Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
634.75 : 631.147 (035)

MИЛЕНКОВИЋ, Слободан

Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković,

Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd :
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit
GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm

Tiraž 250. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87737-44-0
1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија
a) Јагода - Органска производња - Приручници
COBISS.SR-ID 268240903
 VODIČ
ZA
ORGANSKU
PROIZVODNJU
JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 3
2. Preduslovi 3
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 4
2.2. Osobine zemljišta 4
2.3. Karakteristike klime 5
3. Izbor i priprema lokacije 5
Objavljeno od strane: 3.1. Kako odabrati lokaciju 6
Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” 3.2. Kako pripremiti zemljište 6
4. Sadni materijal 6
Uz podršku: 4.1. Sortiment 7
Deutsche Gesellschaft für
Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH 5. Agro-tehničke mere 9
Economic Development Program ACCESS 5.1. Plodosmena 9
5.2. Održavanje zemljišta 10
Autori: 5.3. Sistemi gajenja 11
Prof. dr Slobodan Milenković 5.4. Ishrana 12
Marija Kalentić, GIZ Beograd 5.5. Navodnjavanje 14
Emilija Stefanović, GIZ Beograd
6. Bolesti, štetočine, korovi i
Anica Milenković, konsultant
integralne mere zaštite 15
Štampa: 7. Berba 22
Zemunplast, Zemun
8. Ekonomski pokazatelji 22
9. Prilozi 24
10. Literatura 28
1. Uvod
U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agroteh-
ničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući
uspostavljanju (u periodu konverzije), održavanju i una-
pređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Principi
na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju
da se ona, u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, pot-
puno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida,
i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla.
Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred
navedeno ostvari:
Rotacija useva. Planska smena useva na jednoj parceli
doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina
u organskoj proizvodnji. Rotacija useva je„prepreka“ za šte-
točine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju
razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Plodosmena doprinosi
raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do
povećanja brojnosti korisnih vrsta.
Zaštita biodiverziteta. Podrška i unapređenje bioloških
ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fun-
damentalnih principa organske poljoprivrede. Održavanju
biodiverziteta na farmi i njenoj okolini, doprinosi izbega-
vanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi
svet), neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište.
Zdravlje biljaka. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je
neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje
hranjivih elemenata za biljke. Optimalna ishrana utiče na
sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina
kao i stresove iz spoljašnje sredine. Istraživanja su pokazala
da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom
neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot
poreklom iz komposta i stajnjaka.
Otporne sorte. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost
prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, smanjuje se
ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsek-
ticida i biofungicida, što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i
održivosti proizvodnje.
Kompostiranje. Kompostiranje ima dve važne uloge:
uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske ma-
terije u zemljištu, a u toku procesa kompostiranja zahva-
ljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme
korovskih biljaka.
2. Preduslovi za zasnivanje
proizvodnje
Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba
predvideti sledeće preduslove:
• Okolina zasada;
• Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu;
• Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje,
hladnjača, transport, prodaja);
• Tenička i stručna podrška: radna snaga, oprema i me-
hanizacija, stručna-savetodavna služba.
Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gaje-
nje jagode matodama organske proizvodnje.
Organske zasade jagode treba podizati na farmama na
kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja
ratarskih i krmnih biljaka, kako bi se obezbedila dovoljna
količina stajnjaka i rotacija useva.
Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše
zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova
povećati.
Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage, tako
da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povr-
tarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe
potrebna radna snaga. Povrće se može gajiti u periodu od
2-3 godine kada se ne gaje jagode.
U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencio-
nalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti
(2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se
poboljšala plodnost zemljišta. Prelazak sa konvenconalne
u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pri-
stupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Mora postojati
pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom
zemljištu, što praktično znači da se na farmi efektivno sva-
ke godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20%
ukupne površine zemljišta. Kako je rotacija useva kom-
pleksna, potrebno je da farmer ovlada novim veštinama
vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili
iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu.
3

