave o dusi i koji je jedini njegov pravi
"sagovomik", imamo samo rudimentarne, viS:eznaCne i sporadiCne izjave koje
mogu biti metafizick:i relevantne, kao kod Herakleita, Demokrita ili kod Empe-
dokla, ili su refleksi i preformulacije prastarih narodnih verovanja.
No, Aristotel blagonaklono'tvrdi da je veza dnse, spoznaje i kretanja uocena u
ovim teorijama ukoliko se one posmatraju u celini, ali da nijedna od tih veza
nije zahvaCena na autentiCni naCin veran samoj stvari o kojoj je reC. Drugim
reCima: nije se doS!o do osnovnog pitanja o bivstvu du§e, ali onda ni do prave
teorije kognitivnih funkcija duse (opa2anje, mnjenje, znanje, Um; a onda i nji,
ma podredenih "funkcija": fudnja, htenje, tefuja), ali ni do uvidanja teZine
metafizickog problema veze duse i kretanja.
nesurnnjivo je i to da mu se moze prigovoriti da je ovo ucitavanje vlastitog
konteksta diskusife u proslost epistemicki gledano jedan od najslabijih mogucih
argurnenata (u osnovi je to skriveni argurnent iz autoriteta, pa se onda nuZno
svodi na argurnentnm ex silentio; falsiflkat istorije ili istorija kao falsifikat, ...
svejedno: zivi imaju pravo i oni su nvek u pravu). No, kao i uvek, Aristotel
zahteva hermeneuticko strpljenje (tj. uvek kaze vise od onog sto mi vidimo),
jer u toku izlaganja njegove ontologije psihickog imamo sukcesivnu reafirma-
cifu teorija koje su ovde u De An.I bile izlozene tako destruktivnoj kritici. I, to
vaZi kako za predplatonske ''fiziologe", tako i za samog Platona. Ta reafmna-
cija je toliko ubedljiva da bi je predplatonsk:i "fiziolozi" prihvatili bez rezervi, a
Platon bi morao da kaze da ga niko tako predano nije branio cak i tamo gde bi
sam od odbrane odustao.
43
 ODUSII
je Ollda to sto povezuje dusu, ako je po prirodi /1teqlUxe/
deljiva? To sigurno nije telo, jer cilli se da llasuprot dusa
povezuje telo budu6i da se ollo rasprsuje i truli kad dusa
10 I
izade /iz lljegal. Alm je llesto drugo Cilli jedillstvellom ta-
da bi to pollajpre bilo dusa. A ollda bi iznova trebalo
ispitati da Ii je to llesto jedno ili nmogodelno. Ako je jedno,
zasto ollda i dusa llije lleposredno llesto jedno? A ako je
deljivo, tada ce se po ovom dokazu //c6yor,/ izllova posta-
viti pitallje sta je to sto ga povezuje i tako se ide u besko-.
llacllo. I odnosllo lljenib delova moglo bi se postaviti pita-
15 I
llje kakvu moc u telu ima svaki od lljih. Jer, ako cela dusa
povezuje telo u celini, tada prilici i da svaki od lljellih de-
lova povezuje lleki od /deloval tela. A to je po prilici lle-
moguce, jer tesko je cak i izmisliti 11tlc&arxtl koji deo /telal
i kako moze povezivati um. Uz to, ocigledno je da biljke
20 I
:live iako su podeljene ali i neki insekti medu zivotinjama,
kao da imaju istu dusu po vrsti alo vec ne i po broju, jer
svaki od tib delova ima opa:lanje i za neko vreme se pros~
tomo krece. Nista cudno u tome sto ne traju, jer nemaju or-
gane eda bi sacuvali vlastito bice /qnlot v/. Medutim, u sva-
25 I
kom od tih delovitl)ista manje ne postoje svi delovi duse,
istovrsni medusobno i celöj /dusi/: medusobno zato sto ni-
su odvojivi, a celoj dusi zato sto ona nije deljiva. Cini se da
je i nacelo biljaka neka dusa, jer biljke i zivotinje imaju sa-
30 I
mo to zajednicko: ovo /nacelo/ moze biti odvojeno od na-
cela opa:lanja, ali nista ne moze imati opa:lanje bez njega.
44
0 DUSI I (dodatne llapomene)
Dodatne napomene
1 De Anima I ima prividno jednostavnu struktum: De An.I.l posvecella
je otvaranju pitanja o bivstvu, ~- o stastvu duse, a ib.§§2-5 uobicajenom
Aristotelovom pristupu problemu - "uobicajenom" svakako u njegovim
sistemski kollcipiranim tekstovima - koji se razvija kroz kritiku teorija
prethodnika. Otud i privid da ispred ~ehe imamo zapravo jedan dokso-
graftki uvod u "pravu stvar" (tj., onda, De An.II-III). Ali, taj privid lako
se otklanja time sto je u De An.I van sunmje Aristotelovo uva:lavanje
problemskog sklopa i pitanja koja su pokrelluta u predplatonskoj "fizici"
i kod Platona odnosno duse i njenog stastva: za Aristotela je konacllo
nespomo to da je postavljen kontekst rasprave i da se doslo do uvidanja
nuZnih i temeljnih veza odnosno duse i njenog stastva, ali da reserifa
nisu zadovoljavajuca. Najzad, ni sam Aristotel nece izaci van ovog
"konteksta" diskusije Ger da se i kod njega sa dusom, ~- sa onim sto oll
naziva tim imellom, pollajpre moraju vezati pojmovi opaianja, kretarifa,
i iivota, upravo kao u predplatollskoj filozofiji prirode i kod Platolla),
ali ce, jasllo, pokusati da svaku od ovih veza i parametara, koji odreduju
to sta dusa najzad jeste, preformulise u okvirima svoje olltologi~e
prirode. U tom smislu De An.I je daleko vise od istorijskog uvida, IJ.
Olla je, nasuprot tom doksografskom shvatanju, uporediva sa hermellen-
tickim procedurama koje imamo i u Metaph.I i u Phys.I-II (procedure
koje su isto tako izmakle pa:lnji docllijih i danaslljih doksografa).
Teorije prethodnika i rivalske teorije (prvellstvello su to za Aristote1a
Platoll i platonicari) slu:le kao "trojanski kollj'' za kollaClln (Aristotelo-
vu) teoriju, odnosllo kao priprema za tu teoriju. Aristotelova kritika zato
samo izgleda bespostedna u pojedillostima, jer Oll i pored polemike
konacno reafirmise osllovni kolltekst diskusije koji prollalazi i kod
predplatollskih filozofa prirode i kod Platolla. Njegova arnbicija je uvek
da jasno kaie i da obrazloii OllO o cernu ovi samo "mucaju", da otkloni
"izmisljanja", tj. apriorome kollstrukcije motivisalle lledostatkom pra-
vog znanja "o stvarirna" h:& 1tQUYf.Lrx1:rx 1ttilr, exet/. Dakle, njegov cilj
je i u ovorn hermelleutickom zahvatu uvek istina o sarnoj stvari, i pocast
koju on odaje starim misliocima, rnakoliko da ta pocast izgleda zaci-
45
 ODUSIII

1 Neka toliko bude dovoljno o tome sto smo o dusi nasledi-

li od svojih prethodnika. Pocnimo ponovo takoreci od po-
5 cetka, 1 i pokusajmo da odredimo /öwe\CJ!n/ sta je dusa, u.
sta bi bilo njena najopstija odredba /Myor,/.
1
Eiern, tvrdimo da je bivstvo neki jedinstveni rod bica , a
u njemu da je nesto kao tvar koja po sebi nije nesto ovo,
drugo da je oblicje, tj. oblik, na osnovu kojeg se za njega
vec govori da je nesto ovo, a trece da je to iz-ovih2 • Tvar je
10 mogucnost, a 1oblik usvrhovljenost; no, to je dvoznaeno, u
jednom srnislu kao nauka, a u drugom kao posmatranje
/ßel:>Qei:vl'. Izgleda da su tela ponajpre bivstva, a od njih
/da su to/ prirodna, jer da su ona nacela /svega/ ostalog.
N eka prirodna tela sadrze zivot, a druga ne sadrZe; a "zivo-
15 I
tom" nazivamo samostalno hranjenje, te rast i opadanje.
Dakle, svako prirodno telo koje ucestvuje u zivotu bilo bi
bivstvo, ali bivstvo u tom smislu da je slozeno. No, buduci

1 V.D.n., na st.l23 (na kraju De An.ll)

2 V.D.n., na st.l24.
3 Dvoznacnost je u tome sto posedovanje nauke /emon]fJ.'li ne podrazume"\'
to da delotvorno "znam11 , a 11 videnje, posmatranje" /iJe?..>Qitt/ to podrazumeva
nufuo. Aristotel se u nastavku vraca na ovu analogiju (na ib.l.25-27), i tu je
jasno da dusa mora biti delotvornost ali u tom smislu u komje to nauka/znanje,
ali ne u smislu "videl\ia". Ovo je odluka o radikalnoj konacnosti duse, i ovde
nema sumnje da je rec o "ljudskoj" dusi, jer da njoj samo kao intermeco ili kao
pauza moze pripadati cisto "videnje" /v.Eth.Nic.ll53al, 1178b5, 29-32;
Metaph.l072b24./. Ovaj uvid bituo odreduje temporalnu prirodu duse, jer da
mogu znati, tj. imati /znanje/ a ne biti delotvorno tu (lj. u tom znanju); uvid i
posmatranje su punina prisustva oblika: vidim i znam. To je jednostavna razli-
ka izmedu znanja "formale" i sposobnosti da sebi i drugima istu formulu poka-
zem u punoj evidenciji: tek ovo drugo je "videnje". Pitanje je ocigledno na ko-
joj se strani ovde skriva temporalnost duse, ili je temporalnost vezana i za jed-
no i za drugo: epistemicki disknrs je ocigledno temporalan, a cisti uvid se odre-
duje kao "pauza". Um sam po sebi jeste ahron, jer da je "uvek" istinit /v.De An.
Ill.5-7/, ali i ta aluonost je pauza, dakle za coveka je i umni uvid opet tempo-
ralno odreden.

