v

Zan-Pjer Vernan

POREKLO
GRCKE MISLI

Prevela s francuskog
MIRA VUKOVIC

IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA

SREMSK.I KARLOVCI

~DOBRA VEST
~ NOVISAD
1990.
 Biblioteka
ELEMENT!
7

Urednik
ZORAN STOJANOVIC

Recenzenti: IVAN VUKOVIC i ZORAN STOJANOVIC

Tehnicki urednik: MILENKO RADOVANOV
Korektor: UUBICA RAJINAC-STOJANOVIC
Kompjuterski slog: GRAFICAR, Novi Sad
 v

Zan-Pjer Vernan

POREKLO
GRCKE MISLI

Prevela s francuskog
MIRA VUKOVIC

IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA

SREMSKI KARLOVCI

~DOBRA VEST
~ NOVISAD
1990.
 orgmata:

terre Vernant
Les origines de la pensee grecque
© Presses Universitaires de France, Paris 1988.

CIP- Kara.JiorH3aUHja y ny6JIHKaUHjH

EH6JIHOTeKa MaTHUe cpncKe, HoBH Ca.u
1(091f
liEPHAH, )J{3Jl-lljep "
Poreklo grcke misli I Zan-Pjer Vernan;
prevela s francuskog Mira Vukovic. - Sremski
Karlovci: Izdavacka knjiZarnica Zorana
Stojanovita; Novi Sad: Dobra vest, 1990
(Novi Sad: Dobra vest). - 125 str.; 18 em.
- (biblioteka Elementi; 7)

Prevod dela: Les origines de la pensee

grecque/ Jean-Pjerre Vernant.
ISBN 86-7543-006-X

a) <l>HJI03oqmja- HcropHja
2196231
 PREDGOVOR NOVOM IZDANJU

Ova se knjiga pojavila pre dvadeset i pet godina.

Napisana je na trazenje Zoria Dimezila za ediciju
"Mitovi i religije" koju je on uredivao kod izdava~
"Presses Universitaires de France". Sve knjige iz ove
serije - u kojoj je sam Dimezil objavio Bogove Ger-
mana, a zatim i Bogove lndoevropljana, a Klod Levi-
Stros, iste godine kad i ja svoju, Totemizam danas -
morale su da po~tuju odredena pravila: delo je treba-
lo da bude kratko, da ne prema~uje sto trideset stra-
nica, da bude pristupa~no ~iroj publici, i da na na~in
istovremeno sazet i li~n izlozi neko zna~jno pita-
nje, iii sporni problem, ne koristeci se pri tom glo-
maznom aparaturom napomena i ne pokazujuci pre-
teranu erudiciju.
Takav poduhvat u oblasti koju sam ja bio zadu-
zen da istrazim bio je unekoliko neoprezan. Nije li
bilo odvee rizi~no prihvatiti se zadatka da se u neko-
liko poglavlja pokaze poreklo gr~ke misli, odnosno
d§ slika intelektualnih promena koje se zbivaju izme-
du XII veka pre n~e ere, kada se r~e mikenske
kraljevine, i V veka, doba procvata gradova poput
Atine? Trebalo je preleteti sedam vekova, a najveei
deo tih vekova istori~ri starog veka nazivaju "mra-
~nim", jer se pismenost tada bila izgubila, tako da,

5
kada je rec o tom razdoblju, ne raspolazemo nije-
dnim grafickim izvorom, nijednim tekstom.
Nije, dakle, bilo mogueno pristupiti izueavanju
tako dugog razdoblja na nacin istoricara iii arheologa
koji se sluze svim sredstvima svoje discipline. Zato
sam poku~ao da osnovne pravce razvoja, koji zapoci-
nje mikenskim kraljevstvom a zavr~ava se demokrat-
skim gradom, odnosno oznacava opadanje mita i po-
javu racionalnih znanja, prikazem u obliku obicnog
eseja, ne nameravajuei da zakljucim raspravu, vee da
je podstaknem i usmerim u novom pravcu. Za ovu
intelektualnu revoluciju ponudio sam jedno sveobu-
hvatno tumaeenje koje mi se cinilo suvislo i saobra-
zeno osnovnim cinjenicama kojima raspolazemo.
Gde treba traziti, pitao sam se, poreklo racional-
ne misli na Zapadu? Kako je ona nastala u grckom
svetu? Ucinilo mi se da tri osnovne crte odlikuju
novi tip mgljenja, cija pojava, poeetkom VI veka, u
grckoj maloazijskoj koloniji Miletu, oznacava poee-
tak helenske filozofije i nauke.
Prv(), tu je jedna oblast mgljenja koja se oformi-
la izvan religije i koja je ovoj sirana. Za nastanak
kosmosa i prirodne pojave jonski "fizieari" nude ob-
ja~njenja svetovnog karaktera, cisto pozitivne priro-
de. Oni svesno ignorgu bozanske sile koje uvaiava
kult, utvrdene obredne prakse i svete price cije su
predanje pesnici "teolozi", poput Hesioda, zabelezili
u svojim pesmama.
Drugo, rodila se ideja o kosmickom poretku koji
vi~e ne pociva, kao u tradicionalnim teogonijama, na
moei suverenog boga, na onome ~to je njegova mo-
narchia, njegova basileia, vee na zakonu svojstvenom
univerzumu, na pravilnoj raspodeli (nomos), koja svi-
ma nameee elemente koji od prirode cine ravnoprav-

6
ni poredak, taka da niko ne mo~e da nad drugima
ima nadmoe (kratos).
I najzad, ova misao ima duboko geometrijski
karakter. Bilo da je re~ o geografiji, astronomiji ili
kosmologiji, ave discipline poimaju fizi~ki svet taka
~to ga projektuju u odredeni prostorni okvir koji vi~e
nije odreden religijskim svojstvima sreenog i nesre-
enog, nebeskog iii paklenog, vee se sastoji od uzajam-
nih, simetri~nih i povratnih odnosa.
_Qve Jri s:rte: svetovni i pozitivni karakter, pojam
jednog apstraktno shvaeenog prirodnog poretka, za-
snovanog na odnosima stroge jednakosti, i geometrij-
ska vizija sveta projektovanog u homogeni i simetri-
~llLPIO~tgr,_!~~Il,Q _S\1 povezane. One zajedno defini~u
ono ~to je ~u gr~koj racionalnosti, u njenom obliku i
saddaju, novo u odnosu na pro~lost i originalno u
poredenju sa bliskoisto~nim civilizacijama koje su
Grci mogli da upoznaju.
S ~im su povezane ave novine, i za~to su se
pojavile u gr~kom svetu? Odgovoriti na ova pitanja
zna~ilo je istra~iti uslove koji su doveli do toga da
Gr~ka napusti civilizaciju mikenske palate i stvori
dru~tveni i duhovni svet polisa. Pojava grada ne oz-
nafuva samo niz ekonomskih i politi~kih preobra~a­
ja: ana pretpostavlja promenu mentaliteta, otkriee
jednog druk~ijeg intelektualnog horizonta, stvaranje
novog dru~tvenog prostora ~ije je sredgte agora, trg.
Nestanak mikenskog anaksa, vladara ~ija vrhovna
moe, posredstvom pisara, nadzirava ~itav dru~tveni
~ivot i njime upravlja; unapredenje re6 koja u svojoj
syetovnoj upotrebi, kao slobodna rasprava, diskusija,
protivre~no dokazivanje, postaje prvorazredno poli-
ti~ko oru~je, sredstvo premoei u ddavi; karakter pu-
ne javnosti koji je dat pojavama dru~tvenog ~ivota
kao i proizvodima duha, stavljenim, kada je re~ o
pisanim zakonima i dekretima, na uvid svim gradani-
ma, i podvrgnutim kritici, kada je rec o delima poje-
dinaca; zamena starih hijerarhijskih odnosa nadrede-
nosti i podredenosti novim tipom dru~tvenih odnosa,
koji pocivaju na simetriji, povratnosti i uzajamnosti,
izmedu "slicnih" ili "jednakih" gradana; napu~tanje
starog stava prema tradiciji koja se vge ne smatra
nepromenljivom istinom koja se mora po~tovati i
ponavljati, a da se u njoj ngta ne menja, vee napa-
rom svih da se od nje odvoje, da svoju originalnost
potvrde tako ~to uspostavljaju razdaljinu u odnosu
na prethodnike, cije tvrdnje se preuzimaju, ispravlja-
ju iii potpuno odbacuju; sve ove crte pokazuju da se
sekularizacija, racionalizacija, geometrizacija misli,
kao razvoj duha izumiteljstva i kritike, ostvaruju kroz
dru~tvenu praksu i to upravo u trenutku kada ih
fizieari miletske ~kole formuli~u o obiiku jedne teori:/
je prirode. f~~ "-~~phJ~~ gr~kih ~mJI4raca" bila je
moraine i pofiticke prirode. Nastojala je da defini~e
osnove novog ljudskog poretka koji bi apsolutnu
moe monarha, iii plemiea, ili moenika, zamenio za-
konom koji poqj(Xfnako vazi za sve. Grad tada dobija
izgled kruznog i usredi~tenog kosmosa: svaki grada-
nin, sliean ostaiima, naizmenicno se pokorava i vlada,
zauzima i ustupa, zavisno od vremenskog poretka,
sve simetricne polofaje koji cine gradski prostor.
Ovu istu sliku dru~tvenog kosmosa, kojim upravlja
isonomia, nalazimo, u osvit filozofije, projektovanu i
na fizicki svet. Drevne teogonije bile su deo mitova o
suverenosti, a ovi opet ukorenjeni u kraljevske ritu-
ale. Novi model sveta koji razraduju jonski fizieari
siiean je, u svom geometrijskom okviru, institucional-
nim oblicima i mentalnim strukturama svojstvenim
polisu.

8
 To je, ukratko, teza koju sam 1962. izlozio u
ovoj knjizici. Kako stvari stoje danas? Pitanje ima
dva vida. Najpre, koje nove elemente informacije,
koja razlicita tumaeenja, koji su se pojavali u meduv-
remenu, treba uzeti u obzir? Zatim, u kojim je tacka-
ma trebalo da dopunim, iznijansiram iii izmenim svo-
je stanoviSte?
Krenimo od poeetka, od mikenskog sveta. Godi-
ne 1956. Dz. Cedvik i M. Ventris deSifruju tablice na
linearnom B pismu iz Pila, Mikene, Knosa, Tebe,
Tirinta i Orbomena, Sto proSiruje i potpuno preobra-
zava naSe poznavanje najstarije grcke proSlosti: bele-
nisti sada raspolazu pisanim dokumentima o druStve-
nim i vojnim ustanovama, o tebnickoj i privrednoj
delatnosti, o bogovima i obredima Ahajaca izmedu
XIV i XII veka; rna koliko ovi dokumenti bili nedo-
voljni i u mnogo eemu nepouzdani, njima mozemo
da zabvalimo Sto nam se ukazala jedna civilizacija
potpuno razlicita od one koju smo zamiSljali ranije,
dok smo raspolagali jedino Homerovim svedoean-
stvom koje se javlja bar eetiri veka posle nje. Medu-
tim, ako se mikenska filologija i razvila, nijedno ot-
kriee nekog novog korpusa tekstova nije bitno pro-
menilo sliku mikenskib kraljevina koju sam, posle
drugib naucnika, pokuSao da skiciram, niti je ospori-
la moje zakljucke.
Jedna formulacija cini mi se ipak spornom. Po-
vodom mikenskog suverena, anaksa, govorio sam o
bozanskom kralju, o nadljudskoj moci. To danas viSe
ne bib rekao. Napisao bib samo da anaks mi, pored
ostalib, i versku funkciju, Sto ne znaci da je njegova
licnost divinizovana, niti da je mozemo poistovetiti
sa figurom kralja-maga, gospodara vremena i plo-
dnosti tla, kakvu je Dz. Dz. Frejzer oslikao u Zlatnoj
grani, a nalazimo je i u izvesnim tekstovima engles-

9
 kih antropologa helenista, kojima sam se u tom po-
gledu inspirisao, a posebno u tekstovima mog ucite-
lja Luja Zernea.
0 razdoblju mracnih vekova jedino arheolozi
imaju pravo da govore, a oni su to pravo uveliko
iskoristili. Za poslednja eetvrt veka, oni su ubrali
citavu letinu otkrica koja su omogucila da se bolje
shvati kako, posle perioda opadanja koje je pratilo
raspad mikenske civilizacije, nastaju, izmedu XI i
VIII veka, tehnicke, demografske, ekonomske pro-
mene, novi oblici zemlji~nog poseda i zemljoradnje
koji vode "strukturalnoj revoluciji" o kojoj govori
· Englez E. Snodgres, iz koje se rada klasicni grad-
ddava. Intelektualni preobraZa.j koji od mita vodi ka
racionalnom, i koji je predmet mog istrazivanja, stav-
ljen je na taj nacin u jedan jasniji kontekst.
Ako ostanemo na ravni cinjenicnih datosti, moja
zapaZa.nja o nastanku polisa, i, zajedno sa njim, no-
vag dru~tvenog prostora, izomorfnog i okrenutog je-
dnom centru, trebalo bi dopuniti skorijim istraziva-
njima o planovima drevnih gradova, organizaciji ona-
ga ~to je chora, seoska teritorija grada, a narocito
znaeaju kolonija, koje su slobodnije u odnosu na
stare urbane tradicije i predstavljaju, kada je u pita-
nju nastanak strozih prostornih uzora, pogodno polje
eksperimentisanja i novine.
Kada je rec o mojim zapazanjima o ulozi koju
su, kao sredstvo intelektualnog preobraZa.ja, mogli da
odigraju s jedne strane fonetsko pismo, a s druge
zapisivanje i obnarodovanje zakona, ona su na~la
svoj naucni produzetak u raspravi koja je tokom po-
slednjih decenija vodena medu helenistima o posledi-
cama koje je na grcku racionalnost imao pelaz s
jedne usmene civilizacije na kulturu u kojoj pisana
rec, zavisno od oblasti dru~tvenog Zivota i knjizev-

10
 nog, filozofskog iii nautnog stvarala~tva, zauzima vi-
~e-manje dominantno mesto.
Sto se tire slicnosti i istovremenosti tema zako-
na, poretka, jednakosti u moralistitkoj i politickoj
misli, s jedne, i u filozofiji prirode, s druge strane,
, trebalo bi razviti, vi~e nego ~to sam ja to ucinio,
poredenje atinskog zakonodavca sa Talesom, prvim
"fiziearem" miletske ~kole; trebalo bi, takode- da bi
se ilustrovala kljucna uloga koju su, tokom VI veka,
imali pojmovi kao isonomia i polaganje vlasti u sre-
dgte, en mesoi, kako niko ne bi imao nadmoe ni nad
kim- dodati primeru Meandrija (Herodot, III, 142),
koji sam pomenuo, paralelne primere Demonakta iz
Kirene, oko 550 (IV, 61), Aristagore iz Mileta (V,
37), Kadma iz Kosa (VII, 164) i svakako Solana koji
poretkom VI veka sebi pripisuje u zaslugu ~to je
sacuvao to ison, jednakost.
Ali, predimo na osnovne probleme o kojima tre-
ba ne~to reei, bilo zato ~to su novija istrafivanja
izmenila pristup njima, bilo zato ~to su im drugi
naucnici prgli iz drukcije perspektive.
Citajuei moju knjigu, moglo bi se pomisliti da se
za mene sudbina grtke misli, ciji sam put poku~ao da
prikazem, odigrala izmedu mita i razuma. U ovako
pojednostavljenom i o~trom obliku, tumacenje je
moglo, po meni, da bude pogre~no. Vee sam bio
jasno rekao da Grci nisu izmislili razum kao jedin-
stvenu i univerzalnu kategoriju, vee jedan odredeni
razum, cije je glavno sredstvo jezik, razum koji omo-
gueava da se deluje na ljude, a ne da se menja priro-
da, politicki razum u smislu u kojem Aristotel defini-
~e toveka kao polititku zivotinju. Ali, imamo li mi
uop~te pravo da govorimo o jednom grtkom razu-
mu? Ako re~imo da sene zaustavimo, kako sam jato
uCinio, na miletskoj ~koli, veC da razmatramo i ~~
 ji razvoj filozofske misli, korpus medicinskih raspra-
va, istorijska ispitivanja jednog Herodota i Tukidida,
matematitka, astronomska, akustitka i optitka istra-
zivanja, slika koju dobijamo postaje nuzno slozenija i
mi smo duzni da uvazimo postojanje razlititih tipova
racionalnosti, koji na razlitite natine pristupaju po-
smatranju stvarnosti i formalnim zahtevima dokazi-
vanja, tiji intelektualni postupci, natela i ciljevi nisu
isti.
Ono ~to vazi za razum, vazi i za mit. Noviji
radovi antropologa upozoravaju nas na to da ne sme-
mo da podlegnemo isku~enju i da mit uzdignemo na
nivo mentalne stvarnosti koja bi bila u samoj ljud-
skoj prirodi i koju bismo nalazili svuda i uvek, bilo
ispred, bilo pored, bilo u pozadini tisto racionalnih
operacija. U grtkom slutaju, dva nas razloga upucuju
na opreznost i navode nato da u mitskoj misli razli-
kujemo oblike i nivoe. _B~~- mit nam dolazi od Grka,
ali ona nije imala za one koji. su je koristili u drev-
nim vremenima Z!la~nj~ koje joj mi danas dajemo.
Mythos znati "re¢",_"pri~"! .On se. najpre ne suprot-
§~t~ylJ4ilQgqsu, tij~je prv9znatenje tako<fe "ret", "go-
, yc>r", (l tek kasnije "inteligencija i razum". T~k potev
od V veka, u okviru filozofskog izlaganja ~ilf istorij-
skog ispitivanja, mythos, suprotstavljen logosu, dobija
pogrdan prizvuk i oznatava bezrazloznu, neosnovanu
ivrdnju, jer se ne oslanja ni na strogo dokazivanje
niti na verodostojno svedotanstvo. Ali tak se ni ll,·
tom slutaju, iako diskvalifikovan u odnosu na logos,
mythos ne odnosi na odredenu kategoriju svetih prita
o bogovima ili junacima. Mnogolik kao Protej, on
oznatava veoma razlitite stvarnosti: teogonije i ko-
smogonije, svakako, ali i raznorazne prite, rodoslove,
bajke, poslovice, pouke, uobitajene izreke; ukratko,
sve ono ~to se spontano prenosi od usta do usta. JJ .

12
J~~~~glll,J~QA!.~~!!h.~W~t[HJS... ~~'" Q~J~l~, ~~.. J~~!J.~ ~~<:)
0U.Q§~Q~Jt.ob!!~.mi~lj~ni~,y;~¢Jqto sveulclii>:ll()St on()ga
~to u slu~Jilim kontak~irna, susretima,. ra~govorima
.Prenosi i ~irf.bezlf~na, ..anonimila i neuhvatljiva sila
koju Platon zove pheme, glasina.
Ali mi upravo nismo u stanju da uhvatimo tu
glasinu od koje je sazdan gr~ki mythos. A to je razlog
vi~e da budemo oprezni. U tradicionalnim civilizaci-
jama koje su sa~uvale svoj usmeni karakter, etnolozi,
kada istrazuju na terenu, imaju priliku da ~uju ra-
znovrsne prire koje se ponavljaju i tako ~ine potku
zajedni~kog znanja ~lanova grupe. Ali kada je Gr~ka
u pitanju, raspolazemo i raspolagaoomo samo pisa,.
nim tekstovima. Mitovi ne stizu donas u zivom obli-
ku, ispri~ni re~ima koJeglasina neprestano ponavlja
i menja; oni su kona~no~11!Y!~e11iu~~lima epskih,
lirs!d~ i t~~g~~rskih pesnika koji i~· p(i(Jre<I,l1Jt1 sop-
sfi!eiilm''estetskim zahtevima, daju~i im, liz
savr~en­
stvo forme, i jednu literarnu dimenziju. Zbornici ko-
je u helensko doba sastavljaju ureni ljudi, sistematski
sakupljajuCi, prepisujuci, klasifikujuci legende i pre-
danja, pregrupguci ih i pode~avajuci u obliku mitolo-
~kih repertoara, imaju isto obelezje pisanog dela od- 5
redenog autora.
Nije, dakle, re~ o tome da mi danas suprotstavi-
mo mit i razum kao da su u pitanju dva protivnika
od kojih svaki ima sopstveno oruzje, vee da preci-
znom analizom tekstova ustanovimo kako teolo~ki
govor jednog Hesioda "funkcioni~e" a kako to ~ine
tekstovi filozofa iii istori~ra, da uo~imo razlike u
na~inu komponovanja, organizaciji i razvoju prire, u
semanti~kim igrama i logikama naracije.
To sam se, kao i mnogi drugi, trudio da uradim
posle 1962, kako bib bolje ustanovio specifi~ne pute-
ve koji su, u staroj Gr~koj, postepeno doveli do figu- {

13
 ra jednog mythosa, izmgljene prire, koji se jasno

I razlikuje od logosa, shvarenog kao valjano i zasnova-

~- no zakljucivanje.
Iz prethodnih opaski o formama mitskog i raci-
onalnog proizlazi jo~ jedan problem koji svakako
nije zanemarljiv. Koje mesto moje tumarenje daje
l... matematici i u kojoj meri ono moze da objasni novi-
ne koje su Grci uneli u ovu oblast? Drugim recima,
za~to i kako su Grci, izmedu VI i poretka III veka,
krenuli u pravcu koji je, sa Euklidom, doveo do
ustanovljenja jedne nauke zasnovane na dokazivanju,
koja se bavila "idealnim" predmetima, i, porev od
manjeg broja postulata, aksioma i definicija, povezi-
vala propozicije strogo izvedene jedne iz drugih, tako
da je valjanost svake od njih bila zajemrena formal-
nim karakterom dokaza koji su je u kasnijem postup-
ku zakljucivanja i potvrdivali.
Budimo otvoreni: ja ovaj problem i nisam poku-
~ao da re~im. Razlog tome ne lezi samo u cinjenici
da ja nisam kompetentan kao istoriear matematike,
pa stoga i nisam bio opremljen da ga re~im. Moja
namera bila je pre svega da shvatim uslove ovakve
op~te promene mentaliteta koja deluje kao rez u
istoriji misli, pa sam zato i uperio projektor na poja-
vu jednog sasvim novog moralnog i politickog razmi-
~ljanja kao i na ispitivanje prirode, ne bib li ustano-
vio veze izmedu ove dve vrste preobrazaja. S tog
stanovgta, matematika i nije bila u sredgtu mog
interesovanja niti je zahtevala da se njom posebno
bavim. Bio sam sklon da mislim, zajedno sa istoriea-
rima nauke poput Saboa u Madarskoj, ili Dz. E.
Lojda u Engleskoj, da je usmerenje koje su Grci dali
ovoj disciplini bilo najneposrednije ukljureno u inte-
lektualni preobrazaj ciji sam poretak poku~ao da bli-
ze odredim.

14
 U tom smislu moje stanovgte je bilo blisko sta-
novi~tu koje je A. I. Zajcev nedavno razradio u ko-
lektivnom delu objavljenom 1985. u Lenjingradu pod
rukovodstvom E. D. Prolova. Posle Karla Jaspersa,
Zajcev uoeava da se izmedu VII i II veka pre na~e
ere, u civilizacijama toliko udaljenim jedne od drugih
kao ~to su kineska, indijska, iranska, judejska i gr~ka,
de~avaju duboke promene u tradicionalnom religij-
skom svetu: konfu~ijanizam, budizam, zoroastrizam,
jevrejski profetizam, a u Gr~koj - filozofsko traga-
nje za istinom. Ali ove sli~nosti isti~u specifi~nost
gr~kog slueaja. Promene se ne ispoljavaju u samoj
religijskoj sferi. Pored i izvan nje, resto i u otvore-
nom sukobu sa izvesnim verovanjima iii verskim
praksama, uspostavlja se jedan oblik mgljenja koji
tezi da dade do istine li~nim istrazivanjem koje ima
kumulativni karakter, jer svako pobija prethodnike,
suprotstavljajuCi im argumente koji su i sami, usled
svoje racionalne prirode, podlozni raspravi. Iako Zaj-
cev, da bi objasnio ovaj preokret, stavlja naglasak na
~irenje erne metalurgije koja zamenjuje bronzanu i
na potrese koje ono izaziva u dru~tvenim struktura-
ma, on takode istire da se originalnost Gr~ke sastoji
u posebnom obliku koji je u njoj dobila vlast drzave,
u stvaranju anti~kog polisa koji pretpostavlja u~es­
tvovanje svih gradana u upravljanju zajedni~kim po-
slovima, u punoj javnosti kolektivnih delatnosti.
Naravno da ova op~ta teza ne bi smela da spre~i
specijaliste da preduzmu jedno uporedno istrazivanje
geometrijskih i algebarskih saznanja Grka, postupaka
dokazivanja koje oni koriste, i surele ih sa znanjima
Egipeana i Vavilonaca, Indijaca i Kineza, kako bi se
eventualno utvrdili uticaji i veze. U Francuskoj se
takvog ispitivanja latio Moris Kaven; njegovi zaklju~-

15
ci o originalnosti gr~ke matematike podudaraju se s
mojim tumarenjem i potkrepljuju ga.
Danas, medutim, rasprava se ponovo vodi medu
istorifurima matematike oko dela jednog od najure-
nijih medu njima, B. L. Vander Vardena: Geometrija
i algebra u drevnim civilizacijama iz 1983. Autor se,
po sopstvenim re~ima, oslanja na tri velika otkriea.
Re~ je najpre o zaklju~ima koje je A Zajdenberg
izvukao iz propisa sadrfanih u drevnim indijskim
tekstovima (od 500. do 200. godine pre na~e ere),
koji utvrduju pravila izgradnje zrtvenih oltara; mesto
koje u tim propisima zauzima "Pitagorina teorema"
govori, prema Zajdenbergu, o zajedni~kom poreklu
vavilonske algebre, gr~ke geometrije i indijske ge-
ometrije. Zatim je poredenje kineskih rasprava iz
aritmetike sa korpusom vavilonskih problema otkrilo
toliko velike sli~nosti da se zajedni~ki izvor nametao,
u remu bi Pitagorina teorema igrala centralnu ulogu.
I najzad, tu su zapafanja A Toma i A S. Toma o
rasporedu megalitskih spomenika u Juznoj Engleskoj
i u Skotskoj; ona su, navodno, dokazala primenu u
ovim gradevinama "pitagorejskih trouglova", odnosno
pravougaonih trouglova ~ije stranice predstavljaju
proizvod, izrazen celim brojem, jedne te iste jedinice
mere.
Na osnovu svih ovih studija, B. L. Vander Var-
den daje sebi pravo da iznese sledecu hipotezu: izve-
sna "matemati~ka nauka" postojala je u neolitu, iz-
medu 3000. i 2000. godine pre na~e ere, u Srednjoj
Evropi, odakle je preneta u Veliku Britaniju, na Blis-
ki Istok, u Indiju i Kinu. Treba li reci da je ova
konstrukcija - koja je za njenog autora imala dvos-
truku prednost jer je na~im dalekim precima pripisa-
la otkriee matematike i ovo otkriee povezala sa obre-
dnim svrhama- dorekana od veCine stru~njaka sa

16
najveeom skepsom, jer su im se njene osnove u~inile
nadasve krhkim? V. R. Nor je ovu hipotezu po-
dvrgao jasnoj i argumentovanoj kritici.
Nisam kvalifkovan da se ume~am u ovu raspra-
vu. Istakao bih samo jednu ta~ku koja se tire onoga
~to sam ja radio. B. L. Van der Varden pi~e da su i
Grci bili donekle upueeni u ovu "neolitsku nauku",
ali da su je oni "potpuno preobrazili stvarajuci jednu
deduktivnu nauku zasnovanu na definicijama, postu-
latima i aksiomima". Po mom m~ljenju, da bi se ovaj
"potpuni preobrazaj" shvatio, trebalo ga je staviti u
odredeni intelektualni kontekst, ~ije sam osnovne ka-
rakteristike upravo poku~ao da op~em, ukazujuci na
njihovu vezu sa oblicima dru~tvenog mi~ljenja i zivo-
ta kojima se odlikuje gr~ki polis.

Jula, 1987.
t.-P. 'Veman

2 Z-P. Veman 17
 UVOD

Otkako je dclifrovano mikensko linearno pismo

B, datum prvih grtkih tekstova kojima raspolazemo
pomerio se za pola milenijuma unazad. Ovo produ-
zenje hronolo~ke perspektive menja titav okvir u
koji je postavljen problem porekla helenske misli.
Najstariji grtki svet koji nam otkrivaju mikenske ta-
blice srodan je u mnogim svojim crtama sa kraljevi-
nama Bliskog Istoka tog doba. Isti tip dru~tvene or-
ganizacije, slitan natin zivota, srodno oovetanstvo
otkrivaju nam se u spisima linearnog B iz Knosa, Pila
ili Mikene, i u arhivama klinastog pisma pronadenim
u Ugaritu, Alalahi, Mariju ili hetitskoj Hatu~i. Na-
protiv, uzmemo li da titamo Homera, slika se menja:
u Ilijadi nam se ukazuje druktije dru~tvo, vee izme-
njen svet, kao da, pooov od Homerovog doba, Grci
vi~e nisu bili u stanju da shvate mikensku civilizaciju
s kojom su bili povezani i za koju su verovali da je
posredstvom aeda ponovo ozivljavaju.
Ovaj rez u istoriji grtkog ooveka moramo poku-
~ati da shvatimo i tatno lokalizujemo. Kako je to
pokazao M. P. Nilson, religija i mitologija klasitne
Grtke imaju najneposrednije korene u mikenskoj
pro~lostil. Ali u drugim oblastima prelom izgleda

1 Martin P. Nilsson, The Minoan-mycenaean religion and its

survival in geek religion, drugo izdanje, Lund, 1950; vidi i: Charles
Picard, Les religions prehelleniques, Paris 1948, i La formation du

18
dubok. Kada se u XII veku pre na~e ere mikenska
sila sru~ila pod navalom dorskih plemena koja upa-
daju u kontinentalnu Grcku, u poiaru koji naizmeni-
cno razara Pil i Mikenu, ne strada samo jedna dinas-
tija. Tada je zauvek sru~en jedan tip monarhije, ko-
nacno ukinut citav jedan oblik dru~tvenog zivota koji
se razvio oko palate, a lik bozanskog kralja nestaje sa
grckog horizonta. Po svojim posledicama, pad miken-
skog sistema vlasti prema~uje oblast politicke i dru-
~tvene istorije. On se odrazava na samog grckog eo-
veka; preobrazava njegov duhovni svet, menja neke
njegove psiholo~ke stavove. Nestanak kralja mogao
je tada, posle dugog mracnog razdoblja izdvojenosti i
sredivanja prilika koje nazivamo grckim srednjim ve-
kom, da pripremi dve srodne novine: ustanovu polisa
i radanje racionalnog mi~ljenja. Nairne, kada, krajem
geometrijskog razdoblja (900-750), Grci iz Evrope i
Jonije ponovo uspostavljaju sa Istokom veze koje su
bile prekinute vi~e vekova; kada, preko civilizacija
koje su se oddale na mestu, ponovo otkriju izvesne
vidove sopstvene pro~losti iz bronzanog doba, oni, za
razliku od Mikenaca, ne slede put podrazavanja i
asimilacije. U jeku obnove orijentalnog uticaja, hele-
nizam se kao takav potvrduje naspram Azije, kao da,
po~to je obnovio kontakt sa Istokom, ima jasniju
svest o sebi. Grcka se prepoznaje u izvesnom obliku
dru~tvenog zivota i odredenom tipu mi~ljenja u koji-
ma ona vidi svoju originalnost, superiornost u odno-
su na varvarski svet: umesto svemocnog kralja koji iz
tajnovitog dvorca vr~i nenadziravanu i bezgranicnu
polytheisme hellenique et les recents problemes relatifs au lineaire B,
in Elements orientaux dans Ia religion grecque ancienne, Paris, 1960,
s. 163-177; G. Publiese Carratelli, Riflessi di culti micenei nelle
tabelle di Cnosso a Pilo, in Studi in onore de U. E. Paoli, Firenca,
1955, s. 1-16; L. A Stella, La religione greca nei testi micenei, in
Numen, 5, 1958, s. 18--57.