2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema
Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati
kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta
imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i
kontroli bolesti i štetočina. Samo i strano oprašivanje
odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. Medono-
sna pčela i bumbari, kao i neke druge vrste, a pre svega
solitarne pčele su aktivni oprašivači. Ukoliko je očuvano
bogatstvo biljnih vrsta, u proizvodnji na otvorenom
nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama, jer
već postoji mnoštvo drugih vrsta. Bumbari i solitarne
pčele za razliku od medonosne pčele lete i na tempe-
raturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. Koridori
(trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine,
a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održa-
vanju populacija ovih oprašivača. Bumbari se gnezde u
zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnu-
te. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima
starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne
jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada
u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimlja-
vaju. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno
je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak
insekata opračivača, a takođe je moguće uneti košnice
sa bumbarima, koje komercijalno umnožava više kom-
panija (Koppert, Biobest).
Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u
narednoj šemi.
ZEMLJIŠTE BIOCENOZA
KLIMATSKE
KARAKTERISTIKE
AGRO-EKOSISTEM
PRIRODNE
VODNI RESURSI
OSOBENOSTI
2.2. Osobine zemljišta
Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je
pravilan izbor površine za podizanje zasada. Zemljište
treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1.
4
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta
Dubina: najmanje 50 cm
dobra, sa dobrom i brzom vodnom
Drenaža:
propustljivošću
Mehanički sastav: strukturna i plodna zemljišta
рН: 5.5 – 6.5
Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta,
lakog mehaničkog sastava, koja pripadaju grupi peskovitih
ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko
20%). Pogodna je izražena struktura zemljišta, koja nije
preterano fina, a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata
od 1-10 mm. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i
dobar vodno-vazdušni režim. Proverom profila do 40 cm
dubine ili pojedinačnim probama sondama, može se lako
utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju.
Kod težih, sabijenih, manje propustljivih zemljišta
pored nedostatka različitih mikroelemenata, povećana je i
mogućnost pojave oboljenja korena. Ova se pojava do izves-
nog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i
postavljanjem uzdignutih redova.
Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini
do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i
hranljive materije. Stoga, humusno akumulativni sloj treba
da je bogat, dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. U zemljišnom
profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj, jer jago-
dasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta.
U toku godine, pre sadnje trebalo
bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti
odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Sa
AGROTEHNIČKE MERE pripremom zemljišta trebalo bi početi bar
godinu dana pre sadnje kako bi se povećala
količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi
sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi)
za sadnju. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre
sadnje, nego nakon zasnivanja zasada. Sa suzbijanjem korova
poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje, uz kombi-
novanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta.
2.3. Karakteristike klime
Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim
uslovima. Zahvaljujući ovoj osobini, jagode se mogu
gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima, u kontinentalnim i
suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmor-
skim visinama od 0 do 2.500 m.
Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom
i umerenokontinentalnom klimom, sa dovoljnom količi-
nom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije.
Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom
relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci.
Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost
vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu
pre nastupanja visokih temperatura. Optimalne dnevne
temperature za porast i razviće biljaka jagode su 18-
22°C, a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Usevu
jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u
dnevnim i noćnim temperaturama. Biološki tempe-
raturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju
treba započeti u proleće, kada se noćne temperature
ustale oko ove vrednosti. Sadnice izmrzavaju kada se
temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C, dok
ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju
na temperaturama ispod -2°C. Cvetovi izmrzavaju na
-3°С, a zametnuti plodovi na –1,5 до –1,7°С.
U plodonošenju visoke temperature u opsegu od
25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva.
Sa visokim intenzitetom respiracije, posebno tokom
toplih noći, smanjuje se akumulacija šećera u plodo-
vima. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže
noći, presudne su za postizanje dobrog kvaliteta, ukusa
i arome jagode, kao i sadržaja vitamina C u plodovima.
Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati
izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme
kada je tražnja veoma velika.
Velika količina padavina tokom vegetacione sezo-
ne nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i
plodova. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj
način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova, što se
eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih
pojaseva (npr. od kukuruzovine). Poželjni parametri
klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2.
Tabela 2. Klimatske karakteristike područja za gajenje
jagode
Parametri Optimalne vrednosti
Minimalna temperatura -15 do -18°C
25-30°C
Temperatura u periodu gajenja
14-16°C (u toku noći)
Temperatura vazduha u 24-26°C
periodu formiranja plodova 16-18°C (u toku noći)
Maksimalna temperatura 35°С
Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u
kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog
kapaciteta.
3. Izbor i priprema lokacije
Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna
izloženost suncu, dobra provetrenost, obezbeđenost
dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatu-
ra i prolećnih mrazeva. Za uzgoj jagode dodatno su
pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava
tokom zime, jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od
izmrzavanja. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m
nadmorske visine, mada treba izbegavati terene sklone
kasnim mrazevima.
Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3
do 5%, koji je idealan za obezbeđivanje dobre pro-
vetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih
voda. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dove-
sti do oštećenja cvetova u proleće. Gajenje jagode na
nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći
rizik, zbog pojave prolećnog izmrzavanja, s obzirom
na to da biljke obično ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u
5

pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja, usled
stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima.
Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje
mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab pro-
tok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i
plodova, što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju
plodova izazvanog gljivičnim oboljenima.
Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde
u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge
slične vrste. One su staništa štetočina kao i prenosioci
oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje.
3.1. Kako odabrati lokaciju
Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u
periodu mirovanja. Međutim, najvažnija činjenica pri
izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost
prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupolj-
ke i otvorene cvetove. U istom periodu stablo može biti
oštećeno na -3,90C. Većina sorti podnosi temperaturu
od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plasteni-
cima. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim
časovima biljke će podneti i -50C. Niske temperature i
vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača
što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. Optimalne
lokacije za jagodu su zaklonjene, sa blagim nagibom
prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji
doprinosi dobrom razvoju.
Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važ-
nosti, jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka.
Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa
aspekta pojave bolesti, pre svega truleži korena. Takva
zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno
utiče na razvoj korenovog sistema.
3.2. Kako pripremiti zemljište
Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza ze-
mljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti.
Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji-
6
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp.), bez
obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda,
jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može
zaraziti. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jago-
de uspevaju na raznim tipovima zemljišta, ali im najviše
odgovaraju srednje teška. Teška zemljišta nisu pogodna,
osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu, jer
predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena.
Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu
proizvodnju jagoda, ali nisu uveka pogodna za organsku
proiyvodnju, jer je u takvim uslovima teško obezbediti
dovoljno kalijuma.
Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od
cvetanja do berbe, tako da peskovita zemljišta generalno
nisu povoljna, osim ako nije obezbeđen sistem za zaliva-
nje. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta, a optimum
pH je 6-6,5. Najniža prihvatljiva pH je 5,5. Visoka vred-
nost pH dovodi do nedostatka gvožđa, mangana i bora.
Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7,5 su nepovoljna
osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se
ponaša kao „pufer“.
Ako je predusev bila detelina i
trava potrebno je pre oranja izvršiti
tarupiranje. Oranje ne treba da bude
dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja
pre sadnje. Taj period je potreban da bi se organska masa
deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju
gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade
biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Ovakav način pri-
preme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji.
U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički, okopavanjem
i plevljenjem, preporučuje se oranje na punu dubinu, da
bi se sprečilo klijanje semena korova.
4. Sadni materijal
Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su sva-
kako kvalitet ploda, kao i otpornost prema bolestima i
štetočinama, što osigurava visok prinos. Prema članu 16,
Zakona o Organskoj proizvodnji u RS, koji je na snazi od
01.01.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku
proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora
da bude proizveden metodama organske proizvodnje.
Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama or-
ganske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima
se uređuje proizvodnja semena, rasada i sadnog materi-
jala, uz primenu metoda organske proizvodnje.
Proizvođaču se može odobriti korišćenje repro-
duktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje,
pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima
za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj pro-
izvodnji, ako:
1) na tržištu nema materijala koji je proizveden me-
todama organske proizvodnje;
2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovo-
đenje naučnoistraživačkih ispitivanja;
3) se radi o autohtonoj sorti.
Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvenci-
onalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču
odobrava ovlašćena kontrolna organizacija, a posle
isteka perioda konverzije Ministarstvo.“
Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu
na dvogodišnje ogledaju se u:
• smanjenju problema koji nastaju usled pojave
obolenja korena, truleži, pegavosti lista, pepelnice
i grinja
• olakšanoj berbi usled veće veličine plodova
• smanjenju potrebe suzbijanja korova
• ranijoj berbi
Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko
se proizvodnja odvija u sledećim uslovima:
• nadmorska visina iznad 1000m
• izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plo-
dovima
• kasne prethodne kulture
• gajenje na gredicama
4.1. Sortiment
Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte
jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence, Pe-
gasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih.
Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj
proizvodnji, kao što je Elsanta, nisu pogodne za organ-
sku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bole-
stima. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog
svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji:
Honeoye, Emily, Cambridge Favorite, Tamella, Darse-
lect, Eros, Symphony, Pegasus, Florence, Alice, Bolero,
Everest, Tonto (Fitzgerald Jean, 2004).
Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman
jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one
kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. Sorta
Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prino-
sa, koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja
jagoda, te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta
kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za
organsku proizvodnju:
• Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante)
• Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre El-
sante)
• Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre
Elsante)
• Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante)
• Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta
(nekada 3 dana ranije)
• Elsanta – standardna sorta
• Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta
(nekada 1 dan kasnije)
• Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u
nekim uslovima 3dana kasnije)
• Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsan-
ta (u nekim uslovima 3dana kasnije)
• Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na El-
santu), pošto ima isključivo ženske cvetove, gaji se
u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i
7