79
 ODUSIII
da je /to prirodno telo/ takvo i takvo telo - jer, poseduje zi-
vot - dusa ne bi bila telo: jer telo nije nesto /sto se pridaje/
nekom podmetu, ve6 je pre kao podmet i tvar. ZnaCi, nuzno
20 I
je da dusa bude bivstvo u smislu oblika prirodnog tela
koje po mogucnosti sadrii zivot. No, bivstvo je usvrhovlje-
nost4. Znaci, /dusa! je usvrhovljenost takvog tela. No, o us-
4 Prva stepenica: dusa je bivstvo u smislu oblilw. Aristotel je vec "obrazlozio"
to da je duSa ejdos, jer da se samo za to ejdetsko moZe reCi da je neSto ovo a za
dusu se to moze reCi, itd. Duila je odredena svojom monadiökom i deiktickom
prirodom- to je i ono sto Platon tvrdi za svaki ejdos - dakle, upravo kao bivstvo
koje nesto jedno/pojedinacno i nesto ovo. Ali, odredena je ona i svojom vezom
s telom. To je prirodno telo koje moze biti zivo: nije sporno da dusa ne moze
pripadati bilo kakvom telu, ili to barem nije sporno kao filozofski problern. No,
ovde imarno problern koji jeste filozofski: jer, ako se utvrduje ovost duse kao
bivstva, i to kao polazista u poknsaju da se dusa konaöno ontoloski locira, tada
je problern individuacije ocigledan. Ne moze se onda tvrditi razlika "mesa i
kostiju", i istovremeno ejdetski identitet Sokrata i Kalije /v.Metaph.1034a6sq./,
jer ne tvrdi se ovde identitet duse po zivotinjskim vrstama (svaki konj je ipak
konj, bas kao sto je svaki covek i pored svega covek) vec se tvrdi ovost duse
kao bivstva; obratno, ne moZ~ se tvrditi ovost duS:e kao ejdosa i istovremeno
zastupati teza da je tvar principium ihdividuationis. Ili je mozda moguce, ali
ako se tvrdi ovost opstosti (vrste ili roda); a takav platonisticki "greh" Aristotel
sebi ipak ne bi dopustio, jer to bi obesmislilo sve njegove prigovore teoriji
ideja.
Sta onda Aristotel konacno tvrdi, jer nije moguce da se odstupi od teorije indi-
viduacije? Tvrdi da je zivo telo vee sloiieno bivstvo, i da je dusa njegova delo-
tvomost. Iz Cega slo:Zeno? Ono je iz elemenata, tkiva, organa, itd., ali ono je
iiivo, dakle nisu ta tki:-a i organi tu tek slozeni! "Slozeno" je kao hilemorficki
sklop u mogucnosti. Zivo telo vec jest jedinstvo duse i tela u mogucnosti, a
dusa je entelehija takvog tela. Kao sto moda/itet predstavlja taj konacni iskorak
iz tvrdog odvajaoja tvari i oblika u usiologiji, to vidimo i ovde: dusa se kao
oblik moda/no razlikuje od zivog tela u kome ona postoji po mogucnosti, tj.
ona se modalno razlikuje sama od sebe. Isto se od istog tu razliknje po nacinu
svog postojaoja, te je jedinstvo duse i tela zapravo jedinstvo duse sa sarnom
sobom, sub specie modalitatis. To i jeste osnov Aristotelove aoalogije: posmat-
raoje : znanje = dusa kao usvrhovljenost : ziva zajednica duse i tela u svojoj
mogucnosti = usvrhovljenost : mogucnost. Dakle, odredenje duse bi se time
80
ODUSIII
vrhovljenosti se govori na dva naCina: kao o nauci, ili kao
o posmatranju. Jasno je /da je dusa usvrhovljenost/ kao na-
uka, jer u tome da dusa postoji !im&gxet v/ jesu i san i bud-
25 I
nost, no budnost je analogna posmatraoju, a sao nedelot-
vomom posedovanju /exetv xal flft evegyeiv/; no kod is-
tog nauka je ranija po postaoku. Zato je dusa prva5 usvr-
hovljenost prirodno~ tela koJ.e P_O mogu~nosti p_oseduje zi-
412b vot. A takvo /telo/ Je ono koJe Je orgaruCko 6. 1 I delovi bi-
ljaka su organi, ali oni su sasvim prosti: na primer, listovi
su zastita usploda, a usplode ploda; a korenje je analogno
ustima, jer oboje usisavaju hraou7 • Dakle, ako treba re6i sta
svelo na to da je ona usvrhovljenostiivota tela, a ne tela koje je Zivo, jer da bi
Zivot veC morao biti delotvornost organiCki strukturiranog tela, a sam organi-
zam bi bio delotvornost orgaoa i tkiva, itd. Blizina duse i iiivota ostala bi sacu-
vana, jer to bi bila blizina onog sto je isto ali po modalitetu razlicito (kao bud-
.1 nost i spavanje, kao l!kljnceni i iskljuceili TV), a isto bi se onda po analogiji
prenelo i na odnos vitaloih funkcija i Organa, jer da nacrtano oko nije oko, itd.
5 Ovde je naglasak na tarne da je dusa prva usvrhovljenost. Ako to "prva" pro-
tumacimo u smislu da je dusa praizvoma usvrhovljenost tela /v.Metaph.V.ll: 0
, tom "prvo"/, ili usvrhovljenost tog tela kao tdkva, tada to znaCi da to telo ne
moze imati drugu usvrbovljenost, ni nekn dmgu, ni nekn drugu po redu. Dakle,
onda Aristotel samo pleonasticki kaze da je dusa usvrhovljenost tog tela, i to
kao takva i da organicko telo mora imati tu usvrhovljenost i nijednu drugu, i da
to vaZl za svako organicko telo. Moze se shvatiti i u smislu minimaloog zahte-
va odnosno log psihosomatskog, dakle da se izvomo mora ispuniti jedao mini-
mum da bi se iSta nazvalo Zivim.
6 V.D.n., na stl25.
7 Biljke Aristotel posmatra kao hendikepirane zivotinje, dakle posmatra ih pr-
venstveno iz svoje "zoologijenkao rudimentame i poCetne forme organizacije
Zivota iivotinja (i onda nuZno po analogiji sa Zivotinjama). Teza nije evolucio-
nisticka, tj. Aristotel ne misli da su se zivotinje "nekad" razvile iz biljaka (to
pokazuje i njegova bespostedna kritika Empedoklovog evolucionizma), vec mi-
sh sarno to da one takve kakve su predstavljaju onticki i ontoloski devolutivni
stadijum (jer, u njihovo eventualno zajednicko poreklo ne ulazi). Teza da su
bd]ke naopako postavljene zivotinje (njihov koren je analogon ustima kod
zivotinja; ali gde im je onda analni otvor ili nesto analogno tome?) dolazi jasno
1Z Aristotelovog potpunog nepoznavanja Jotosinteze, tako da on biljke zapravo
81
 ODUSIII
5 I
je zajednicko za svaku dusu, to bi bilo to da je ona prva
usvrhovljenost prirodnog organickog tela. Zato ne treba pi-
tati da Ii su dusa i telo nesto jedno, kao ni za vosak i njego-
vo oblicje, ili uopste za tvar necega i za to cija je to tvar,
jer mada se o "jednom" i o "biCu" govori na viS:e naCina8 , u
posmatra kao saprofite, tj. kao gljive Ger, ne razlikuje biljke i gljive, tj. misli da -1
su gljive biljke). Aristotel nam u par navrata n Corp.Ar. najavljuje svoje
opsiroije istrazivanje o biljkama (v.Bonitz, I 04b38sqq; stavise, on takav spis i
citira, v.: Hist.Anim. 539a20, De Gen.Anim.731a29; tose ocigledno govori o
istrazivanju fiziologije biljaka kao o vec zavrsenom), ali do nas je dosao samo
peripateticki spis istog naslova koji pouzdaoo sadrzi u sebi i dosta od tog
Aristotelovog "istraZivanja", kao i Teofrastov spis no biljkama".
Almpak "odredenje" duse koje Aristotel ovde daje odgovara i za biljke, tada je
jasno da Aristotel ne pokusava da odredi dusu kao neki rod u okviro svega sto
jeste, vec samo da omedi polje istraZivanja. Jer, svuda tamo "gde postoji ranije :~
i kasnije, ono Sto se tolize svemu zajedno pridaje nije rod" (Ev o'it; ~o 1tQü1't6V 'i
Eon xal 't'Ö Üa'tegov, ,;oU-rt>v 't'Ö xotvUlt; xa't'llYOQOUIJ.evov oUx Eo·n yE-
vo.t;, v.Philop.218.6-7).
8 Aristotelova ontologija je semantic'ka teorija u kojoj polisemija "bica" i "jed- . ;.J
nog". zauzima centralno mesto. Odnosno toga da Ii je i koliko je Aristotel pro- .
na8ao izlaz iz polisemije "bic!i''.(dakle, iz problema kojeg je sam i postavio), pa
onda i iz polisemije kao takve, diskusije trajuj trajace, u zavisnosti od ideolos-
kih i nefilozofskih interesa tomaca, lj. od trajnosti tih interesa. No, barem ovde
11
imamo jasno epistemiCko zaustavljanje bujanja polisemije kad.su "biCe i "je-
dno" u pitanju: ~o eivat ... ~o XUQil:lc; (sc.AtyOflEVOV, pr.prev.) 1j eneUJ(EtU
Eonv, u pravom osnovnom i glavnom smislu te reCi "bii:e" je entelehija. No,
up.ib.412 a21: bivstvo /ouaJu! je entelehija. Ovo nisu ad hoc tvrdnje koje su
Aristotelu potrebne eda bi preliminamo postavio temelje jedne ontologije duse,
a koje potom opet mogu biti vracene u polisemicku kiselinu i rastvorene; na-
protiv, ovi stavovi su rezultat njegove usiologije, i njegov konaCni odgovor na
pitanje o bivstvu bica /v.Metaph.l042bl0, 1050b2, etc./. To sto su i bice i
bivstvo odredeni kao entelehija ima svoj osnov u temeljnom stavu Aristotelove
ontologije da je bivstvo uzrok vlastitog bica /v.Metaph.l043a2, 1043bl4/, jer
taj stav i jeste promocija entelehije/energije kao istine, tj. kao bivstva bica.
"Zato ne treba pitati da Ii su dusa i telo nesto jedno (\i. jedinstvo)": zasto to ne
treba pitati? Da Ii su jedno ili nisu jedno? Pa zato sto i jesu jedno i nisu jedno,
bas kao Sto u entelehiji bivstvo i bice jesu jedno i nisu jedno, ili kao sto tvar
82
ODUSIII
pravom smislu oni su usvrhovljenost.
10 Eiern, receno je uopste sta je dusa: bivstvo u smislu od-
redbe. A to je sustina hö 'tt ~v ei vrtt/ takvog i takvog
tela, bas kao kad bi neko orude, kao sekira, bilo prirodno
telo: bit sekire bila bi njeno bivstvo, i to /bi bila/ njena
dusa. Kad bi se ova odvojila od nje, tada ona vise ne bi bila
15 I
sekira, osim istoimeno, a inace jeste sekira. Dusa medu-
tim nije odredba /A6yo~/ i sustina takvog tela vec je ona
sustina takvog prirodnog tela koje u sebi samom sadrii
nacelo kretanja i mirovanja. To sto k.Zemo valja posma-
trati i na delovima /tog tela/. Naime, kad bi oko bilo zivoti-
nja, tada bi vii1enje bilo njegova dusa, jer ono je bivstvo
20 oka, lbivstvo/l u smislu odredbe hi xo:~& 'tÖV A6yov/. Oko
je tvar videuja, jer ukoliko ovo nedostaje to vise nije oko,
osim istoimeno kao da je od kamena ili nacrtano. To sto
v.Zi za deo treba preneti na zivo telo u celini, jer kao sto se
odnosi deo prema delu tako se analogno odnosi opaZanje u
4 25 I
celini prema telu u celini koje op.Za utoliko ukoliko je
takvo. Ono sto je po mogucnosti takvo da zivi nije ono sto
je izgubilo svoju dusu vec ono sto je ima, a seme i plod su
takvo telo po mogucnosti. Dakle, kao sto su secenje i vide-
413a I
nje usvrhovljenost, tako je to i budnost, a kao sto je vid i
moc organa, tako je to i dusa; a telo je to sto po mogucnosti
jest: kao sto su zenica i vid oko, tako su i tamo dusa i telo
zivo lbice/. Dakle, ocigledno je da se dusa ne moze odvojiti
5 I
od tela, ali ni neki njeni delovi, ako je po svojoj prirodi
deljiva, jer ta usvrhovljenost pripada nekim od tih delova.
Medutim, nista ne preci da neki /njeni delovi budu odvoji-
vil, zato sto nisu usvrhovljenosti nijednog tela. Pored toga,
nejasno je da Ii je dusa usvrhovljenost tela na taj naCin, ili
kao stoje to (more)plovac kod broda'.
necega i njen oblik i jesu i nisu jedno. To je blizina do koje je i stalo ako zasto-
pamo ontologiju prodiiZenog identiteta.
9 V.D.n., na st.127.
83
-~
 ODUSIII
. . 10
10 I
Neka dusa bude odredena tak o, u obnsu 1 u nacrtu .
2 No, postose do tog sto je jasno i na osnovu odredbe poz-
natije do1azi na osnovu onog sto je doduse nejasnije ali oci-
g1ednije, va1ja nju iznova na isti nacin podrobno razmotriti,
jer odredba koja nju odreduje ne treba da ocituje samo to-
15 da, kao sto vecina odredbi 1cini11 , vec treba u sebi da sadr-
zi i da cini ocitim razlog hi']v ai't'(av!.
Kako inace stvari stoje, odredbe u odredenjima su kao za-
kljucci /OUf11teQtXOf!0:1J' oi Myot/. Na primer, staje kvad-
ratiranje12? Ta da je jednakostranicni pravougaonik jednak
raznostranicnom. Takvo odredenje je odredba zakljucka, a
20 onaj koji tvrdi da je kvadratiranje otkrivanje srednje, taj
13
I 30
navodi uzrok te stvari
10 V.D.n., na st.l29.
11 Za Aristotelovu iscrpnu ana1izn odnosa dastva i stastva, v.An.Post.I.13. pa-
ssim. Vecina odredbi ocituje dastvo a ne stastvo, tj. ug1avnom imamo tvrdnje
a1i ne i razlog medusobnog pripadanja odredbi u tim tvrdnjama (nije naveden
osnov sinteze odredbi). Aristotel se u navedenom i referentuom tekstu iz
AD..Post.I.l3) potrndio da epistemicki i metodoloski problern tog-da i tog-sta
toliko uslo:lni da se cini da je i znanje tog-da konacno neko znanje, ali osnov je
u stavu da u znanju tog-da nedostaje srednja odredba. Znam da je povrSina sva-
kog pravougaonika svodiva na povrsinu nekqg kvadrata ali ne znam zasto. Tu
se moZe navesti srednja odredba, jer "kvadratir'anje" je otkrivanje srediS:nje lini-
je, itd. (v.D.n.12 za ovaj spis), ali zasto zid ne dise? Nije dovoljan razlog reci
da je to zato Sto on nije Ziv, jer da ne diSe sve Sto je Zivo: taCno je to-da, ali ne i
to-zaSto.
12 V.D.n., na st.130.
13 Uzrok, ili razlog pripadanja: sredrija odredba. Ovde Aristotel direktno pois-
tovecuje geometrijski smisao otkrivanja srednje linije i svoje silogisticko traga-
nje za srednjom odredbom, tako da se time neposredno otklanjaju sve dileme
oko povezanosti njegove teorije silogizma i geometrijske proporcije. OCigledno
je da se ne radi samo o analogiji, vec da Aristotel tvrdi da je to konacno ista
stvar u ejdetskom smislu. No, ako je tako, tada se mora i otkriti taj zajednicki
osnov silogizma i proporcije. Da Ii je on u pojmu kontinuirane proporcije, kako
Aristotel i predstavlja opstu formu silogizma Ger da se u silogizmu niZa odred:
ba prema srednjoj odnosi kao srednja prema visoj), ili je taj kontinuitet odredb1
u silogizmu sloieniji od tog kojeg imarno u prostoj kontinuiranoj proporciji?
84
ODUSIII
Ukoliko se dakle vratimo na pocetak naseg ispitivanja, tada
ka2emo da se uduseno odvaja od neudusenog time sto je
zivo. I mada se o zivotu govori na vise nacina, kazemo da
je nesto zivo cak i ako mu samo jedno od toga pripada, kao
na primer um, opa2anje, prostorno kretanje i mirovanje, te
25 I
uz to kretanje s obzirom na ishranu, rast i smanjivanje.
Upravo se zato misli da je zivo sve sto raste, jer ocigledno
je da to u sebi irna takv1J moc, u.
nacelo usled kojeg pose-
duje rast i opadanje na svojim suprotnim stranama 11:61!-
ouc;/, jer nije /tacno/ da doduse raste nagore ali ne i nadole,
vec raste podjednako i u svim pravcima, i to vaZi. za sve
ono sto uvek I uzima hranu i sto zivi do svog kraja sve dok
moze da prima hranu. To se moze odvojiti od svih ostalih
/moci/, a ostale se od toga kod smrtnih /bica/ ne mogu od-
vojiti. To je ocigledno kod biljaka, jer njima ne pripada ni-
413b I
jedna druga moc duse. Dakle, usled tog nacela14 tim zivim
/bicima! pripada zivot, a iivotinja pre svega postoji zahva-
ljujuci opaianju. Jer cak i za to sto se ne krece niti menja
mesto, ali ima opazanje, ka2emo da je zivotinja a ne samo
5 da zivi. A svim /zivotinjama! od opa2aja najpre pripada I
dodir. Kao sto se /sposobnost! hranjenja moze odvojiti od
dodira i od opazanja u celini, tako se i dodir moze odvojiti
od ostalih cula. Pod /sposobnoscu! hranjenja podrazumeva-
Pretpostavka je i ovde Aristotelovo bezpogovorno prihvatal\ie Eudoksove re-
forme geometrije, 1j. njegovog zasnivanja geometrije analize na teoriji propor-
cije l&.vrx:Aoyirx! kojaje utrla puti Eukleidu (Eudoksovu teoriju imarno n skols-
kom i razvijenom obliku u Eucl.Elem.VI). Aristotel otkriva'1ie srednje odredbe
smatra suStinom epistemiCkog diskursa, jer svi ljudi znaju da je povrSina pravo-
ugaone njive jednaka nekaj kvadratuoj povrsini, kao sto tesari znaju to da ka-
tarku moraju postaviti kao "srednju" u odnosu na ukupnu du2inu broda (od kr-
me do pramca), ali ne znaju zasto je to tako. Ne mozemo doduse ni postaviti pi-
tanje zasto je nesto ako nismo sigomi u to da to jeste /v.An.Post.II.l-2/, tako da
i to-da nesto jeste predstavlja neko znanje, ali puni epistemicki kapacitet pos-
tignut je tek otkrivanjem razloga koji je isto sto i srednja odredba.
14 V.d., na st.133.
85
 ODUSIII
mo taj deo duse u kome i bi1jke imaju ude1a; zivotin~e pak,
10 ocig1edno sve imaju cu1o dodira. Kasnije cemo reci 1s kog
je raz1oga tako u svakom od ova dva slucaja.
Neka zasad bude receno samo toliko: dusa je nacelo svih
tih navedenih /moci/ i njima je ogranicena: /moCil hranje-
nja, opaZanja, razumevanja, kretanjem. A sto se tice toga
da li je svaka od ovih /moci/ dusa ili je deo duse, te, ako je
15 I
deo, da li je deo u tom smislu da je odvojiva samo po od-
redbi ali ne i prostomo, ...nesto od toga nije te8ko shvatiti, a
u necemu su teskoce sadrzane /aTIOQt!XV exet/. Naime, kao
sto je ocigledno da kod bi!jaka neki /delovil zive iako su
podeljeni i odvojeni jedan od drugog - kao da u njima po-
stoji dusa koja je usvrhovljeno jedinstvena u svakoj biljci a
po mo~cnosti mnostvena - tako vidimo da se odnosno
20 drugih 1 razlika duse isto zbiva kod raskomadanih delova
insekata.: svaki od tih delova ima i opazanje i prostomo
kretanje, a ako /imal opaZanje, ima tada i predstavljanje i
teznju, jer gdegod da je opaZanje, tu su i bol i prijatuost, a
gdegod su oni, tu je po nufuosti i fudnja. Sto se pak tice
25 I
uma, tj.moci posmatranja, to jos uvek niposto nije jasno;
ali, cini se dä;j~ on neki razlicit rod duse, i da u njoj samo
on moze biti odvojen, kao to vecno u odnosu na propadlji-
vo. A ostali delovi duse, jasno je iz svega ovoga da ne mo-
gu biti odvojeni, kao sto neki tvrde; no, da se po odredbi
30 I
razlikuju, to je oCigledno, jer ako se razlikuju opazanje i
mnjenje, tada se po bicu razlikuju i /moci/ opazanja i mne-
vanja, a slicno je i kod svega osta!og sto samo naveli.
Pored toga, nekim zivotinjama pripadaju sve te /moCi/,
nekima neke od njih, a nekima opet samo jedna (po tome
414a I
ce se i zivotinje razlikovati). Kasnije15 treba ispitati s kog
razloga je tako. No, slicno tome vaZi i za cula: neke /zivoti-
nje/ imaju sva, neke neka, a neke jedno i to ono najneop-
hodnije, dodir.
15 V.ib.ill.lZ-13.
86
ODUSIII
Posto se na dva nacina govori o tome cime zivimo i opa-
5 I
zamo, bas kao i o onom cime spoznajemo (kaZemo da je
to sjedne strane znanje, a s druge dusa,jervelimo da ijed-
nim i drugim od ta dva spoznajemo), a slicno tome zdravi
smo s jedne strane usled zdravlja a s druge usled nekog de-
la tela ili cak usled tela u celini, a kod toga su znanje i
10 zdravlje oblicje i neki oblik, ~- odredba i takoreci delo- I
tvomost tog sto /je/ moze primiti - i to jedno tog sto je spo-
sobno da spoznaje, a c.frugo onog sto moze da ozdravi Ger
Cini se da delotvomost tih delatuih/moCil postoji u tom sto
trpi i sto je za /tu delotvomost/ pripremljeno /lhanÖef!e-
vcp/) - a dusa je to cime prvobitno zivimo, opaZamo i raz-
miS!jamo, onda bi ona bila neka odredba /'A6yo~/ i oblik, a
!5 I
ne tvar, tj. podmet 16. Kao sto smo rekli, o "bivstvu" se go-
vori na tri nacina, kao o obliku, tvari, i tom iz-oba, a od
njih tvar je mogucnost, a oblik usvrhovljenost; a posto je to
iz-oba .uduseno, nije telo usvrhovljenost duse vec je ona
/usvrhovljenost/ nekog tela. Zato je valjano stanoviste onih
20 I
kojima se cini da dusa niti postoji bez tela niti je neko te-
lo17, jer da nije telo vec nesto /sto pripadal telu, i da zato
16 Za ovu ontoloilku razliku v.Metaph.VII.3.(oblik, tvar, i to iz-oba). Duila mo-
ra biti ziva i unutrasnja odredba f)"6yor;J, 1j. oblik /döor;/ a ne "podmet" (u
smislu tvari koja moZe samo da prima, ali ne i da daje; ona najzad, ne moZe ni
da trpi, jer i trpljenje bi podrazumevalo otpor i povratno delovanje, jer niilta ne
moze da trpi a da ne modifikuje uticaj i delovanje toga od cega trpi, a samim
tim i dela u odnosu na to od cega navodno trpi, a kod tvari nema takve solucije;
za platonisticki dokaz da tvar ne moze da trpi, v.Plot.Enn.III.6), jer da podmet
predstavlja i zastupa tvamu i "elementarnu 11 stranu konstitucije sloZenog bivst-
va.
17 Ovo je zapravo Aristotelova teorija o odoosu duile i tela. Duila nije telo, i to
pokazuje kiberneticka funk:cija duile, jer da ona ocigledno upravlja telom kroz
Viiie moci koje illOZe da poseduje, ~. poseduje i moci koje ocigJedoo nisu
povezane s telom (volja, zakljucivanje, rniiiljenje). S druge strane, sve zivotne
funkcije tela su moci duile, tako da duila u celini prekriva telo i ide preko teles-
nog. Telo je u dusi, a nije duiia u telu. Postoji nepoklapanje izmedu ontoloiiki
posmatranog prostora tela i prostora duSe: prostor duSe je 11 i Siri i duZi i viSi 1',
87
 ---- ---------
ODUSIII
postoji u telu, i to u takvom i takvom telu, a ne kao sto su
je raniji /filozofl/ prilagodavali telu ne dajuci nikakva do-
datna odredenja toga kam i kakvom telu, mada je jasno da
25 I
ne prihvata bilosta bilosta. No, i s razlogom je tako, jer
prirodno je da usvrhovljenost svega pojedinacnog postaje u
tome sto po mogucnosti jest to, 1j. u osobenoj tvari.
Dakle, iz svega toga je jasno da je /ona! neka usvrhovlje-
nost i odredba onoga sto po mogucnosti moze biti takvo18 •
3 Sto se pak tice tih moci duse koje smo naveli, nekim /bi-
30 I
6ima! pripadaju sve, nekim neke od njih, a nekim samo je-
dna. Naveli smo /te/ moci: /mo6/ hranjenja, opazanja, tez-
nje, kretanja u prostoru, razumevanja /ÖtUVOT]nx6v/. Bilj-
414b I
kama pripada samo /mo6/ hranjenja, a drugima i to i /mo6/
opaZanja. Ali, ako /im pripada mo6/ opazanja, tada im
pripada i tefuja, jer teznja je fudnja i strast /l1uf16~/ i
htenje; sve zivotinje pak, imaju barem jedno culo, dodir19 ,
a ono cenm opaZ;anje pripada, tome pripada i zadovoljstvo i
5 I
hol, te kako prijatno tako i bolno, a onima kojima to pri-
pada, pripada i fudnja, jer ona je tefuja ka zadovoljstvu.
Takode, imaju opaZ;aj hrane (jer, dodir je opazaj koji se tice
hrane: sve zivotinje se hrane neCim sto je suvo, vlafuo, to-
plo i hladno, a sve to se opaza dodirom), a sve ostalo opa-
10 zajno /dodir opaza/ po prilu~enosti.l Jer, zvuk ili boja ili
ali to samo znaCi da ontoloSki status duS:e ne moie biti shvaCen po modelu tela,
iz telesnog , i na osnovu tela.
18 Sta znaCi to da telo inoze biti "takvo"; kakvo? uduseno, zivo? üno sto je
ovde "jasno" jest to da po Aristotelovom misljenju odnos dynamis-entelekheia,
ukoliko postoji, kod tog pojedinacnog mora biti odnos razlike koja iscezava. I
taj odnos ce valjano funkcionisati kod svih moCi duse koje su neospomo veza-
ne za telo, jer tn se ne moze ni postaviti problern dualizma duse i tela: kod onih
moci koje prevazilaze telesno i koje ne zavise od tela - a ni Aristotel ne po-
kosava da ih sve bez ostatka svede na psihosomatske funkcije - ova razlika nije
viSe ona koja iSCezava ve6 se jednostavno ne moZe postaviti, jer tu imamo Cis-
ln delotvornost duse. Gde je tn sad dynamis?
19 V.D.n., na st.l34.
88
0 DUSI li
miris ne doprinose nista hranjenju, a ukus je nesto od toga
sto je dodirljivo. Glad i zed su fudnje: glad je /fudnja/ za
suvim i toplirn, a zed za vlaZnim i hladnim, a ukus je kao
neki njihov zacin /ijöuaf.La/.
15 I
Neka zasad o njima bude receno toliko- da pripadaju zi-
votinjarna koje irnaju dodir - a potpuno objasnjenje treba
dati kasnije20 • Sto se predstavljanja tice, to je nejasno21 , ali
i to treba kasnije ispitati. No, pored ovih /moci/ nekim zi-
votinjarna pripada i /sposobnost/ prostomog kretanja, a ne-
kim drugim i /mo6/ razumevanja i um, kao na primer ljudi-
ma i mozda jos necemu drugom takvom ili vrednijem.
20 Dakie, jasno je da bi odredba duse bila jedinstvena u is-
tom smislu kao i odredba oblicja, jer ni tamo ne postoji ob-
licje mimo trougla i svega sto sledi, niti ovde /postoji/ dusa
mimo ovih koje smo naveli. I kod tih oblicja mogla bi se
20 "Kasnije'', tj u nastavku ovog §3.
21 sta je to u predstavljanju nejasno, ako je predstavijanJe srediste ucenja o
dusi? Predstavljanje l<pavmaia, phantasia/ je "nejasno" zato sto nije jasan pre-
/az izmedu metabolizma i taktilnih funkcija tela, i tzv. visih funkcija, izmedu
kojih je sredisnja upravo predstavljanje. Phantasia je ono sto ponajmanje jasno
u Aristotelovoj ontologiji duse. "Sunderi imaju saopazaj /auvawll&vov~at/
prijatnog i bolnog, ali niko ne bi mogao s pravom pretpostaviti da oni imaju
predstavljanje" /v.Philop.254.21-22/. Predstavljanje se vezuje za "vise"dusevne
funkcije, a istovremeno sluZi kao sruSeni most prema niZim, ali ipak kao most.
Priroda je nesposobna za predstavu (ona je ci<p&v't'CXO't'OV, i to Ce ponoviti i
Platin i SeheHing na svoj nacin ali na Aristotelovom tragu). No, za Aristotelo-
vu teoriju predstavljanja i za kontekst koji nosi ovu raspravu, v.De An .. III.3-8.
Filopon mozda i bez namere uvodi pojam synaistheze kao posredni pojam iz-
medu cistog opazaja i predstavljanja: surrder ima saopaiarife onda kad op.Za,
ali i pored toga on nema predstave jer njegov saopaZaj je ''privatan" i trenutan:
to je u osnovi reakcija na stimulus, a kod predstave je upravo retencija opaZaja
neophodna (predstava omogucuje odlozeno delovanje, delovanje sa zadrskom
ili cak odustajanje od delovanja; svakako, ona nije dovoljna da bi se doslo do
strnktnre odlozenog delovanja, ali ovo bez nje nije moguce; ovo je ocigledno
kod "viSih" Zivotinja koje uglavom delaju po principu "sve ili niSta").
89
 ODUSIII
dati opsta odredba koja ce odgovarati svim ali nece biti os-
25 obena odredba nijednog oblicja. Slicno je i kod dnsa kojeI
smo naveli. Zato je smesno tra.Ziti zajednickn odredbu i za·
njih i za druge /stvari/, odredbu koja ni za jedno od tih bica
nece biti osobena niti ce se odnositi na osobeni i nedeljivi
oblik, ukoliko se ukloni takva /opsta odredba/. (Kod duse
30 je slicno kao kod tih oblicja, jer i kod oblicja i kod tog udu-
senog uvek je u tom sledecem sadrzano po mogucnosti to I 20
ranije22 , kao na primer trougao u cetvorouglu, a /moc/ hra-
njenja u /moci/ opazanja). Dakle, treba ispitivati za svako
/uduseno/ sta je njegova dusa, kao na primer sta je dusa
415a I
biljke, sta coveka ili zveri. No, treba ispitati usled kog uz-
roka se ovi tako odnose prema tome sto im sledi. Naime,
bez /moci/ hranjenja nema /moci/ opazanja, no /moc/ hra-
njenja je kod biljaka odvojena od /moci/ opaZanja. Takode,
nijedno drugo culo ne postoji bez /moci/ dodira, a dodir
5 I
postoji bez drugih, jer mnoge zivotinje nemaju ni vid ni
sluh niti culo mirisa. Pa i od tih koji mogu da opaZaju neka
mogu da se krecu u prostoru, a druga ne mogu. Najzad,
najmanji /broj njih/ ima razloznost i razum: ona propad-
ljiva /bica! koHma pripada razloznost, tim pripada i sve os-
10 I
talo, a ona kojlma pripada nesto od toga nemaju sva raz-
loznost, vec nekima ne pripada cak ni predstavljanje, a dru-
ga zive samo u tome. Druga je tema /e-ceQoc; A.Oyoc;/ pos-
matracki um23 •
22 V.D.n., na st.l35.
23. Teoriju wna, u okviru De Anima, nalazimo u De An.III.4-8. Aristotelov je
stav da je "teorijsk:i wn" tema za sebe (jer i tako mozemo shvatiti njegov stav
da je to "druga prica", ihego<; A.6yo<;). Alm ijedna od "psihick:ih funkcija" mo-
ze biti odvojena od tela, onda to moze biti samo misljenje, odnosno Um. Ovde
"odvojenost" treba shvatiti u smislu funkcionalne i ontoloSke nezavisnosti
teorijskog misljenja od ostalih funkcija du8e, a ne u Platonovom smislu odvoje-
nosti cislog oblika (na taj problern Aristotel se vraca na ib.43lbl5-19, ali i tn
kaZe da to "treba kasnije ispitati"; "kasnije" ovde znaCi u okviru "prve filozo-
fije", jer da su aporije "prve filozofije 11 i fokusirane na konaCni smisao "odvoje-
90
ODUSIII
Dakle jasno je da izlaganje !A.6yo<;/ o svakoj od ovih
/moci/ sasvim pripada izlaganju o duse•.
15 4 Onaj koji namerava da ispituje te /moci/ mora shvatiti I
sta je svaka od njih, te potom na isti nacin ispitati i ono sto
sledi i sve ostalo. No, ako valja re6i sta je svaka od njih, na
primer sta je /moc/ misljenja ili opaZanja ili hranjenja, tada
jos ranije treba re6i sta su misljenje ili opaZanje, jer raz-
lofuo je da delotvomosti i delatnosti budu ranije od moci. I
Alm je pak tako, i ako jos pre ovih treba razmotriti ono sto
je njima protivstavljeno, tada bi iz istog razloga !ai-ciavl
prvo trebalo njih odrediti, npr. hranu, to opaZajno ili to um-
nosti" kao bica po sebi, odnosno na problern bivstva bica, v.Metaph.III
passim.). Takva "odvojenost" Uma dosla bin obzir tek u teoloskom i kosmo-
loskom kontekstn (Aleksandar misli da je bas obratno, v.Philop.26l.llsqq).
Jasno je da je problern statusa ejdetskog kod Aristotela najocitiji upravo u sferi
psihickog, a onda posebno u njegovoj teoriji Uma. Um je po definiciji instanca
istine, te ne moze biti bez daljnjeg odreden kao jedna od "moci duse". Nus
theoretikos, njegov podredeni i parcijalni statns unutar ontologije duse (Um
kao lema teorije duse), ili mozda obratno: konstitnisanje same ontologije duse
na pojmu istine. Jer, sve "mo6i" su konaCno ograniCene istinom dodira i opaZa-
ja i istinom Uma. I na pocetku i na kraju imamo neposrednost (bilo da je to ne-
posrednost dodira ili umnog uvida; najzad i umni uvid se odreduje decidirano
kao dodir, v.Metaph.l072b21) i tek onda mozemo Aristotelovo "psihologiju"
shvatiti kao ontologiju duse.
24 Ako ovo citamo unazad (od ib.lall, do l.a2), tada imamo povratnu spregu u
ovoj Aristotelovoj konstrukciji psihickih "funkcija", te imamo i dva reza u toj
strukturi: A.oytof.LO<; i <po:v•o:a(o:, razwn/evanje i predstavljanje, jer ovde je AO-
Ytaf.LO<; isto sto i Ötavoto: /v.Philop.260.4sqqj. Vise zivotinje zive samo u pre-
dstavljanju, nize zivotinje nemaju cak ni moc predstavljanja (ali osecaju dodir),
biljke ne osecaju ni dodir, ali covek pored svega toga ima i razwnevanje /fna-
voto:/. Phantasia nas spaja sa visim zivotinjama, dodir sa nizim, a moc hranje-
nja /metabolizam! i sa biljkama. Uspostavljen je kontinutitet do kojeg je bilo
stalo, ali problemi eventnalne homonimije svih tih funkcija su "gwnuti pod te-
pih" (jer, da Ii je "predstavljanje" istoznacno kod poljskog misa i kod engleskog
lorda? da Ii je dodir isti kod p11Za, raka, svinje ili kod narodnog poslanika?).
91
 ODUSIII
stveno. Dakle, prvo bi trebalo govoriti o ishrani i o radanju,
jer dusa /sposobna! za ishranu pripada i drugim /bicima!, tj ..
25 I
ona je prva i najopstija moc duse na osnovu koje svemu
pripada zivot. Njena dela su radanje i uzimanje hrane, jer
ponajvise prirodno delo zivih /bica/, ukoliko su ona dovr-
sena i nisu osakacena ili imaju spontano radanje, jest to da
stvore drugo slicno sebi, zivotinja zivotinju, a biljka biljku,
eda bi ucestvovala u Vecnosti i u tom Bozanskom koliko
415b im je moguce.l Jer, sva /bica! ka njemu teze, i radi njega
eine ono sto Cine u skladu s prirodom. No, to radi-cega je
dvoznacno: to je i to "cega" /radi/, i to "koga /radi/". Posto
dakle, ona ne mogu neprekidno biti u zajednistvu sa tim
Vecnim i Bozanskim, zato sto nista propadljivo ne moze
5 I
trajati kao istovetno i jedno po broju, onda je svako od
toga u zajednistvu s tim tako kako moze ucestvovati, jedno
vise a drugo manje, te ne traje isto vec kao isto: brojem kao
nesto sto nije jedno, ali po vrsti jedno25 .
No, dusa je uzrok i nacelo iivog tela. 0 ovima se govori
na nmogo naCina, ali dusa je uzrok podjednako na ta tri na-
10 I
cina koje smo razgranicili26 , jer ona je i to-odakle kretanje
/zapocinje/, i to.:radi-cega, ali dusa je uzrok i kao bivstvo
udusenih tela. Ocito je da je (uzrok/ u smislu bivstva, jer:
bivstvo je za sve !sto jeste! uirok njegovog bii:a, zivot je
bice za sve sto je zivo, a dusa je uzrok i nacelo toga. Pored
15 toga, usvrhovljenost jest odredba onog sto jel po moguc-
nosti. Jasno je i to da je dusa uzrok i u smislu tog-radi-ce-
ga, jer kao sto um stvara radi-necega, isto tako to Cini i pri-
roda, i to jest njena svrha: a takav je prirodni /uzrok I dusa
u zivotinjama. Sva prirodna tela su organi duse, i to kako
ona. koja pripadaju zivotinjama tako i ona koja pripada-
20 I
ju biljkama, jer da postoje radi duse. No, to "radi-cega" je
dvoznacno: ne samo to-radi cega vec i to-kome /za koga/.
25 V.D.n., na st.l38.
26 V.D.n., na st.l39.
92
ODUSIII
Medutim, dusa je i ono odakle zapocinje prostomo kreta-
nje, mada ta moc ne pripada svim zivim /bicima/. Pa i po-
drugojacavanje i rast osnivaju se na dusi, jer cini se da je
25 I
opa:Zanje neko podrugojacavanje, a ne opa:Za nista sto u
dusi nema udela, a isto va:Zi i za rast i za smanjivanje, jer
nista sto se ne hrani ne smanjuje se niti raste na prirodan
nacin, a ne hrani se nista sto nema zajednistvo sa zivotom.
Empedokle dodaje27 da biljke rastu zato sto se ukorenjuju
416a I
nadole usled toga sto se zemlja tako prirodno krece, a na-
gore /da rastu/ usled toga sto isto to i vatra Cini, ali nije mu
ta dobra. Ne shvata on dobro ni to gore ni to dole Ger, nisu
to gore i dole isto za sva /bica/ i za Sve, vec kao sto je gla-
5 I
va kod Zivotinja, tako je korenje kod biljaka, ako valja
tvrditi da su organi razliciti ili isti usled svojih dela); a po-
red toga, sta je to sto povezuje vatru i zemlju kad se oni
krecu u suprotnim /pravcima!? Morale bi se vec razdvojiti
ako ne/mora postojati to sto ih sprecava; a ako mora posto-
jati, tada ce dusa biti to, pa onda i uzrok rasta i hranjenja.
10 I
Nekima pak, izgleda da je priroda vatre prosto-naprosto
uzrok hranjenja i rasta: naime, oCitoje da se ona jedina od
tela //ili elemenata// hrani i da raste, te da bi se i kod bilja-
ka i zivotinja moglo smatrati da je ona ono sto to proizvo-
di'8. No, ona je na neki naCin sa-uzrok, ali sigumo nije uz-
27 V.D.n., na st.l40.
28 I Aristotel ima visoko misljenje o statusu Vatre u odnosu na druge elemen-
te. Onaje za njega kao neki oblik /v.De Gen.et Corr.335al7-19/: ona je svetlost
i toplota, ona se jedina "hrani" ostalim elementima, ona je nziva" i izvor je Zi-
vota. Recju, Vatra je dinamicki element koji je Aristotelu dobrodosao eda bi
svoj ontoloski dinamizam uCinio pribvatljivim i svesti jednog prosecnog obra-
zovanog Grka koji u svom ginajkejonu ucestvnje u obredima obozavanja Vatre.
Vec smo saznali to da Vatra ne moze biti dusa, tj. da dusa nije Vatra /v.De
An.I.2/, i sad Aristotel Vatru spusta na nivo tvari i na nivo sa-uzroka; ali, to
zapravo afinnise konstitutivou funkciju toplote u metabolizmu. Uzrok toplote
ne moze bitiVatra kao takva vec Valra/topiota unutar psihosomatskih funkcija.
Svi elementi ce konacno dobiti svoju ulogu u zivom telu i dusa kao nacelo zi-
vota ce svima njima odrediti odgovarajuce mesto kroz funkcije zivog tela: zato
93
 ODUSIII
15 I
rok prosto-naprosto, vec je to pre dusa: rast vatre je bez-
granican, sve dok postoji to sto moze goreti, a za sve ono
sto je po prirodi ustanov1jeno postoji granica i odredba ve-
1icine i rasta; a to pripada dusi a ne vatri, ij. pre odredbi
nego tvari.
20 No, posto se ista moc duse tice hranjenja i radanja, nüZ- I ukoliko je nesvarena, tada se suprotno hrani suprotnim, a
no je prvo odrediti ishranu. Cini se da se suprotno hrani
suprotnim, ali ne svako svakim, vec samo one suprotnosti
koje ne samo da postaju jedne iz drugih vec i rastu /jedna
na osnovu druge/, jer mnogo toga /suprotnog/ postaje jedno
25 I
iz drugog ali nije sve ko1icina, kao sto na primer zdravo
/postaje/ iz bo1esnog. No izg1eda da ni ove nisu na isti na-
ein hrana jedno drugom, vec da je voda hrana vatri, ali da
vatra ne hrani vodu. Cini se da ponajpre kod prostih te1a
vazi to da je jedno hrana a drugo to sto se hrani. No tu je i
30 I
teskoca: jer jedni tvrde da se s1icno slicnim hrani, bas kao
sto i raste, a drugima se, kao sto smo rekli, cini obratno da
se /hrani/ suprotno suprotnim, jer da slicno ne moze trpeti
od slicnog, a hrana da se menja i vari; a kod svega promena
je u protivstavljeno ili u to izmedu. Pored toga, hra-
35 I
na nesto trpi ·o!,l tog sto se hrani a ne to od hrane, kao sto
se oni ovde pojavljuju kao tvar, jer nisu oni ti koji su doveli do tako slozenih
struktura kao sto je metabolizam, opaZanje, snevanje, predstavljanje, itd. Aris-
totel ocigledno namemo zadrzava taj kosmo/oski obojen nacin govora o ele-
mentima, jer govori o odnosu Vatre i Vode u telu, a neo toploti i o vlafuosti,
itd.. Razlog je u tarne sto i Oll fizioloske procese, ali i psihicke, shvata "kosmo-
loski" - potpuno u duhu predplatonske "fizike" i "Timaja" - dakle u nekom
smislu kao manifestacije odnosa naeela svega sto postoji. Za to misljenje "ne
postoji drZava u drZavi" /Spinoza/, tako da je Aristotel imun na moderne som-
nabulne predstave o autonomiji naucnih disciplina ukoliko je zasnovana na
"autonomiji" njihovih predmeta: one su za njega metodsld autonomne, jer da
svaka "stvar" zahteva metod koji odgovara njenoj sustini (jer da je sama sustina
stvari metod), ali nikada ne mogu biti antonomne ontoloski. To samo ako jos
ikoga uopste zanima problern jedinstva nauka, a posebne to na koji je nacin to
resavao "stari" Aristotel koji namje i ostavio taj problern za domaci zadatak.
94
ODUSIII
416b I
ni stolar ne trpi od drveta /ÖÄ I'J<;/ vec ono od njega; stolar
se menja samo iz nedelanja u delotvomost. Razlicito je i to
da Ii je hrana to poslednje koje se prispojilo ili to prvo. Ako
5 I
je i jedno i drugo, ali je ovde nesvarena a ovde svarena,
tada bi se o hrani moglo govoriti na oba ova naCina:
ukoliko je svarena, slicno slicnim. Jasno je dakle da na ne-
ki nacin i jedni i drugi govore i pravilno i nepravilno.
No, posto se nista sto nema udela u zivotu ne hrani, tada
10 I
bi to sto se hrani bilo uduseno telo, utoliko ukoliko je ud-
useno, pa je hrana u odnosu na to uduseno, i to ne po prilu-
cenosti. Razlicito je bice hrane i tog sto moze da raste:
ukoliko je to uduseno neka kolicina, ono moze da raste, a
ukoliko je nesto ovo i bivstvo, ono se hrani, jer ono cuva
15 I
vlastito bivstvo, i postoji sve dotle dokle se moze hraniti,
te je tvoracki /uzrok/ postajanja, ali ne tog sto se hrani vec
necega -sto je kao to sto se hrani, jer njegovo bivstvo vec
postoji, a nista ne rada samo sehe vec se odrZava /aw(nl.
Dakle, takvo nacelo duse jest moc koja odrzava to sto je
kao tavo poseduje, a hrana joj omogucava da bude delo-
20 I
tvorna: upravo zato ne moze postojati ukoliko je liseno is-
hrane. A posto postoje ta tri, to sto se hrani, to Cime se hra-
ni, i to sto hrani, tada je to sto hrani prva dusa, to sto se
hrani je telo koje je ima, a hrana je to cime se hrani. No,
kako sve valja nazivati na osnovu svrhe, a to roditi slicno
25 I
sebi je svrha, tada bi ta prva dusa bila /moc/ radanja sebi
slicnog. Ono sto hrani je dvoznacno, bas kao sto je i ono
sto krmani i ruka i kormilo: jedno je pokrecuce i pokretano,
a drugo je samo pokretano. Nufuo je pak, da se svaka hra-
na moze variti, a toplota omogucava /eQyrY.(e-r:ct.t/ varenje:
zato sve sto je uduseno sadrZi toplotu29 .
29 Dusa nije Vatra, ali toplotaje nu:lna za sve sto je zivo. Time se predplaton-
ske teorije rehabilituju, ali kao deo jedne sveobuhvatue teorije psihosomatskog,
jer da sn te teorije redovno stale na otkrivanju tvarnog uzroka /v.Metaph.I.7/, a
ostale tipove kauzaliteta su tek naslutile. Ovde nije od odlucujuce vafuosti to
95
 ODUSIII
30 Eiern, u obrisu je receno sta je hranjenje; no valja ga raz-
jasniti kasnije u okviru izlaganja koja su za to osobena30 •
da Ii je Aristotel predplatonsku fiziku "ugurao" u jedau vec uuapred formirani
ram (tj. u svoju teoriju cetvorostrukog kauzaliteta koja je za njega i kljuc za tu-
macenje tih teorija), jer ocigledno je da je tako; vafua je ova nakuadna rehabili-
tacija, 1j. to sto se i u Aristotelovoj fiziologiji insistira na konstitutivnoj ulozi
prirodnih elemenata. U Aristotelovoj destrukciji tradicionalnih prirodnih ele-
menata sprovedenoj u De Caelo III-N, i u De Gen.et Corr.I-II, ta uloga se vidi
u konstanti termodinamiCkih procesa i u odnosu teSko-lako: bez rezerve ovi od-
nosi se prenose na sve Sto je Zivo, jer utoliko ukoliko je sve Zivo i telesno, mora
ono biti podvrguuto istiru nacelniru suprotuostima kao i sve ostalo sto postoji
po prirodi. Otud i konstitutivoa uloga toplotelhladnoce u Aristotelovoj fiziolo-
giji zivotinja u celini, ali i u objasnjenju pojedinacnih fenomena (varenje, disa-
nje, spavanje, starost, mniranje, itd.). Aristotel ce u svakom od ovih fenomena
pokusati da odbrani i svoju osnovnu tezu teleologije iivog, odnosno da pomiri
ova dva tipa objaSnjenja i da konaCno i odnos elemenata u Zivom telu protuma-
ci teleoloski (bilo da je cilj tih odnosa postavljen kao prosto samoodr:lanje i
ocuvanje Zivota, ili kao ono sto doprinosi njegovoj dobrobiti). Vec je bilo reci o
teskocama koje prate ovo "pomirenje" kod Aristotela, jer da narn se dovoljno
cesto cini da Aristotel samo postavlja jedno pored drugog dva obja8njenja za
isto,.a da isto toliko cesto ne uspeva da ih objedini..Problemje svakako me-
todske prirode, ali pogada p&prilici i ontoloske osnove Aristotelove filozofije
Zivota. U celini teorije izgleda da sve "Stim€J.", ali u pojedinostima dolazimo
pocesto i do vracanja na predplatonske pozicije.
30 Nije neposredno jasno da Ii Aristotel nagovestava:neki posebni spis o proce-
su hranjenja (to bi trebalo da bude teorija metabolizma koju on direktno vezuje
za teoriju reprodukcije). I ako je tako, mi takav spis nemamo u Co!Jl.Ar.; me-
dutim, imamo mogucnost da ga "procitamo" iz: De luv.§4., De Long.§6, De
Resp.§S-13. Jer, tu iruarno u celini njegovo teoriju o funkciji toplote u zivom
telu, te je tesko i pomisliti da je Aristotel mogao iCi van te teorije. Zato mislim
da Aristotel ovde upucuje na Parva Naturalia, te da neki posebni spis o metabo-
lizmu nije ni napisan. Aristotelova teorija je tu ionako toliko rudimentama i
jasno zakovana u odnos elemenata, tako da je tesko poverovati da se ikada i
ikako mogao iz nje pomeriti. Sto se pak tice reprodukcije, tu iruarno monumen-
talni spis "0 radanju Zivotinja" (uzgred, i u okviru De Gen.An. imamo izgrade-
nu teoriju metabolizma, v.T.VIII; u ovom lzdanju Aristotelovih izabrauih dela;
no, ni ta teorija ne izlazi van rigidnih i redukcionistickih predstava od kojih
Aristotel polazi). Dakle, ovde Aristotel ne obecava na prazno.
96
ODUSIII
5 Nakon sto smo to odredili, govorimo uopste o opaianju
u celini. K.ao sto smo rekli, opa:lanje se zbiva u kretanju i u
35 trpljenju, jer izgleda da je ono neko podrugojacavanje.l
417a No, neki tvrde da i slicno trpi od slicnog.l U nasim opstim
izlaganjima o delanju i trpljenju rekli smo u kam smislu je
31
to moguce ili nemogu6e •
Pitanje je i to zasto sama cula ne opa:laju /sama sebe/, tj.
zasto ona ne proizvode opa:lanje bez neceg spoljasnjeg
5 I
/'r;r;jv i#ul ukoliko su vatra, zemlja i ostali elementi u /du-
sil, a opa:lanje se odnosi na njih, bilo na njih same po sebi
ili na ono sto im je priluceno. Jasno je da to opa:lajuce ne
postoj i delotvorno vec samo po mogucnosti i da zato ne
opa:la, bas kao sto i to sto moze goreti ne gori samo od se-
31 Ta "opsta izlaganja" /ev <:ol<; xcxö6A.ou A.6yot<;, x<:A../ su sadrZana u De
Gen.et Corr.L7-9. Aristotelovo resenje ovog pitanjaje onto-logicko: stvari trpe
jedna od druge i delaju jedna na drugu ukoliko su istovetne po rodu a razliCite
po vrsti. Ima vise pretpostavki na kojima se osniva ovo Aristotelovo resenje
kad su u pitanju osnovni elementi svega sto postoji po prirodi (jedinstvo totali-
teta, teorija prirodnih mesta, jedno osnovoo telo - jedno kretanje (nagore-nado-
le, kruZno u slucaju ajtera), vezivanje suprotuosti prvenstveno za kvalitet,
v.Cat.l0b12-15). Opa:lanje je neko podrugojacavauje: dakle, ontoloski posma-
trano, ono pripada temeljnoj teoriji. kretanja i moze biti sarno lema te teorije.
Onda sledi i to da odnos delanja i trpljenja koji je i za kretanje konstitutivan
mora va:liti i za opa:lanje (jer da je osnovna ontoloSka struktura kretanja: .dela-
nje i trpljenje, i njihovo jedinstvo).
Za vrhunski paradoksalnu poziciju koju Aristotel ovde zastupa moramo saeeka-
ti do ib.l.l5, jer Aristotel sarno naizgled slucajno ubacuje drugu aporiju o sa-
moopaianju eula. "To je Aristotelov stil" /toiho y&Q EÖO<; <:<\> ÄQta<:o<:iA.et,
v.Philop.291.2sq/, jer da ce narn resenje druge aporije pomoci da shvatimo pr-
vu (u tom medukoraku se navodno resavaju obe aporije). Filopon ocigledno
misli da je uvodenje odnosa dynamis-energeia u pojarn opa:lauja super-mis od
kojeg ce se sve macke uplasiti. To sigumo stoji, ali stoji i to da je tekst na ib.l.
3-15 zapravo digresija, jer ne bi Aristotel inace izasao iz digresije tvrdnjom ko-
ja i izra:lava suStinu i cilj njegove teorije kretanja: trpljenje, de/arife, i kretanje
su isto (svakako, isto po bicu, a ne po odredenju).
97
 ODUSIII
be bez tog sto ga moze zapaliti, jer u tom slucaju bi se sa-
mo zapalilo, tj. uopste mu ne bi bila potrebna vatra koja po-
l0 I
stoji delotvomo. Buduci pak, da o opazanju govorimo u
dva smisla Ger kaZemo da cuje i da vidi i to sto po moguc-
nosti cuje i vidi, pa i da mu se zadesi da spava, ali i za to
sto je vec delotvorno), tada bi se u dva smisla govorilo i 0
culu, s jedne strane kao mogucem, a s drnge kao delotvor-
nom. Na isti nacinje i to opaZajno /ai01'h]1:6v/ s jedne stra-
ne nesto sto postoji po mogucnosti a s drnge nesto delo-
tvomo32.
15 I
Eiern, recimo prvo da su trpljenje, kretanje i delanje
isto. Jer, kao sto je na drngom mestu receno33 , kretanje je
neka delotvomost, doduse nezavrsena. A sve trpi i krece
se usled onog sto je tvoracko i delotvomo. Upravo zato,
kao sto smo rekli, u nekom smislu trpi od slicnog, a u drn-
20 I
gom usled neslicnog: to neslicno trpi, a kad je njegovo
trpljenje zavrseno /rrerrovM~/, onda je slicno.
I odnosno mogucnosti i delotvornosti valja napravitineke
razlike, a mi smo o njima sada govorili uprosceno. Jer nes-
32 Ova znacajna digresija uSlnerena je protiv svakog pokusaja konstitucije sa-
me duse iz elemenata, odnosno protiv svakog pokusaja da se dusa shvati tvar-
no. Aristotelova poenta je u tome da bi dusa onda mogla biti vlastiti opaZajni
predmet pa i da nema niceg izvan nje; jednostavno, isto bi bilo videnje i pred-
stavljanje, glas u snu i glas onog koji me zove s vrata ili telefonom, dodir pred-
meta kojim mkujem i dodir kojim se moje telo dodiruje samo od sebe i nekako
nnutra-spolja. Zasto nema opazanja bez neceg spoljasnjeg? "Spoljasnjeg", tj.
necega sto nije dusa. Alm poreknemo to spoljasnje, onda nemamo ni problern
opaZanja, jer u njegovom pojmu je to da je primanje drugog i to bas kao takvog
(ne mogu fmgirati i:Jpaiaj, cak i ako mogu zarnisliti ili predstaviti bilo sta; sledi
samo to da onda ne opaiam nista; svaka varijanta solipsizma opaZaja je zapra-
vo negacija opaZanja, a ne moZe biti teorija opa.Zanja). Aristotelovo reSenje se
ovde ogranicava samo na to da i culo i opaZajni predmet mogu postojati i po
mogucnosti i delotvorno: time se teorija opaZanja prevodi u temeljnu teoriju
kretanja (delanja i trpljenja), a to je bio i cilj.
33 V.D.n., na st.l42.
98
ODUSIII
to je u tom smislu znajuce kao kad bismo za coveka rekli
da zna zato sto covek pripada tom sto zna ili poseduje zna-
25 I
nje; no, postoji smisao u kome vec nazivamo znajucim
onog koji poseduje grarnatiku Ger, svaki od ovih nije na isti
nacin sposoban /öuvao6~/, vec je jedan takav zato sto mu
je takav rod i tvar, a drngi zato sto je, ukoliko tako odluci,
sposoban za posmatranje, ako ga ne spreci nesto spo-
ljasnje), i taj vec posmatra, jer postoji usvrhovljeno i u pra-
30 vom smislu spoznaje to A
34
.1
Obojica koje smo na pocetku
naveli i koji su po mogucnosti znalci (postaju znalci delo-
tvorno), ali jedan tako sto se ucenjem podrngojaci i sto se
cesto menja iz suprotnog stanja, a drngi na drngi nacim: iz
417b J
posedovanja aritmetike ili gramatike, ali bez da dela, u de-
lotvomost. Pa ni trpljenje 5 nije prosto vec je ono s jedne
34 Ovo je razlika izme<}u delotvornosti kao kretanja i eiste delotvomosti koja je
zavrsena nezavisno od protezanja vremena (vidi i video je, v.Metaph.l048b24,
33). Kretanje jest delotvornost i to bez ostatka, ali delotvomost nije kretanje u
tom smislu (samo "neka" delotvornost je kretanje), i ova asimetrija nosi Aris-
totelovn ontologiju duse. U "Fizici" /v.Phys.202a25-b22/ Aristotel je paradig-
mu poducavanja i ucenja, tj. odnos ucitelja i ucenika promovisao u ontoloski
model na osnovu kojeg treba shvatiti kretanje; dakle, jedan u osnovi hermeneu-
tic"ki model; stavise jedan hermeneuticki model par exellance Ger jedinstvo po-
ducavanja i ucenja je zapravo razumevanje), pretvoren je u paradigmatski mo-
del teorije kretanja. Nema u posledici nicega cega nema u uzroku, tj. onaj koji
uci od nekog nesto ne moze od njega saznati nista vise od onog sto taj zna, i to
je cisti prodtiZeni identitet (ponavljanje istog u drugom, ovde ponavljanje opa-
zajnog predmeta u eulu). Kod eiste delotvornosti nema tog drugog, ali i tu je
model opet hermeneuticki: to je znanje i Cisto videnje necega ba8 kao toga sto i
jeste, dakle to je cisto videnje oblika kao takvog). Kao sreca, kao budnost, kao
misljenje, kao pnna prisutnost (u znanju tog A bas kao tog A). Dokje delotvor-
no bice u opaZanju postavljeno u predmet opaZanja Ger da on delotvomo mora
biti to sto je culo po mogucnosti, i obratno, kod znanja i misljenja imamo cisti
identitet delotvomosti, jer nema razlike izmedu misljenja i njegovog predmeta).
35 Trpljenje kao odnos suprotnosti, versus kao udelotvorenje onog sto je mo-
guce, i to od strane onog sto delotvorno postoji. Aristotel povlaci ovu razliku
vec na nivou odnosa elemenata koji su i postavljeni kao elementarna struknna
99
------··· I
 ODUSIII
. strane neko propadanje usled suprotnog, a s druge ono je
pre ocuvanje tog moguceg bica od strane usvrhovljenog bi-
S I
ca, gde je odnos slican odnosu mogucnosti i delotvomosti.
Jer, to sto poseduje znanje dolazi do posmatranja, a to ili
nije podrugojacavanje Ger taj napredak je ka sebi samom,
tj. ka usvrhovljenosti), ili je neki drugi rod podrugojacava-
nja. Zato nije dobro tvrditi da se to sto misli podrugoja-
cava onda kad misli, bas kao sto se ni graditelj /ne podru-
10 I
gojacava/ onda kada gradi. Dakle, to prevodenje uma i ra-
zuma /<pgovoiiv/ iz onog sto je moguce u usvrhovljenost
ne treba nazivati poducavanjem vec nekim drugim nazi-
vom, a za ono sto iz neceg sto je moguce uci i zadobija
znanje usled onog sto je usvrhovljeno i sto poducava ili ne
treba ni reci da trpi, kao sto je receno, ili da postoje dva
suprotnosti svega sto postoji po prirodi, jer inaee ne bi mogao da vec na tom
nivou spekulativno poistoveti delanje, trpljenje i kretanje. U okviru totaliteta
opa.Zajnog Sveta problern se resava cistom delotvornoscu Neba, u metafizic-
kom obzoru resenje je u cistoj delotvornosti Boga/Uma. Neposredno posmatra-
no, suprotnosti nnistavaju jedna drugu (kao kod Anaksimandra, ili kod Herak-
leita), te je trpljenje isto sti>'-~propadanje, ali bnduci da je Krugla konacna,
onda je propadanje jednog /eiemental postajanje drugog i obratno, dakle vec to
je uzajamno dovodenje u prisustvo, te je trpljenje samo nalicje delanja Gasno je
da je takva teza odrZiva samo pod pretpostavkom konacnosti i vecnosti tota-
liteta), jer na kraju sve dela i sve trpi u medudobnom odnosu, aukupni zbir je
nula, tj. totalitet. Tu nema ni viska ni manjka, raenni su poravnati i uvek ce biti
poravnati; no u psihickom, ukoliko pocnemo iz tog horizonta Prirode od kojeg i
prilaziroo tom psihickom, imamo novi modus identiteta delanja i trpljenja: ne
suprotnost vec .razliku i cisti i praizvorni odnos dynamis-energeia. Aristotel
ovde stavlja u zagrade paradigmu poducavanja (a to je model po kojem se
shvata kretanje), jer da se misljenje i razumevanje ne.mogu shvatiti po tom mo-
delu, jer da moram sam za sehe misliti i razumeti (niko to ne moZe uraditi
umesto mene, niti postoji ikakva druga i visa instanca koja bi mogla misljenje
prevesti u delotvomost; isto je i sa delotvomim opaZanjem, jer o 11njemu se go-
vori slicno kao kao i o posmatranju/cistom videnju oblika kao takvog", v.infra.