19
vlast, grcki politicki zivot tezi da u punoj svetlosti
agore postane predmetom javne rasprave ravnoprav-
nih gradana kojima je drfava zajednicka briga; umes-
to starih kosmogonija vezanih za kraljevske obrede i
mitove suverenosti, nova misao poku~ava da zasnuje
poredak sveta na odnosima simetrije, ravnoteze, rav-
r
nopravnosti razlicitih elemenata koji cine kosmos.
Ako zelimo da ustanovimo podatke o rodenju
grckog razuma, da pratimo put na kojem je mogao
da se oslobodi religijskog mentaliteta, da pokazemo
~ta duguje mitu i kako ga je prevazi~ao, potrebno je
da u poredenju i kontrastu sa mikenskom pozadinom
ispitamo onaj preokret koji se zbio u VIII i VII veku
kada Grcka belezi nov poeetak i istrazuje njoj svoj-
stvene puteve. To je doba odlucujuee promene koja,
upravo u trenutku pobede orijentalnog stila, postav-
lja temelje polisa i, sekularizacijom politicke misli,
obezbeduje nastanak filozofije.

20
 GLAVA I

ISTORIJSKI OKVIR

Poretkom drugog milenijuma, Sredozemlje, s

kraja na kraj svojih obala, jo~ nije podeljeno na Istok
i Zapad. Egejski svet i gr<!ko poluostrvo povezuju se,
bez prekida, kao stanovni~tvo i kao kultura, s jedne
strane sa anadolskom visoravni, preko brojanica Ki-
klada i Sporada, a s druge, preko Roda, Kilikije,
Kipra, severne obale Sirije, sa Mesopotamijom i Ira-
nom. Kad se Krit izdvaja iz kikladskog sveta, u kojem
su dominirali odnosi sa Anadolijom, i kad u Festu,
Maleji i Knosu gradi svoju prvu dvorsku civilizaciju
(2000-1700), on je i dalje okrenut ka velikim blis- >
koisto<!nim kraljevinama. Izmedu kritske palate i pa-
lata koje su skora~nje iskopine otkrile u Alalahi, na
Orontu i u Mariju, na karavanskom putu koji Meso-
potaniju spaja sa morem, sli<!nosti su se u<!inile toliko
upe<!atljive da je u njima bilo mogucno videti delo
iste ~kole arhitekata, slikara, zivopisacat. Preko sirij-
ske obale Krieani su dolazili u dodir i sa egipatskim
Novim carstvom, <!iji je ~' iako nije bio onoliko
presudan koliko se moglo verovati u Evansovo vre-
me, ipak u~~~k~~q!~e,do~n.
1 Vidi: Leonard Woolley, A forgotten Kingdom, London,
1953, i Andre I'Arrot, Mission archeologique de Mari, II, Pariz,
1958.

21
 Izmedu 2000. i 1900. pre na~e ere novo stanovni-
~tvo upada u kontinentalnu Gr~ku. Njegove kuee,
grobnice, ratne sekire, bronzano oruzje, alat, kerami-
ka- tako karakteristi~na siva minijska grn~rija­
ozna~vaju raskid sa ljudima i civilizacijom pretho-
dnog staroheladskog razdoblja. Osvaja~i, Minijci, ~i­
ne prethodnicu plemena koja ee, u uzastopnim naje-
zdama, upadati u Heladu i tu ostajati, nastanjivati se
na ostrvima, kolonizovati obalu Male Azije, nadirati
ka zapadnom Sredozemlju, i stvoriti gr~ki svet ka-
kvog znamo iz istorijskog razdoblja. Bilo da su si~li
sa Balkana iii do~li iz nizija juzne Rusije, ovi preci
gr~kog ooveka pripadaju indoevropskim narodima,
koji se vee razlikuju u pogledu jezika, i govore je-
dnim dijalektom arhai~nog gr~kog. Njihova pojava
na obalama Sredozemlja nije usamljena. Paralelno
nadiranje uo~va se gotovo u isto vreme s druge
strane mora sa dolaskom indoevropskih Hetita u
Malu Aziju i njihovom ekspazijom na anadolskoj
visoravni. Na obali, u Troadi, kulturni i etni~ki konti-
nuitet koji se sa~uvao tokom ~itavog jednog mileni-
juma, od Troje I do Troje V (poretak Troje I: izme-
du 3000. i 2600.) naglo je prekinut. Narod koji gradi
Troju VI (1900), knezevski grad bogatiji i mocniji
nego ikad, bliski je rodak Minijaca iz Gr~ke. Pravi
istu sivu grn~riju, oblikovanu pomocu kola i perenu
u zatvorenim peeima, kakva je u ~irokoj upotrebi u
kontinentalnoj Gr~koj, na jonskim ostrvima, u Tesa-
liji ina Halkidiku.
Druga jedna civilizacijska crta is tire bliskost ova
dva naroda na dvema obalama Sredozemlja. Konj se
pojavljuje u Troadi sa dolaskom ljudi iz Troje VI.
"Bogata konjima" - ovaj epitet, u stilu gotovih for-
mula koje Homer preuzima od jedne drevne usmene
tradicije, govori o bogatstvu dardanske zemlje. Glas

22
o konjima iz Troje, kao i o njenim tkaninama, bez
sumnje nije bio bez uticaja na interesovanje koje su
Ahajci pokazivali za tu oblast ~k i pre ratni~kog
pohoda koji je, razoriv~i Prijamov grad (Troja VII),
posluzio kao polazgte epskom predanju. Kao i Mi-
nijci iz Troade i Minijci iz Gr~ke su znali za konja:
mora da su ga uzgajali u stepama u kojima su ziveli
pre nego ~to su do~li u Gr~ku. Praistorija boga Posej-
dona pokazuje da je jo~ pre nego ~to je postao gos-
podar mora, Posejdon u obliku konja, Hipos ili Hipi-
os, povezivao, u predstavama prvih Helena, kao i
drugih naroda, temu konja sa ~itavim jednim mitskini
kompleksom: konj - vlazni element; konj - pod-
zemne vode, svet pakla, plodnost; konj - vetar, olu-
ja, oblak, bura ... 2 Mesto, zna~j i ugled konja u dru-
~tvu uveliko zavise od njegovog kori~renja u vojne
svrhe. Prvi gr~ki dokumenti koji nas na to upu~uju
poti~u iz XVI veka: na nadgrobnim plo~ma otkrive-
nim u krugu grobnica-jama u Mikeni (1580-1500),
prizori bitaka iii lova prikazuju ratnika kako stoji u
kolima koja vuku kanji u trku. U tom razdoblju,
Minijci, izme~ani sa lokalnim stanovngtvom asijan-
skog porekla, ve~ su duze vremena nastanjeni u kon-
tinentalnoj Gr~koj, gde je urbani zivot zaporeo u
podnozju utvrdenja, rezidencija voda. Do~li su u do-
dir sa minojskim Kritom koji je u punom procvatu
nakon obnove koja je pratila ponovno gradenje pala-
ta sru~enih prvi put oko 1700. Krit im je otkrio
potpuno nov na~in zivota i mi~ljenja. Ve~ je otporela
postepena kritizacija mikenskog sveta koja re se, po-
sle 1450, zavr~iti zajedni~kom dvorskom civilizacijom
na ostrvu i u kontinenatalnoj Gr~koj. Ali, laka dvo-
2 Vidi: F. Schachermeyr, Poseidon und die Entstehung des
Griechischen Gotterglaubens, Bern, 1948.

23
prefna bojna kola nisu mogla da poti~u sa Krita. Na
ostrvu se konj ne pojavljuje pre poznog minojskog
razdoblja I (1580-1450). Ako je i bilo pozajmice, u
toj su oblasti Minojci pre bili duznici. Upotreba kola
pre upucuje na sli~nosti koje su postojale izmedu
mikenskog i ahajskog sveta, koji je bio u izgradnji, i
hetitskog kraljevstva koje oko XVI veka usvaja ovu
bojnu taktiku od svojih isto~nih suseda, Hurita iz
Mitanija, koji nisu indoevropskog porekla ali prizna-
ju vrhovnu vlast jedne indoevropske dinastije. Naro-
dima koji su se bavili uzgojem konja, upravljanje
kolima mora da je postavljalo nove probleme selekci-
je i dresure. Trag toga nalazimo u raspravi o konjar-
stvu izvesnog Kikulija iz Mitanija, koja je kasnije
prevedena na hetitski jezik. U odnosima koji su po-
retkom XIV veka uspostavljeni izmedu Hetita i onih
koje su oni nazvali "Ahajvoji" (Ahajci iii Mikenci),
delatnosti vezane za konje odigrale su zna~jnu ulo-
gu. Kraljevski hetitski arhivi iz Hatu~e, pominjuci
Ahijave (Ahajce), govore o boravku ahajskih vladara,
medu kojima i Tavagalavasa (Eteokla?), koji su dola-
zili na dvor da se usavde u upravljanju kolima. Treba
li hetitskog kralja Mursila dovesti u vezu sa Murti-
lom, Oinomajevim konju~arem, za koga znamo ka-
kvu je ulogu odigrao u legendi o Pelopu, pretku
dinastije Atrida, mikenskih kraljeva?
Oinomaj vlada u Pizi, u Elidi. Ima eerku Hipo-
damiju. Onaj ko zeli da se njom ozeni mora pretho-
dno da pobedi njenog oca u trci kolima. Neuspeh
donosi smrt. Prijavilo se mnogo prosaca. Kralj ih je
sve pretekao jer su njegovi konji nepobedivi. Glave
prosaca krase zidine dvorca. Uz pomoc Hipodamije,
Pelop kupuje sauresni~tvo kraljevog konju~ara Mur-
tHa: u toku trke, Oinomajeva kola se slome, po~to je
osovina namerno pokvarena. Pelop tako pobeduje u

24
takmirenju, ~to mu donosi i devojku krotiteljku ko-
nja i kraljevstvo. Sto se tire Murtila, ve~tog i predu-
zimljivog konju~ara, Pelop re ga se otarasiti u pogo-
dnom trenutku. Bogovi re od njega napraviti sazve-
zde Aurige na nocnom nebu.
Ova pri~ o osposobljavanju za kraljevsku vlast
stavlja probu upravljanja kolima pod ~titu boga T
Posejdona, drevnog boga-konja, koji se u tom razdo- ~
blju mikenske civilizacije vi~e ne pojavljuje u vidu
pastira vee kao majstor kola, ratnik i plemic. Upravo J
se na Posejdonovom oltaru na Korintu (Poseidon
Hippios i Damaios), koji ozna~va kraj trke, posve-
cuje pobednik koji je stigao do cilja. s druge strane,
Pelop je u legendi tesno povezan sa Posejdonom.
Kad se mladic ponovo rodi posle inicijacije tokom
koje je umro raskomadan u orevom kazanu, Posej-
don ga odmah "otima". Bog od njega pavi svog "pa-
za", prema obi~ju koji se zaddao u ratni~kim dru-
~tvima Krita i s kojim nas Strabon upoznaje poziva-
juci se na Efora:3 otmica se odvija prema strogom
protokolu, uz darove otima~ ~iji re usamljeni~ki
zivot mladic deliti dva meseca. Po~to je osloboden,
d~k prima obavezne darove: ratni~ku opremu, vola,
pehar. Posejdon poklanja Pelopu i ne~to ~to simboli-
zuje moCi koje je mladic stekao ziveci sa bogom:
kola.

Po~to je zahtevala te~ko urenje, tehnika uprav-

ljanja kolima mora da je uveeala specijalizaciju ra-
tni~ke funkcije, karakteristi~nu za dru~tvenu organi-
zaciju i mentalitet indoevropskih naroda. S druge
strane, potreba da se raspolaze velikim brojem rezer-
3 Stratx>n, X, 483 c; vidi: Louis Gemet, Droit et prMroit en
Grece ancienne, L'Annee sociologique, 1951, s. 389 i sledete.

25
vnih kola koja u bici treba. staviti u gusti poredak,
pretpostavlja jednu centralizovanu, dovoljno veliku i
mocnu d!Zavu, u kojoj su vozaci, rna koliko velike
bile njihove povlastice, bili podvrgnuti jedinstvenom
autoritetu.
Takva mora da je bila vojna sila mikenskog kra-
ljevstva koje je, poeev od 1450- to znamo otkako je
de~ifrovano linearno B - moglo da vlada Kritom, da
se ustolici u knoskoj palati i u njoj od!Zi sve do
njenog konacnog uni~tenja 1400. u pozaru koji je
mazda izazvala neka lokalna pobuna. Zahvaljujuci
mikenskoj ekspanziji, koja se nastavlja od XIV do
XII veka, Ahajci preuzimaju ulogu Krieana u Isto-
cnom Sredozemlju i svuda ih zamenjuju u odredenim
vremenskim razmacima. U osvit XIV veka oni kolo-
nizuju Rod. Mazda se na tom ostrvu, za~tieenom od
napada s kopna, nalazilo kraljevstvo Ahijava, prema
cijem monarhu se hetitski kralj odnosi sa obzirima
koji se ·ukazuju sebi ravnima. Sa Roda je kralj Ahaje
mogao da kontroli~e nekoliko mesta anadolske obale
na kojima su se utvrdili njegovi ljudi i tu osnovali
naseobine. Ahajsko prisustvo posvedoeeno je u Mile-
tu (hetitska Milavunda iii Milavata), na Kolofonu,
Klaru, severnije na Lesbu, a narocito u Troadi sa
kojom su odnosi bili bliski, i najzad na juznoj obali,
na Kilikiji i Pamfiliji. Poeetkom XIV veka Mikenci
se nastanjuju u velikom br'lF na Kipru i grade u
Enkomiju utvrdenje slicno anima u Argolidi. Odatle
izbijaju na starosirijsku obalu, karavanski put za Me-
sopotamiju i &gipat. U Ugaritu, koji trguje bakrom
sa Kiprom, jedna kritska kolonija obelezila je u XV
veku kulturu sve do gradske arhitekture. Istovreme-
no, Alalaka, na Orontu, kapiji Eufrata i Mesopota-
mije, postaje vazan ahajski centar. Juznije, Ahajci
prodiru sve do Fenikije, Biblosa i Palestine. U citavoj

26
ovoj oblasti stvara se jedna zajednicka kiparsko-mi-
ken~ka civirizacija, u kojoj su minojsko-mikenski i
azijski elementi jako izme~ani i koja raspolaze pi-
smom koje, kao i mikensko, potice od linearnog A.
Egipat, koji je narocito u XV veku oddavao stalne
trgovacke veze sa Krieanima, otvara se Mikencima i
slobodno ih prihvata izmedu 1400. i 1340. I tu se
Ketivi, odnosno Kricani, postepeno povlare pred
konkurentima; Krit yge ne igra, kao ~to je to cinio u
prethodnom razdoblju, ulogu posrednika izmedu
Egipta i grckog kontinenta. Mozda mikenska koloni-
ja vee postoji u El-Amarni kada se Amenhotep IV,
poznat kao Akenaton, tu nastanjuje izmedu 1380. i
1350, po~to je napustio drevnu prestonicu Tebu.
Tako se u svim oblastima u koje ih je odveo
njihov pustolovni duh, Mikenci tesno povezuju sa
velikim civilizacijama istocnog Sredozemlja, ukljucu-
juci se u taj bliskoistocni svet koji, iako raznovrstan,
cini jednu celinu po razgranatosti svojih trgovackih i
kulturnih veza.

BIBLIOGRAFIJA

Vidi: Gordon Childe, The dawn of european civilization, ~es­

to izdanje, London, 1957; H. L. Lorimer, Home- and the monu-
ments, London 1950; A Severyns, Grece et Proche-Orient avant
Homere, Brisel, 1%0; Sterling 'Dow, ''The greeks in the bronze
age", in Rapports du XJe Congres international des sciences histo-
riques, 2, Antiquite, Uppsala, 1960, s. 1-34; Denys L. Page, His-
tory and homeric fliad, Berkeley and Los Angeles, 1959; The
Aegean and the Near Eas~ Studies presented to Hetty Goldman,
New York, 1956.

27
 GLAVA II

MIKENSKO KRAUEVSTVO

De~ifrovanje tablica na linearnom B razre~ilo je

neka od pitanja koja je postavljala arheologija, ali je
zauzvrat postavilo nova. Uobi~jenim problemima
tumarenja pridru~ile su se te~koee ~itanja, po~to je
linearno B, izvedeno iz silabi~kog pisma koje nije
bilo pogodno za bele~enje gr~kog jezika, veoma ne-
savr~eno reprodukovalo zvukove govornog dijalekta
Mikenaca. S druge strane, broj dokumenata kojim
raspola~emo jo~ uvek je mali: jo~ nisu otkrivene pra-
ve arhive, vee samo nekoliko godgnjih popisa ispisa-
nih na sve~im ciglama, koji bi po svoj prilici bili
izbrisani, kako bi cigle mogle ponovo da poslu~e, da
ih po~ri, ispekav~i cigle, nisu sa~uvali. Jedan jedini
primer biee dovoljan da poka~e praznine u na~oj
obave~tenosti i upozori nas na neophodnu predostro-
~nost. Re~ te-re-ta, koja se resto ponavlja u tekstovi-
ma, dobila je bar retiri znarenja: sve~tenik, ~ovek u
feudalnoj slu~bi - baron, oovek damosa koji mora
da pru~a usluge, sluga. Ne mo~emo dakle pretendo-
vati nato da damo celovitu sliku mikenske dru~tvene
organizacije. Medutim, i sasvim suprotna tumarenja
sla~u se u nekoliko ta~ka koje eemo izdvojiti i koje,
s obzirom na izvore kojima trenutno raspola~emo,
mo~emo da smatramo dovoljno pouzdanim.

28
 u sredi~tu dru~tvenog zivota je palata, tija je
uloga istovremeno religijska, polititka, administrativ-
na, ekonomska. U ovom sistemu ekonomije palate,
kako su ga nazvali, kralj okuplja i spaja u svojoj
litnosti sve elemente vlasti, sve vidove suverenosti.
Posredstvom pisara, koji tine posebnu profesionalnu
klasu, ukorenjenu u tradiciji, zahvaljuju~i slozenoj
hijerarhiji velikodostojnika dvorca i kraljevskih in-
spektora, kralj kontroli~e i reguli~e do tantina sve
sektore ekonomskog zivota, sve oblasti dru~tvene de-
latnosti.
Pisari zavode u svoje arhive sve ~to se tire stoke
i zemljoradnje, drZavine zemlji~ta, izrazene u mera-
ma zitarica (bilo visinom dazbina, bilo kolitinom se-
mena); razlititih specijalizovanih zanata sa obave-
znim isporukama sirovina i porudzbinama u gotovim
proizvodima; radne snage, raspolozive iii zauzete; ro-
bova, mu~karaca, zena i dece koji pripadaju pojedin-
cima iii kralju; raznoraznih dazbina koje palata na-
mere pojedincima i zajednicama, dobara koja su ve~
isporurena i onih koja tek treba prikupiti; regrutova-
nja ljudi koje odredena sela treba da daju kako bi
kraljevski brodovi dobili veslare; zrtava bogovima,
procenata predvidenih za zrtve, itd.
Ne vidimo da u ovakvoj ekonomiji ima mesta za
privatnu trgovinu. Ako i postoje izrazi koji oznatava-
ju "ste~i" i "ustupiti", ne nalazimo svedotanstva o
pla~nju u zlatu ili srebru, niti o utvrdenoj ekvivalen-
tnosti izmedu robe i dragocenih metala. Kraljevska
administracija je po svoj prilici regulisala raspodelu i
razmenu, kao i proizvodnju dobara. Posredstvom pa-
late, koja iz centra upravlja dvosmernim tokom dava-
nja i nagradivanja, proizvodi, radovi, usluge, i sami
propisani i uknjizeni, kruze i razmenjuju se, povezu-
ju~i razlitite delove zemlje.

29
 Bilo je to, moglo bi se reci, jedno birokratsko
kraljevstvo. Izraz "birokratsko", koji ima previ~e mo-
deran prizvuk, istire jedan od vidova sistema kojeg
njegova unutra~nja logika navodi na sve strozu, sve
vecu kontrolu, sve do belezenja pojedinosti koje nam
f se tine beznatajnim. Nameee se poredenje sa velikim
l retnim dr.lavama Bliskog lstoka, tija je organizacija,
po svoj prilici, bar delimitno pogodovala potrebi da
se organizuju veliki zajednitki radovi na isu~ivanju,
navodnjavanju, odr.lavanju kanala neophodnih za zi-
vot zemljoradnje. Da li su mikenska kraljevstva mo-
rala da re~avaju slitne probleme? Isu~ivanje jezera
Kopais bilo je odista preduzeto u mikenskom razdo-
blju. Ali ~ta je bilo sa dolinama Argolide, Mesenije,
Atike? Ne vidimo da su tehnitke potrebe za preure-
denjem zemlji~ta prema nekom planu celine mogle
da u Grtkoj dovedu do izrazite administrativne cen-
tralizacije, iii da joj pogoduju. Zemljoradnitka eko-
nomija stare Grtke izgleda razbijena na sela; organi-
zovanje zajednitkih radova ne ide dalje od susedne
grupe.
Ne razlikuje se mikenski svet od retnih civiliza-
cija Bliskog lstoka samo u poljoprivredi. lako uotava
ulogu palate kao stozera dru~tvenog zivota, M. L.
Palmer je istakao crte koje mikensko dru~tvo vezuju
za indoevropski svet. Slitnost je posebno izrazita sa
Hetitima koji su, iako su pretrpeli uticaj lstoka, za-
drzali izvesne karakteristitne ustanove vezane za svo-
ju vojnu organizaciju. Oko kralja velika hetitska po-
rodica okuplja litnosti najblize suverenu. To su veli-
kodostojnici palate tije titule ukazuju na visoke
upravne funkcije, ali koji takode vr~e i duznosti voj-
nih komandanata. Sa borcima kojima komanduju,
oni tine pankus, skup~tinu koja predstavlja hetitsku
zajednicu, odnosno sve ratnike, ali ne i ostatak sta-

30
novni~tva, prema shemi koja u indoevropskom svetu
ratnika suprotstavlja seljaku, oobaninu i rataru. Iz
ovog ratni~kog plemstva, koje ~ini posebnu klasu i
koje, bar kada su u pitanju najveei u njoj, hrane
seljaci vezani za zemlju, regrutuju se voza~i kola,
glavna sila hetitske vojske. Ustanova pankusa mogla
je na poretku da ima ~iroka ovla~eenja: monarhija je
mogla da bude izborna; kasnije, da bi se izbegli ra-
zdori oko nasledstva, ona je mogla da od skupa ratni-
ka izdejstvuje da potvrde novog kralja. Pankus, koji
se poslednji put pominje kada je progla~en kralj Te-
lepin krajem XVI veka, najzad je prevaziden; hetit-
sko kraljevstvo moglo je tada da se priblizi modelu
isto~nja~kih apsolutnih monarhija, da se manje osla-
nja na klasu plemiea, na ~ijim vojni~kim uslugama
po~iva politi~ka moe, a vi~e na hijerarhiju upravitelja
koji neposredno zavise od kralja.t
Hetitski primer pominjali su nau~nici koji su
"birokratskom tumarenju" mikenskog kraljevstva su-
protstavljali shemu u kojoj su preovladavale "feudal-
ne" karakteristike. U stvari, oba izraza izgledaju je-
dnako neprimerena i anahroni~na ba~ zato ~to su
suprotstavljena. Na svakom stupnju administracije iz
palate li~na obaveza vernosti vezuje velikodostojnike
za kralja: oni nisu ~inovnici u sluzbi drfave, vee kra-
ljeve sluge ~ija je duznost da svuda gde ih je njegovo
poverenje postavilo ispoljavaju onu apsolutnu moe
komandovanja koja je oli~ena u monarhu. Zbog toga
u okviru ekonomije palate i uo~avamo jednu ne sa-
mo veoma izrazitu podelu duznosti, specijalizaciju
funkcija sa hijerarhijom nadzornika i njihovih ~efova,
vee i izvesno poklapanje upravnih nadleznosti, iako
svaki kraljev predstavnik vr~i, po ovla~eenju i na
1 Vidi: 0. R. Gurney, The Hittites, London, 1952.

31
svom nivou, vlast koja u svom narelu prekriva bez
ogranirenja ~itavo polje dru~tvenog zivota.
Problem nije, dakle, u tome da se pojam biro-
kratskog kraljevstva suprotstavi pojmu feudalne mo-
narhije, vee da se iza elemenata koji su zajedni~ki
svim dru~tvima dvorske ekonomije, pronadu crte ko-
je blize odreduju mikenski slu~j i koje mozda obja-
~njavaju za~to se ovaj tip suverenosti nije zadriao
posle pada ahajskih dinastija.
U toj perspektivi poredenje sa Hetitima tini
nam se plodno. Ono istire razlike izmedu mikenskog
sveta i kritske civilizacije palate, koja mu je posluzila
kao model. Kontrast izmedu ova dva kraljevstva oti-
tuje se u arhitekturi njihovih palata.2 Palate na Kritu,
lavirinti odaja rasporedenih, na izgled u neredu, oko
centralnog dvora, gradene su na istom nivou sa okol-
nim pejzazem i otvaraju se prema njemu bez mogu-
cnosti odbrane, ~irokim putevima koji vode do pala-
te. Mikenski zamak, sagraden oko megarona i dvora-
ne u kojoj se nalazi presto, predstavlja zapravo
utvrdenje okruzeno zidinama, ~efovsko gnezdo, oda-
kle moze da se nadgleda ravnica u podnozju. Grade-
na tako da odoleva opsadi, ova tvrdava obuhvata
vladarevu kucu i njene depandanse, kuee ljudi bliskih
kralju, vojnih komandanata i dvorskih velikodostoj-
nika. Njena uloga je pre svega odbrambena: ona ~uva
kraljevski trezor u kojem se, pored normalno nadzi-
ravanih, uskladgtenih rezervi, razvrstanih zavisno od
ekonomije doti~nog kraja, gomilaju i dragocena do-
bra druge vrste. Re~ je o proizvodima industrije luk-
suza, o nakitu, peharima, trono~cima, kazanima, zla-
tarskim predmetima, rezbarenom oruzju, metalnim
2 J. D. S. Pendlebury, A handbook to the Palace of Minos.
Knossos with its dependencies, London, 1954; George E. Mylonas,
Ancient Mycenae, London 1957.

32
polugama, tepisima, vezenim tkaninama. Simboli vla-
sti, sredstva licnog prestiza, ovi predmeti izrazavaju
cisto kraljevski vid bogatstva. Oni su deo i jednog
sirokogrudog opstenja koje uveliko prevazilazi grani-
ce kraljevine. Darovi i uzdarja, oni uevrscuju bracne i
politicke veze, stvaraju obaveze usluznosti, nagraduju
vazale, uspostavljaju veze gostoprimstva sa najudalje-
nijim zemljama; oni su takode i predmet takmieenja,
sukoba: dobijaju se na dar, ali se i otimaju; da bi se
otelo to blago, preduzimaju se ratnicki pohodi, uni-
stavaju gradovi. Pogodni su, najzad, \'Be nego drugi
oblici bogatstva, za individualno posedovanje koje
moze da se nastavi i posle smrti: stavljeni pored lesa,
kao pokojnikova "svojina", oni sa njim odlaze i u
grob.3

Svedoeanstvo tablica omogueava nam da damo

jasniju sliku mikenskog dvora i palate. Na vrhu dru-
stvene organizacije je kralj koji nosi titulu wa-na-ka,
anax4• Njegov autoritet obuhvata sve vidove vojnog
zivota: palata odlucuje 0 porudzbinama oruzja, 0 op-
remi kola, o regrutovanju ljudi, o mladem oficirskom
kadru, o sastavu i pokretima jedinica. Ali nadleznost
kralja nije ogranieena na sferu rata i ekonomije.
Anaks je odgovoran i za verski zivot; on precizno
utvrduje njegov kalendar, brine o postovanju obreda,
o proslavama praznika u east raznih bogova, propisu-
je zrtve, prinosenje biljnih darova, visinu zrtvenih
prinosa svakog pojedinca zavisno od njegovog ranga.
Posto kraljevska vlast obuhvata sve te oblasti, moze
3 Vidi suprotnost izmedu Ktemala, litnih dobara kojima poje-
dinac slobodno raspolafe - narocito njegov deo plena - i patr6a,
neotudivih dobara vezanih za poroditnu grupu.
4 U daljem tekstu anaks.

3 Z-P. Veman 33
se pretpostaviti da je suveren, kao takav, imao pose-
bnu vezu sa verskim svetom, da je pripadao sve~te­
ni~koj klasi koja je izgledala brojna i mocna. 5 Po-
tvrdu za ovu pretpostavku nalazimo u ~injenici da se
uspomena na versku funkciju kraljevstva zaddala sve
do ustanove grada i da je prezivela u mitskom obliku
bozanskog kralja, ~robnjaka, gospodara vremena,
udelitelja plodnosti. Kritskoj legendi o Minoju koji
se svake devete godine u pecini Ide podvrgava probi
koja treba da kroz neposredni kontakt sa Zevsom
obnovi njegovu kraljevsku moe, 6 odgovara u Sparti
obi~j mazije (Bozjeg suda) koji efori svake devete
godine namecu dvojici kraljeva; efori posmatraju ne-
bo u tajnosti noci kako bi na njemu pro~itali da li su
suvereni po~inili neku gre~ku koja ih diskvalifikuje
za vr~enje kraljevske funkcije. Setimo se i onog hetit-
skog kralja koji u jeku pohoda napu~ta svoje vojske
kada njegove verske obaveze zahtevaju da se vrati u
prestonicu gde u odredeno vreme treba da vr~i obre-
de za koje je zaduzen.
Pored wa-ma-kaa, druga li~nost u kraljevstvu je
la-wa-ga-tas, voda laosa, doslovno ljudi pod oruzjem,
grupe ratnika. Odeveni u kapute posebnog kroja,
uniforme, e-qe-ta, tn;£-caL, (vidi hetairai kod Home-
ra), pratioci, jesu zapravo, poput velike hetitske po-
rodice, dvorski velikodostojnici koji ~ine kraljevu
pratnju, ali su i komandanti stavljeni na relo vojne
jedinice koja se zove okha, iii su oficiri za vezu izme-
du dvora i lokalnih komandi. Mozda laosu pripadaju
i te-re-ta, telestai, ako sa Palmerom prihvatimo da je
s Vidi: M. Lejeune, Pr~tres et pr~tresses dans les documents
myceniens in Hommage a Georges Dumizi~ Latomus, 45. s. 129-
139.
6 Odiseja, XIX, 179.

34
re~ o ljudima u feudalnoj sluzbi, o baronima koji
poseduju leno. Trojica medu njima, prema jednoj
tablici iz Pila, bili su dovoljno visoke li~nosti da bi
uzivali u temenosu, povlastici u kojoj uzivaju wa-na-
ka i la-wa-ge-tas.7 Temenos, jedini termin iz miken-
skog zemljgnog re~nika koji se zadrzao u epu, ozna-
~va obradivu zemlju iii zemlju pod vinogradima,
koja je, zajedno sa seljacima koji na njoj rade, data
kralju, bogovima ili nekoj visokoj li~nosti kao nagra-
da za posebne usluge iii ratni~ke podvige.
Zemljgni posed se ukazuje kao veoma slozen
sistem kojeg dvosmislenost mnogih izraza ~ini jo~
nejasnijim.s Puno vlasn~tvo nad zemljom, kao i nje-
no plodouzivanje, pretpostavljalo je po svoj prilici
raznovrsne uzvratne usluge i dazbine. Cesto je te~ko
utvrditi da li neki termin ima 6sto tehni~ko znarenje
(neobradena zemlja, raskrreno zemljgte, zemlji~te za
pripa~u pretvoreno u obradivu povr~inu, zemlji~te
vetih iii manjih dimenzija) iii ozna~a dru~tveni sta-
tus. Medutim, jasno se ocrtava suprotnost izmedu
dva tipa zemljgnog poseda, koja ozna~vaju dva ra-
zli~ita oblika koja moze da poprimi jedna ko-to-na,
parcela, komad zemlje. Ki-ti-me-na ko-to-na su pri-
vatni, prisvojeni posedi, za razliku od ke-ke-me-na
ko-to-na koji su vezani za damos, odnosno zajedni~-
7 Tuma~enje ove tablice je sporno. Izgleda da drugi doku-
menti, naprotiv, tesno povezuju te-re-ta za damos. U tom slu~ju bi
to bili seljaci koji su obavezni da pruntju odredene usluge.
8 Slo~enost zemlji~nog sistema se odrantva u veoma raznov-
rsnom re~niku, ~ije su mnoge re~i nejasne. Jo~ se raspravlja o
smislu re6 ka-ma, ko-to-no-o-ko, wo-wo, o-na-to. Ova poslednja
re~ ozna~~ zakup, ali jo~ ne znamo u kojim se vidovima on
ostvarivao. Sto se tire o~tinske zemlje damosa, mogute je smatrati
da tablice pominju samo slu~jeve kada je ona otudena privremeno
iii kona~no. Ne znamo najzad, ni da li je, pored damosa i robova,
postojalo i kmetsko stanovni~tvo vezano za zemlju.