sazreva u isto vreme. Ove sorte se preporučuju i za
više predele (800-1000 m nadmorske visine).
Alba je vrlo rana i krupna sorta, konusnih, unifor-
mnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim čašičnim
listićima i lepim vizuelnim utiskom. Odlične je adapta-
bilnosti i otpornosti na bolesti, pa se može upešno gajiti
i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. U dobrim uslo-
vima prosečni prinos po biljci je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet
plodova je dobar i veoma postojan, tako da izuzetno
dobro podnosi transport i manipulaciju.
Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35- 38 g.
Prosečna masa ploda je 27-30 g, ali je puno i vrlo kru-
pnih plodova (preko 50 g). Kod ove sorte zametanje,
porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne
traje duže od deset do petnaest dana, sa vrlo ujedna-
čenim kvalitetom od početka do kraja.
Emily je vrlo rana, prinosna sorta pogodna za proi-
zvodnju plodova za svežu potrošnju. Otporna je prema
prouzrokovaču pepelnice, ali je osetljiva prema uvelosti.
Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova, veo-
ma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji, a
zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti
može se gajiti i u organskoj proizvodnji. Dobro podnosi
berbu i transport, visokog je kvaliteta mesa i atraktivne
arome. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i
arome, solidne čvrstine i trajnosti, visoke otpornosti i
adaptabilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, do-
brog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal
rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od
0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos
je vrlo ograničen i obično se svodi na 0,3 kg po živiću.
Relativno dugo plodonosi, ali je u početnom periodu
berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji.
Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji.
Boja je zadovoljavajuća, ali je sklona u određenim uslo-
vima tamnjenju i matiranju.
Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa
organskom proizvodnjom. Nešto kasnije cveta čime
8
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
„izbegava“ pozne mrazeve. U odnosu na druge sorte
manje je osetljiva prema plesnivosti, ali je osetljiva
prema bolestima korena (uvelost i trulež).
Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena
zrenja, prinosna, plodova pogodnih za preradu. Pod-
nosi lošije zemljišne uslove, a srednje je otporna prema
prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti, kao i prema
uvelosti.
Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova, srednjeg
vremena zrenja. Manje je osetljiva prema plesnivosti
plodova uz adekvatnu gustinu sadnje.
Darselect je sorta srednje epohe zrenja, vrlo kva-
litetnih plodova tokom cele sezone berbe, a odličnih je
transportnih karakteristika. Srednje je otporna prema
uvelosti i truleži korena.
Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i
odlične trajnosti. Popularna je u sistemu PYO („pick your
own“ – „uberi sam“). Poseduje otpornost prema većem
broju patogena koji prouzrokuju: uvelost, trulež korena,
pepelnicu, bolesti lista.
Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo
prinosna. Transportne karakteristike su odlične kod
ove sorte. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak
sadnje. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bo-
lesti lista, a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti
i truleži korena.
Darselect je ranija francuska sorta koja spada među
najukusnije i često gajene, posebno u Nemačkoj i u Au-
striji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću,
ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje, odlikuju ih i
veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje
u karmin crvenu na visokoj temperaturi.
Elsanta je holandska, srednje rana sorta, selek-
cionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj
Evropi predstavlja standardnu sortu. U Italiji se gaji na
većim nadmorskim visinama, posebno u kooperativa-
ma koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Plodovi su
srednje krupni, svetlije boje i mada nemaju izuzetnu
čvrstinu, karakteriše ih izvanredna trajnost. Sorta je
veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Treba je
gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim
visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim
zemljištima, jer je izuzetno osetljiva na bolesti kore-
na. U takvim uslovima, zbog atraktivnosti za tržište,
može se gajiti u organskoj proizvodnji, mada je većina
stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. Ako se izuz-
me visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije
gajenja, njene ostale osobine, prvenstveno fantastično
izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus, još
uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu, posebno
za pijačnu prodaju.
Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom
treba pomenuti Bolero i Everest.
Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih
transportnih karakteristika. Biljke su bujne i zahtevaju
nešto veća rastojanja sadnje. Srednje je otporna prema
prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bole-
stima korena.
Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa pe-
riodom rađanja od juna do oktobra. Plodovi su krupni,
tamno crvene boje, dobrog ukusa i čvrste konzistencije
mezokarpa. Podnosi razne tipove zemljišta, a nešto je
manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u od-
nosu na druge stalnorađajuće sorte.
Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proi-
zvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji.
Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvod-
nji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno
će i ostati još nekoliko godina. Srednje je pozna sorta
(sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adap-
tabilnost na razne uslove gajenja. Samooplodna je, vrlo
rodna, a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvaž-
nijim patogenima, a umereno otporna prema plesnivosti
što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu
ove bolesti. Pogodna je za sve vrste prerade, transporta-
bilna je, a može se koristiti i za svežu potrošnju.
5. Agrotehničke mere
5.1. Plodosmena
Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se
gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu.
Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. Prva je da
omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta,
a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i zna-
čajniju pojavu bolesti. Najmanji interval u kome se na
istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. U periodu
rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predu-
sev za jagodu (paradajz, paprika, krompir), jer su sve
osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium
spp.). Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rota-
cije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja
1-2 godine), bela detelina, kupusnjače (sa izuzetkom
uljane repice), raž (biljka koja je i jak konkurent ko-
rovskim biljkama), kadifica (na manjim površinama),
naročito gde su problem nematode, ozima strna žita
(sa izuzetkom ovsa). Biljke koje treba izbegavati kao
predusev su: krompir, smeša trava i deteline (ako se
gaji duže od tri godine), lucerka, ovas, kukuruz koki-
čar, šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih
biljaka naredne godine).
Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri
ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. Zbog toga je važ-
no izbaciti iz plodoreda: krompir, paradajz, patlidžan,
kao i krastavce, papriku ili lubenice, kao i vrste jagoda-
stog voća. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom
zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije, jer
veliki broj korova može biti prenosilac odnosno doma-
ćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. U
takvim uslovima štetočine, kao što su larve gundelja,
žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem.
Jednogodišnji usevi, kao što su kukuruz, pšenica
ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje
napadaju jagodu, tako da sejanje ovih kultura kao pre-
dusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina,
9
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