1.19-22).
100
ODUSIII
15 I
naCina podrugojacavanja: jedno koje je promena ka stanji-
rna lisenosti i druga koja je ka sposobnostiroa, tj. ka priro-
di. Kod tog sto op.Za prva promena dolazi od strane onog
koji ga rada, a kad je rodeno, tada ve6 poseduje opazanje,
slicno znanju. A o delotvomom /op.Zanju/ govori se slicno
kao o posmatranju, a razlika 1je u torne sto je kod /opaza-
20
nja/ to sto ga Cini delotvomirn spolja: to vidljivo ili ono sto
se rnoze cuti, a slicno i /sve/ ostalo opazajno. Razlog /te ra-
zlike/ je u tome sto se delotvomo op.Zanje odnosi na poje-
dinacno, a znanje na opste, a to se na neki nacin nalazi u
samoj dusi. Zato je u vlasti /coveka/ da misli kadgod to
25 I
hoce, ali nije mu vlasti da opaza, jer nufuo je da postoji to
opazajno. Slicno tome stvar stoji i kod znanja o tome sto je
opazajno, i to iz istog razloga: to sto je opazajno je nesto
pojedinacno i spoljasnje36 .
30 I
Ali, bice prilike da se ovo i kasnije razjasni, a zasad ne-
ka bude odredeno toliko da - posto to sto se naziva mogu-
cim nije prosto, vec da je jedno kao kad bismo rekli za de-
caka da moze da upravlja vojskom, a drugo kao lkad to
418a kazemo/ za stasalog /coveka/ - i culo liest takvo. Posto je
njihova razlika bezimena, a odredeno je to da se oni razli-
kuju i kako se razlikuju, onda je neophodno "trpljenje" i
"podrugojacavanje" koristiti kao da su oni pravi nazivi.
Kao sto je receno, to sto moze da op.Za je po mogucnosti
/isto/ kao sto je to op.Zajno ve6 usvrhovljeno.l Dakle ono
5
trpi utoliko ukoliko nije slicno, a kad pretrpi upodobljuje se
.. k 37
1 Jest ao ono .
36 V.D.n., na st.l43.
37 Decak moie da upravlja vojskom; on to moze, ali tek kad paraste i kad se
obuci za stratega. Dakle, u kom smislu on to moiie? U smislu u kom je dynamis
i Cisto "logiCka" moguCnost (u minimumu), dakle ona koja nije a priori isklju-
cena, jer kakins ili devojCica nemaju tn mogucnost. Stasali /Covek/ je vec /po
pretpostavci/ za to obucen. On moie biti strateg n drugom smislu. Onaj samo
moze bili a ovaj to zaista moie, ij. sposoban je za to. Ovo je razlika izmedu po-
ssibilitas i potentia koja kao dvosmislenost postoji u Aristotelovoj dynamis, i
101
 ODUSIII
6 S obzirom na svako culo prvo treba govoriti o tom opa-
zajnom. 0 tom opa.Zajnom govori se na tri nacina: za dva
/vida opazajnog/ kazemo da se opa.Zaju po sebi, a za j edan
10 I
po prilucenosti. Od ta dva jedno je ono koje je osobeno za
svako culo, a drugo je ono koje je zajednicko za sva. Pod
"osobenim" podrazumevam ono sto se ne moze opa.Zati ne-
kirn drugirn culom, i ono odnosno cega nije moguce da /cu-
lo/ bude u zabludi, kao na primer vid u odnosu na boju,
sluh u odnosu na zvuk i /culo/ ukusa u odnosu na ukus; do-
15 dir pak, sadrZ:i vise razlika; no svako od njib sudi o tom I
lsto mu je osobeno/, te se ne vara odnosno toga da je /nes-
to/ boja ili da je zvuk, vec odnosno toga sta je to obojeno
ili gde, ili sta je to sto zvuci ili gde /zvuci/38 • Za opa.Zajno
koja proizvodi niz problema kako u razumevanju Aristotelove teoriji moda1ite-
ta /u De Int.l2,13/, tako i u razumevanju Aristotelove konacne modalne inter-
pretacije pitanja o bivstvn bica u "Metafizici" /v.Metaph.IXpassim./.
Ovde se ta dvoznaenost aplicira na pojam opa.Zanja: tvrdnja da je to sto moze
da opa.Za isto sto i predmet opa.Zanja svodi se na eist odnos dynamis-energeia:
oni su isti po bicu a razliciti po bivstvn, a buduci da je to razlika koja se nu:lno
ukida, jer da i opazanje i mis1jenje jesu ukidanje ove razlike i da nisu nista dru-
go do to ukidanje Ger i opaz"'lmje i misljenje su uvek istiniti, a istina nije nista
drugo do jedinstvo bivstva i bica, dakle njiho.v dodir i razotkrivenost njihovog
odnosa u kome bivstvo absorbuje bice u sebe);tadajasno sledi Aristote1ov stav
da culo konacno jest koo ono /slicno tome/ sto je njegov predmet /nenovi)ö<; ö'
Ö!!OlOV eonv, v.ib.Joc.citJ. . 40 Opaza se be1o, a to belo po prilucenosti moze biti Diarov sin (Diar je Aris-
38 Svako enlo (vid, sluh, dodir, miris, ukus) je suvereno u svom domenu, jer da
je opaZanje u celini naCin "istinovanja" duSe, odnosno njenog punog dodira sa
istinom g1edajuci to iz ug1a svakog pojedinog cu1a. Zabluda je rezervisana za
predstav/janje, mnjenje i za razum Ger da je i Um kao cisto videnje sustine uv-
ek i nu:lno istinit). Zabluda potice iz pogresnog zakljucka, a ne iz opa.Zanja;
drugim reCima, zabluda je u interpretaciji opaZaja a ne u samom opaZaju, tako
da je zabluda pojam koji coveka izdvaja iz celine psihickog (a onda i iz ce1ine
zivog). Ovo se moze razumeti na vise nacina. Aristote1ov stav je da je opa.Zanje
primanje obliko lv.De An.II.12/, ukoliko je rec o culu koje opa.Za svoj i sebi
osobeni predmet, i da u tom slucaju zabluda nije moguca (to primanje oblika
bilo bi u tarn smislu nuzno, kao neko preslikavanje ili utiskivanje; ne mogu g1e-
dati nesto a da nista ne primim). Mogu pogresiti u tarne sto CU "futo" koje vi-
102
ODUSIII
koje je takvo ka.Ze se da je osobeno za svako culo ponao-
sob, a zajednicki /opazajni "predmeti"/ su kretanje, mirova-
nje, broj, oblicje, velicina, jer takvi nisu osobeni ni za jed-
20
39
no /culo/ vec su zajednicki za sva • Neko kretanje se opa-
za 1 ; dodirom ; vidom.
A opa.Zajno po prilucenosti se govori, na primer, ako je
Diarov sin beo, jer on se opa.Za po prilucenosti, zato sto je
40
belom priluceno to sto se opa.Za : upravo zato /culo/llista
dim protumaCiti kao nesto sto pripada medu, z1atu ili mesingu, ali da to ne me-
nja nista odnosno toga da vidim futo i nista drugo. Greska je nu:lno 1ocirana u
moc sudenja, g. greska je nu:lno pogresan zak/jucak, a s tim cula nemaju vise
nista. Aristotel ovde pokazuje u cemu je zabluda kao takva: u tom sta zvuci, sta
je to obojeno, gde je to ili ono. Niz bi se mogao nastaviti, jer Aristotelova in-
tencija je da sud lng6~o:ot<;! mora imati kotegorijalnu strukturu (sta, kako, ko-
liko, u odnosu na sta, gde, kada, itd., po listingu kategorija, jer da je tek u kate-
gorickom sudu najpre !"oguca zabluda, v.Top.I.9), i da to mora imati svaki sud,
a da opaianje nije sud. Banalno je tvrditi da nam "cula pokazuju muoge razli-
ke, a vid posebno" /v.Metaph.980a23sq/, jer pokazuju to cu1a i svim drugim
Zivotinjama; ono sto je jedino va.Zno jeste to koliko su te raz1ike epistemicki re-
levantue. Cu1o ne gresi i bas u tarne je njegova epistemicka irelevantnost: niko
nikad nista nije shvatio time sto je nesto video ili cuo; samo je dobio moguc-
nost da ista shvati, jer u suprotnom bi i magarci bili akademici (a stvar stoji bas
obratuo).
39 V.D.n., na st.l44.
tote1ov prijatelj; Filopon sjiominje i neku prepisku izmedu njih, v.Philop.315.
22; "sin" je varijanta teksta); cula po prilucenosti opazaju osobeni predmet
drugog cula Ger za be1o je pri1uceno to da Ii je ovo ili ono be1o; to cemu ono
pripada je vec sud koji ne pripada opa.Zanju), i otud i zabluda (v.De An.III.I,
425b1-5: fuc je futa, ovo je futo: dakle, to je fuc; nije z1ato sve sto je futo i sto
sija; ne mogu videti da je nesto fuc ili da je zlato; to moram zakljuCiti). Alm se
sinergija cula konsekventuo svodi na zajednicke opaiajne /predmete/, tada ni
ona ovo ne moZe reSiti (mada, jasno moZe pomoCi; ali ni to ne moZe sama od
sebe).
Dakle, kod osobenog predmeta svakog cula Aristotel tvrdi identitet cula i pred-
meta po mode1u energeia-dynamis; kod zajednickih predmeta tvrdi sinergiju
pojedinih i1i cak svih cula, a kod opa.Zanja po prilucenosti tvrdi naeelnu episte-
103
 ODUSIII
ne trpi od strane tog opa2ajnog ukoliko je ono takvo. A od
25
tog sto je opa2ajno po sebi to osobeno je opa2ajno u pra- I boje. Takvi su vazdub, voda, ali i mnoga cvrsta /tela/: ovi
vom smislu, ij. tome je prirodeno bivstvo svakog pojedi-
nog cula.
7 Eiern, ono na sta se vid odnosi je vidljivo, a vidljiva je
boja, ali i ono sto se doduse moze takvim nazvati ali je po
prilici bez imena; u ovom sto sledi bice jasno sta tvrdimo. 41
30
I
To vidljivo je boja, a to je ono sto je na tom sto je po sebi
vidljivo, a to nije po sebi /vidljivo/ po svojoj odredbi vec
zato sto u sebi ima uzrok toga da bude vidljivo. Svaka boja
moze da 1pokrece to sto je po delotvomosti prozimo, i to je
418b njena priroda. Upravo zato ona nije vidljiva bez svetlosti
vec se svaka boja pojedinacnog /predmeta/ vidi u svetlosti.
Zato prvo treba reci sta je svetlost42 •
Postoji nesto prozimo /öta<paver;/. Pod tim "prozimo"
5
I
podrazumevam ono sto doduse jest vidljivo ali nije, rece-
micku ogranicenost svih cula: culo/opazarlje jeste neko razlikovanje - i to boga-
to: i polimorfno (opa2anje kao "moc razlikovanja", v.An.Post.99b35sq, i d.n.27
ad loc.cit., T.I ovog Izdanja Aristotelovih dela) - ali nikako ne moze biti sud i
zakljncak. Kad tvrdim da j(>,,JC~e8to belo ne tvrdim da je to "nesto" /Sokrat,
Diarov sin/ belo kao takvo: nisam time odredio belo vec sam ga samo "predici-
rao", i to nekom x /v.Metaph.l 007a32sqq/; analogno je kad opa2am/vidim belo
i kad opa.Zam "belog Sokrata": ne postoji po sebi osnov ove sinteze, baS kao Sto
"plaSt" nije odredenje "belog Coveka", i zato je ovo opaZanje opa:Zanje po prilu-
cenosti. Sinteza opazaja ne moze sama pripadati OpaZanju, i to pokaznje vec
ovo Aristotelovo preliminarno uvodenje "opSteg Cula", "Cula" Ciji. Ce jedini
"predmet" biti kretanje, tj. vreme.
41 V .infra 419a5sq (recje o fosforescenciji, tj. o efektu tzv. "hladne" svetlosti
za koji Aristotel rie·nalazi ime: gljive, ponajpre njihove spore, oCi i krljusti riba
iz velikih dubina,."svetlece" ribe, svici, itd.). Aristotel iz svoje perspektive po-
Stovaoca kulta Sunca mo.Ze fosforescenciju posmatrati samo kao anomaliju, jer
za njega je svetlost neraskidivo i primamo povezana sa toplotom i konacno sa
Valrom kao jednim od osnovnih prirodnih elemenata (ali oko veznje prvenstve-
no za Vodu!).
42 V.D.n., na st.l46.
104
ODUSIII
no prosto-naprosto, vidljivo samo po sebi vec usled tuae
nisu prozimi ukoliko su voda ili vazdub vec zato sto posto-
ji i neka istovetna priroda u njima oboima i u tom vecnom
telu koje je iznad /njih/. Svetlost je delotvomost tog /te-
10 I
Ja/, tog prozirnog tela ukoliko je ono prozimo. Apo mo-
gucnosti i mrak postoji u tome u cemu ono postoji. No,
svetlost je kao boja tog prozimog /telal, ukoliko je ono
usvrhovljeno prozimo usled vatre ili necega sto je slicno
tom te1u iznad, jer i njemu pripada nesto jedinstveno i isto
/tome/. Dakle, receno je sta je to prozirno i sta je svetlost:
15 I
ona nije ni vatra niti je uopste telo niti je neko oticanje od
nekog tela Ger i u tom slucaju bi bila neko telo), vec je ona
prisustvo vatre ili necega takvog u tom sto je prozimo. Jer,
niti je moguce da dva tela istovremeno budu na istom
/mestu/, apored toga cini se da je svetlost suprotna mraku:
no, kako je mrak lisavanje takvog stanja iz prozimog /tela/,
20 I
ondajejasno da je svetlostprisustvo toga.
Nije u pravu Empedokle43 - kao ni iko drugi koji je u tom
smislu govorio - da se svetlost krece, ij. da mu je potrebno
neko /vreme/ da se rasprostre izmedu Zemlje i njenog omo-
taca, ali da mi to ne primecujemo; to je suprotno kako izve-
25 snosti /tv&gyetavl razuma tako i pojavama, jer to bi naI
malom /rastojanju/ moglo ostati nezapazeno, ali zahtevati
da je tako /na rastojanju/ od istoka da zapada je vise nego
previse.
Ono sto je bezbojno moze primiti boju, a ono sto ne zvu-
ci zvuk. No, bezbojno je ili to prozimo, ili to nevidljivo, ili
to sto se jedva vidi, kao sto je, cini se, to mracno. To pro-
30 I
zimo je doduse takvo, ali ne onda kada je usvrhovljeno
prozimo vec po mogucnosti. Isto je bice l<pvatr;f4 cas
43 V.D.n., na st.147.
44 "Bice" /qnlotc;/ je ovde upotrebljeno u smis1u podmeta ·flJ1tOXetf!evov/ tog
prozimog koje moZe primiti i svetlost i mrak; "svetlost" je ovde to delotvomo
prozimo, a "mrak" po moguCnosti, te jasno da su oni po biCu, tj. u podmetu
105
 ODUSill
419a mrak a cas svetlost.l Medutim, nije sve vidljivo u svetlosti,
vec samo osobena boja tog pojedinacnog, jer neke /stvari/
se ne vide pod svetloscu vec dovode /nmel/ do opa2:aja u
mraku, kao na primer vatrolike pojave, tj. one koje svetle
5 I
(nema jednog imena za njih), kao sto su gljive, rog, te gla-
ve, krlju8ti ili oci riba: osobena boja nijednog od njib nije
vidljiva. Druga je tema to iz kog se razloga sve to uopste
vidi; no, sada je jasno barem toliko da je boja to sto je vid-
ljivo u svetlosti. Zato se ona i ne vidi bez svetlosti, jer u to-
!0 I
me je sustina boje 11:oii1:o yiXQ ~v cdm\> 1:0 XQWj.LIXn ei-
vat/: da moze da pokrece to sto je po delotvomosti prozir-
no. No, nsvrhovljenost tog prozimog je svetlost, a dokaz za
to je ocigledan: ako se postavi boja blizu vida, ona se ne
moze videti, premda ta boja pokrece to prozirno, kao na
primer vazdnh, a usled njega se zato sto je s njim povezano
15 I
pokrece i culo. Demokrit tu nije u pravu kad veruje da bi
sei mrav na Nebu mogao tacno videti kad bi to izmedu bi-
lo prazno. Jer, to je nemoguce45 : do videnja dolazi zato sto
culo nesto trpi sto je sigumo nemoguce usled same boje
20 I
koja se vidi; preostaje onda /da se to dogada /usled/ tog
' 5
nufuo isto /v.Philop.346.17sqq/. Medij)nn, to,prozirno je bezbojno, ali po mo-
gucnosti, jer delotvorno ono je medijum prostiranja boje, a ova se ne vidi bez
svetlosti bas kao sto se ni svetlost ne vidi bez nje. Medijum mora biti bezbojan
eda bi mogao "propustiti" i preneti boju a da jene transformise.
45 Demokritova tvrdnja prvenstveno ima smisao da medijum modiflkuje pred-
met videnja, te vazduh koliko god da je proziran onemogucava tacno videnje u-
daljenih predmeta. Aristotelova kritika je nacelna i zapravo se i ne odnosi na
Demokritovu tvrc"4tju: prazno ne postoji, a istovremeno u praznom ne samo da
se ne bi mogli videti udaljeni predmeti vec ne bi moglo biti ni videnja jer da ne
bi bilo medijuma koji prenosi trpnju/utisak od predmeta videnja do oka. Demo-
kritova tvrdnja je izneta hipotetiCki (jer ni on ne misli da je sublunarni "pros-
tor" prazan; on, za razliku od Aristotela, "samo" misli da nije apsolutni plenum,
kao ni bilo sta drugo) i odnosi se prvenstveno na ometanje videnja od strane
medijuma, a Aristotel naglasava aktivnu i konstituvnu ulogu medijuma u
videnju (isto kao kod zvoka ili mirisa). Fenomen deformacije slike u videnju
ovde se iz taktickih razloga ostavlja po strani.
106
ODUSIII
sto je izmedu, tako da je lluZnO da postoji nesto izmedu, a
ako je to /izmedul prazno tada ne samo da se neee videti ta-
cno vec se uopste nista nece videti.
Eiern, receno je s kog razloga je nliZno da se boja vidi u
svetlosti. Vatra je vidljiva u obema, i u mraku i u svetlosti,
25 I
i to je nliZno, jer to prozirno je usled nje prozirno. Isti raz-
log va2:i i za zvuk i za miris, jer nijedno od njib ne proizvo-
di opa2:aj zato sto je culo u dodiru vec se to izmeilu pokrece
usled mirisa i zvuka, a usled toga svako od tih cula. Kad bi
se pak to sto zvuci ili rnirise stavilo na samo culo, tada ne
30 I
bi proizvelo nikakvo opa2:anje. Isto je i sa dodirom i sa
ukusom, ali to nije ocigledno; kasnije ce biti jasno s kog je
uzroka tako. Kod zvukova to izmedu je vazduh, a kod rni-
risa nema ime. Nairne, kod vazduha i vode postoji zajed-
nicko svojstvo koje postoji i u jednom i u drugom i koje se
prema tom sto poseduje miris odnosi isto kao to prozir-
35 I
no prema boji. OCigledno je naime da i vodene zivoti-
419b I
nje imaju cnlo mirisa. No, covek i sve kopnene zivotinje
koje disu ne mogu osetiti miris bez disanja. I odnosno toga
drugom prilikom ce biti reci o uzroku46 •
I
8 Odredimo sada prvo zvuk i sluh. Zvuk je dvostruk: s
jedne strane neki je delotvomo, a s druge po mogucnosti.
Za neke /stvari/ poricemo da imaju zvuk, kao na primer za
sunder, ili za vunu, a za druge /ka2:emo/ da ga imaju, kao
za bronzu i za sve ono sto je cvrsto i glatko, zato sto mogu
zvucati, a to znaCi da /mogu/ izmedu sebe i sluha stvoriti
10 zvuk delotvomo. Zvuk u srnislu delotvomosti je uvek I
/zvuk/ necega u odnosu na nesto i u necemu, jer to sto ga
proizvodi je udarac. Zato je i nemoguce da zvuk postane
ukoliko postoji Isamol jedno: to sto udara i to u sta se udara
su razliCiti. Dakle, to sto /proizvodi/ zvuk zvuCi u odnosu
na nesto, a udarca nema bez kretanja. A kao sto smo rekli,
46 V.De Part.An.669a2.
107
 ODUSIIT
15 I
zvuk nije udarac u bi1osta, jer ako se udara vuna, ne proiz-
vodi se nikakav zvuk, vec to Cini bronza i ono sto je cvrsto
i udubljeno: bronza zato sto je glatka, a udubljene /stvari/
proizvode mnostvo udaraca nakon prvog usled odbijanja
/tog izrnedu/ zato sto ono ne moze da izade kad je pokrenu-
to. Pored toga /zvuk/ se cuje u vazdubu, ali i u vodi, iako
slabije; medutim ni vazdub ni voda nisu to glavno u zvuku,
20 I
vec mora doci do medusobnog sudaranja kako cvrstih tela
tako i vazduba. A do toga dolazi kad udareni vazdub to iz-
drZi, tj. kad se ne rasprsi: upravo zato i zvuci ako se udari
brzo i jako, jer kretanje tog sto udara mora stiCi to rasipanje
vazduba, kao kad bi nesto sto se krece brzo udarilo gomilu
25 I
ili nisku peska.
Jeka nastaje onda kad posuda uspeva da ogranici i spreci
vazdub da se raprsi te je jedinstven, a vazdub biva ponovo
odgurnut, kao Iopta. Cini se da uvek dolazi do jeke ali da to
nije jasno, jer kod zvuka se dogada isto kao kod svetlosti: i
svetlost se uvek odbija (jer da nije tako ne bi svugde bilo
30 I
svetlo vec bi izvan tog sto je osuncano bio mrak), a1i ne
odbija se /uvek/ tako kako se odbija od vode iii bronze ili
od nekog drugo_~ glatkog /te1a/ kod kojih prozvodi senku
kojom odredujell1o svetlost. Za prazninu se s pravom tvrdi
da je glavna kod sluba, jer izg1eda da je vazdub prazan, a
35 I
Oll je taj koji prouzrocuje da se nesto cuje ukoliko je po-
krenut kao neprekidan i jedinstven. No, do toga ne do1azi
420a I
usled toga sto je on rasprsiv, ako to u sta udara nije glat-
ko. U tom slucaju on se usled te povrsine ujedinjuje, jer po-
vrsina tog sto je glatko je jedinstvena.
Dakle, cuje se to sto moze neprekidno da pokrece jedin-
stveni vazdub sve do sluba. No, vazdub je nesto sraslo /au-
5 I
l·upui'J<;/ sa slubom: kad se pokrece spoljasnji /vazdub/ po-
krece se i unutrasnji zato sto je jest u vazdubu. Upravo zato
zivotinja ne cuje svakim /svojim delom/, niti vazduh
svugde prolazi, jer taj deo koji treba da bude pokrenut i da
stvara zvuk iel!lJioq>ov/ ne sadrzi svugde vazdub. Sam vaz-
108
ODUSIII
duhne proizvodi zvuk zato sto je Jako rasprsiv. A onaj koji
I
je u usima je zatvoren u njima eda bi bio nepokretan i ka-
ko bi sve razlike tog kretanja bile tacno opa:Zene. Zbog toga
cujemo i u vodi jer ona dolazi do tog /s uvom/ sraslog vaz-
duba. Usled zavoja /uva/ ne ulazi ona ni u uvo, a kad se to
/ipak/ desi, tada /uvo/ ne cuje. /Ne cuje/ ni onda kad je op-
15 na obolela, kao koza na zenici.l Znak toga da Ii /uvo/ cuje
ili ne je to sto u uvu uvek odjekuje kao u rogu, jer vazdub
koji je u usima uvek se krece sebi osobenim kretanjem; no
zvuk je odrugde, tj. nije /zvuk/ u samom uvu. Upravo zato i
tvrde47 da cujemo usled tog praznog sto odjekuje, zato sto
cujemo pomocu toga sto sadrzi u sebi vazdub koji je ome-
20 I
den. No, da Ii zvuk proizvodi to sto udara ili to sto se uda-
ra? I jedno i drugo, ali na razlicit nacin? Jer, zvuk je kre-
tanje tog sto se moze kretati na nacin na koji se krecu /stva-
ri! koje se odbijaju od glatkih /povrsina! kad u njih udare.
Kao sto.je i receno, ne prozvodi zvuk sve sto udara ili u sta
25 I
se udara, kao na primer ako igla udari o iglu, vec to u sta
se udara II1ora biti ravno iÖI!aA.6v/ tako da se vazdub na
gomili odbija i podrhtava. Razlike tog sto proizvodi zvuk
postaju ocite u delotvomom zvuku, jer kao sto se bez svet-
Iosti boje ne vide, tako se bez zvuka ne /cuje/ ostro i tesko.
30 I
0 tome se govori prenosno na osnovu onog sto je dodir-
Ijivo: ostro sna:Zno pokrece culo za kratko vreme, a tesko
slabo za dugo /vreme/. To ostro ustvari nije brzo, a tesko
nije sporo, vec kod jednog usled brzine dolazi takvog kre-
420b tanja, a kod drugog usled sporosti.l Oni su po prilici ana-
Iogni OStrom i tupom kod dodira48, jer tu ostro takoreci bo-
47 V.D.n., na st.l48.
48 Aristotel ove homonimije navodi kao svoj redovni primer homonimijske
upotrebe termiua /v.Top.ll5a13-19/, ali ovde pokusava da pokaZe kako "ostro"
i ''tupo" primarno pripadaju dodiru, a da se kod zvuka o tome govori metaforiC-
ki /v.De An.420a29/; no, time je savladana homonimija kao prosta disperzija
znacenja, i zato Aristotel i ka:Ze da su ostro i tupo kod zvuka ana/ogni onom
smislu koji imaju u dodiru. Analogija ima konstantu i to vise nije homonimija
109
 ODUSIII
de, a to tupo gura, zato sto jedno pokrece za kratko /vreme/
a drugo za dugo, tako da je po prilucenosti jedno brzo a
drugo sporo.
5 Toliko neka bude odredeno odnosno zvuka. Sto je pak ti-
ce glasa /<p?uvtj/, on je zvuk koji pripada onom sto je udu-
seno. Jer nista neuduseno se ne glasa vec se po slicnosti
govori da se "glasa", kao na primer frula, Iira i sve ostalo
neuduseno sto ima prod11Zavanje /glasa/, sklad i razlikova-
nje /öt&J...ex:r:ov/ !zvuka!'9 . Izgleda, naime, da i ta /bical
I0 imaju glas. A sto se zivotinja tice, nmoge nemaju glas, I 20
npr. one koje su bez krvi, ali i ribe od tib koje imaju krv.
Ovo ima dobar razlog, ako je zvuk zaista neko kretanje
vazduha - a one /ribe/ za koje se prica da se glasaju, kao
("samo ime zajednicko", itd., v.Cat.lalsqq; za Aristotelovu teoriju homonimi-
je, sinonimije, paronimije, polisemije, v.ib.D.n.2, T.I ovog Izdanja Aristotelo-
vih dela); stavise, ovde imamo i prima! dodira i=edu svih ostalih fula, jer sva
ona zahtevaju neki medijum i to kontinuirani, te se onda sva Cula osnivaju na
dodiru (pa onda i ostro kod zvuka koje je metafora ostrog kod dodira, itd.), i
dodir je culo cula. covekje ''najpamemija zivotinja" zato sto irna najrazvijenije
culo dodira, a ne zato sto su mu takozvana :~teorijska" cula (vid i sluh) najra-
zvijenija. I slep i gluv on je parnetniji od svili' Zivotinja bas zbog svoje hiper-
senzitivnosti na dodir; doduse, veli Aristotel, pametniji su slepi nego gluvi
(nezavisno od na8eg znanja i od naseg stava prema ovako cinieiw i grubo izne-
toj teoriji, to pokaznje barem to koliko su pogresne nase uobicajene predstave 0
gr6koj kulturi kao prvenstveno vizualnoj). Sluh bi bio to najpozeljnije culo, jer
njime mogu cuti drugog, a i Iogos je ponajpre ono sto se cuje; to moze samo da
jos osnaZi cudenje, jer ako mi je eidos (kao lik, stas, oblik) prvenstveno za oci
otvoren, i ako mogu i moram videti sam, zaSto sada primat sluha?
49 <im6"t"aat<;, fl€J...o<;, öuUe>nov: ovi termini su ovde upotrebljeni u kontekstu
teorije muzike; time Aristotel zapravo istice nufui muzicki aspekt ljudskog go-
vora, ali kao nedovoljan uslov da bi nesto bilo jezik. Ovaj aspekt je ocit kad se
radi 0 nepoznatom jeziku (kod njega mozda ponajpre mozemo i cuti taj speci-
ficni Ion zato sto nam se ne namece znacenje koje potiskuje zvuk jezika u po-
zadinu; v.Philop.375.27sqq), ali i u poeziji, jer tek u njoj zaista cujemo vlastiti
jezik kao ono Sto zvuCi a ne samo kao ono Sto "nosi" znaCenje.
110
ODUSIII
one u Abeloju50 , proizvode zvuk svojim skrgama ili necim
drugim slicnim - a glas je zvuk koji pripada zivotinji i koji
ne nastaje u bilo kom njenom delu. Ali, posto sve proizvodi
15 I
zvuk ukoliko nesto udari u nesto i u necemu, a to je vaz-
dub, tada bi se s dobrim razlogom glasale samo one /zivoti-
nje/ koje primaju vazdub. Jer, tu se vec Priroda /vazduhom/
koji se udise sl11Zi za dva svoja posla /egyrx/ - bas kao sto
se jezikom sluzi i za kusanje i za govor /öt&J...ex•ov/; kusa-
nje je ovde nesto neophodno (zato i pripada nmogim /zivo-
I
tinjama/), a sporazumevanje /EQflT]Vetrx/ je radi dobra -
eiern, isto tako se /Priroda sl11Zi/ i disanjem kao necim
neophodnim za unutrasnju toplotu a i za glas eda bi posto-
jalo to Dobro. Grlo je organ disanja, a pluca su taj deo koji
25 I
je radi toga, jer usled tog dela kopnene /zivotinje/ imaju
vise toplote nego druge. No, i najblizem prostoru oko srca
potrebno je disanje. Zato je neophodno da udahnuti vazdub
ulazi unutra. Zato je glas udarac vazduba koji se udise,
/udarac/ u takozvani dusnik pod uticajem duse koja je u tim
30 I
delovirna. Kao sto smo rekli, nije svaki zvuk koji zivo-
tinje /proizvode/ glas (jer zvukovi se mogu proizvoditi i je-
zikom, i kao kod kasljanja) vec ne samo da to sto proizvodi
50 "Aheloj" je u Antici inace naziv za vise razlicitih reka /v.Hom.Il.21.194,
etc/; no, u Aristotelovoj geografiji Aheloj o kome je ovde ree izvire ispod Pinda
/v.Meteor.420 b12 sqql. Tu se spominju i ribe iz Aheloja za koje "se prica da se
glasaju" (v.et Hist.An.505al3, 535bl4): tu ribu Aristotel zove x&"go<;/vepar,
Capros aper po Lineovoj klasifikaciji, boarfish, mali kljunas (vepar, aper i boar
SU po priJici ista rec U osnovi kao i grcko XU"QO<; ): zivi U vodama istocnog
Mediterana, prvenstveno I! Jadranskom i Jonskom moru, ali ima ga i na severu
Evrope u okviru istocnog kraka Golfske struje); Aristotel opisuje zvuk koji ta
riba pusta kao nesto slicno groktanju svinje (odatle i Lineov naziv te ribe:
Vepar vepar) a taj zvuk Aristotel objasnjava trenjem- grgoljenjem i buckanjem
vode - koje ta riba proizvodi kretanjem svojih skrZnih poklopaca i skrga
11
prilikom disanja, te to njeno "groktanje pouzdano nije "glas
11
•
Ribe nemaju pluca, ni dusnik, pa da onda i ne disu!; a onda ne mogu proizvodi-
ti ni zvuk iz grla; najzad, i insekti proizvode zvuk svojim krilima, ali ni to nije
glas; i Aristotel bi pouzdano bio fasciniran tzv. govorom pcela).
111
 ODUSIIT
udarac vazduha mora biti zvucece vec mora biti praceno i
nekom pmhtavom Ger, glas je ustvari neki zvuk koji ima
znacenje /OT]f.U~vnxo~/)51 ; on nije /zvuk/ vazduha koji se
421a I
udise, kao kasalj, vec tim /vazduhorn! udara taj u dusniku
u odnosu na sam /dusnik/. Dokaz je u tome sto /zivotinje/
ne mogu da proizvode glas kad udisu ili kad izdisu vec on-
da kad zadrzavaju /vazdub/, jer onaj koji zadrZava /vazdub/
njime proizvodi kretanje. Jasan je onda i razlog zasto ribe
5 I
nemaju glasa: nemaju grlo. A nemaju taj deo zato sto ne
primaju vazduh niti disu. Druga je tema koji je uzrok to-
mes2.
9 Sto se tice mirisa i onog sto se moze mirisati, to se u ma-
njoj meri da Jako odrediti odnosno ovog o cemu smo govo-
rili. To sta je miris nije tako jasno kao zvuk ili boja. Razlog
10 ie tome to sto to culo kod nas 1 nije tacno vet je slabije
nego kod nmogih zivotinja. Covek ima slabo culo mirisa:
ne opa2a nista od tog sto ima miris ukoliko to nije bolno ili
prijatno zato sto njegovo culo /rnirisa/ nije tacno. Isto tako
s dnbrim razlogom i /zivotinje/ koje imaju tvrde oci 53opa-
51 VDe Int.16a2-29. Ova dv>q~sta se nadopunjuju utoliko sto se u De Int. se-
manticka fi.mkcija jezika svodi na to da je "glasovni izraz simbol dusevnih sta-
nja", a ovde se ta Jtaihjj.l«'t« /stanja/ duse jasno odreduju kao pracena predsta-
vom /J.IE't& cpanaaia<;/, jer da zivotinje koje nemaju predstavljanje (crvi, sun-
deri, itd) ne mogu ni na koji nacin simbolizovati vlastita stanja i trpnje, pa time
ne mogu doci ni do jezika u njegovoj punoj semantickoj fi.mkciji. Predstav-
ljanje otud zauzima sredisnje mesto u Aristotelovoj "psihologiji" /v.De An.ID.
3, 7/. No, ovde su jos uvek u sredistu Aristotelove pafuje "fizioloski" predus-
lovi sluha (s te strane se ova kratka "rasprava" o glasu moze shvatiti kao digre-
sija, jer odoosno sluha svejedoo je to da Ii zvuk koji se cuje predstavlja ili ne
predstavlja glas, da Ii ima ili nema znacenje u tom Aristotelovom restriktivnom
smislu semanticke fi.mkcije jezika).
52 V D.n., na st.l49.
53 '"''-T]Q6cpi)«Af.t«/tvrdookci su npr. krabe, rakovi, ribe, ali ne samo te zivo-
tinje (tu su i insekti, neke od zrnija, itd.), jer taj termin bi trebalo da obuhvati
sve Zivotinje Cije oCi nisu zaStiCene kapcima. Samim tim, termin pripada spo-
ljasnjim razlikama ili slicnostima izmedu rodova i vrsta zivotinja, te nije tak-
112
ODUSIIT
15 I
zaju boje, 1j. razlike boje im nisu jasne osim ako su opas-
ne ili bezopasne: tako je i sa ljudskim rodom kad su mirisi
u pitanju. Cini se da je miris analogan ukusu, a isto tako i
vrste mirisa vrstama ukusa, ali imamo tacnije /culo/ ukusa
20 I
zato sto je on neki dodir, a to culo je kod coveka najtacni-
je: u drugim culima on zaostaje za vecinom zivotinja, ·ali
dodir je kod njega daleko tacniji nego kod drugib /zivo-
tinja!. Upravo zato je i najpametnija Zivotinja54 • Dokaz za
to je sto su u ljudskom rodu na osnovu ovog cula, a ne na
25 osnovu ijednog drugog, neki pa-metni a drugi glupi: oni I
kojima su misici cvrsti slabe su pameti, a onima kojima su
mekani ono je dobro razvijeno. Kao sto je ukus jedan sla-
dak a drugi gorak, tako je i miris. Ali, neke /stvari/ mogu
imati analogan rniris i ukus, rnislim na primer slatki miris i
30 slatki ukus, a druge suprotan. U istom srnislu miris je iI
opor,. trpak, ostar, i sladunjav, ali, kao sto smo rekli, zato
sto mirisi nisu tako izrazito razgovetni kao ukusi, oni imaju
421b I
svoja imena na osnovu slicnosti stvari: sladak je /rniris/
sonornska kategorija u Aristotelovoj zoologiji. Uopste, Aristotelova "taksono-
mija" Zivotinjaje u osnoviprovizoma·radna hipoteza ijedan istorijski presek i
rezime populamih klasifikacija, a ne klasiftkacija koja pretendnje na potpunost
i iscrpnost.. Ona je izvedena doduse strogo, primenom dihotomijske podele (i u
tom smislu se moze i posmatrati i kritikovati kao u nameri potpuna), ali oCi-
gledoo je da je njen prvenstveni smisao u De Partibus Animalium u formiranju
jedinstvene "fiziologije" Zivotinjskog sveta, a neu otvaranju vrata za fiziologiju
pojedinih vrsta ili rodova zivotinja: slicno je i u De Generatione Animalium, jer
i tu Aristote.la interesuje proces reprodukcije zivotinja kao takav (jer da se sve
zivo od nezivog razliki.Jje bas po tome sto proizvodi jedinke slicne sebi, te je
reprodnkcija pored metabolizma za Aristotela u samom odredenju zivota), a
razlike, npr. izrnedu ovipara i vivipara, u drugom su planu, i ponajpre slute kao
ilustracija osnovnih teza te filozofije zivota. To pokazuje i Aristotelovo redov-
no koriscenje analogije kao heuristickog kljuca u ukidanju prividoe disparat-.
nosti fi.mkcija, organa i delova tela kod razlicitih zivotinjskih vrsta: razlicite zi-
votinje isti zadatak lfgyov/ reSavaju na razliCite naCine, i u tome je osnovanost
analoskog pristupa.
54 V.D.n., na st.l52.
113
 ODUSIII
safrana i meda, a opor majcine dusice i slicnih /biljaka/; is-
to va2:i i za druge /stvari!.
Kao sto se i sluh i svako od cula odnosi i na to sto se mo-
5 I
ze cuti i na to necujno, a /vid/ i na to vidljivo i na to nevi-
dljivo, i miris se odnosi na ono sto moze i na ono sto ne
moze mirisati. A to bezmirisno je nesto zato sto se ne moze
mirisati ili uopste nema miris, a drugo zato sto je /njegov
miris/ neznatan ili slab. Isto se tako govori i o tom sto je
bezukusa.
I mirisanje se odvija preko tog izmedu, kao sto su vazduh
10 I
ili voda: naime, cini se da i vodene /zivotinje/ opa2:aju mi-
ris, i to jednako i one koje imaju i one koje nemaju krv, isto
kao i one /koje :live/ u vazduhu; jer i kod ovih neke se iz-
daleka kre6u ka svojoj brani ako je namirisu. Upravo zato
izgleda upitno da Ii sve /Zivotinje/ miris opazaju /oofJ.&c!Xt/
. na isti nacin, a covek Iga opaza/ onda kad udise, a ne opaza
15 I
ga onda kad izdise ili kad zadrzava dah, i to ni izdaleka ni
izbliza, pa cak ni da mu na nozdrvu ili u nju bude postav-
ljen. Dok je to da je /miris/ neopaziv ukoliko se nalazi u sa-
mom culu zajednicko za sve /zivotinje/, coveku je osobeno
to da ne opa:la, /miris/ bez disanja. Ukoliko probate, jasno
20 je! Onda bi l!zlvotinje/ koj!) nemaju krv posedovale neko
razlicito culo mimo ovih koje smo naveli, budu6i da ne di-
su. Ali, to je nemogu6e, ako miris opa2:aju, jer opazaj tog
sto moze mirisati je miris bilo da je to mirise neprijatno i1i
prijatno. Pored toga, ocigledno je da i njima skode isti jaki
25 I
mirisi kao i coveku, na primer /miris/ bitumena, sumpora i
slicnih /stvari/. Dakle, nu:lno je da oni ose6aju mirise mada
ih he udisu. Izgleda da se ovo culo kod ljudi razlikuje u od-
nosu na ono koje imaju druge zivotinje55 : kao sto se /ljuds-
55 Problem kod objasnjenja osecaja mirisa u riba nastaje zbog Aristotelove re-
striktivoe definicije disanja koja je vezana samo za ndisanje i izdisanje vaz-
duha, te onda moze biti zastopljeno samo kod kopnenih kicmenjaka (sisari i
ptice), kod amfibija, gmizavaca i reptila, i specijalno kod kitova i delfina. Aris-
totel pretpostavlja da je culo mirisa kod riba culo drugog tipa, ali to je vise iz-
114
ODUSIII
ke/ oci /razlikuju/ u odnosu na oci tvrdookih /zivotinja/ -
30 jer /ljudske/ oci imaju zastito i kapke kao navraku 1 bez ci-
jeg pokretanja i podizanja ni ne vide, a tvrdooke /zivotinje/
nemaju nista takvo vec neposredno vide ono sto se nalazi u
tom sto je prozimo - isto je tako i culo mirisa kod jed-
422a I
nih nepokriveno, kao njihove oci, a kog onih koji primaju
vazduh ima poklopac koji se otvara kod udisanja usled
prosirivanja :lila i prolaza. To je razlog zasto /zivotinje/
5 koje udisu /vazduhl ne op.Zaju miris u vodi: nu:lno je da I
prethodno udahnu eda bi ga opa2:ali, a to ne mogu da eine u
vodi. Miris pripada suvom, kao sto ukus pripada vlafuom,
a culo mirisa je takvo po mogucnosti.
10 To sto se moze okusiti jest nesto dodirljivo: to je i raz-
log sto ono nije opazivo ukoliko se izmedu nalazi neko
10 strano telo.l Jer, ni dodirom /nije opazivo/. Uz to, to sto se
moze okusiti, to telo u kome je ukus, jest u /necemu/ vlaz-
nom kao u tvari, a to je nesto dodirljivo. Zato, cak i da smo
u vodi, imali bismo opa2:aj slatkog ukoliko se ono ubaci u
vodu; ovaj opazaj ne bismo imali usled tog izmedu vec za-
to sto je to pomesano s vodom, bas kao sto je to u slucaju
15 I
pica. Boja se ne vidi .tako sto je pomesana /s necirnl, niti
usled svojih odliva la1tOQQOtctt~l. Eiern /ukus/ nema nista
posredno, vec kao sto je boja vidljiva, tako je ukus nesto
laz u nu.Zdi nego resenje (najzad, ne sledi ni ocekivano objailnjenje toga u kom
smislu je ono drugacije). Ono je kod riba ocigledno daleko razvijenije nego kod
kopnenih zivotinja, i Aristotel ovde zapravo dovodi u sumnjn svoju tezu da ribe
ne disu (idu na mamac, iz velike daljine u vodi "nanjuse" plen i branu, itd.). Po-
red toga, tradicionalna teorija 0 pet cula je ovde ono sto sputava Aristotela (jer,
broj cula se nikad ne dovodi u pitanje, bas kao sto se smatra samorazumljivim i
povezivanje pet cula i celiri prirodna elementa: zailto ima pet cula a cetiri
elementa, v.De Sensu . §2?). Aristotelov odgovor o vezi cula i elemenata: vid-
voda, slub-vazduh, njub-vatra, dodir i nkus-zemlja; ali, kako onda braniti
primat dodira?).
115
 ODUSITI
okusivo. Nista medutim, bez vlainosti ne proizvodi opazaj
ukusa vec poseduje vlaznost delotvorno ili po mogucnosti,
kao na primer so, jer ona je i lakorastvoriva i rastvara se na
20 I
jeziku: Kao sto se vid odnosi i na to vidljivo i na to nevid-
ljivo Ger, mrak je nevidljiv, ali videnje i o njemu prosuduje
/xgivet/), ali uz to i na to sto je izuzetno svetlo Ger i to je
nevidljivo, mada na drngi naCin nego mrak), na slican na-
ein se i sluh odnosi na zvuk i na muk, a od toga se jedno
moze cuti a drngo ne moze, ali odnosi se i na zn.Zan
25 I
zvuk kao i vid na to /veoma! svetlo Ger, kao sto je slab
zvuk necujan, takav je na neki nacin i snazan i silovit); no
kao sto se kaze za nesto da je potpuno nevidljivo, bas kao
sto se i kod drngih /stvari/ govori o nemogucem, a za drngo
ako to nema ili ako ima lose iako mu je to prirodeno /rce-
<pux6c;/, kao "beznofuo" ili "bez jezgra", tako se ukus od-
30 nosi na ono sto se muze okusiti 1i na ono sto ne moze, a to
je ili ono sto ima slab ili neznatan ukus ili sto unistava /cu-
lo/ ukusa. No, izgleda da su to pitko i nepitko nacelo Ger
neki ukus se odnosi i na jedno i na drngo, ali kod jednog on
je los i stetan, a kod drngog je prirodan /xa1:&. <pticrt v/): to
pitko je pak, iajednicko za dodir i ukus56 . A posto je to sto
422b I
se moze kusati vlafuo, nufuo je da cuJo koje se toga tice
56 Ukus je za Aristotela vrsta dodira, u nekom smislu dodir specijalizovan za
to pitlw i vlaino i lokalizovan na povrsinijezilw. Dakle, ako bismo posli od do-
dira koji po Aristotelu na ovaj ili onaj nacin pripada svim zivotinjama, nekakv~
"hijerarhija" cula svodila bi se na postepeno udaljavanje od neposredovanos!l
dodira ka sve znacajnijoj ulozi medijuma u opazanju, lj. dobili bismo niz: da-
dir, ukus, miris, shih i, konacno, vid. To srednje je kod dodira isto sto i c~lo
(koza ili put), lj. to sto je to srednje po mogucnosti to je culo po delotvomos!l, a
po bicu su isto: razlika izmedu njih je modalna. Kod ostalih cula to srednje je
zaista nesto trece ali iako trece ono omogucava i culo i op.Zajni predmet u
njihovoj zajednickoj de1otvomosti koja i jeste op.Zanje. Posredstvom medija -
kod svakog cu1a na njemu osoben nacin - dobijamo konacno kod svakog od
njih ono sto u dodiru imamo neposredno.
116
ODUSIII
ne bude ni usvrhovljeno vla2no niti da ne moze biti ovla-
zeno. Jer, ukus trpi nesto od strane tog sto se moze kusati
ukoliko je ono takvo. Dakle, nilZno je da culo ukusa bude
to sto doduse biva ovl.Zeno ali sto se moze odrzati u tom
5 I
vlazenju da ne /postane/ tecno. Pokazuje to sto jezik ne
opaZa /ukus/ ni kad je presusen ni kad je veoma vlazan, jer
Oll je taj koji doJazi U dodir S tim sto je prvo vJazno, bas
kao kad neko kusa nesto drngo nakon sto je prethodno oku-
sao neki sn.Zan ukus, i kao sto bolesnicima sve izgleda
10 I
gorko zato sto opazaju jezikom koji je pun takve vlafuo-
sti.
Sto se tice vrsta ukusa, prosti /ukusi/ su suprotni, bas kao
i kod boja. Slatko igorko, a jednom sledi masno, a drngom
slano; izmedu ovih su oporo, trpko, jetko, i ostro, jer cini se
15 I
da su to razlike ukusa. Dakle, to sto moze da kusa je po
mogucnosti takvo, a to sto se moze okusiti je ono sto ga
moze uciniti usvrhovljeno tim.
11 Isto vaZi i za to dodirljivo i za dodir. Ako dodir nije je-
dinstveno cuJo vec mnostveno, tada je lluZUO da i 000 sto
se dodirom op.Za bude mnogo/vrsno/. Pitanje je da Ii ih
20 I
ima vise ili jedno, i sta je culo dodira, da Ii je to put !a&-
Q~I i to sto je kod drngih /zivotinja/ analogno, ili je ono do-
duse to posredno, a prvobitno culo /dodira! je nesto drngo
unutar /puti/? Jer cini se da se svako cuJo tice jedne suprot-
25 I
nosti, kao npr. vid belog i crnog, sluh ostrog i dubokog, a
ukus gorkog i slatkog; no, u tom dodirljivom postoje mno-
ge suprotnosti: toplo - hladno, suvo - vlafuo, tvrdo - me-
kano, te sve drnge preostale slicne. Ova teskoca se medu-
tim da resiti, jer da i kod drngih cuJa ima vise suprotnosti:
30 I
na primer, kod glasa ne /postoji/ samo ostrina i dubina,
vec i jacina /f1€yeßoc;/ i slabost, te blagost i brzina glasa, i
drngo slicno tome. I odnosno boje postoje neke drnge razli-
ke slicne ovima. Ali nije bas ocito sta je to jedno u smislu
podmeta kod dodira, kao sto je to zvuk kod sluha.
To sto do tog opazaja dolazi istovremeno sa dodirom cini
117
 ODUSIII
423a I
se da nije nikav znak odnosno toga da Ii je to culo unutar
ili nije ve6 je neposredno put. Jer i inace ako se put obmota
kao nekom opnom, ona neposredno naznacuje taj opal':aj
5 ukoliko je dodirnuta, iako je jasno da to cu!o nije 1u toj
/opni/; a kad bi /ta opna/ srasla /s puti/, opal':aj bi jos br:le
kroz nju prosao. Zato izgleda da je takav deo tela takav kao
kad bi vazdub kru.Zno bio prirastao !negtene<puxet! za nas:
tada bi nam izgledalo da neCim jedinstvenim opal':amo i
10 I
zvuk i boju i miris, i da su i vid i slub i njubjedno culo57 •
No ovako, usled toga sto je odvojeno to kroz sta se odvija-
ju ta kretanja, ta navedena cula su ocigledno razlicita. Ali,
to je kod dodira i pored toga nejasno, jer nije moguce da
uduseno telo bude od vazduba ili od vode posto mora biti
nesto cvrsto. Preostaje onda da bude pomesano od zemlje i
]5 od /svib/ ovih,.kao sto put i to sto muje analoguo teze da I
budu, tako da je nufuo da izmedu postoji neko telo koje je
priraslo !ngoane<pux6~! za culo dodira, i usled kojeg dola-
zi do ovih opazaja koji su rnnogolvrsnil. Dodir u slucaju je-
zika pokazuje da ihje vise, jer istim delom se opaza sve sto
je dodirljivo i ukus: kad bi sva preostala put opazala ukus,
---------------~~- . ostaje neprimeceno. Dakle sve u stvari opazamo preko tog
57 Ova zamisao je doduse izraiena hipoteticki, ali to je zapravo genijalna za-
misao univerzalnog senzorijuma u kome je poniStena razlika izmedu Cula,
predmeta cula i opazanja. To je samoopaianje /sensorium Dei!, a Aristotel u
ovom kontekstu tvrdi da bismo onda sve osecali dodirom. Najzad i istina je za
njega dodir /v.Metaph.l051 b24/, i da je to istina Istine: biti u dodiru s onim sto
jest, dakie apsolutoa neisposredovanost. I ako ovu panenteisticku hipotezu od-
lozimo za nakuadou diskusiju - mada ona ima temeljnu funkciju i u Aristote-
lovoj ontologiji duse, kao i u njegovom misljenju u celini - ostaje nam to da
Aristotel sva ostala cula posmatra kao snkcesivne modiftkacije dodira, i zato
kao dodir u svojoj bivstvenoj osnovi. Kao dodir samog sehe- unutrasnji dodir
koji svi osecamo a posebno ako i onda kad nase telo gubi jedinstvo (ili, kako to
Aristoteljedoostavno kaie: slomljena kost u zivom teluje kao trn)- kome dru-
gi i Drugo vise nisu potrebni. Videti to da ti ne trebaju ni drugi ni to zagonetno
Drugo Ger, to se konacno krije iza onog sto grcka spekulativna filozofija zove
"tvar to je Platonov pojam f't'EQOV 't'OU ÖV't'O<;; iz "Sofista": drugost biCa), to i
11
; nja se ni ukus ne opaia celim telom vec oba istim delom tela '(istom "culom").
jeste puna entelehija misljenja.
118
ODUSIII
izgledalo bi da 1 su ukus ; dodir jedno te isto culo; a u stvari
su dva zato se ne obrcu58•
Medutim, moglo bi se postaviti /sledece/ pitanje: ako
svako telo inta dubinu, a to je treca velicina, tada dva tela
izmedu kojih je neko telo ne mogu biti u dodiru jedno s
I
drugint; to tecno ili mokro, pak, ne postoje bez tela vec je
nufuo da bude voda ili da sadrzi vodu, a ono sto je u medu-
sobnom dodirn u vodi, ukoliko mu krajevi nisu suvi, nufuo
mora imati vodu izmedu, vodu kojom su i njegovi krajevi
natopljeni, a ako je to istina, tada nije moguce da jedno do-
dirne drugo u vodi, ali onda na isti nacin ni u vazdubu (jer,
30 I
vazdub se prema tom sto je u njemu slicno odnosi kao vo-
da prema tom sto je u vodi, ali to nam lakSe promice bas
423b I
kao i vodenim zivotinjama to da Ii vlaZnim vlafuo dodirn-
ju) - da Ii dakle, postoji culo za sve podjednako ili druga-
cije za razlicite /stvari/, kao sto sada izgleda da ukus i dodir
nastaju usled dodirivanja, a ostali /opal':aji/ na udaljenosti.
5 Medutim, to nije tacno; i to cvrsto i to mekano opazamo I
posredstvom drugog, bas kao i zvuk, to sto je vid!jivo ili to
sto se moze mirisati, ali je nesto daleko a drugo blizu i zato
srednjeg, ali to kod ovih /cula! ostaje neprimeceno. Medu-
tim, kao sto smo i ranije rekli, cak i kad bismo sve sto je
10 I
dodirljivo opal':ali preko neke opne koja se neopazivo
nalazi izmedu, slicno bismo /opal':ali/ kao i sada u vodi ili u
vazdubu, jer i sada nam izgleda da to dodirujemo i da nista
ne posreduje. To dodirljivo se razlikuje od tog vidljivog ili
od zvuka zato sto ove opal':amo usled toga sto to izmedu
58 Aristotel posmatra diferencijaciju cula iz perspektive coveka Qasno, i iz per-
spektive sisara s kojima covek deli mnoge fizioloske karakieristike i funkcije).
No, ovo sto se ovde pretpostavlja imamo delom postignuto kod rakova (kod
svih crustacea) 1 kod stonoga: "antene" koje su i culo dodira i culo uku-
sa."Delom" zato sto crustacea ne opaiaju dodir celim telom ali kod tih zivoti-
119
 ODUSIII
nekako utiee /notei v n/ na nas, a to sto je dodir1jivo ne
15 opatamo us1ed tog 1izmectu vec istovremeno s tim izmectu,
kao kod udarca kroz stit, jer nije ga udario stit koji je uda-
ren vec su oba istovremeno bili udareni. Cini se da uopste
da se put i jezik tako odnose prema tom eu1u kao sto se sa
20 svoje strane odnose vazduh i voda prema vidu, sluhu iI
njuhu. Ni ovde ni tamo ne bi moglo doci do opaianja uko-
liko je samo eulo u dodiru, kao najzad npr. ako neko stavi
neki svetlo telo na oko. Time je i oeito da je eulo dodira
unutra. Jer na taj naein bi za njega vaiilo isto sto i za druga
25 I
/eulal: ono sto je stavljeno na eulo ne opaia se, a ono sto
je stavljeno na put opaza se, tako da je put to izmedu kod
Ieulai dodira.
Dakle, dodirljive su razlike tela utoliko ukoliko je telo, a
pod tim razlikama podrazumevam one koje razdvajaju ele-
mente: toplo - hladno, suvo - vlazno, o kojima )~ bilo reei
30 ranije u nasim /raspravamal o elementima59 • 1 Culo koje
njih /opaial je /eulo/ dodira, tj. to u eemu se kao u prvom
nalazi to takozvano eulo dodira, jest deo koji je po moguc-
424.a nosti takav.l Jer opazanje je neko trpljenje, tako da to sto
dela i sto je de]ptvomo kao to, eini takvim ono sto je /tak-
vo/ po mogucnosti. Zato ne opaiamo ono sto je slieno top-
lo ili vlafuo, ili tvrdo ili mekö, vec opaiamo to sto nadma-
suje /imeQßoA.mv/ buduCi da je opaianje kao neka sredi-
5 I
na izmedu suprotnosti u tom opatajnom. Upravo zato ono
i prosuduje to opaiajno. Jer sredina je to sto moze da pro-
suduje /xQvnx6v/, jer ona se razlikuje u odnosu na svaku
od tih krajnosti. I kao sto to sto treba da opaia belo i cmo
treba da ne bude delotvomo nijedno od ta dva, ali da po
mogucnosti bude oba (a tako i kod svega ostalog), i
10 I
kod dodira /treba da ne bude/ ni toplo ni hladno. Takode,
kao sto se vid na neki naein odnosi i na vidljivo i na nevid-
59 V.De Caelo II.3-8, DeGen. et Corr.II(passim.).
120
ODUSIII
60
ljivo , a slieno i preostala Ieulai na suprotnosti, tako se i
dodir odnosi na dodirljivo i nedodirljivo: nedodirljivo je i
to sto ima sasvim neznatnu razliku u odnosu na to dodir-
ljivo, kao sto je s vazduhom slueaj, ali i preteranost kod tog
15 dodirljivog, kao sto je to kod onog sto 1 ponistava /dodir/.
Dakle, govorili smo u obrisu o svakom od cula.
12 Uopste, u odnosu na svako eulo, treba shvatiti to da je
eulo ono sto moze da prima opazajne oblike bez tvari, kao
20 I
sto vosak prima znak prstenog peeata bez gvoZda ili zlata,
te dobija zlatni ili bronzani znak, ali ne kao zlato ili bron-
zu61. Na sliean naein i eulo koje se tiee pojedinaenog /telal /
trpi od strane tela koje ima boju, ukus ili zvuk, ali neu on-
om smislu u kome se govori o svakom od ovih vec utoliko
ukoliko je /svako/ takvo i takvo, i s obzirom na njihov po-
25 I
jam /A.6yov/. A culo je to prvo u cemu je takva moguc-
nost. Dakle, ono je istovetno /tome/, a bice /'r:o dvcn/ mu
je razlieito, jer to sto se opaia bi moglo biti neka velieina,
ali ni bit eula ni eulo nisu veliCina vec su neki pojam i nje-
gova mogucnost. Na osnovu ovog je jasno i to zasto prete-
30 I
ranost kod tog opazajnog unistava cula Ger ako je to kre-
tanje snaznije od eula, tada se taj pojam potire - a to jeste
opazanje - kao sto se potire i sklad i1i visina /tonal ukoliko
se zice snaino udaraju), ali i to zasto biljke ne opataju iako
imaju neki deo duse i trpe nesto od strane tog dodirlj ivog
424b I
jer i njimaje hladno ili toplo. Razlogje u tome sto nemaju
sredinu ni takvo nacelo koje moie primati oblike opaiajnih -
/stvari/ vec to trpe zdruZeno s tvari. Moglo bi se postaviti
pitanje da Ii to sto ne moze osecati mirise moze ista pre-
5 trpeti od strane mirisa, ili to sto ne moze da vidij od strane
boje, a slieno i za ostala /eulal. No, ako je to sto mirise
miris, tada ako ono ista proizvodi, miris proizvodi mirisa-
nje, tako da nijedno /bice/ koje ne moze osetiti miris ne
60 V.ib.422a20.
61 V.D.n., na st.\54.
121
 ODUSIII
moze trpeti od strane mirisa (isto vati i za ostala /cula/); •
/ne vazi to/ ni za ona koja mogu (trpeti), osim utoliko uko- ·
liko je svako od njih obdareno opatanjem. Istovremeno, ja-
10 I
sno je to i ovako: ni svetlost, ni mrak, ni zvuk ni miris ne-
maju nikakvog uticaja na te1a vec na ono u cemu su, kao
vazdub koji zajedno s gromom raspoluti drvo. Medutim, to
sto je dodirljivo i ukusi imaju uticaja, jer kad ne bi irnali,
usled cega bi nedusevne /stvari/ trpele i podrugojacavale
se? Da Ii onda i oni /drugi/ to mogu? Ili ne trpi svako telo
15 I
od strane mirisa i zvuka, a ono sto i trpi je neograniceno i
ne traje, kao vazdub (jer mirise kao da je pretrpeo nesto)?
Ili je miris isto sto i opazaj, a vazdub kad to pretrpi brzo
postane opaziv?
122
0 DUSI II (dodatne napomene)
Dodatne napomene
1 Bivstvo je jedinstveni rod bica /yevo~ ev n 1:lOV OV"l:WV/ u smislu
Aristotelove podele "bica" na deset kategorija. U tom smislu "bivstvo"
je prvenstveno i n~jpre po~met ~a ~v~ ost~e k~tegorije, _tj., posmatrano
iz ugla pitanJa o b1vstvu b1ca koJe Je 1;edmo p1tan;e Aristotelove onto-
logije, ucenje o kategorijama pojavljuj_e se kao omed_iv~nj~. tog pitaJ_tja
spolja. Kao podmet, bivstvo se. po~azuJe kao tv:rr, obhk 1 UJ1~?vo Je~~n­
stvo u hilemorfickom sklopu, 1 Aristotelova uswlog1Ja Je vec1m svoJ1m
delom usmerena na ukidanje pseudoevidentnosti hilemorfickog sklopa
(v.Metaph.VI-IX; u ovoj _sre~isnjoj Aristotelov~j t~oriji imamo upravo
to sukcesivno savladavanJe h1lemorfizma). Jer, sta Je od svega ovog ko-
nacno bivstvo? Tvar to ne moze biti, jer da ne postoji po sebi; ne moze
to biti ni oblik jer ni on ne postoji po sebi a, pored toga, niti postaje niti
propada. Dakle, bi~stvo je to "slo~:no"? Ali, :o "slo~eno:• j:_uvek ~~sto
vise od zbira toga tz·cega se sas!OJ1! Dakle, b1vstvo Je laJ v1sak u nJiho-
vom bicu, i to u njihovom bicu onda kad su dovedeni u nuini bicevni
odnos, tj. kad ne mogu da se pomere jedno od drugog a da pri tom ne
izgube vlastito bivstvo? Ali, sta je taj "visak", i kakav je njegov odnos
prema "elementima" koji su u spoju? Aristotelov odgovor na ova p1lanJa
osniva se na njegovoj teoriji modaliteta: oblik je u tom spoju pre bivstvo
od tvari zato sto je on usvrhovljenost a tvar mogucnost. Bivstvo je samo
u primatu ejdetskog i u njegovoj moCi oblikovanja: ono je obliko-
tvomost, dakle ni oblik posmatran po sebi i u odvojenosti (kao u Plato-
novoj teoriji ideja) ni neki spoj oblika i tvari vec oblikovanje: bivstvo je
energeia ("entelehija" je ovde sinonim, kao i uglavnom kod Aristotela).
Aristotel ovde daje presek svih osnovnih koraka koje smatra nutnim u
svojoj usiologiji, ali istovremeno pokazuje i nesto mnogo znacajnije:
teorija bivstva je kod njega zapravo metod istraiivanja, odnosno
ontologija je za njega univerzalni metod, a ne nauka pored drugih nau-
ka, slicno kao sto ce Hege! reci da nauke svu svoju istinu mogu zahva-
liti filozofiji, tj. da filozofiji pripada ono sto je u njima istinito.
Moze se onda konacno red da je za Aristotela bivstvo Cisti oblik koji je,
kao sustina, uzrok vlastitog bif:a, a onda neposredno vidimo da je "defi-
123
 ODUSIIII