35
ku zemlju seoskih dema, kolektivno vlasngtvo zem-
ljoradni~ke grupe, obradivanu po sistemu "open-fi-
eld",9 koja je mozda periodi~no bivala iznova deljena.
I tu je M. E. Palmer u~inio sugestivno poredenje sa
hetitskim zakonikom koji razlikuje dve vrste poseda.
Posed ooveka u feudalnoj sluzbi, ratnika, zavisi direk-
tno od palate i vraea joj se kada se usluga vge ne
pruZa. Za razliku od toga, "ljudi od alata", odnosno
zanatlije, raspolazu zemljom koju im seoska zajedni-
ca ustupa na odredeno vreme i preuzima je posle
njihovog odlaska.to Mozemo se pozvati i na indijske
~injenice, koje svedore o sli~noj strukturi. Vaitiji,
zemljoradniku (vic, vidi latinski vicus, gr~ki ol,;o~,
skupina kuea ), odnosno seljaku, suprotstavljen je
Jclatrija, ratnik (od ksatram: vlast, posedovanje), oo-
vek koji raspolaze li~nim posedom, kao ~to je miken-
ski baron oovek ki-ti-me-na ko-to-na, prisvojene ze-
mlje, koja se razlikuje od zajedni~ke seoske zemlje.
Ova dva razli~ita oblika drZavine, poklapala bi se,
dakle, u mikenskom dru~tvu, sa bitnijom suprotno-
~cu: naspram palate, dvora, sivh onih koji od njih
zavise, bilo neposredno, bilo drZavinom lena, nazire
se jedan ruralni svet, organizovan u sela koja zive
sopstvenim zivotom. Ove seoske "deme" raspolazu
delom zemlje za koju su vezana i, u skladu sa lokal-
nim tradicijama i hijerarhijom, re~avaju probleme
koje na njihovom nivou postavljaju poljski radovi,
pastirska delatnost, odnosi sa susedima. U tom pro-
vincijskom okviru pojavljuje se, protivno svakom
orekivanju, lice koje nosi titulu koju bismo normal-
9 Neogradene livade.
10 Vidi Palmerovo tumarenje grtke re~i demiurgos k.oja ne bi
zna~ila: "onaj ko radi za zajednicu", vee "onaj ko obraduje seosku
zemlju"; suprotno mi~ljenje nalazimo u: Kentaro Murakawa, Demi-
urgos, Historia, 6, 1957, s. 385-415.

36
no preveli re~ju kralj, pa-si-re-u, homerski basileys.ll
Ta~nije, on nije kralj u palati, vee obi~n vlasnik
seoskog imanja i anaksov vazal. Ova vazalska veza, u
privrednom sistemu u kojem se sve knjizi, poprima i
oblik administrativne odgovornosti: vidimo kako ba-
silej nadgleda raspodelu bronze namenjene kova~ima
koji, na njegovoj teritoriji, rade za dvorac. I, naravno,
kako i sam daje svoj, ta~no odredeni doprinos ovim
isporukama metala.12 Pored basileja, i Veee staraca,
ke-ro-si-ja (gerousia) potvrduje ovu relativnu autono-
miju seoske zajednice. Obi~ni seljani, ljudi demosa u
pravom smislu re~i, koji vojsci daju pe~adiju i koji se,
prema homerskoj formuli, ne ra~unaju ni u Vecu ni
u ratu, predstavljaju u najboljem slu~ju gledaoce,
koji cutke slu~aju one koji su pozvani da govore, a
svoja oseeanja iskazuju samo fagorom odobravanja
iii nezadovoljstva.
Druga jedna li~nost, ko-re-te, javlja se zajedno
sa basilejem, kao neka vrsta komandanta sela. Moze-
mo se zapitati da 1i to dvojstvo upravljanja ne odgo-
vara dvojstvu koje smo ustanovili u palati; kao i
anaks, basilej ima pre svega versku moe (setimo se
phylobasileysa klasi~ne Gr~ke); ko-re-te, kao i la-wa-
ge-tas, obavljao bi vojnu funkciju.
Izraz bi mogao da se dovede u vezu sa ~otpos,
oruzanom trupom; imao bi smisao homerskog ~otpa­
vos, koji je dublet 1)ye~-trov, ali koji, udruzen sa ~a<JL­
A.eus, ozna~a ako ne suprotnost, a ono polarnost,
razli~iti plan. Uostalom, izvesnog Klumenosa, koji je

11U daljem tekstu basilej.

12Odnedavna je osporeno poistovetenje pa-si-re-ua sa basile-
jem. Prema Palmero, pa-si-re-u bi bio provincijski slufbenik koji je
nadziravao ekipe metalurga koje su radile za palatu; vidi: L. R.
Palmer, Linear B texts of economic interest, Seria Philologica
Aeniponiana, 7-S, 1961, s. 1-12.

37
oznaren kao ko-re-te sela I-te-re-wa, koje zavisi od
Pilske palate, nalazimo na drugoj tablici kao koman-
danta vojne jedinice, a na treeoj kao mo-ro-pa (lJ.o-
Lp63ta~), odnosno vlasnika moire, komada zemlje.
Ma koliko nedovoljna bila na~a obave~tenost,
cini nam se da je ipak moguee izvesti nekoliko op~tih
zakljueaka u pogledu karakteristicnih crta mikenskih
kraljevina.
1. - Najpre njihov ratoborni vid. Anaks se os-
lanja na ratnicku aristokratiju, na ljude koji upravlja-
ju kolima, koji su podredeni njegovom autoritetu, ali
koji cine, u dru~tvenom telu i u vojnoj organizaciji
kraljevstva, jednu privilegovanu grupu sa posebnim
statusom i posebnim nacinom fivota.
2. - Seoske zajednice nisu u tako apsolutnoj
zavisnosti od palate da ne bi mogle da opstanu izvan
nje. Kada bi kraljevski nadzor bio ukinut, damos bi
nastavio da obraduje istu zemlju istim tehnikama.
Kao i u pro~losti, ali sada u cisto seoskom okviru,
morao bi da isporukama, poklonima, vi~e iii manje
obaveznim dafbinama, i dalje hrani kraljeve i lokalne
bogata~e.
3. - Organizacija palate sa njenim administra-
tivnim osobljem, tehnikama knjifenja i nadzora, stro-
go regulisanim privrednim i dru~tvenim fivotom, ima
karakter pozajmice. Citav sistem pociva na upotrebi
pisma i stvaranju arhiva. Pre~av~i u slufbu mikenskih
dinastija i prilagodiv~i linearno A, u upotrebi u
Knoskoj palati, dijalektu novih gospodara (linearno
B), kritski pisari su im zapravo pruzili sredstva koja
su omogucila da se administrativne metode svojstve-
ne ekonomiji palate odomaee u kontinentalnoj
Grckoj. Neverovatna nepromenljivost jezika na tabli-
cama u vremenu (vi~e od 150 godina razdvajaju do-

38
kumente iz Knosa i PilaB) i prostoru (Knos, Pil,
Mikena, ali i Tirint, Teba, Orhomen) pokazuje da je
re~ o tradiciji koja se o~uvala u strogo zatvorenim
grupama. Mikenskim kraljevima, ovi specijalizovani
kritski pisari dali su ne samo tehnike, vee i kadrove
koji su upravljali palatama.
Za monarhe iz Gr~ke, ovaj sistem predstavljao
je izvanredno sredstvo moei. Omogueavao je da se
uspostavi stroga dr:Zavna kontrola nad prostranom
teritorijom. Crpeo je i stavljao u monarhove ruke
bogatstvo zemlje, uspostavljao jedinstvenu upravu
nad sredstvima i zna~ajnim vojnim snagama. Tako je
omogueio velike pustolovine u dalekim krajevima,
koje su imale za cilj bilo osnivanje naseobina na
novim teritorijama, bilo traganje, s onu stranu mora,
za metalima kojih nije bilo na gr~kom tlu. Ukazuje
nam se tesna veza izmedu ekonomije palate, miken-
ske ekspanzije u Sredozemlju, i razvoja u samoj
Gr~koj, ne samo zemljoradnje vee i zanatstva, veoma
specijalizovanog, organizovanog u cehove prema is-
to~nom modelu.
Dorska invazija ungtava ~itavu ovu celinu. Ona
prekida za nekoliko vekova veze Gr~ke sa Istokom.
Posle pada Mikene, more prestaje da bude spona i
postaje prepreka. Izdvojena, zatvorena u sebe, konti-
nentalna Gr~ka se vraea ~isto zemljoradni~kom obli-
ku privrede. Homerski svet ne zna vge za podelu
rada sli~nu onoj koja je postojala u mikenskom sve-
tu, kao ni za upotrebu robovske radne snage u toli-
kom obimu. On ne zna za mnogobrojne korporacije
13 Ako, kada je rec o dokumentima sa Knosa, prihvatimo
datiranje A J. Evansa. 0 kontroverzi koja je o tome vodena
izmedu L. R. Palmera i S. Hooda vidi: J. Raison, Une controverse
sur Ia chronologie cnossienne, Bull. de /'Ass. Guillaume Bude, 1961,
s. 305-319.

39
"ljudi od alata" koje su postojale u okolini palate ili u
selima gde su radile za kraljevske porutioce. Sa pa-
dom mikenskog carstva ru~i se titav sistem palate; i
nikad se neee oporaviti. Izraz anaks nestaje iz tisto
polititkog retnika. Zamenjen je, u svojoj tehnitkoj
upotrebi, kao izraz koji oznatava kraljevsku funkciju,
retju basilej, tiju smo usko lokalnu vrednost videli, i
koja je upotrebljena u mnozini, oznatavala manje
jednu litnost koja bi u sebi spajala sve oblike vlasti, a
vge odredenu kategoriju velikana koji su zauzimali
vrh dru~tvene hijerarhije. Po~to je ukinuta vladavina
anaksa, ne nalazimo vge nikakav trag organizovane
kraljevske kontrole nad administrativnim aparatom,
klasom pisara. I sarita pismenost nestaje kao da je
zatrpana u r~evinama palata. Kad je Grci ponovo
otkriju, krajem IX veka, pozajmljujuei je ovog puta
od Fenitana, to vi~e neee biti samo pismenost drugog
tipa, fonetska, vee i su~tinski razlitita civilizacijska
tinjenica: ne vi~e specijalnost klase pisara, vee ele-
ment zajednitke kulture. Izmeniee se, tako reei
obrnuti, i njeno dru~tveno i psiholo~ko znarenje: pi-
smenost neee vge imati za cilj stvaranje arhiva za
kraljevsku upotrebu, vee ee odgovarati izvesnoj fun-
kciji javnosti; omogueiee da se obnaroduju, da se
svima podjednako predore razlititi vidovi dru~tvenog
i polititkog zivota.

BIBLIOGRAFIJA

John Chadwick, The decipherment of Linear B, Cambridge,

1958; Etudes myceniennes. Actes du Colloque international sur les
textes myceniens, Pariz, 1956; L. R. Palmer, Achaeans and Indo-
europeans, Oxford, 1955. M. Ventris i J. Chadwick, Documents in
mycenaean greek, Cambridge, 1956.

40
 0 dru~tvenim strukturama i zemlji~nom sistemu: W. E.
Brown, Land-tenure in mycenaean Pylos, Historia, 5, 1956, s.
385-400; E. L. Bennett, The landholers of Pylos, American Jour-
nal of Archaeology, 60, 1956, s. 103-133; M. I. Finley, Homer
and Mycenae: Property and tenure, Historia, 6, 1957, s. 133-159
i The mycenaean tablets and economic history, The economic
history review, 10, 1957, s. 128-141 (sa odgovorom L. R. Palme-
ra, ibid., 11, s. 87-96); M. S. Ruiperez, Mycenaean land-division
and livestock grazing, Minos, 5, s. 174-207; G Thompson, On
greek land tenure, in Studies Robinson, II, s. 840-857; E. Will,
Aux origines du regime fonder grec, Revue des Etudes anciennes,
59, 1957, s. 5-50.

41
 GLAVA III

KRIZA SUVERENOSTI

Raspad mikenske moci, dorska ekspanzija na

Peloponezu, Kritu, sve do Roda, otvaraju novo doba
gr~ke civilizacije. Crna metalurgija smenjuje bronza-
nu. Spaljivanje le~eva uveliko zamenjuje obi~j uko-
pa. Keramika se bitno menja: napu~ta prizore iz zivo-
tinjskog i biljnog sveta i usvaja geometrijski dekor.
Izrazita izdeljenost vazne, svodenje oblika na jasne i
jednostavne modele, uvazavanje narela SUVOCe i StfO-
gosti koja isklju~uje misti~ke clemente egejske tradi-
cije - to su obelezja novog geometrijskog stila. T. B.
L. Vebster govori tim povodom o pravoj revoluciji:l
u toj ogoljenoj umetnosti, svedenoj na bitno, on pre-
poznaje duhovni stav koji, po njemu, obelezava i
druge novine istog razdoblja: ljudi su vee postali sve-
sni da je pro~lost odvojena od sada~njosti, razli~ita
od nje (bronzano doba, doba junaka, suprotstavljeno
je novom vremenu, okrenutom gvozdu); svet mrtvih
se udaljio, odvojio od sveta zivih (kremacija je prese-
kla vezu le~a sa zemljom); nepremostiv jaz stvoren je
izmedu ljudi i bogova (lik bofanskog kralja je nes-
tao ). Tako u mnogim oblastima stroze razgranirenje
razli~itih planova stvarnog priprema Homerovo delo,

1 T. B. L. Webster, From Mycenae to Homer, London, 1958.

42
epsku poeziju koja nastoji da ukloni misteriju iz sa-
me religije.
U ovom poglavlju zeleli bismo pre svega da ista-
knemo znataj druStvenih preobraZaja koji su se naj-
neposrednije odrazili na okvire misli. Od Mikene do
Homera, re~nik titula, ~inova, gradanskih i vojnih
funkcija, zemljoposedni~tva, nestao je gotovo sasvim.
Ne~to izraza ~to se o~uvalo, kao basilej ili temenos,
nemaju vi~e, po~to se stari sistem raspao, sasvim isto
znarenje. Zna~i lito da izmedu mikenskog i homer-
skog sveta nema vi~e nikakvog kontinuiteta, nika-
kvog moguceg poredenja? Bilo je takvih tvrdnji.2
Medutim, slika malog kraljevstva Itake, sa njegovim
basilejem, skup~tinom, bu~nim plemicima, sa nemim
demosom u pozadini, nastavlja, i o~igledno osvetljava
neke vidove mikenske stvarnosti. Provincijske vidove,
svakako, koji ostaju izvan dvorca. Ali upravo je nes-
tanak anaksa po svoj prilici omoguCio da naporedo
opstanu dve dru~tvene sile s kojima je njegova vlast
morala da se nagodi: s jedne strane seoska zajednica,
a s druge ratni~ka aristokratija ~ije najistaknutije po-
rodice dde, kao povlasticu koja im pripada po geno-
su, monopol nad izvesnim verskim funkcijama. Izme-
du ove dve suprotstavljene sile koje oslobada pad
sistema palate i koje ee se ponekad i zestoko sukobi-
ti, traganje za ravnotezom, za saglasnoScu, u jednom
nemirnom razdoblju, dove~ee do izvesnog moralnog
razmgljanja i politi~ke spekulacije koji ce ozna~iti
prvi oblik ljudske "mudrosti". Ova "sophia" javlja se u >
osvit VII veka; vezana je za plejadu dosta neobi~nih
li~nosti koje krasi gotovo legendarna slava i koje
Gr~ka neee prestati da velita kao svoje prve prave

2 Vidi naroeito M. I. Finley, Homer and Mycenae: Property

and tenure, Historia, 1951, s. 133-159.

43
"mudrace". Predmet ove mudrosti nije svet prirode,
physis, vee ljudski svet: koji elementi ~ine ovaj svet,
koje ga sile zavaduju sa njim samim, kako ih uskladi-
ti, objediniti tako da se iz njihovog sukoba rodi ljud-
ski poredak grada. Ova mudrost je plod duge, te~ke i
isprekidane istorije u kojoj urestvuju mnogi ~inioci,
ali koja je od samog poretka okrenula leda miken-
skom shvatanju vladara, da bi se usmerila u drugom
pravcu. Problemi vlasti, njenih oblika i ~inilaca, ot-
prve su se postavili na nov na~in.
I doista nije dovoljno reei da je u tom razdoblju
kraljevstvo u Gr~koj izgubilo povlastice i da je ~k i
tamo gde se odrialo, ustupilo mesto aristokratskoj
ddavi; treba dodati da ova kraljevska vlast, basileia,
vee nije bila mikensko samodriavlje. Kralj ne samo
da je promenio ime, vee i prirodu. Ni u Gr~koj, ni u
Joniji gde se, befeei pred dorskom najezdom, naselio
novi talas kolonista, ne nalazimo ni traga kraljevske
moei mikenskog tipa. Cak ako i pretpostavimo da
Jonska Liga u VI veku produiava, u obliku grupacije
nezavisnih driava, jednu stariju organizaciju u kojoj
lokalni kraljevi priznaju vrhovnu vlast dinastije koja
vlada u Efesu,3 posredi mora da je bilo prvenstvo
sli~no onom koje Agamemnon ima u Ilijadi nad kra-
ljevima koji su mu ravni, i ~ija se zavisnost svodi na
organizovanje zajedni~kih pohoda pod njegovim ru-
kovodstvom. Sasvim je, naravno, druk~iji nadzor koji,
posredstvotn dvorca, mikenski anaks vr~i u svakom
~su, nad svakim oovekom, nad svakom delatno~eu i
svakom stvari.
Sto se tire Atine, jedinog mesta u Gr~koj u
kojem kontinuitet sa mikenskim razdobljem nije na-
3 Vidi: Michel B. Sakellariou, La migration grecque en Ionie,
Atina, 1958.

44
glo prekinut, Aristotelovo svedorenje, koje se osla-
njalo na tradiciju Atidografa, ukazuje na etape nere-
ga ~to bismo mogli nazvati razbijanje suverenosti. 4
Pored kralja, postojao je i polemark, komandant voj-
ski, ~to ukazuje na to da je vojna funkcija vee bila
odvojena od vladarske. Ustanova arhonata, koja, po
Aristotelu, nastaje pod Kodridima - odnosno u tre-
nutku kada se Ahajci, po~to su prebegli sa Pila i
Peloponeza u Atiku, ukrcavaju za Joniju - ozna6tva
jo~ krupniji prekid. Sam pojam arche - komandova-
nja - koji se odvaja od pojma kraljevske vlasti ozna-
rene kao basileia i postaje nezavisan, omediee oblast
jedne ~isto politi~ke stvarnosti. lzabrani najpre na
deset godina, arhonti se potom obnavljaju svake go-
dine. lzborni sistem, 6tk i kada zadrZava ili preobra-
zava izvesna obelezja religijskog postupka, pretpos-
tavlja jedno novo shvatanje vlasti: arche se svake
godine obnavlja ljudskom odlukom, izborom kojem
prethodi sureljavanje i rasprava. Ovo stroze razgrani-
renje politi~ke vlasti, koje dobija oblik magistrature,
ima i svoje nali~je: basileia je potisnuta u ~isto ver-
sku oblast. Basilej nije vi~e gotovo boZansko lice ~ija
se moe ispoljava na svim planovima; njegova duznost
svodi se na obavljanje odredenih sv~teni~kih funk-
cija.
Sliku kralja koji u svojim rukama ddi celoku-
pnu vlast, zamenjuje ideja razli~itih specijalizovanih
funkcija, izmedu kojih treba uspostaviti sklad, ravno-
tezu, ~to postavlja te~ke probleme. Kraljevske legen-
de iz Atine zna6tjne su u tom pogledu. One ilustruju
izvesnu temu koja se umnogome razlikuje od one
koju nalazimo u velikom broju indoevropskih mitova
4 Aristotel, Atinski ustav, III, 2-4; vidi: Chester G. Starr,
The decline of the early greek Kings, Historia, 10, 1%1, s. 129-
138.

45
o suverenosti.5 Uzmimo jedan karakteristi~an pri-
mer: skitske kraljevske legende, koje prenosi Hero-
dot, pokazuju lik suverena koji je izvan iii iznad
razli~itih funkcionalnih klasa koje ~ine dru~tvo; ba~
zato ~to ih on sve predstavlja, ~to svima podjednako
sluzi kao izvor vrlina koje ih odreduju, on ne pripada
nijednoj od njih.6 Jedino kralj poseduje sve tri vrste
zlatnih predmeta - pehar za libacije, ratni~ku seki-
ru, plug (raonik i jaram) - koji simboli~u tri dru-
~tvene kategorije (sve~tenike, ratnike i zemljoradni-
ke), unutar kojih su razvrstani Skiti. Ljudske dela-
tnosti koje se sukobljavaju u dru~tvu ponovo su inte-
grisane i objedinjene u liku suverena. Atinske legen-
de opisuju suprotan proces: krizu oko naslednika
koja se ne re~ava pobedom jednog od pretendenata
nad ostalima i koncentrisanjem ~itave arche u njego-
vim rukama, vee deobom suverenosti, tako ~to svaki
od njih prisvaja jedan od vidova vlasti, a ostale pre-
pu~ta braei. Naglasak vi~e nije stavljen na jednu li-
most koja upravlja dru~tvenim zivotom, vee na mno-
~tvu funkcija koje su medusobno sukobljene, te za-
htevaju da budu razdeljene, razgranirene.
Posle Pandionove smrti, njegova dva sina dele
orevu ostav~tinu. Basileia pripada Erihteju; But, koji
je ozenjen Erihtejevom eerkom Htonijom, uzima hi-
5 0 tome kako se problemi suverenosti odrabvaju u ljudskoj
ravni, o odnosima kralja sa razlititim klasama i celom dru~tvenom
grupom, treba prOCitati zapabnja Zorta Dimezila: Georges
Dumezil, Religion indo-europeenne. Examen de quelques critiques
recentes, Revue de l'Histoire des Religions, 152, 1957, s. 8-30.
6 Herodot, IV, 5--6, Vidi: Benveniste, Traditions indo-irani-
ennes sur les classes sociales, Journal asiatique, 230, 1938, s. 529-
549; G. Dumezil, L'ideologie tripartie des Indo-europeens, Brisel,
1958, s. 9-10; Les trois "tresors des an~tres" dans l'epopee Nar-
te, Revue de l'Histoire des Religions, 157, 1960, s. 141-154. Slicnu
temu nalazimo i u kraljevskoj legendi iz Orhomena; vidi: F. Vian,
La triade des rois d'Orchom~ne: Eteocles, Phlegyas, Minyas, in
Hommage a G. Dumezil, s. 215-224.

46
erosyne: sve~tenicku funkciju. Erihtejeva basileia po-
civa na ratnickoj sili: Erihtej je borac, izumitelj boj-
nih kola, ubijen u jeku bitke. Ova prva podela nije
bila dovoljna da re~i dinastijski problem. Erihtej sa
svoj strane ostavlja tri sina: Kekropa, Metiona, Pan-
dora. Poeev od dvojice starijih, osnivaea suparnickih
loza, sukob oko prestola prenosi se s pokolenja na
pokolenje, sve do Egeja, a da pri tom redovna veza
bracnih razmena izmedu grana ove porodice nije pre-
kin uta. Kao ~to je to pokazao A Zanmer, borba
Kekropida i Metionida izrazava napetost koja postoji
izmedu dva suprotstavljena vida iste kraljevske vlas-
ti.7 Ako ovu epizodu ponovo uklopimo u kontekst
priee o nasledstvu, ustanoviremo da dinasticka kriza
otkriva eetiri konkurentska naeela koja deluju u su-
verenosti: jedno specificno religijsko naeelo, sa Bu-
tom; jedno naeelo vojne moci, sa Erihtejem, lozom
Kekropida, Egejem (koji re i sam razdeliti arche na
eetiri dela, zadriavajuCi za sebe citav kratos); naeelo
vezano za zemlju i njena svojstva: Htonija, Pandor
(koje treba dovesti u vezu sa Pandorom); naeelo ma-
gijske moci, olieeno u boginji Metidi, Zevsovoj zeni,
koje povezuje sa ve~tinama vatre, pod pokrovitelj-
stvom Hefesta i Atine, bogove tipa metis, pokrovite-
lja zanatlija. Skloni smo da ova eetiri naeela dovede-
mo u vezu sa cetiri jonska plemena koja su mogla da
imaju - i kojima su Grci eksplicitno i dali - funkci-
onalnu vrednost.s
1 H. Jeanmaire, La naissance d'Athena et Ia royaute magique
de Zeus Revue archeologique, 48, 1956, s. 12-40.
8 &tiri jonska eiemena se zovu: Hopletes, Argades, Gele-
ontes, Aigicoreis, sto Zanmer tuma6 kao: zanatlije, zemljoradnici,
kraljevi ljudi (sa verskom funkcijom), ratnici (Couroi et couretes,
Lil, 1939). Sto se tire suprotnih misljenja, vidi: M. P. Nilsson,
Cults, myths, oracles and politic in ancient Greece, Lund, 1951, App.
1: The Ionian Phylae; vidi i G. Dumezil, Metiers et classes foncti-
onnelles chez divers peuples indo-europeens, Annates. Economies,
Societes, Civilisations, 1958, s. 716-724.

47
 Ono ~to mit nagove~tava prieom o sukobu medu
braeom, istorija i politi~ka teorija ee sa svoje strane
izloziti u sistemati~nijem obliku prikazujuCi dru~tve­
no telo kao sastavljeno od raznorodnih elemenata,
od odvojenih delova - j.tOtpaL iii j.tEpr] - od klasa
~ije se funkcije medusobno isklju~uju, ali ~iju me~a­
vinu i spoj ipak treba ostvariti.9
Sa nestankom anaksa, ~ija je nadljudska moe
objedinjavala razlitite elemente kraljevstva i unosila
red medu njih, javljaju se novi problemi: kako pore-
dak moze da se rodi iz sukoba suparni~kih grupa, iz
sudaranja suprotnih nadleznosti i funkcija; kako zaje-
dni~ki zivot moze da se oslanja na razli~ite elemente;
ili - preuzmemo 1i formulu samih Orfi~ra - kako,
na dru~tvenom planu, jedno moze da proizade iz
mno~tva, a mno~tvo iz jednog?tO
Moe razdora-moe jedinstva, eris-philia, ove dve
bomnske celine, suprotstavljene i komplementarne,
ozna~vaju dva pola dru~tvenog zivota u aristokrat-
skom svetu koji zamenjuje stare kraljevine. Veli~nje
borbe, konkurencije, suparni~tva, udruzuje se sa ose-
eanjem pripadni~tva istoj zajednici, sa zahtevom za
~. dru~tvenim jedinstvom i jednoobraznq~eu. ~o­
L !Y! kojim se rukovode plemieki gene, Iispoljava se u
svim oblastima. Najpre u ratu: tehnika upravljanja
kolima nestala je sa politi~kom i administrativnom
9 Aristotel, Politika,II, 1261 a.
to V. Erenberg tvrdi da grtko shvatanje drustva pOCiva na
susti~skoj protivretnosti: ddava je jedna i homogena; ljudska gru-
pa je sastavljena od mnogih i razlititih delova. Ova protivretnost
ostaje implicitna, odnosno neizrerena, jer Grci nisu nikad jasno
razlikovali ddavu i drustvo, polititku i drustvenu ravan. Otuda
nelagodnost, da ne ka~emo zbunjenost jednog Aristotela kada se
bavi jedinstvom i mn~tvom polisa. (V. Ehrenberg, The greec state,
Oxford, 1960, s. 89). Zivljena implicitno u drustvenoj praksi, ova
problematika jednog i mnostva, prisutna i u izvesnim verskim toko-
vima, biee sasvim jasno formulisana na nivou filozofske misli.

48
centralizacijom koju je podrazumevala; ali konj ipak
obezbeduje onome ko ga poseduje izuzetnu ratni~ku
kvalifikaciju; hippeis, hippobotes oznaQivaju izvesnu
vojni~ku elitu i zemljoposedni~ku aristokratiju; slika
konjanika vezuje vrednost za borbu, visoko poreklo,
zemlji~no bogatstvo i pravo na urestvovanje u poli-
ti~kom zivotu. Zatim na religijskom planu: svaki ge-l
nos se pojavljuje kao vr~ilac odredenih obreda, ~uvar
formula, tajnih priQi i posebno delotvornih bozan-
skih simbola koji im daju moe i komandne titule. J
Najzad, ~itava oblast "pretprava", koja ureduje odno-
se izmedu porodica, i sama ~ini izvestan agon, propi-
sanu i regulisanu borbu u kojoj se sukobljavaju gru-
pe, ispit snage medu rodovima, sli~nu borbi atleta u
igrama. I politika dobija oblik agona: borba besedni-1
ka, borba mi~ljenja, ima za popri~te agoru, trg, koji ·
je vi~e bio mesto okupljanja nego pijaca.ll Oni koji
se suprotstavljaju re~ju, koji govoru suprotstavljaju
govor, ~ine u tom hijerarhizovanom dr~tvu grupu
ravnopravnih. Kako ee to primetiti Hesiod, svako
suparngtvo, svaka eris pretpostavlja odnose jedna- .
kosti: konkurencija moze da postoji samo medu rav-
1
nima.12 Ovaj duh jednakosti u samom agonskom .
shvatanju zivota jedna je od odlika mentaliteta ra-
tni~ke aristokratije u Gr~koj, koja doprinosi tome da
pojam vlasti dobije nov saddaj. Arche nije vi~e ni~ije
isklju~ivo vlasni~tvo; drZava je li~ena svakog priva-
tnog, li~nog svojstva, nije vi~e u nadleznosti rodova,
vee se ukazuje kao stvar svih.
11 Ret agora satuvala je pamrenje na skup~tinu ratnika, na
laos okupljen u vojnom poretku. Izmedu stare ratnitke sku~tine,
skup~tine gradana u oligarhijskim ddavama, i demokratske skup-
~tine (ecclesia), uotava se izvestan kontinuitet.
l2 Hesiod, Poslovi i dani, 25-6.

4 Z-P. Vernan 49
 Izrazi kojima se slufi Grk indikativni su u tom
pogledu: on ee reci da neke rasprave, neke odluke
treba staviti es to koinon, da su nekada~nje povlastice
kralja, da je sama arche es to meson, u sredini, u
centru. Kori~eenje prostorne slike da bi se izrazila
svest koju jedna ljudska grupa ima o samoj sebi,
oseeanje njenog postojanja kao politi~kog jedinstva,
nema samo puku vrednost dru~tvenog prostora. Ona
r govori o pojavi potpuno novog poredenja. Gradske
\ zgrade nisu vge, kao nekad, grupisane oko nekog
I kraljevskog dvorca, opasanog utvrdenjima. U sredgtu
,r'grada sada je agora, zajedni~ki prostor, sedi~te Hestia
koine, javni prostor u kojem se raspravlja o proble-
mima od op~teg interesa. Sam grad se opasuje zidina-
l rna koje ~tite i izdvajaju ljudsku grupu koja ga ~ini.
1 Tamo gde se uzdizao kraljevski dvorac - privatna,
l ovla~eena kuea - grade se hramovi otvoreni za
~enje javnog obreda. Na ru~evinama palate, na

@ Akropolju kojeg posvecuje svojim bogovima, zajedni-

ca samu sebe projektuje na sakralni plan, kao ~to se
a svetovnom planu ostvaruje u prostoru agore. Ovaj
1
gradski okvir omeduje u stvari odredeni mentalni
prostor; otvara novi duhovni horizont. Cim je od trga
napravio svoje sredgte, grad je vee bio polis u pu-
nom smislu te re~i.