prekidajući im životni ciklus. Zasad jagode u plodoredu 5.2. Održavanje zemljišta

ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.
Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju or-
ganske materije u zemljištu, kontroli erozije, smanjenju
ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju
pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina.
Ovi usevi dati su u Tabeli 3. Da bi ovi usevi došli do izra-
žaja i uspešno ispunili svoju funkciju, najbolje ih je gajiti
cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre
sadnje jagode.
Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. To
omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše
dok jedan deo semena neće ni klijati, što će sprečiti ko-
rovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.
Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postav-
ljanja folije. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se
jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje
gajenje. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se
otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju, a onemo-
gućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.

Tabela 3. Prethodni usevi za jagode - zahtevi vrste i prednosti

Vrste Setva Životni ciklus Tip zemljišta Zapažanja
dobro drenirano - neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima
LUCERKA april-maj višegodišnja
pH 6.0-7.0 ako se seje na parceli prvi put

april ili kraj - dupla korist: pokrov i krmno bilje

BRASSICACEAE jednogodišnja-
avgusta početak ilovača- glina - uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena
(uljana repica) dvogodišnja
septembra - biofumigantna svojstva

- dobar međuusev
kasno proleće- - kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta
HELJDA jednogodišnja- jara većina
rano leto - uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena
- ne preživi zimu

- na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev

peskovita ili - odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova
avgust - početak
RAŽ jednogodišnja- ozima glinovite ilovače - dobar međuusev, brzo nicanje i rast
oktobra
- uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena
- trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište

- veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima

april-maj ili
TRAVE prema održavanju naročito u neplodnom, kiselom
avgust-septem- višegodišnja većina
Festuca zemljištu i na senovitim staništima
bar
- može biti zaoran pre sadnje

10
 TAGETES - ne preživi zimu
maj- jun jednogodišnja većina
(Neven) - biofumigantna svojstva
sredina aprila - inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće
ili - brz rast
OVAS jednogodišnja- jara glinovita i ilovača
kraj avgusta-sre- - idealan brzo rastući pokrov
dina septembra - ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu
- trajno vezuje azot kada se unese u zemljište
avgust početak Jednogodišnja- ozima - brz rast
LJULJ većina
septembra ili višegodišnja - dobar međuusev
- visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti
SIRAK i - ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta
kasno proleće-
SUDANSKA jednogodišnja- jara - dobar međuusev
leto
TRAVA - Biofumigantska svojstva
početak aprila- - dupla korist: pokrov i krmno bilje
KOKOTAC/ jednogodišnja-
sredina maja ili većina - ne zahteva dodatni azot
DETELINA dvogodišnja
početak avgusta - košenje ili zaoravanje pre formiranja semena
jednogodišnja- - ne zahteva dodatni azot
GRAHORICA avgust većina
dvogodišnja - uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena
PŠENICA septembar jednogodišnja- ozima većina - uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena

5.3. Sistemi gajenja

Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni re-
dovi. Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje
na lejama. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima
koja zavise od načina obrade. Ako je obrada mehanizo-
vana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm
u redu. Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70
Gajenje na foliji - detalj
x 20-30cm. Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje
između udvojenih redova je 40-50cm, a rastojanje iz-
među dva para redova je 80-100cm, dok su rastojanja iz-
među živića u redu 25-30cm. Sadnja u udvojene redove
omogućava veće prinose, ali je za uspešnu proizvodnju
potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“, dok
se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj ko-
rova. U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih
redova obično se zastire raznim organskim materijalom:
slama, seno, strugotina, pleva ili suvo šumsko lišće u
Održavanje zemljišta - malč količini do 10 t/ha. Ovaj materijal sprečava razvoj ko-

11

rova, nastanak pokorice, kontakt plodova sa vlažnom
zemljom, a plodovi su obojeniji. Materijal se nanosi u
sloju debljine oko 5-6cm, a njegovom primenom pove-
ćava se i sadržaj organske materije u zemljištu. U cilju
proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se
sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku.
Sistem gajenja - dvoredi na foliji
Niski plastenik i folija
5.4. Ishrana
Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji:
• đubriti zemlju, a ne biljku!
• zabranjena lako rastvorljiva đubriva
Ciljevi:
• povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu
• mobilisanje hranjivih materija
• kontrola korova
• sprečavanje erozije
• pospešivanje bioraznovrsnosti
12
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
Generalno gledano jagoda ima relativno skromne
zahteve za đubrenjem. Od svih mineralnih materija naj-
veća potreba je za kalijumom. Kod zamljišta normalno
snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom
plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno.
Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija pre-
poručuje se svake pete godine.
Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju
zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. Uno-
šenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova
je retko neophodno. Prevelike količine azota, naročito
u godini berbe, povećavaju uticaj štetnih organizama
i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja.
Količina organske materije u zemljištu može se ta-
kođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnja-
ka) u količini od 20-40 t/ha. Najčešće se koristi goveđi
stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i
druge vrste đubriva, pod uslovom da se adekvatno pri-
premaju (kompostiraju), sa ciljem da se umanji pojava
semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota
u zemljištu (živinsko đubrivo). Sveže i nerazređeno or-
gansko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. Zgoreo
stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu
sadnju, jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama.
Jagoda ima visoke “zahteve” u po-
gledu potreba za kalijumom, ali može
tolerisati nešto niži nivo obezbeđeno-
sti zemljišta fosforom. Takođe, ima
PK
nešto niže potrebe za azotom, ali su
te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada
ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Za
organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo
organske materije u zemljištu (optimum 3,5% humusa).
Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli
gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. Ova
mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo
plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. S
obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom-
plikovano, pogotovo ako se radi o gajenju na foliji, plod-
nost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo, pre
zasnivanja zasada, kako bi ono bilo povoljno i u periodu
eksploatacije. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se
koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske
proizvodnje, a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne,
industrijske proizvodnje. Stajnjak je posebno važan za
lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo struk-
turu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu
i hranjive materije. Godišnje je potrebno prosečno 130
kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15
tona/ha. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme
da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja
zemljišta i vode nitratima. Ne treba preterati sa velikom
količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom)
jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne
mase na “teret” plodova, a takođe i osetljivost prema
Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU
pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima.
Ne preporučuje se da godišnja količina komposta
bude veća od 25 t/ha. Materijal za kompostiranje takođe
mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na
kojoj se odvija organske proizvodnja.
Obezbeđenost kalijumom može biti problem na
lakim zemljištima. Strugotina se može koristiti da se
obogati stajnjak i kompost. Ekstrakti biljaka bogati
kalijumom takođe se mogu koristiti.
U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva.
U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organ-
skih hraniva koja sadrže N, P, K. Na domaćem tržištu
mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organ-
sku proizvodnju: Ecomix, Siforga (NPK 5:3:8), Italpollina
(NPK 4:4:4). Prilikom formiranja zasada, preporučuje se
početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i
to od 5 do 7 kg/100 m2. U periodu cvetanja jagodastog

N zas. (%) P2O5 (%) K2O (%)

Biosol 6-8 0,5-1,5 0,5-1,5
Biofert 5 1,5 0,5
Vinasse 2 odn. 5%-tno; Fa. Compag, Fa. Biohelp 2-5 0,3-0,4 5,5-6
Sačma uljane repice 5,8 2,6 1,5
Bundevina sačma 9,5 4,4 1,5
Suncokretova sačma 5,5 1 1,3
Sačma od ricinusa 6 2 1
Solafert Fa. Biohelp 5 6 1
Sedumin Haarmehlpellets; PBI, Fa. Biohelp 14 1 0,3
Maltaflor Bio; PBI, Fa. Biohelp 4 1 5
Sedumin Vegipur tečno/peleti; PBI 0,7/5 0,3/2 0,3/2
Bioilsa 11 1,2 0,5
Dix 10 9,8 2,7 2,3
Stercus naturale 7 7 0,4
Sedumin Nitroderm; PBI 13,5
Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol.