1 Iz toga sto je receno moglo bi se zadobiti uverenje da ne

postoj i neko razlicito culo mimo ovih pet (pod tih /pet/
podrazumevam: vid, sluh, njuh, miris, dodir). Alm i inace
25 I
dodirom opaiamo sve ono sto opaiamo (jer sva stanja tog
dodirljivog kao dodirljivog za nas su dodirom opaziva), a
nufuo je da nam nedostaje neko culo ako nam nedostaje
opaiaj, i sve ono sto u dodiru opaiamo jest opaiajno usled
/cula/ dodira koje po prilici imamo, a sve ono u cemu nis-
30 I
mo u dodiru sa samim /stvarima/ vec preko tog sto posre-
duje, Iu dodiru smol putem prostih /tela!, mislim na primer
putem vazduha ili vode, a to je tako da je nufuo - ako je vi-
se toga opazivo jednim lculom/, mada se razlikuje medu-
sobno po rodu - da to sto poseduje takvo culo moze opaiati
i jedno i drugo (na primer, ako je culo od vazduha, tada je
425a I
vazduh lsredina/ i za zvuk i za boju), ako vise toga /pri-
pada/ jednom lculul, kao sto boji odgovara i vazduh i voda
(jer i jedno i drugo je prozirno), tada ce onaj koji ima samo
jedno od njih opazati to sto je lopazivol kroz oba, a cula lse
sastojel samo od dva prosta Jtela!, od vazduha i vode (jer
5 I
zenica je od vode, sluh od vazduha, a njuh od oba), dok
vatra ne pripada nijednom ili je za sva zajednicka (jer ni-
jedno nema moc opaianja bez toplote), a zemlja ili ne pri-
pada nijednom ili je ponajpre s dodirom osobeno pomesa-
na, te bi zato preostalo da ne postoji nijedno culo izvan vo-
de i vazduha, a ta Ieulai neke Zivotinje i inace imaju, ...
10 I
eiern, lzivotinjel koje nisu nedovrsene ili osakacene (jer
cini se da i krtica ima oci ispod koze) imaju sva cula, tako
da ako ne postoji neko razlicito telo Iod ovih/ ili trpnja koja
ne pripada nijednom od ovdasnjih tela, nijedno culo ne bi
nedostajalo1 •
Medutim, ne moze postojati osobeno culo ni za to zajed-
15 1-
nicko hlilv xm vlilvl sto po prilucenosti opaiamo sva-