50
 GLAVAIV

DUHOVNI SVET "POLISA"

~ojave1 ]!qlisa je pn~su(i~n dogadaj u istoriji

gr~ke.ti1Isii:~:Naiavl1o,·na· intelektualnom planu, kao i
u. obiastTustanova, sve njegove posledice osetioo se
tek kasnije; polis oo proei kroz mnoge etape, imati
razli~ite oblike. Medutim, . ~im .se pojavio izmedu
VIII i VII veka, on ozna~va poretak, pravu novinu;
.zahvaljujuei njemu, dru~tveni fivot i meduljudski od-
nosi dobijaju nov oblik, c.'.:iju oo originalnost Grci
osetiti u punom smislu.l
~stem polisa najpre podrazumeva izuzetnu na- l
dmoe,. govora nad svim drugim sredstvima vlasti. Go- 1

vor postaje prevashodno politi~ko orude, klju~ sva- l

kog autoriteta u ddavi, sredstvo komandovanja i vla-
danja drugima. Qy~Jl1()eg()y()ra -: 99J~()j~ ~ (}~ci 1·
. napraviti bozanstvo: Peitho, moe ubedivanja ·:..:.::·pod.: ·
seea na delotvornost re~i i formula u izvesnim ver-
. skim obredima, iii na zna~j koji se pripisuje re~ima J
kralja dok suvereno objavljuje themis; medutim, re~
je zapravo o nerem sasvim drugom ...Qovor 11Jje obre-
dna re~,. ta~na formula, vee protivretna rasprava, dis-
1 Vidi: V. Ehrenberg, When did the Polis rise?, Journal of
Hellenic studies, 57, 1937, s. 147-159; Origins of democracy, His-
toria, 1, 1950, s. 519-548.

51
 1~JI§Jj~,
argulllentacija. On pretpostavlja publiku kojoj
se obraca kao sudiji koji uzdizanjem ruke, u posle-
dnjoj instanci, re~ava spor izmedu dve strane; ovaj
Cisto ljudski sud procenjuje ubedljivost dva govora i
obezbeduje pobedu jednog od besednika.
Sva pitanja od op~teg interesa koja je suveren
morao da re~ava i koja odreduju polje arche, sada su
prepu~tena besedni~koj ve~tini, a odluka o njima do-
nosi se na kraju rasprave; ona dakle moraju da budu
pretorena u govor, izlivena u kalup antiteti~kog do-
kazivanja suprotstavljenih argumentacija...~!~lll~gu.o­
litike i logosa postoji tesna uzajamna . veza. Politi~ka
ve~tina sastoji se u upotrebi jezika; logos najpre kroz
svoju politi~ku funkciju postaje svestan samog sebe,
svojih pravila, svoje odgovornosti~!~!i£i!LgJ~<!~l!QL
retorika i sofistika, svojom analizom ()blika besede
kao sredstVa ·pobooe u borbama u skup~tini i na
sudu, OtVaraju piif Aristotelovim istrafivanjima, tako
~to, pored izvesne tehnike ubedivanje, odreduju i
pravila dokazivanja i uspostavljaju izvesnu logiku is-
tinitog svojstvenu teorijskom znanju, nasuprot logici
verodostojnog ili verovatnog kojom se rukovode ne-
pouzdane rasprave u praksi.
!2!~1Ia~Q<!!~}{a po!is{l je lti!!~J'!YllOSt, d~ ta najzna-
~jnijiin pojavama dru~tvenog fivota. Mofemo ~k
reci da polis postoji samo u onoj meri u kojoj postoji
!--dru~tvena sfera ito u dva razli~ita ali komplementar-
t na ·znarenja tog izraza: kao oblast od zajedni~kog
interesa suprotstavljena sferi privatnog i kao otvore-

l na praksa koja se odvija usred bela dana, za razliku

It od tajnih postupaka. Ovaj zahtev za javno~cu vodi
L tome da pona~anja, postupci i znanja, koja su pret-
hodno predstavljala isklju~ivu povlasticu basileja ili
odredenih rodova, nosilaca arche, budu postepeno
C zaplenjena u korist grupe i stavljena na uvid svima.

52
 Ovaj dvostruki proces demokratizacije i ~irenja jav-
nosti, imaee, na intelektualnom planu, posledice od
bitnog znataja. Grc.ka"k:ultura konstitui~e se.Jako~to
sve ~irem krugu ljudi - napokon ~itavom demosu -
otvara pristup duhovnom svetu .koji je na poretku
bio zabran odre<!~l1~.ratnic~ej .sve~te11i~ke ad&tokta,:-
tije {~()lne[~kL~P.J~LI:>t:Yi P!!ln~! .takv()g postu~ka:
dvorska poezija, pevana najpre u dvoranama palata,
bezi iz njih, ~iri se i pretvara u prazni~nu poeziju).
Ali to ~irenje javnosti pretpostavlja i dubok preobra-
zaj. Postav~i elementi zajedni~ke kulture, i sama zna-
nja, vrednosti, mentalne tehnike izneti su na trg i
izlozeni kritici i kontroverzi. Nisu vi~e ~uvani kao
zalog moci u tajnosti porodi~nih predanja; njihovo
obnarodovanje dare podstrek egzegezama, razli~itim
tumarenjima, sukobima mgljenja, strastvenim ras-
p·r·a. v. ama..:Rasp.rav·a··, argumentacija, polem..ika, postaju l
pravila intelektualne kao i politi~ke igre. Zajednica 4
vr~i neprekidnu kontrolu nad delima duha i nad J
ddavnim sluzbama. Za razliku od apsolutne vlasti
monarha, zakon polisa zahteva i od prvih i od drugih
da podjednako "polazu ra~une", eu9wat.. Oni se vi~e
ne namecu snagom li~nog iii verskog prestiza, vee
moraju da svoju ispravnost dokazu postupcima dija-
lekti~ke prirode.
~ Govor je u okviru zajednice bio glavno sredstvo
. politi~kog zivota;_l!!~IDQ...~~.na ~isto intelektualnom
J>lanu, o~noguciti zajedni~ku kulturu i puno ~irenje
znanja koja su prethodno bila ~uvana za nekolicinu
iii zabranjena. Pozajmljeno od Fenitana i izmenjeno
PI~fi~llijom transkripcijom gr~kih zvukova, pismo ee
zadovoljiti ovu funkciju javnosti jer je i ono samo
postalo, gotovo podjednako koliko i govorni jezik,
zajedni~ko dobro svih gradana. ~Najstariji zapisi na
gr~koj azbuci za koje znamo pokazuju da porev od

53
[--~~II veka vge nema specijalizovanog znanja rezervi-
sanog za pisare, ve~ da postoji jedna tell.nika za ~iro­
ku upotrebu, koja se slobodno prenosj u j~vnosti.2
Pored tradicionalnog recitovanja napamet tekstova
Homera ili Hesioda, pismo ee biti osnovni element
gr~kog obrazovanja i vaspitanja (paideia ).
Zbog toga je razumljiv zmi~j zahteva za zapisi-
vanjem zakona koji sejavlja s~ radanjem zajednice:
zapisivanjem zakona ne obezbeduje se samo njihova
trajnost i nepromenljivost, ve~ se oni na taj na~in
oslobadaju privatnog autoriteta basileja ~ija se fun-
kcija sastojala u tome da "govori" ~ta je pravo;""-~~2-~i
_p()st~~.ju zajedni~ko dobro, op~te pravilo koje se ria
J~tina~in primenjuje na sve. U Hesiodovom svetu,
koji prethodi uredenju zajednice, dike je jo~ funkci-
onisala na dva plana, kao rastrzana izmedu neba i
zemlje: za sitnog beo~nskog uzgajiva~ dike je na
ovom svetu fakti~ka odluka koja zavisi od samovolje
kraljeva "guta~ poklona"; na nebu, ona je suvereno
boZanstvo, ali daleko i nepristupa~no. Nasuprot to-
me, zahvaljuju~i javnosti koju dobija time ~to je zapi-
sana, dike ee mo~i, ne prestaju~i da li~i na idealnu
vrednost, da se ovaploti na ~isto ljudskoj ravni, da se
ostvari u zakonu, zajedni~kom pravilu koje vazi za
sve ali je iznad svih, da postane racionalna norma o
kojoj se raspravlja i koja se moze izmeniti dekretom,
ali koja ipak izraZava izvestan poredak koji se smatra
svetim.
Kad~~~~ ~voje ~!rane pojedinci odlu~e da _obelo-
dane svoje znanje iapisujuci ga bilo u obliku knjige,
_kako su to prvi u~inili Anaksimandar ili Ferekid ili
2 John Forsdyke, Greece before Homer, Ancient chronology
and mythology, London, 1956, s. 18 i sledete; vidi i Cl. Preaux, Du
lin~aire B cr~to-mycenien aux ostraca grecs d'Egypte, Chronique
d'Egypte, 34, 1959, s. 79-85.

54
 Heraklit, koji ee svoju knjigu ostaviti u Artemidinom
~hrimu u Efesu, bilo u obliku parapegme, monumen-
talnog.zapisa I1a~I<:amenu, sli~nog onima koje zajedni-
.ca daje da se ukle~u u ime svojih ~inovnika i sve~te­
nika (gradani u privatnom svojstvu ee u njih upisivati
svoja astronomska posmatranja iii hronolo~ke tabli-
ce ), njihova ambicija neee biti da druge upoznaju sa
nekim svojim li~nim otkrieem ili mi~ljenjem, vee da,
ostavljajuCi svoju poruku ~\; 'tO j.tEoov, od_JJ.j~~.l!~jne
z~j~dni~ko d()bf()t n()!mu }{oj,a ~ . . s~~ kao i ~akon,
'":~ametnui.f ·svimaY.Po~to je postala javna, njihova
}!!.l!<lr()st dgbijanovu ~rsti1111 i.obj~ktivnost: sama se
JiQt1.~JitMl~e kao istina. Nema vge govora o verskoj
t~jni koja pripada nekolicini izabranika bozje milosti.
I~tina mudraca svakako jeste, kao i verska tajn~, ot-
"krovenje bitnog, otkriee vge stvarnosti koja uveliko
-nadma~uje obi~ne ljude; ali, zapisujuci je, mi je oti~
mamo od zatvorenog kruga sekti da bismo je u pu- ·
nom. syetlu izlgziH pogledima ~itave zajednice, a to
zna~i prizmiti da je ona pravo dostupno svima, pri-
hvatiti da je, kao i politi~ku raspravu, treba podvrci
sudu svih, u nadi da ce je na kraju svi prihvatiti i
priznati.
Ovaj preobrazaj jednog tajrrog znanja tipa miste-
rija u zbir istina koje se javno obelodanjuju ima svoj
pandan u jednoj drugoj oblasti dru~tvenog zivota. u
.trenutku kada se konstituge, polis prisvaja drevna
sve~teni~ka zvanja, koja su pripadala izvesnim rodo-
vima i ozna~ala posebnu vezu sa boza.nskom moCi, i
preobrazava ih u prave zvani~ne obrede zajednice.
Od tog trenutka ee bo:lanstvo pru:l(lti celokupnoj
zajednici za~titu koju je nekad pruzalo samo svojim
miljenicima. Svi obredni predmeti - sacra, znaci
3 Vidi Diogena Laertija, I, 43: Talesovo pismo Ferekidu.

55
 postavljenja, verski simboli, grbovi, ksoane od drveta,
koji su, kao talismani moci, bili ljubomorno ~qyani u
~· tajnosti dvoraca iii zabiti sve~teni~kih kuea, bite pre-
'bareni u hram, na . o!Yoreno, javno. mestn.. U tom
~ bezli~nom prostoru koji se okreee spoljnjem svetu i
ka njemu izbacuje dekor svojih izvajanih frizova, sta-
ri !~oli se i sami preobraZavaju: po~to su izgubili
svoju tajnovitost,. oni gube i svojstvo delotvornog
simbola; postaju "slik~" ~ija je jedina obredna funkci-
ja da budu videne,, a jedina verska stvarnost spoljni
izgled. 0 velikom obrednom kipu, koji je postavljen
usred hrama da tu pokazuje boga, moze se reci da se
sav njegov esse odsad sastoji od jednogpercipi. Ku!!!!i,
~m~t~L-.~~~q~.!ojt s11 nekad imalimopasn:u.. moc i
hili skriveni od pogleda javnosti, post~t'!~P!~~-9~ill!~L
g!~<ia -:: prizor., "urenje o bogovifua"ff1~ka~!!22 .!!,~2.~~
pr~ o~im;} grada,, tajmt kazivanja,. slci:Tv~A~ Jormule,
g~~~sv~ju ~iajansiV~nos! i versku moe i po~!~J~ "!sti-
rie" o kojima ee mudraci raspray[~_~i. --·
Medutim, nije dru~tveni zivot prepu~ten tako
potpunoj javnosti bez te~koea i otpor;t. Proces ~ire­
nja javnosti odvija se u etapama i u svim oblastima
nailazi na prepreke koje ograni~vaju napredak. Cak
i na politi~kom planu, prakse tajnog upravljanja za-
drZaee, u punom jeku klasi~nog razdoblja, izvestan
oblik vlasti koja deluje skrivenim putevima i natpri-
rodnim sredstvima. Rezim Sparte nudi najbolje pri-
r mere . takvih tajnih postupaJca. Ali, tajna svetili~ta,
I privatna proro~nstva, ~amenjena isklju~ivo odrede-
tnim veli~odostojnicima, iii neobjavljeni proro~ki
zbornici koriste se kao tehnike vladanja ina drugim
mestima. Stavi~e, mnogi gradovi vide svoj spas u po-
sedovanju tajnih relikvija: kosti junaka, za ~iji grob,
nepoznat javnosti, smeju da znaju, pod pretnjom
propasti drZave, samo ~inovnici dostojni da prilikom
svog postavljenja prime ovo opasno otkriee. Politi~ki

56
znaO!j koji se pripisuje ovim tajnim talismanima nije
puki ostatak pro~losti. On odgovara odredenim dru-
~tvenim potrebama. Zar spas zajednice ne ukljucuje
nuzno sile koje izmicu racunu ljudskog razuma, od
elemenata koji se ne mogu procenjivati u raspravi,
niti predvideti u zakljucku nekog veeanja? Uplitanje
natprirodne sile cija je uloga u krajnjem ishodu odlu-
cujuea - Herodotovo providenje, Tukididova tyche
- svakako se mora uzeti u obzir i mora mu se naci
mesto u ekonomiji politickih cinilaca. Javni kult
olimpijskih bozanstava moze da obavi tu funkciju
samo delimicno. On se poziva na jedan uop~ten i
predalek botanski svet; oznaOiva jedan poredak sve-
tog- hieros, koji se suprotstavlja profanoj oblasti-
hesios - u kojoj deluje uprava grada. Zvanicna reli-
gija koja se udaljila od ljudskih poslova i nije yge
neposredno ukljueena u promene onoga ~to oznaOi-
va arche, zapravo je posledica desakralizacije citave
jedne ravni politickog zivota. Medutim, rna koliko
velika hila lucidnost politickih voda i mudrost grada-
na, odluke skup~tine odnose se na buducnost koja u
osnovi ostaje neprozirna, na koju pamet ne moze
potpuno da utiee. Nad njom treba, dakle, uspostaviti
najvecu mogucu kontrolu drukcijim postupcima koji
se vge ne sluze ljudskim sredstvima, vee delotvorno-
~cu obreda. Politicki "racionalizam" koji vlada u usta-
novama zajednice suprotstavlja se drevnim verskim
postupcima vladanja, ali ih sasim ne iskljucuje.4
4 Mislimo na ulogu proricanja u politickom !ivotu Grka. )
Treba primetiti, takode, da svaka javna funkcija zadl'Zava odredeno
sveto svojstvo. Ali u tom pogledu politicka sfera se ne razlikuje od
pravne. Verski postupci, koji su na poeetku imali vrednost po sebi,
dobijaju, u okviru prava, ulogu uvoda u normativnu sferu. Obredi,
kao ~tu su !rtvovanje ili zakletva, kojima su slu!benici i dalje du!ni
da se podvrgavaju prilikom stupanja na du!nost, predstavljaju for-
malni okvir, ali ne vi~e i unutra~nju oprugu politickog !ivota. U
tom smislu sekularizacija doista postoji.

57
 Uostalom, '!,Q!>J~sti religije, razvijaju se, na ivici
z~jednice i mimo zvani~nog kulta, udruzenja zasno-
vana na tajnosti. Sekte, bratstva, misterije predstav-
ljaju zatvorene, hijerarhiiovane grupe koje iiilajti ste-
pene i ~inove. Organizovane ·su po uzoru na inicija-
cijska dru~tva, a funkcija im je da izdvoje, stavljajuci
ih na mnoge probe, mali broj izabranih koji ee uziva-
ti u povlasticama nepristupa~nim puku. Ali, za razli-
ku od drevnih inicijacija kojima su podvrgavani mla-
di ratnici, couroi, kako bi se osposobili za vr~enje
vlasti,. nove tajne gr~P~ <ieluju . na ~ist? vers~()m t~~~-
~J\U. ~r c)i(viru ~j~dnice, inicijadja mofe~da (}Qiiese
samo ".d\lhovni" PI(!{)br~zaj, bez politi~kih posledica.
lzabranici, epopti, zapravg ~\1 o~i~eeni, sveti ljudi.
Bliski bozanskom~ oni su predodredeni za izuzetnu
sudbinu, ali tek na onom svetu. Njihova unapredenje
l nije za ovaj svet.
Svima onima koji zele da upoznaju posvecenje,
misterija obeeava, bez. obzira na njihoYQ .pilr,klQJ.
C pgl()~~(lJ,.})l(l~~!lu bestnrtnost koja je najpre bila is-
klju~ivo kraljevska privilegija; £l_!l~S~"ga.Sir~ID krugu
posveeenih otkriva verske tajne. ~oje. su .pripadale
sve~teD:i~kim porodicama, poput Kerikesa i Eupolmi-
da. No, uprkos toj demokratizaciji religijske povlasti-
ce, misterija se ni u jednom trenutku ne stavlja u
perspektivu javnosti. Naprotiv ono ~to nju odreduje
kao misteriju jeste namera da se normalnim putevi-
ma dosegne nedostizna istina, koja niukom slu~ju
ne sme da bude "izlozena", da vodi otkrovenju koje
moze da verski zivot, nepoznat drzavnom kultu, u~ini
pristupa~nim i da posveeenima obezbedi sudbinu ko-
ja se ni po remu ne da meriti sa sudbinom obi~nog
\ gradanina. Suprotstavljena javnosti zvani~nog obre-
1 da, tajna na taj na~in dobija posebno versko znare-

L nje: postaje vera li~nog spasenja koja tezi da preo-

58
brazi pojedinca nezavisno od dru~tvenog poretka, da
u njemu ostvari ponovno rodenje koje ee ga istrgnuti
iz obi~nog zivota i postaviti na druk6ju ravan zivota.,
Ali ee se na tom terenu istrazivanja prvih mu-
draca toliko podudarati sa teznjama sekti, da ee se
povremeno sa njima i poistovecivati. Urenja mudros-
ti, kao i otkrovenja misterija, teze da ~oveka preobra-
ze iznutra, da ga uzdignu na vgi nivo, da od njega
naprave izuzetno bice, gotovo boga, na ~ta upucuje
izraz theios aner. Ako se zajednica obraea mudracu 1
kad oseti da je prepu~tena neredu i ljagi, ako od
njega trazi re~enje za svoje nevolje, ona to radi upra-
vo zato ~to joj on izgleda kao neko posebno, izuze-
tno biee, bozanski ~ovek koga ~itav njegov zivot
izdvaja i stavlja na rub zajednice. I obratno, kada se
mudrac obraca zajednici, re~ju Hi pismeno, on to
uvek ~ini da bi joj preneo istinu koja dolazi odozgo i
koja, ~k i kad je obnarodovana, i dalje pripada ne-
kom drugom svetu, koji je stran obi~nom zivotu.
Prva mudrost se dakle uspostavlja na izvesnoj protiv-
re~nosti u kojoj se izrazava njena paradoksalna pri-
roda: ona javnosti ustupa izvesno znanje koje istov-
remeno progla~ava nedostupnim veCini. Nije li cilj
tog znanja da skine veo sa nevidljivog, da u6ni vidlji-
vim onaj svet nesaznatljivih stvari - ade!a, koji se
krije iza privida? Istina koju otkriva ,mudrost toliko
je izuzetna da se do nje moze doci samo uz velike
napore, ali ona ipak, poput vizija epopta, ostaje skri-
vena puku; tu tajnu ona, naravno, izrazava, iskazuje
re~ima, ali obi~n ~ovek ne moze da shvati smisao tih j
re~i. Mudrost odnosi misteriju na trg; ispituje je i
proufuva, ali misterija ipak ostaje misterija. Tradici-
onalne obrede inicijacije koji su ~uvali pristup zabra-
njenim otkrovenjima, sophia i philosophia zamenjuju
druk~ijim probama: strogom zivotnom disciplinom,

59
 askezom, istrazivanjem koje, pored tehnika rasprav-
ljanja, argumentacije, iii novih intelektualnih oruda,
poput matematike, zaddavaju i drevnu proro~nsku
praksu, duhovne vezbe koncentracije, ekstaze, ra-
zdvajanja du~e i tela.
Ci~-.s~-rodil~L (!lozof!J~~~,<i(!kl~,. tl(l~la .Jl jzy:e~
~~11om d~osmislellom.polozaju;dpo svojiiil: p()stupcill!-a
i inspiraciji,~~!l~je istovremeno bliska inicijacijama
misterija i kontroverzama agore; Avoumila se.i:ime<tu
dt1ha tajnosti svojstvenog sektama i javn()sti protivre-
~ne rasprave koja karakteri~e politi~ku delatnost. Za-
visno od sredine, trenutka, teznje, videeemo je kako
set poput.pitagorejske sekte, u. Velikoj Qr~k()j, u VI
veku, organizuje kao zatvoreno bratstvo i odbija da
pismenim putem prenosi svoje ~isto ezoteri~no ure-
nje. Desire joj se, takode, kako ee to uCiniti pokret
sofista, da se potpuno uklju~i u javni zivot, da se
predstavi kao priprema za vr~enje vlasti u zajednici i
da slobodno ponudi svoje usluge svakom gradaninu u
L-. zamenu za novae. Mozda se gr~ka filozofija nije ni-
l kad ni oslobodila ove dvosmislenosti koja obeletava
L njeno poreklo. Filozof ee se neprestano klatiti izme-
du dva stava, dvoumiti se izmedu dva suprotna isku-
~enja .. Cas ee se potvrdivati kao jedini koji je kadar
da upravlja drtavom, i, oholo zamenjujuci botanskog
kralja, teziti, u ime tog znanja koje ga uzdize iznad
ostalih ljudi, da preobrazi ~itav dru~tveni zivot i suvw-
reno uredi zajednicu. Cas ee se povla~iti iz sveta da
bi se zatvorio u ~isto privatnu mudrost; sa nekolici-
.nom urenika nastojaee da u postojeeoj zajednici us~
postavi druk~iju zajednicu, na rubu prve, i, odustajuci
od javnog zivota, traziee svoj spas u saznanju i kon-
Y.!~~_Elaciji.

60
 Ovim dvema karakteristikama duhovnog sveta
polisa -.ugledu reci i razvoj_q$YD.ih-praksi-- treba
dodati jo~ jednu._Jd.:t!di koji cine,zaj~~ni~u, lllakoliko
se inaee razlikovali po porekhi, polozaju ··ili funkciji,
na izvestan nacin izgledaju ~~~iclli". Na ovoj slicnosti
· pociva jedinstvo polisa jer z3. Grke jedino slicni mo-
gu cta ~1l~t!l ujeditijerii u istu zajectnicu (philia). Ye,za
eoveka s covekom dobiee, taka, u okviru zajednice
"'oblik uzajamne, povratne veze, koja ee zameniti hije-
. rarliijske odnose podredenosti i nadredenosti.~yi oni
koji ueestvuju u drzavi odredivaee se kao homoioi,
slicni, a zatim apstraktnije, .kao isoi jednaki. Uprkos
svemu ~to ih konkretno razdvaja u dru~tvenom zivo-
tu, na politickom planu gradani sami sebe shvataju
kao zamenljive jedinice u jednom..sistemu u kojem je
ravnotefu zakon, a jednakost normaj Qya slika ljud-
skog sveta naci ee u VI veku svoj strogi izraz u
pojmu isonomia, .odnosno jednakog uee~ca 'u vfasti
·svih gradana. Ali ·pre nego ~to je dosegla tu punu
demokratsku vrednost i podstakla, na planu ustanq-
va, reforme poput Klistenovih, isonomia, kao ideal,
mogla je vee mnogo ranije, mazda i na samom poeet-
ku polisa da izrazava iii odrazava teznje ka zajedni-
~tvu. Vi~e svedoeanstava ukazuju na to da su izrazi
isonomia i isocratia u aristokratskim krugovima
oznaeavali izvestan oligarhijski poredak u kojem je,
nasuprot apsolutnoj vlasti jednog eoveka (monarchia
ifi tyrannis), arche pripadala manjem broju ljudi iz
kojeg je masa bila iskljueena, ali su je svi clanovi ove
elite podjednako delili. 5 Ako je isonomia mogla da
krajem VI veka stekne toliku politicku snagu, ako je
5 V. Ehrenberg (Origins of democracy, op. cit) podse61 da
poema Harmodija i Aristogitona veli~ ove eupatride koji su Ati-
njane u~inili jednakim (isonomous); vidi i Tukidida, III, 62.

61
mogla da opravda narodni zahtev za slobodnim pris-
tupom demosa svim javnim funkcijama, ona je sasvim
sigurno morala da bude ukorenjena u veoma staru
tradiciju ravnopravnosti, i da Qik odgovara odrede-
nim psiholo~kim stavovima aristokratije konjanika
(hippeis). I doista, upravo je vojnicko plemstvo prvo
ustanovilo izmedu osposobljenosti za rat i prava
urestvovanja u javnim poslovima jednakost koja vge
neee biti osporavana. U polisu status vojnika poduda-
ra se sa statusom gradanina: onaj ko ima svoje mesto
u vojnoj formaciji zajednice, ima ga i u njenoj poli-
tickoj organizaciji. Ali, porev od sredine VII veka,
promene u naoruzanju i izvesna revolucija u tehnici
borbe preobraZavaju lik ratnika, menjaju njegov dru-
~tveni status i psiholo~ki portret. 6
Pojava te~ko naoruzanog hoplita, koji se bori u
stroju, u gustom poretku, na nacin falange, nanosi
odsudni udarac vojnim privilegijama konjanika. Svi
oni koji mogu da snose tro~kove opreme hoplita -
to jest slobodni sitnosopstvenici koji cine demos, po-
put Zeugita u Atini - stavljeni su u isti polozaj kao
i vlasnici konja. Ali i tu, demokratizacija vojne fun-
kcije - stare aristokratske povlastice - dovodi do
potpune izmene ratnicke etike. Homerski junak, do-
bar upravljac kolima jo~ je mogao da sebe nadzivi
kao hippeus; ali on nema vi~e nireg zajednickog sa
hoplitom, vojnikom-gradaninom. Za prvog je bio va-
Zan individualni podvig, juna~tvo u pojedinacnoj bor-
bi. U bici, mozaiku dvoboja u kojima se sukobljavaju
promachoi, vojnicka vrednost se afirmisala kao aris-
6 A. Andrews, The greek tyrants, London, 1956, gl. 3: The
military factor; F. E. Adcock, The Greek and macedonian art of
war, Berkeley and Los Angeles, 1957; ito se tite datuma pojave
hoplita, vidi: P. Courbin, Une tombe g~om~trique d'Argos, Bulletin
de co"espondance helltnique, 81, 1957, s. 322-384.

62
 teia, izvesna sasvim li~na superiornost. Smelost za
svoja juna~tva ratnik je nalazio u izvesnom zanosu,
ratni~kom besu, lyssa, u koji ga je bacao, i mimo
njegove volje, menos, zar inspirisana bogom. Ali ho-
plit vge ne zna za pojedina~nu borbu; on mora da
odoli, ako mu se za njega i pruzi prilika, isku~enju
~isto individualnog juna~tva. On je eovek borbe lakat
uz lakat, rame uz rame. Oburen je da bude u stroju,
da stupa u stroju, da istim korakom juri~a na neprija-
telja, da ni usred meteza ne napusti svoje mesto.
Ratni~ka vrlina nije vi~e thymos, vee sophrosyne: pot-
puno vladanje sobom, neprestano pokoravanje zaje-
dni~koj disciplini, hladnokrvno potiskivanje poriva
koji bi mogli da poremete op~ti poredak formacije.
Falanga ~ini od hoplita, kao i zajednica od gradana,
zamenljivu jedinicu, element sli~n drugima, ~ija aris-
teia, individualna vrednost, treba da se ispolji samo u
okviru koji je nametnut manevrom celine, fustinom
grupe, masovnim delovanjem - novim sredstvima
pobede. Cak i u ratu, eris, zelja da se pobedi protiv-
nik, da se potvrdi sopstvena nadmoc nad drugim,
mora da se pokori neremu ~to je duh zajedngtva,
philia; _inqtytg~,,~<>C,:JR9f41: da~se. pot~ini zakonu
,gT~P~· Pominjuci, kako to ~ini · posle svakog opisa
bitke, imena zajednica i gradana koji su se istakli
juna~tvom u Plateji, Herodot medu Spartancima iz-
dvaja Aristodamosa, jednog od 300 Lakedemonaca
koju su branili Termopile; jedini se on iz boja vratio
. zdrav i ~itav; u zelji da spere sramotu koju su Spar-
tanci videli u tome ~to je ostao u zivotu, on je trazio
i na~ao smrt u Plateji ostvarujuci podvige dostojne
divljenja. <Ali mu Spartanci, uz nagradu za hrabrost,
nisu ukazali pogrebne pofusti koje se ukazuju najbo-
ljima; odbili su da mu priznaju aristeju, jer je, boreci
se kao besan, kao ~ovek koga je lyssa zavela, napus-

63
tio stroj.7 Ova priat ilustruje jedan psiholo~ki stav
koji se ne ispoljava samo u ratu, vee na svim ravnima
dru~tvenog zivota i. oznaa.va odlu~ujuei preokret u
istoriji polisa. Dolazi trenutak kada grad odbacuje
tradicionalno pona~anje aristokratije koje tezi veliat-
nju prestiza, jaatnju moei pojedinca i rodova, njiho-
vom uzdizanju iznad puka. Kao neumereno, hybris,
ne osuduje se samo ratni~ko ludilo i traganje za 6sto
li~nom slavom u boju, vee podjednako i pokazivanje
bogatstva, rasko~na odeea, velelepne sahrane, prete-
rani izlivi bola kad neko umre, upadljivo pona~anje
zena, preterano samopouzdanje i smelost mladih ple-
miea.
Sva ova pona~anja odbarena su jer isti~u dru-
~tvene nejednakosti i oseeanje razdaljine medu poje-
dincima, jer izazivaju zavist, stvaraju nesklad u grupi,
prete njenoj ravnotezi, jedinstvu, dele grad na njego-
vu ~tetu. Sada se propoveda ozbiljni ideal uzdrfanos-
ti, strogi, gotovo asketski stil zivota, koji medu grada-
nima brge razlike zasnovane na obiatjima i polozaju,
i tezi da ih zblizi i ujedini kao ~lanove jedinstvene
porodice.
U Sparti je, izgleda, vojni ~inilac, odigrao presu-
dnu ulogu u pojavi novog mentaliteta. U VII veku
Sparta jo~ nije ona drfava ~ija ee originalnost izazva-
ti kod ostalih Grka iznenadenje pome~ano sa divlje-
njem. I tada ona urestvuje u op~tem civilizacijskom
toku koji aristokrate iz raznih gradova nagoni da
traze luksuz, prefinjeni zivot i unosne poslove. Rez je
u~injen izmedu VII i VI veka. Sparta se zatvara u
sebe, okamenjuje u svojim ustanovama koje je pre-
dodreduju za rat. Ne samo ~to odbacuje razmetanje
bogatstvom, vee odbija i svaku razmenu sa inostran-
7 Herodot, IX, 71.