13

voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12
kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno
manjoj količini.
Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom
huminskih, fulvinskih i amino kiselina, koje rastvaraju
mineralne materije u zemljištu. Korenov sistem biljaka
koristi veću količinu mineralnih materija, pomoću ovih
organskih kiselina. Hranivo jača otpornost biljaka na
stres, otpornost na niske temperature.
Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik.
Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta, postoje i
organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim
dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. Pored
makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj
organske materije, koja je od neprocenjive vrednosti
za zemljište. Za jednogodišnju proizvodnju organske
jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50
m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1,5m
širine)). Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje
rod i u narednim godinama, kompost se unosi i u leto,
nakon berbe.
5.5. Navodnjavanje
Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji
(sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja)
sistem „kap po kap“, koji se postiže postavljanjem
perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili
blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim
nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista
količina vode. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi
ili trake postavljaju ispod folije. Navodnjavanje putem
orošavanja je moguće, ali je nepovoljno jer se na taj
način favorizuje pojava bolesti, a posebno sive plesni-
vosti plodova.
Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu
na različite probe odnosno rezultate merenja tenzio-
metrom. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno
i detaljno zaliti zasad jagoda. To se odnosi i na zasade
14
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po
kap“. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegeta-
tivnog razvoja biljke, diktira potreba korena za vodom
i hranivima. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju,
naročito u fazi berbe, navodnjavanje treba vršiti u ju-
tarnjim časovima. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju
vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja
zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija
(naročito azota). Dodatno se pogoršava aeracija zemlji-
šta, što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti
korena. Poželjni parametri analize vode za zalivanje
dati su u Tabeli 5.
Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje
Parametar Vrednosti
pH 5,5-6,5
Električna provodljivost < 2,0 mS/cm
Soli < 1,5 g/l
Bikarbonati < 5 meq/l
Sulfati < 2200 meq/l
SAR < 10
Nitrati < 120 ppm
Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički, hemi-
jski i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni,
ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje.
U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u
visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja
izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće go-
dine. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za
zaštitu zdravlja.
6. Bolesti, štetočine i korovi
U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj pro-
izvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih
mera na širem području, a ne samo u zasadu jagode. S
obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko
supstanci kao direktni metod zaštite, preventivne mere
smatraju se prioritetnim. Rotacija useva, izbor sorti,
zdrav sadni materjal, optimalna ishrana biljaka azotom i
mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup
integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji
pojave bolesti i štetočina.
Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verti-
ciliozno uvenuće i trulež korena. S obzirom da ne po-
stoje adekvatne supstance, kao direktna mera zaštite
od navedenih bolesti, mere vezane za način gajenja i
preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat za-
štite. Zdrav sadni materijal, pregled biljaka i održavanje
higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti.
Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama
zaštite ima posebno mesto, naročito u godinama sa
kišnim periodima u toku cvetanja.
Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan, pepelnica,
uvenuće biljaka, trulež korena, trulež korenovog vrata
i stabla, antraknoza. Virusne bolesti jagode su takođe
od posebne važnosti, ali se ovaj problem u organskoj
proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim
materijalom.
Ljubičasta pegavost lista jagode
Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna
od destruktivnijih bolesti jagode, a naziv je dobila po
sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. Bolest na-
staje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja,
a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha, kišni periodi
i temperatura od 15-20°С. Patogen prezimljava na ugi-
nulom biljnom tkivu. Rizik od zaraze se povećava ako su
plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim
delovima biljke.
Siva plesan plodova
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim tere-
nima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka
posle padavina; redovno provetravanje plastenika kako
bi se smanjila relativna vlažnost vazduha; optimalna
rastojanja sadnje; uzgoj manje osetljivih sorti kao što
su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim pro-
blemima; pažljiva upotreba azota; suzbijanje korova u
međurednom prostoru; izbegavanje orošavanja biljaka
u periodu cvetanja i plodonošenja; zalivanje biljaka,
u jutarnjim časovima odmah nakon berbe, kako bi se
biljke brzo osušile od preterane vlažnosti; korišćenje
sistema kap po kap; uklanjanje i uništavanje plesnivih
plodova u toku berbe; čuvanje plodova, nakon berbe,
u hladnim uslovima, da ne bi došlo do pojave bolesti;
kosidba, uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća
nakon berbe; gajenje u plastenicima smanjuje rizik od
bolesti u kišnim uslovima, korišćenje specifičnih folija
sa antigljivičnim osobinama.
15