1 V.D.n., st.l97 (na kraju De Anima Ill)

!59
 ODUSIIII
kim od cula - kao sto su kretanje, mirovanje, ohlicje,
cina, hroj, jedinstvo lev6r;/. Sve to opa:Zamo pomocu
nja, kao sto velicinu lopa:Zamol kretanjem (onda ltako
zamol i ohlicje, jer ohlicje je neka velicina), to sto
nekretanjem, a hroj poricanjem neprekidnosti i os,oh(miJm
20 I
lculimal, jer svako culo opaza lnekol jedinstvo. Dakle,
sno je da ni za sta od toga ne moze postojati osoheno
kao na primer za kretanje, jer to ce hiti isto kao sto sada
dom opazamo to slatko, a to lse dogada/ zato sto opazamo
jedno i drugo, pa ih prepoznajemo onda kad zapadaju
25 jedno (ako nije tako, tada ih ne hismo opazali nikako 1
po prilucenosti, kao sto opazamo Kleonovog sina, ali ne
je Keleonov sin vec da je heo, a tarne je priluceno to
hude sin Kleona). No, kod tog sto je zajednicko lza cnlal
vec posedujemo zajednicko culo2 i to ne po pri]u(;en,ostii;
nema z.naci osohenog lcula za tol, jer Iu suprotnom/ ih
30 hismo opa:Zali nikako osim tako kako je receno. Cula I delotvomo jedinstvo Cula, s tim da se diferencijacija cula ostavlja izgradnji
prilucenosti opa:Zaju ono sto je osoheno za jedno ili za
425b I
go, ne kao ona sama vec kao jedinstveno, kad ist,ovr·errte-
no dode do opa:Zanja na istom, kao na primer kod fuci
gorka i futit-._ner nije ni na jednom drugom od cula
ustvrdi to da su ta dva jedno). Upravo zato se dolazi do za-
hlude te se misli da je lnest~l fuc ako je futo.
Moglo hi se postaviti pitanje: cega radi imamo vise cu-
5 I
Ja a ne samo jedno? Da Ii zato da hi nam u manjoj
ostalo skriveno ono sto prati i sto je zajednicko lza sval,.
kao sto su to· kretanje, velicina ili hroj? Jer, kad hi postoj
samo videnje, i kad hi se ono lodnosiiol na helo, ovi hi nam
pte ostali skriveni te hi nam izgledalo da su svi isto zato sto .·
hoja i velicina · istovremeno prate jedno drugo. A kako ·
10 stvari stoje, posto to zajednicko ha xotv&/postoji i u ne- I
cemu drugom opazajnom, to Cini jasnim to da je svako od
2 V.D.n., st.l99.
160
ODUSIIII
njih nesto razlicito3 .
2 No, huduci da opaiamo da vidimo ili slusamo, tada je
nu:Zno ili da se vidom opa:Za da se vidi, ili necim drugim.
Ali Iu tom slucaju/ ce se isto lcuio ticati/ i vida i podlezece
15 I
/imoxetfLevoul hoje. Dakle, ili 6e se dva Ieulai ticati is-
tog, ili 6e se samo lcuiol odnositi na sehe. Pored toga, ako
je opazanje videnja i neko drugo lcuiol, tada ce se ili ici u
heskraj ili ce neko lcuio opa:Zati/ sehe samo, tako da to tre-
ha uciniti kod prvog. No, u tome je i teskoca: ako je vide-
3 Orugim recima, diferencijacija eula omogucava opa:Zanje tzv. zajednickih
"svojstava" Jr;ft xotvti/, tj. bez razlike dodira, sluha, vida, ukusa, mirisa ne bi
bila moguca sinteza razlicitih opa:Zaja koju nalazimo u zajednickim svojstvima.
Najpre, nista ne moze hiti spojeno ako nije prethodno pojmovno razdvojeno, ali
u ovom slozenom problemu struktnre opa:Zaja kod Aristotela to zapravo znaci
da zajednic'ka svojstva koja ne pripadaju nijednom culu posehno omogucavaju
telesnog bivstva, jer da je ta diferencijacija obrazlozena slozenim argurnentarn
o primatu savrSene Zivotue forme (u DPA.passim). Jasno je da se ovde kod
Aristotela radi o izdvajanju formalnog aspekta opazanja, dakle o ejdetizaciji
opa:Zanja kao takvog, jer broj, velicina, oblicje, jedinstvo, kretanje, mirovanje
ne mogu biti predmet neposrednog opa:Zaja pojedinacnog cula- jer nijedno culo
za sehe nije za njih "nadle:lno" - veC moraju biti struktumi osnov opa.Zanja u
celini. Aristotelova poenta je jasna u paradoksalnoj kontrabipotezi sta bi bilo da
"postoji sarno vid i da je sve belo": tada ne bismo razlikovali nista vec bi narn
sve bilo samo belo, i tacka. Opa:Zanje je uvek moc razlikovanja, pa bi vec
razlikovanje svetlosti i mraka moralo biti ejdetski omoguceno; dakle, vee bi
razlikovanje dana i noci bio dokaz ejdetske prirode cula vida, jer da vec to raz-
likovanje pokazuje temporalnu i prostomu prirodu tog opazaja (ovde je mra-
cno, a tamo ... , sada je ovde mracno, iako je koji tren ranije bilo svetlo). Svako
culo ponaosob je ejdetizovano, i zato je deplasinmo tra:Ziti kod Aristotela visu
instancu opa.ZajuCeg, tj. "zajedniCko Culo" ne moZe biti shvaCeno kao neko
nadculo; ono je "zajednicko" u srnislu ejdetske prirode svakog cula posebno,
jer samo takvo resenje omogucava vezu izmedu razlicitih opa:Zaja i visih funk-
cija duse. Temeljni nesporazum sa Aristotelom ovde potice iz nerazlikovanja
onog sto je zajednicko i onog sto je opste, te se zato Aristotelu pripisuje teorija
intelektualizma cula. Za njega opa:Zanje nije nejasno shvatanje, niti opa:Zanje
"pripada dusi koja spava" I v.Piotin, Enn.ill.6.6.69-701.
161
 ODUSIIII
nje opaZanje pomo6u vida, a vidi se boja ili to sto je
duje, tada 6e, ako /neko culo/ mora videti videnje, to
20 videnje imati i boju.l Dakle, jasno je da to "opazati
6u vida" nije nesto jedno, jer i kad ne gledamo, vidom
likujemo /xgivoj.!ev/ i mrak i svetlost, ali ne na isti
Pored toga, i to sto vidije u nekom smislu obojeno,jer
ko culo moze da prima to opaZajno bez tvari. Zato u
25 culima postoje opazaji j predstave fcp<XV'tUOt<Xtfl iako
zajni /predmeti/ vise nisu tn.
Delotvomost tog opa2;ajnog i cula jest jedna i ista, ali
hovo bice nije isto4 : pod tim mislim, na primer, na
4 Ovo je Aristotelov odgovor na problern postanka i trajanja opaZaja. Rel:em:ija
opazaja se povezuje sa predstavljanjem (uobrazilja, q>av'taoia), i toj vezi
moze dosta toga prigovoriti. No, Aristotelova teza je ovde u funkciji OP<>vr:ga"
vanja psiholoskog solipsizma. Mozemo sebi predstaviti predmete koji
{lik koji sada ne gledamo, zvuk kojine slu8amo, ukus neke brane itd.), i utc>lik:o
izmedu uobrazilje/predstavljanja i opaZanja nema razlike. No, opaZanje
takvo ne moze postojati bez svog "predmeta": dakle, psiholoski sol.ips:izam
jednostavno - dakle, po definiciji - nije teorija opaianja. To kod Aristotela
odflrana navodne "realistiCke" pozicije, ili barem nije odbrana te pozicije -iz
dogmatsk:i shvacene receptil(p.osti cula, vec iz naceh>e razlike uobrazilje i opa,
zanja. Ali, ako se opaZanje shvati kao ''jediiJStvena de/otvornost cula i njegovog
predmeta11 onda ne moZe biti ni govora o receptivnosti Cula kao o konaCnom
resenju (kao kod empiricara i kod Kanta). Ono sto tn zaista jeste moze
samo opaZanje kao kretanje, kretanje koje n.ije n.i tamo n.i ovde vec pnods•tavlja
zajedn.icku delotvomost. Aristotel kaZe da je "moguce da onaj koji
slusa" /EO'tt yag &xof]v EXOVt"U ].lTJ &xouetv, v.ib.l.27-8/, i ta . -a r•okazttje
o kakvoj delotvomosti je ovde rec. Gledam ali ne vidim, cujem ali ne slusam.
Usmereno opaZanje je opaZanje u svojoj istini /v.Philop.In De An.465sqq: t"O ·
rrgooexnxov ).legoc; 'tijc; A.oytxijc; tiJUXiic;; teorija painje na kojoj Filopon
insistira ovde je na svom mestn; up. n srpskom direktnu terminolosku vezu
"opaZanja" i "paZnje"). Zato biCe tog opaZajnog i njemu "nadle2nog 11 Cula ne
mora biti isto, iako im je delotvomost ista. Ovo je zapravo fenomen painje,
dakle fenomen "dodatnog" razlikovanja koje tek moze dovesti do jedinstvene
delotvomosti cula i opaZajnog predmeta; konacno nije moguce eksperimental-
no eliminisati painju iz opaZanja, ili odvojiti je kao poseban fenomen). Jedins-
tvo mog oka i predmeta postiguuta je tek onda kad ga vidim, a ne kad ga tek
162
ODUSIIII
tvomi zvuk i na delotvorni sluh, jer mogu6e je da onaj koji
ima sluh ne slusa, i da to slo poseduj e zvuk ne zvuCi uvek;
30
I
no, kad je delotvomo to sto moze da slusa i kad zvuci lo
sto moze da zvuci, tada islovremeno postoje i delotvomi
426a I
sluh i delotvomi zvuk, od kojih bi se jedno moglo nazvali
slu8anjem a drugo zvucanjem. Ako se sad kretanje i stvara-
nje nalaze u tom slo se stvara, tada je nu:lno da i zvuk i de-
lotvomo /posloje6i/ sluh budu u lom mogu6em, jer delo-
tvomosl tog tvorackog 1i pokretnog nalazi se u tom slo
5
trpi: upravo zalo nije nu:lno da se kre6e lo sto pokre6e.
Dakle, delotvomosl log sto zvuci je zvuk ili zvucanje, a log
slo se cuje je sluh ili slusanje, jer dvozuacan je "sluh", a
dvozuacanje i "zvuk". Isto vaZ.i i za ostala cula i /njima od-
govaraju6e/ opa2;ajne /predmele/. Kao sto se i tvorenje
10 i 1trpljenje nalaze u 1om slo trpi a ne u 1om slo tvori, tako
je i delotvomosl log opaZajnog i log sto opaZa u lom slo
opaza..Kod nekih Ieulai ima imena /za oba!, kao na primer
zvucanje i slusanje, a kod nekih je jedno od ta dva bez ime-
na, jer delotvomost v.ida se naziva videnje, a /delotvomost/
15 I
boje nema ime, delotvomosl tog sto kusa je kusanje, a kod
ukusa je bezimena. A poslo je delotvomosl opa2;ajnog i
opazaju6egjedinstvena, a njihovo bi6e /'to eivat/ je razlici-
lo, tada je nu:lno da sluh o kome se u lom smislu govori, i
zvuk, te ukus i kusanje, a i sve drugo, na isti nacin islovre-
meno propada i da se odrzava /u bi6ul. Nije lo nu:lno za
20 I
ono o cemu se govori n smislu mogu6nosti, i lo je ono o
cemu raniji prirodnjaci /cpuotoA.Oyot/ nisu valjano govori-
li5: verovali su naime, da nista nije ni belo ni cmo bez vida,
g/edam. Jer, u suprotnom bi i svako ljudsko blentavilo koje je priroda darovala
ocima videlo: up. "slep kod ociju", kaZe se za onog koji gleda a ne v.id.i, za
onog koji je g/up; ili, "gluv za mnziku" za onog koji moze da cuje ali ne slusa.
5 Intencionalnost opazanja je za Aristotela neprikosnovena tekovina psiholos-
kog solipsizma, i "utoliko su stari fiziCari u pravu". Kritika ove teorije se u
"Metafizici" /v.ib.IV.5 passim/ nastavlja na kritiku Protagure (zato Filopon i
misli da je ovde rec samo o ponovljenoj sko/skoj kritici Protagore, pod tims-
163
 ODUSIIII
niti da ima uknsa bez kusanja. S jedne strane, oni su
pravu, a s druge nisu, j er o opa.Zanju i o opa.Zajnom se
vori na dva nacina, kao o mogucem i kao o delotvomom,
25 I
njihova tvrdnja za jedno stoji a za drugo ne stoji. 0
o cemu se ne govori u jednom smislu oni govore u jednoll)
smislu /&.rr:'Amc,/.
No, ako je glas neko suglasje, a glas i sluh jesu u nelkonu
smislu nesto jedinstveno i suglasje je neka srazmera /M-
30 yoc;/, tada je nufuo da i sluh bude neka srazmera. Upravo I
zato i svaka preteranost u visini ili u dubini unistava sluh, a
426b I
slicno i /culo/ uknsa kod uknsa, a i vid to sto je veoma
svetlo ili tamno kod boja, te sna.Zan miris kod njuha, bilo
da je sladak ili ljut, jer opa.Zanje je neka srazmera. Tln"""'"
zato su /opa.Zaji/ prijatni onda kad kao cisti i nepomesani
5 I
u[aze u tu srazmeru, kao na primer visoko, slatko ili slano,
jer tada su prijatui; no, uglavnom je to pomesano pre neka ..
skladnost nego to ostro ili duboko; ali opa.Zanje je srazmera
i preteranost ga ili tmistava ili mu skodi.
Dakle, svako culo se tice nekog podlezeceg opazajnog ia-
10 ko postoji u curu utoriko ukoliko je euro, i 1 prosuduje razri-
ke tog podlez~ceg opazajnog /predmeta!, kao na primer vid
' "istoj duSi", a potom na problern nemoguCnosti komunikacije opaZaja izmedu
kom timlacijom "prirodnjaci", v.Pbilop.472.:l"I), jer Aristotel ovde, sledeCi Pla-
tona; tvrdi da su Demokrit, Empedokle, Anaksagora, Pannenid, pa i Homer
doveli do Protagorine teze da je "istma isto sto i pojava". Ne treba ovde trositi
reCi na softsticke modele opovrgavanja Protagorine teze kod Platona/Aristotela,
jer ona zais.ta nema pedigre cak do bozanskog Homera; za Aristotelovu tezu
ovde vaZ-no je samo to zaSto su stari fiziCari", pa i Protagora, po njegovom
11
misljenju delom u pravu. Oni navodno vide samo delotvorno opa.Zanje: vidim,
ergo, to jeste. Toje mgeniozna procena primitivnog mentaliteta (uzmimo s.amo
Ajanta za primer, ali i epizodu sa Abilom, Agamemnonom i Hrisejidom i Bri-
sejidom, v.Hom.Iliad.L318-350, XIX.258-274). Aristotel ovde ne ulazi dublje
u kritiku jer da je poenta vec postignuta u kritici Protagore: delotvorno opa:Za-
nje je prisustvo opa.Zajnog "utiska" u Culu, i to nezavisno od toga da li "pred-
met" postoji ili ne postoji. To zapravo znaCi da je opaZanje po svom bivstvu
isto sto i uobraziija, ali da se oni po bicu razlikuju.
164
ODUSIIII
belo i cmo, ukns slatko i gorko, a slicno je tome i kod osta-
lih /cula/. No, buduCi da mi /prosudujemo il razlikujemo
/xg(vof.LEVI i belo i slatko i sve opa.Zajno u odnosu na sva-
ko, tada necim opa.Zamo i to da se to razlikuje. Nufuo je
!5 da l!to opa.Zamo/ opaianjem, jer sve to je opazajno. Otud
je i ocito da put nije to konacno culo, jer u tom slucaju bi to
sto prosuduje prosudivalo utoliko ukoliko je samo u dodi-
ru. Pa ni nekim odvojenim /culima! nije moguce prosuditi
da se slatko razlikuje od belog vec oba ova treba da budu
jasna necemu jedinstvenom - u tom smislu kao kad bih ja
20 I
opa.Zao jedno a ti drugo6 , i gde bi bilo jasno da se oni me-
dusobno razlikuju; a /ovde/ nesto jedinstveno treba da kaze
da se razlikuju, jer slatko se razlikuje od belog: znaci to
isto to ka.Ze, pa kao sto ka.Ze, tako i misli i opa.Za - te je
jasno da odvojene /opazajne predmete/ nije moguce prosu-
divati odvojenim /culima!. Odatle sledi da to nije moguce
25 ni u odvoJenom vremenu1 . Jer, kao sto to isto 1ka.Ze da se
6 Nu:Znost zajednickog eula iz negacije mtersubjektivnosti kad su pojedinacna
Cula u pitanju. U kom smislu je to culo "zajednicko"? Problem zajednickog
/comunis/ cula se ovde svodi najpre na problern komunikacije razlicitih cula u
"razliCitih dusa". Kad ne bih mogao povezati ta dva opa:Zaja, tada bi bilo kao
11 da nas je viSe", jer da zaista ne mogu opa.Zati isto ono Sto d.rugi opaZa; Aristo-
telova poenta je va:Zna utoliko sto problern mtersubjektivnosti tretira kao pro-
blern kontinuuma i sinteze opa.Zaja u 11 istoj duSi11 : to onda znaCi da se intersub-
jektivnost opa:Zaja moze braniti samo ejdetizacijom opazanja preko "zajednic-
kog cula" i ejdetskom prirodom predmeta iajednickog cula (percepcija vreme-
na, prostora, kretanja, broja, i jedinstva). Razlikovanje slatkog i belog bi nas
konaCno moralo dovesti do toga da razlikujemo SeCer i so, odnosno da u SeCern
spojimo slatko i belo, a u soli razdvojimo.
7 Dokaz nu:Znosti zajednickog eula iz temporalnosti opa:Zanja. u OVOID argn-
mentu je najzanimljivije potpuno individualizovanje vremena, odnosno njego-
vo vezivanje za pojedmaenu dusu. Kao sto ne mogn razlikovati I><Qtvetv/ od-
vojenim/razliCitim Culima, ne mogu to njima uCiniti ni u odvojenom vremenu!
Time se konaCno definiSe u kom smislu se govori o opaZanju kao o "moCi razli-
kovanja" /v.An.Post.II.95b35/. Moram, ukoliko i kad opaiam, uvek razlikovati
165
I
 ODUSIIII
razlik:uju dobro i zlo, isto je i kada za jedno ili za
kaze da je razlicito to-kada nije po prilucenosti (a pod
mislim kao kad sad govorim da je razlicito, a ne da je
razlicito), vec tako ka:le: i sada i da je sada; znaci ist,oVlre-
meno lu!J.al. Dakle ono je nedeljivo u nedeljivom vn~meml
30 Medutim, nemoguce je da se istovremeno to isto I gucnosti suprotnosti, ali po bicu nije vec je deljivo u svojoj
suprotnim kretanjima ukoliko je nedeljivo, i da /se to
da! u nedeljivom vremenu. Jer, ako je /to sto se opa:lal
427a I
ko, tada ono pokrece opa:lanje ili misljenje na ovaj ua~llJL,
to gorko na suprotan, a to belo na razlicit Da Ii je onda to ·
ono sto je sada, da je sada razlicito /xul viiv, xul ön vuv, v.ib.l.28/,
zajedno i u istovremenosti /&fLu/. No, onda sledi da je problern komnnikacije •
razlicitib cula isto sto i problern vremenskog kontinuiteta opa:laja, odnosno da
Aristotel - na svoj posredni naein - daje odgovor na sredisnje pitanje o jedin,
stvu opaZaja: to jedinstvo mo.Ze biti osnovano samo na "opa:laju" vremena
kretarga kao kontinuuina. Receno drngacije, i iz konteksta Aristotelove argn-
mentacije ovde: cak i da pod tim usJovima imam OpaZaje koji SU medusobno
suprotni, kontinuitet opazaja ostaje sacuvao (jasno, jer ne bih inace ni primetio
da su suprotni, pa mi hladno pivo posle podnosenja velike letnje vrucine ne bi
pricinjavalo toliko zadovoljstvo). Kontinuitet opaiaja se ne moze dovesti u
sumnju a da ta sumnja buderoJe plauzibilna, jer pojmovi kao sto su sense-data
ili sense-impressions su naknadni bastradni i,plitkoumni konstrukti koji sa Ari-
stotelovim fenomenom opazaoja imaju toliko veze koliko i zmca kvarcnog pes-
ka sa arhitektnrom, jer da podraznmevaju "iscepkani" niz tzv. utisaka koji se
kasnije spajaju (tajaostvenim mocima ljudske duse koje i slicno i suprotno i ne-
slicno mogn da spoje). Obratno, ako je neko culo konstantno izlozeno ponav-
ljanju "utiska" istog intenziteta, relativno brzo dolazi konaCno do "otupljivanja"
cula i eliminacije pafuje (ritmicni zvnci masina, dobovaoje kise, tehno i haus
muzika, itd.), jer konstantnost opazaoja opa:1:aja istog intenziteta bi znacila da
se vreme opaia kao poseban opa:1:ajni predmet, a to nije mognce. Jasno je da
kod monotonije opazaja ili kod potpunog odsustva opa:1:aja - u gluvoj i beloj
sob1 - najpre dolazi do deformacije i Cak do prekida "opaZanja" vremena; up. i
isihastiCku praksu ponavljanja istih reCi molitve sve do konaCnog "smirenja"
enla, ili budisticke tipove meditacije: sve to funkcionise po principu "bele so-
be" bez iCega u njoj. Na taj naCin nije moguCe "opa:lati" vreme, jer da ono nije
predmet opa:1:aoja posebnog cula (up. Phys.218a24: posvecenicilheroji na Sar-
diniji koji upadaju u narkoticki sau, i tada vise nemaju percepciju vremena).
166
ODUSIIII
sto prosuduje istovremeno i brojno nedeljivo i neodvojivo,
a po bicu odvojivo? Onda u nekom smislu kao deljivo
opa:la to sto je podeljeno, a u nekom smislu utoliko ukoliko
.5 I
je nedeljivo: deljivo je po bicu, a po prostoru i broju nede-
ljivo. Ili, to ne moze biti?! Jer to isto i nedeljvo je po mo-
delotvornosti, te /isto/ ne moze biti istovremeno crno i be-
Ja, tako da ne moze ni trpeti njihove oblike, ako su opa:la-
10 nje i misljenje takvi, vec lie /ono/ kao ono sto neki nazi-
vaju tackom !an YIJ. rjv/8 : ukoliko je jedinstvena i dvojstvo,
utoliko je (i nedeljiva) i deljiva. Ukoliko je to sto prosuduje
.· nedeljivo, ono je jedinstveno i istovremeno, a ukoliko je
deljivo, tada se istom tackom /atliJ.ei<p/ slu:li istovremeno
dvaput: ukoliko se slu:li tom granicom dvaput, tada prosu-
duje dva /opa:laja! i u nekom smislu je odvojeno, a ukoliko
/se slu:li/ jednom /tackorn!, tada je jedinstveno i istovreme-
no.
8 Aristotel pribegava geometrijskoj aoalogiji eda bi priblizio to sto podrazu-
meva pod pojmom 1:0 J<Qivov (tn sto razlikuje, v.ib.457a2): to sto razlikuje je
kao taifka. Tacka ima dvostruki smisao,jer da ona i spaja i razdvaja, a to ijeste
kontinuum (ono deljivo sto se ne moze podeliti, deljivo u beskonacno V .Phys.
185bl0, 200b20, 232b24, 239a22). Aristotel odmah u nastavku naziva takvu
tacku pravim imenom, jer to je zapravo mweiov a ne an Yllrl= stigme je ele-
mentldeo du:1:i a semeion je taCka nastavka ili preseka, dinamicki shvacena
tacka (i kao takva nije deo prave vec tek ona uspostavlja pravu). Analiza tog
razlikujuceg/razdvajajuceg u dusi u potpunosti prati aoalizu tog-sada kao "tac-
ke" vremena iz Phys.IV.l3. Aristotel sei ovde, kao i u "Fizici" ograduje od
analogije tacka-trenutak, jer ispred sehe ima jednu pitagorejsko/platonovsku
geometriju statickih formi, a ne geometriju koja svoje forme shvata u kretanju i
postajaoju i za koju on sam "navija" (geometrija koju tek sada mozemo pratiti u
njenom plodnom razvoju). Ovde konacno mozemo videti i razlog Aristotelo-
vog pitaoja "da Ii bi postojalo vreme kad ne bi bilo duse?" /v.Phys.263b32: ne
bi postojalo osim u smislu "podmeta" vremena, ö note öv/, ali i nuZni Aristote-
lov odgovor: nema jednog bez drngog. Jer, u suprotnom ne bi bilo jedinstva
opaZaja, odnosno ne bi bilo te tacke koja je "istovremeno" i jedinstvo i dvojst-
vo. Konacno: ni kretanja ne bilo bez duse!
167
-----···· I
 ODUSIIII
15 I
Eiern, neka na taj nacin bude oclredeno to nacelo
koga je, velimo, zivotinja sposobna da opa:la.
3 Dusa je ponajpre odredena dvema razlikama: kre,tanjeni
u prostoru, te misljenjem, razumevanjem /cpgove\v/ i
zanjem. No, izgleda kao da su i misljenje i ra.:;mnle,•ac
20 I
nje neko opaianje Ger i u jednom i u drugom dusa
duje i spoznaje nesto sto jeste fn 't:ülV ÖV't:ülV/), a i
vele da su ra.:;mmevanje i opa:lanje isto. Tako, na priimt:r,
Empedokle veli9 :
"pamet ljudima raste u odnosu na to prisntno /1tage6v!",
a na drugom /mestu/:
25 I
"otud njima vazda i razlicito raznmevanje zapada".
Isto znaci /ßouAE't:at/ i Homerova rec10:
"takav je um /kod ljudi/".
Svi oni smatraju da je misljenje nesto telesno, kao op,a:l;ic.
nje, teda se opa:la i ra.:;mmeva slicno slicnim, kao sto
to i odredili u nasimpocetnim izlaganjima.
427b I
Trebalo bi medutim da oni i o zabludi nesto ka:lu.
9 Emped., Fr.B.l06, 108. (Svedocanstva za ove Emedoklove stihove su
kod Aristotela i kod Filopoha).
10 Homer, Ody.XVIII.l36 (govori Odisej):,
"jer je takva volja u ljudi sto gaze po zemlj'i·
kakav je dan sto njima Olimpljanin poslje ga Dive"
(prepev, M.Buric)
U oba ova ucena citata - iz Empedokla i Homera - Aristotel pravilno nn••nti_
ra, nezavisno od pesnickog konteksta koji je kod tmnacenja Homera pr<Jmasen.
Jer Homer/Odisej se zapravo "zali" (sto ce morati da pokolje prosce): covek
toliko u vlasti bogova da ne moze da ne gresi! Homer odmab daje "resenje":
"Stoga nikada'covek nek ne gazi zakone bozje,
nego nek cuteci prima od bogova dare sto mu daju"
Svakako, to je paradoks koji bode oci, jer kako mogu da gazim zakone bozje
ako mi ujutrn volju odreduje Olimpljanin Zevs?! Stihovi se ticu pokolja prosa'
ca - to govori Odisej proscu Amfinomu - i predstavljaju Odisejevo "pranje ru-
ku11 pred pokolj i nevinih i "krivih". Ni "Amfmom" ovde nije sluCajanjer onje
nevini prosac, ni tamo ni ovde, -i to moZda i njegovo ime treba da nagovesti
(zato ga i ubija Telemah, a ne Odisej).
168
ODUSIIII
je za zivotinje osobenija, i dusa u njoj vise vremena provo-
di11. Zato je nu:lno, kao sto ustvari neki i ka:lu, da sve poja-
ve budu istinite, ili da zabluda bude dodir sa neslicnim, jer
5 I
to je suprotno tome da se slicno slicnim spoznaje; no, cini
se da su isto zabluda i znanje koje se odnose na suprotno-
sti.
Dakle, jasno je da opazanje i razmevanje nisu isto. U
onom sve zivotinje imaju udela, a u ovom neznatan broj.
Medutim, ni misljenje nije istovetno ora:lanju, jer u njemu
10 postoji pravilno i nepravilno: pra,vilno u smislu raznmeva-
nja, znanja i istinitog mnjenja, a nepravilno u smislu onog
sto je tome suprotno. Opa:lanje sebi svojstvenog /predrneta/
uvek je istinito, i pripada svim zivotinjama, a raznmevanje
!Ötavoetaßat! moze biti i la:lno, i ne pripada nicemu cemu
ne pripada i razum /Myor:,/. Jer predstavljanje se razlikuje
15 I
i od opa:lanja i od raznmevanja, a njega nema bez opa:la-
nja, a bez njega nema shvatanja Hm6kr]ljnc;P. Jasno je da
11 V.D.n., st.201.
12 Redosled: opaianje, shvatanje, razumevanje. Niz se dopunjuje sa jos tri
psihiCke "funkcije" koje predstavljaju zapravo analizu "razumevanjan (Aristo-
tel ovde koristi tri termina kao sinonime za razumevanje: cpeoveiv, Ötavoeio-
ilat, ötavota; ponekad se prvi izdvaja): nmjenje, znanje, misljenje /lj.urn/. Ta-
ko dobijamo konacni niz: opazanje, predstavljanje, nmjenje, znanje, misljenje.
Aristotelov cilj je ovde izdvajanje predstavljanja sa obe strane i postavljanje
predstavljanja u srediste visih psihickih funkcija. Problem ovde predstavlja
medustadijum izmedu predstavljanja!uobrazilje i razurnevanja: to je U1i:OA !]tJitc;
/shvatanje/. Aristotel povezuje implicitno hypolepsis i doksa, ali hypolepsis
predstavlja i rod za znanje, nmjenje i raznmevanje /v.ib.l.27 /. To svakako
predstavlja problem, ali odnosno razlikovanja predstavljanja i mnjenja Aristotel
je dovoljno jasan: predstavu mogu proizvesti po volji, a nmjenje nije u mojoj
mo6i. To je zamisao slobodne 11 fantazije" C'kao da na slici to posmatramo") u
kontrapunktu sa nmjenjem koje svoj "predmet" uzima ozbiljno, i koje ga mora
uzeti ozbiljno. Ono zato moze biti u zabludi - mogu se uplasiti bez razloga, jer
verujem da mi preti opasnost iako mi ne preti, ali ne mogu zdrave parneti reci
da se bojim zato Sto sam sebi predstavio sutraSnju invaziju "malih zelenih",
propast sveta, ili Hilari Klirrton u svojoj ostavi za kiseli kupus - a predstavljanje
169
 ODUSIIII
ono nije ni shvatanje, jer to stanje je u nasoj moCi kac1ga>d
to hocemo (jer moguce je sebi nesto predociti kao sto
eine oni koji u okviru mnemotehnickih /obrazaca/ oblikuju
20 I
i rasporeduju slike), a mnjenje nije u nasoj moci, jer tu
nufuo ili biti u zabludi ili u istini. Pored toga, kad imamoi
mnjenje da je nesto u2asno ili strasno, nase satrpljenje
neposredno, a slicno i ako je to nesto obodrujuce, a
predstavljanja se prema tome odnosimo isto kao da na
25 posmatramo to sto je u2asno i obodrujuce. No i samo I predstavljanje nije; a kad bi oni bili delotvorno isto, tada bi
vatanje ima svoje razlike: nauku, mnjenje, razumevanje
sve sto je tome suprotuo, ali o njihovoj razlici drugom
likom /e1:ego~ Myo~/.
Posto se misljenje razlikuje od opaianja, a izgleda da je
njemu nesto predstavljanje a drugo shvatanje, onda
42sa govoriti o svakom od ta dva tako sto cemo 1prethoctno
rediti predstavljanje.
Eiern, ako je predstavljanje ono na osnovu cega, velimo,
u nama postaj e neka predstava, tj. ne ako govorimo pnmc>s-..
nije u zabludi vec jednostavno nije ni istinito ni laino (kao slika ili pozorisna
predstava). Aristotel ovu rizljku izmedu doksa i phantasia nalazi u neltos,,ed~ ·.
nosti naseg odgovora kad je mnjenje u pi~nju /euiluc; OU1!1t&oxo11ev, v.ib.l.
23/, jer da "doksa" petpostavlja primitivno poverenje u biCe stvari: mogu biti
zabludi ukoliko lni se cini da ce biti oluja, ali moj oprez nije snovidenje, jer
godinama sam prisustvovao julskim olujama koje su imale isie "simptome". S
te strane raz1ika izmedu doksa i phantasia funkcionise dobro, ali onda se po- .
stavlja pitanje odakle predstavljanju samom ova autosuspenzija, ako se tvrdi da
je van istine i zablude. Phantasia sama "zna" da nije ni istina ni zabluda?! Jasno
je da u pozoristu zoam da Medeja nije "zaista" pobila svoju decu, ali to poka"
zuje da phantasia- mora biti vezana za viSe mot:i duSe koje uvek istinuju. Samo
odatle, od visih moci duse, moze i doCi epistelnicka autosuspenzija predstavlja-
nja. Zivotinje, deca, i nedorasli ljudi ne vide irealnost predstav1janja: zato decu
pred spavanje mozete plasiti Tutumrakom, Klintonovkom i slicnim "izmis1je-
nim" likovima. Ovo suptilno razlikovanje uobrazilje i mnjenja moze se shvatiti
i kao tiha kritika Platonove teze da je uobrazilja jedinstvo opazanja i mnjenja
/v.id.Soph.264a-b/.
170
ODUSIIII
no, da Ii se na ove /predstave/ odnosi neka jedinstvena moc
ili sposobnost /e~t~! na osnovu koje prosudujemo, \j. jesmo
u istini ili u zabludi? Takve su /sposobnosti/ opaianje,
5 I
mnjenje, znanje, i um. Na osnovu sledeceg jasno je da
/predstavljanje/ nije opaianje: opaianje je ili mogucnost ili
delotvornost, kao na primer vid i videnje, a ima predstave
/<prdve1:Cn/ cak i ako ne postoji nijedno od to dvoje, kao
kod /predstava! u snu. Potom, opaianje je uvek prisutuo, a
10 I
svim zivotinjama moglo pripadati predstavljanje, a izgle-
da da ne pripada, kao na primer mravu, pceli, ili larvi. Po-
13
tom, /opaiaji/ su uvek istiniti, a vecina predstava je la2:na •
13 Ovde modernom citaocu moze smetati Aristote1ova tvrdnja da su opazaji
uvek istiniti, jer da po dictumu modernog racionalizma opa:Zaj ima samo hipo-
teticku epistelnicku vrednost. Stavise, Platonovo vrednovanje epistelnicke
vrednosti opa:Zaja ide ßo potpurre negacije epistelnicke vrednosti opazaja kao
takvog, i utoliko se mora ovoj Aristotelovoj usamljenoj rehabilitaciji opaianja
posvetiti posebna paZnja. Aristotel hoce da ka:Ze da mi jednostavno vidimo ono
sto vidirno, cujemo ono sto cujemo, itd. To je teza psiholoskog solipsizma, ali
negirana preko kauzaine teorije opazanja kao identiteta opa:Zajuceg i opazajnog
u kretanju opa:Zanja. Vidimo samo ono sto i postoji (to je tautologija jer da ne
mozemo videti ono cega nema)! Istovremeno tvrdi se da Zivotinja u opa:Zanju
mora opazati nesto, i da to kod zivotinja i coveka redovno funkcionise (pato-
/ogija opazanja tu samo dokazuje osnovnu tezu koja se svodi na definiciju opa-
zanja). Svakako, ovu tezu je moguce oboriti odmah, odnosno moguce je braniti
tezu da i samo opaianje moze biti u zabludi (to je i uradeno u Gestalt-psiho-
Iogiji). Aristotelovde poteze neoborivi argument odnosno istirre opa:Zanja:
nu:Zno jejasno opa:Zati da Ii je to istinito ili Iafuo /v.ib.l.l5. evagylilc;; takode,
&xgtß~c;, taCno/. Time je "odgovoren0 na sve ove primedbe, jer da opa.Zanje
11
jeste opazanje onda kadje jasno i tacno, a da inace nije opa:Zanje vec fantazija.
Posle skolovanja kod Platona Aristotel pouzdano ne moze zastupati Demokri-
tovu teoriju "sliCica", i to veC iz naCelnog platonistiCkog nepoverenja u svedo-
canstvo cula. To ovde i vidimo u jednoj spekulativnoj formi, i u kontekstu
razdvajanja opa:Zanja i uobrazilje: opa:Zanje kao takvo uvek je istinito. Pored
svega toga, treba imati u vidu i to da Aristotel ovde "opa:Zanje" posmatra kao
neSto Sto pripada i pCelama, mravima i larvama, a da te Zivotinje nemaju pred-
stavljanje. 0 zabludarna kod 1arvi ipak mozemo govoriti samo u metaforickom
171
 ODUSiffi
Uz to, kad je nasa de1otvomost odnosno tog op11Zajno
tacna, mi ne kazemo da nam izgleda l<pa( ve1:atl da je
15 I
covek, ve6 pre onda kad ne opa:lamo jasno da Ii je to
nito ili la:lno. I bas kao sto smo ranije rekli, i onima
:lmnre prikaznju se l<pa(ve'tatl prizori./Predstavljanje/
vari nije nijedna od tih /sposobnostil koje uvek ,·s:n·nUJIU.
kao sto su to znanje ili um, jer predstavljanje moze biti i
:lno. Preostaje onda videti nije Ii ono mnjenje, jer rrutjertil
20 I
biva i istinito i la:lno. Ali nmjenje je pra6eno ""'eren;,.~I·
(jer nije mogu6e da taj sto nmi ne veruje u to sto nmi), a
jedna zivotinja nema uverenja dok nmogima pripada
stavljanje. (Pored toga, svako nmjenje prati uverenje,
renje /prati/ to biti uveren, a uveravanje govor; no dok
kim zivotinjama i pripada predstavljanje, govor im ne
pada).
25 I
Eiern, jasno je da predstavljanje ne bi moglo biti
nmjenje zdmzeno s opazanjem, niti /nmjenje koje pm;taie/
usled opa:lanja, ali ni spoj nmjenja i opa:lanja, i zbog
zato se nmjenje ne moze odnositi ni na sta dmgo ve6,
na ista, upravo na ono na sta se opaianje odnosi: a pod
rnislim na to,da 6e predstavljanje biti spoj iz mnjenja o . ·.
30 I
Iom i opa:laja /belog/, a sva)<:ako ne iz mnjenja o dobru i ·
428b I
opa:laja belog. Dakle, predstavljati mora biti /isto sto
mniti bas ono sto se opaza, i to ne po prilucenosti. Sva:b:C
ko, predstava je i la:lna tamo gde se istovremeno ima
to shvatanje: na primer, Sunce je u predstavi /mtvü>e-rm'l
veliko jednu stopu, a veruje se da je ve6e od naseg
5 I
/oixouf.LEVT]~/. Onda sledi ili da se odbaci sopstveno
nito mnjenje koje se poseduje, iako se ta stvar odrzava
tom/ i nije doslo do zaboravljanja ili do promene uve:reitia,
ili, ako se to mnjenje i dalje zadrZava, da po nu:lnosti
smislu. Cak i kad "prevarimo" zivotinju prilikom izgradnje uslovnog reflek:sa
(u eksperimentu ili u dresuri) postiZemo samo nesto sto liCi na zabludu.
14 V.D.n., st.202.
172
ODUSiffi
bude istinito i la:lno. Ali ono je postalo la:lno onda kad je ta
stvar neopa:leno pretrpela promenu. Dakle, predstavljanje
I
nije ni nesto od toga niti se iz toga /sastojil.
No, posto stoji to da se nesto kre6e usled toga sto je nesto
dmgo pokrenuto, a cini se da je predstavljanje neko kreta-
nje i da ga nema bez opazanja ve6 da pripada onim /bi6i-
ma! koja opazaju i na koja se opa:lanje odnosi, i posto stoji
to da do tog kretanja dolazi usled delotvomosti opa:lanja, i
15 I
da je ovo /kretanje/ nu:lno slicno opa:lanju, tada ovo kreta-
nje niti bi bilo mogu6e bez opa:lanja niti bi moglo pripadati
onom sto ne opaza, te bi to sto ga poseduje /moralo/ usled
njega mnogo toga i delati i trpeti, i biti i u istini i u zabludi.
To biva iz siedeeilt /razlogal: opa:lanje onog sto mu kao
vlastito pripada jest istinito, ili u najmanjoj mogu6oj meri
20 sadrzi la:l. Kao drugo l!je to sto je opazanje opa:lanje/ pri-
lucivanja (tog sto je priluceno tom opa:lajnom): e, tu je za-
bluda ve6 mogu6a! Nema zablude u tome da je belo, no da
Ii je belo to ili ne8to drugo, tu je zabluda. Trel:i je /razlog
opa:lanje/ tili zajednickih /svojstaval koja siede sve priluce-
nosti kojima pripadaju ta vlastita (pod tim /zajednickim/
25 rnislim npr. na kretanjei na velicinu): kod njili jje ve6 po-
najvise mogu6e biti u opa:lajnoj zabludi. Medutim, od svili
ovih triju /vidoval opa:lanja bi6e razlicito to kretanje do ko-
jeg dolazi usled delotvomosti opa:lanja. Naime, prvi je isti-
nit kad je opa:lanje tu, a dmga dva bi mogla biti la:loa bilo
da ~e ono tu ili da nije tu, a ponajpre onda kad je to opazaj-
30 no 1 daleko. Dakle, ako nista dmgo rnimo predstavljanja ne
429a I
sadrzi to sto je receno, a to je to sto je receno, tada bi
predstavljanje bilo kretanje do koga dolazi usled delotvor-
nog opazanj a.
A posto je opa:lanje prevashodno videnje, onda je /pred-
stavljanje/ i svoje ime od "svetlosti" dobilo, jer bez svetlo-
5 I
sti15 nije mogu6e videti. Zbog njegove trajnosti i slicnosti
15 Veza svet/osti i "fantazije" (qHil<;, cpav~aaia <paiv~, cpatVOf.Levov, itd.).
Ova je veza nesumnjiva i temeljna u grckom promisljanju bivstva bica - jer da
173
 ODUSIIII
culima zivotinje na osnovu predstava eine rnnogo
jedne, kao na primer zveri, zato sto nemaju um, a
kao na primer 1judi, zato sto im je um ponekad pomrace
us1ed neke trpnje, us1ed bo1esti i1i sna16•
Toliko neka bude receno o tome sta je pnJdstav1iatlie
us1ed cega postoji.
10 4 Sto se tice tog dela duse kojim dusa spoznaje i misli
l;>vel/- bilo da je on odvojen, ili i da nije odvojen u
velicine vec po odredbi - valja ispitati u cemu je njegov
razlika, tj. kako uopste postaje misljenje /voe1v/. Alm
misljenje kao opa2anje, tada bi ono bilo ili neko trp>lje:nj
15 I
od strane tog umstvenog ili nesto drugo takvo. Ono
da bude bestrpno, ali da moze da prima oblik i da po
gucnosti bude takvo ali da ne bude to, i da bude u sli•cncm
odnosu: kao sto se to opa2ajuce odnosi prema opaZlljnom,
tako se um odnosi prema tom umstvenom. Znaci,
da on, posto misli sve bude neporndan "eda bi vl:"h•n''
20 7
kao sto Aoaksagora veli' , tj. eda bi spoznavao, 1jer
ko se nesto tude njemu uzgred pojavljuje, to ga sprecava
smeta mu. Dakle ne moze /u tom slucajul on imati nilcol"m
je bivstvo bica ono sto se i ocima i UlJ10ill (ne bi ono inace bilo sh•<ac.eno
kao ejdos): svetlost ne moze osvetliti nista drngo nego ono sto jeste- a
telovo ukljucivanje predstavljanja moze. biti shvaceno samo kao jos jedno
zorenje da se ova "moC" duSe mora posmatrati kao njena srediSnja mo>cc::~i~
se decidirano opovrgava platonisticka namera odvajanja duse od tela. P
je to ni tamo ni ovde, jer niti je zavisna od tela u potpunosti ali nije ni
shematizam razuma ili uma. Zivotinjama se (barem visim) pripisuje
stavljanja, i time Aristotel po ko zna koji put pokazuje povezanost
zivotinjskog, all.·sada u sferi psihickog. Zivotinje zaista imaju
moze osporavati samo onaj ko uopste ne poznaje Zivotni habitus
Istovremeno se predstavljanje veznje cvrsto za opa2anje, jer da se ne
predstavljati nesto sto se nikako nije opa2alo (ne mogu predstaviti boju
sam slep od rodenja), ali se i odvaja od opa2anja utoliko sto do pnldstavljrunja
dolazi i bez neposrednog opa2ajnog podstreka.
16 V.D.n., st.203.
17 V. Anaxag. Fr.l2.
174
ODUSIIII
vlastitu prirodu do tu da je moguc. ZnaCi, taj takozvani um
duse 18 (govorim o umu kojim dusa razumeva i shvata) nije
nijedno od bica pre nego sto misli. Upravo zato je i razloz-
25 I
no to da on ne bude pomesan s telom, jer u tom slucaju on
bi bio nekakav, bilo topao ili hladan, ili bi cak bio neki or-
gan kao sto je to kod tog sto opa2a, a kako stvari stoje nista
/od toga nije tacno/. I zato su u pravu oni po kojimaje dusa
prostor oblika, osim sto to nije dusa u celini vec urnna
/dusal, i sto nije /isto sto/ i oblici usvrhovljeno vec po mo-
.30 I
gucnosti19 • Kod samih cula i kod opa2anja jasno je to da
bestrpnost opazajuceg i urnnog /dela duse/ nije jednaka.
429b I
Kad je to opa2ajno snafuo, opa2anje ga ne moze opa2ati,
kao sto /ne moze opa2ati/ zvuk ako su zvuci prej aki, niti
moze videti ili miris osetiti ako su boje ili mirisi snaZni, a
um, ukoliko moze da misli o necemu sto je izuzetuo umst-
18 V.D.n., st.204.
19 Dusa kao "prostor oblika" (Platon) sluZi ovde kao most izmedu duse i uma,
jer u dusevnim moCima i u njihovoj hijerarhiji mozemo pratiti postepeno oslo-
badanje oblika za sehe. To je konaeno postignuto u misljenju, 1j. u Umu, jer da
je on taj praizvomi prostor oblika i da jeste oblik oblika, sann pojann oblika,
odnosno oblikovnost oblika kao takva. Aristotel transponuje ovaj Platonov
uvid u kontekst razlike dynarnis-energeia: um postaje to umstveno onda kad ga
misli, tako da se Platonov "prostor/mesto 11 kod njega transformiS:e u 11moguC-
nost" pribvatanja oblika (analogno Platonovom pojmu tvari kao pribvatiteljke
iz "Timaja"). Kao Sto je kod tela mesto nuZno zauzeto mesto - jer da nema
praznog - tako je i kod uma mesto oblika odredeno, jer da um i nije nista drngo
do moc odredenja: ni prostor nije nista od toga sto u njemu moze biti niti sto u
njemu jeste vec je to sto je u njemu nu2no njime odredeno, pa je tako i um/mis-
ljenje po nu2nosti moc ejdetizacije a ne oblik pored oblika: onje oblik oblika, i
time nuZno oblikovanje samo. Vezu ova dva "prostora" moZemo uspostaviti u
Aristotelovoj "kosmologiji" jer da tn fizikalni prostor oCigledno prelazi u
singnlarni i totalno strukturirani prostor jedinstvenog i jednog sveta (definisa-
ne dimenzije i pravci kretanja, prostoma bijerarhija elemenata, prima! kruZnog
kretanja, itd.): kao sto je svet po bivstvu uman tako i um kod Aristotela po bicu
ne moze konacno biti nista drngo do svet, i bas zato ne moze biti nista sto jeste
pored drngog, jer nema niceg Drugog.
175
 ODUSIIII
veno, o onom sto za tim zaostaje nece mis1iti s1abije
5 I
stavise jace: jer, to sto opata /ne cini to/ nezavisno od
a um je odvojen. No, kad on postane sve to pcojeciinaCirro
/exaar:a/ na taj nacin kao sto se to kaze za onog koji
tvomo zna (a to se zbiva onda kad uzmogne sam od
da de1a), on i tada u nekom smis1u jest po mogucnosti,
ne jednako kao pre nego sto je razumeo i otkrio: tada
10 I
moze misliti sam sebe.
No, buduCi da je jedno velicina a drugo bit velicine
j.teyeiJet dvatl, te voda i bit vode (a tako je i kod mrtogc
toga drugog, a1i ne kod svega, jer kod nekih /stvari/ je
isto)20 , tada /dusa/ bit mesa i meso prosuduje ili
razlicitim i1i necint sto se drugacije odnosi, jer meso
15 postoji bez tvari vec je kao prcavost, ovo-u-ovom.luttol'n·
/anal prosuduje toplo i hladno, i /sve/ ono cega je
neki odnos /Myo~/, a necim drugim - bilo da je to odvori-.
vo, i1i da se odnosi kao iz1omljena linija prema sebi
kad se ispravi - prosuduje bit mesa. Takode, kod onog
postoji u odvajanju to pravo je kao to prcavo zato sto
vezano za neprekidnost, a njegova sustina /r:o r:( ~v d
20 I
je nesto drugQ, ako se raz1ikuju bit pravog i pravo; neka
bude dvojstvo. Onda se to prosuduje necim drugim ili ·
necint sto je u drugaCijem '!odnosu/. Kao sto su dakle te
stvari u celini odvojene od tvari, tako je i sa onim sto umu
20 Bice i bit se poklapaju kod onog sto nema tvar. To vl!Zi prvenstveno za ma:
tematicke predmete, ali i za Um i za Razum, tj za eiste oblike/sustine. No, ovde
se postojanje i funkcija Uma vezuje za oblik kao takav, te je Um otvorenost
sveta sustina. Aiistotel referira na svoj deZumi prirrrer prcavost-zakrivljenost;
jer da prCavost"- nije odvojiva od nosa, ali da konkavnost jeste, ali tako je i kod
11
mesa /kao dela zivog telal, jer ono je meso ukoliko je postignut nek:i definisani
odnos /J..Oyo,, ratio/ osnovnih elemenata: ne moze to zivo tkivo postojati kao
takvo a da 11 elementi" ne budu u tarn i tom odnosu, a sam odnos nije posledica ,
postojmifa elemenata niti ejdetsk:i od njih zavisi vec je zapravo obramo. To
direktno vodi ka pojmu Uma kao svetu sustina, i samo tako je Aristotelova
kritika platonizma i plauzibilna i podsticajna.
176
ODUSIIII
pripada. Moglo bi se postaviti pitanje kako um moze mis-
liti ako je prost, bestrpan, i ako ni sa cim nema nista
25 I
zajednicko, kao Anaksagora sto veli, ako misliti znaci
nesto trpeti (jer utoliko ukoliko oboima nesto isto pripada,
cini se da jedno dela a drugo trpi), a i ako je pored toga i
sam umstven? Jer, i1i ce i drugint /bicinta/ pripadati um,
ako on sam nije umstven na osnovu drugog, a to urnstveno
je jedinstveno po vrsti /döet/, ili ce posedovati nesto
pomesano sto ga cini umstvenim kao i sve drugo. Ustvari,
30 I
trpljenje je ranije od njega odvojeno s obzirom na nesto
zajednicko, zato sto je u nekom smislu um po mogucnosti
sve umstveno, a usvrhovljeno nije nista od toga pre nego
430a sto misti; a po mogucnosti je u tarn smislu 1kao kod p1oce
za pisanje na kojoj nista nije usvrhovljeno napisano:
upravo to biva kod uma21 • I on sam je umstven kao i sve
umstveno. Naime, kod onog sto je bez tvari isto je to sto
5 I
misli i to sto se misli, jer isto su posmatracko znanje i ono
sto je u tom smislu spoznatljivo. No, valja ispitati razlog
tome zasto on ne misli uvek. Kod onog sto ima tvar svako
pojedino umstveno jest po mogucnosti. Dakle, njima nece
pripadati um (jer um takvih /stvari/ je moc nezavisna od
tvari), a njemu ce pripadati to umstveno.
10 5 No buduCi da u celini bica !ev cm&an r:n qn3oet/ kod
svakog roda postoji s jedne strane tvar (to je ono sto je sve
od toga po mogucnosti), a s druge uzrok i to tvoracko, zato
sto ih sve stvara, kao sto je to slucaj sa vestinom u odnosu
na tvar, onda je nüZno da ove razlike postoje i kod duse. I
15 I
um je s jedne strane takav time sto postaje sve, a druge
time sto sve stvara, kao neka sposobnost, slicno svetlosti,
jer i svetlost na neki .nacin od onog sto je boja po moguc-
nosti stvara delotvomu boju. I, ovaj um je odvojen i bestr-
pan i nepomesan buduci da je u svom bivstvu delotvornost.
Jer uvek je vrednije to sto dela od tog sto trpi, i nacelo od
21 V.D.n., st.205.
177
 ODUSIIII
20 tvari. A I delotvorno znanje je istovetno samoj stvari
ng&yJ.Lan!: u jednom je znanje po mogucnosti ranije
vremenu, ali u celini föJ,:wc,l nije ni po vremenu /ranije/
vec /za njega ne va2i/ da nekad misli a nekad ne
Ukoliko je odvojen onje samo ono sto u bitijest /ÖTIEQ
n/, i to je jedino Iu nama! besmrtno i vecno (no mi se
25 ne secamo, zato sto je to bestrpno, a trpni um je I pr•OPiid-
ljiv), i bez njega nista ne misli.
6 Misljenje tog sto je nedeljivo22 postoji kod onoga
cega nema la2nog, a tamo gde postoji i laz i istina tn
postoji neki sastav misli koje su kao jedna - kao sto
dokle veli'3 da "na njoj mnogima glave bezvrate >L.Lu..•o-.
22 Aristotel ovde ima u vidu nedeljivost kontinuuma, odoosno to da ko1nthmum
prethodi delovima koji su u njemu samo po mogucnosti: mozemo deliti du:Z
koliko hocemo delova, ali to ne znaci da se ona delotvomo od njih sastoji.
drugom smislu "nedeljivost" se ovde odoosi na ejdetsko jedinstvo i na
ljivost oblika: u odredenju se samo metaforicki moze govoriti o delovima
denja buduci da je odredenje stav identiteta i tako kontinuum. Tako razlika
neki deo odredenja jer ona mora istovremeno biti razlika najblizeg roda i
pojeticka, rod sa sobom dob.osi i sve svoje razlike. Recju, odredenje nije
ticki stav, jer nije ni sinteticko niti je uopst~ stav. Jako jeste jezicki izraz
ne, ono manifestuje najveCu moguCu bliziiiu bivstva- i biCa, jer u njemu
pokazuje da je bivstvo ejdetski uzrok vlastitog bica (za Aristotelovu
odredenja, odoosno njegovu usiologiju, v.Metaph.VI-IX, T.iX ovog Izdanja;
ovde se usiologija ocigledoo pretpostavlja kao utvrdeno skolsko "gradivo").
23 V.Emped.Fr.B57. Ovi delovi lutaju razdvojeni u vreme vladavine Mrmj•e.
Aristotel koristi ovu Empedoklovu pesnicku sliku kao ilustraciju sintoticke
kcije misljenja:_ Ljubav je princip spajanja i jedinstva analogan Umu, te
stotel verovatno hna u vidu "telad sa ljudskom glavom" i slicne neodrZive
jeve kod Empedokla, jer da se moze "spojiti" nesamerljivost i dijagonala
lainom stavu (dijagonala nije nesamerljiva sa stranicom, odoosno postoji ··
va zajedniCka mera) i u suprotnom istinitom stavu. Jasno je da se radi o
stvu sinteze predikacije, i da se ova sinteza shvata kao temporalna i orrtoguc<,na
jedinstvom tog nedeljivog u dusi. Thne se i diskmzivno misljenje
teoriju mna/misljenja.
178
ODUSIIII
se", I a potom da se usled Ljubavi sastavljaju, tako se i ove
/misli/ kao odvojene sastavljaju, kao na primer nesamerlji-
430b vost i dijagonala; a ako seI /misljenje/ tice onog sto je bilo
ili onog sto ce biti, dogada se to tako sto ono primislja i
pridruZuje vreme. Jer la2 je uvek u spoju: i kada se tvrdi da
je belo ne belo, spojilo se belo i ne belo. No, moze se tvrdi-
ti i da je sve ovo neka podela. Medutim, nije la2 ili istina
5 samo to 1 da je Kleon beo, vec ; to da je bio ili da ce biti.
To sto to cini necim jednim je u svakom od ovih /slucaje-
va/ um. A posto je to nedeljivo dvoznacno, ili po moguc-
nosti ili delotvorno, nista ne sprecava /mnl da misli to ne-
deljivo kad misli du:linu Ger ona je delotvorno nedeljiva), i
da to cini u nedeljivom vremenu, jer vreme je deljivo i ne-
10 deljivo slicno kao I du:lina. Nije dakle moguce reci sta mis-
li u svakoj od polovina, jer ova ne postiji osim po moguc-
nosti, ako nije podeljena. No, ukoliko misli svaku od polo-
15 vina ogvojeno, tada ce istovremeno i vreme podeliti; I no,
tada /ih misli/ kao da su duZine. Ako /misli duZinu/ kao da
je iz obe /polovine/, tada ih misli i u vremenu koje obema
/odgovara!; no, /misli ih/ priluceno, tj. ono sto misli /ne mi-
sli/ utoliko ukoliko su one deljive u vremenu u kome su
deljive vec ukoliko su nedeljive, jer i u njima postoji nesto
nedeljivo, sto verovatno nije odvojivo i sto cini jedinstve-
20 nim du:linu i vreme. I to v.Zi za sve sto je neprekidno, I i
za vreme i za duZinu. A ono sto nije deljivo po kolicini vec
po obliku misli on u nedeljivom vremenu i tim nedeljivim
u dusi. Sto se pak tice tacke i svake podele, tj. toga sto je u
tom smislu nedeljivo, to je ocito kao lisenost24 • Isti dokaz
24 Sinteza temporaloosti vers. jedinstvo kontinuuma. Tekst do kraja ovog §6
tematizuje kontinuum misijenja ukoliko je ono temporalno, i kontinuum pro-
stora/duZine i vremena. Aristotelov primer se odnosi na "miSljenje duiine":
drogim recima, to bi bio problern noetske konstitocije opa:Zaja date du:Zine. Du-
Zina je kontinuum i u tom smislu je deljiva u beskonacno, ali "moguce je misliti
je u nedeljivom vremenu", dakle u smislu totom simul. Velika analogija kon-
tinuuma (du:Zina!prostor, kretanje, vreme) ovde se pokazuje u svom izvornom
179
 ODUSIIII
va2i i za sve ostalo, kao na prirner kako /dusa/ spoznaje
ili crno: spoznaje ih u nekom smislu pomocu njima
nog. To sto spoznaje mora biti po mogucnost /to/ i
25 I
mora biti u njemu. No, ako necemu nijedan od <m.,-olk-o
nije suprotan, tada to sto samo sebe spoznaje jest de.lotvm
nost i odvojeno je. No, tvrdnja je ndto o necem, m•o-K:ao,
poricanje, i svaka je istinita ili !afua; a um nije uvek
vec je taj koji se tice stastva u smislu sustine istinit, i
25
nesto 0 necemu : kao sto je videnje (vlastitog pr·edJm.eta
obliku, dakle u svom izvoru. Aristotel na ib.l.J8-22 tvrdi da je konti:Jmum .
ukoliko postoji - moguc zato sto su podele ionako "prilucene": mogu ga
kako mi je volja ali ne mogu ga podeliti, jer nema konacnih delova. To sto
jedinstvenim duZinu i vreme, to nedeljivo, veC je u njima. Time se tvrdi
bez misljenja jedinstvo kontinuuma vec noetsko po sebi (zato su sve
prilucene), odnosno tvrdi se postojanje uma po sebi, tako da ovde moramo
da je Aleksandar u pravu kad tvrdi da Aristotel ovde ipak ne govori samo
"ljudskom umu". Staje to Sto CinijedinstVenim duZinu i vreme?
Sto se tice tacke i "svake podele" (pod tim "podelama se podrazumevaju
linija i povrsina ukoliko su one granice: linija je granica dve povrsine. a
Sitiaje granica "Cvrstih" tela) one se spoznaju negacijom kontinuuma
25 ou ~l >ecmx n voc;. ÜV-!J je ideja predpredikativne istirre kao osnova
priblizavanje Uma i opa2anjli. Dok kod sinteze misli postoji mogucnost i
i la2i, jer Iai je uvek u spoju ho yi'l.g weii'Öoc; i:v ouvtleoet i'l.eC, v.ib.l.3/,
Cisti opa2aj ni umni uvid nisu spoj. Odnosno uma ova razlika prema
zivnom misljenju je od odlucujuce vafuosti: izraz Uma zato nije tvrdnja
poricanje) veC odredenje, tj. on jeste "moC" odredenja, ili "moC principa":
se jasno povlaci razlika izmedu epistemickog diskursa i ontologije, izmedu
zuma i uma; transformacije ove razlike moZemo pratiti kroz celu
metafizike. Odnosno veze uma i opa2anja poenta je prvenstveno u neoolsre·do-
vanom odnosu J>rema 11predmetu", jer da veC veza opaZaja i prijatnog
dovodi opazanje u poziciju analognu potvrdivanju ili poricanju, n tefuji ili ·
izbegavanju, i time u sferu analognu predikaciji. Neposredni opaiaj, jasno,
odredenje jer onda bi sustina bila opazajna, ali uvid je zaista slican opazaju
formi "to je to": to je prepoznavanje cistog oblika koje Platon vidi u
"najednom, iznenada", to i:~a(cpvT)c; (up. Aristotelovu analizu hrabrosti u
Nich.lll7a22: odgovor na opasnost bez pripreme i bez prethodnog treninga
slicnim okolnostima" je izraz autenticne hrabrosti).
180
ODUSIIII
I
istinito, a to da Ii je covek beo ili nije nije uvek istinito,
tako je kod onog sto je bez tvari.
7 Delotvorno znanje je istovetno stvari. /Znanje/ po mo-
gucnosti je kod neke pojedinacne /stvari/ ranije po vreme-
nu, a u celini /ÖA."G>r;/ nije /ranije/ ni po vremenu. Jer sve
postalo jest na osnovu onog sto je usvrhovljeno. No, oci-
gledno je da to opa2ajno prevodi to sto moze da opaza
5
I
iz moguceg bica u delotvornost, jer ono niti trpi niti se
podrugojacava. Zato je to drugi oblik /eiöo~/ kretanja, jer
kretanje je delotvornost tog nezavrsenog, a razlicita je od
toga delotvomost prosto-naprosto, ~- /delotvornost/ tog do-
vrsenog.
Eiern, opa2anje je slicno prostom izrazu /r:y cp&vat/ ili
26
misljenju ; no kad je prijatno ili bolno, tada ono tr.Zi nesto
10 I
ili izbegava kao da je potvrdilo ili poreklo, te su utivanje
ili bol delotvornost usled te sredisnje moci opa2anja /usme-
rena/ ka dobru ili zlu kao takvim. Izbegavanje i tefuja, kao
delotvorni, isto su, tj. tefuja i izbegavanje se ne razlikuju ni
medusobno ni od moci opazanja, ali njihovo bice /r:o ei-
15 vat! je drugacije. Predstave postoje kao opazaji u dusi I
koja razumeva. Kad za nesto tvrdi ili porice da je dobro ili
26 V.ib.430b29. Opa2anje je slicno misljenju utoliko sto moze postojati i mimo
predikacije: vidim crvenu boju i ne tvrdim da je ovo ili ono crveno. No, ukoliko
je opazaj povezan sa bolom ili sa zadovoljstvom, dolazi do izbegavanja necega
ili teZnje za tim i to ima strukturu analognu afirmaciji i negaciji kod stava.
Ocigledno je da to vec nije samo fuukcija opa2anja - refleksni odgovor na hol
doduse pokazuje suprotno, ali to bi ovde bilo van konteksta Aristotelove teze
vertikalnog uklapanja opa2aja odozgo u vise psihicke fuukcije, jer Aristotel u
11
zadovoljstvu 11 i "bolu" ovde podrazumeva njihovo odloZeno dejstvo i odgovor,
ij. podrazumeva opazaj vremena, a to se neposrednim opa2anjem kao takvim
ne moZe postiCi. To je nuZ:no isposredovano predstavljanjem i 11 razumevanjem"
/tfi öE Öt<XVOT)tt><ii wuxfi, v.ib.l.J5/. No, on za tefuju/izbegavanje tvrdi da se
delotvorno ne razlikuju od opa2anja (to bi bilo isto sto i reflesna reakcija), ali
da im se bice razlikuje, tj. da na njih uticu i predstavljanje i razum (ne mogu
sebi reCi da ne Cujem ono Sto Cujem, ali teZnju i1i izbegavanje mogu postiCi
samo ako opa2aj nije odvojen od predstavljanja i razumevanja).
181
 ODUSIID
zlo, to izbegava ili tome tezi. Upravo zato dusa nikada
misli bez predstave. Kao sto je vazdub na odredeni
uticao na zenicu, a ova na nesto dmgo, i slub na isti
a to poslednje je jedinstveno, i jest jedinstveno srediste,
20 I
muje bice nmostveno ...
Sto se pak tice toga cime /dusa! prosuduje to cime se
likuje slatko i toplo, o tome je i ranije27 bilo reci, ali
to reci i na sledeci nacin. To je nesto jedinstveno, no
je/ u tom smislu kao sto je to medas /ögoc,/, a ovi su
jedinstveno po analogiji i po broju i svako se prema
kom odnosi kao sto sei oni medusobno odnose. Jer u
je razlika ako se pita kako /dusa! prosuduje ono sto
25 istog roda 1ili ono sto je suprotno, kao sto je to belo i
Neka se A, belo, odnosi prema tom B, cmom, kao r
.6.: onda VaZi i obratno. Ako su sad r A prisutni u jedlnml);
tada ce se oni odnositi isto kao i .6.B: bice nesto isto i
431b no, a njihovo bice nece biti isto; isto vaZi i za one. IstiI
log vaZi i ako je A slatko, aB be!o28 •
Dakle, to sto misli misli oblike u predstavama, i kao
je kod /opaZaja! za njega odredeno to cemu treba da tezi
to sto treba'da izbegava, isto je tako pokretano i ne:za,•isrtd
5 I
od opaZanja, kad se odnosj na predstave: na primer,
/neko/ opaza da je baklja vatra, tada to spoznaje
27 To je teorija zajednickog cula, v.ib.III.1-3.
28 Aristotelov tekst je ovde i saZet i nejasan /od a22 do 43 Ib1/, a verov•ttni
smisao je poredenje misljenja i zajednickog cula /v.Philop.516.3-22/, odloos:n&
konacna veza .misljenja i opazanja. Pod r i ß treba onda po•drazwne·vatl
odredbu belog i odredbu cmog: onda obrtanjem proporcije dobijamo da se
odredba prema odgovarajucem opaZaju odnosi kao droga prema drogom, tj.
je odnos konstantan. Isto se dobija i ako opaZaji nisu istog roda (slatko i
jer onda se proporcija uspostavlja izmedu misljenja i zajednickog cula, a
izmedu misljenja i videnja (bilokojeg pojedinaenog cula) kao u pocetuom
caju. Dokaz zapravo priprema tezu koja sledi: misljenje je praceno pr•eds:ta''"'
1janjem. Kao i u vezi mis1jenja i predstavljanja pod tim "sto misli" Aristc•tel
podrazumeva prvenstveno razum.
182
ODUSIID
/culom/, ali kad vidi da se ona kre6e29, /shvata/ da je nepri-
jateljska; no, ponekad na osnovu predstava ili misli u svo-
joj dusi, bas kao da vidi, zakljucuje i odlucuje o onom sto
ce biti u odnosu na to sto je sada prisutno h:a 1tctQ6v~o:/, te
kad kaze da je to tamo prijatno ili bolno, bezi odatle ili tezi
10 za tim, ... 1tj. u svakom slucaju mora nesto uciniti. Stavise, i
to sto je nezavisno od delanja, istina i laz, nalazi se u istom
rodu kao dobro i zlo, a razlikuju se po tome da Ii je jedno
uzeto prosto-naprosto ili u necemu.
Sto se pak tice onoga o cemu se govori u izdvajanju /od
tvari/, to je ovako: kad bi neko delotvomo mislio o prca-
vosti ne utoliko ukoliko je prcavost vec odvojeno utoliko
15 I
ukoliko je to zakrivljeno, tada bi to mislio bez puti u kojoj
je to zakrivljeno. Tako misli matematicke /predmete/ kao
odvojene kad ih misli kao njih same, iako oni nisu odvo-
jeni. No, u svakom slucaju delotvorni um jest isto sto i
stvari, a sto se tice toga da Ii on sam, iako nije odvojen od
velicine, moze misliti nesto sto je odvojeno, ...to valja
ispitati kasnije30 •
20 8 Nakon sto smo saZeli sve ovo sto smo rekli o dusi, reci-
mo sada iznova da je dusa na neki nacin sve sto jeste h:a
öv~o:/, jer bilo da su bica opazajna ili da su umstvena, zna-
nje je u nekom smislu /predmet/ znanja, a opaZanje je
/predmet/ opaZanja. Treba ispitati zasto je to tako.
25 I
I znanje i opaZanje dele se u odnosu na stvari Ir:& 7tQ&y-
~o:~o:/: ono koje je moguce odnosi se na to sto je moguce, a
ono koje je usvrhovljeno n.a to sto je usvrhovljeno. A kod
duse njena moc opazanja i njena moc spoznaje jesu po mo-
gucnosti te /stvaril, jedna je to sto se moze spoznati a dmga
29 ReC je ovde o "praktiCkom" umu: izbor se moZe izvrSiti na osnovu opa:Zanja
(ovo nanosi hol, dakle treba ga izbegavati), ali i na osnovu veze opaZanja i
predstave (primer sa bakljorn), ili samo na osnovu predstavljanja ("bas kao da
vidi"), kao sto predstava 0 buducem zadovoljstvu i1i neprijatuosti dovodi do
toga da se za necim tezi ili da se nesto izbegava.
30 V.ib.432a3-l I.
183
 ODUSIIII
to opazajno. No nufuo je da one budu ili same /te stvari/
njihovi oblici. Jasno je da ne mogu biti same /te stvaril,
432a I
nije kamen u dusi ve6 njegov oblik. Dusa je zato slicna
ci, jer i ruka je orude oruda, bas kao sto je i um oblik
ka i opa:l~e oblik tog opazajnog31 • A posto, kako se
ne postoji nista stvarno /1tg&y[J.a ouiJev/ odvojeno od
5 I
zajnih velicina, tada se to umstveno nalazi u tim opaz~LJ,
nim oblicima, i to kako ono o cemu se na osnovu
janja govori tako i sve ono sto je svojstvo ili trpnja
opa:lajnog. Upravo zato /covek/ niti moze ista nauciti
shvatiti ukoliko ne opaza, a kad nesto posmatra nufuo je
istovremeno i neku predstavu posmatra: predstave su
10 I
opa:lajima, s tom razlikom sto nemaju tvar. No, pred:;ta·v-
ljanje se razlikuje od tvrdnje i poricanja, jer istina ili laz
u spoju misli. Sta moze razlikovati izvorne Ir:& 1t~'w''et!
misli od toga da budu predstave? Svakako, ni ostale ,,m,.u.
nisu predstave, premda nisu Iisene predstava32 .
15 9 Dusa, tj. /dusa! Zivih bi6a, odredena je dvema mo,6inaa:
/mo6i! razlikovanja sto je delo razuma i opa:lanja, i
toga moci proizvodnje prostornog kretanja. Odnosno uma
opazanja doyoljno je ovo sto smo odredili, a sto se
20
/mo6i! pokret1\nja, treba ispitati sta je uopste u dusi
I
da Ii je to neki njen deo koji je odvojiv bilo po velicini
po odredbi, ili je to dusa u celni, a ako je neki deo, da li
to neki osoben mimo ovih koji se uobicajeno takvim nazJ-
vaju i koje smo naveli, ilije onjedan od tih. Neposredno se
postavlja pitanje u kom smislu treba govoriti o delovima
31 V.D.n., st.205.·
32 OCigledno je da se linija razlikovanja predstavljanja i diskurzivnog mislje-
nja konacno postavlja na tlu izdvajanja epistemickog diskursa. Kad bi misljenje
bilo isto sto i predstavljanje tada bi epistemicki diskurs bio isto sto i retoricki ili
poetski. No, Aristotel je oprezan kod razdvajanja misljenja i predstavljanja,
barem kadje reC o diskurzivnom miSljenju, odnosno o razumu, i o tzv. praktiC-
kom umu. Resenje koje predlaze, omogncava samobitnost teorijskog uma, ali
ipak ga ostavlja u vezi sa praktickim umom i sa razumom.
184
ODUSIIII
duse i koliko ih je. U nekom smislu cini se da njih ima bes-
25 konacno mnogo, a ne samo onoliko koliko neki razlikuju I
a po kojima su /ti delovi! razumni, strasni i pofudni /deo/33 ,
dok drugi /razlikuju/ razumni i nerazumni. Jer, na osnovu
razlika pomo6u kojih oni ove /delove/ izdvajaju, jasno je
da postoje i drugi "delovi" koji su udaljeniji nego ovi, i da
su to ovi o kojima smo upravo govorili: /mo6/ hranjenja
30 I
koja ne pripada samo biljkama ve6 i svim zivotinjama, i
/mo6/ opazanja koja se ne moze olako shvatiti ni kao nesto
nerazumno ali ni kao razumno. Takode, tu je mo6 predstav-
432b I
ljanja koja je po svom bicu razlicita od svih, a tesko je
pitanje kojoj je od tih /delova! istovetna ili razliCita, ako
neko ve6 tvrdi postojanje odvojenih delova duse. Pored
svih ovih, tu je teinja !r:o 6gexnx6v/ koja se moze shvatiti
kao razlicita od svih ovih i po odredbi i po mo6i. Besmi-
5 I
sleno je ustvari to komadati, jer ne samo da volja postaje
u razumu, ve6 i fudnja i strast u tom nerazmnom; a ako je
dusa iz tri /dela/, tada 6e u svakom od njih postojati te:lnja.
stavise, i odnosno toga o cemu sada govorimo: sta je to sto
prostorno pokre6e zivo bice?Jer, sto se tice kretanja u smi-
slu rasta i opadanja koje pripada svim /zivini bi6ima! Cini
10 I
se da ga proizvodi to sto svinia njima pripada, mo6 rada-
33 Ovo je Platonova podela duSe iz "Fajdra i, posebno, iz "DrZave". Nezavis-
11
no od toga da Ii je Aristotelova kritika Platona ovde korektna, njegov stav da je
"besmisleno to komadati!cepati" /%o:1. lho1tov öi] r:oiho Öto:o1t&v, v.ib.432b5/
od vrhunske je va:lnosti pa cak i ako se ne moze primeniti na Platona. Najzad,
broj tih "delova" je po sebi irelevantan, a Aristotelova primedba da se uopste ne
moze ni govoriti o delovima nije cepidlacenje. Radi se po njegovom misljenju
pre o mohma duse od kojih su neke zajednicke za dusu i za telo, a druge pripa-
daju samo dusi ili prevashodno njoj. BuduCi da je dusa bivstvo, mora ona po
defmiciji bitijedinstvena: dakle, u Aristotelovim terminima moci duse ne mogn
biti medusobno odvojene po bivstvu vec ako ikako "samo" po bicu i po odredbi
(dakle, u refleksiji). Takode, oCigledno insistiranje na hijerarhiji moCi vodi
-konaCno i uvek do primata i "vlasti" najviSih moCi, tako da se i time posredno
dokazuje jedinstvo duse u slozenosti njenog zivota i njenog nacina bica.
185
 ODUSIIII
nja i hranjenja; kasnije34 treba ispitati udisanje i izclisatnje
san i budnost, jer i u tome ima velikih tesko6a.
Ali, odnosno prostornog kretanja, treba ispitati sta je
i5 pokre6e zivotinju pa da se kre6e hodanjem. OCito je da I smatracki /um/ ne posmatra nista sto treba uciniti, niti ista
nije mo6 hranjenja, jer ovo kretanje je uvek radi necega,
spojeno je sa predstavijanjem i tefujom, jer nista se,
pod prisilom, ne kre6e ukoiiko ne tezi za necim ili ul<:olilco
nesto ne izbegava. Pored toga, tada bi se i biljke kretale,
imale bi neki deo koji je sredstvo /6gyavur.6v/ za to
20 I
nje. Isto tako, to nije ni mo6 opaZanja, jer ima rm10g;o
zivotinja koje doduse poseduju opazanje, ali miruju, tj.
pokretue su do svog kraja. Ako priroda niti ista stvara
lud niti propusta ista od tog sto je neophodno, osim
kljastih i nedonesenih /zivib bi6a/; no takve zivotinje
nesavrsene i nisu kljaste35 ( dokaz je u tome sto su plodne,
34 Ovo je zapravo sistemsko obezbedivanje mesta za detaijnu diskusiju
NaturaHa koja se tice upravo ovih fenomena - Aristotei to pouzdano nije
Sli~ u ovom knji.Zevnom obliku koji mi imamo danas ispred sebe, veC pre kaÜ
11 11
niz eseja koji su zapravo produ2ene fusnote za De Anima (istu najavu imamo ·
na poCetku De Sensu). Odn'o~no "moCi hranjenja", rasta i svenuCa u starosti, te
moCi railanja - jer da ce i to biti ispitano .kasnije - to samo pokazuje Aristo- .
telovu percepciju sredisnjeg poiozaja koji iauzima De Anima u celini
ontoiogije zivota, jer da ona podrazumeva i De Partibus i De Gener·ati•one
malium kao pripadajuca istraZivanja. No, onda mozemo pitati sta je to "r••niie"1
Da lije samo De Anima to "ranije", tj. gde je i u Cemu istinski poCetak
toiogije Zivota? Da Ii je samorazumljivost postojanja DoSe taj pocetak? Pn.cet>tk
mora najpre biti u Aristoteiovoj opstoj teoriji kretanja u "Fizici" i u nj<mom
prirodnom razvijanju u jednu kasmologiju (u De Caelo), ukljucujuci tu i '"'',.;;,.,'
o postajanju i propadanju iz De Gen.et Corr. U osnovi to je projekat koji
po korak prati strukturu Platonovog "Timaja".
35 Pojam nakaze /n:TJQWI-!Ct.~et./ se ovde svodi na osakacenost jedinke i nema
sistemski znacaj kao u DPA i, posebno, u DGA. Nezavisno od toga, ocigiedno .
je· da Aristotei kroz hijerarhiju zivotnib formi prati i uslofujavanje vitalnih i ..
psihickih funkcija, odnosno da je ta hijerarhija i kocipirana na temelju teorije ·
psihickih funkcija. To je nn2na posiedica samog odredenja duse kao usvrhov-
ijenosti organickog tela, ali i temeijnog Aristoteiovog stava da Priroda ne stva-
186
ODUSIIII
25 I
sto imaju svoj vrhunac i opadanje), te bi one onda mogle
imati i deiove koji slu2e za hodanje. Medutim, ni razumni
/deo duse/, a ni takozvani um nije to sto pokre6e, jer po-
govori 0 tom od cega treba bezati ili sto treba traZiti, a kre-
tanj e pripada biio onom sto nesto izbegava ili onom sto
30 I
traZi. Stavise, ni onda kad posmatra nesto takvo, on ne po-
ziva odmah na izbegavanje iii na potragu, kao sto cesto
shvata nesto kao strasno i1i prijatno ali ne poziva na strah
433a I
ve6 se pokre6e srce, a ako je to prijatno, tada se /se pokre-
6e/ neki drugi deo. Pored toga, cak i kad um nareduje i kad
razum govori da se nesto izbegava i1i da se to traZi, /covek/
se ne pokre6e, ve6 cini u skladu sa svojom zeijom, kao na
primer onaj koji je razuzdan !axganj<;l. I uopste, vidimo
5 da onaj koji ima iekarsko /umece/ ne ieci, kao da nesto I
drugo viada tim delanjem u skladu sa tim znanjem, a ne
znanje /sarno/36 .Medutim, ni fudnja ne viada tim kreta-
njem, jer oni koji su suzdrZani, iako fude i zele, ne eine
ono za Cime fude, vec siede svoj um.
10 OCigiedno je ustvari da ovo dvoje pokre6e, ij. ili teinja
iO ili um, ako se 1predstavljanje uzme kao neko misljenje, jer
mnogi /ljudi/ siede svoje predstave uprkos svom znanju, a i
kod ostalib zivotinja ne postoji ni misijenje ni razumevanje
ra funkcije za organe vec organe za funkcije. Izgradnja savr8ene zivotne forme
onda nn2no predstavlja dokaz postojanja duse u jediustvu svih njenih moci:
dak:le, savrsena telesna forma pretpostavlja dusu u njenoj celini. Jediustvo
savrsene zivotne forme i duse u svojoj celini mora kod Aristotela biti to "delo
Uma" o kojem govori Platon u "Timaju". \
36 No, sta inace pokrece, mimo i nezavisno od tog sukoba? Lekar ne mora da
pristupi Jecenju iako vidi i to u cemu je holest kao i to kakav je put do izlece-
nja. s druge strane, sukob zelje i razuma i nadmoc zelje pokazuje u kontra-
poziciji da je razumu potrebno jos nesto drugo eda bi pokrenuo /coveka/, ali da
ga ni fudnja ne pokreee po nn2nosti kao marionetu (jer, iuaee suzdrzanost ne bi
bila ni moguca, niti bi bila postovana kao vrliua), tj. to pokazuje da covek uvek
mo:Ze reCi ne svojim Zeljama i1i "nagonima".
187
-----· ..... 1
 ODUSIIII
/;\.oytafl6~! vec predstav1janje. Znaci oba ova, um i
mogu prostorno pokretati, a odnosno uma to je onaj
zakljucuje necega radi, tj. delatni um; on se po
15 I
svrsi raz1ikuje od posmatrackog /uma/37 • Doduse, i
je u celini radi necega, jer ka cemu je tefuja, to je i
de1atnog uma, a to poslednje je pocetak delanja. Zato s
brim razlogom ova dva, teznja i delatni razum, Jzg.JedlaJu
kao to sto pokrece: predmet teznje pokrece, a na osnovu
20 I
ga razum pokrece, jer da je /predmet! tefuje njeno na<;eJ<),
Pa i predstavljanje, kadgod pokrece, ne pokrece bez te!Zlme'
Dakle, to sto pokrece je nesto jedno, ta moc tefuje, jer
bi pokretala ta dva, um i tefuja, pokretala bi na osnovu
kog zajednickog oblika; kako stvari stoje, ocigledno je
um ne pokrece bez tefuje (jer volja je te:Znja, a kad ova
25 krene na osnovu razumevanja, tada i na osnovu volje
krece ), a tefuja pokre6e i mimo razumevanja, jer ~~·~~·~··
38
37 Delatni i posmatracki um razlikuju se po svojoj svrsi: svrha praktickog
Je dobro (1h pnVIdno dobro), a svrha teorijskog umaje istina. Prakticki um/ra-
~ je ovde ocigledno stavljen u slu.Zbu predstavljanja i tefuje, jer pnldnoet
teinje je nacelo i uzrok kret'Qlja u smislu svrhe, a prakticki razum oboezb•ed11je
uslove za postizanje te svrhe. Jasno )e da je za iniciranje kretanja dovoljno ,
predstavljanje (tako je kod zivotinja koje su po defmiciji "nerazumne"), a servis •
koji tefuji pniZa prakticki razum svodi se na prakticki silogizam: ako zelim to
onda moram uCiniti ovo, a ako to, onda i ovo, sve do taCke koja je u mojoj mo~
6i; sam predmet tefuje pokre6e, a sam se ne kre6e. Ovoj apstraktnoj shemi
moze se prigovoriti nista osim toga da jednako moze biti i struktma zadovo1je-
nja poroka, i da se prakticki razum uposljava kao tehnicko lice koje obezbeduje
logistiku za zadovoljeuje zelje nezavisno od toga kakva je ona. To je kod zelje
irelevantno, i utoliko je Aristotelova analiza cinicno tacna; ali ukoliko je u tom
kretanju nufuo ukljucen i izbor/vo1ja - a jeste - tada bismo dosli do zabrinja-
vaju6e posledice da je mogn6a izvorno zla volja. Jer, ne samo da llloram na6i
put do zadovoljenja :lelje ve6 moram i od/uCiti da njime krenem. ..
38 "Na osnovu" ili u skladu sa razumeva,Yem !A.oytafL6c;l? Ovaj A.oyw116~ je
zapravo "prakticki proracun", i ocigledno je da Aristotel volju/izbor /ßoiiAT]-
ot~/ vezuje za razum i da je razlikuje od teinje/zelje za zadovoljenjem koje pri-
pada i nerazumnim zivotinjama. Ovaj proraeun se ne tice ciljeva - jer to je ve6
188
ODUSIIII
je nekakava tefuja. Dakle, um je u potpunosti ispravan, a
tefuja i predstavljanje su i pravime i nepravime. Upravo
zato uvek pokre6e to sto je predmet tefuje, ali to je ili dob-
ro ili prividno dobro; ali ne svako, vec ono dobro koje se
30 I
moze uciniti, a to sto se moze uciniti je ono sto moze i
drugacije biti.
433b Dakle, jasno je da takva moc duse pokre6e, i da je to ta- I
kozvana teinja. Sto se pak tice onih koji dusu dele na delo-
ve, ukoliko ih dele i odvajaju u smislu njenih moci, dolazi
se do veoma nmogo /delova!: /moc/ hranjenja, opazanja,
misljenja, i pored toga /moc/ tefuje. Ovi /delovi/ se, naime,
5 medusobno vise razlikuju nego pofuda i strast.l BuduCi da
se tefuje suprotstavljaju jedna drugoj, a to se zbiva onda
kad su razum i :Zudnje suprotni, - to se pak dogada kod onih
bica koja imaju opazaj vremena39 (jer um zbog onog sto ce
biti za!Jteva uzdrzavanje, a po:Zuda se osniva u tom sto je
vec tu !öt& 1:0 ijöT)/, jer to sto je neposredno prijatno izgle-
da kao da je prijatno prosto-naprosto i prosto-naprosto do-
10 I
bro, zato sto /po:Zuda/ ne vidi ono sto ce biti) - tada bi to
sto pokrece bilo jedinstveno po obliku, i to bi bila moc tez-
nje kao mo6 tefuje - svemu tome prethodi predmet tefuje,
odredeno zeljom - ve6 sredstava do tog cilja. Aristotel konacno tvrdi da nesto,
pod pretpostavkom da to zelim, mogn da ho6u/izaberem ukoliko je zadovolje-
nje zelje mogn6e, bilo da je to dobro ili da je prividno dobro, samo ukoliko je
to moguce izvrsiti 17tQO:><"t6v &yo:Mv, v.ib.l.30/. Drugim recima, volja je nu.Z-
no racionalna, dobro proracunata odluka, jer u suprotnom bila bi puka zelja:
mogu zeleti nesto sto ne mogu izvrsiti - bilo da je to dobro ili da je prividno do-
bro - ali ne mogn to hteti, barem ne ukoliko volju sbvatam kao racionalnu
odluku. Svakako, ni "uspeh" u sferi onog Sto "moZe biti i drugaCije" nije zajem-
Cen, ali to izlazi samo na to da moje odluke ne moraju nuZno i uvek biti isprav-
ne, bas kao sto i nisu. U kontrapoziciji: kad bi moja volja bi1a usmerena samo
na ono Sto jeste, a ne na ono Sto moZe biti i Sto zato moZe biti i drugaCije, tada
bi zelja bila uvek zadovoljeua i bila bi isto sto i volja, jer tada bih zeleo da bude
samo ono sto jeste. Zato Aristotel i kaze da tefuja /ÖQE~tc;/ moze biti i ispravna
. i pogresna, a da um to nije nikad.
39 V.D.n., st.206.
189
 ODUSIIII
jer on pokrece a ne krece se, i to bilo tako sto je za1misiljer
iii predstavljen - no po broju tog sto pokrece bilo bi vise.
No, posto ima tri /clana!, od kojib je jedan to sto pokr(:ce.
drugi to cime pokrece, i pored toga to sto se krece, a to
15 I
pokrece je dvostruko, s jedne strane nepokretno, a s
pokrecuce i pokretano, a to nepokretno je to dobro koje
moze uciniti, to pokretno i pokretano je to sto je pre:drnet
tefuje (jer to sto je pokretano je u kretanju utolilw uk,oJilco
je predrnet tefuje, a tefuja je neko kretanje, i to dello11ror-
no), a to pokretano je zivo bice; odnosno tog sredstva
jim tefuja pokrece, to je vec nesto telesno, i s tog
20 I
ga to valja posmatrati u onim cinovima li!Qyotr;,/ koji
zajednicki za telo i za dusu40 • No zasada se moze uo,ps1teno
reci to da je ono sto orudevno pokrece to kod cega je
pocetak i kraj, kao zglob: jer kod njega su to ispupceno i
udubljeno s jedne strane kraj a s druge pocetak (zato
25 miruje a drugo se krece), te su doduse po odredenju
liciti, ali po zauzetom prostoru lfleyei7et! neodvojivi.
sve to se krece usled potiskivanja i vucenja, i zato mora
sto da miruje, bas kao kod kruga, i da odatle kretanje zapo-'
einje. Dakle,"kao sto je receno, uopste je zivotinja utoliko .
je ono sto teziutoliko.i onosto pokrece samu sebe; no,
ne tezi bez predstave, a svaka predstava je iii razumna
30 opa2:ajna.l U ovoj ucestvuju i druge zivotinje.
434a -I
11 No, i kod nesavrsenih /zivotinja! valja istra2:iti a to su
one kod kojih opazanje postoji samo putem dodira - sta je
to sto ih pokrece: da Ii je moguce ili nije da kod njih postoji
predstavljanje, i fudnja. Naime, ocigledno je da kod njib
post~Jje bol i zadovoljstvo, a nufuo je da postoji i fudnja
ako ovi /postoje/. No, kako bi one mogle imati . treba da ucini/ tada je to voija i to je ono sto pokrece. Ova aplikacija je zapravo
nje? Mozda imaju i sve ove /moci/, ali na neodretleni na-
5 I
ein, bas kao sto se i krecu na neodredi nacin. Kao sto je
receno, opazajno predstavljanje pripada i ostalim zivoti-
40 V.D.n., st.209.
190
ODUSIIII
njama, no voljno /predstavljanje/ postoji kod razumnih (jer
to da Ii treba uciniti ovo ili ono, to je vec zadatak promis-
Ijanja; i nu2:no je jednom /merom/ meriti, jer to bolje se
trazi; onda je moguce i to da se iz vise predstava naCini I
jedna}"1. u tome je i razlog tome sto /te zivotinje/ po prilici
nemaju mnenje, jer nemaju ono koje se na zakljucivanju
/osniva!. Zato tefuja ne podrazumeva volju42 : ona katkad
'41 Ovo je preduslov raciona/ne odluke kad su u J?i!anju predstave, i Aristotel
takvu moguenost izbora ostav\ja samo coveku. Zivotinje nisu sposobne za
kalkuius najpozeljnih efekata u datoj sitoaciji izbora: ovu tezu konacno ne
opovrgavaju ni mehanizmi uslovljavanja ili dresure zivotinja, jer racionalni
,izbor bi morao biti odgovor na "dilemu" u nepoznatoj situaciji, jer tek ona
pokazuje prirodu racionalnog izbora, bilo da je on ispravan ili da nije: u osnovi
moglo bi se reci da zivotinje nemaju buducnost vec da je za njih sve sto mogu
:da predstave sadasnje. Ova Aristotelova teza pretpostavlja sintezu predstava
eda bi se moglo izabrati /ev e>< nJ.et6vO>v, v.ib.l.9-IO/: uvek se bira ono za sta
se veruje da je vece dobro ili da je manje zlo, ali onds je jasno i to da se u tom
poredenju, pre Cina, mora "jednom merom meriti", odnosno da je izbor za "ve-
'ce dobro" hipoteticki silogizam. To i jeste Aristotelov pojam voijnog predstav-
ljanja liJ ßouJ.eun><lj qJav•aaial, odnosno predstavljanja/uobrazilje u funkciji
izbora: ne samo u konfliktu Zelje i racionalnosti ve6 i u njihovoj "saradnji" u
· izboru, silogisticka struktora izbora ne moze biti dovedena u pitanje.
42 V.n.38 za ovaj spis. Najpre, ne podrazurneva je kod svih zivotinja, ali ni kod
coveka utoliko sto je tefuja ta koja daje konaenu svrhu praktickog delanja: tako
je u gubljenju vlasti nad sobom pod uticajem strasti, kad jaca strast/fudnja
nadvladuje i potiskuje slabiju. Aristotel ovde povlaci paralelu izmedu mehaniz-
ma fudnje Gaca-slabija) i spozuajne sposobnosti /emonlJ.LOVt><6v/: ako intam
opste shvatanje tada to mnjenje ne pokrece; tj. ono ne moze ni obuzdati ni us-
meriti fudnju, no ako zuam da je to i to takvo ali i da sam bas ja taj !koji to
nufua za delanje jer u suprotoom volje ni nema vec je covek pod vla8cu strasti.
San~a Aristotelovajormulacija se ovde pribliZava pojmu savesti, ali moguce je
da u okviru pitanja sta je to cirne dusa konacno pokrece telo nema toliko u vidu
savest koliko konkretou aplikaciju racionalnosti eda bi ona uopste bila pokre-
tacka i delotvoma (a to je moguce samo ako sam uveren da je to to, da sam ja
taj, i da treba da delam). Istovremeno, treba primetiti da barem po ovoj Aristo-
telovoj formulaciji jednako redovno dolazi do poklapanja volje i zelje, kao i do
191
 ODUSIIII
nadvladuje, te eas ova pokrece onu, a eas ona ovu,
tefuju, kao krugla kruglu, onda kad dode do ra2:uzclan,os
15 I
l&:xgrxairxl. Ova koja je iznad po prirodi je vlastnija i
krece, tako da se ovde vec dolazi do tri kretanja lq><JQoic.;
Spoznajna lmocl se ne krece vec miruje: no posto je
jedne strane opste shvatanje i pojam, a s drnge se tice
pojedinaenog Ger ona tvrdi da takav i takav treba da
to i to, a ova da~- e to i to takvo ali i da sam ja bas taj),
20 1h ovo mnJenJe pokrece a ne to opste, ili pokrecu oba,
to ovo Ieinii tako sto ponajpre miruje, a ovo drnga ne.
12 Dakle, dusn hranjenja mora imati sve sto uopste
StO dnsu ima, od postanka pa do propasti. Jer, UuZnO je
25 I
to rodeno raste, da paraste i da svene, a to nije mclgDc(
bez hrane. Znaei nufuo je da u svemu sto raste ili vene
stoji ta moc hranjenja. Nije nufuo da opa.Zanje postoji
svih zivih bica, jer dodir ne mogD posedovati ni one
30 telo ji:dnostavno, ali ni ona koja ne mogD primiti I moze ni jedno da izbegava a drngo da uzrne. Ako je tako,
bez tvari. No, zivotinja nufuo poseduje opazanje, ako
roda nista ne stvara zalud. Jer sve sto je prirodno jest
necega, ili mora biti sapripadajuce loul-11t1:Wi-Lrx-rrxl tom
jest radi neC.~ga. Dakle, ako je svako telo sposobno za
tanje htogevt'tx6v/ iako ne poseduje opazajnje, tada bi
434b I
bilo Jmisteno i ne bi stig!6"do svoje svrhe koja je delo
rode Ger, kako ono moze hranu dobaviti? Onim /7ivo1·ini'""
mal koje su nepokretne to pripada tn odakle i izrastaju,
nije mogDce da telo poseduje dusu i um koji razlikuje a
njihovih "sukoba"; sukobi se viSe naglaSavaju samo zato Sto je u UJ'-""''JUM<!tu
razlika izmedu j:Jredstavne prirode fudnje i racionalne prirode volje. Nista se
snazi ne mo.Ze porediti sa jedinstvom strasti i volje, i to izaziva iskreno
nje pa cak i da je konacni predmet samo "prividno dobro". Daleko je uvcis<:niia
takva volja od one koja je samo sluga fudnje ili, obratuo, njen gospodar u
slu funkcije "krotitelja divlje Zivotinje" u nama. Sluga je slabic, gospodar
~aruje tu "Zivotinju" da bi zadrZao radno mesto, a u jedinstvu strasti i volje
rmamo moguCnost etiCkog Cina i njegove uzviSenosti.
192
ODUSIIII
ne poseduje opazanje, nkoliko vec ne miruje ali je rodeno;
I
no to lnije mogDcel ni kod onog koje je nepostalo, jer za-
sto ono to ne moze imati? Bilo zato sto je to bolje za dusu
i1i za telo, a po prilici nije ni ovako ni onako: jer nece ova
misliti bolje, a lteiol usled toga nece biti nista bolje). Da-
kle, nijedno telo koje ne miruje ne poseduje dusu koja je
lisena opa.Zanja43 •
Medutim nkoliko ona zaista poseduje opazanje, tada je
10 I
nfiZno da telo bude ili prosto ili pomesano. Nije mogDce
da bude prosto, jer tada nece posedovati dodir, a nufuo je
da ga ima. To je jasno iz sledeceg: posto je zivotinja uduse-
no telo, a svako telo je dodirljivo, a dodirljivo je ono sto je
dodirom opaZajno, tada je lluZnO da i teJo zivotinje bude
sposobno za dodir, ako Zi.votinja treba da se odrzi. Ostala
15 eu!a, 1kao njuh, vid, ili sluh, opazaju posredstvom ueeeg
razlieitog, a to sto dodiruje, ako ne moze imati opa.Zanje, ne
tada se ta zivotinja ne moze saeuvati. Zato je i ukus sliean
dodiru, jer on se tiee hrane, a hrana je dodirljivo telo.
2o I
Zvuk, boja i miris ne hrane lzivotinju/, niti dovode do ras-
ta ili svenuca. Zato je i nufuo44 da kusanje bude neki dodir,
jer ono je opa.Zanje tog dodirljivog i hrauljivog. Eiern, ova
Ieuiai su za zivotinju neophodna, te je .oeigledno da zivo-
43 V.D.n., st.210. ·
44 Drngim recima, dodir preko knsanja (koje je takode oblik dodira) inkorpo-
rira biljkn u zivotioju, jer da culom uknsa dolazi do razlikovanja onog sto je
hrana za tu zivotinju. Zivotinja preko dodira i preko cu!a uknsa najpre povlaci
razliku prema biljci, ali time i potvrduju svoju povezanost sa biljkom zato sto
je dodir i ukns onaj minimum, jer ta cula su nufua za njeno odrianje. Cak ne
sam dodir vec prvenstveno ukus (teza 0 kojoj se itekako moze raspravljati kad
su u pitanju dupljari i bodljokosci). Zivotinja koja se na tome i zadrzava ostaje
slicna biljci, jer ona kao ni biljka nema potrebe da se krece. A posto Priroda
,niSta ne Cini zalud, onda se ova ni ne kre6e. Zvuk, boja i miris, i njima odgova-
rajuCe funkcije u telu Zivotinje konaCno otvaraju Zivotinju za prostor - za
blizinu i daljinu kojih u dodiru nema kao sto nema ni njihove razlike - a time
sto ih otvaraju za prostor onda ih nufuo dovode do kretanja.
193
 ODUSIIII
tinja ne moze postojati bez dodira, a da su ostala
25 I
radi dobra i da pripadaju rodu zivotinja koji nije slu<Saja
no, nekima /ona pripadaju/ nufuo, kao na primer tom
krece, j er ono ne moze samo dodirom opaZati vec i na
45
ljinu ako treba da se odrzi. A do toga bi moglo doci
bi ono bilo opaZ:ajuce usled tog izmedu zato sto ovo
krece se usled opaZajnog /predmeta!, a ovo usled ovog.
30 kao sto to 1sto prostomo pokrece proizvocti promenu
gde f!L€XQt "tOU/, i kao sto to sto gura prouzrocuje da i
sto drugo gura, te je to kretanje posredno, i to sto prvo
krece gura a nije gurano, to poslednje je samo gurano
43Sa -I
gura, a to srednje je i jedno i drugo a mnogo je tog
du - tako je i kod podrugojaeavanja, samo sto tu miruju
prvo i poslednje/. Podrugojacavanje se zbiva na istom
tu, kao kad bi neko u vosak nesto utisnuo: ovaj bi bio
krenut dotle dokle je to utisnuto; kamen se ne bi polkrenu<
uopste, a voda duboko; rio vazduh je u najvecoj meri
5 I
kretan, delatan itrpan, ako miruje i ako jejedinstven.
je i odnosno prelamanja bolje to da vazduh trpi od
oblicja i boje, sve dotle dokle je jedinstven, nego da
viilenje pri i?:Jasku /iz oka! prelama. No, na glatkoj ,pvv 10,
ni/ on je jediristven, i zato,on zauzvrat pokrece vi<!erlje,
10 kao kad bi se pecat /cnwelov/ u vosku preneo sve do
govog kraja.
13 Jasno je da telo zivotinje ne moze biti prosto, mislim
primer od vatre ili od vazduha. Jer, ono ne moze imati
jedno drugo opaZ:anje bez dodira: sve sto je uduseno
15 telo sposobno za dodir, kao sto je i receno. Svi pr<lOStaI
45 Gore smo culi da visa cula postoje "dobra radi", tj. zato sto je tako bolje,
ovde se ocigledno tvrdi vitalni znacaj cula koja opaiaju na daljinu Gasno je
jedan slepi vuk ne bi daleko dogurao): ako treba da se odrii /sacuva,
oltat, v.ib.l.27/. Teza je razumljiva sama po sebi, ali Aristotel zapravo
svoju ontologiju Zivota (iz DPA i DGA) i ontologiju duse, jer se tzv. "te•orijslai
cula" direktno povezuju za konacno odelotvorenje prostora kao takvog.
194
ODUSIIII
/elementi/ mimo zemlje mogu biti cula, no svi oni prozvo-
de opaZ:anje usled toga sto /zivotinja! opaza na osnovu ne-
ceg drugog, 1j. na osnovu tog izmedu. Dodir pakjest na os-
novu dodirivanja tih /predmeta opaZ:anja!, i zato i to ime
ima. I ostala cula opaZaju doduse na osnovu dodira, ali po-
sredstvom neceg drugog, a on po prilici jedini /opaZ:a! po-
20 I
sredstvom samog sehe. Dakle, nijedan od tih elemenata ne
bi bio telo zivog /bica!. Onda ni zemljani. Jer kod svega sto
je dodirljivo dodir je kao neko posredovanje f!Lea61:11~/, i
to culo je prijemcivo ne samo za one razlike koje zernlji
pripadaju vec i za toplo i hladno i za sve ostalo sto je dodir-
ljivo. Upravo zato ne opaZamo ni pomocu kostiju, ko-
25 I
se, iii takvih /svojihl delova: oni pripadaju zemlji. Za-
43Sb I
to ni biljke ne opazaju nista, jer zemlji pripadaju. Bez do-
dira nije moguce da postoji nijedno drugo /culo/, a to culo
ne pripadani zemlji niti ijednom drugom elementu46 •
Jasno je onda i to da je nufuo da zivotinje umiru jedi-
46 Stav je visestrnko interesantan zato sto ide direktno protiv teorije u De Sen-
sn, odnosno protiv povezivanja cula i elemenata po principu jedan na jedan. Tu
je dodir ocigledno vezan za Zemlju - jer da taktilni opaiaj i jeste prvenstveno
opafuj drugog "cvrstog" tela Gasno, nije on samo to) - ali ovde se decidirano
dinamicki vezuje za "taktilne" kvalitete: toplo, hladno, itd. To konacno i nije
sporno, jer da je i nace ocigledan prirnat dodira u Aristotelovoj fiziologiji cula.
Cudi konacna Aristotelova tvrdnja da dodir, ne sarno da ne pripada Zemlji vee
da "ne pripada ni nekorn drugorn elernentu" /oÖ"tE <XÄAou 1:Glv O"totxe1wv
oÖÖEVO<;, v.ib.l.b3/. Ni u De Sensu nije ovo povezivanje cula i elemenata done-
lo nesto vise od svedocanstva Aristotelove opsesije elegantnirn i prividno ubed-
ljivim paralelama, ali nije se islo dotle da se dodiru porekne veza i sa Zemljom
i sa ostalirn elementima eda bi se ocuvala teorija cetiri elementa - cetiri cula.
Alm je to uopste cilj ovog zahvata! Dodir se ovde ocigledno izdvaja po princi-
pu minimuma senzitivnosti, tj. kao medas razlike biljaka i iivotinja.
195
 ODUSIIll
0 DUSI 111 (dodatne napomene)