64
stvom, trgovinu, zantastvo; zabranjuje upotrebu ple-
menitih metala, novae od zlata i srebra; ostaje po
strani velikih intelektualnih tokova, zanemaruje knji-
zevnost i umetnost kojima se prethodno proslavila.
Gr~ka filozofija i misao joj na izgled ni~ta ne duguju.
"Na izgled", jer dru~tveni i politi~ki preobrafaji
koji su u Sparti posledica nove tehnike ratovanja i
dovode do stvaranja grada hoplita izrafavaju, na pla-
nu ustanova, isti onaj zahtev za uravnotezenim, zako-
nom uredenim ljudskim svetom koji otprilike istov-
remeno mudraci isti~u na 6sto pojmovnom planu u
gradovima koji su, u nedostatku re~enja spartanskog
tipa, bili razdirani pobunama i unutraznjim sukobi-
ma. S razlogom se isticala arhai~nost ustanova koji-
ma ee Sparta uporno ostati verna: starosnim klasa-
ma, ratni~kim inicijacijama, kriptiji. Ali treba istaci i
druge crte koje je stavljaju ispred njenog vremena:
duh jednakosti reforme koja ukida staru suprotnost
izmedu laosa i demosa i stvara telo vojnika-gradana
koji se defingd kao homoioi i koji, u narelu, posedu-
ju sasvim jednak komad zemlje, kteros. Tom prvom
obliku ravnopravne raspodele- isomoire (mazda je
zemlja tada bila ponovo razdeljena), treba dodati
zajedni~ki vid dru~tvenog zivota koji svima nameee
istu strogu disciplinu koja, iz mdnje prema luksuzu,
propisuje sve do toga kako privatne kuee treba da
budu sagradene i · ustanovljuje praksu sisitija, zaje-
dni~kog obedovanja, koja nalaze svima da svakog
meseca priloze svoj propisani deo je~ma, vina, sira i
smokava. Treba najzad reci da spartanski rezim sa
svoja dva kralja, svojom narodnom skup~tinom (apel-
la), svojim eforima i gerusijom, ostvaruje "ravnotezu"
dru~tvenih elemenata koji predstavljaju suprotne
funkcije, vrline, vrednosti. Na toj uzajamnoj ravnote-
zi po~iva jedinstvo drfave, u kojoj je svaki element

5 Z.-P. Veman 65
ograniren drugima i ne sme da prekora~i te granice.
Plutarh tako pripisuje gerusiji ulogu protivteze izme-
du narodne skup~tine i kraljevskog autoriteta, stalne
ravnoteze koja se uspostavlja tako ~to, zavisno od
slu~ja, ~s ddi stranu kraljeva suzbijajuCi demokra-
tiju, ~s stranu naroda spre~vajuci vlast jednog ~ove­
ka.s lsto tako, ustanova efora predstavlja u dru~tve­
nom telu ratni~ki, "juniorski" i narodni element, za
razliku od gerusije koja odgovara "seniorima", i svo-
jom stalozeno~cu i mudro~cu treba da bude protivte-
Za ratni~koj odvaznosti juno~a. ,,
U spartanskoj ddavi dru~tvo nema vi~e, kao u
mikenskim kraljevinama, oblik piramide na ~ijem
vrhu je kralj. Svi oni koji, po~to su pro~li kroz niz
proba i inicijacija vojni~ke dresure, poseduju k/eros i
u~estvuju i sisitijama, uzdignuti su na istu ravan.
Upravo ova ravan defini~e grad.9 Dru~tveni poredak
nije, dakle, vge zavisan od suverena; nije vi~e vezan
za stvarala~ku moe neke izuzetne li~nosti, za njenu
delatnost poretkotvorca. Naprotiv, poredak je taj ko-
ji odreduje vlast svih pojedinaca i ograni~va njenu
teznju za ~irenjem. Poredak ima prvenstvo u odnosu
na vlast. Arche stvarllo pripada jedino zakonu. Svaki
pojeclinac ili buntovna stranka koji teze da prigrabe
monopol nad vla~cu, ugrozavaju tim nasrtajem na
ravnotezu drugih sila, slogu dru~tvenog tela i dovode
u opasnost sam opstanak grada.
Ali, ako nova Sparta na taj na~in priznaje prev-
last zakona i poretka, to je zato ~to se okrenula ratu;
ovaj preobrafuj ddave motivisan je prvenstveno voj-
s Plutarh, Likurg, V, 11, i Aristotel, Politika, 1265 h 35.
9 Naravno, grad je, pored gradana i u suprotnosti sa njima,
ohuhvatao i sve one koji su, u razli~itoj meri, hili li~eni svojstava
punog gradanskog statusa: u Sparti su to hili hipomeiones, pe-
rieques, hiloti, robovi. Jednakost se javlja na pozadini nejednakosti.

66
nim razlozima. Homoioi se vi~e uvezbavaju za borbu
nego za sporenja agore. Zbog toga u Sparti govor
neee moCi da postane, kao drugde, politi~ko orude,
niti ee moci da poprimi oblik rasprave, argumentisa-
nja, pobijanja. Umesto da slave Pheito, moe ubediva-
nja, Lakedemonci ce veli~ti, kao sredstvo zakona,
silu Phobos, strah koji nagoni gradane na poslu~no
pokoravanje. Hvaliee se time da cene samo kratke
govore i da suptilnostima protivre~nih rasprava pret-
postavljaju britke i kona~ne formule. Za njih govor
predstavlja one rhetrai, gotovo proro~nske zakone
kojima se pokoravaju bez pogovora i koje oni neee
zapisati i tako ih predati punoj javnosti. Ma koliko
napredna, Sparta ce drugima prepustiti ~st da u
punoj meri izraze novo shvatanje poretka u kojem ee
grad, podreden zakonu, postati uravnotezen i skladan
kosmos. Lakedemonci neee umeti da izraze i jasno
formuli~u, sa svim njihovim mogucim posledicama,
moraine i politi~ke pojmove koje su oni sami, medu
prvima, ovlaplotili u svojim ustanovama.

67
 GLAVA V

KRIZA POLISA PRVI MUDRACI

U jednom danas izgubljenom dijalogu 0 filozofi-

ji, Aristotel je govorio o velikim po~astima koje peri-
odi~no uni~tavaju ~ove~nstvo i opisao etape kroz
koje uvek moraju da produ retki preziveli i njihova
potomstvo kako bi obnovili civilizaciju: ljudi koji su
se, na primer, spasli Deukalionovog potopa morali
su najpre da ponovo pronadu osnovna sredstva za
opstanak, zatim da ponovo otkriju umetnosti koje
ulep~avaju zivot, da bi, najzad, nastavljao je Aristo-
tel, "uperili o~i na organizaciju polisa, izmislili zako-
ne i veze koje spajaju delove grada; to otkriee oni su
nazvali mudrost; tom mudro~cu (koja je prethodila
fizi~koj nauci psysike theoria) bilo je obdareno sectam
mudraca, koji su zapravo izmislili vrline svojstvene
gradaninu" .1
Na ovom tradicionalnom podatku o postojanju
sedam mudraca bilo bi uzaludno zasnovati neki isto-
rijski zaklju~k: spisak sedmorice je nepouzdan i pro-
menljiv; on ne vodi ra~una o hronologiji niti o vero-"
vatnoci. Ipak, politi~ka i dru~tvena uloga koja se
1 0 Aristotelovoj Peri philosophiae, v.: A. J. Festugiere, La
revelation d'Hennes Trismegiste, II, Le dieu cosmique, Pariz, 1949, s.
219 i sledece i App. i.

68
pripisuje mudracima, maksime koje se za njih vezuju,
omogueavaju nam da povezemo odredene litnosti
koje inare sve razdvaja: jednog Talesa, koji, uz mno-
ge druge, ima i ddavnitke nadleznosti; Solona, ele-
gijskog pesnika, arbitra polititkih borbi u Atini, koji
odbacuje tiraniju; Perijandra, tiranina sa Korinta;
Epimenida, koji je pravi nadahnuti mag, theios aner,
koji se hrani slezom i kraljevim koljem, a du~a mu se
oslobada tela kad god to zazeli. Vi~e-manje mitsko
predanje o sedmorici mudraca omogueava nam da,
kroz mno~tvo tisto legendarnih podataka, istorijskih
aluzija, polititkih izreka i moralnih kli~ea, shvatimo
odredeni trenutak dru~tvene istorije. Trenutak kr!ze,
koja potinje krajem VJI i razvija se u VI veku, razdo-
blje nemira i unutra~njih sukoba, ~ije odredene eko-
nomske uslovnosti mozemo da uotimo, razdoblje ko-
je su Grci, na verskom i moralnom planu,"doziveli
kao dovodenje u pitanje titavog njihovog sistema
vrednosti, kao udar na sam poredak sveta, kao stanje
gre~ke i ljage.
~!~te kri~~ proizici ee, u oblasti prava i dru~tve­
nog zivota, reforme u koje ee biti ukljureni i vidov-
njaci protistitelji poput Epimenida, i nomoteti poput
Solona, aisimneti poput Pitaka, ili tirani poput Peri-
andra. Biee to takode, u intelektualnoj sferi, napor
da se utvrdi okvir i razrade osnovni pojmovi nove
grtke etike. Ako stvari umnogome pojednostavimo,
mogli bismo reci da je na poretku kriza bila ekonom-
ske prirode, da ona najpre ima oblik verskog i dru-
~tvenog previranja, ali da, u uslovima svojstvenim
gradu, na kraju 9ovodi do radanja jedne moraine i
polititke misli, lai~ke prirode, koja na ~is to pozitivan
natin razmat!a probleme ,reqa i nereda,u Jjudskom
svetu.

69
 Ekonomski preobrazaji - koje mozemo ~\mo
da naznacimo - vezani su za jednu pojavu ciji . je
znacaj podjednak na duhovnom planu: za obnavlja-
nje i razvijanje odnosa sa Istokom, odnosa koji su
bili prekinuti posle pada mikenskog carstva. U konti-
nentalnoj Grckoj odnosi sa Istokom ponovo su us-
postavljeni u VIII veku posredstvom fenicanskih mo-
replovaca. Na obalama Jonije Grci dolaze u dodir sa
zaledem Anadolije, a narocito sa Lidijom. Ali tek se
u poslednjoj cetvrtini VII veka privreda gradova, u
Evropi i Aziji, odlucno okrece ka spoljnjem svetu;
trgovina morem tada ee uveliko prevazilaziti okvire
istocnog Sredozemlja, koje ee ponovo preuzeti svoju
ulogu saobraeajnice. Zona razmene pro~iriee se na
zapad sve do Afrike i Spanije, a na istok sve do
Crnog mora.2 Ovo pro~irenje pomorskog horizonta
odgovara, uostalom, jednom veoma imperativnom
zahtevu: demografski rast postavlja problem zitarica
utoliko snaznije ~to helenska zemljoradnja sve vge
tezi da podstiee unosnije kulture, kao ~to su vinova
loza i maslina, ciji proizvodi mogu da se izvoze i
razmenjuju. Potraga za zemlji~tem, hranom i metali-
ma - to su tri cilja grcke ekspanzije u Sredozemlju.
U mracno doba izolovanosti, zlato i srebro postali su
retki iii su nestali u Grckoj koja je bila li~ena rudnog
bogatstva. Poeev od VIII veka, uvecava se kolicina
zlata, srebra i prirodnih legura koja kruzi u grckom
svetu. Upotreba ovih metala ~iri se u razlicitim vida-
2 0 gr~koj ekspanziji u Sredozemlju i obnavljanju kontakata
sa Istokom, vidi: Jean Berard, La colonisation grecque de 1'/talie
meridionale et de Ia Sicile dans l'Antiquite, Pariz, 1957; La migrati-
on eolienne, Revue archeologique, 1959, s. 1-28; Thomas J. Dun-
babin, The Greek and their eastern neighbours. Studies in the relation
between Greece and the countries of the Near East in the eight and
seventh centuries, London, 1957; Michael B. Sakellariou, La migra-
tion grecque en Ionie, Atina, 1958.

70
vima: nakit, zlatarski proizvodi, li~ni predmeti, zave-
tni darovi, privatno bogatstvo iii blago u hramovima
i, najzad, kovani novae, izum lidijskih kraljeva. ...,
Nije lako ta~no proceniti promene koje je u
dru~tvenoj strukturi izazvalo ovo okretanje ~itavog
jednog sektora gr~ke privrede prekomorskoj trgovini.
U nedostatku neposrednih dokaza o njihovoj prirodi
i opsegu, mozemo ih prosudivati na osnovu knjizev-
nih svedo~nstava o novim oblicima oseeajnosti i mi-
~ljenja. U tom pogledu lirska poezija je dragocen
izvor. Ona pokazuje da uticaj Istoka nije samo uo-
~ljiv u keramici, njenim temama i zivotnom dekoru
koji je tu prikazan. Op6njena luksuzom, rafinirano-
~cu i izobiljem, gr~ka aristokratija se u VII veku
povodi u svom ukusu i obi~jima za rasko~nim i
rafiniranim idealom a6poO"Uvrl koji karakterge isto-
~ni svet.3 Pokazivanje bogatstva postaje tada jedan
od elemenata rodovskog prestiZa, sredstvo koje upot-
punjuje ratni~ku vrednost i versku osposobljenost,
ozna~ava nadmoc i obezbeduje prevlast nad suparni-
cima. Primenjena na bogatstvo, kao i na druge oblas-
ti, aristokratska eris mogla je da u gr~kom dru~tvu
odigra ulogu uzrocnika raspadanja i podela. Novi tip
ljudi pojavljuje se u samom plemstvu: eovek dobrog
roda, kalos kagathos, koji se iz zelje za zaradom iii iz
nuzde upu~ta u trgovinu morem. Jedan deo aristo-
kratije se menja, prelazi, kako to pge Luj Zerne, iz
"feudalne" faze u fazu "dzentlmena farmera".4 Pojav-
ljuje s~ jedan tip zemljoposednika koji brine o prino-
sima, specijalizuje proizvodnju, nastoji da je uveea i
zanima se za onaj vgak neraskreene zemlje ~to pre-
ostaje kada se izuzmu "kmetska zemlja" i kleroi koji
3 Santo Mazzarino, Fra oriente e occidente. Ricerche di storia
grecia arcaica, Firenca, 1947.
4 L. Gemet, "Heroi", Studi in onore de U. E. Paoli, s. 348.

71
pripadaju sitnim obradiva~ima;
plemic, koji je sada i
bogata~, pro~iruje tada svoju vlast nad eschatie na
u~trb seoskih zajednica; on ~k moze i da prisvoji
dobra svojih klijenata ili eventualnih duznika. Kon-
centracija vlasni~tva nad zemljom u rukama malog
broja ljudi, pretvaranje u ropsku radnu snagu velikog
dela demosa, svedenog na polozaj ~estinara, ~ine da
agrarno pitanje postane klju~ni problem tog arhai-
~nog razdoblja. Mozemo pretpostaviti da se tada ra-
zvio i jedan zanatlijski sloj koji je mogao biti sra-
zmerno velik u odredenim sektorima kao ~to su kera-
mika i metalurgija (ovde treba ukazati na jednu te-
hni~ku ~injenicu: metalurgija gvozda zamenjuje kra-
jem VII veka metalurgiju bronze u proizvodnji teku-
cih predmeta); uz trgovce i sitni narod koji, na obali i
u lukama, zivi od mora, zanatlije ~ine, sve do grada
- rezidencije plemstva, novu dru~tvenu kategoriju
~iji ee zna~j rasti. Ali u VII veku, suprotsnost je sve
veea izmedu "gradana" i "seljaka"; ona podstire na
pobunu protiv plemiea koji zive u gradu, en astu, gde
su sme~tena sva zdanja vezana za arche, klasu seljaka,
demoi, koja plemiee hrani i zivi u selima na periferiji.
Tehni~ke i ekonomske promene o kojima smo
govorili nisu svojstvene samo gr~kom svetu; feni~n­
ski gradovi koji su bili u punom usponu poretkom
IX veka, pro~li su kroz sli~ne promene.s Ono ~to je
karakteristi~no za Gr~ku, jeste reakcija koju ove pro-
mene izazivaju u ljudskoj grupi: Gr~ka odbacuje je-
dnu situaciju koju dozivljava kao krivu za stanje
okvalifikovano kao anomia, preureduje 6tav dru~tve­
ni zivot i organizuje ga u skladu sa teznjama za
zajedngtvom i jednako~cu koji su utoliko snazniji ~to
5 0 sli<:nostima i razlikama na drustveno-ekonomskom planu
izmedu feni<:anskog i gr<:kog sveta, vidi: G. '!'hoJllPSOn, Studies in
ancient pk sociel)', II, The jim philosophers, I,efidon, i55.

72 \
u tom dobu gvozda, u kojem su moenici izgubili svaki
stid - stid, aidos bio je primoran da ode na nebo i
da zemlju prepusti neobuzdanim strastima pojedina-
ca kojima vlada hybris - dru~tveni odnosi izgledaju
obelezeni nasiljem, lukavstvom, samovoljom i ne-
pravdom. Obnoviteljski napor uo~ljiv je na vi~e rav-
ni: verskoj, politi~koj, ekonomskoj; uvek nastoji da
suzbije dynamis rodova, da postavi granicu njihovoj
ambiciji, inicijativi, volji za moe, podvrgavajuci ih
istom pravilu koje kao prinuda deluje podjednako na
sve. Ova vi~a norma je dike. Mag je priziva kao
boZansku moe, nomotet je objavljuje u svojim zako-
nima, tiranin se katkad za njom povodi, ak i kada je
iskrivljuje nameeuei je silom. Ona je ta koja medu
gradanima treba da uspostavi pravu ravnotezu koja
jem~i ono ~to se zove eynomia: pravi~nu raspodelu
duznosti, poasti, vlasti medu pojedincima i grupama
koje ~ine dru~tveno delo. Dike uspostavlja saglasnost,
sklad elemenata i od njih ani jedinstvenu zajednicu,
sloZan grad.

Prva svedoanstva o novom duhu odnose se na

izvesne oblasti prava. Zakonodavstvo o ubistvu ozna-
ava trenutak kada ubistvo prestaje da bude privatna
stvar, rodovski obra~un. l(nrnu osvetu koja je stvar
uskog kruga ljudi, ali koja za rodbinu ubijenog pred-
stavlja obavezu i moze da izazove kobni niz ubistava
i odmazdi, zamenjuje represija organizovana u okviru
grada, nad kojom grupa vrii nadzor i u koju je uklju-
ren kolektiv kao takav. Ubica tada postaje predmet
ljage ne samo za srodnike zrtve, vee i za ~itavu zaje-
dnicu. Ova univerzalizacija osude zlo~ina, ula5avanje
od svake vrste ubistva, strah od onoga ~to je miasma,
od zla · koje prolivena krv moze da donese gradu,

73
 teritoriji, zahtev za ispa~tanjem koje je istovremeno i
oci~eenje od zla, sva ova pona~anja vezana su za
versko budenje koje se na selu ispoljava ~irenjem
dionizijskih obreda, a u odredenim, posebnim sredi-
nama poprima oblik pokreta sekti, poput "orfieara".
Pored "ueenja" o sudbini du~a, njihovom kaznjavanju
u Hadu, nasledivanju gre~ke, ciklusu reinkarnacija i
zajedngtvu zivih biea, ova verska obnova odlikuje se
i time ~to ustanovljuje postupke ocgeenja vezane za
L nova verovanja. U devetoj knjizi Zakona, Platon ee,
govoreci o ubistvu, opet osetiti potrebu da se izricito
pozove na doktrinu, na logos "sve~tenika koji se bave
rposvecenjima". U nizu ovih maga procistitelja, Epi-
\ menidov lik je posebno upeeatljiv. Plutarh ga opisuje
/ kao mudraca za bozanske stvari, obdarenog "zanese-
) nom i posveeenom" mudro~cu;6 njega pozivaju u Ati-
/ nu da istera zlo nazvano miasma koje pritiska grad
t posle ubistva Kiklonida. Pokretac obreda katarze, on
je i nadahnuti vrac koji, kako nam Aristotel kaze,
/ otkriva pro~lost a ne buducnost: njegov dar dvostru-
kog vida otkriva stare gre~ke, neznane zlocine koji u
pojedincima i u gradovima izazivaju stanje nemira i
bolesti, pomame oznaeene kao mania, koje prate ne-
L redi, nasilje i ubistva. Ali ovaj verski reformator,
osnivac svetili~ta i obreda, pojavljuje se i kao politic-
ki savetnik koga Solon ukljucuje u svoje zakonodav-
no delo. Razlog tome je ~to je u oba slueaja u pitanju
delatnost istog usmerenja, koja tezi da podjednako
( na oba plana uredi dru~tveni zivot, da pomiri i ujedi-
ni grad. U Solonu, Plutarh istiee Epimenidovu ulogu
[ u propisivanju zalosti, koja, zahvaljujuci njemu, pos-
taje uravnotezenija i mirnija, kao i njegov udeo u
6 Plutarh, Solon, XII, 7-12.

74
 merama koje se odnose na pona~anje doli~no zena-
ma, i zaklju~uje: "Po~to je, kao na kraju posveeenja,
posvetio i blagoslovio grad obredima ispa~tanja, o~i­
~eenja, ustanovljenja, on ga primora da se vi~e poko-
rava pravu i u~ini ga poslu~nijim (prijem~ivijim za
ubedivanje: eiJneL9fJ) u smislu sloge (homonoia). "
Jedna Aristotelova primedba, kratka, ali ubedlji-
va, omogueava nam da bolje shvatimo da u tom pre-
lomnom trenutku istorije grada isti novatorski duh
prozima versku, pravnu i dru~tvenu oblast.7 Aristotel
zeli. da dokaze prirodni karakter polisa: on fe~-kao
w~ira p~rodiCajer objedinjuje sela koja i sama objedi:.
nJavaJu porodi~na domacinstva. Primecuje da je
ozkos, domaCinstvo, prirodna zajednica, koinonia; i
tom prilikom pominje nazive koje su Harond i Epi-
menid davali ~lanovima oikosa. Poredenje je samo po
sebi zanimljivo. Harond je zakonodavac Katane; kao
i Zeleuk iz Lokra, koji se smatra njegovim u~iteljem,
i za koga se njegovo ime normalno vezuje, on je
navodno svoje Zakone zaporeo preludijem koji pod-
seea na prolog kojim Platon uvodi u IX poglavlje
posveeeno krivi~nom pravu. Re~ je o pravoj inkanta-
ciji, tn:roof), koja treba da bude pevana i upueena je
ljudima ~iji duh opsedaju bogohulni i zlo~ina~ki ~i­
novi. Pre nego ~to propgu kazne, zakonodavci zele
da deluju preventivno na zle, odredenom magijom
· o~i~eenja, koja se sluzi umirujucim svojstvom muzike
i pevane re~i, yol}'tE(a; zlo~inac je prikazan kao "op-
sednuti", kao besomu~nik koga raspamecuje zli dai-
mon, olirenje pradedovske ljage. U tu poremeeenu,
bolesnu du~u, vradzbena katarsis zakonodavca unosi
red i zdravlje, kao ~to Epimenidovi obredi pro6~ee­
nja u gradu kojeg potresaju razdori i nasilje izazvani
7 Aristotel, Politika, 1252 b 15.

75
 starim zlocinima ponovo uspostavljaju mir, umere-
nost.
Ali Aristotel primecuje jo~ ne~to. Harond i Epi-
menid oznaeavaju clanove oikosa recima 6lJ.OOLJtUOL,
6~-toxrmoL, koje isticu medu njima izvesnu "slicnost"
koja se ocituje u cinjenici da oni dele isti hleb i jedu
za istim stolom. Upravo je to isto stanje duha dovelo,
kao ~to smo videli, do spartanske ustanove sisitija
medu anima koji su homoioi. Gradanima treba uliti
oseeanje da su u izvesnom smislu braea. Ngta bolje
ne moze da uevrsti to uverenje od hrane koja se
sprema na istom ognjgtu i jede za istim stolom:
rucanje je op~tenje koje medu ljudima stvara istove-
tnost biea, izvesno krvno srodstvo. Razumljivo je sto-
ga ~to ubistvo sugradanina moze da izazove u dru-
~tvenom telu isti verski uzas, isto oseeanje sveto-
grdne ljage kao u slueaju zlocina protiv srodnika.
Dokaz da je dru~tvena svest dobra radila u tom prav-
cu nalazimo u semantickoj evoluciji izraza koji ozna-
eva ubicu: au8€vt1')~, to je najpre ubica srodnika;
zatim je to ubica koji ne pripada porodici zrtve, ali je
sa tom porodicom u odredenoj vezi, tako da rodaci
zrtve oseeaju prema njemu mrfnju i versku odvra-
tnost i oznaeavaju ga istom jakom reci koja e upu-
cuje ubici srodnika; i najzad, ubicu bilo kog veka,
koji sa porodicom zrtve nije ni u kakvoj p sebnoj
vezi. Kad se sa privatne osvete pre~lo n pravno
kaznjavanje zlocina, rec koja je oznaeaval ubicu sro-
dnika, a zatim ubicu koga su takvim smatrali srodnici
zrtve, mogla je da se odrzi i oznaeava zlocinca koga
L su takvim smatrali svi sugradani.8 Aristotel i Plutarh
8 L. Gernet, Droit et societe dans Ia Grece ancienne, Pariz,
1955, s. 29-50. Suprotno mi~ljenje zastupa P. Chantraine, Encore
"Abetv'tl'Js", Hommage a Mav6A.tt Tpuxv-raqruUCav, Atina, 1960,
s. 89-93.

76
ubrajaju medu najsrecnije novine Solonovog ustava
narelo prema kojem je nepravda naneta odredenom
pojedincu u su~tini naneta svima; zbog toga Solon
daje svakome pravo da pred sudom posreduje u ko-
rist bilo kog o~teeenog i da proganja sve ~to je adi-
kia, iako sam nije njena zrtva.

Lik Epimenida koji su Grci sastavili od razli~itih

crta nije jedini primer te vrste. Li~nost poput Abari-
sa, koji je zajedno sa drugim mudracima, Aristejem i
Hermotimom, deo legendarne tradicije pitagorejstva
- nije samo ~aman koji leti u vazduhu sa zlatnom
strelom, hrani se i pu~ta du~u da mu luta daleko od
tela, vee i hresmolog, verski reformator i pro~istitelj
koji u okviru zvani~ne religije ustanovljuje nove ob-
rede, kao ~to su llpo11p6o~a u Atini; otvara svetili~ta
koja pru.laju za~titu zajednici: u Sparti osniva svetili-
~te spasiteljke Kore; uvodi postupke katarze kojima
gradovi spre~vaju da izbije loimos, kuga. lstorijska
li~nost poput Onomakrita, koji sakuplja i po potrebi
krivotvori Musejeva proro~nstva, igra medu Pizis-
tratidima ulogu vra~ koji za potrebe svojih gospoda-
ra sastavlja zbornike tajnih proro~nstava za razne
prilike; ali on je i politi~ki savetnik, ambasador; a
Aristotel nam kaze da ga ljudi vezuju za Likurga,
Harondu i Zeleuka i dde ga za jednog od prvih
stru~njaka u oblasti zakonodavstva.
Ne bismo, dakle, mogli da poretke prava zami-
slimo bez odredene verske klime; misti~rski pokret
odgovara izvesnoj svesti zajednice koja ima veee za-
hteve; izrazava novu oseeajnost grupe u odnosu na
ubistvo, njen strah od nasilja i mdnje koje rada
pojedina~na osveta, oseeanje kolektivne angazovano-
sti, zajedni~ke obaveze svaki put kada je prolivena

77
krv, volju da se odnosi izmedu rodova propgu i da se
razbije njihov partikularizam. Medutim, ovo misti~no
kome~anje nastaviee se samo u malim sredinama sek-
ti. Iz njega se ne rada veliki pokret verske obnove
koji bi na kraju progutao politiku. De~ava se upravo
obratno. Teznje ka zajedni~tvu i jedinstvu neposre-
dnije ee se uklju~iti u dru~tvenu stvarnost, usmerava-
juei zakonodavna i reformatorska nastojanja; ali, pre-
uredujuei tako javni zivot, one ee se i same preobra-
ziti, laicizovati; otelotvorujuei se u ustanovi pravosu-
da, upustiee se u posao pojmovne razrade, preneti se
na ravan ~ozitivnog mgljenja.
Luj Zerne je pokazao intelektualni preobrazaj
koji donosi pojava prava u doslovnom smislu te re6.9
U arhai~noj parnici gene su se sukobljavali sluzeei se
obrednim formulama i dokazima koje su predvidali
obi~ji: zakletvom, kletvom, svedorenjem. Svedore-
nja su imala odsudnu ulogu, religijsku moe i ako su
bila pravilno korgeena, automatski su obezbedivala
uspeh u sporu, a d'!_ sudija, u yvojoj ulozi ~istog
arbitra, koji je samo kOnstatovaO i objavljivao pobe-
du na kraju odmeravanja snaga, i nije morao da se
obavesti o su~tini spora, da definge njegov predmet,
da sazna ~injenice. Situacija ee se izmeniti kada sudi-
ja, zajedno sa gradom, bude predstavljao gradansko
telo, celokupnu zajednicu, i, oli~vajuci to bezli~no
biee koje je iznad stranki, odlu~ivao sam, po svojoj
savesti i u skladu sa zakonom: sami pojmovi dokaza,
svedorenja i sudenja ee se temeljito preobraziti. Su-
dija ee tada morati da otkrije istinu i da se prema
njoj odredi. Od svedoka on ee traZiti ne da budu
zaverenici, koji se zakletvom solidari~u sa jednom od
dveju stranaka, vee da izveste o ~injenicama. Ovim
9 Ibid, s. 61-81.

78
sasvim novim shavatanjem dokaza i svedorenja par-
nica ee staviti u pokret ~itavu jednu tehniku dokazi-
vanja, rekontrukciju onoga ~to je prihvatljivo i vero-
vatno, zaklju6vanja na osnovu pokazatelja i znakova,
a pravosudna delatnost doprineee razradi pojma
objektivne istine koju stara parnica iz vremena "pret-
prava" nije poznavala.

79
 GLAVA VI

ORGANIZACIJA UUDSKOG KOSMOSAI

Versko vrenje nije doprinelo samo radanju pra-

va. Ono je pripremilo i izvestan napor moralisti~ke
misli koja se rukovodila politi~kim razlozima. Strah
od ljage, o ~ijoj smo ulozi u zarecima zakonodavstva
o ubistvu govorili, najsnaznije se izrazavao u misti~­
koj teznji za zivotom oa~eenim od svakog dodira s
krvlju. Na isti na~~' idealu strogosti koji se afirmge
u grupi kao reakcij~ trgovine, razmetljivu
rasko~ i grubu drskost bogatih, odgovara jedan kraj-
nji asketizam koji propovedaju odredene verske gru-
pe. Sredine sekti mogle su, dakle, da doprinesu ·stva-
ranju nove slike vrline, arete. Aristokratska vrlina
bila je prirodno svojstvo vezano za visoko poreklo i
ispoljavala se kao hrabrost u boju i rasko~ni na~in
zivota. U verskim grupama, arete se ne samo li~ila
svog ratni~kog vida, vee se definge kao suprotnost
svemu ~to, kao pona~anje i oblik oseeajnosti, pred-
stavlja ideal habrosyne: vrlina je plod duge i muko-
trpne askesis, t~ke i stroge discipline, melete; ona je
i epimeleia, budni nadzor nad samim sobom, stalna
1 U ovom poglavlju smo uveliko koristili naznake koje je dao
L. Zeme u jednom neobjavljenom predavanju o poreklu politicke
misli kod grka, oddanom 1951. na Ecole Pratique des Hautes
Etudes.