Nakon berbe, trulež se može javiti vrlo brzo i agresiv-
no i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta
može biti potpuna. U organskoj proizvodnji dozvoljena
je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj pa-
togene gljive. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans
(preparat BoniProtect forte). Natrijum bikarbonat me-
nja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka,
tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni.
Meteorološka stanica za prognozu bolesti
Primena biofungicida i drugih supstanci sa funfi-
cidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena
u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u or-
ganskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje
(“Službeni glasnik RS”, br. 48/11)
Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca
macularis, a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. Gljiva
prezimljava na biljkama jagode, a pogoduje joj suvo i
toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. Pored lišća
bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju, koji
postaju čvrsti, hrapavi i ne dozrevaju. Bolest se javlja
16
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja
starog ličća.
Plodovi sa simptomima pepelnice, čak i slabijim, nisu
pogodni za transport, brzo dehidriraju i lako propadaju.
Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na
napad bolesti. Većina sorti je relativno tolerantna na na-
pad bolesti na lišću, ali su posledice na plodovima najveće.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Dobra provetrenost biljaka, omogućena optimalnom
gustinom sadnje zavisno od sorte; jednoredna umesto
dvoredna sadnja; gajenje manje osetljivih sorti (Camridge
favorite, Emily, Florence) u područjima sa stalnom poja-
vom bolesti; pažljiva upotreba azota; košenje lišća nakon
berbe (uklanjanje lišća tek u proleće, ako je područje sa
niskim zimskim temperaturama); stalnorađajuće jagode
gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo pre-
nošenje bolesti.
Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium da-
hliae, a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa.
Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i
preko 15 godina. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina,
a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti
iz jednog zasada u drugi. Gljiva zaražava koren i širi se u
provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranji-
vih materija, što rezultira progresivnim sušenjem lišća i
uvenućem biljaka. Simptomi se pojavljuju krajem proleća,
a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi
sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima
kada je suša i visoke temperature. Simptomi su posebno
izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle pro-
mene temperature i vlažnosti zemljišta).
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Testiranje zemljišta na prisustvo gljive, prouzrokovača
bolesti, pre zasnivanja zasada; minimalni period od 3-4
godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu;
izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim bilj-
kama koje su domaćini istoj gljivi (malina, krompir, para-
dajz, paprika, lucerka); izbegavanje korišćenja osetljivih
sorti; pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka; korišćenje
samo sertifikovanog sadnog materijala; biofumigacija ze-
mljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu.
Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda
slačica, Brassica (juncea i napus). Nakon punog cvetanja
biljaka, odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase
po hektaru, biljke se malčiraju, a dobijena masa unosi
u zemljište freziranjem. Ako je zemljište suvo poželjno
je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. Iz glukozinolata
zafrezirane biljne mase, oslobađaju se izotiocijanati koji
dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih
gljiva i supresije nicanja korova.
Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora
fragariae var. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti
i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka.
Zbijena, hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti
i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. Spore gljive
prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta.
Gljiva je specifična za jagodu, a prenosi se sadnim ma-
terijalom, mehanizacijom i alatom. Napadnute biljke su
kržljave, a lišće poprima plavo-zelenu boju. Na korenu
se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom
preseku. Koren truli od vrha, a biljka gubi sposobnost
usvajanja mineralnih materija i vode. Zaraženi deo za-
sada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje
padavina.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala; izbe-
gavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu;
primena organske materije (kompost stajnjak, zeleniš-
no đubrenje) u cilju popravke drenaže; uzgoj biljaka na
uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi
se popravila aeracija zemljišta; održavati dobru mikro-
biološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva; ne koristiti
mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima;
izbegavati gajenje osetljivih sorti.
Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač
Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve-
nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu
i suše se. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati
verticilioznom uvenuću, ali se na preseku korenovog vrata
vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje.
Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine
korenovog vrata ostaje u zemlji. Sorte Tamela i Elsanta su
osetljive prema ovoj bolesti.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Korišćenje zdravog sadnog materijala; održavanje
zdravog zemljišta rotacijom useva; odabir povoljne lo-
kacije za zasad sa dobrom drenažom; izbegavati uzgoj
jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu, primenjivati
uzdignute redove; ne gajiti osetljive sorte; uklanjati i
uništavati obolele biljke čim se primete.
Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colleto-
trichum acutatum, a simptomi se manifestuju na
cvetovima, plodovima cvetnim drškama i živićima.
Simptomi bolesti su tamno braon, gotovo crne pro-
mene na plodovima, a u vlažnim uslovima masa ko-
nidija prekriva centar pega. Patogen se brzo širi u toku
zrenja, ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti
prinos. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti
mogu sasušiti i mumificirati. Promene se pojavljuju
i na cvetnim drškama i živićima. Glavni izvor zaraze
je sadni materijal. Spore se u zaraženom zasadu šire
vetrom, vodom, kišom, pticama, a patogen prezimljava
u biljnoj masi.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Zdrav, sertifikovan sadni materijal; zalivanje siste-
mom kap po kap, ne orošavanjem; dobra provetrenost
biljaka (ekspozicija, gustina sadnje, lokacija); uklanjanje
i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete; pažljiva
upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama
biljke su podložnije bolesti); nastiranje međurednog
prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem
posle kiše; uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova
čim se primete; uklanjanje lišća biljaka posle košenja u
jesen i održavanje dobre higijene u zasadu.
17

Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed, biljne vaši,
rilaš, pregljevi. Zasad treba pregledati redovno u sed-
mičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u
optimalno vreme. To je posebno važno u proizvodnji
jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina
menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha.
Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima
razvoja (odrasli insekt, jaja, larve) je važno i njihova
uloga se ne sme potceniti.
Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma
opasna štetočina jagode. Odrasli insekti su aktivni od
početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jago-
de, u toplijem delu dana. Ženka može oštetiti preko 30
cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Nakon polaganja
jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj
cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni
uslovi za razvoj buduće larve. Larve se pile iz jaja posle
7 dana. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća,
u zemljištu i okolnim šumama. Odrasli insekti se lako
prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice, a
oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgri-
zlina. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih
pupoljaka štete su najveće. Međutim u nekim godinama
na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima
efekat proređivanja.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma; uzgoj
sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka; uzgoj jagode
u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ra-
nijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine; podizanjem
cvetnih traka (koridora), omogućiti opstanak korisnih
vrsta.
Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se
primeniti insekticidi na bazi rotenona.
Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp.
fragariae) je veoma raširena štetočina, koja je retko pro-
blem u organskoj proizvodnji, ako se primene preven-
tivne mere. Pregljevi su 0,5 mm dužine tela, prezimlja-
18
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
vaju u korenovom vratu i stablu jagode, a odrasli u rano
proleće polažu jaja na mlado lišće. Brojnost pregljeva
najveća je u julu, a mlado lišće poprima maslinasto ze-
lenu boju, kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Biljke
zaostaju u porastu i eventualno propadaju. U jednogo-
dišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem
ako je sadni materijal zdrav. U Holandiji su izvedena
istraživanja potapanjem živića u toplu vodu, kako bi se
pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što
je posebno važno za proizvodnju živića po organskom
postupku.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nasta-
ju sa zaraženim sadnim materijalom); jednogodišnja
proizvodnja (kada je moguće); uklanjanje i uništavanje
zaraženih biljaka.
Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad
tarzonemida. Ako se u ishrani biljaka predozira azot
to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti
pregljeva.
Biološke mere zaštite
U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u za-
tvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti
jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris.
Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava
na biljkama jagode ali i na drugim vrstama, jer je veoma
polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). Odra-
sle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične
tamne pege na leđima. Odrasli su aktivni od kraja aprila
i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon
2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). Razvoj
pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih tem-
peratura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim
razvojnim stadijumima. Pri jakom napadu čitavo naličje
je prekriveno jedinkama i paučinom. Prvi simptomi su u
vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega, a nakon toga lišće
postepeno gubi hlorofil.