5 I
no ukoliko su Iisene tog cula. Jer niti ono sto nije
moze posedovati to culo, niti ono sto je zivo mora posec!o
vati neko drugo /culo/ mimo ovog. To je i razlog tome
preteranost kod drugih opa:lajnih /predmeta/ ne uni'litav
·tCelina ovog pocetllog pasusa u De An.III predstavlja jedinstveni argu-
zivotinju, kao na primer kod boje, zvuka ili kod mirisa,
'lllent iznet u jednom dahu, i u jednoj recenici. U prevodu sam pokusao
10 I
samo ta /njihova/ cula, ali i to po prilucenosti, na
da prenesem barem deo tog kompresov:mog__utiska koj~ Ari~totelov ar-
ako je zvuk pracen guraojem ili udarcem: i pod utt<~aJe:rr
·goment ostavlja u originalu. Argument t ·pocmJe 1 zavrsava tsto.m .tvrd:
prizora i mirisa pokrece Se nesto drugo sto dodirom
njom: cuJa ima pet i ne moie i~ biti ~ise do ?et. To su sva moguca cula 1
va /zivotinju/. I. ukus unistava utoliko utoliko se dogada
sva ona su prisutlla kod savrsemh ZIVOtlnJa (one su uprm:o z_ato 1 sa-
je istovremeno i nesto sposobno za dodir. A pr·ete•rattos
vciene). Aristotelov argume~ podrazunteva kor~spondenCIJ~ c~~ 1 os-
kod tog dodirljivog, na primer kod toplog, hladnog ili
15 novnih prirodnilt tela (zemlJe, vode, vazduha_ 1 va~e), a ~ec Je d~­
dog, unistava zivotinju.l Doduse, svaka preteranost
kazaoo" /v.De Gen. et Corr.II.3/ da tilt "osnovnih tela ne moze b1tt Vtse
opa:lajnog /predmeta/ unistava culo, pa tako i to do.dirl~ivo,
od cetiri: bice pojedinacnih cula vezuje se za domina-ciju jednog od
dodir, a njime je zivotinja odredena, jer dokazaoo je da
elemeuata ili za njihove parove (vatra je prisutlla svuda, kao unu~~snja
moguce da postoji Zivotinja bez dodira. Upravo zato
toplota zivog tela). Jasno je onda da je dokaz .p~tpunos:i senz1ttv~u?
ranost kod tog dodirljivog ne unistava samo culo vec i
. funkcija kod visih zivotinja i kod coveka U SVOJOJ OSnOVI kosmofos/d.
20 votinju, jer nu:lno je samo to /culo/ da ima. Kao sto I Problem "viska" cula u odnosu na broj elemenata (cula je pet a eleme-
rekli, sva ostala cuJa zivotinja ima ne bica radi vec radi
nata ima cetiri) resava se vezivaojem i ukusa, pored dodira, za zemlju,
bra, kao sto je to kod vida /slucaj/: eda bi videla buduci
jer da je ukus zapravo samo podvrsta d~dira. Najz~d, sva cula s.u ~icev:
/zivil u vazduhu i u vodi, a uopste u /necemu/ pnJZimcmi;
no zasnovaoa na dodiru, tako da se taJ ·~problem razlike broJa cula 1
ukus /inla/ 1:_adi prijatllog i bohlog eda bi primetila ,uauu,
broja elemenata odmah uklaoja kao ~~levantao. No, on .se resa~a i fu.n-
pozelelaje i krenula.za njom, sluh eda bijoj nesto bilo ·.
kcijom vatre kao unutrasnje toplote z1vog tela, Jer da ntjedno culo ntje
25 I
znaceno, (a jezik eda bi n~sto naznacila drugoj zivotinji).
"od vatre", ali da takode nijedno cuJo nije ni moguce bez unutrasnje
toplote zivog tela. Dakle, Aristotelova argumentacija se moze osporiti u
detaljima, ali i u celini. Filopon to i Cini jer po njegovo~ misljenju ~v~e
imamo hipoteticki silogizam koji zapravo samo mask1ra petttw pnuct-
pii./v.Philop.447.17/. No, moZda je ovde va:lnija Aristotelova namera
od logicke perfekcije dokaza. Kad su u pitauju nize funkcije duse (meta-
bolizam i raznmozavanje), ali i opa:laoje, ocigledanje Aristotelov napor
da ove funkcije konacno iuterpretira u kosmoloskom kljucu, odnosno da
ontologiju duse cvrsto i konkretllo veze za ontologiju prirode. Tamo gde
se "dusa" kod njega konacno moze shvatiti kao vis vitalis, ili gde su
njene "moCi" u direktllofsprezi sa ocuvaojem Zivota, dakle opet u sprezi
sa vis vitalis (to je ponajpre slucaj kod cula, jer da ona zivotinji omogu-
cavaju da jedno izbegava a za drugim da tezi, tj. ne daju ona zivom bicu

196
197

..... I
 SRPSKO-GRCKI RECNIK

ajter, aißl]e
analogno, avaAoyov

bezdelno, CtfltQ!]<;
bezdelno, ä'l:OflOV
bez krvi (zivotinja), ävatf!O<;
belo, Aeux6v
bez razlike,itötacpoeoc;
bez ukusa, äyeuo1:oc;
besrnrtno, etßava'l:OV
bestrpno, a1taßec;
bivstvo, oUaia
biljka, <pt>OfltVOV
biljka, cpu1:6v
biti, elvat
biCe, eivat
bice, cpuotc;
bog, ße6c;
bozanski, ÖatflOVtoc;
bozansko, ßeiov
boja, XQülfla,
bol, AU1t1J
(biti) budan, eyeieeoßat
buditi se, eyeieeoßat
budnost, eye!]yoeotc;

vazdub, al]e
vazduSni, Ct€Qt vo~
(slican) vazduhu, aeetvoc;
varenje, 1tE1Jitc;
vatra, 1tßQ
veCno, ftiötov
veStina, 'tiXV11

vid, ÖlJitc;
vid, ögam.c;
vid, oe&v

429
 SRPSKO-GRCKI RECNIK SRPSKO-GRCKI RECNIK

(ono sto se moze) videti, OQO:~OV dokaz, 1tionc;

(sposobno da) vidi, <'>Qanx6v dugovecno, llO:XQ6ßwv
vidljivo, ÖQa~6v dugovremeno, 1tOAXQOV\OV
videnje, ög&v dugotrajno, 1tOAXQOV\OV
videnje, ÖtJnc; dusa, 1Jiux1j
visak, imeQox1j
vise, avfu element, o't'otxeiov
vlaZno, Uyg6v
voda, ÜÖfuQ zelja, ÖQe~tc;,
vodokradica, xUtJillÖQa ziveti, 'ijv
volja, ßoilA!]Olc; zivo, ElllJiuxov
vreme, XQ6voc; zivo (hice), (<;lov
vrhunac, axll>l zivot, (fu1j
vrsta, eiöoc; zivotinja, (<;lov
zivotinja, Ö!]QlOV
glava, xe<paA1j fudnja, e1t\Öl!lt0:
glas, <pfuv1j
gledanje, OQ&v zabluda, a1t&~1]
gore, ävt> (hiti u) zabludi, ÖtalJieuöeoßat
gorko, 1t\XQ6v (biti u) zabludi, lJieilöeoßat
zadatak, EQYOV
dajmonski, ÖalllOV\Oc; zajednicko, xow6v
dah, 1tVeillla zllidjucak,ouAAOYlO!l6c;
deliti, Öta\Qeiv zver, Ö!]Qiov
deljivo,Ö\O:\Qe~6v zvuk, <pfuv1j
delo, ilQyov zvuk, 1J16<poc;
delotvornost, ev€Qyeta zlo, xax6v
deo, ll€Qoc; znak, O!]lleiov
disanje, <ivanvotl znanje, e1t\0~1jll1]
disati, ävom:vei v znati, Ettiotaotcn
dobro, ayaß6v znati, yt yv@oxet v
dodir, a<p1j znati, yvfuQt(ew
dodir, a1t~eoßa1 zrelost, axll>l
dodirivati, &n't'eoitat
dodirivati, ßtyy&vew izbor, 1tQOO:tQeotc;
dodirljivo, a1t~6v izvesnost, Tiio't'tc;
dokaz, Aoyoc;

430 431

izdisanje, exn:veiv
izdisanje /vazduha/, E>mvolj
izjava, cpamc;
izlaganje, A6yoc;
izluCevina, 1tEQit"t6.>p.re
izraz, A6yoc;
isparavanje, itvaÖUJLiaau;
istina, Ii'- ljfreta
(biti u) istini, liA1]freuetv
(govoriti) istinu, liA1]freuetv
istinito, ltA 1]frljc;
ishrana, ~Qocplj
jezik, yAül~~a
klepsidra, ><Mljruöga
koren, p('a
kraj, ~e'-oc;
krajevi, äxeoc;, ,;& äxga
krajnje, eaxa~ov
krajnje (odredbe), ä><goc;,
kratkovecan, ßgaxußtoc;
krv, atlla
kretanje, cpoga
kretanje, ><tV1]CJtc;
kuvanje, 1te1jrtc;
kusati, yeueafrat
lagati, ljreuöeafrat
(koji) Jako uci, EUilafrljc;
lisenost, a~iQ1]<nc;
melanbolik, fte'-ano'-t><6c;
meso, CJUQ~
mesto, 't'61toc;
mesanje, ><Qiicrtc;
432
SRPSKO-GRCKI RECNIK SRPSKO-GRCKI RECNIK
miris, ÖCJft1]
roiris, 6aq>QIXV't'6v
mrak, a><6~oc;
(op.Zati) miris, oacpga(veafrat
(culo) mirisa, öacpgavn><6v
mirisanje, öacpQ1]<nc;
misao, v611J..La
misao, v611o1c;
rnisliti, Ötavoeiafrat
rnisljenje, im6A1]ljrtc;
misljenje, ötavota
misljenje, v61]crtc;
miSljenje, voeiv
rnisljenje (stav), '-6yoc;
mladost, ve6~1]c;
mnjenje, ö6~a
mnjenje, öo~a,et v
moguCe, öuva't'6v
mogucnost, Mvalltc;
mofuo, ÖUVIX't'ÜV
"x ä><ga mozak, ey><icpa'-oc;
moc, Mvalltc;
nastrojenost, Ötafrecrtc;
nauka, ema~ljl-'1]
nacelo, aex1l
nevidljivo, Ct6ea,;ov
nedeljivo,aöta(ge~ov
nedeljivo, ämftOV
nedovrseno, a~eA!je;
neZivo, thlmxov
ne moCi, Ctöuva't'eiv
neznanje, ä.yvm.a
ne znati, &yvoeiv
neophodno, avay><aiov
nerazlicito, liötacpogoc;
nerodeno, ayeV1]~0V
nepokretno, a><tV1]~0V
433
 SRPSKO-GRCKI RECNIK SRPSKO-GRCKI RECNIK

nepomesan, UfL t y!]c; opSte, xot v6v

nepostalo, uyeVT]'tOV orude, ÖQyavov
neprekidnost, auvexeta organ, ÖQyavov
nesavrSeno, Ü't'eÄ'tlc;; organicko, ÖQyavtx6v
netelesan, UUWfLa'toc; orudevno, ÖQyavtx6v
neuduseno, ihjruxov osobeno, \ötov
nos, fL UX'ti]Q osobina, 1tcißoc;
nos, p(c; ostar, ö~uc;
nuZ:no, ävayxaiov
I pamet, <pQOVT]atc;
njuh, Öa<pQ«Vnx6v
njuh, ÖU<jlQT]Ut<; ii pametan, eilftaßl]c;
parntiti, fL VT]fLOVEUEt V
(imati) njuh, Öa<pQa(veaßat, ~ (koji dobro) parnti, fL VT]fLOVtx6c;
(predmet) njuha, Öa<pQ«V'tOV 3 parncenje, fL VT]fLOVEUEt V
'
l
parncenje (odredeno), fLVT]fLOVEUfL«
parncenje, fLVI]fLT]
pluca, 1tÄ.eufL~V
pneuma, 'ltveU~a;
povrsina, e1tt<pcXVEta
oblik, elöoc; podmet, ll1tO:>!EtfLEVOV
oblicje, fLOQ<p!] podrugojacavanje, aÄ.Ä.o(f.>atc;
oblicje, axijfLa podsticaj, XtVT]atc;
odvajanje, uvatQeiv poznato, yvwQtfLOV
odvojeno(st), X~Qta't6v (1:0) pofuda,e1ttÖtf1ta
odvojivo, X~QtU't6v ('tc'i) pojava, <pat VOfLEVOV
odmah, iJÖTJ pojavljivanje, <pav'tci(eaßat
odnos, Ä.6yoc; poredak, 'tcX~ tc;
odredba, Ä.6yoc; posedovanje,e~tc;
oko, ÖfLfL« poslednje, EUX«'tOV
oko, o<pßaÄ.fL6c; posmatrati, ße~Qeiv
opa2aj, aiaÖT]fL« posmatracko, ße~QT]'ttXOV
opazajno (predmet opazanja), alaßT]'tOV postajanje, yeveatc;
opa2aju6e (moc opazanja, opazajuci deo duse), alaßT]nx6v postanak, yeveatc;
opazanje, alaßciveaßat posuda, uyyeiov
opazanje, aiaßT]atc; potvrdivanje, xa'ta<paatc;
opa2ati, alaßciveaßat pocetak, UQX!]
opste, xaß6Ä.ou (pre)poznavati, yv~Qt(etv

434 435
 ------------------------ I
SRPSKO-GRCKI RECNIK 'l ------~-----------------
SRPSKO-GRCKI RECNIK

pouzdanost, nianc;; ' (moc) razumevanja, Ötavo1]nx6v •

predstava, <pavntaia razumevajuCi (deo duse), ÖtttV01]nxov
predstava, <pav~aa~a razum(evanje), <pQOV1]0tc;
predstava, im6A1]1jnc; razumeti, ötavoeioßat
predstavljanje, <pan<X(ealtat razumeti, llavß&vet v
predstavljanje, <pav~aa(a razumevanje, öuivm.a
premeStanje, <pogti raztunni deo duSe, Aoytonx6v
preteranost, imegoxl'j razumnost, Aoytonx6v
privid, <pttt v6~evov rasprava, .l.6yoc;
privid, <pav~aa~a
rast, aÜ~1]otc;
prijemCivo, öexnx6v
(ono sto) raste, <pUO~EVOV
(koje moze) primati, öexnx6v rashladivanje, xa~<Xljlu~tc;
primiti, öexealtat red, ~<X~tc;
prinudno, avayxaiov rec, .l.6yoc;
priroda, <poatc;
prisecanje, ava~·~ vTjaxealtat savrSeno, 'tfÄ.etov
prisustvo, nagoua(a san, EvUnvtov
prihvatiti, öexealtat san, ünvoc;
prostor, 't'Ü1tO<; svetlost, <pUle;
prosudujuCe, XQt't'tX6v svetlost, <p<Xoc;
protivstavljati se, avnxeialtat svoditi, <Xv&yet V
protivstavljeno, ftv't'UCE(J.LEVOV svojstveno, iötov
prozirno, öta<pavec; svojstvo, iötov
proucavati, ltei:Jgeiv svojstvo, n<Xltoc;
put, aag~ svojstvo, n<Xlt1]~tt
svrha, 't'fÄoc;
radi, Evexa secanje, ava~V1]0tc;
radi necega, evex<X n voc; (~ou) sklad, &g~ov(a
(to) radi-cega, ~o ou evexa sklad, au~<pi:Jv(a
radanje, yevemc; slatko, y .l.uxu
razdvajati, Ötatgeiv sied, i:<pe~ijc;
(ono sto) razlikuje, XQ1 ~1x6v slediti, axo.l.oulteiv
razlog, ahia (n) sledu, i:<pe~iic;
razmisljanje, .l.oyta~6c; slika, eiöo.l.ov
razum, öt<Xvma sluh, axoTj
razum, }.oyta~6c; sluSati, ftxoUet v
razum, }.6yoc; smisao, öuivoux

436 437
 SRPSKO-GRCKI RECNIK I '
SRPSKO-GRCKI RECNIK
----------------------------
srnrt, ilavo:~o<; trpnja, 1tatlo<;
spavanje, Ü1tvoc;;
spavati, "o:tleuöet v uvek, ite(
(biti) spielen, OUJ.L1tÄE"eatlo:t •
uvo,ouc;
(biti) spojen, OUJ.L1tÄE"eatlo:t udarac, 1tA.TJYI\
spontano, o:u~6J.Lo:~o<; udisanje, eia1tveiv
(ne biti) sposoban, O:öuvo:~etv udisati, ttva;1tveiv
sposobno za dodir (tj. culo dodira), Ö:1tn"6v uduseno, eJ.LlJmxov
sposobnost, MVO:J.Lt<; u:Zivati, Tjöeatlo:t
sposobnost, e~t<; uzrok, ai~(a
spoznavati, yt yvWaxet v uklanjanje, itvo:tQetV
spoznajni, imta~T]J.LOV\"6<; ukus, XUJ.LO<;
spoznato, yvc.OQtJ.LOV ukns (culo ukusa), yeßat<;
sredina, (J.Eoov ukus, yeuo-r6v
srednj e, J.LEOOV (predmet cula) ukusa, yeua~6v
srce, "O:Qölo: (culo) ukusa, yeua~t"6v
stanje, e~t<; um, voUc;
starac, y€Ql:>V umetnost, ~•xvTJ
starost, Y!iQO:<; umno, VOT]n"6v
stvarati, 1toteiv umstveno, VOT)"t'ÜV
shvatanje, M~o: uopste, "o:MA.ou
shvatanje, Ö1t6A.T]ljn<; usvrhovljenost, ev~eUxeto:
suvo, ~T]QOV utisak, ~61to<;
suglasje, OUJ.L<pl:>v(o: uCiti, J.Lctvfi'fivet v
Sunce, TjA. to<;
hladnoca, ljlu~t<;
tvar, ÜA.T] hladenje, "o:~aljlu~t<;
tvrdnja, "a~a<paat<; hrana, ~Qo<p!]
teznja, ÖQe~t<; hraneci (deo duse), l1Qe1tn"6v
telo, Oli!J.LO: hranjenje ~QE<petv
teorijsko, tlel:>QT]~t"6v htenje, pouA.T]at<;
teskoca, 6:1toQ1o:
toplo, tleQJ.LOV cmo, J.LEA.o:v
toplota, tltQJ.LO~T]<;
trpeti, 1taaxew, Ciniti, n:oteiv
trpno, 1tO:tlT]n"6v culo, o:iatlT]Ot<;
trpnja, 1tlXtlT]J.LO:, culo, o:iatlT]~I]Q\OV

438 439
 SRPSKO-GRCKI RECNIK

Cuti, a~oUet V N
(sto moze) cuti, axoua~6v I
I
covek, ävßei;mot;

skrge, Peun•ov
•I;

i
l
Il
I
~
I
·~
INDEXRERUM

l
I
ij
j
j
Ij
I

I
j
I
I
I

440
I
________________
IN_D_E_X_RE
__R_UM
_________________ ~'I-----------------IND--E_X_RE __R_UM
__________________

5. 0 snovima, De lnsmoniis /dln/: 458a34-462bl2;

Ova zbirka Aristotelovih "psiholoskih" tekstova nije ni u nameri konci- 6. 0 proricanju u snu, De Divinatio per Somnia /~S/: 462bl3-464b19;
pirana kao jedinstveno delo. Npr. De Sensu moze se posmatrati kao cet- 7. 0 dugovecnosti i kratkovecnosti, De Longaevltatae et Braevltatae,
vrta knjiga De Anima, jer da opafanje predstavlja i sredisnju teoriju /dLB/: 464b20-467b9;
Aristotelove ontologije duse u celini, i teoriju koja zaslufuje posebnu 8. 0 mladosti i starosti, De luventute et Senectute, /diS/: 467b20-470b5;
obradu vec zbog svoje impozantnosti. Sredisnje mesto koje zauzima De
Sensu mozemo pratiti u esejima vezanim za pojedine psihicke fenomene
lI 9. 0 disanju, De Respiratione, /dR/: 470b6-480b31. ..
Odnosno izbora termina koji su usli u ovaj Indeks treba naglas1t1 slede-
(pamcenje, secanje, spavanje, budnost, proricanje u snu: dakle, u De ce: teziste je na Aristotelovom pojmu opafanja, i iz tog pojma se pira-
Memoria et Recollectione /dMR/, De Somno et Vigilia /dSV/, De lnso- midalno - dakle, s vrha - tematizuju i ostali pojmovi Aristotelove onto-
mniis /dln/, De Divinatio per Somnia /dDS/), dok De luventute /diS/,
1 logije duse: cula, predmeti pojedinacnih cula (~. boja, i~d.): veza.Cu-
De Longaevitatae /dLB/, i De Rerspiratione /dR/ imaju prvenstveno
fizioloski znacaj (zivot i smrt, problern starenja, disanje). Npr. spis dR bi
iI la i prirodnih elemenata, druge "moci duse" koJe se na opazanJU osmva-
ju, psihicki fenomeni koje Aristotel tematizuje, veza duse i zivog te~~·
mogao biti uklopljen, kao poduzi ekskurs doduse, u dPA bez vecih pro- itd. Sistemski pojmovi Aristotelove ontologije kao takve 1 ontologiJe
blema, u raspravu o srcu i o pluCima, slicno spisu "0 ishrani" koji Aris-
totel "citira" ili nagovestava, a koji nije dosao do nas. Jasno, ovo ima
j Prirode ovde su u "drugom planu".

svoj razlog u Aristotelovoj tezi da je proucavanje duse sredisnji problern 1

~
ontologije Prirode /v.De An.402a5-7/, a posebno njegove fi!ozofije zi-
vota. Citiranje se moglo izvesti prateci standardno izdanje Aristotelovih
Dela (ed.I.Bekker), odnosno navodeci samo paginaciju iz tog lzdanja,
ali time bi se stvorio i pogresan utisak da ispred sebe imamo jedinstveno
delo sastavljeno iz devet "poglavlja'~. S tog razloga, a i radi ustede pro-
stora pribeglo se ovim skracenicama u slucajevima kad se navode citavi
paragrafi ili spisi koji imaju tematsko jedinstvo; kod pojedinacnih Aris-
totelovih stavova zadrzano je uobicajeno citiranje po broju strane i reda
iz standardnog lzdanja. U takvom resenju problema koji namece samo
mnostvo zastupljenih spisa teskoce oko detekcije mesta mogu biti vece
nego inace, no onaj koji zeli da ih nade naci ce ih (izvoma paginacija je
402al-480b30, i proteze se bez prekida od pocetka De Anima do kraja
De Respiratione). "Preseci" u standardnoj paginaciji ovog toma su
sledeci:
1. 0 dusi, De Anima /dA/: 402al-435b25;
2. 0 opa2anju i o opa2ajnom, De Sensu et Sensibilia /dS/: 436al-449b4;
3. 0 pamcenju i secanju, De Memoria et Recollectione /dMR/: 449b5-
453a10;
4. 0 spavanju i budnosti, De Somno et Vigilia /dSVI: 453bl0-458a33;

442 443
1
I
1
INDEXRERUM
j
I
aya:Mv, dobro: 406b9, 410al2, 426a25, 431all; coni. istinito, 431bll;
dist. dobro po sebi i prividno dobro, 433a28-b9.
1
ayyeiov, posuda: 419b26, 460a31
ayeVT]'t'OV, nepostalo, nerodeno: 434b5
äyeua't'o~, bez ukusa: 421b8, 422a30
ayvoeiv, ne znati: opp.znanje, 410b4; 403b8, 422a30.
äyvota:, neznanje: opp. shvatanje, 410b2; propadanje secanja ili znanja,
462a22;
a/ha:(QE't'OV, nedeJjivo: 405al0, 406b2Q, 426b3J, 427a5, all; po mo-
gucnosti, delotvomo, 430b6, 427b7; po obliku/vrsti, 430b14; po bi-
cu, po prostoru, po broju, 427a5, 409a24; misao o tarn nedeljivom,
430a26
aöui<paQO~, nerazlicito, bez razlike: 409a2, 478b23; vise znacenja, 439
b19.
ctÖUVO:'t'EiV, ne moci, ne biti sposoban: 415b3, 419b2, bl7.
aei, uvek: coni. bozansko, 415a29.
aeewo~, vazdusni, slican vazduhu: 435a12.
ct!lQ, vazduh: dusa kao vazduh (Diogen), 405b22; 411a20, 419al4, a32;
izgleda netelesan, 419b34, 420a4, 427bll, b16, 425a4, 435a4-6;
coni. Vatra u odnosu na preostale elemente, 466a24; nocni vazduh,
464al4; syn. pneuma, 443b4.
ail'&VO:'t'OV, besmrtno: 405a30; dusa U vecoj meri besmrtna, 411a13;
Um u dusi, 430a23.
atöwv, vecno: 407a23; telo Neba, 418b9; tvoracki Um, 430a23.
a:ilJ!lQ, ajter: 404b14, 473b13-26, 474a2.
a:tfLO:, krv: 403a31, 405b4; prostor krvi, 456b; srce kao izvoriste krvi,
480a5; kao hrana tela, 474b4, 456a35, 469al; razlike krvi, 444a10,
458a13; coni. san, 458a21; kao dusa, 405b4 ..
a:ialJavealJa:t, opa:lati, opazanje: u samom odredenju iivotinje, 403
b27; neka trpnja, 423b31; moguce i delotvomo, 417a10, 426 a33;
delotvomo opazanje, coni. posmatranje, 417bl9, 44lb23; 455b23;
zasto biljke ne opazaju, 424a33; nufuost postojanja opazajnog pred-
meta u opa:lanju, 417b24; opa:lajni predmet cini delotvomim opa:la-
nje, 438b22; delotvomost opa:lajnog predmeta i opa:lanja, 425b26,