80
briga da se odoli isku~enju zadovoljstva, hedone, odu-
pre drazima meku~tva, i ~ulnosti, malachia i tryphe,
pretpostavljajuci im zivot posveeen onome ~to je po-
nos, mukotrpan napor.
Iste teznje za strogo~cu koje, unekoliko uveeane,
uo~vamo u sredinama sekti, gde one ozna~vaju as-
kezu koja posveeenima omogueava da izbegnu ne-
pravdama ovoga sveta, da izadu iz ciklusa reinkarna-
eija i vrate se bo:lanskom, nalazimo na delu i usred
dru~tvenog zivota, gde one menjaju pona~anja, vre-
dnosti, ustanove, nezavisno od bilo kakvih eshatolo-
~kih razmatranja. Odbareni su rasko~, meku~tvo, za-
dovoljstvo; luksuz je prognan iz odevanja, stanova-
nja, ishrane; bogatstvo je prokazano i to s kakvom
silinom! Ali osuda je usmerena na njegove dru~tvene
posledice, te~koee koje ono prouzrokuje u grupi, po-
dele i mr:Znje koje izaziva u gradu, stanje oznareno
kao stasis, do kojeg dovodi kao nekim prirodnim
zakonom. Bogatstvo je zamenilo sve aristokratske
vrednosti: brak, po~sti, povlastice, ugled, vlast. Ono
omogueava sve. Vazan je samo novae, novae ~ini
ooveka. Medutim, za razliku od drugih "moci", bogat-
stvo ne zna za granieu: u njemu nema nireg ~to moze
da ga zaustavi, ograni~i, ostvari. Su~tina bogatstva je
prekomernost; ono je olirenje hybrisa u svetu. Ova
tema se opsesivno ponavlja u moralisti~koj misli VI
veka. Solonovim formulama koje su postale poslovi-
~ne: "Bogatstvu nema kraja. Koros, sitost, rada hy-
bris", odgovaraju re~i Teognida: "Oni koji danas ima-
ju najvi~e, prizeljkuju dvostruko vi~e. Bogatstvo, ta
chremata, postaje bezumlje, aphrosyne". Onaj ko ima,
hoee jo~. Bogatstvo na kraju nema drugog predmeta
osim samog sebe; stvoreno da zadovolji zivotne po-
trebe, da bude obi~no sredstvo opstanka, ono postaje
sopstveni eilj, univerzalna, nezasita, neogranirena po-

6 Z-P. Vernan 81
 treba koju ni~ta ne moze da zadovolji. U korenu
bogatstva nalazi se, dakle, izoparena priroda, iskriv-
ljena i rdava volja, pleonexia: zelja da se ima vi~e od
drugih, vi~e od svog dela, sve. Ploutos za Grke pret-
postavlja izvesnu fatalnost, ali ne ekonomske priro-
de; to je nuznost svojstvena karakteru, ethosu, logika
izvesnog tipa pona~anja. Koros, hybris, pleonexia,
oblici su nerazumnog koje u doba gvozda dobija aris-
tokratska nadmenost, odnosno onaj duh neprijatelj-
stva, eris, iz kojeg se, umesto plemenitog takmirenja,
rada samo nepravda, ugnjetavanje, dysnomia.
Po suprotnosti sa onim ~to je hybris bogatog
ooveka, ocrtava se ideal umerenosti, srazmere, zlatne
sredine- sophrosyne. "Nireg suvgnog", to je formula
nove mudrosti. Ovo vrednovanje uravnotezenog, sre-
dnjeg, daje gr~koj arete neki "gradanski" izgled: sre-
dnja klasa ee u gradu moci da odigra ulogu modera-
tora, uspostavljajuci ravnotezu izmedu dva ekstremna
tabora: manjine bogatih koji hoee sve da zadde i
gomile siromaha koji zele sve da dobiju. Oni koje
nazivaju oi mesoi nisu samo ~lanovi posebne dru~tve­
ne kategorije, podjednako udaljeni od nema~tine i
bogatstva: oni predstavljaju jedan ljudski tip, olifuva-
( ju nove gradanske vrednosti, kao ~to bogati olifuvaju
ludilo oholosti, hybris. Zauzimajuci sredgnje mesto u
grupi, mesoi imaju zadatak da uspostave ravnotezu,
vezu izmedu dve grupe koje razdiru grad jer svaka za
sebe trazi celokupnu arche. I sam oovek centra, Solon
se postavlja kao arbitar, posrednik, pomiritelj. Od
polisa kojim vlada dysnomia, on ee napraviti skladan
cosmos ako mu uspe da prema sva~ijoj zasluzi odredi
udeo u vlasti koji pripada razli~itim elementima koji
~ine grad. Ali ova uravnotezena raspodela, eynomia,
ogranifuva ambiciju onih koji se rukovode duhom
neumerenosti; ona pred njih postavlja granicu koju

82
oni nemaju pravo da prekorare. Solon stoji u sredi-
~tu drfave kao nepomerljiva meda, horos, koja izme-
du dve suprotstavljene strane oznaQ!va granicu koja
se ne sme preci. Vrlini zlatne sredine, sophrosyne,
odgovara slika politi~kog poretka koji uspostavlja
ravnotezu medu suprotstavljenim silama, ustanovlju-
je sklad izmedu suparni~kih strana. Ali, kao i u no-
vern obliku parnice, arbitral3 pretpostavlja sudiju
koji se, da bi primenio odluku, iii je, po potrebi,
nametnuo, poziva na zakon koji je iznad stranaka, na
dike koja je jednaka i ista za sve. "Sastavio sam zako-
ne, reci ee Solon, koji su isti za kakosa i za agathosa,
odredujuci svakome pravi~nu pravdu". Da bi sa~uvao
vladavinu tog zakona koji vazi za sve, Solon odbacuje
tiraniju koja mu je vee na domaku ruke. Kako uzeti
u svoje ruke, ruke jednog ooveka, onu arche koja
treba da ostane en meso? Sve ~to je postigao, Solon
je postigao u ime zajednice, snagom zakona, xpa'tEL
v6J.tou, spajajuCi prinudu i pravdu ~£av xat Otltll'V·
Vlast i sila, Kratos i Bia, dva stara Zevsova pratioca
koji ni u jednom trenutku nisu smeli da se udalje od
njegovog prestola jer su oliatvali ono apsolutno, ne-
odoljivo i iracionalno u suverenovoj moci, pre~li su u
sluzbu zakona, postali sluge Nomosa, koji se, umesto
kralja, ustoli~io usred grada. Ovaj Nomos zaddava u
svom odnosu prema dike, izvesno versko obelezje; ali
on se takode i pre svega ispoljava kao pozitivan na-
por zakonodavstva, racionalni poku~aj da se zaustavi
sukob, uspostavi ravnoteZa suprotstavljenih dru~tve­
nih snaga, da se usklade suprotni ljudski stavovi.
Dokaz tog politi~kog "racionalizma" nacieemo u So-
lonovom retvrtom fragmentu.2 Koliko smo daleko od
2 G. Vlastos, Solonian Justice, Classical Philology, 41, 1946, s.
65-83.

83
 hesiodovske slike dobrog kralja ~ije versko svojstvo
ima moe da umiri svade, uspostavi mir, i sa njim sve
blagodati ovog sveta: pravda tu izgleda kao savr~eno
Lprirodan poredak, koji se sam reguli~e. Ljudska zlo-
Cba, hybris, neutaziva zudnja za bogatstvom prirodno
izazivaju nered sledeei odredeni tok ~ije se faze mogu
unapred predvideti: nepravda rada ropstvo naroda, a
ono zauzvrat izaziva pobunu. Prava mera, da bi se
ponovo uspostavio red i mir, hesychie, mora, dakle,
da se sastoji u tome da se slomi drskost bogatih,
prekine ropstvo demosa, a da se pritom ne podlegne
subverziji. Ovo urenje Solon izlaze pred svim grada-
nima. Pouka moze za trenutak da ostane neshvaeena
ili da bude odbarena, ali mudrac ima poverenje u
vreme: po~to je istina postala javna, odnosno, kako
on to kaze, polozena es to meson, doCi ee dan kad ee
je Atinjani prepoznati.
Sa Solonom, dike i sophrosyne silaze sa neba na
zemlju i nastanjuju se u agori. A to zna~i da ee od
tad morati da "polazu ra~une". Grci ee ih i dalje
prizivati, ali ee o njima i neprestano raspravljati.
Zahvaljujuei toj izrazitoj laicizaciji moralisti~ke
misli, slika vrline kakva je bila sophrosyne mogla je
da se obnavlja i postaje jasnija. Kod Homera sop-

l1
hrosyne ima veoma uop~tenu vrednost; to je zdrav
razum kojeg bogovi vraeaju nome ko ga je izgubio,
kao ~to mogu da u~ine da
lduhovi.3 Ali pre nego ~to mu m
izgube i najmudriji
i daju novo
znarenje u politi~kom kontekstu, pojam je, ~ini nam
se, vee bio razraden u nekim verskim sredinama. On
r tu ozna~va povratak stanju spokojstva, ravnoteze,
\ kontrole, posle odredenog razdoblja nemira i opse-
ldnutosti. Sredstva koja se u tu svrhu upotrebljavaju
3 Odiseja, XXIII, 13.

84
su istog tipa kao ona na koja smo vee ukazali: muzi-
ka, pevanje, plesovi, obredi o~i~eenja. Ponekad su
mogla da budu direktnija i tako upotrebljena da de-
luju kao ~ok. Pausanija je u Heraklitovom svetili~tu
u Tebi video kamen koji je Atina navodno bacila na
glavu pobesnelog junaka kada se, obuzet manijom,
po~to je ubio svoju decu, spremao da ubije i Amfitri-
ona.4 Ovaj kamen, koji ga je uspavao i umirio, zvao
se sophronister. Orestovo ozdravljenje zbilo se u ne-
~to druk~ijim okolnostima. Pomahnitao po~to je ubio
majku, nesrecnik stize do jednog mesta koje se zove
Furije, Maniai. Tu zastaje i sebi odseca prst (u Pa-
usanijino vreme prst je jo~ bio predstavljen kame-
nom na jednoj uzvi~ici koju su zvali mnema
Daktylou, grob prsta). Na istom mestu zvanom Lek,
Ake, on ponovo nalazi sophrosyne. Pausanija dodaje i
ovo: furije koje su opsedale Oresta izgledale su mu
erne sve dok je zbog njih bio ekphron, van sebe, da bi
mu se, ~im je sebi odsekao prst i ponovo postao
sophron, zdrav duhom, ukazale belima.s Isti niz kon-
trasta - ljaga-o~i~eenje, opsednutost-ozdravljenje,
ludilo-zdravlje - reprodukuje se sve do dekora u
kojem ~inodejstvuje vidovnjak Melampo dok tajnim
obredima o~i~eenja (katharmoi) umiruje Proitove
keeri, obuzete ludilom, koje su se sklonile u pecinu: s
jedne strane tere Styx, reka ljage, a s druge izvor
Alyssos ~ije blagotvorne vode donose ozdravljenje be-
snima i svima anima koje mu~i mahnitost, lyssa.6 Ali,
odredujuci se tako po suprotnosti sa ludilom koje je
istovremeno i ljaga, uravnotezenost, sophrosyne, do-
bite u verskoj klimi sekti izvesnu asketsku obojenost.
Vrlina uzdrfavanja, ona pretpostavlja udaljavanje od
4 Pausanija, IX, II, 2.
S Id. VIII, 34, 1 i sl.
6 Id., VIII, 6 i sl., i 19, 2-3.

85
 zla, izbegavanje svake ljage: ne samo odbijanje zloci-
nackih pobuda koje zao duh moze da podstakne u
nama, vee i uzddavanje od seksualnih odnosa, koee-
nje nagona erosa i svih zelja vezanih za telo, sticanje
moei samosavladivanja kroz probe na koje nas stavlja
"zivotni put" posveeenja. Vladanje sobom sadrfano u
idealu sophrosyne pretpostavlja, ako ne izvesno dvoj-
stvo, a ono bar izvesnu napetost u ooveku razapetom
izmedu dva suprotna elementa: onoga ~to 6ni thy-
mos, afektivnost, oseeanja, strasti (omiljene teme lir-
ske poezije) i onoga ~to pripada razboritoj opreznos-
ti, razumnoj promi~ljenosti (koju su veli~li Gnomi-
l- ~ri). Ove du~evne moei nisu jednake. Thymos treba
lcta slu~a, da se pokorava. Prilikom izleeenja od ludila,
ili njegovog spre~vanja, koriste se sredstva koja tre-
ba da "ubede" ·thymos da postane disciplinovan, po-
slu~an, da nikad ne padne u isku~enje da se pobuni,
da trazi prevlast koja bi du~u prepustila neredu. Ove
tehnike cine osnovu vaspitanja. Ova paideia nije ko-
risna samo pojedincima. Ona u njima ostvaruje zdra-
vlje, ravnotezu; uci "uzdrfanosti" njihovu du~u, ddi u
potcinjenosti njen deo koji je stvoren da slu~a; ali
ona istovremeno stiee i dr~tveno svojstvo, politicku
funkciju: neumerenost bogatih, prevratnicki duh
"rdavih" upravo su zla o kojih pati zajednica. Ukla-
njajuei ih, sophrosyne ost ruje skladan i slozan grad
u kojem bogati ne samo d vi~e ne zele da uveeaju
svoje bogatstvo, vee ono ~to i · suvgno daju siro-
ma~nima, u kojem se masa ne buni nego pristaje da
se pokori onima koji su bolji, pa stoga i imaju pravo
da poseduju vge. Ovakvi politicki razlozi mozda i
nisu bili strani duhu odredenih sekti: u Demetrinom
hramu u Bergamu, gde se obred verskog bratstva
sastojao od pevanja orfickih himni (kako je to vero-
vatno bio slu~j i sa Likomidima u Atini), nalazimo,

86
 pored bogova sa Olimpa i Eleusinskih bofunstava,
niz orfi~kih bogova koji su oli~vali apstraktne ideje,
i medu njima dva para: Arete i Sophrosyne, Pistis i
Homonoia.7 Ovaj spoj zasluzuje da bude istaknut. I
kod Teognida Pistis je udruzena sa sophrosyne. 8 Re~
je o dru~tvenom i politi~kom pojmu, zapravo o sub-
jektivnom vidu pojma homonoia: poverenje koje gra-
dani imaju jedni u druge jeste unutra~nji izraz, psiho-
lo~ki pandan dru~tvene sloge. U du~i, kao i u gradu,
Pistis je snaga zahvaljujuci kojoj se nizi elementi daju
ubediti da treba da se pokore onima ~iji je zadatak
da komanduju, i da prihvate poredak koji ih ddi u
pod- redenoj funkciji.
U celini uzev, medutim, sophrosyne dobija jasno
moralno i politi~ko znarenje izvan sekti. Razgranire-
nje dva toka mgljenja uo~va se veoma rano; jedan
se bavi li~nim spasenjem, a drugi spasenjem grada; s
jedne strane su verske grupe, na rubu zajednica, za-
tvorene u sebe u traganju za ~istotom, a s druge,
sredine neposredno ukljurene u javni zivot, suorene
sa problemima koje postavlja podeljena ddava i koje
se sluze tradiocionalnim pojmovima, kao ~to je sop-
hrosyne~ dajuci im novo politi~ko znarenje i oblik
koji vi~e nije verski, vee pozitivan.
Vee u vaspitnoj ustanovi kakva je spartanska
agoge, sophrosyne ima uglavnom dru~tveni karakter.
Ona je obavezno, propisano pona~anje, obelezeno
. "uzddano~cu" koja mladom ~oveku doli~i u svakoj
prilici: uzdrfunost u hodanju, u pogledu, u re~ima,
uzdrfunost u prisustvu zena, u odnosu na starije, u
7 W. K. C. Guthrie, Orphee et la religion grecque. Etude sur la
pensee orphique, Paris, 1956, s. 228 i sl; H. Usener, Gottemamen.
Versuch einer Lehre von der Religiosen Begriffsbildung, Bonn, 1896,
s. 368.
8 Teognis, 1137-38.

81
agori, uzdrzanost u zadovoljstvu, u picu. Ksenofon
opisuje ovu uzdrtanost kada poredi sa kipom device
mladog lakedemonskog kurosa koji hoda cuteci i
oborene glave. Dostojanstveno dr:lanje ima zna6lj
ustanove; ono je ispoljavanje jednog moralnog stava,
psiholo~kog oblika, koji su nametnuti kao obavezni:
buduci gradanin mora da bude vaspitan tako da vlada
svojim strastima, emocijama i instinktom (lakede-
monska agoge upravo ima za ciij da pokaze kako
oovek moze da vlada sobom). Sophrosyne podreduje
tako svakog pojedinca, u njegovim odnosima sa dru-
gim ljudima, jednom zajednitkom modelu koji odgo-
vara predstavi koju grad ima o "polititkom ooveku".
Uzdrtano pona~anje udaljava gradanina i od zapu~te­
nosti i lakrdija~ke prostote puka i od snishodljive i
ohole naduvenosti aristokrata. Novi stil ljudskih od-
nosa po~tuje iste norme kontrole, ravnoteze, umere-
nosti koje nalazimo u izrekama kao ~to su "Upoznaj
samoga sebe", "Ni~ta suvi~no", "Najbolja je zlatna sre-
dina". U svojim izrekama iii pesmama mudraci su
upravo istakli i verbalno izraziii vrednosti koje su u
pona~anju i u dru~tvenom zivotu gradana ostale vi~e
iii manje implicitne. Ali njihov mislilatki napor nije
samo doveo do formulis nja pojmova; on je moralni
problem postavio u politi i kontekst, povezao ga sa
razvojem dru~tvenog zivota. Ukljureni u gradanske
borbe, a zeljni da ih zaustave s · m zakonodavnom
delatno~cu, mudraci su razradili etiku koja je biia u
funkciji stvarne dru~tvene situacije, u okviru istorije
obelezene sukobom sila, sureljavanjem grupa, i na
pozitivan na~in definisali uslove za uspostavljanje
poretka u svetu grada.
Da bismo shvatili koju dru~tvenu stvarnost pre-
kriva ideal sophrosyne, kako se pojmovi metrion, pis-
tis, homonoia, eunomia konkretizuju, potrebno je po-

88
gledati ustavne reforme poput Solonove. Ove refor-
me daju odredeno mesto jednakosti: isotes se vee
javlja kao jedan od temelja novog shvatanja poretka.
Bez jednakosti nema ni grada, jer nedostaje philia.
"Iz jednakog, kaze Solon, ne moze da se rodi rat". Ali
ret je o hijerarhijskoj, ili, kako ee Grci reci, geome-
trijskoj a ne aritmetitkoj jednakosti; pojam "srazme-
re" je tu bitan. Grad tini organizovanu celinu, cos-
mos, koji postaje skladan ako je svaki od njegovih
tinilaca na svom mestu i raspolaze delom vlasti koji
mu pripada na osnovu litne vrline. "Dadoh narodu,
reci ee Solon, moe (kratos ili geras) toliku.kolika mu
treba, nit mu oduzeh tast (time), nit mu dadoh ~to."
Nemaju, dakle, svi isto pravo na javne funkcije, najvi- .,"
~e pripadaju najboljima, a ni na zemlju: Solon je 1
odbio da zemlju podeli tako da "rdavi, kakoi, i dobri,
esthloi, dobiju jednak deo plodne otadzbinske zem-
lje." U remu se onda ogledaJ~!l:~J<,Qst? Ona se ogle-
da u tome da jejednom utvrdeni zakon jednak za sve
gradane i da svi mogu da urestvuju u radu sudova i
~ls!!P~tine. Ranije su "oholost" i "neobuzdanost" boga-
tih regulisale dru~tvene odnose. Zbog toga je Solon
prvi odbio da bude poslu~an ida se dA "ubediti". Sada
se potasti, timai, dele prema redosledu koji odreduje
dike, a odmeravanje snaga u kojem su mocni uvek
pobedivali zamenjeno je pisanim zakonima koji na-
mecu svoju pravitnu normu, zahtev za ravnotezom.
Homonoia, sloga, jeste "sklad" koji se postize tatnim
razmerama kojima Solon daje gotovo numeritki
oblik: tetiri klase na koje su podeljeni gradani i koje
odgovaraju rangiranju potasti, zasnovane su na mc-
rama poljoprivrednih proizvoda: pet stotina je mera
za najvgu klasu, tri stotine za konjanike, dve stotinc
za zeugite. Sloga razlititih delova grada obezbedena
je delovanjem posrednika - meduklasa - koji nisu

89
dopu~tali da arche postane plen bilo koje od ek-
stremnih grupa. I nomotet i zakon koji on donosi su
izraz te srednje volje, te "srazmerne srednje vrednos-
ti" koja ee gradu doneti uravnotezenost.
Razvoj moralisticke i politicke misli nastaviee se
u tom pravcu: teziee da odnose snaga zameni odnosi-
ma "racionalnog" tipa, donoseci, u svim oblastima,
propise zasnovane na meri koji ee nastojati da uskla-
de, "standardizuju" razlicite tipove razmene koji cine
tkivo dru~tvenog zivota.
Jedna primedba koja se pripisuje Solonu osve-
tljava znaeenje ove promene koju je, kako to prime-
cuje Plutarh, izvr~io razum, pravilo i.l:rto A.6you xat
v6J,tou 1!E'ta6oA.i).9 Anakars se rugao mudracu ~to je
ovaj verovao da se pomocu pisanih zakona moze
obuzdati adikia i pleonexia):ne;.ovih su2radana: slicni
paucini, zakoni mogu da zad~z~male; bogati i
mocni ee ih pokidati. Solon je tome suprotstavio
primer ugovora kojih se Ijudi priddavaju jer nijednoj
od ugovornih strana nije u interesu da ih kr~i.IO Rec
je, dakle, o tome da se u gradu usvoje pravila koja ee
zasnovati odnose medu pojedincima na istim pozitiv-
nim naeelima uzajamne koristi na kojima pocivaju
ugovori.
Kako je to pokazao E. Will, 11 u taj okvir op~teg
napora za kodifikovanjem i ustanovljenjem mere tre-
ba smestiti i ustanovu novca u doslovnom smislu,
odnosno drfavnog novca koji emituje i za kojeg jem-
9 Plutarh, Solon, 14,5.
10 Ibid., 5, 4-5.
11 E. Will, Korinthiaka, Recherches sur l'histoire et Ia civilisati-
on de Corinthe des origines aux guerres mediques, Pariz, 1955, s.
495-502; De l' aspect ethique de l'origine grecque de la monnaie,
Revue historique, 212, 1954, s. 209 i sl.; Reflexions et hypotheses
sur les origines du monnayage, Revue numismatique, 17, 1955, s.
5-23.

90
~i grad. Ova pojava imaee poznate nam posledice:
biee ~inilac dubokog preobrafaja gr~kog dru~tva i
usmeriee ga ka merkantilizmu. Ali se po svom dru-
~tvenom, moralnom i intelektualnom znarenju usta-
nova novca najpre uklapa u ukupni poduhvat "zako-
nodavaca". Ona ozna~va zaplenu, u korist zajednice,
aristokratske povlastice emitovanja zlatnih poluga sa
zigom, ddavni monopol nad izvorima dragocenih
metala, zamenu plemickih grbova gradskim otiskom;
to je ujedno i na~in da se preciznom numeri~kom
procenom kodifikuje, reguli~e i propge razmena do-
bara i usluga medu gradanima; to je mozda i poku~aj,
kako to sugerge E. Will, da se bogatstva na neki
na~in izjednare distribucijom kovanog novca, a da se
pri tom ne pribegne nezakonitoj zapleni. Na intelek-
tualnom planu, novae sa utvrdenom vredno~cu zame-
njuje staru sliku, punu afektivnog naboja i verskih
implikacija, bogatstvo puno hybrisa, apstraktnim poj-
mom nomisme, dru~tvenog etalona vrednosti, raci-
onalnom ve~tinom koja omogucuje da se izmedu ra-
zli6tih stvarnosti uspostavi zajedni~ka mera i na taj
na~in standardizuje razmena kao dru~tveni odnos.
Zna~jno je to ~to ova dva velika suprotstavljena
toka u gr~kom svetu, jedan atistokratske inspiracije,
a drugi demokratskog karaktera, vode polemiku na
istom podru~ju i podjednako se pozivaju na pravi-
~nost, na isotes. Aristokratski tok, stavljajuCi se u
perspektivu solonovske zakonitosti, eunomije, shvata
grad kao kosmos sa~injen od razli~itih delova medu
kojima zakon uspostavlja izvestan hijerarhijski pore-
J
dak. Homonoia, sli~na harmonijskom akordu, po~iva
na odnosu muzi~kog tipa: 2/1, 3/2, 4/3. Prava mera
treba da usaglasi prirodno nejednake sile, tako ~to ee
obezbediti umerenu prednost jedne nad drugom.
Harmonija zakonitosti pretpostavlja, dakle, postoja-

91
 nje u dru~tvenom telu, kao i u pojedincu, izvesnog
l dualizma, polarnosti izmedu dobra i zla, potrebu da
, se obezbedi prevlast boljeg nad gorim. Ovo usmere-
l nje trijumfuje u pitagorejstvu; 12 ono je u osnovi te-
orije sophrosyne koju Platon izlaze u Driavi.B Ono
nije posebna vrlina svojstvena jednom od delova
r driave, vee sklad celine, ono ~to od grada 6ni ko-
\.. smos, ~to mu omogueava da "vlada sobom" u smislu u
kojem se kaze za pojedinca da je gospodar sopstve-
nih zadovoljstava i zelja. Poredeci ga sa pesmom
koju pevaju svi, Platon ga defini~e kao: "prirodni
sklad izmedu boljeg i goreg gl sa o tome ko treba da
vlada u driavi i u pojedinc . Jedan tekst Arhita,
driavnika pitagorejca, spu~ta as sa filozofskih visina
Driave, predotavajuci nam · bliza dru~tvenu konkre-
tnost. Pokazuje nam ~ta · praksa trgovinske razme-
ne, nuzno regulisana putem ugovora, mogla da done-
se pojmu mere dru~tvenih odnosa koja ta~no proce-
njuje, prema narelima srazmerne jednakosti, odnose
medu delatnostima, funkcijama, uslugama, prednosti-
ma i potastima razli~itih dru~tvenih kategorija. "Ot-
kriee ra~una (logismos), pge Arhit, okontava prepir-
ku, stasis, i uspostavlja saglasnost, homonoju; jer na
taj na6n nestaje koristoljublje, pleonexia, i ostvaruje
se ravnopravnost, isotes. Zahvaljujuci njoj, trgovina
se obavlja kao ugovorna razmena; zahvaljujuci tonie
siroma~ni dobijaju od bogatih, a bogati daju onima
kojima je potrebno, imajuCi i jedni i drugi veru, pis-
tis, da ee na taj na~in postici isotes, jednakost".
Vidimo na ovom primeru kako ee se dru~tveni
odnos, izjednaren sa ugovornom vezom, a ne sa po-
loiajem prevlasti i pot6njenosti, izraziti u vidu reci-
12 A. Delatte, Essai sur Ia politique pythagoricienne, Liet i
Pariz, 1922.
13 Platon, Drtava, IV, 430 d i sl.

92
prociteta, povratnosti. Prema Aristotelovom svedo-
~nstvu o stanju u Tarantu, Arhitova namera bila je
da u praksi prisvojena dobra ostanu u rukama "naj-
boljih", pod uslovom da oni dopuste da u plodovima
tih dobara uzivaju i mase siromaha, kako bi svako
na~ao svoj interes u tako re~enoj situaciji. Za prista-
lice zakonitosti, pravi~nost je uvedena u dr~tvene
odnose zahvaljujuei moralnom preobraeenju, psiho-
lo~kom preobrazaju elite: umesto da traze moe i bo-
gatstvo, "najbolji" se ure, u duhu izvesnih filozofskih
uzora, da ne zele da imaju vi~e (pleonektein ), vee, na
protiv, da nadahnuti plemenitom darezljivo~eu, daju
siromasima, koji se sa svoje strane nalaze u polofaju
materijalne nemoguenosti da imaju v~e.14 Stoga nize
klase treba da ostanu na nizem polofaju, koji im
odgovara, a da pri tom ne trpe nikak.vu nepravdu.
Ostvarena ravnopravnost ostaje srazmerna zasluzi.
Demokratski tok ide dalje; on sve gradane, kao >
takve, bez obzira na bogatstvo iii vrlinu, defini~e kao
"jednake", po~to imaju potpuno ista prava da uoos-
tvuju u svim vidovima javnog zivota. To je ideal
isonomije, koji jednakost vidi kao najjednostavniji
odnos: 1/1. Jedina "prava mera" koja moze da usagla-
si odnose medu gradanima je potpuna jednakost. Ni-
je vi~e re~ o tome da se, kao ranije, pronade lestvica
koja ee da uspostavi srazmeru izmedu vlasti i zasluge
i da izmedu razli~itih, pa i disonantnih elemenata
ostvari harmoni~nu saglasnost, vee o tome da se stro..
go izjedna~i uoostvovanje u vlasti svih, kao i njihov
pristup javnim funkcijama, da se otklone sve razlike
koje medusobno suprotstavljaju razli~ite delove gra-
da, da se ovi uniformi~u me~anjem i stapanjem, kako
se vi~e ni po oomu ne bi izdvajali na politi~kom
14 Aristotel, Politika, II, 1267 b.

93
planu. Klistenove reforme ostvaruju taj cilj; one us-
postavljaju jednu celovitu polititku organizaciju koja
se svojom koherentno~cu, jasnocom i pozitivnim du-
hom ukazuje kao re~enje problema: kakav zakon tre-
ba da upravlja gradom kako bi ovaj bio jedinstven u
mno~tvu svojih gradana, a oni jednaki u svojoj nu-
znoj raznovrsnosti?
U razdoblju koje je prethodilo Klistenu, od So-
lonove vladavine do tiranije, a zatim pada Pizistrati-
da, atinska istorija bila je obelezena sukobom tri
"stranke", koje su se borile za vlast. Sta predstavljaju
ove stranke? One odn1iavaju jednu slozenu celinu
dru~tvene stvarnosti koju na~e polititke i ekonomske
kategorije ne mogu da iskazu. One najpre oznatavaju
plemenske i teritorijalne veze. Ime svake stranke
oznatava jednu od tri oblasti na koje je Atina pode-
ljena: pediakoi su zitelji ravnice, od pedion (ravnica),
odnosno stanovnici grada i bogatog podrutja koje je
okruzivalo gradsku naseobinu; paralioi naseljavaju
morsku obalu; diakrioi su brdani, ljudi zaleda, odno-
sno perifernih dema, najudaljenijih od gradskog sre-
dgta. Ovim teritorijalnim razlikama odgovaraju razli-
ke u natinu zivota, dru~tvenom poloiaju, polititkoj
orijentaciji; pediakoi su aristokrati koji brane svoje
povlastice eupatrida i svoje zemljoposednitke intere-
se; paralioi tine nov dru~tveni sloj, oni su mesoi i
nastoje da izbegnu pobedu krajnosti; diakrioi tine
narodnu stranku, okupljaju stanovngtvo sitnih selja-
ka, teta, drvoseta, ugljara, od kojih mnogi nemaju
svoje mesto u plemenskoj organizaciji i nisu integri-
sani u aristokratski grad. Najzad, ove tri stranke iz-
gledaju kao grupa ~tieenika u sluzbi velikih aristo-
kratskih porodica, tije suparni~tvo obelezava politit-
ku igru.

94
 Izmedu ovih stranaka koje u ddavi predstavljaju
odvojene i suprotstavljene delove, smenjuju se otvo-
rena borba i kompromisi sve do trenutka kada Klis-
ten postavlja polis na nove osnove.ts Stara dru~tvena
organizacija je ukinuta. Umesto eetiri jonska pleme-
na sa Atike koja su predstavljala dru~tveno telo, Klis-
ten stvara sistem od deset plemena, od kojih svako
okuplja tri tritije, obuhvatajuci sve deme sa Atike.
Grad vi~e ne pociva na rodovskim odnosima i
krvnom srodstvu: plemena i deme imaju cisto geo-
grafsku osnovu; okupljaju stanovnike istog kraja, a
ne rodake kao gene i bratstva koja opstaju u svom
starom obliku ali izvan cisto politicke organizacije.
Stavge, svako od novostvorenih deset plemena pred-
stavlja spoj tri "dela" na koje je grad podeljen. I
doista, prva od tri tritija koje cine jedno pleme mora
da pripada priobalnoj oblasti, druga unutra~njosti
zemlje, a treea gradskoj oblasti i njenom najufem
okrufenju. Svako pleme predstavlja dakle "me~avinu"
stanovnika, krajeva, tipova delatnosti koji cine grad.
Kako to primecuje Aristotel, da je Klisten umesto
deset ustanovio dvanaest plemena, to bi znacilo da je
gradane podelio na tritije koje su vee postojale (dva-
naest tritija na cetiri plemena), pa mu ne bi uspelo
da me~anjem ujedini masu gradana: ~'VQ.J.tLoyeo9aL to
nA.f18o~.16

15 Cini se da se jedno od kompromisnih re8enja sastojalo u

naizmenicnom dodeljivanju funkcije arhonta svakom od voda su-
parnickih klanova; v. o tome: Benjamin D. Meritt, Greek inscripti-
on. - An early archon list, Hesperia, 8, 1939, s. 59-65; H. T.
Wade Gery, Miltiad(';s, Journal of hellenic Studies, 71, 1951, s.
212-221. Ovaj poku~aj pravedne raspodele vlasti medu suprot-
stavljenim "frakcijama" treba dovesti u vezu sa jednim ranijim
poku~ajem o kojem nam govori Aristotel: sa imenovanjem deseto-
rice arhonata, od kojih su pet eupatrides, tri agroikoi i dva demiur-
goi (Atinsld ustav, 13,2).
16 Aristotel, Atinsld ustav, 21,4.