445
 INDEXRERUM
426a1, 431b28; ilist. opl1Zajni predmet i opazaj, u snu, 460b3; zadr-
zavanje opazaja u snu, 459b6; nije svojstvo ni duse ni te1a, 454a7·
dodir, 424b28, 423b7, 442b1; coni. posebno opl1Zanje i to opazajno,'
418a7; opazajno po sebi, 418a16; zajednicki opazajni predmeti, opp.
osobeni, 418a16, 20-24; svi osobeni opazajni predmeti sadrze
suprotnost, 442b18, 445b24; da Ii su opazaji de1jivi u beskonacno,
445b3-446a20; preteranost u opazanju, 435bl3, 423b1, 424a 29;
opazanje "ma1og", 446a4; da Ii je moguce opazati dve stva ri
istovremeno, dS.7; cime opazamo razliku opazajnih predme ta
razlicitih cula, 426b14; cime opaZamo da vidimo ili da cujemo,
425b12-25; nu:lnost postojanja jedinstvenog cula, 444a9; dist.
razumevanje /q>goveiv, q.v./, 427a17-b8; dist. nmjenje, 413b20; ilist.
mis1jenje, 427b8-29; coni. tvrdnja, 431a8; nu:lnost opazanja za
spoznaju, 432a7; vezano za sadasnjost, 418 a8, 429a11-14, b10-22,
424a2, 448a6-18; ne krecu se sve zivotinje koje opl1Zaju, 410b19.
aioi11']1J.«, opl1Zaj: opaZajni utisak, 450a31; sanje neki opazaj, 456a 26;
coni. predstave u snu, 461a19, b22; predstave kao opazaji bez tvari,
432a9, 431a15.
aioi7T]O~~, opazanje, cu]o: U odredenju zivotilife, 413b1, 436bll; kao
podrugojacavanje, 416b33, 415b24; po mogucnosti i de1otvomo,
417a13, 426a23, 428a6; kao de]otvomost, 431a5, 417 b2, 429b29,
dA.II.5, 12; opl1Zanje boja, 460a25; def.: primanje opl1Zajnog
predmeta bez tvari, dA.IIL8, 431b23, 432a2, 424a 18; brzioa
opazanja, 460a24; kao odredba i moc, 424a27-31; kao sredina,
424a4; kao moc prosuilivanja i razlikovanja, 432a 16; odnos prema
opaiajnom, 425b25-426b8; ista je delotvomost opazajnog i
opaZanja, 425b26, 426a15, 439a15; zajednicko kretanje duse i tela,
454a9, 436a8, b6; coni. sadasnjost, 449 b14; ne moze se opl1Zati ono
sto je odsutno, 425b25, 459a 24; ilist. predstavljanje, 428a5-16, a27,
413b22, 460b24; coni. budnost, 454bl, 462a18; uloga medijuma u
opazanju, 440al9; dodir, 419a26, 423b21; osobeno, zajednicko,
428b18-25; to osobeno i zajednicko u istom opazanju, 455al3; svako
opazanje ima svoj predmet, 425a20, 422b23, 424a4-11; istinitost
opaZanja, 428bl8, 427b12; opl1Zajna zabluda, 460b4; zasto imamo
vise cula. 425b4-11; pet cula, 424b22-425a13; veza prirodnih
446
INDEXRERUM
elemenata i cula, 424b30-425a9; nemaju sve zivotinje sva cula,
436bl8; dodir pripada svim zivotinjama, 413b4-9, 414a2; funkcija
cula u odrianju zivotinje, 436b20-437al, 434b24, 435b20; doprinos
cula u razumevanju, 437a3-17; problern opsteg cula, 426b8-427a16;
jediostveno culo, 425a 31; jedinstveno opazanje. i.q. vladajuce culo,
455a20; opsti i zajednicki opazaji, 458b5, 442b4; zajednicko culo,
i.q. to prvo culo, 450al0-12; nacelo opazanja, 46Ia6, b4; zajednicko
culo, coni. srce, 455b34, 456a6; coni. saznanje, 417b22
aioi71']'t"r]e~ov, culo: def.: ono sto moze primiti opazajni predmet bez
njegove tvari, 425b23; veza cula i elemenata, 425a3-7, 437 al9. 438
b 18; nema dodira samog cula i njegovog predmeta, 419a26, 422b22,
423b29, 424a24; cula ipreterano snafui utisci, 435b15, 424a29; cula
i reagovanje na neznatne promene, 459b24; zadrzavanje opazaja,
459b6; koje zivotioje imaju sva cula, dA.III.l2; culo ukusa i mirisa,
422b5, 421b32; opl1Zanje zajednickih /svojstava!, 425a13.b3; jedin-
stveno culo za zajednicka /svojstva!, 467b28, 469a12, 455a20; pos-
toji jedinstveno i glavno culo, 455a21.
aioi71']nx6v, opazajuce (moc opl1Zanja, opl1ZajuCi deo duse): dist. moc
hranjenja, razumevanja, 413b12, 414a32; kao bitno svojstvo Zivoti-
nje, 414b1; dusa obdarena opazanjem, 407a5; coni. moc hranjenja,
4Ilb30, 415a1, 414b31; postoji samo po mogucnosti, 417a6; dvo-
struki smisao moCi opazanja, 417b32; ne trpi i ne pordugojacava se,
43la5; dist. to opaZajno (jedinstvo po delotvomosti, razlika po bicu),
426al6, 43lb26; ne postoji bez tela, 429b5; coni. toplota, 425a6; ve-
za sa elementima, dS.2; izvoma moc opazanja, 450a11, 454a23; nje-
no mesto u telu, 453a24; coni. moc predstavljanja, 459a16, 458b30;
dist. nmjenje, 413b29; nije ni razunma i lisena razuma, 432a30; coni.
san, 458b2;
aioi11']'t'OV, opl1Zajno (predmet opazanja): opp.umstveno, 431b22; coni.
znanje, 417b26; def.: dodirljiva velicina u prostoru, 449 a20; v. et:
4102b16,417b27,418a8,424b2,426al6,431a4,432a5.
ai't'(a, uzrok, razlog: coni. element, 405b17; 407b7, 415b8; dist. znak,
462b27; razlog, 462b19-25; vrste uzroka, 455bl4; izdvajanje svrhe,
415b9; uzrok kretanja, 430al2; svrha, 404b2.
O:x(vT]-.ov, nepokretno: nmoge zivotinje, 432b20, 433b15
447
 ~
INDEXRERUM
UXIlli, vrhunac, zre1ost: opp. rast, smanjiva~e, 41la30, 432b24, 434a
24; opp.m1adost, starost, 479a32.
axoli, s1uh: dA.II.8 pasim; coni. tostose moie cuti, 421 b4, 422a23; 420
a4, 421b4, 422a23, 425a4, b31; po mogucnosti i de1otvomo, 426a7-
12, 425b32; jedinstvo i raz1ika s1uha i zvuka, 426a28; kao neka sraz-
mera /A6yo~/, 426a29; funkcija s1uha, 435b 24, 437a5-13; coni. vaz-
duh,425a4,420a4.
axoÄoutiei:v, s1editi: 425b5, 433a8
axouetv, cuti, s1usati: coni. delotvornost, "cuje i cuo je", 446b2; coni.
Voda, Vazduh, 419b18; prostiranje zvuka, 446b16; 417a!O, 419b18-
34.
axouo-.6v, sto moze cuti: 421b4, 426a7; coni.govor, 437a13.
axouo-.6v, sto se moze cuti: 421b4, 422a24
axgo~, -.&. axga, krajevi, krajnje {odredbe): 407a29, 423a26, 424a7.
UÄT]tieuetv, biti u istini, govoriti istinu: moc duse 428a4· nauka Um
428a17. ' ' ' '
aÄlitieta, istina: Istina u ce1ini, 402a5; 404a31.
UÄTJtili~, istinito, zbi1ja (uistinu): opp. pojava, 404a28, 430a27; u istom
rodu kao i dobro, 431b!O; kao spoj mis1i, 432all, 430a27.
aÄÄoil;>at~, podmgojacavanje: 417a31, b6; 424bl3, 435a2; 406al3,
408bl I, 415b25, 417b7-14, 435ltl
UlleQli~, bezdelno: 402bl, 407a9, al9, 409a2.
UlltYli~, nepomesan: Um, 405a17, 429al8, 430a18; zadovo1jstvo, 426
b4.
avayetv, svoditi: na nacela, 405b 12
avayxai:ov, nuzno, prinudno, neophodno: 402a23, 403a5, b20; dodir
kao najneophodnije cu1o, 414a3;
avatiulliaat~, isparavanje: kod Herak1eita, 405a26; coni. vazduh i ze-
m1ja, 443a27; coni. miris, 438b24, 445a26; isparav~e hrane, 456a
19; u venama, 456b3; u gomje de1ove, 462b7. · Mga-.ov, nevid1jivo: raz1iCita znacenja, 422a26; coni. videnje, 421b5;
rtVUtllO~, bez krvi (zivotinja): 420bl0, 42lbll; manja potreba za disa-
njem, 470. bl4; pode1a najvecih rodova zivoti~a, 489a32; insekti,
475al; nema potrebe za h1adenjem tela, 476b34; kratkovecnost zivo-
tinja bez krvi, 474b30, 466a5-I I; vodene zivotinje, 475b6-13, 475b
15; ana1ogon krvi, 456a35; njihovo srce, 469b6, 476b2, 479al; ne-
448
I INDEXRERUM
ll
l
l
maju g1as, 420b10; vodene zivotinje bez krvi opaZaju mirise, 42lb
j 11-20;
l avatgei:v, uklanjanje, odvajanje: 408a25, 435b14
avaÄoyov, ana1ogno: 421a17-28, 422b21, 423al5, 431a22.
avalltllvliaxeatiat, prisecanje: dMR.2 passim; def., 45Ia6, 45lb4,
453al0-22; dist. secanje, 453a6, 449b6; dist. ponovno ucenje, 452a4;
samo covek se priseca, 453a8; na osnovu mesta, 452a 13; brzina
prisecanja, 452a28.
cXVallVT]Ot~, secanje: def.408bl7; kako Se odvija, dMR.2 passim.
ava1tvei:v, disati, udisati: i.q. udisanje, def. 471a10-15, 471a26, 472b3,
421b14; dist.udisati, razlika izmedu udisanja i izdisanja, 476a17,
474a8, 472b27; zasto zivotinje disu, 456a8; coni.culo njuha, 419bl,
421b14-20, 422a4; rash1adivanje te1a i proizvodnja g1asa kao funkci-
je disanja, 420b17, 421a2; opp. primanje hrane, 476a28; bez disanja
nema zivota (sc. kod zivotinja koje disu), 472b27, 410b29; ne disu
sve zivotinje, 470b10, 41 Iai; ribe ne disu, 421a4
ava1tvo1l, disanje: syn.udisanje, opp.izdisanje, 480b10; i udisanje i
izdisanje, 471a7; u1oga usta, 476a20; disanje kod riba, i kitova, 475b
31, 476b23; disanje je rashlatlivanje, 478a30, 470b24; coni. srce,
420 b25, 479b19; raz1og rashladivanja, 477a15, 472b33, 473a4; do-
datna upotreba disanja, cu1o mirisa, 444a19-25, 473a19-25; coni.
telesna to1ota, 480a16; coni. zivot, 404a!O, 405b28; kod 1juspara,
475b25.
&vtigl;>1to~, covek: njegova uspravnost, 457b25, 477a12; dtiZina zivota,
466al3.
avnxei:otiat, avnxeillevov, protivstav1jati se, protivstav: za opazajne
predmete, 402bl5, 415a10; tvrdnja i poricanje, 424all;
av!;>, gare, vise: gomji, visi de1ovi tela, 416a3, 468a2, 467b33; kod co-
veka,477a22,468a7.
ve1icina, 440a27.
&1tati€~, bestrpno: s1icno ne trpi od s1icnog, 410a23, 416a32; Um, 405b
20, 430a18, 408b29; posmatranje, 408b25; spoznajni deo duse, 429a
15.
U1ta•TJ, zab1uda: dodir sa neslicnim, 427b5;
449
________________I_N_D_E_X__
RE__
R_lmd
________________ ~ ________________IND
&7toQio:, teskoca: 464h21, 403h20, 413hl6, 416a29, 417a2, 422hl9;
408a24,
ibneaßo:l, dodirivati, dodir: 423a24; dodir u tacki, 403a13; meta-
phor.472a3, 442a4
lk11nx6v, sposobno za dodir (1j. culo dodira): i.q. dodir, 413b9; 434bi3,
435al4; sta je culo dodira, dA.II.ll, 422h20, 423b30; meso/put kao
medijum dodira, 423al6, b26; pripada Zemlji, 438b30; njuh kao culo
. izmedu dodira i ostalih cula, 445a7.
&m:6v, dodirljivo: o tarn dodirljivom, dA.II.ll; coni. predmet ukusa
422al2; i predmet njuha je u istom rodu, 445a9; gde je culo dodira ~
telu, 423b23.
UQI-LO(el v, uskladivati, odgovarati:
UQI-LOVio:, sklad: def. 407b30-2; dusa nije sklad, 407h30-408a29; sta je
sklad, 408a5-9, 407b30.
UQ)(Tj, pocetak, nacelo: 430al9, 468al, 480al7; opa2ajno nacelo, 41lh
30, 468b4; coni. moc, 413a27, 467a21; vladajuce, 461b4, 463b28;
dusa kao nacelo zivih bica, 402a6, a22.
UOWI-!0:1:0~, netelesan: vatra, 405a7; dusa, 405bll, 409b21, 405a27.
a,;eA.Tj~, nedovrseno, nesavrseno: kretanje, 417al6, 43la6; nesavrsene
zivotinje, nakaze, 432b23, 425al0, 433b31, 455a8;
&1:ollov, nedeljivo, bezdelno: u vreinenu, 448bl9, 449a3, po broju, 448
a3, b21, 45la26; po obliku, 414b27
o:Ü~T]Ol~, rast: 406a13;
O:U"tOI-!0:1:0~, spontano: radanje, 415a28.
lkq>Tj, dodir: o dodiru, dA.II.ll passim; dodirljivo i nedodirljivo, 424
al2; prima! dodira, 413b5, 414a4, 414b3, 434a29, h24, 435h4-19,
455a23-27; dodir i ukus imaju sve zivotinje, 436bl3, 455a7; dis.
culo ukusa, 439al, 42la19, 434hl8; sta je culo dodira u telu, 423b
23-26; coni. srce, 439a2; Cilo dodira kod coveka, 42la20, 44la2.
&ljluxov, neuduseno, nezivo: 413a21; od zivog se razlikuje opa2anjem i
kretanjem, 403b26; 420b7.
ßoliA.T]al~, htenje, volja: teiinja, 433a23; pripada razumnom delu duse,
432b5;
ßQUY)(lOV, skrge: opp. pluca, 47lb28, 479al0-12, b3; coni. ribe, 475a
450
___E_X_RE
__R_lmd
___________________
l 11, 476a3, 476h26; disanje na skrge, 476b5; priroda skrga, 476a24,
II 478b8; skrge i srce, 478a35; nemogucnost istovremenog posedova-
nja pluca i skrga, 476al4; funkcija rashladivanja, 476al0, 478a34,
'~
·~
bl9; kod ajkula, 476a2; proizvodnja glasa kroz skrge, 420bl3; teori-
i ja Anaksagore i Diogena, 47lalsq.
! ßQO:)(Uß\0~, kratkovecan: coni. holest, 464b20; razlog kratkovecnosti,
l
j 465al0.
'
,,
l yeveat~, postajanje, postanak, radanje: radanje i smrt pripadaju svim zi-
votinjama, 478b22; def. radanje je izvorno ucesce u toploti dusevne
moci hranjenja, 479a29; spontano radanje, 415a27
y€Qtlv, starac: slabo pamcenje, 450b6, 453b4.
yeueoßo:l, kusati, imati culo ukusa: potiranje ukusa u sledu, 422b28.
yeiial~, ukus (culo ukusa): o ukusu, dAII.lO, dS.4; kao delotvornost cu-
la ukusa, 426al4; vrsta dodira, 42lal8, 434bl8, 44la3; coni. hrana,
436al5, h13, 455a7, 434bl8, 435b22; coni. srce, 439a2; tacnost cula
ukusa kod coveka, 42lal8; culo ukusa /r;o yeuanx6v/, 422h5; kao
vrsta dodira, 438al8.
yeua,;6v, ukus, predmet cula ukusa: o ukusu i mirisu, dA.II.IO, dS.4;
ukus i ono liseno ukusa, 422a29; vrsta dodirljivog, 422a8.
yeuanx6v, culo ukusa; 422b5; kao vrsta dodira, 438b30.
yf\Qo:~, starost: camp. svenuce kod biljaka, 478b28; coni. trpnja, holest,
478b21; propadanje izvorne moCi rashladivanja, 479a31; 408b20.
ylyvwaxew, spoznavati, znati: "slicno slicnim", 404bl7, 405a27, bl5,
409b26, 410a24-29; deo duse kojim ona spoznaje, 429a10; spoznaja
stastva, 402b 17.
yA.uxu, slatko: vrsta ukusa, opp. ljuto, 422bll; mesavine ukusa iz slat-
kog i ljutog, 442al3; coni. masno, 467a4; kao hrana, 442a2; camp.
mirisi, 42la27, 443b9.
yA.lilno:, jezik: kao culo ukusa, 423al7, bl7; suvoca i vlafuost jezika,
422b6; kao organ sporazumevanja, 476al9, 420bl7, 435b24; u bo-
lesti, 422b9, 462b31.
yvt:JQi(etv, znati, (pre)poznavati: pomocu opaiianja znamo samo to
sadasnje i prisutno, 449hl4, 430b22; cime spoznajemo ono sto je u
nama, 458b3; "slicno slicnim", 427b5; suprotno suprotnim, 430b23.
451
 INDEXRERUM
yvw(!tflOV, poznato, spoznato: 413a12.
ÖUtflOVto~, bozanski, dajmonski: Priroda je dajmonska, snove ne salju
bogovi, 463b14; kao uzrok, 453b23.
öexnx6v, koje moze primati, prijemcivo: opp. oblik, de1otvornost, 414
a!O.
öexeol1at, primiti, prihvatiti: telo koje moze prihvatiti dusu, 407b21.
öuil1eot~, nastrojenost: opp. tvar, coni.sposobnost, 477b18.
ÖtUt(!ei:v, deliti, razdvajati: do najmanjih delova, 440b5-10; podela kod
biljaka, nekih zivotinja, insekata, 409a9, 4llb19, 413b17, 467al9,
468a27-30, 479a3.
Ötat(!e,;6v, deljivo: deljivo po bicu, ali nedeljivo po prostoru i po broju,
427a5.
Ötavoei:ol1at, misliti, razumeti: (cf. öt&vota), dist. opaiarije, 458b!7;
moze biti i istinito i la:lno, 427b13; coni. shvatanje, 429a23; dist.
misljenje, dA.I.4.
ÖtaVOT]nX6v, razumevajuci (deo duse), rnoc razumevanja: razum kao
moc duse, 414a32; pripada coveku, 414b 18; coni. predstava, 431 a
14.
öt&vota, razumevanje, razum, misljenje, smisao: pripada malom broju
zivotinja, 415a8; zavisnost od telelmog habitusa coveka, 421a25; ra-
zum obicnih ljudi, 464a22; delatuo razumevanje kao pokretac, 433a
18.
Ötacpav€~, prozirno: dA.Il.7; ono sto je vidljivo, ali ne po sebi vec na
osnovu sebi tude boje, 418b4; svetlost kao delotvornost tog prozir-
nog kao takvog, 418b 10, 419a11; bezbojno, 418b28; boja pokrece to
sto je delotvorno prozimo, 418b 1; dovodi do ucestvovanja u bojma,
439a19, b9; nije svojstvo vode ili vazduha, 439a21, 425a1; zenica
kao to prozirno kod oka; 438b16; dist. voda, 438a14.
Ötalfreuöeol1at, biti u zabludi: opp. istinitost opazaja, 428b20; opp. biti
u istini, 452b25; uzrok zablude, 460b23.
ö6~a, mnjenje, shvatanje: dist. predstavljanje, 428a20-22; mnjenja dru-
gih, 403b22, 407b27; opste, pojedinacno, 434a16-21; moze biti la:l-
no, 428a19; coni. razum /cp(!OVT]Ot~/, 450a16.
öo~&(etv, syn.ö6~a: nije u nasoj vlasti, 427b20, dist. predstavljanje.
452
INDEXRERUM
/iUVUflt~,mogucnost, moc, sposobnost, priroda (necega): syn. nacelo,
413a26; syn. odredba i priroda necega, 424a27; syn. priroda, 439a23,
441a21, 444b33; moCi duse, 414a29; syn. deo duse, 467b17; sve mo-
Ci duse, 414a31; moc hranjenja kao najopstija i prvenstvena moc du-
se, 415a25; sposobnost videnja, njuha, 437a7, 444a24; dist. delotvor-
nost, 4!7a26, b30; kao mogucnost, 429b5, 44lb23; po mogucnosti,
402a26, 412a9, 414al6, 427a6; opp. delotvornost, 4!5al9, bl4.
öuva,;6v, moguce, mo:lno: 417a26.
eyeiQeol1at, buditu se, biti budan: 462a1 0; def. oslobadanje moci opa-
zanja, 454a32; sve sto je budno moze i da spava, 454b8; u nekom
smislu, prosto-naprosto, 462a26; posle svakog sna sledi budenje,
454bl4.
i:yxecpaA.o~, mozak: kod padanja u san, 457b28; opp. srce, 439a3; cista
i retka krv u venama koje ok:rufuju mozak,444all; veza cula vida i
mozga, 438b28; coni. culo mirisa, 438b26; hladnoca mozga, 444a0,
457b30; njegova vla:lnost, 438b29; mozak kod coveka, 444a30; veza
skrga i mozga kod riba, 476b29; kao sediste opazanja (Platon),
469a22.
ey(!"ljyo(!Ot~, budnost: o snu i o budnosti, dSV.l-3; def. 454b27; ana-
logna posmatranju, 412a25; usvrhovljenost, 412b28; svrha, 455b22;
kojim zivotinjama pripada, 454al6; zasto su zivotinje budne i zasto
spavaju,455a4-bl3, 455bl3, 458a32.
döo~, vrsta, oblik: razlika po vrsti, po rodu, 402b3; jedinstveno po vr-
sti, 4l!b21; nedeljiva vrsta, 414b27; zasto ima ograniceni broj vrsta
boja, ukusa, itd., 445b21; oblik kao nacelo, opp. tvar, 403b2, 412a8-
10, 414al4-17; opa:lajni oblici bez tvari, 424al8; syn. oblicje /flOQ-
cp"lj/, 412a8; kao delotvornost i usvrhovljenost, 412a10, 414al7; obli-
ci opazajnih /stvaril, 432a5; Um kao oblik oblika, opazanje kao oblik
tog opa:lajnog, 432a2; oblik kao odredenje, pojam /A.6yo~/, 403b2,
414al4.
eiöoA.ov, slika: predstave kao slike na vodi, 464b9-!l; kritika Demokri-
tove teorije slika, 438a12, 464a6; slike u snu, 462all; slike koje se
pokazuju kod budnih, 462a!4.
453
 INDEXRERUM
dvcn, biti, bice: opp. mogucnost, 427a7; i.q. -r:o öv, vise znacenja, 410a
13, 412b8; coni. rodovi kategorija, 410al3; opazajno ili umstveno
431b22; usvrhovljenost /ev-ce'Atxeux/ kao osnovni i glavni smisa~
bica, 4!2b8; kao sustina, 429b!O; zivot kao "bice" svega sto je zivo
415bl3; kao bivstvo i sustina, 431a19, 425b27, 450b22, 455a2!,
459a16; syn. odredenje, pojam, 449a16; razlika po bicu, syn. po od:
redbi, 427a3-5, 432bl, 454a19, 449a18-20.
eia1tve\v, udisanje: coni. disanje, 472b3; udahnuti vazduh je hladan
472b35. , /öt&freat~/, 477bl8.
bmvetv, izdisanje: disanje kao udisanje i izdisanje, 471a18; nije mogn-
ce istovremeno udisati i izdisati, 471a17; coni. zivot i umiranje, 472
a11; konacno idahnuce, 472b23; toplota izdahnutog /vazduha/, 472
b34; izdisanje pomocu skrga, 471a9; glas i zadrzavanje daha, 421
a20, b15.
eX1tVOij, izdisanje /vazduha/: con.disanje, opp.udisanje, 471a8; def. iz-
Jazenje vazduha, 480b 10; uskladenost udisanja i izdisanja, 481 b9.
t\Ä.1ti~, nada: odnosi se na buducnost, 449b11, b27.
EfllJIU)(OV, uduseno, zivo: dist. nezivo (kretanje i opazanje), 403h25;
coni. zivot, 413a21; svako zivo telo oseca dodir, 435a14; coni. toplo-
ta, 416b29.
evexa:, evexa nvo~ (-r:ou), 1:0 öu evexa;, radi, radi necega, to radi-
cega: Priroda i Um sve sto Cine eine radi necega, 415b15; kao uzrok,
opp. nuinost, 472a2; dvostruki smisao tog radi cega, 415b2, b20.
evegyeta:, delotvornost: ranija od mogncnosti, 415a19; opp. nedelanje,
416b2; opazanje, 449a1; jedinstvena delotvornost cula i predrneta
cula, 426a16; delotvorno znanje je istovetoo svom predmetu, 43lal;
coni.syn. delanje, upotreba, 415a19; jedinstvo delotvornog opazaja u
nedeljivom vremenu, 447bl8; delotvomost onog sto je dovrseno,
43la6.
ev-r:eUxeta:, usvrhovljenost: u odredenju duse, 412a27, b5; kao delot-
vomost, 417al6; usvrhovljeno bice, 43la3; opp. mogucnost, 402a26;
syn. oblik, bivstvo, priroda, pojam, sustina, 412a10-21, 414a17-27,
415b 15; kao konacni i najvisi smisao "bica", 412b9; prva usvrhov-
ljenost, 412a27-b5, 412al0-22, 417a21.
evu1tvwv, san: nekakav opa:Zaj, 456a26; kojoj moci duse pripada,
454
INDEXRERUM
diN.1; sta je i kako nastaje, diN.2; predstava koja potice iz kretanja
opazaja, 462a31; kod dece, posle jela, 461al3; vrste snova, 461a27;
odsustvo snova, 462a32; snovi kao uzroci, znaci, slucajni spojevi,
463a3-b 11; veCina snova se ne ostvaruje, 463b9; nisu poslati od bo-
ga vec su dajmonski, 463bl3.
e~t~, stanje, posedovanje, sposobnost: toplota kao uslov posedovanja
duse, 474a26; dist. tvar kod zivotinja, 477b18, 478a6; kao spoljasnje
stanje, 477b15, 478a3; coni.trpnja, 432a6, 45la27; con. nastrojenost
emiJLfllCl:, :ludnja, po:luda; con. opa:lanje, 454b31; hol i zadovo]jstvo
kao preduslov :ludnje, 434a3; te:lnja ka zadovoljstvu, 414b5, 433a25;
opp. razum, 433b6.
e1tia-r:aafrat, znati: cime dusa spoznaje, 414a6: posmatracko znanje
isto je sto i njegov predmet, 430a5; spoznajna moc je po mogucnosti
predmetznanja, 431b27.
e1tw-r:ljf1T], nauka, znanje: dist.opazanje, 417b23; odnosi se na opstost,
417b23; delotvomo znanje istovetoo je svom predmetu, 431al, 430
a20, 430a4, 43lb22; Um kao jedinstvo, nauka kao dvojstvo (Platon),
404b22; znanje o suprotoostima, 427b6; po mogucnosti i delotvomo,
412a!0-22.
e1tta1:T]flOVtx6~, spoznajni: spoznajni deo duse, 431b27, 434al6, 414
a10.
e1tupaveta:, povrsina: u teoriji boje, 439a31.
egyov, delo, zadatak: dist.bivstvo, 403al0, b12, 402b12, 409b15; zada-
tak, 444a26; 438al7.
eaxa:-r:ov, poslednje, krajnje: krv kao krajnja hrana tela, 456a34, 469a
32, 481a11.
eÖfla:lJ*, koji lako uci, pametan: coni. bolje razvijena sposobnost sef:a-
nja, 449b8.
ecpe~fi~, u sledu, sied: u secanju, 451bl8-27, 452a2.
(fiv, ziveti: etym.405b27; vise znacenja, 413a22; coni. dodir, 435b16;
biljke :live, ali nisu zivotinje, 410b23, 413a25, 467b23-27; zivot na-
kon komadanja tela, 411hl9, 413b17, 468a27, 47lb21, 479a3; co-
ni.vlaga i toplota, 466al9, 469b8, 474a25; disanje kao odredenje zi-
455
 INDEXRERUM
vota, 404a9, 480bl2.
(fonj, zivot: def.:412al3, 454al4; duzina zivota kod biljaka, 464b26;
ono sto ima zivot, 436al9; kao trajanje toplote moCi hranjenja, 479
a30; dn:lina i kratkoca zivota, 464b20.
(ii>ov, zivotinja, zivo (bice): tvar pojedinacne zivotinje, 477bl7; iz cega
su tela zivotinja, 410a30; telo zivotinje ne moze biti prosto, 435all;
zivotinje i prirodni elementi, 477a28-30; prostor gde primaju hranu,
445a24; sta pokrece zivotinju u prostoru, 432b8; te:lnja/zelja i kreta-
nje zivotinje, 433bl8; sve imaju ueku urodenu tolotu, 467b7; sve po
prirodi imaju vlagu i toplotu, 466al8; nacela zivotinja, 402a7; zivo-
tinja rada zivotinju, 415a28; njihova zrelost, starost, smrt, 478b22-
28; odredene opazanjem, 45lb25, 434a29, b23; imaju dusu opazanja,
469b4, 427al5, 467b22, 469al8; imaju opa:laj n:litka u hrani, 432a
30; mnoge nemaju vid, slub, ni njub, 415a5; sve imaju culo dodira,
413b3, 434b13-24, 435b6-17; trpnje duse su neodvojive od prirodne
tvari zivotinja, 403bl8; budnost i San, 455a27, 454a21, b24; pamce-
nje, 449b29; razumne zivotinje, 434a7; savrsene, 432b23, 468al3;
vredne, 402b4; najvece, 466al, 468al6; velike, 404b4, 466a26; ma-
le, 404b4, 466a2.
ijöeoßcn, n:livati: def.43lal0; coni.bal, 436a10; ne postoji bez opaia-
nja, 434a3; delanje usmereno ka dobru, 43la10; zadovoljstva u poje-
dinacnim culima, 442al0.
i]ÖT], odmah: opp. buducnost, 433b8.
ijA.w~, Sunce: toplota koju ono daje, 34lal2; njegova prividna i stvar-
na velicina, 428b3, 458b29, 460bl8
ßava·m~, smrt: zajednicko za sve zivotinje, 478b22; comp. uvenuce
kod biljaka, 479b4; bezbolna smrt u starosti, 479a21; prirodna, nasil-
na, 478b24.
ßei:ov, bozansko: coni. vecno, 415a29; bozanska, i.q. nebeska tela, 405a
32; Priroda nije bozanska vec dajmonska, 463bl5; Um kao to
bozanstvenije i bestrpno, 408b29.
ße6~, bog: da Ii bog salje snove,462b20.22, 463bl3, 464b21, 463bl4.
ßEQj.lOV, toplo: telesna toplota, coni. varenje hrane, 416b29, 469bl2;
456
INDEXRERUM
urodena toplota, 458a27; vracanje toplote unutar tela, 46la6.
iJEQj.l01:T]~,
toplota: predusJov zivota i duse, 474a25, 416b29; bez toplo-
te nije moguce opa:lanje, 425a6; prirodena toplota zivog tela, 469b6,
470a20; zivotua, 473a9.
ßewQei:v, posmatrati, proucavati: coni. spoznati, 402a7; dist. uCiti, 44lb
23; coni. predstava, 432a8; dist, uCiti, 44lb23.
ßeWQT]1:tXOV, posmatracko, teorijsko: 430a4; teorijska moc, tj. Um, 413
b25; opp. delatno, 407a25; posmatracki i delatni Um, 415all, 432b
27, 435al5.
ßT]Qtov, zivotinja, zver: nema Um, 429a6; zivotinje nemaju uverenje,
ali mnoge imaju predstavljanje, 428a21.
ßt yyavew, dodirivati: coni. culo dodira, 432a2.
ßQE1l1:tx6v, hraneci deo duse: 416al9, 434a26, 474bll; dusa hranjenja,
415a23, 434a22, 568b2, 474a31, 479a30; kao moc duse, 413a31, b5,
414a31, b31, 432a29, 454all, 468a28; prva i najopstija moc duse,
413b7, 415a32, 432a29, 434a22-26; preduslov svih ostalih moci du-
se, 413a31, 414b31, 454al3, 474bll; delotvomo jedinstvena moc,
468b2-a28; njegovo mesto u telu, 474a31, 476b34, 454b32; coni.
moc postajanja i radanja, 415al9, 479a30.
iöwv, svojstvo, svojstveno, osobeno: 436a4; po broju, 402a9, 403a4;
osobenipredmet opaianja, 418all-24, 428bl8, 430b29, 442b8, 455
a13, 458b6.
xaßeuöetv, spavati: uzrok spavanja, 458a26; nijedna zivotinja ne spava
uvek, 454b9; budnost u spavanju, 462a26;
xaß6A.ou, opste, uopste: 415b26, 424al7; 402b7; coni. znanje, 417b23;
zivotinja uopste ili ne postoji, ilije nesto kasnije, 402b7.
xax6v, zlo: u istom rodu kao laz, 43lbll.
xaQöia, srce: imaju ga sve zivotinje koje imaju krv, 456a5, 475b17;
analogon srcu kod zivotinja bez krvi, 468b31, 469b6-17, 479al; ana-
logon srcu nema ime, 474b3; prostor oko srca;420b26; izvoriste v_e-
na, 456bl, 468b32, 474b7; povezanost sa plucima, 478a26; com. ZI-
le, 486a18; zivot bez srca, 479a4, 468b15; polozaj srca kod riba, 478
a34-b5, 480b16; embrionalni pocetak, 479al; izvor top lote, 478a24,
457
 ~
INDEXRERUM
403a31; izvoriste i kretanja i opazanja, 456a6; neka cula su vezana
za glavu, 469a2!; u srcuje nacelo opaianja i hranjenja, 469a6, 469
b5; coni. culo ukusa i dodira, 439al; iskra duse u srcu, 478a29.
xa,;&<paat~, tvrdnja, potvrdivanje: coni. teinja i izbegavanje, 43la9.
xa,;&ljru~t~, hladenje, rashladivanje: nliZno za ocuvanje zivotinje, 474
b23; izvoriste hladenja, 456a7; coni. hrana, 470a23; kod lupanja sr-
ca, 479b20.
xe<paAtj, glava: irnaju je sve zivotinje koje irnaju krv, 456a3; u njoj nije
rnoc hranjenja, 468a24, 492b 13.
xivT}ot~, kretanje, podsticaj: nedovrsena delotvomost, 417al6, 43!a6;
coni. stvaranje, 426a2; kao izrnestanje tog sto se krece, 406bl2; u
prostoru, 432al7; sta prostomo pokrece zivotinju, 432b!4; vucenje i
guranje, 433b23; struktura kretanja, 433bl4, 403b 30, 404a24, 406
a3; dusa kao to sto pokrece, 403b20; nrnjenje pokrece u posebnoj
prilici, 434al6-2!; vrste kretanja, 406a 12, 432b9; prirodno i prinud-
no, 406b26; kao razlika izrnedu zivog i nezivog, 403b 26, 413b13;
srce kao uzrok kretanja, 456a5; kretanje (u telu) prilikorn hranjenja,
413a24; kretanje kao opsti opazajni predrnet, 458b 5; kod budenja,
463al0; kod predstavljanja, 462a8; kao podsticaj, 46lal8, 463b25;
snafuiji, slabiji, pokret, 447al4-22;
xotv6v, zajednicko, opste: zajednicki predrneti cula: kretanje, rniro-
vanje, broj, oblicje, veliCina, 418al7, 425al4, b6, 428b22-25, 437a9,
442b4-13, 455a13, 458b4; nijedno pojedinacno culo se ne odnosi na
njih, 425al3-b5; zajednicko culo, 450a!O.
XAeljruÖQa, klepsidra, vodokradica: u teoriji disanja (Ernpdokle), 473
bl7.
XQäat~, rnesanje: def. 407b31.
XQHtx6v, prosudujuce, ono sto razlikuje: coni. opazanje i razurn, 432a
16; biljke ne opilZaju zato sto nernaju srediste, 462b2.
Aeux6v, belo: 406al8;coni. svetlost, 439b!8; belo i cmo kao osnov svih
boja, 442al2.
AOYtoj.i6~, razurn, razrnisljanje: 415a8, 433a!2, b29.
Aoytonx6v, razunrnost, razunrni deo duse: razunrne zivotinje, 434a7;
predstavljanje je vezano uvek ili za razurnevanje ili za opazanje, 433
458
'
ii
j
1
INDEXRERUM
1 b20; razunrni deo duse, 432a23.
l1 A6yo~, rec, izraz, izlaganje, odredba, razurn, dokaz, rasprava, rnisljenje
(stav), odnos: 418a27; 409bl5; opp. opazanje, 413al2, 414a25, 4!8b
24, 469a28, 469a23; 414b20-23, 412a6, 402b5; po odredenju odvo-
jeno, 429al2, 432a20, 433b24; kao odreaenje, 413al4-16; coni.
syn., sustina, 412bl6; i.q. oblik, 403 b2; opp. lisenost, 403b2, 414a
13; coni. syn. usvrhovljenost, delotvomost, 414a27, 415b!4; bivstvo
u srnislu odredenja, 412bl0, b20; opp. tvar, 416al8;pojrnovi u tvari,
403a25; pojarn bez tvari, 424a24; po odredbi ranije, 415al9; kao
dokaz, 407a25, b28, 422bl7, 436b7, 477bl4; kao razurn, 428a24,
427bl4; opp. nerazurnni deo duse, 432a26; kao odnos, 426a28; od-
nos, i.q. razrnera, 410a2, 440bl9, 448a8; opazanje kao razrnera, 424a
27, 416al7; opp. preteranost ili nedostatak, 439b29, 440al5.
AU1tT), bol: coni. opazanje, 413b23; zajednicki za dusu i telo, 436a!O.
j.iUXQOßtoV, dugovecno: o dugovecnosti i kratkovecnosti kod zivotinja,
464bl9; coni. velike zivotinje, 466al4; coni. topli krajevi, 465a9;
kod biljaka, 466a9, dLB.6; vrste dugovecnosti, dLB.4; uzrok dugo-
vecnosti kod zivotinja, dLB.6.
j.IUVß&vew, uciti, razurneti: dist. posrnatrati, 441b23.
j.leAUYXOAtx6~, rnelanholik: 457a27sqq; 463bl7, 464a32; coni. bolesni
snovi, 46la22; podloznost predstavarna, 453a!9,
j.leAUV, cmo: lisenost belog, 442a26; cornp. tarna, 439b!8; u rnesavini s
belirn kao izvoriste svih boja, 442al2; kao zenica kod oka, 437bl;
cma fuc, 457a31.
j.IEQO~, deo: 402b22; delovi za kretanje, 432b25; delovi duse, v.l\fuxtj.
j.leoov, srednje, sredina: sredina oka, zenica, 437bl; sredisnja prosudu-
juca rnoc, 424a6.
j.IVtjj.IT}, parncenje: coni. predstavljanje, 450a23; kako je delotvomo,
452 b24, 450al9, 449b22; slika predstave, 45lal4; osujecenje parn-
cenja, 450b2; posedovanje i zadobijanje parncenja, 45la20-23.
j.IVT)j.IOVe6ew, parntiti, parncenje: parnti se ono sto nije prisutno, 450a
27; parnte sarno zivotinje koje opilZaju vrerne, i to time cirne i vrerne
opilZaju, 449b29, 449b22, 450al9, 45la29; coni. predstava, s/ika,
45lal5; dist. prisecanje, 449b4, 453a6; ono sto se rnoze parntiti /j.iV-
459
 INDEXRERUM
f)f!oveu,;&/, i.q. ono sto se moze predstaviti, 449b9, 450a24.
f!Vf)f!OVeDf:LU, pamcenje (odredeno): coni. predmet posmatranja, pred-
stava, shka, 450a27, 451a2.
f! Vf)f!ovuc6~, koji dobro pamti: dist. koji je dobar u secanju, 449b6
453a5; 458b21; kao vestina pamcenja, 427b19. ' delanje, te:Znja, 433a13, 432b32.
f!OQq>t], oblicje: coni. ob1ik, 407b24, 414a9; coni. syn. de1otvornost, 414
a9; odredba i ob1icje, 414a9; opp. tvar, 412a8.
f!UX'I:TjQ, nos: 421b 16; d:isanje na nos, 473a17-27, 474a9, a20; 444a28.
ve61:f)~, m1adost: def coni. sposobnost rashlaaivanja te1a, 479a30.
voeiv, mis1jenje: u pokretanju tela, 433b 12; funkcija duse nezavisna od
te1a, 403a8; d:ist. opa:Zanje, 427a26, 417b24, 427b9; nema misljenja
bez predstave, 431a17, 449b31; comp. crtanje, 450a1; bestrpno, 408
b24; kao opazanje i izkaz, 431a8; njegova tacnost, 427b9; Um i nje-
gov predmet, 430a4.
VOf)f!U, misao: sastav misli, 430a28; d:ist. predstava, 432a12; i.q. mislje-
UJe, 407a7
VOf)Ot~, mis1jenje, misao: pokretanje misljenja, 427a1, 426b22; dist. sh-
vatanJe, 427b17; -~islj~nje o tom nedeljivom, 430a26; i.q. misao,
407a7; de.latno_ nns!JenJe, opp. p~smatracko, 407a24; izbor i mislje-
nJe pokrecu dusu, 406b25; dtst. predstavljanje, 433al0-12.
VOfJ'I:tX~v,_umno: umni deo duse, 402b16, 429a30, 458bl; coni. pred-
stav!JanJe, 431b2; pamcenje nije u umnom delu duse 450a16· umna
dusa, 429a28; ' '
VOf)'I:OV, umstveno: sve je ili umstveno ili opa:Zajno, 431 b22; umstveno
se nalazt u tom opa:Zajnom, 432a5; coni. razlike tog opa:Zajnog, 437
a2; 429b3;
voll~, um: o Umu, dA.IIL4-6; jedinstven i neprekidan, 407a6; nesto bo-
zansk~ i bestrpno, 408b29; funkcija Uma u dusi, 429a10-23; pripada
samo c_oveku, 414b18; coni. teorijska moc, 413b24; 429b3; kao pros-
tor obhka, 429a27-29; kao oblik oblika, 432a2; kao ono sto ujedinju-
Je mtsh, 430b6; kako misli samog sehe, 429b9, b26-430a3; kao delo-
tvornost, 429b5-10; Um po mogucnosti i delotvorni Um, dA.III.5·
trpni um, 430a24; misljenje onog spoljasnjeg, 445b16; Um kad mis!J
1 pre nego sto misli, 429b31, a24; isto sto i stvari, 43lb17; bestrpan i
460
INDEXRERUM
nepomesan, 430a18, 429b5-a19; jedini odvojiv, 413b24; bivstvo
koje ne propada, 408b18; kao deo duse, 429a10; um kojim dusa
mis1i, 429a23; delatni Um, 432b27; teznja kao nacelo delatnog Uma,
433a14-16; u mis1u razboritosti, 404b5; uvek tacan, 433a23-6; coni.
~f)QOV, suvo: coni. miris, 422a6; 477b26; 443a2, b5.
Öf!f!U, oko: coni. Voda, 438a16, b19; kapci, 421b29; beonjaca, 438a20,
b9; vlaga u ocima, 438b19; pore od oCiju do mozga, 438b14; razlike
oka, 460 a7; glatko, h1adno, vlazno, 438a7, 42lal3; kod razliCitih zi-
votinja, 421b28; coni. mozak, 438b27; uticaj svetlosti na videnje,
459b11; videnje i dod:ir, 421a13, 423b22; dvostruki vid, 437b2-8.
6~6~, ostar: za zvuk, 420a30-b2, 422b30; za ukus, 442a19, 422b14; za
miris, 421a30.
OQiiV, videnje, g1edanje, vid: o vidu, dA.II.7; sta je medijum vida, svet-
lost, vazduh?, 438b5, 447a11; boja kao konacni predmet vidanja,
418a26, 425b19-22; pouzdanost videnja, 430b29; granica videnja,
449a25;
ÖQaat~, vid: de/otvornost videnja (v.ÖtJn~). 426a13, 428a7, 412b28,
413a1,439a15,458b3.
6Qanx6v, sposobno da vidi: to je ono sto je u oku prijemCivo za vodu,
438b19.
OQU1:6v, vidljivo, ono sto se moze videti: staje to vidljivo, dA.II.7; vid-
ljivo i nevidljivo, 42lb5; vidljivaje boja, 418a26, 419a3.
ÖQyavtx6v, organicko, orudevno: u odredenju duse, 412a28-b6; orga-
nski delovi za kretanje, 432b25; zg/obna veza kod udova kao primer
"organickog" spoja, 433b21.
ÖQyavov, orude, organ, delovi tela kao "organi": "tehnicko" orude, se-
kira, testera, 412b12; prirodno, 47ba11; telo kao orude duse, 412b-
12; ontoloski sk/op organa, 480a20, 476a11; coni. delo, funkcija, 416
a5; nedostatak organa, 41lb23, 474b18; ruka kao organ organa, 432
a2; jezik kao organ, 476a19; usta (problem diversifikacije funci-ja),
476al8; organ disanja, 420b23; organi kod biljaka, 412bl.
ÖQe~t~, teznja, zelja: opp.izbegavanje /qmyt]/, 431al1; pokrece radi ne-
461
 INDEXRERUM
cega, dA.III.IO; coni. opazanje, bot i zadovoljstvo, 413b23; pokrece
te1o prostorno, 433a13-26; coni. fudnja, 436a9; tri ob1ika tefuje, 414
b2, 433a23.
ÖcrJ.!1l, miris: o rnirisu, dAII.9, dS.5; snafui mirisi, 426b2, 429b2; analo-
gija izrnedu rnirisa i ukusa, 443b8, 440b29; sto je u vodi ukus, to je u
vazduhu (i u vodi) miris, 443b14; kako nastaje u vodi, 443a7; nuZ-
nost toplote, 444a24; odnosi se na to suvo, 422a6; opazanje mirisa
kod drugih zivotinja, 421b13-422a6; prijatan miris, coni. hrana, 444
a18; prijatni i tegobni mirisi, 443b20-444a8; culo mirisa je kod co-
veka ponajmanje tacno, 421a10, 440b31; razlikovanje mirisa po ana-
1ogiji sa razlikama ukusa, 421a27, a30, 443b9; elementi nemaju mi-
ris, 443a9; i.q. culo mirisa, 444a27, 473a25.
oacpgaiveatlctt, opazati miris, imati njub: culo mirisa je izmedu dodira
i drugih cula, 445a6; problern intersubjektivnosti kod opazaja mirisa,
446b16.
ocrcpga:vnx6v, culo mirisa, tj.njuh: kao mogucnost delotvornog opaia-
nja mirisa, 438b22; nos, i nozdrve, 421b32.
ocrcpQctV1:0V, predmet njuba, i.q. miris /<)OJ.!ll/: dA.II.9, dS.5; opazanje
onog sto ima ili nema miris, 421b6; zasto samo covek ilZiva u mirisi-
ma, 444a3-b7; culo mirisa je u glavi, 445a25; coni. hrana, 445a8;
comp. ukus, 445b 1.
ÖcrcpgT]crt~, njub, mirisanje: o njubu, dA.IL9, dS.5; delotvornost, opp.
culo mirisa, 438b21; pripada Vatri, 438b21; opazanje mirisa i u vodi,
443a3; coni. udisanje vazduha, 473a25; dist. udisanje vazduba, 444b
3-15; culo mirisa je negde oko mozga, 438b26.
oö~, uvo: usni zavijuci, 420a12; usna supljina, 420a18; coni. kretanje
Vazduba, 420a9; jeka, odjek, 420a16, 463a13; voda u usima, 420a
12.
ouaict, bivstvo: syn. bice, 478b33, 479a7; kao jedan od rodova bica,
412a6, 402a24, 416b13; kao nesto ovo, 416b13, 412a11; slozeno
bivstvo, 412a16; i oblik i tvar i njihov spoj, 412a6, 414a15; coni.
oblik, 412b13, a20-27, b5-9; coni. stastvo, 402a13; opp. prilucenost,
402a8-14, bl8-24; i.q. usvrhovljenost, 412a21-27, b5-9; kao uzrok
bica, 415b13; bivstvo pojedinacnog cula, 418a25.
ocpflctA.J.!6~, oko: neoset1jivo na hladnocu, 438a22; zenica, 437a33; vrste
462
INDEXRERUM
ociju, coni.Voda, 438a24, 444b25; kapci, 444b25sq.; svetlaci u oku,
437a24; comp. zivotinja, 412b20, odbijanje svetlosti, 437b11.
61Jrt~, vid, videnje: o vidu, dA.II.7; dist. ögaat~, mogucnost/sposobnost
videnja, 428a6; kad bi zivotinja bila oko, videnje bi bilo njena du§a,
413a1, 412b19; zenica i vid, 413a3; nemaju sve zivotinje vid, 455a7;
predmet vida, boja, 421b5, 422a21, 424a11, 460a3; i.q. culo vida,
459b27; coni. svetlost, 446a20-447a11; coni. vatra, voda, 437a22-
438b20.
-n:liflT]J.!ct, trpnja, svojstvo: trpnja duse i tela, 403a20; san i budnost kao
trpnje, 454b28; opazaji kao trpnje duse, 403a11; podmet trpnji duse
(svojstva opazajnih predmeta), 445b4-8.
-n:ctflT]nx6v, trpno: opp.tvoracko (v.-n:otT]nx6v), trpni Um, v.voii~.
-n:&flo~, trpnja, svojstvo, osobina: trpnja opsteg cula, 450a11, a26-30,
b12, b18-22; trpnjaje nije u tom sto dela, 426a6; spavanje i budnost,
454a23, b4; opazanje, pamcenje, rnnjenje, 454a10, 453b29, 449b5,
450a1; podloznost trpnji, 450b5, 402bl2, 439a8; i.q. delanje, 427b
18, 450al; kao svojstvo, 402a9, 451a26-28, 449b26, 445b12, 446b
25; osobene za dusu, zajednicke za dusu i telo, 402a9, 403a3, a16-
25, bl7; trpnje duse kao kretanje, 450bl.
-n:ctgouaict, prisustvo: svetlost kao prisutvo Vatre, 418b16-20.
-n:aaxew, trpeti: opp. delanje, 430a19; sta trpi od cega, 416b35, 417al9,
418a5, 429b26; slozenost trpljenja, 417b2-14; u tom sto trpije delo-
tvornost log sto dela, 414a11; nuznost delanja-trpljenja, 465b16.
-n:eginl:>J.!ct, izlucevina: 465bl8, 479a24; 466b6; toplota kao uzrok iz-
lucevine U zivom teJu, 465b17; opp. hrana, 465b18; 465bJ7; Sperma,
466b8; crna fuc, 457a33; bolest i preteranost izlucevina, 479a24,
457a2; mesto za izlucevine /excrementum/ u telu, 468al5, 474b2,
468a4.
-n:elJrt~, varenje, kuvanje: 416b29; uloga duse i tela u obradi hrane, 474a
26.
mxg6v, gorko: opp. s/atko, 422bl2, 442a13, b19; pepeo, 44lb5, coni.
slano, 442a18-27; 443bl0, 421a27, et al.
-n:icrn~, pouzdanost, izvesnost, dokaz: 402a11, 462b15.
-n:AEUJ.!l:>V, pluca: zasto postoje, 420b24, 478a14; radi rashladivanja u
463
 INDEXRERUM INDEXRERUM

disanju, 476a8; 479b15, 478a14; descr. dR.1.15; dif. skrge, 479b15 u skladu, 440a2, 439b31-33; kao odnos brojeva, 426a27-29; nufuost
480b15, 480a20-22; najbo1je prokrv1jen od svih unutrasnjih organa: sklada kod svakog cu1a, 424a31, 448a20.
480b7, 478a14, 470b24, 475b23, 478a12; opp. prirodna top1ota te1a auvexeta:, neprekidnost: kod kretanja, 445b30; sta povezuje dusu, 411
420b24; prokrv1jenost pluca i njihovo kretanje, 475a24, 479b13, 470 b6.
b20; s1abo prokrvljena p1uca, sunderasta, 475a21, 470b14; opp. skr- oxfi!-la:, ob1icje: coni. ve1icina, 425al8; geometrijska forma, 414b21; ni-
ge, 476a14;' zivotinje koje disu imaju i p1uca, 475a11; zivotinje koje stajoj nije suprotno, 442b19.
nemaJu p1uca, 470b26, 471a22, 476a22; one koje imaju srce ali ne i OTilj.IO:, telo: te1o uopste, prirodno telo, 445b3; svako telo je dodir1jivo,
pluca, 478a32; coni. srce, 478b27, 476a31. 434b12; vecno telo Neba, 418b9-13; osnovne raz1ike tela kao takvog
llATJY!l, udarac: u stvaranju zvuka, 419b10. (primarni kvaliteti svega sto postoji), 423b27; elementi svih te1a,
ltVeUj.IO:, dah, pneuma: syn. vazduh, 443b4; dah, 472a35; coni. disanje, 437a20; elementi kao prosta te/a, 416a28, 416a11, 425a12; kretanje
471a27; u funkciji rashladivanja tela i govora, 420b20; izvor pneume prostog te1a, 406a29; iivo te/o, telo zivotinje, 41 Oa30; telo i njegovi
u srcu, 456a7; de1ovi, 474a29; zivo te1o ne moze biti prosto, 434b9, a28, 435al1;
ltOteiv, stvarati, Ciniti: opp. trpeti, 429b26; opp. tvar, 430a19, 441a9. nije moguce da bude samo od vode i vazduha, 423a13; coni. isbrana,
llOAXQOVtoV, dugovremeno, dugotrajno: zivot, opp. godisnje, 464b25· 416b22; opa2ajuci delovi tela, cula, 439a4; gornji i donji delovi tela,
rodno odredenje, 465b25. ' 467b32; telesna fudnja, 403a22; telesne trpnje, 403a19; smrt tela,
llQOO:(QeOt~, izbor: kao nacin pokretanja zivog bica, con. mis!jenje 472a15; propadanje tela, 465a30, a 25; odnos tela i duse, 412a17-20,
406b25. , 467b13; dusa je usvrhovljenost tela, 412b20-27, b5-11, b27, 413a3;
ltUQ, vatra: coni. viäenje, 419a23, 437a22; coni. dusevna moc hranjenja telo kao tvar u smis1u podmeta, 412a18; kao bice po mogucnosti,
te1a, 474b12, 473a4; unutrasnja vatra tela, 473a4. 413a2; dusa nije dovojiva od tela, 413a4; te1o i Um, 407b4; zivotinja
je uduseno te1o, 434b12, 423al3, 416bl0, 424b14, 454a14; telo kao
pi(a:, koren: comp. usta kod zivotinja, 412b3, 416a4, 464b2, 468a10· orude duse, 407b26, 415b18; kretanje tela, 434a33, 406b1; dusa opa-
izvoriste zivota kod biljaka, 478b35, 468b22. , za preko tela, 436b7, 454a9, 409b2, 434b8, 429b5, 464a15; 446b25,
p(~, nos: v. j.IUX-r!lQ. . 424b11, 422a10.