95
 Administrativna organizacija govori, dakle, o od-
lucnoj volji za spajanjem, ujedinjavanjem dru~tvenog
tela. Osim toga, ve~tacka podela gradanskog vremena
omogueava sasvim jednako uee~ee u vlasti svih tako
stvorenih grupa. Meseeev kalendar i dalje reguli~e
verski zivot. Ali je administrativna godina podeljena
na deset perioda od po 36 iii 37 dana, a svaki period
odgovara jednom od deset plemena. Veee eetiri stoti-
ne uveeano je na petsto clanova, po pedeset iz sva-
kog plemena, tako da tokom tih deset razdoblja sva-
ko pleme, na smenu, obrazuje stalnu komisiju Veea.
Sa Klistenom, ideal jednakosti izrazava se apstrak-
tnim pojmom isonomije, a istovremeno je neposre-
dno povezan sa politickom stvarno~cu; ustanove su
obnovljene u istom duhu. Svet dru~tvenih odnosa
cini tada jedan koherentan sistem, regulisan brojea-
nim odnosima i vezama koje gradanima omogueavaju
da se odrede kao "istovetni", da stupaju jedni sa dru-
gima u odnose ravnopravnosti, simetrije, reciprocite-
ta, da svi skupa cine jedinstven kosmos. Polis se
ukazuje kao jedan homogeni svet, bez hijerarhije, bez
spratova, bez diferencijacije. Arche vi~e nije svedena
na jedno lice koje se nalazi na vrhu dru~tvene organi-
zacije. Pravicno je podeljena u citavoj oblasti javnog
zivota, u zajednickom prostoru u kojem grad nalazi
svoj centar, svoju sredinu, meson. Ravnomernim ci-
klusom, suverenost prelazi s jedne grupe na drugu, s
jednog pojedinca na drugog, tako da komandovanje i
poslu~nost, umesto da budu dva suprotstavljena ap-
soluta, postaju dva nerazdvojiva clana istog povra-
tnog odnosa. Pod zakonom isonomije dru~tvo dobija
oblik kruznog i usredi~tenog kosmosa, u kojem ee
svaki gradanin, zato ~to je sliean drugima, preci citav
krug, zauzimajuci i ustupajuci naizmenicno sve sime-
tricne poloiaje koji cine gradanski prostor.

96
 GLAVA VII

KOSMOGONIJE I MITOVI 0 SUVERENOSTI

U ljudskoj istoriji poreci nam obi~no izmi~u.

Medutim, ea~~ pojava filozofije u. Gr~koj ozna~va
opadanje mitskog mi~ljenja i poretak izvesnog raci-
onalnog znanja, onda je moguee odrediti datum · i
mesto radanja gr~kog razuma, ustanoviti njegovo po-
!eklo. Poretkom VI veka u jonskom Miletu, ljudi
poput Talesa, Anaksimandra, Anaksimena uvode nov
na~in razmgljanja o prirodi, uzimajuci je za predmet
jednog sistemati~nog i nezavisnog izu~vanja, jedne
istorije, i dajuci o njoj jednu celovitu sliku, teoriju.
Njihova obja~njenja nastanka sveta, njegove sazda-
nosti, uredenosti, meteorolo~kih pojava, li~ena .su
dramati~ne slikovitosti svojstvene starim teogonijama
i kosmogonijama: velike figure prvobitnih sila sad su
izbledele; nema vge natprirodnih ~inilaca, ~ije s.u
pustolovine, borbe, podvizi ~inili potku mitova o po-
stanku sveta i stvaranju poretka; nema ~k ni aluzije
na bogove koje je zvani~na vera, u verovanjima i
obredu, vezivala za sile prirode. Kod jonskih "fizi~­
ra" pozitivitet je otprve osvojio celokupnost biea. Ne. i
postoji ni~ta ~to nije priroda, physis._~j\l(ji, bo~nsko, .
.~ine jedan jedinstven, homogen svet, koji je sav u
jednoj ravni; oni su delovi iii vidovi jedne te iste
physis koja svuda stavlja u pokret iste sile, ispoljava

7 Z-P. Veman 97
 istu ~ivotnu moe. Putevi koji su doveli do nastanka,
'diversifikovanja i organizovanja ove prirode savr~eno
su dostupni ljudskoj pameti: priroda nije na poretku
postupala druk~ije nego danas, svaki put kad vatra
su~i mokru odeeu ili kad se najkrupniji, rastureni
komadi sakupljaju u situ koje trese ruka. Kao ~tO
P9Stoji samo jedna physis, koja isklju~uje pojam nat-

1
<
prirodnog, tako postoji samo jedna temporalnost. Is-
konsko, prvobitno gubi svoju velifunstvenost i tajan-
stvenost i poprima umirujueu obi~nost bliskih nam
pojava. Za_ mitsko mi~ljenje, svakodnevno iskustvo
postajalo je jasnije i dobijalo smisao sureljeno s pri-
mernim bozanskim ~inovima "s poretka". Kqd Jona-
ca, termin poredenja se obree. Prvobitna zbivanja,
sile koje su stvorile kosmos shvaeene su na osnovu
~injenica koje se posmatraju danas i obja~njene su na
slifun na~in. N"ije prvobitno ono ~to osvetljava i pre-
obra.lava svakodnevno, vee svakodnevno ~ini razum-
[ ljivim prvobitno dajuCi uzore po kojima mozemo da
~hvatimo kako je svet stvoren i ustrojen.

1
0
/ Ova intelektualna revolucija toliko je nagla i
duboka, da se mislilo da se ona ne moze objasniti sa
stanovi~ta istorijske kauzalnosti: govorilo se o gr~­
J kom ~udu. U jonskoj zemlji, logos se navodno odje-
dnom izdvojio iz mita kao ~to koprena pada sa o~iju
slepca. A jednom otkrivena, svetlost tog razuma n~­
prestano je obasjavala napredak ljudskog uma. "Jon-
\ ski filozofi, pi~e Barnet, utrli su put koji je nauka od
tada samo sledila. "1 Na drugom mestu je jo~ jasniji:
"Bilo bi potpuno pogrclno traziti poretke nauke u
nekom mitskom shvatanju".
Tom tumarenju suprotstavlja se u svim ta~kama
tumarenje F. M. Kornforda. Po njemu, prva filozofija
1 J. Barnet, Early Greek philosophy, 3. izd., London, 1920, p. V.

98
 je bliza mitskoj konstrukciji nego nautnoj teoriji.
Jonska fizika nema nireg zajednitkog, ni po duhu ni
po metodu, sa onim ~to nazivamo naukom; ona ne
zna za eksperimentisanje. A nije ni proizvod naivnog
i spontanog razmgljanja o prirodi. Ona daje laitki
oblik shvatanju sveta koje je razradeno u religiji.
Kt:?~S!llog<;>nije preuzimaju i produfavaju bitne teme
kosm()gonijskih mitova. Daju odgovor na istu vrstu 1
pitanja; one ne istrazuju, kao nauka, zakone prirode,
ve{ se kao i mit, pitaju kako je poredak uspostavljen,
kako je kosmos proizi~ao iz haosa. Od mitova o ..l
postanku :M:ileeani _pozajmljuju ne samo sliku sveta
vee i titav pojmovni materijal i eksplikativne sheme:
iza "elemenata" prirode naziru se stara bozanstva iz
· mitologije.J;>ostajuei priroda, ele1ll~nti Sll; i~gubili iz-
1
gled individualizovanih bozanstava: ali oni ostaju ak- 1
tivne i zive sile koje se i dalje dozivljavaju kao bofan- \
ske; }l s.vom delov~~j~ phy~is)~,svap~~zet~ ono~ -j
mudro~eu i pravedno~eu koje su one·svojsiverie~·zev- \
su. Homerov svet bio je ustrojen tako ~to su oblasti i _.
funkcije bile podeljene medu znaeajnijim bogovima:
Zevsu je pripadala blje~tava svetlost neba (aiiher),
Hadu nejasna senka (aer), Posejdonu tekuei element,
svoj trojici Gaia, zemlja na kojoj, zajedno sa ljudima,
zive sva smrtna stvorenja koja predstavljaju me~avi­
nu. Kosmos Jonaca organizuje se tako ~to su oblasti i
godgnja doba razdeljeni medu prvobitnim silama ko-
je se suprotstavljaju, uskladuju ili se kombinuju. Nije
ret o nejasnoj analogiji. Kornfordova analiza nalazi
bliske veze izmedu Hesiodove teogonije i filozofije
jednog Anaksimandra. Svakako, prvi jo~ govori o
bozanskim nara~tajima, dok drugi vee opisuje priro-
dne procese; to je zato ~to potonji odbacuje dvosmi-
slenost termina phyein i genesis, koji znare radanje i
poreklo. Dogod su ova dva razlitita znarenja bila

99
 spojena, postajanje je moglo da se izrazi u vidu sek-
sualnog spajanja, pojava je mogla da se objasni ime-

J novanjem oca i majke, utvrdivanjem genealo~kog sta-

bla. Medutim, rna koliko ova razlika izmedu fizia.ra i
teologa bila vazna, op~ta organizacija njihovog mi-
~ljenja ostaje ista. I jedan i drugi stavljaju na poretak
stanje nerazgovetnosti u kojem se jo~ ngta nije poja-
\ vilo (Chaos, kod Hesioda; Nux, Erebos, Tartaros u
izvesnim teogonijama pripisanim Orfeju, Museju i
Epimenidu; apeiron, nerazgranireno, kod Anaksi-
mandra). Iz tog prvobitnog jedinstva pomaljaju se,
postepeno se razdvajajuci i razgrani6lvajuci, parovi
suprotnosti - tamno i svetlo, toplo i hladno, suvo i
mokro, gusto i retko, visoko i nisko - koji ee ra-
zvrstati razli~ite stvarnosti i oblasti koje postoje u
svetu: sjajno i toplo nebo, mra6ln i hladan vazduh,
suvu zemlju, mokro more. Ove suprotnosti koje su
nastale razdvajanjem mogu i da se spoje i pome~aju i

r tako proizvedu izvesne pojave kao ~to su radanje i

smrt svega ~to je zivo - biljki, zivotinja, ljudi.
Ali nije sa~uvana samo op~ta shema. Sv~ pojedi-
nosti, sinietrija razrade, podudarnost odredenih te-
ma, govore o upornom opstajanju, u mi~ljenju fizi61-
ra, mitskih predstava koje nisu izgubile svoju suges-
tivnu moc.2 Polno razmnoZavanje, kosmi~ko jaje, ko-
smi~ko drvo, razdvajanje zemlje i neba koji su pret-
hodno bili spojeni - ove se slike poput filigrana
naziru iza Anaksimandrovih "fizi~kih" obja~njenja o
stvaranju sveta: iz apeirona je poteklo (apokrinesthai).
seme iii klica (gonimon) iz koje moze da se rodi
toplo i hladno; u sredi~tu te klice obitava hladno u
obliku aera; na njenoj periferiji, oko hladnog, toplo
2 Marcel De Corte, Mythe et philosophie chez Anaximandre,
Laval theologique et philosophique, 14, 1958 (1960), s. 9-29.

100
 stvara opnu sli~nu kori (phloios) koja obmotava drvo.
U jednom trenutku ovaj zapaljeni sferi~ni omota~ se
odvaja (aporregnysthai) od jezgra za koje je bio vezan
i, poput Qiure, prska, razbija se na vatrene krugove,
zvezde. Primerena je upotreba embriolo~kih izraza
koji upucuju, racionalizujuci ih, na teme polnog ra-
zmnoZavanja i hijerogamije: gonimon, apokrinesthai,
aporregnysthai, phloios, koji potire od glagola phleo
vezanog za ideju razmnoZavanja, a moze da oznaQ!va
i kesu, embriona, koru jajeta, koru drveta, i svaku
opnu koja, kao veo, obmotava biljni ili zivotinjski
organizam tokom njegovog rasta.3
Medutim, uprkos ovim analogijama i reminis-
cencijarria,, izmedu mita i filozofije nema pravog kon-
titliiiieta. Filozofija se ne zadovoljava time da u ter-
minima prirode ponavlja ono ~to je teolog izrazio
terminima boZanske moci. Promeni registra, kori~re­
nju profanog rocnika odgovaraju novi duhovni stav,
druk6ja intelektualna klima.Sa Mileeanima, poreklo
i ustrojstvo sveta prvi put dobijaju oblik jasn<> pos-
tavljenog problema na koji treba dati jasan odgovor,
i to odgovor koji moze da bude predmet javnog izla-
ganja i rasprave pred svim gradanima, kao i sva druga
pitanja tekureg zivota. Tako se potvrduje jedna sa-
znajna funkcija oslobodena svake zaokupljenosti ob-
redom. ':FiziQ!ri" namerno ostavljaju po strani svet
yere. Njihova traganje nema nikakve sli~nosti sa kul-
tnim postupcima za koje je mit, uprkos svojoj sra-
zmernoj autonomiji, uvek u veeoj Ui manjoj meri bio
~Yezall~
-&~ besakralizacija znanja, pojava tipa mBljenja iz-
van r~!!g!J~,::-:- to nisu usamljene i nerazumljive poja-
3 H. G. Baldry, Embryological analogies in presocratic co-
smogony, Classical Quarterly, 26, 1932, s. 27-34.

101
ve. ~!~2olllgbli~uJi!~~~fija se neposredno vezuj~ ~
,~l.lhovni svet koji je, ~ini nam se~w£~E~<!!2~Ji<?reaaK~'
grad~.J gQ.likuje se upravo laicizacijotll i racionaliza-
~djom dru~tvenog zivota .. Ali, zavisnost filozofije od
ustanova polisa odraZava se i u njenom sadrZaju. Ako
je ta~no da su Mileeani preuzimali dosta toga od
mita, oni su takode duboko preobrazili sliku sveta,
stavili je u jedan prostorni okvir, postavljen prema
izvesnom geometrijskom uzoru. Da bi izgradili nove
kosmogonije, upotrebili su pojmove koje je razradila
moralna i politi~ka misao, projektovali su na svet
prirode shvatanja poretka i zakona koji su, odnev~i
pobedu u gradu, od ljudskog sveta stvorili jedan
kosmos.

Gr~!ce teogonije i kosmogonije sadde, kao i ka-

snije kosmogonije, prire o postanku koje pripoveda-
ju o postepenom nastanku uredenog sveta. Ali one
su takode i pre svega ne~to drugo: "!Jlitovi o suvere-
n<:>,sti. One veli~ju moe jednog boga koji vlada ~ita­
vim univerzumom; govore o njegovom rodenju, bor-
bama, pobedama u svim oblastima - prirodi, dru-
~tvu, obredima; poredak je proizvod te pobede suve-
renog boga. Ako svet nije vge prepu~ten nestalnosti i
zbrci, to je zato ~to je na kraju borbi koje bog vodi sa
suparnicima i ~udovi~tima njegova nadmoc kona~no
os(gurana i vi~e ni~ta ne moze da je dovede u pitanje.
Tako Hesiodova teogonija li~i na himnu u slavu boga
Zevsa. Poraz Titana i Tifeja, koje je takode porazio
Hronosov sin, ne kruni~e zdanje pesme samo u za-
klju~ku. Svaka epizoda preuzima i sazima ~itavu arhi-
tekturu kosmogonijskog mita. Pobeda Zevsa je svaki
put novo stvaranje sveta. Pri~ o bici u kojoj su
sukobljena dva suparni~ka nara~taja Titana i Olimpi-

102
jaca izri~ito govori o povratku sveta u prvobitno sta-
nje nerazgovetnosti i nereda. Uzdrmane borbom,
prvobitne sile Gaia, Uranos, Pontos, Okeanos, Tarta-
ros, koje su prethodno bile razdvojene i imale svoje
mesto, ponovo su izme~ane. Gaia i Uranos, ~ije je
razdvajanje ispri~o Hesiod, ponovo se spajaju i sje-
dinjuju kao da se ru~e jedno na drugo. Kao da je
podzemni svet banuo u svetlost: umesto da svoj pos-
tojani i uredeni dekor postavi izmedu dva ~ta
oslonca koji ga omedavaju, zemlje, boravi~ta ljudi,
dole, i neba, sedgta bogova, gore, vidljivi svet je
ponovo dobio svoj prvobitni izgled haosa:4 mra~ne i
vrtoglave provalije, otvora bez dna, panora bez sme-
ra kroz koji nasumice promi~u kovitlaci vihora, duva-
juci u svim pravcima. Zevsova pobeda ponovo pos-
tavlja sve na svoje mesto. Titani, ti htonci, poslati su,
u lancima na dno vetrovitog Tartara. Od tada ee u
podzemnom ponoru u kojem zemlja, nebo i more
imaju zajedni~ke korene, oluje moCi da besne koliko
im je volja. Posejdon je za Titanima zape~tio vrata
koja zauvek zatvaraju stani~ta noci. Haos vi~e neee
moci da ponovo izbije na svetlost i preplavi vidljivi
svet.
Bitka protiv Tifeja (roc je o umetku koji verova-
tno potire s kraja VII veka) preuzima sli~ne terne.
Na sugestivnim stranicama Kornford je ustanovio ve-
zu izmedu ove epizode i borbe Marduka protiv Tija-
mata. Kao i Tijamat, Tifej predstavlja site zbrke i
neJ"eda, povratak bezobli~nom, haas. Nije te~ko za-
misliti ~ta bi se sa svetom zbilo da je ~udovi~te sa
hiljadu glasova, sin Geje i Tartara, umesto Zevsa
zavladao bogovima i ljudima: iz njegovog svlaka izvi-
4 Hesiod, Teogonija, 700-740.

103
 ru vetrovi koji, umesto da duvaju u istom pravcu, na
ustaljen i pravilan natin (kako to tine Notos, Borej i
Zefir), grunu kao ludi vihorovi u nepredvidljivim
pravcima, tas ovde, tas onde. Po~to je porazio Titane
i zgromio Tifeja, Zevs, na nagovor bogova, preuzima
vrhovnu vlast i ustolitava se na prestolu besmrtnih; a
zatim Olimpijcima deli zadatke i potasti (timai). Na
isti je natin, po~to je progla~en kraljem bogova, Mar-
duk ubio Tijamata, prepolovio njegov le~, bacio u
vazduh jednu polovinu, od koje je postalo nebo, da
bi potom odredio mesto i kretanje zvezda, utvrdio
godinu i mesece, uredio vreme i prostor, stvorio ljud-
sku rasu i razdelio povlastice i sudbine.
( Ove slitnosti izmedu grtke teogonije i vavilon-
skog mita o stvaranju sveta nisu slutajne. Kornfordo-
va pretpostavka o pozajmici potvrdena je, ali i izni-
jansirana i dopunjena skora~njim otkricima dve serije
dokumenata: s jedne strane fenitanskih plotica iz
Ras Samra (s poretka XIV veka pre na~e ere), a s
druge hetitskih tekstova na klinastom pismu koji
preuzimaju staru huritsku sagu iz XV veka. Gotovo
istovremeno vaskrsavanje ovih dveju teogonijskih ce-
lina otkrilo je titav niz novih slitnosti koje obja~nja­
vaju prisustvo u potki hesiodovske prire pojedinosti
kjima kao da tu nije mesto iii su nerazumljive. Pro-
blem istotnih uticaja na grtke mitove o postanku,
njihovog prostiranja, i granica, kao i problem puteva
i datuma njihovog prodiranja, postavljeni su zahva-
ljujuci tome precizno i pouzdano.
U ovim istotnim teogonijama, kao i u grtkim
kojima su ove prve mogle da pruze uzore, teme pos-
tanka su sastavni deo velike kralje\'ske epopeje u
kojoj se sukcesivna pokolenja bogova i razne svete
sile sukobljavaju oko prevlasti nad svetom. Ustanov-
ljenje suverene vlasti i zasnivanje poretka javljaju se

104
kao dva nerazdvojna vida iste boZa.nske drame, ulog
iste borbe, plod iste pobede. Ova op~ta karakteristika
ozna~va zavisnost mitske prire od kraljevskih rituala
~iji je ona na poretku jedan od elemenata, usmena
pratnja. Vavilonska poema o stvaranju, Enuma elis,
pevana je, na primer, svake godine retvrtog dana
kraljevskog praznika Stvaranja Nove godine, u mese-
cu Nisanu. Tog dana vreme je trebalo da zavr~i svoj
ciklus: svet se vraeao na poretak. Bio je to kriti~n
trenutak u kojem je ~itav poredak bio ponovo dove-
den u pitanje. Za vreme praznika kralj je glumio
obrednu borbu sa azdajom. Ponavljao je tako Mardu-
kov podvig protiv Tijamata s poretka sveta. To od-
meravanje snaga i kraljeva pobeda imali su dva zna-
renja: potvrdivali su moe monarhove suverenosti i
dobijali vrednost ponovnog stvaranja kosmi~kog, vre-
menskog i dru~tvenog poretka. Zahvaljujuci verskom
svojstvu kralja, posle razdoblja krize, organizacija
sveta se obnavljala i odrZa.vala se u jednom vremen-
skom ciklusu.
Vavilonski obred i mit izraZa.vaju jedno posebno
shvatanje suverenosti i poretka. Kralj nema samo
vlast nad dru~tvenom hijerarhijom; on utire i na pri-
rodne pojave. Uredenje prostora, stvaranje vremena,
regulisanje ciklusa godi~njih doba, deo su kraljevske
delatnosti; to su vidovi funkcije suverenosti. Priroda i
dru~tvo su izme~ani, a poredak, u svim svojim oblici-
ma i u svim oblastima, zavisi od suverena. Ni u ljud-
skoj grupi, ni u svetu jo~ nije shvaeen po sebi i za
sebe. Da bi postojao, potrebno je da bude uspostav-
ljen, da bi trajao, potrebno je da bude odrZa.van; on
uvek pretpostavlja nekog tvorca reda, stvarala~ku silu
sposobnu da ga pobolj~a. U okviru ovakvog mitskog
mi~ljenja ne moze se ni zamisliti neka nezavisna
oblast prirode niti zakon ustrojstva imanentan svetu.

105
 U Gr~koj, ne sledi samo Hesiodova teogonija u
svom op~tem nacrtu istu perspektivu, vee to ~ine i
kasnije, razradenije teogonije, kao ~to je teogonija
Ferekida iz Sirosa, koga Aristotel ubraja medu teolo-
ge koji su vee umeli da u mit ume~aju filozofiju.
Anaksimandrov savremenik, Ferekid zaddava figure
velikih tradicionalnih bozanstava, ali etimolo~kim
igrama re~i preobrafava njihova imena, sugeri~uei,
odnosno isti~uei na taj na~in njihov vid prirodne sile.
Kron postaje Hronos; Rea postaje Re, tok, protica-
nje; Zevs postaje Zas, kako bi se mozda istakla in-
tenzivnost moei. Ali mit je i dalje usredsreden na
temu borbe za vlast nad svetom. Onoliko koliko se
da suditi na osnovu fragmenata koji su stigli do nas,
Ferekid je pripovedao o bici Kronosa sa Ofionom, o
sudaru njihovih vojski, padu pobedenih u Okean, o
vladavini Kronosa na nebu; zatim je tu trebalo da
bude re~i o Zevsovom juri~u, o njegovom osvajanju
vlasti, sve~nom braku sa Htonijom, posredstvom
Erosa iii uz njegovu pomoe. --
Dok je trajao hieros gamos kralja Zevsa sa pod-
zemnom boginjom, pomaljao se vidljivi svet i prvi
put je ustanovljen model bra~nog obreda, anakalypte-
rion, obred "skidanja vela". Ovaj brak je preobrazio
mra~nu Htoniju. Zaogrnula se velom koji je Zevs za
nju istkao i izvezao, a na velu su se ukazali crtez
mora i oblik kontinenata. Prihvatajuei Zevsov dar
kao znak svoje nove moei (geras), mra~na podzemna
boginja je postala Ge, vidljiva zemlja. Zevs je tada
raznim bofanstvima odredio njihov udeo, moiru, da-
juei svakome deo kosmosa koji mu pripada. Sile ne-
reda i hybrisa poslao je u Tartar da ih tamo ~uvaju
vetrovi i oluje.
Problem postanka, u strogom smislu, ostaje, da-
kle, u teogonijama, ako ne sasvim implicitan, a ono

106
bar u drugom planu. Mit se ne pita kako je uredeni
svet proizgao iz haosa; on odgovara na pitanje: ko je
suvereni bog? Ko je zavladao (anassein, basileyein)
svetom? U tom smislu, funkcija mita je da uspostavi
razliku, izvesnu razdaljinu izmedu onoga ko je prvi u
vremenu i onoga ko je prvi u vlasti, izmedu narela
koje je hronolo~ki na poretku sveta i vladara koji
odlu~uje o njegovom sada~njem uredenju. Mit se us-
postavlja na toj razdaljini; on je rok uzima za pred-
met svoje prire, opisujuei, kroz smenu bozanskih na-
ra~taja, razli~ita obli~ja suverenosti sve do trenutka
uspostavljanja kona~nog prvenstva koje stavlja kraj
dramati~nom stvaranju dinastije. Treba podvuei da
izraz arche, 'koji ee biti uveliko kori~een u filozofiji,
ne pripada politi~kom re~niku mita.s Ne samo zato
~to mit ostaje veran tipi~no "kraljevskim" izrazima,
vee i zbog toga ~to re~ arche, koja ne razlikuje pore-
tak u vremenskom sledu od prvenstva u dru~tvenoj
hijerarhiji, ukida tu razdaljinu na kojoj se zasnivao
mit. Kad Anaksimandar usvoji taj izraz i dA mu prvi
put filozofsko znarenje osnovnog narela, ova novina
neee samo zna~iti to da filozof odbacuje "monarhis-
ti~ki" re~nik svojstven mitu, vee ee ukazati na njego-
vu nameru da priblizi ono ~to su teolozi morali da
razdvoje, da u najveooj moguooj meri spoji ono ~to je
hronolo~ki prvo, ono od rega su stvorene stvari, i
ono ~to vlada, upravlja svetom. Fiziror, naime, ne
moze da prihvati da je poredak sveta stvoren u je-
dnom trenutku delovanjem samo jednog ~inioca:
imanentan prirodi, veliki zakon koji upravlja svetom
morao je na neki na~in da bude prisutan u poretnom
elementu iz kojeg je svet proizi~ao. Govoreei o sta-
rim pesnicima i "teolozima", Aristotel ee u Metafizici
5 Kod Hesioda arche ima tisto vremensko znatenje.

107
 primetiti da za njih ho protoi, prvobitne sile, nisu
Noe i Nebo, Haos i Okean, vee jedan kasnije do~a~i,
Zevs, koji nad svetom "vlada i kraljuje".6 Naprotiv,
Anaksimandar tvrdi da nema nireg ~to bi bilo arche u
odnosu na apeiron (po~to je on oduvek postojao ),
vee da je apeiron arche za sve ostalo, jer on obuhvata
(periechein) sve i svim upravlja (kybeman ).1
Poku~ajmo, dakle, da u velikim crtama odredi-
mo okvir u koji_£~~ke t,~<?,8<?D!j~,~!~~lj~jl:l svoj~ s~i~u
. sveta. e ~ < ~ ~,, e e ',.," "

1. - Svet je hijerarhija sila. Sli~an po svojoj

strukturi ljudskom~dru~tvi.i~ 'on se ne moze ispravno
predstaviti ~isto prostornom shemom, niti opisati po-
lofajem, razdaljinom, pokretom. Nje~Q~f.~da~,
slozen i strog, izrafava odnose medu ~iniocima; on"se"
s~stoji ()~ odnosa SJ1aga, le~tvica prvenstv(!~~!.orite:"
)~~~(f(}sioj(lllstva, veZ(l nadredenosti i podredeno~~­
Njegovi prostorni vidovi- kosmi~ki nivoi i prostor-
ni pravci - manje izrafavaju geometrijska svojstva, a
vge razlike u funkcijama, u vrednosti i rangu.
2. -" Qvaj poredak nije nuzno pr~iZ(l~ao ,. iz ~ di-
nami~ne igre elemenata kojL~ine svet, vee" je uspos-
tavljen na dramati~n na~in podvigom jednog ~illi­
oca.
3. - Svetom vlada izuzetna moe ovog ~inioca
koji je jedinst~en i povla~een, postavljen iznad osta-
lih bogov,a: mit ga kao suverena izbacuje na vrh ko-
smi~kog zdanja; _f!jegova monarchja odrfava ravnote-
zu medu silama.koje <!ine svet, oc:J.redJJi<! svakoj mesto
~u hijerarhiji, dodeljuje duznosti, ovl~eenja, deo ~sti
koji joj pripada.
6 Aristotel, Metafizika, 1091 a, 33-v 7.
7 Aristotel, Fizika, 203 b 7.

10&
 Ove tri crte su uzajamno povezane; one mitskoj
pri~i daju veliku koherentnost, logiku. One ukazuju i
na njenu veru u Gr~koj kao i na Istoku, sa onim
shvatanjem suverenosti po kojem redosled godi~njih
doba, atmosferske pojave, plodnost zemlje, stada i
zena zavise od kralja. Slika kralja gospodara vreme-
na, koji odlu~uje o ki~i i dodeljuje prirodna bogatstva
- slika koja je u mikensko doba mogla da odrafava
dru~tvenu stvarnost i odgovara obrednim praksama
- jo~ je prisutna na nekim mestima kod Homera i J
Hesioda,s u legendama poput onih o Salmoneju iii
Eaku. Ali, u gr~kom svetu to su jo~ samo ostaci. )
,Posle pa,~a,"mikens}(Qjtlga!j~Y§!YA, s kojim su nestali
dvorski sistem i anaks, _od drevnih kraljevskih obreda~
ostaju samo tragovi ~iji se smisao izgubio. lzbrisala l
se uspomena na kralja koji je periodi~no iznova stva-
1
rao svet; veza izmedu mitskih podviga pripisivanih J
suverenu i ustrojstva prirodnih pojava se izgubila. j
Ra~])~janje suverenost~ ograniavanje kra,Ijevsk~ mo~~~:i
.Ci doprinelLsa~tome .da..se. mitlldvojLod...ohreda_Jl.~J
kojemJ.~ qa po.Cetku .bio ukorenje~. Qslgb.24~P:~.!!lJ,.
tne prakse kojoj je na poretku sluzila kao usmeni
komentar, . pria se osamostaljuje i na izv~tall !!3,~in
priprema i predskazuje delo filozofa. Y~je kod .He-
sioda, na nekoliko mesta, kosmi~ki poredak ra,zdvo-
jen od kraljevske funkc~je, .()Sl()boden s~ake. yeze sa_
obredom. Problem postanka.postavljas~t3~a,ria yi~e J
nezavisan na~in. Nastanak sveta nije yi~~ . ()Pis~n u
vidu podviga, vee kao pr<~ces stvaranja ~~iL1!-!cl1~~yfe·
~He ~ija imena na neposredan nacrn 1ipij¢ujg 1\a fizi~~
J:ctt.stvarnost: nebo, zemlja, more, itd. Uoren je u tom J
smislu "naturalisti~ki" akcenat poretka Teogonije (sti-
hovi 116 do 133) koji se razlikuje od tona u daljem
8 Homer, Odiseja, XIX, 109; Heziod, Poslovi i dani, 225 i sl.

109
toku poeme. Ali mozda je najznaeajniji upravo pro-
ma~aj ovog prvog poku~aja da se postanak kosmosa
opi~e prema zakonu spontanog razvitka. Uprkos uo-
~ljivom nastojanju da se pojmovi razgranire, Hesi-
odova misao ostaje zarobljenica svog mitskog okvira.
Uranos, Gaia, Pontos jesu fizi~ke stvarnosti, u svom
konkretnom vidu neba, zemlje, mora; ali su oni istov-
remeno i bozanstva koja deluju, spajaju se i razmno-
Zavaju na na~in sliean ljudskom. Obuhvatajuci dve
ravni, misao shvata istu pojavu, na primer odvajanje
zemlje i vode, istovremeno kao prirodnu ~injenicu u
vidljivom svetu i kao bozansko radanje u prvobitnom
vremenu. Da bi raskinuo sa re~nikom i logikom mita,
Hesiodu je nedostajala koncepcija celine koja je mo-
gla da zameni mitsku temu hijerarhije sila nad koji-
ma vlada suveren. Nedostajala mu je moe da prikaze
svet podreden zakonu, kosmos koji bi bio organizo-
van tako ~to bi svim svojim delovima nametnuo isti
poredak koji ~ine isonomia, ravnoteza, uzajamnost i
simetrija.

BIBLIOGRAFUA

0 poreklu grtke misli i potecima filozofskog mi~ljenja vidi:

John Burnet, Early greek philosophy, treee izdanje, London, 1920,
francuski prevod: L :Aurore de Ia philosophie grecque, Paris, 1919;
F. M. Comford, From religion to philosophy. A Study in the ori-
gins of western speculation, London, 1912, i Principium sapientiae.
The origins of greek philosophical thought, Cambridge, 1952; H.
Frankel, Dichtung und Philosophie des frii,hens Griechentums, New
York, 1951, i Wege und Fonnen frii,hgriechischen Denkens, Mu-
nchen, 1955; L. Gemet, Les origines de Ia philosophie, Bulletin
de l'Enseignement public du Maroc, 183, 1945, s. 9 i sledeee; 0.
Gigon, Der Ursprung der griechischen Philosophie von Hesiod bis
Pannenides, Basel, 1945; W. R. C. Guthrie, In the beginning. So~
me greec views on the origins of life and the early state of man,

110
London, 1957; W. Jaeger, The theologj of the early greek philosop-
hers, Oxford, 1947; G. S. Kirk i J. E. Raven, The presocratic
psilosophers. A crital history with a selection of texts, Cambridge,
1957; W. Nestle, Vom mythos zum logos. Die Selbstentfaltung des
griechischen Denkens von Homer bis auf die Sophistik und Sokra-
tes, Stuttgart, 1940; R. B. Onians, The origins of european thought
about the body, the mind, the sou~ the world, time and fate, Cam-
bridge, 1951; P. M. Schuhl, Essais sur Ia fonnation de Ia pensee
grecque. Introduction historique a une etude de Ia philosophie pla-
tonicienne, Paris, 1934, drugo izdanje, 1948; B. Snell, Die Entde-
ckung des Geistes. Studien Zur Entstehung des europiiischen Den-
kens bei den Griechen, drugo izdanje, Hamburg, 1948; G. Thom-
pson, Studies in ancient greek society, II, The first Philosophers,
London, 1955, i From religion to philosophy, Journal of Hellenic
Studies, 73, 1953, s. 77-84; J. P. Vemant, Du mythe A Ia raison.
La formation de Ia pensee positive dans Ia Grc~ce archaique, An-
nales. Economies, Societes, Civilisations, 1957, s. 183-206.
0 odnosima izmedu gr~kih i istocnja~kih teogonija, vidi: R.
D. Barnett, The Epic of Kumarbi and the Theogony of Hesiod,
Journal of hellenic studies, 65, 1945, s. 100-1; J. Duchemin, So-
urces grecques et orientales de Ia Theogonie d'Hesiode, L 'infor-
mation litteraire, 1952, s. 146-151; R. Dussaud, Antecedents ori-
entaux A Ia Theogonie d'Hesiode, Melanges Gregoire, 1, 1949, s.
226-231; 0. Eissfeldt, Phonikische und Griechische Kosmogo-
nie, in Elements orientaux dans Ia religion grecque ancienne, Paris,
1960, s. 1-55; E. 0. Forrer, Eine Geschichte des Gotterkonig-
stums aus dem Hatti-Reiche, Melanges Fr. Cumont, 1936, s.
687-713; H. G. Giiterbock, The hittite version of the hurrian
Kumarpi myths: Oriental Forerunners of Hesiod, American Jour-
nal of archeologj, 52, 1948, s. 132-34; H. Schwabe, Die griechis-
chen Theogonien und der Orient, Elements orientaux dans Ia reli-
gion grecque ancienne, s. 39-56; F. Vian, Le mythe de Typhee et
le probleme de ses origines orientales, ibid., s. 17-37, i Influen-
ces orientales et survivances indo-europeennes dans la Theogonie
d'Hesiode, Revue de Ia Franco-ancienne, 126, 1958, s. 329-36; S.
Wikander, Histoire des Ouranides, Cahiers du Sud, 1952, 314, s.
9-17. Istocnja~ke tekstove izdao je J. B. Pritchard, Ancient Near
Eastern texts relating to the Old Testament, drugo izdanje, Prin-
ceton, 1955.

111
 GLAVA VIII

NOVA SLIKA SVETA

Da bi se u punoj meri shvatila ~irina intelektual-

ne revolucije koju su sproveli Mileeani, analiza ugla-
vnom mora da se oslanja na Anaksimandrovo delo.
Uvid koji nam doksografija prufa u to delo potpuniji
je, odnosno manje ~tur, od uvida koji imamo u Tale-
sove i Anaksimenove teorije. Stavi~e,,Anaksimansli\[
nije samo uneo u svoj re~nik termin kao ~to je arcne;
izabra~i da pi~e u prozi, on kona~no napu~ta poetski
stil teogonija i uvodi novi knjizevni rod kojim se
odlikuje historia peri physeos. I najzad, kod njega
p(\lazimo najjasnije prika41nu kosmolofui shemu
koja ee duboko i trajno obeleziti gr~ko shvatanje
sveta.
Ova shema ostaje genetska kao physis, kao ge-
nesis, a arche i dalje ima vremensko znaoonje pore-
kla, izvora. Fizi~ri istrazuju odakle je svet potekao i
kako je nastao. Ali ova genetska rekonstrukcija obja-
~njava stvaranje jednog poretka koji je sad projekto-
van u prostorni okvir. Ovde treba istaci sledeee: dug
Mileeana vavilonskoj astronomiji je neosporan. Od
nje su preuzeli posmatranje i metode koje su, prema
predanju, omogucile Talesu da predska.Ze pomraoo-
nje sunca; njoj duguju i instrumente kao ~to je gno-
mon, koji je Anaksimandar navodno doneo u Spartu.

112
 Obnavljanje veza sa Istokom jo~ jednom se pokazuje
od prvorazrednog znaOija za gr~ku nauku u kojoj je
zaokupljenost astronomijom na poretku odigrala ve-
liku ulogu. Medutim, svojim geometrijskim, a ne vi~e
aritmeti~kim vidom, svojim svetovnim karakterom,
li~enim bilo kakve zvezdane religije, gr~ka astrono-
mija se, iako inspirisana vavilonskom,' odmah posta-
vila druk~ije. -~QI~~~~ ,~~~~~~~~~~£~~-~!!le~t.~]!_!!~!£,:1
~!~~i~grgall:i~ciJu svet(l, ,f(l~~(llj~~~'~~~~~~~z_!j~i kE~ta- !
llJe zvezda~E~~~~"!~Y!1~j~~~Q~~e!!1~El!! Sfiema- \
rna. U ~lll!!f!U, pinax, ucrtavaju plan ~itave~-~zemlfe~ J
~pr~do~vaju~i svima oblik ·naseijenog ~ve!a~~sa fij~~<?~
~Viin zemljama, morilllair~k~ma, a gr~~e i.llle~an~~k~
mQ~~!~..~Y<!!~ pop\it sfere ·Roju ~ je, ~prema · neldm.--sve:
doOinstvima, napravio Anaksimandar. ~hva,ljuju~
njima, kosmos moz~.~~~ "se vidi", odnosno-·postaje u
pravom smislu re~i theoria, prizor.
· _Qya.geome,t!i~~ija .~z!~!QA!Y~!~~~dovodi do op-
~teg p~eusmerenja kosmolo~kih perspektiv(l; .OZJ!!iSl=
Y~. pojavu oblika mi~ljenja i eksplikativnih sistema
_koji nemaju nikakve sli~nosti sa mitom. ~!.primer,
Afiaksimandar. postavlja u sredi~te sveta nepokretnu )
z~llllju. Dodaje da ona na .t()m mestu miruje bez
Ikakvog oslonca zato ~to se nalazi na istoj razdaljini
od svih ta~ki nebeskog kruga, pa da zato nema razlo-
ga da ide dole vi~e nego gore, na jednu pre nego na
drugu stranu. Anaksimandar sme~ta dakle kosmos u
Jedan matematizovani prostor koji se sastoji od asto
geometrijskih odnosa.Jim~j~ izbrisana lllit~~. sli~
sveta na spratove, u kojoj su gore i dole apsolulno
suprotstavljeni i oznaOivaju kosmi~ke nivoe po .koji-
m~ s~ bofanske sile razlikuju i u kojoj prostorni
pravci imaju suprotna verska zna~lli!~ Osim toga,
sva obja~njenja kojima je mit pravdao stabilnost ze-
mlje, "sigurna podloga za sve zive stvorove" (Hesiod),

8 Z-P. Veman 113

 pokazuju se kao nekorisna i sme~na: zemlji vi~e ne
trebaju "oslonac" i "koreni"; ona ne mora, kao kod
Talesa, da pluta na tekueem elementu iz kojeg je
toboz proizgla, niti da po~iva na kovitlacu, iii, kao
kod Anaksimena, na vazdu~nom jastuku. Sve je rere-
no, sve je jasno ~im je nacrtana prostorna shema. Da
bi se shvatilo za~to ljudi mogu da sasvim bezbedno
hodaju, za~to Zemlja ne pada kao ~to padaju pre-
dmeti na njenoj povr~ini, dovoljno je znati da su svi
polupre~nici kruga isti.
Geometrijska struktura daje kosmosu tip orga-
nizacije koji je suprotan organizaciji mita. Nijedan
element iii deo sveta nije povla~cen u odnosu na
L- drugi, nijedna fizi~ka sila nije stavljena u polozaj
basileja 6ja je vlast, dynasteia, vrhovna. Ako je zem-
lja sme~tena u centar savr~eno okruglog sveta, ona
moze da ostane nepomi~na zbog svoje jednake uda-
ljenosti, a da zbog toga ne mora da se podvrgne
ni~ijoj prevlasti: u3to ~-tlJOEvo; xpa'tou~-tt'Vl]. Ova
Anaksimandrova formula koja uvodi pojam kratosa,
prevlasti nad drugima, ukazuje na upornost odrede-
nog re~nika i politi~kih pojmova u kosmolo~koj misli
Jonaca. Ali, kako to ta~no podvla~i g. Carls Kan u
jednoj svojoj nedavnoj studiji, Anaksimandar u toj
oblasti zastupa tezu koja ide dalje od teze njegovog
urenika Anaksimena.l Za ovog drugog, zemlja mora
da lezi na vazduhu koji nad njom ima prevlast (sun-
kratei), kao ~to du~a ima prevlast nad telom. Za
Anaksimandra, naprotiv, nijedan pojedina~ni ele-
ment, nijedan deo sveta ne moze da ima prevlast nad
drugim. N~yj p!:!IQ<!nLpQrecl~lt <l<ltil~yj~ts.e. jednako~-:..
.~¢u .i §imetrijom razli~itih sila koje ~ine kQ$mos..
l Charles H. Kahn, Anaximander and the origins of greek
cosmology, Njujork, 1960.

114
Prevlast pripada iskljucivo zakonu ravnoteze i stal-
nog reciprociteta. !LPrir9!!!!_ 1f?5lL~~-_gr~gy,~--PQJ~.Q.~Jc ~
jednakost4i.sonamia, zamenjuje vlast jednog, oznaee-
nu Tt?CJ~ f11Q11(l':Cbill~
. OtuQ,_;t-Q~p~pje da se naeelo prvenstva, arche
P!ip_!~e vodi, ~~~Qj§~£(~rpues;:y.~~<!~li~;"!~~~r~~~~~r~
Anaksim~_!\1 iJ!. bilo kp_m drygom pQJ~~Uua~nam~~~:.
mentu~ .. J>rvQbitnu supstancu, "neogranieenu'', "be-:- J,
smrtnu" i "boZansku,", koja "obavija sve i upravlja
svim", Anaksimandar shvata kao posebnu StvafJ:'lQSJ,
razlicitu od svih elemenata, kao njihovo .zajednicko
poreklo i nepresu~ni izvor na kojem se svi napaj~Jq.
Aristotel nam daje razloge ovog izbora: kad bi jedan
od elemenata posedovao neogranieenost svojstvenu
apeironu, on bi razorio druge clemente; a elementi se
odreduju po uzajamnoj suprotnosti; potrebno je, da-
kle, da sa drugima uvek budu u odnosu ravnoprav-
nosti (isazei aei tanantia), iii, kako re to Aristotel
reci na drugom mestu, jednakosti sila (isotes tes dyna-
rneos)2. Nema razloga da se sumnja u valjanost Aris-
totelovog rezonovanja ni da se odbaci njegovo tuma-
eenje Anaksimandrove misli. Primetiremo da Aristo-
telova argumentacija pretpostavlja temeljnu prome-
nu u odnosima vlasti i poretka. Basileia i monarchia,
koje su u mitu uspostavljale poredak i odzavale ga,
pojavljuju se u novom Anaksimandrovom stanovgtu
kao razorne za poredak. Poredak nije vi~e hijerarhij-
ski; on je uspostavljanje ravnote.Ze izmedu jednakih
sila, od kojih nijedna ne treba da nad drugima ima
konacnu prevlast koja bi dovela do razaranja kosmo-
sa. Ako apeiron poseduje arche i upravlja svim stvari-
ma, to je zato ~to njegova vladavina iskljucuje mogu-
cnost da jedan od elemenata prisvoji vlast. Prvenstvo
apeirona jemci trajnost ravnopravnog poretka zasno-
2 Aristotel, Fizika, 204 b 22 i 13-19; Meteorologica, 340 a 16.

115
 vanog na uzajamnosti odnosa, koji, buduci iznad svih
elemenata, nameee ovima zajedni~ki zakon.
Uostalom, ova ravnotefa sila nije nimalo stati-
~na; ona podrazumeva suprotnosti i sastoji se od
sukoba. Svaka sila naizmeni~no uzima vlast, a zatim
se povla~i onoliko koliko je prethodno napredovala.
U svetu, u smenjivanju godi~njih doba, u ljudskom
telu, jedan ravnomeran ciklus obezbeduje da prven-
stvo prelazi s jedne sile na drugu, povezujuci, kao
dva simetri~na i povratna termina, prevlast i pokora-
vanje, ~irenje i povlarenje, snagu i slabost, radanje i
smrt svih elemenata - elemenata koji "zavisno od
vremenskog poretka plaeaju od~tetu (tisis) i dele
pravdu (dike) jedni drugima za nepravdu (adikia)
koju su po~inili"
Sa~injen od suprotstavljenih i stalno sukobljenih
sila (dynameis), svet ih pot~injava zakonu kompenza-
torne pravde, poretku koji u njima odrfuva ta~nu
jednakost, isotes. U vlasti ove dike, jednake za sve,
elementarne sile se udruzuju, usagla~avaju, ravno-

l merno se klateci, i, uprkos svom mno~tvu i raznov- ·

rsnosti, ~ine jedinstven kosmos.
Ovu novu sliku sveta Anaksimandar je istakao
dovoljno snazno tako da se ona, · kao neko op~te ·
mesto, nametnula svim presokratovskim filozofima, a
i medicinskoj misli. Poretkom V veka Alkmeon ee je
formulisati na na~in koji toliko jasno upucuje na
njeno politi~ko poreklo, da nije ni potrebno, naro~i­
to posle ~lanka koji je g. Vlastos posvetio ovom
problemu, na tome i dalje insistirati.3 Alkmeon na-
( ime definge zdravlje kao ravnotezu sila, isonomia ton
3 A G. Vlastos, Equality and justice in early greek cosmolo-
gies, Classical Philology, 42, 1947, s. 156-178; Theology and phi-
losophy in early greek thought, The philosophical Quarterly, 1952,
97-123; Isonomia, American Journal of Philology, 74, 1953, s.
337-366; i prikaz dela P. K. Cornforda, Principium .Sapientiae, u
Gnomon, 27, 1955, s. 65-76.

116
dynameon, kao mokro i suvo, hladno i toplo, gorko i
slatko, itd; na suprot tome, bolest je posledica vlast~ I
jednog elementa nad ostalima, jer je isklju~iva prevLJ
last jednog posebnog elementa razorna.
Ali nije dru~tveno iskustvo dalo uzor zakona i
poretka ravnopravnosti koji zamenjuje svemoc mo-
narha kosmologijskoj misli. Cini nam se da je ~or~,
dakpolisa u tesnoj vezi i sa novim. shvatanjem pros-
tora, jer se ustanove polisa projektuju i otelotvoruju
u oriome ~to mozemo da nazovemo politi~kim pros-
torom. Tim povodom treba primetiti da su prvi urba-
nisti, kao Hipodam iz Mileta, u stvari politi~ki teore-
tifuri: organizacija urbanog prostora samo je jedan
&

vid op~teg nastojanja da s~ ljudski svet uredi i posta-

~. J:a<;ionalnijj!·"Y~~ izm~qu pr()St9Ea grada i njego-
yih ustanova joS je jasno uo~ljiva kod Platona i Aris-
totela.
Novi dru~tveni prostor ima sredi~te. Kratos, ar-
che, dynasteia ne nalaze se vi~e na vrhu dru~tvene
lestvice, vee es meson, u centru, u sredini ljudske
grupe. Sad je vrednovan ovaj centar; spas polisa po~i­
va na onima koje nazivaju hoi mesoi, jer se nalaze na
istoj razdaljini od krajeva, pa tako predstavljaju
~rstu ta~ku koja oddava ravnotezu u gradu. U od-
nosu na taj centar, pojedinci i grupe zauzimaju sime-
tri~ne poloiaje. Agora, koja predstavlja ostvarenje
ovog shvatanja prostora, jeste sredgte javnog i zaje-
dni~kog prostora. Zbog toga se svi oni koji u njega
ulaze i odreduju kao jednaki, isoi. Svojim prisustvom
u tom politi~kom prostoru, oni jedni sa drugima
stupaju u odnose potpune uzajamnosti. Ustanova
Hestia koine, zajedni~kog doma, simbol je ove poli-
ti~ke zajednice:4 sme~ten u Pritaneju, uglavnom na

4 L. Gemet, Sur le symbolisme politique en Gr~ce ancienne:

le Foyer commun, Cahiers intemationaux de Sociologie, 11, s. 21-
43.

117
agori, Zajednicki dom oddava veze sa mnogim poro-
dicnim domovima i samim tim kao da se nalazi na
istoj razdaljini od razlicitih porodica koje cine grad;
on mora da ih predstavlja sve ·a da se ne poistoveti ni
sa jednom vi~e nego sa drugom. Usredgten prostor,
zajednicki i javan, ravnopravan i simetriean, ali i la-
icizovan, stvoren za sureljavanje, raspravu, argumen-
taciju, on se suprotstavlja verski obojenom prostoru
Akropolja, kao ~to se oblast hosia, svetovnih poslova
ljudskog grada suprotstavlja oblasti hiera, svetih inte-
resa bogova.
Poredenje izvesnih tekstova ukazuje na to da je
novi prostorni okvir podstakao geometrijsku usmere-
nost grcke astronomije i da postoji duboka struktur-
na analogija izmedu prostora ustanova u kojem se
izrafava ljudski kosmos i fizickog prostora u koji
Mileeani projektuju prirodni kosmos.
Prema doksografiji, za Anaksimandra zemlja
moze da ostane nepokretna i uevdeena zbog svog
sredgnjeg polozaja (peri meson, mese), zato ~to pos-
toji homoiotes, slicnost, i isorropia, ravnoteza. Po~to
se, dakle, nalazi u centru, ona ne moze da bude
podredena (kratoumene) niremu. Veza, za nas tako
paradoksalna, koju Anaksimandar uspostavlja izme-
du odsustva "prevlasti", sredi~njeg polozaja, slicnosti,
opravdava poredenje sa jednim Herodotovim politic-
kim tekstom u kojem nalazimo isti recnik i isto poj-
movno srodstvo. Herodot pripoveda kako posle smrti
tiranina Polikrata, Meandrije, koga je pokojnik odre-
dio da posle njega preuzme skeptron, saziva skup~ti­
nu gradana i saop~tava im svoju odluku da ukine
tiraniju: "Meni se nije dopadala, kaze on otprilike,
Polikratova tiranska vlast nad njegovim sugradanima
koji su mu bili ravni (despozon androon homoion

118
 eauto) ... Sto se mene tire, ja postavljam arche es
meson, u centar, i objavljujem jednakost".S
Sli~nost je utoliko zna~jnija ~to se i za same
Mileeane shvatanje fizi~kog prostora, simetri~nog i
organizovanog oko jednog centra, slaze sa izvesnim
predstavama dru~tvene prirode. Prema Agatemeru,
Anaksimandar iz Mileta, Talesov urenik prvi je pri-
kazao nastanjenu zemlju na mapi, kako to mora da je
posle njega u~inio, samo preciznije, i Hekatej iz Mi-
leta.6 Autor dodaje: Stari su predstavljali naseljenu
zemlju kao okruglu, sa Gr~kom u njenom sredgtu, a
Delfima u sredgtu Gr~ke. Znamo da je ovo shvata-
nje izazvalo Herodotovu ironiju: "Moram da se sme-
jem, pi~e on, kad vidim kako su mnogi nau~nici na-
crtali zemlju, a niko je nije razumno opisao. Ovi je
prikazuju kako oko nje tere Okean i da je okrugla
kao krug, te da su po veli~ini Evropa i Azija jedna-
ke".7 Na drugom jednom mestu, Herodot nam otkri-
va institucionalnu i politi~ku pozadinu ove, po nje-
mu, preterane geometrizacije fizi~kog prostora: posle
pretrpljenog poraza, svi Jonci su se okupili u Svejon-
ski savez. Bijant iz Prijene, jedan od mudraca, savetu-
je im najpre da stvore zajedni~ku flotu, otplove na
Sardiniju i tamo osnuju jedan svejonski grad. Zatim
govori Tales iz Mileta. Predlaze da se osnuje jedin-
stven savet (en Bouleyterion) i da njegovo sredgte
bude Teja, jer se ostrvo nalazi usred Jonije (meson
Ionies ); drugi gradovi biee i dalje naseljeni, ali .fu se
.nalaziti u polozaju perifernih dema koje ee biti sas-
tavni deo jedinstvenogpo/isa.s
5 Herodot, Istorija, 3, 142.
6 Agatemer, 1, 1.
7 Herodot, Istorija, 4, 36.
8 Herodot, Istorija, 1, 170.

119
 Postoji uostalom i jedan dokaz o uzajamnoj is-
prepletenosti politi~kih, geometrijskih i fizi~kih vre-
dnosti sredgta kao ~rste ta~ke oko koje se organizu-
je, u dru~tvu i u prirodi, prostor ravnopravnosti sa~i­
njen od simetri~nih i povratnih odnosa.9 Hestia na
agori, koja predstavlja simbol novog ljudskog poret-
ka, ozna~vaee kod Filolaja centralnu kosmi~ku va-
tru, a kod drugih filozofa nepokretnu zemlju koja
po6va usred fizi~kog sveta.to
U ~estom veku ~n je jo~ sasvim svestan ovih
veza izmedu strukture prirodnog kosmosa i organiza-
rcije dru~tvenog. Filozof koji je dao da se na ulazu u
I Akademiju ukle~e: Nek ovde ne ude niko ko ne zna
( geometriju - svedo6 o vezama koje je, kod Grka,
I isto poreklo, isto zajedni~ko usmerenje uspostavilo
L izmedu geometrijske i politi~ke misli. U liku Kalikla,
koga Sokrat ismeva u Gorgiji, Platon zapravo osuduje
sve one koji odbijaju da uoo geometriju, i uspostavlja
tesnu vezu izmedu poznavanja onoga ~to je isotes,
odnosno geometrijska jednakost, temelj gr~kog ko-
smosa, i politi~kih vrlina na kojima po~iva novi pore-
dak grada: diakaiosyne i sophrosyne: "Mudri ljudi, moj
Kalkile, tvrde da su prijateljstva (philia), po~tovanje
reda (cosmiotes), zatim umerenost (sophrosyne) i pra-
vednost (dikaiotes) one snage koje povezuju nebo i
9 I mitska misao zna, naravno, za krutnost i za centar;· i ona
vrednuje i jedno i drugo. Ali iz verske slike centra ne proizlazi
simetriatn svet; ona, naprotiv, pretpostavlja jedan hijerarhizovan
prostor koji se sastoji od kosmickih nivoa izmedu kojih centar
omogutava da se uspostavi komunikacija. Politicki simbolizam
Centra (Zajednicki dom) javlja se u ulozi posrednika izmedu ver-
skog izraza za centar (omphalos, Hestia) i geometrijskog pojma
centra, u jednom homogenom prostoru; vidi o tome: L. Gemet op.
cit., s. 42 i sl.
10 R. E. Siegel, On the relation between early scientific
thought and mysticism: is Hestia, the central fire, an abstract
astronomical concept? Janus, 49, 1960, s. 1-20.

120
zemlju, bogove i Ijude ... a ti, kao ~to vidim, ne prida-
je~ nikakve vaznosti svemu tome, i pored toga ~to si
filozof, i zato ti je ostalo nepoznato da geometrijska
jednakost (geometrike isotes) ima veliku moe medu
bogovima i medu ljudima: zato zanemaruje~ geome-
triju".ll

11 Platon, Gorgija, 508 a.

121
 ZAKUUCAK

~~n~ltp_gJj~_~,_ r~<!~!ljt! filozofije_ ~~y~g~J~m.e-:

du ove dve poj~~~J~i!~-~!!J()l!~~"'-!~sn~ da se na svom
.~P<>~tku racionalna misao ukazuje kao zavisna od
.~~u~tyenih i n1entalnih. struktura gr~{(og grada. Ako
je kao takvu ponovo stavimo u istorijski kontekst,
filozofija gubi ono svojstvo apsolutnog otkrovenja
koje su joj ponekad pripisivali, pozdravljajuci u mla-
doj nauci Jonaca vanvremenski razum koji se ovaplo-
C cuje u vremenu. Miletska. ~kola nije bila svedokom
[ radanja razuma kao takvog, vee je !~gr~-~i.l~.J~~:ta!l _
.J?5!teaeni. razum, prvi oblik racionah:losti. Ovaj gr~ki
razum nije eksperimentalni razum savremene nauke,
okrenute istrazivanju fizi~ke sredine, ~iji su metodi,
intelektualna sredstva razradivani tokom poslednjih
vekova u stalnom, mukotrpnom naporu da se priroda
sazna i da se njom ovlada. Kad Aristotel definge
ooveka kao "politi~ku zivotinju", on podvla~i ono ~to
gr~ki razum razdvaja od dana~njeg. Ako je homo
sapiens za njega homo politicus, to zapravo zna~i da
je i sam razum u svojoj su~tini politi~ki.
I ~injenica je da se ~~Q!:.~!c<>i ~a~um mljpre izra-
zio, USp()Stavi(), forn:lira? . . ll;}. politi~kol_~~~~h_Dru­
.§tv(mo iskustvo moglo je u- Gr~koj da postane pre-
dmetom pozitivnog razmgljanja jer je u gradu bilo
cpodvrgnuto javnoj i argumentovanoj raspravi. .Dpi!:

122
 daJli~J:ntta p()~~~j~ Q~Q&Jlan;l kada su. prvi .mudraci
pov(!li ~a~rayuolj11dskom poretku, ka().a su poku~a­
~Ir<ra~ga defi~i~unjim samim, da ga pretvore u formu- .
'~le -prisiupa~ne__. ljudskoj inteligenciji i da na njega ·
primene normu broja i mere.~ Tako se izvan religije
oformila jedna ~is to politi~ka misao ·sa svojim r~ni­
kom, pojmovima, narelima, svojim teorijama i pogle-
dima. Ova misao je duboko obele~ila mentalitet an-
ti~kog ooveka, jednu civilizaciju koja je sve vreme
dok je postojala smatrala javni ~ivot krunom ljudske
delatnosti. ~- _Qri((l j~ ~veJ,cj~t(). ~t() .. i ~;;tdanin, a
~p~ronesis,fiizmgljanje, privilegija slobodnih ljudiko- -
ji i~!<?V!t!II!eno. koriste i svoj razum i svoja gradanska
J:[.!~!l~ Zbog toga je, pru~juci gradanima okvir u
kojem su oni uspostavljali svoje uzajamne odnose,
politi~ka misao istovremeno usmerila i oblikovala
postupke njihovog uma i u drugim oblastima.
)<ada se rada u· Miletu, filozofija je ukorenjena u
ovti' politi~ku misao ~ije osnovne preokupacije izra-
~va i od nje pozajmljuje deo re~nika. Ta~no je da se
ona vflo brzo osamostaljuje. Vee sa Parmenidom na-
lazi sopstveni put; istrazuje now oblast, postavlja
probleme koji. pripadaju samo njoj. Filozofi se vi~e
~~!taju kao ~to su to crnili Mileeani, ~ta je poredak,
kako je stvoren, kako se oddava, vee kakva je priro-
da'biea i znanja, kakvi su njihovi odnosi. Grci na taj
na~in dodaju jo~ jednu dimenziju istoriji ljudske mi-
. sli. Da bi razre~ila teorijske te~koee, "aporije", koje
su proistekle iz samog napretka njenih postupaka,
filozofija je morala da postepeno nade svoj jezik, l
razradi sopstvene pojmove, izgradi logiku, stvori vlas-
titu racionalnost. Ali u tom svom zadatku ona se nije
mnogo pribli~ila fizi~koj stvarnosti, malo je preuzela
od posmatranja prirodnih pojava, ·nije vr~ila eksperi-
mente. Sam pojam eksperimentisanja ostao joj je

123
 stran. Stvorila je matematiku, ali nije ni poku~ala da
je primeni u istrazivanju prirode. Izmedu matemati-
~ra i fizi~ra, kao i izmedu racuna i eksperimenta,
nedostajala je ona veza koja je, cini nam se, na po-
eetku spajala geometriju i politiku. Ako za grcku
misao dru~tveni svet mora da bude podreden broju i
meri, priroda, zauzvrat, pre predstavlja oblast pribli-
znosti na koju se ne primenjuju ni ta~n racun ni

)a:g~Jiu4.£k(t.OpS!enje
_!h!QiW!!lilUadrugima._Nanje
· r r . .· .. ~.i ~
sa. stvadma, avi~e k.ro~. <)(f.ijQs~
s·.· t·r· o· ·.· ·g.o.· · · .r.·e·.·....·zo·· ·n.o.v.a.nje::.Qtc·_·k. . . . . r..a. . . ..U. ·.•·. .mse · ·e. •. . . m. a. .·. . . •.·•.·J··Jq<?~
· · · · · · · · ·srazvi<? . ·.e ~ ~.·
. .•·. . •. . .•z·. · · · g· .tehnike
· · · r· · a· · · d· ·I· · .v· · .a· ·o· · ·.·
kojima se deluje na svet, a yi~e k[,Q~. QPe.koje .Q~,ogu­
t~~vaju da se utice na druge Ij.u4,~~ .~U~.J~...~j~.Q!li~~o
1 !!~Q§!YQj~~i!c, o~nosn? ve~tina. politiC3ra, retori~!a,
1

r y~itelja. Grcki" razum je razum koji na pozitivari,.

· osmi~ljen i metodi~n nacin omogumva da se deluje
na ljude, a ne da se menja priroda. Sa svojim ograni-
eenjima, kao i sa novinama koje je doneo, on je dete
1 polisa.
1.--

124
 SADRZAJ

Uvod . . . . . . . . . . . 18
Glava 1: Istorijski okvir 21
Glava II: Mikensko kraljevstvo 28
Glava III: Kriza suverenosti 42
Glava IV: Duhovni svet "polisa" 51
Glava V: Kriza polisa. Prvi mudraci 68
Glava VI: Organizacija ljudskog kosmosa 80
Glava VII: Kosmogonije i mitovi o suverenosti 97
Glava VIII: Nova slika sveta 112
Zaklju~k . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

125