OtXQ~, meso, put: da Ii je ono cu1o dodira, 426b15; kao telo cu1a, 423b
17-21; kao medijum dodira, 423b26, 429b16.
OT]j.leiov, znak: snovi kao znaci, 462b27; nebeski znaci, 463b23;
ax6-ro~, mrak: po biti isto sto i svetlost, suprotan svetlosti, 418a31, b18;
u vazduhu, 439b17; 419b30, 437b22.
o-r€QT]at~, lisenost: san, 453b26; svaka pode1a, 430b21.
01:mxeiov, element: coni. uzrok, 405b17.
ouA.A.oytoj.l6~, zakljucak: 407a27.
OUj.!ltA.exeoßa:t, biti spleten, spojen: odnos duse i te1a (po "Timaju"),
406b28; 404b29; 409b11.
OUj.!<pl:lvia:, suglasje, sklad: kod zvuka, 447b3, 426b6; brojcani odnosi
-ra~t~, red, poredak: lako je pamtiti ono sto je u dobrom redu, 452a3;
kao mesto u Ce1ini na kojem se na1azi neka vrsta zivotinja, 477a31.
-reA.etov, savrseno: opp. nakaza, 415a27, 432b23.
-reA.o~, svrha, kraj: 432b21; 455b24.
-rexvTJ, vestina, umetnost: 436a21.
1:0110~, prostor, mesto: prostor isbrane, 457a32; prostor opazanJa,
453a24;dusa kao prostor ob1ika, 429a27; de1jivo po bicu, opp.
nedeljivo po broju, 427a5.
"tQe<petv, branjenje: tosto brani te1o, izvorna moc duse, 415b21.
1:QO<fl!l, brana, isbrana: neophodna za sve zivo, 476a16, 416b9; isbrana
suprotnint, 416a21; coni. rast, 416a35-b3, 434b19; coni. njuh, 445a

464 465
 INDEXRERUM
28; obrada hrane, 476a21-23, 469a4; kuvanje, varenje, isparavanje
456b19, 444a12; organi ishrane, 436b15, 470a21; top1ota iz hrane:
461a14, 469b25; nesvarena hrana, 456b35, 416b5; svarena, 416b5;
suva, vla2na, 444a16, 476a30, 441b26; coni. vlaga, 477a9, 476b24
477a1; izlucevine krane, 445a19; krv kao hrana tela, 474b3, 457a18:
458a22, 461a12, 462b4; coni. disanje, 473a3-12, 476a29.
"CU1to~, utisak: utisak opaiaja, 450a31; opp. otvrdlost tog sto prihvata
utisak, 450b5.
uyQ6v, v1azno: coni. ukus, 422a6, b29; vla:lnost vazduha, 443b3; neop-
hodno za zivot, 477b25; kodjezika kao cula ukusa, 422b6;
ÖÖ~Q, voda: 441a25, 44la23; comp. Vazduh, 438a16; slana voda, 441
b3;
ÖÄT], tvar: nije nesto ovo, 412a7; i.q. mogucnost, 412a9, 414a16, 430
a!O; to sto prima oblik, 414a!O; podmet, 412al9, 414al4; opp. ob-
lik, 403b1, 412a9, 414a10-16; opp. usvrhovljenost, 412a9, 414al0-
16; dist. nacelo, priroda, 430a19; u sastavu s1ozenog bivstva, 412a9;
pnrodna tvar, 403b18, 403b10; coni. oblik. 412b8, 410bll; tvar od-
redenog roda, 430a!O; osobena, vlastita, 414a26.
U1tEQox1], preteranost, visak: 439b30, 440b20, 446a10-12.
Ö1tvo~, spavanje, san: o spavanju i bu~osti, dSV.1-3; biljke ne spavaju,
459a16; sve zivotinje spavaju, 454b23; nema ga bez opaianja, 454
b29; kao lisenost budnosti, 453b27; nije nemo6bi1okojeg cu1a, 456
b9-18, 455b4; kao neka sputanost i nemoc moci opazanja, 454b!0-
26; razlog sna i budnosti, 455a4-b13; trpnja g1avnog cula, 455a26-
33, biO; osujecenje primamag cula, 458a28; nemoc usled pretera-
nosti, 454b4; neki odmor radi odrzanja /zivotinje/, 455b20, 458a3;
analogan nedelatnom posedovanju /moci/, 412a25; gde nastaje,
455b13, 458a32; skup1janje toplote, 457b1-20.
U1tOXEtfLEVov, podmet: tvar, 412a18, 414a14; bivstvo, 465b6; kao pred-
met pojedinacnog cula, 426b9.
U1tOÄT]ljlt~, shvatanje, misljenje, predstava: dist. znanje, nmjenje,
427b17-25; 462b14-16.
q>a:WOfLEVOV, pojava, privid: opp. bice, istina, 404a29, 427b3; pojava,
466
INDEXRERUM
418b24; syn. opazajno, 468a22, 468a23, 469a28.
q>a:v'tli(eoßa:~, predstav1jati, predstavljanje, pojavljivanje, i.q. q>a:v'ta:-
oia:: u pokretanju tela od strane duse, 433b12.
q>a:V'ta:oia:, predstav1janje, predstava: objasnjenje samog termina q>a:v-
"ta:oia:, coni. svetlost, 429a3; kao pojava, privid, 460b19; predstava
boje, 439b6; sta je predstav1janje, 427b29-429a9; dist.opaimife, 428
a5-16; ug1avom je lazno, 428a12; postoji i nezavisno od opazanja,
428a7, 425b25; ne pripada svim zivotinjama, 428a!O; dist.razume-
vanje, shvatanje, 427b14; dis. znanje, Um, 428a16-18; i tacno i ne-
tacno 433a12-27· dusa nikada ne misli bez predstave, 431a17, 403
'
a8, 427b28, '
433a10; dist. nmjenje, 428a18-b10; kod zivotinja, 428
a22; kretanje prouzrokovano delotvornim opazanjem, 429a1, 459
a17; razumno, opazajno (sc.predstav1janje), 433b29; coni. volja, od-
luka, 434a6; pojedinacna predstava, 425b25; g1as kao zvuk pracen
predstavom, i.q. naznacuje nesto, 420b32.
q>liv'ta:ofLa:, privid, predstava: coni. q>a:v'ta:oia:, 428a1; kao opazaj bez
tvari, 432a9; predstave u snu, 463a29, 458b18; trpnja zajednickog
cu1a, 450a10; kao predstavapamcenja i secanja, 450b25; predstava i
njena s/ika, 451a15; dusa nikad ne misli bez predstave, 431a17,
432a8, 449b31; predstave u razumnom de1u duse, 431a15-b2.
q>lio~, svetlost: etym. q>a:v'ta:oia:, 429a3.
q>lio~~. izjava: "nesto o necemu", i.q.tvrdnja, 430b26.
q>oQii, kretanje, premestanje: biljke se ne krecu, 410b23.
q>QOVT]O~~. razum(evanje), pamet: dist. opaianje, 427a21-29, b7, 455
b23; razumevanje, znanje, nmjenje, 427b9; deo duse kojim spoznaje
i razume, 429a11; 437a3; coni. Um, 404b5.
q>uo~~. priroda, bice: bice uopste, 430a10; kao uzrok, 452a30; coni..
svrha, 455b17, 4ll5b17, 432b21; Priroda, 469a28; po prirodi, 406a
22, 407b1; po prirodi, opp. po pri1ucenosti, 406a15, 403b25; kao su-
stina, 416a9, 441b11, 444a21, 405b7, 474b5, 476a25, 476a25, 444
a3; dajmonska priroda sna, 463b14; prirodna bica, 416a16; syn. tvar,
477b16, 477b30; syn. bivstvo, 402a7; syn. bice, bit, 418b2, 419a9;
opp.lisenost, 417b16.
q>uOfLEVOV, bi1jka, ono sto raste: i.q.biljka, 434a26.
q>u't6v, biljka: dusa biljaka, 411b28; ziva je, 410b23, 467b24-34; dusa
467
 INDEXRERUM
hranjenja k~d biljke, i samo to, 4!3a25-b2, 414a33, 4!5a2, 432a2g
434a26; prOJzvo~a s~mena,415a29; dist. zivotinja, 410b23, 4llb
28, 4!5a5, 467b24; zasto b!ljke ne opaza;u 424a33-b3 435b!·
kr , 4 :.~ ' ' ' ne
ecu .se, !Ob23, 432b!8; ne spavaju i nisu budne ' 454al7-b27·, 2-·IVe
po dqene,
I 413b!6, 409a9, 4!lbl9, 467al8, 468a30-b6; koren, izda-
nak, 467a23; organi bilje, 415b20, 4!2bl; koren kao usta, 467b2
468a!O; vareDJe braue, 470a20, 442a8; miris plodova, 44la3-b8:
seme I yiod, 412b27; njihov zivotni vek, 478b28, 464b25, 466a4;
dugo~ecnost, 466a9, 467a6; zasto su dugovecne, 467al2; koje su du-
g?vecne, 466a27, 467a34; zasto propadaju, 478b32, 470a27-32·
nJihova_"starost", 478b28; godisnje i visegodisnje, 464b25, 466a4;
dugovecnost datnlje, 466a9, 467a6; podmladivanje biljaka kao raz-
log dugovecnosti, 467al2, 466a27, 467a34; nedoslatak toplote kao
uzrok propadanja, 478b32, 470a27-32.
q>wv!l, glas, zvuk o zvuku' 420b5-42la6; glas, dist.zvuk hjr6<po<;!, 420b
5, 437a!!; prOJzvOdnja glasa kod zivotinja, 42Qb29; mnoge zivotinje
su bez glasa, 420b!O; glas Je zvuk koJi ima znacenje, 420b33; coni.
sluh, 426a27; po slicnosti posloji kod nezivih stvari, 420b6
q>Gl<;: svetlost: o svetlosti, dAJI. 7; def. svetlosl je delotvomost log pro-
zzr~og kao takvog, 418b9, 4!9all; priroda svetlosti, 439a27; slicna
boJI. log proz1m?g, 418bll; po p~ilucenosti boja tog prozimog, 439
a18, niJe kretanJe, 446b27; da h pre stize u medijum nego do vida,
446a20-~47all; kao uzrok videnja, 447al; isto je bice /q>uot<;/ cas
mrak a cas svetlosl, 418a31; mrak-svetlost, comp. cmo-belo u leli-
ma, 439bl7; co~i. prelaz iz moguCih u delotvome boje, 430a!6; pre-
lamanJe svetlostJ, 4!9b29.
XQ6vo<;, vreme: nedeljivo ijedinstveno, 430bl8; u nedeijivom vremenu,
447bl8; nema neopazivog dela vremena, 448a24-bl5.
XQG!].la, boja: kao svojstvo, 445b4; pripada posebnom culu, 458b6; 0
boJI, dA.II.7, dS.3; sta moze primiti boju, 418a26; to vidljivo 4!8a
tvomo proz1mo; 418~31, 4!9a9; granica tog prozimog u telu, 439b
j:
29; ono sto ~e vidi u svetlosti, 419a8; ono sto pokrece to slo delo-
1.~; sva lela nnaJu bOJU, 437a7; delotvoma boja, 439al4; sve boje po-
llcu 12 cmog 1 belog, 442al2, 439b!8-440b25; brojcani skJad kod
468
INDEXRERUM
mesavina boja, 439b32; razlog ogranicenosti spektra boja, 445a21;
sedam boja, 442a20; boja oka, 425b22.
XVJ.lO<;, ukus: 441a22; 0 ukusu, dAJI.lO, dS.4; predmel posebnog cula,
comp. boja, zvuk, 458b6; ono slo se moze okusiti /yeuor:6v/, 422a
17; pripada dodirljivom, 414bll; coni. suvo i vla:lno, 441bl9; nema
opazaja ukusa bez vlage, 422al7; kao zacin jeslivog i pitkog, 414
bl3, 442a9; coni. mesavina saslojaka, 441b5; razliCiti ukusi, 441b7;
analogija ukusa u mirisa, 443b8, 440b29, 445a30; dist. miris, 422a6,
443bl3; jasnije opa:lamo ukuse nego mirise, 440b30, 42lal8; vrsle
ukusa, 42lal8, 44lal7; zaslo ih ima ogranicen broj, 445b22, 440b
24; sedam glavnih vrsla ukusa, i njihovi odnosi, 422bll, 442al2-26;
comp. sedam boja, 442a20; prelerano jaki ukusi, 426a31, 435bl2,
422b8;jezik kao culo ukusa, 492b27; ukusi biljaka, 441b8, 442b24.
XWQtar:6v (r:o), odvojeno(st), odvojivo: 413bl4, b26-29, 427a3, 429a
II, 432a20; Um je odvojen i bestrpan, 430al7, 413b26-29; problern
odvojenosti duse, 403all.
ljreuöeoitat, lagati, biti u zabludi: sposobnosl na osnovu koje smo u
zabludi ili u istini, 428a4.
ljr6q>o<;, zvuk o zvuku, dA.II.8; kako postaje zvuk, 420a21, 419b9-19,
446b30; stize kasnije od udarca, 446a24; nacin opazanja zvuka, 419
b5, 426a8; delotvomi s/uh i delotvomi zvuk, 425b31, 439al4; ono
slo moze da primi zvuk, 418b27; comp. boja, miris, 458b6; slab i
snazan zvuk, 422a25.
ljru~t<;, hladnoca: coni. ukusi i mirisi, 443bl6; oko mozga, 444a9; kod
padanja u san, 457b4; hladnoca okoline, 474b28, 475a4 al.
ljrux!l, dusa: descr. 414a12; i.q. vis vitalis, 402a7; kod biljaka, 4llb27;
nije telo, ali ne postoji bez te/a, 414a20, 412al7; dist. ono slo ima
dusu, 403a3; dusa je neki pojam i oblik, a ne tvar i podmet, 414a13;
kao suslina i pojam tela, 412b16; def.: bivstvo u smislu oblika zivog
tela, 412a19; kao oblik i svrha, kao uzrok kretanja tela, 415a15-18;
i.q. priroda, bivstvo, 412bl3; izvoma usvrhovljenost prirodnog tela
koje po mogucnosli poseduje zivot, 412a27-b5; delovi duse, 432a25;
dva dela duse, 432a26; kritika podele duse, 432a22-b7, 433bl; moc
razlikovanja i moc kretanja, 432al5, 427a16; moc branjenja, opaza-
469
 INDEXHERUM

nja, razumevanja, kretanja, 413bll; moc hranjenja, 434a22-26, 4!5a

24, 416b22, 474a31; ishrana, rast, radanje, 416a!9, 469a26, 479a29;
zivotinja je odredena dusom koja opaia, 469b4; po broju jedno, da Ii
i po vrsti, 447b24; dist. Um, 404a31, 405a9-13; cime mislimo, opa-
zamo, itd., 4lla30; kao prostor oblika, 429a27; razumna dusa i pred-
stavljanje, 431a14; dusa je u nekom smislu sve sto jeste, 431b21;
vecno i smrtno u dusi, 413b26; odvojenost nekih delova duse, 4!3a4,
413b28; da Ii dusa trpi, 408bl-15; zajednicke /funkcije/ duse i tela,
436a8; opa2anje kao zajednicka funkcija, 454al 0; nu2nost postojanja
jedinstvenog cula, 449a9.

INDEX NOMINUM

470
 INDEX NOMINUM

AAxf.Lait>v, Alkmajon (iz Krotona): o dusi, 405a29

A. va~ay6Qac;, Anaksagora: Um kao uzrok Dobra, isto sto i dusa, 404a
25, b1; teorija Uma, 405al3, b19, 429a19, b24;
A.vncpeQt>V, Antiferon: primer psihopato1oskog mesanja predstave i se-
canja, 451a9.
AxeJ..tiloc;, Ahe1oj: ribe u toj reci koje ispustaju zvuke, 420b12.

BoQuaßevT]<;, Boristen: 462b25 .

.:laiöaJ..oc;, Dajdal: mehanicko kretanje kipova, 406b18

llT]f.LOXQHO<;, Demokrit: dusaje iz sfajricnih atoma Vatre, 403b31, 404
a27, 405a8, 406b17, b20, 409a12; disanje kao odredenje zivota, 404
a9; teorija disanja (sve zivotinje disu), 470b28sqq, 471b30, 482a 30;
sve opazajno je dodirljivo, 442a29; o videnju, 419a15, 438a5; o sno-
vima, 464a5-11; dusaje isto sto i Um, 402a27, 472a8 .
.:lt&Qouc; ui6c;: ut ex., 418a21.
.:lwyevT]<;, Diogen: dusa je Vazduh, 404a21; sve zivotinje disu, 470b
31, 471a2, 471b5.

'Ex"t:ti!Q, Hektar: 404a30.

'Ef.L"lteÖoxMjc;, Empedokle: dusa je iz svih e1emenata, 404b11, 405b9,
409b23-410b27; dusa, coni. pojam, 408a19; sve se spoznaje na osno-
vu telesnih elemenata, 4!0a28; opazanje i razum su isto, 427a22;
rast biljaka, 415b28; 418b20, 427a23; propadanje zivotinja, 430a28;
uticaj toplote, 478a8, 477a32, bl3; o disanju, dR7; o ukusima, 44la
6-10; o vidu, 437b11-25, 446a26, 418b20, 435a5; o bojama, 440al5.

'HQ&xÄ.et"t:o<;, Herakleit: sve se krece, 405a28; isparavanje, 405a25;

verba aff. 443a25.
'HQ«XÄ ijc;, Herakle: Heraklovi stubovi, 462b24.
'Hcpata"t:O<;, Hefajst: 41 Oa6.

8aJ..ijc;, Talet: i stena ima dusu, 405al9; sve je puno bogova, 4lla8.

473
 INDEX NOMINUM

"Imtl;>v, Hipon: dusaje Voda, 405b2.

Kev1:augo~, Kentaur: oblaci koji lice na Kentaure, 46lb20.

}(Ae!;>v,KJeon:utex.425a25-26,a29,430b5.
Kog(axo~, Korisk: ut ex. 450b31, 46lb23-25, 462a5.
KQl 'tta~, Kritija: dusa je krv, 405b6.

Aeuxumo~, Leukip: 404a5, 403b31 (v.Demokrit).

Nfjan~, Nestida: 410a5 (v.Empedokle).

(8evoxga't1]~), Ksenokrat: odredenje duse, 404a22, b28, 408b32; odvo-

jenost duse od tela, 409a28.
TEMATSKI SADRZAJ OVOG TOMA
(po poglavljima pripadajucih spisa)
"Oj.t!]QO~, Homer: 404a20, 427a35.
'Ogqnxa, orficki spevovi: 41 Ob28.

II.A.a't!;>v, Platon: 404b21, 429b20; dusa kao ono sto samo sehe pokrece,
404a21; sastavljanje duse iz elemenata, 404bl6; dusa kao prostor
oblika, 429a27; podela duse, 41lb5~ 413b29, 432a24, 433b4; um kao
jedno, 402b21; teorija videnja, 435a5; podela, 402a20.
(IIQ!;>'tay6ga~), Protagora: 427b3, 426a21.
IIuil'ay6gtnot, pitagorejci: vazdusna prasina, 404al7; seoba dusa, 407b
13-22, 414a22; ishrana mirisima, 445a16.

:E1:gant~, Stratid: 443b30.

Tij.Lato~, Timaj: 404b16, 406a26, 4377bll-15, 472b6.

<lh.A.at yiöo~, Filajgid: 464b2.

ilh.A.t 1t1to~, Filip: 406b 17.

474
 TEMATSKI SADRZAJ

ODUSII

1. Znacaj pitanja o bivstvu i o stastvu duse. Spoznaja duse otvara nam i pul ka
istini u celini. Ali koji je to pul /f!€ltoöo<;/ koji vodi do nje?
Dusa zadobija odredeni ontoloski status iz ucenja o kategorijama, i iz razlike
dynamis-energeia.
Da Ii je dusa deljiva ili nedeljiva? Da Ii postoji sveopsta dusa? Da Ii pre treba
ispitivati delove duSe ili njihove funkcije? Da Ii pre treba ispitivati te funkcije
11 11

i1i njihove intencionalne predmete?

OpSti stav o metodu: ne treba izuCavati samo Stastvo veC i sve Sto mu je nuZno
priluceno.
Teskoca: odnos duse i tela. Da Ii su sve trpnje duse vezane za telo ili postoji i
neko njeno svojstvo nezavisno od njene zajednice s telom? DijalektiCko i
prirodnjacko odredivanje trpnji duse, i teza da je istinski pristup u jedinstvu ta
dvametoda.
2. Mnjenja prethodnika.
Sta po opstem slaganju pripada dusi?
Kretanje i opazanje.
Demokrit (i Leukip): dusa je vatra, sfericni atomi kao struktura duse.
Pitagorejci: dusa kao vazdusasti prah.
(Platonicari): dusa kao ono sto pokrece samo sehe.
U svim ovim teorijama duSa se uvek postavlja na razinu naCela svega Sto jeste.
Primeri tog opsteprihvacenog arhickog polozaja duse: Empedokle i Platon (u
"Timaju"). Ali, Platon _i drugaCije: veza pojma duSe i "nenapisanih uCenja"
/&ygo:cpo: ÖÜYf!O:"L"O:i.
Ksenokratova teorija duSe kao "broja koji pokreCe samog sebeu.
Razrada teorije da je dusa to pokrel!icko: Tale!, Diogen, Herakleit, Alkmajon.
Hipon: dusaje voda.
Kritija: dusa je velar.
Aristotelov komentar: sva svojstva kojima se kod prethodnika dusa odreduje
vode do nacela (svega), ali onako kako su oni ta nacela (pogresno) shvatili.
3. Kretanje kao svojstvo duse.
Ako se dusa i krece, kojim se od odredenih vrsti kretanja krece? Da Ii se krece
po sebi ili po prilucenosti? Da Ii se krece prirodno (ka svom mestu), ili protiv-
prirodno? Skica teorije kretanja kao nuznog povratka elemenata na SVOJe
prirodno mesto. Obaranje teze da se dusa moze kretati po prilucenosti.
Platonova terija duSe iz "Timaja'', i Aristotelova kritika.

477

······-·-··-·------------------------------
 TEMATSKI SADRZAJ
Opsta zamerka svim teorijama o dusi: nerazjasnjen odnos duse i tela, i toga
kakvo mora biti to telo eda bi moglo "primiti" duSu.
4. Dusa kao sklad. Veza te teorije sa Empedoklovom teorijom elemenata, i sa
teorijom grcke medicine o telu kao skladu.
Opovrgavanje: dusa nije ni sklad niti se moze kretati kruZno.
Da Ii dusa moze ista trpeti i, posebno, da Ii Um moze trpeti? To nije moguce.
Dusa se ne moie kretati. Kritika Ksenokratove teorije da je dusa broj koji
pokrece sehe.
5. Poredenje Ksenokratove teorije duse i Demokritovog atomizma. Prigovor: i
po toj verziji platonisticke teorije dusa postaje telo analogno atomistickom
shvatanju.
Teza da se duSa sastoji iz elemenata isto je tako neodrZiva, jer iz teorije da se
sliCno sliCnim spoznaje ne sledi da se duSa sastoji iz svih elemenata
(Empedokle).
OpSta i zavrSna primedba svim ovim teorijama o duSi: ne govore o svakoj duSi,
niti o dusi kao takvoj.
Zakljucak: teorije prethodnika su neodrzive ali pitanja koja postavljaju su
opravdana. Odnos duse i tela kao re!ienje svih teskoca.
0 DUSI II
1. Pocetak istrazivanja: sta je dusa?
Teorija dynamis-entelecheia kao okvir za odredivanje stastva duse.
Izgradnja odredenja duse:
Dusaje:
- bivstvo u smislu oblika prirodnog tela koje po mogucnosti sadrzi zivot;
- prva usvrhovljenost /liv,d.exnu/ prirodnog tela koje po mogucnosti
poseduje zivot;
- prva usvrhovljenost prirodnog organickog tela.
Obrazlaganje (dijalekticko) ove definicije primerima oruda (sekira) i organa
(oko). Dusa jest usvrhovljenost tela, ali u kom smislu? Da Ii je ona to kao
sekira ili kao oko, ili kao kormilar?
2. Nominalna i realna defmicija. Kakva je to usvrhovljenost dusa? Pojam zivota
kao to srednje ho llecrov/ u odnosu duse i tela: iivot je taj odnos.
"MoCi" duSe koje manifestuju Zivot kao zajednicu duSe i tela: ishrana, rast,
kretanje, opaZanje, um.
Sredisnje mesto opaianja.
478
TEMATSKI SADRZAJ
DuSa je naCelo svih tih "moCi" i njima je odredena. DuSa je to Cime prvobitno
Zivimo, opaZamo i razrniSljamo.
Dusa niti postoji bez tela niti je telo.
3. Moi:i duSe: hranjenje, opaZanje, te:lnja, prostarne kretanje, razumevanje.
Hijerarhija zivog sveta odnosno toga koja i koliko im od tih "moci" pripada:
biljka, zivotinja, covek.
Sta je dusa biljke, zveri, coveka?
Hijerarhija moci se ustrojava po principu neophodnog uslova. ono sto opaza
mora se i hraniti, ali obratno ne vazi Uer da biljke ne opazaju iako se hrane).
Pored toga: hijerarhija cula i prima! dodira.
4. DuSevne "rno6i" pojedinaCno:
Moc hranjenja i moc razmnozavanja kao temeljno odredenje svega zivog.
Dusa kao uzrok u tri kauzalna modusa (od cetiri koje Aristotel izdvaja). Ona je
uzrok i prostornog kretanja /zivotinja/, te uzrok rasta (i smanjivanja), i opa-
Zanja..
Empedoklova teorija rasta.
Ni vatra nije uzrok rasta.
Hranjenje: da Ii se hrani slicno slicnirn, ili suprotno suprotnim?
5. Teorija opaianja (u nacrtu).
Veza sa teorijom kretanja i sa teorijom delanja i trpljenja.
Trpljenje, kretanje i delanje su isto.
Mogucnost i delotvomost u odnosu na op.Zanje.
6. To opaiajno: opazajni (predmet) svojstven za svako culo, opazajni (pred-
met) zajednicki za sva cula, to op.Zajno po prilucenosti.
Nijedno culo nije u obmani odnosno svog osobenog predmeta.
Zajednicki opazajni "predmeti" (za vise cula): kretanje, mirovanje, broj, oblic-
j e, veliCina.
Opazajno po prilucenosti.
7. Vid i boja Uer da je boja to izvorno vidljivo).
Boja i svetlost.
To prozirno ho Öttt<pttve<;/: vazduh, voda, mnoga cvrsta tela ..
Svetlost vers. vatra: svetlost nije telo niti je neko oticanje od nekog tela.
Empedoklova teorija o kretanju svetlosti, i pobijanje te teorije: svetlost se ne
kreCe.
Uloga medijuma kod boje, zvuka, i mirisa. Sta je medijum kod svakog od njih?
8. Zvuk i sluh.
Postarrak zvuka i njegovo prenosenje do cula sluha.
Jeka kao posebau problern (refrakcija zvuka analogna refrakciji svetlosti).
Uloga vazduha u prenosenju zvuka.
479
 TEMATSKI SADRZAJ TEMATSKI SADRZAJ

Uvo i nj egova struktura odnosno sluha. Delotvomost opazajnog i opazajaceg je jedinstvena delotvoroost, ali njihovo
11
ÜStro 11 i 11tupo 11 kod zvuka. biCe /r;O ei wn/ je razliCito.
Glas /<p~vrj/: zvuk koji pripada onom sto je uduseno. Ali, ni stvari ni zivotinje Psihologizam percepcije u predplatonskoj filozoflji prirode: izvor log problema
11
bez krvi 11 , ni ribe nemaju glas. je u tome Sto oni ne razlikuju delotvornost i moguCnost.
Veza izmedu glasa i disanja. OpaZanje mora biti neka razmera, jer uniStava ga preteranost "spoljnjog nadra-
Glas je zvuk koji ima znaCenje. Zaja".
9. Miris nije tako lako odrediti kao zvuk ili kao boju, jer nase culo mirisa jene- Öme opaiamo razliku kvaliteta koji pripadaju razliCitim culima (primer: belo i
razvijeno u odnosu na druge Zivotinje. No, miris je analogan ukusu.Veza mirisa slatko).
i disanja. Cak i Zivotinje koje ne diSu Ger da ribe ne diSu) oseCaju mirise. Da Ii je to sto prosuduje razliCite kvalitete istovremeno i brojno nedljivo i
10. Ukus. neodvojivo, a po biCu odvojivo?
Veza ukusa i dodira. To sto prosuduje je kao tacka /an y[!rj/: i jedinstvo i dvojstvo. I, to je nacelo
Vlainost kao neophodni uslov opaianja ukusa. opaZanja.
Vrste ukusa: analogija ukusa i boja. 3. Sta odreduje dusu?
11. Dodir. Kretanje u prostoru i opa.Zanje.
Sta je culo dodira? Put Ja&g~l, ili nesto unutar puti? Empedokle i Homer: misljenje je neko opaianje.
Izgradnja teorije o primatu dodira odnosno svih ostalih cula, i razlika dodira: Ali sta je onda zabluda u kojoj nasa duse provodi viSe vremena, jer opaianje je
istovremeno opa:Zamo i to dodirljivo i medijum. · uvek istinito? Zabluda je linija razdvajanja opazanja i misljenja.
Put (koza) je medijum dodira a ne culo dodira. Opazanje i razum nisu isto. Ni misljenje nije opazanje.
Teorija dodira versus teorija elemenata kao kombinacija primaroih kvaliteta Razumevanje, predstavljanje, shvatauje.
dodira (toplo-hladno, suvo-vlazno). Teorija predstavljanja l<pavma(a/.
12. Zakljucak teorije cula: Predstave u snu pokazuju da predstavljanje nije opazanje. Opazaji su uvek
Culo je ono Sto prima opaiajne oblike bez tvari. VeliCina i opaZaj veliCine kao istiniti, a veCina predstava je la.Zna.
primer te teze. Ali predstavljanje nije ni nmjenje, jer nije praceno uverenjem. Nije ono ni spoj
Da Ii ista sto ne poseduje neko culo moze trpeti nesto od strane opaiajnih nmjenja i opaianja.
svojstava koja pripadaju tarn culu? Ne moze, ukoliko je rec o vidu, sluhu, i Medutim, predstavljanje ne postoji bez opaianja. Ono je kretarlje u dusi do ko-
ukusu, ali kod dodira i mirisa je suprotno. jeg dolazi usled delotvoroog opaianja.
4. Misljenje.
Paralela: misljenje - opazanje.
Teorija uma: um nije niSta pre nego Sto misli, ali on nije um ukoliko ne misli,
ODUSIIII tako da iz pojma uroa sledi da je on sve sto jeste. On jeste sve sto pojedinacno
postoji onda kad je de]otvoran: po mogucnost Oll je sve to S!O je urostveno, a]i
usvrhovljeno nije nista od toga pre nego sto misli. Um i ploca ~a pisanje
1. Primat dodira, i veza svih Cula sa Cetiri prirodna elementa: ne postoji /tabulla rasa/. Ali, zasto on ne misli uvek? ,
nijedno culo mimo vode i vazduha. 5. Tvoracki i delotvoroi Um. Slican svetlosti, odvojen, bestrpan, nepomesan.
Ne postoji osobeno Culo za tzv. zajedniCke i opSte kvalitete" hiX xo1. v&/, te
11
On jeusvom bivstvu delotvoroost.
pojedinacna cula to opaiaju samo po prilucenosti. Taj Um je ono jedino besmrtno i veCno u nama.
1
Radi Cega imamo viSe Cula? Da li zato da bi nam upravo zajedniCki "kvaliteti' 6. Problem sinteze misljenja (istina i Iai), i temporalna interpretacija sinteze
bili dostupni? Sinergija cula u zahvatanju zajednickih "kvaliteta"? predikacije /n xat& n vo~:;/. Um nije miSljenje "neCega o neCemu1', jer odnosi
2. Odnos opaianja i opazajnog predmeta. se na Stastvo. Um kao "moC principa' 1
•

480 481
 TEMATSKI SADRZAJ
7. Delotvomo znanje istovetno je stvari.
Temporainost znanja i opa:Zanja u okvirima dynamis-energeia teorije.
Opazanje kao tvrdnja /r:o cp&vatl, ali vec u sledecem koraku poprima oblik
zak:ljucka. Upravo zato dusa nikada ne misli bez predstave.
To poslednje u dusi: jedinstveno srediste duse koje je po bicu mnostveno.
Veza opatanja, predstavljanja i zak:ljucivanja.
Problem platonisticke odvojenosti.
8. Dusa je na neki nacin sve sto jeste Ir:&. övm/. Zasto je to tako?
DuSa je sliCna ruci, jer ona je orude oruda.
Opatanje, predstavljanje, shvatanje.
Misli nisu predstave mad_a nisu IiSene predstava.
9. Moc razlikovanja i moc pokretanja kao izvome moci duse.
Ali, staje to u dusi sto dovodi do kretanja?
Problem delova" duSe. Kritika platonistiCke podele duSe na razumni, strasni, i
11
po:Zudni deo. Nema odvojenih delova duSe, jer besmisleno je to komadati".
11
Kretanje Zivih biCa kao poseban problern s obzirom na to koji je "deo" duSe za
to odgovoran. To nije ni moC hranjenja, ni moC opaZanja, ni razum, ni um, ni
fudnja.
10. Sta pokrece? Tefuja ili um (ukoliko se predstavljanje uzme kao neko mis-
ljenje).
Tefuja je to sto pokrece, a um ne pokrece bez teznje.
Ponovljena kritika platonisticke podele duse: moc teznje u toj podeli.
Moc tefuje, to sto pokrece i posredovanje izmedu njih. To je kao zglob, i ovo
uzglobljeno jedinstvo ta tri omogucava svrhovito kretanje zivotinja.
Nema tefuje bez predstave.
11. Ali, sta je sa zivotinjama koje nemaju predstavljanje, ali opataju? Da Ii one
imaju teZnju? MoZda na neodredeni naCin?
Uloga znanja i mnjenja u pokretanju.
12. Dusa hranjenja mora postojati kod svega sto zivi.
Opazanje i njegova ontoloska povezanost sa kretanjem. Nijedno telo koje ne
miruje ne poseduje duSu liSenu opaZanja.
Opsta nufuost cula dodira je u nufuosti hranjenja svega sto je zivo, dok ostala
cula (mimo cula ukusa) pripadaju zivotinjama koje se krecu.
13. Primat dodira u odnosu na ostala Cula, i veza Cula i osnovnih prirodnih
elemenata.
Ali, dodir ne pripada nijednom od elemenata.
Preteranost (nadrazaja) kod ostalih cula ne unistava zivotinju, ali kod dodira
uniStava, jer Zivotinja irna Culo dodira bii:a radi, a sva ostala Cula ima radi
dobra.
482
-----------.....&.......-------------==·--~
TEMATSKI SADRZAJ
0 OPAZANJU I 0 OPAZAJNOM
1. Najava tema istraZivanja u parva naturalia u celini: budnost i san, mladost i
starost, udisanje i izdisanje, Zivot i srnrt.
Sve ovo je zajednicko za dusu i za telo, i zato je zadatak prirodnjaka da to
ispitnje. Ali, sve to je praceno opaianjem ili postaje usled opaianja.
Satetak teorije cula iz De Aninta.
Poredenje vida i sluha odnosno njihove spoznajne vrednosti.
2. Veza Cula i prirodnih elemenata. Ali Cula je pet, a elemenata ima Cetiri?
Kako onda svesti Cula na elemente, ako svak:om Culu rnora odgovarati jedan
elernent?
Vid i vatra. Empedoklova teorija, i teorija iz "Timaja".
Demolait: oko je voda. Vid nije zasnovan na vodi ve6 na prozimosti, a ona pri-
pada i vazduhu.
Kritika Platonove teorije da svetlost u videnju izlazi iz oka. Aristotelovi fizio-
loski dokazi na osnovu fenomena patologije videnja.
Svako culo treba povezati sa jednim od elemenata: vid - voda, sluh - vazduh,
njuh- vatra, dodir- zemlja, ukus - zemlja.
3.Boja.
Bojaje to poslednje prozirno kod tela.
Ona je ili u toj granici ili jeste ta granica: boja J~ granica tog prozimog kod
tela.
Svetlost-mrak versus belo-cmo.
Pitagorejska teorija sklada. Ostale boje nastaju na osnoYu strazmere cmog i be-
log. Poredenje boja i skladnih odnosa Ionova (purpuma · crvena su prijatnije od
svih ostalih).
Pokusaj da se mnostvo boja obrazlozi njihovim mesanjem (sloj na sloj, kao u
slikarstvu). Ali, opet mora postojati srazmera izmedu povrsinskih i dubinskih
boja.
Boje kao izlivanje; ali, teorija je neodrZiva zato Sto se svodi na meSanje boja.
Aristotelovo resenje problema postojanja mnostva boja: mesanje u potpunosti.
4. Ukus.
Voda je u osnovi bez ukusa, ali baS zato je ona sveopSti izvor ukusa Ger da bez
vlage nema ukusa). Ali, ona nije tvar svih ukusa.
Ukusi ne mogu postojati bez suvog i vlafuog.
Primat slatkog i gorkog kod ukusa analogan je odnosu belo-crno kod boja.
483
 Objasnjenje skracenica

Objasnjenje skracenica imena autora i/ili naziva njihovih de1a citi-

ranih u napomenama, sa osnovnim bib1iografskim podacima

-Alcm(aion), Fr(agmenta) u Die Fragmente der Vorsokratiker,

ed.H.Die1s 1974 (nada1je DFV);
-Alex(andar Apbrodisiensis):
In Aristotelis Metaphysica Commentaria, ed.M.Hayduck (u Commen-
taria in Aristotelem Graeca, T. I;nada1je CAG), Berlin 1893;
apud Phi1oponus In De Anima (q.v.);
In Librum De Sensu Commentarium, ed.P.Wend1and (Comm.In Arist.
Graeca III, pars I), Berlin 190 I.
-Anaxag(oras), Fr(agmenta), u DFV;
-Anaximand(er), Fr(agmenta), u DFV;
-Arist(ote1es):
An(a1ytica) Post(eriora), Druga ana1itika;
An(a1ytica) Pr(iora), Prva ana1itika;
De Bono, 0 Dobru, u Ar.Fr(agmenta);
De Caelo, 0 nebu;
Cat(egoriae),Kategorije;
De An(ima), 0 dusi;
De Div(inatione), 0 proricanju u snovima;
Eth(ica) Eud(emia), Endernova etika;
Eth(ica) Nic(omachea), Nikomahova etika;
Fr(agmenta), Fragmenti;
De Gen(eratione) An(ima1ium), 0 radanju zivotinja;
De Gen(eratione) et Cor(ruptione), 0 nastajanju i propadanju;
Hist( oria) An(imalium), Procavanje zivotinja;
De Ideis, 0 idejama, u Aris.Fr(agmenta);
De In(somnia), 0 Snovima:
De lnt( erpretatione), 0 izrazu;
De Iuv(entute et Senectute), 0 m1adosti i starosti;

495
 Objasnjenje skracenica Objasnjenje skracenica

De Long(itudine et Braevitate Vitae), 0 dugovecnosti i kratkovecnosti; -Zunjic S., Fragrnenti Elejaca, Beograd 1984.
De Mem(oria et Recollectione), 0 pamcenju i secanju; Hege!, G.:
Metaph(ysica), Metafizika; -Encik1opedija filozofskih nauka, Sarajevo 1987.
Meteor(o1ogica), Meteoro1ogija; -Fenorneno1ogija duha, Beograd 1974.
De Motu, 0 kretanju; -Heidegger M., Uvod u rnetafizikn
De Part(ibus) An(imalium), 0 delovima zivotinja; -Heracl(eitus), Fr(agmenta), u DFV;
De Philos(ophia), 0 filozofiji; -Horn(erus):
Phys(ica), Fizika; -Il(ias),
Poet(ica), Poetika; -Ody(sseas) ed.D.Monro et T.W.Allen, Oxford 1978;
Probl(emata), Problemi; -Hippon, Fragmenta, u DFV;
Rhet(orica), Retorika; -Kant I, Kritika Cislog urna, Beograd 1978;
De Plan(tis), 0 bi1jkama; -Leuc(ippus), Fr(agmenta), u DFV;
De Resp(iratione), 0 disanju; -Markovic M., Fi1ozofija Heraklita rnracnog, Beograd 1983.
De Sensu, 0 Opazanju: -Marx K., "Terne1ji slobode", Zagreb 1974.
De Som(no et Vigilia), 0 snu i budnosti; -Jung, C.G., Coll.Works, T.II, "Eksperirnenta1na zapazanja odnosno
De Soph(isticis) Elench(is), 0 sofistickim opovrgavanjirna; sposobnosti pamcenja".
De Spir(itu), 0 duhu; -Philop(onus):
Top(ica), Topika. In Phys(icarn Aristote1is Commentariurn), CAG, LXVI, XVII, ed.
Pored standardnog izdanja Aristotelovih dela, Aristotelis Opera, H.Vitalli, Berlin 1888;
ed.I.Bekker, Berlin 1831-1870, koriscena su za vecinu spisa i novija In Aristotelis De Anima 1ibros Commentaria, ed.M.Hayduck, CAG.
kriticka izdanja grckog teksta (Biblio!lleca Oxoniensis, Loeb Classical XV, Berlin 1897.
Library). Aristote1 se citira po paginadji Bekkerovog izdanja, dakle po -P1ato:
broju strane u tom izdanju, po koloni (a naznacuje levu, b desnu Crat(ylus), Krati1;
kolonu) i po broju reda (uglavnorn od I do 35); no, ponekad i po broju Leg(es), Zakoni;
poglavlja i paragrafa, ili samo po broju knjige. Meno, Menon;
-Bekker I, Aristotelis Opera, I-V, Berlin, 1831-1970. U napornenama Phaed(rus), Pheidar
takode kao Corpus Aristotelicus. Phaedo, Fajdon;
-Democ(ritus), Fr(agrnenta), u DFV; Phileb(us), Fileb;
-Diogenes, Fragrnenta, u DFV; Protag(oras ), Protagora;
-Diog(enes) Laert(ius), Zivoti i rnis1jenja istaknutih filozofa, Beograd Resp(ub1ica), Ddava;
1985; Symp(osiurn), Gozba;
-Empedoc(les), Fr(agrnenta), u DFV; Soph(ista), Sofist;
-Eudoxus, apud Eucl.El. Tirn(aeus), Timaj;
-Eucl(eides), El(ernenta), ed.J.L.Heiberg et H.Menge, Leipzig, 1883 - Platonovi dijalozi se citiraju po broju strane, paragrafa i reda iz izdanja
1916. Platonis Opera, I-III, ed.H.Stephanus, Paris, 1578. Ovde je korisceno

496 497
 Objasnjenje skracenica

standardno izdanje Platonovih spisa J.Bumeta, Platonis Opera I-V,

Oxford 1900 (1977).
-Plot(inus), Enn(eades), I-III, ed. H.R.Schwyzer et P.Hemy, Oxford
1978;
Plotinove "Eneade" se citiraju po broju "eneade" (od I do VI), po broju
spisa u okviru pojedine eneade (od I do 9), po broju paragrafa, i po
broju reda.
-Septuaginta, ed.Alfred Rahlfs, V .I, Stuttgart, 1935.
-Simpl{icius):
In Phys(icarn Aristotelis Commentaria), CAG T.IX, X, ed.H. Diels,
Berlin 1882-95;
In Cat(egoriasAristotelis Commentarium), CAG T.VIII, ed.C. Kal-
bfleisch, Berlin 1907;
In Aristotelis De Caelo Commentaria, CAG T.VII, ed.J.L.Heiberg, Ber POGOVOR
!in 1894.
In libros Aristotelis De Anima Commentaria, CAG.TXI, ed. M.Hay
duck, Berlin 1882. Odnos duse i tela u Aristotelovoj ontologiji duse
Pored izdanja Aristotelovih komentatora Berlinske akademije nauka
korisceno je elektronsko izdanje u okviru TAG {Thesaurus Linguae Slobodan Blagojevic
Graecae); to ponegde dovodi do neznatnih odstupanja u broju reda koji
se navodi.
-Skok, P. Etirnologijski rijecnik, T.I
-Spinoza, Etika, Beograd 1970.
-Teofrast, De sensu, London 1916.
-Thai es, Fragrnenta, u DFV.

498
----------~---------------~... d
 POGOVOR l
kontekstu mozemo shvatiti kao konacno i imenovano jedinstvo Duse.

SADRZAJ:

o I>nsi 1--------------------------------------------------------------------- 7
0 Dusi I (dodatne napomene)------------------------------------------ 45
o I>nsi 11------------------------------------------------------------------
77 .
0 Dusi II (dodatne napomene)----------------------------------------- 123
o I>nsi m -------------------------------------------------------------157
0 Dusi III (dodatne napomene)---------------------------------------- 197
0 Opazanjn i o opazajnom--------------------------------------- 213
0 Op3Zanju i o op3Zanom (dodatne napomene)--------------------- 258
0 Pamcenjn i o secanjn--------------------------------~--------273
0 Pamcenju i o secanjn (dodatne napomene)------------------------ 293
0 Snn i o bndnosti----------------------------------------------------305
0 Snu i o budnosti (dodatne napomene)------------------------------325
0 Snovima--------------~------------------------------------ 329
0 Snovima (dodatne napomene)---------------------------------------343
0 Proricanjn n snovima----------------------------------------347
0 Proricanju u snovima (dodatne napomene)------------------------357
0 I>nZini i kratkoci zivota--------------------------------------359
0 DliZini i kratkoci zivota (dodatne napomene)--------------------- 370
0 Mladosti i o starosti-------------------------------------------- 37 5
0 M1adosti i o starosti (dodatne napomene)--------------------------3 87
0 I>isanjn-------------------------------------------------------------3 91
0 Disanju (dodatne napomene)---------------------------------------- 420

Grcko-srpski recnik------------------------------------------------------42 7
Index rerum---------------------------------------------------------~-----441
Index nominum-----------------------------------------------------------471
0 bj asnj enj e skracenica--------------------------------------------------4 75
Tematski sadrzaj--------------------------------------------------------- 495
Pogovor------------------------------------------------------------------- 499

536