Pregljevi na jagodi
Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu
u kome je međuredni prostor prekriven malčom.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Zdrav sadni materijal; briga o korisnim vrstama for-
miranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih
vrsta; balansirana ishrana biljaka azotom, izbegavati
preteranu bujnost biljaka; favorizovanje jednogodišnje
proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad preglje-
va; košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije
odnosno berbe.
Biološke mere zaštite
U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom
prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus
persimilis) brzo daje dobre rezultate, uz uslov da je
temperatura vazduha iznad 18°С.
Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva
oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutraš-
njosti što predstavlja problem u suzbijanju, a posebno
je izražen pri gajenju jagode na foliji. Odrasli insekti
su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice, larve su
kremasto-žute boje sa braon glavom. Insekt prezimljava
u stadijumu larve u zemljištu, a u proleće se pojavljuje
odrasli insekt. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon
berbe, a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Larve se
hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta
jagode odnosno u korenov vrat. Larve se hrane u toku
jeseni i zime na korenu jagode. Odrasli insekti se hrane
na lišću, praveći okruglaste izgrizline obično na obodu
lista. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće
što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u
toku proleća i leta. Odrasli insekti ne lete.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Zdrav sadni materijal; postavljanje fizičkih prepreka,
ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti
fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje
insekata; zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi
se larve izložile nepovoljnim uslovima; u periodu jesen-
proleće pustiti živinu da se hrani u zasadu, takođe omo-
gućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim
rilašima; sistem jednogodišnjeg gajenja jagode preve-
nira štetnost rilaša; neke sorte kao što je Florence manje
su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine;
omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata
koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide)
ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta.
Biološke mere zaštite
U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se
primeniti entomopatogene nematode iz roda Heteror-
habditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu
larvi rilaša), na tržištu EU postoje gotovi preparati za
primenu. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja
i odrasle insekte, a takođe nemaju štetnih uticaja na
korisne insekte.
Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na
jagodi. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši
(Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis
forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krom-
pirova, pamukova vaš). Jagodina vaš je pored direktnih
šteta prenosilac virusa jagode, a ostale vrste pričinja-
vaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu,
medna rosa.
Jagodina vaš

Biljna vaš na listu jagode
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u
okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje
cvetaju u toku celog perioda vegetacije; pažljiva upo-
treba azota; kosidba lišća jagode u jesen kako bi se
elminisali prezimljujući stadijumi.
Osolika muva
Biološke mere zaštite
Primena predatorskih stenica, koje se hrane vašima
kao što su Orius vrste, u proizvodnji jagode u zatvore-
nom prostoru; Prilagođavanje staništa (usejavanjem
cvetnih koridora, sadnjom žbunastih biljaka, postav-
ljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj
korisnih insekata (bubamare, zlatokoka, stenice), koji
značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju.
Puževi predstavljaju problem, naročito na lakšim
zemljištima. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju,
ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što
su trčuljci (karabide), koje se hrane puževima. Puževi
20
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
polažu jaja krajem leta i u jesen, a ona se pile počet-
kom proleća. Obično imaju jednu generaciju, ali nekad
i više generacija godišnje. Karakteristična oštećenja su
okruglaste rupe na lišću. Oštećenja koja se javljaju na
plodovima ih čine neupotrebljivim, a predstavljaju i
otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko
zasada, pogodnih za skrivanje trčuljaka, ježeva i drugih
korisnih vrsta; u zasad je do perioda cvetanja, takođe
moguće pustiti i živinu, koja se hrani puževima; po-
stavljanje bakarne trake oko zasada, u dodiru sa kojom
nastaje strujni udar koji odbija puževe; obradom zemlji-
šta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim
uslovima.
Trčuljci - korisni insekt
Biološke mere zaštite
Određene nematode, koje parazitiraju puževe, na-
laze se u ponudi nekih kompanija (Koppert, Biobest);
posipanje oko zasada dijatomejske zemlje, koja je suva,
predstavlja prepreku za kretanje puževa; u hemijskom
suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji, dozvoljeno
je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. Bio-
loški metod suzbijanja puževa je posebno važan, jer
je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i
samog čoveka. Parazitske nematode Phasmarhabditis
hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih
izazivajući njihovo uginuće. Minimalna temperatura
zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da ze-
mljište bude vlažno.
Nematode su valjkasti, crvoliki organizmi, dužine
tela od 0,5 do 6 mm, nevidljivi golim okom, sa usnim
aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i
tako se hrane. Pored direktnih šteta, koje su posledica
ishrane, nematode su i prenosioci virusnih oboljenja
biljaka. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one
koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one
koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim
delovima biljaka. Pratylenchus penetrans je nematoda
koja napada koren biljaka jagode, a napadnute biljke
su kržljave sa promenama na korenu. Stabljična ne-
matoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće
jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Lišće
zaostaje u porastu, krto je, a biljke postaju žbunave.
Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i
bez biljke domaćina.
Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae)
se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Nematode
su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma
su brojne. Kada se list pogleda pod mikroskopom, vidi
se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna.
Napadnuto lišće se deformiše, a pri jakom napadu pro-
padaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće.
Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa bio-
cidnim delovanjem, koje bi se primenjivalo u suzbijanju
nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne
mere od suštinskog začaja.
Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i po-
znavanje istorije polja, kako se jagoda ne bi gajila na
zaraženom zemljištu, su najvažnije preventivne mere.
Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti
potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi
od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići.
Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje
biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezul-
tira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg
delovanja. Takođe, kao što je već ranije pomenuto,
postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i
fitoparazitne nematode.
Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih
(Prilog br. 2 priručnika), treba izbegavati, jer se kao
osnovni princip organske poljoprivrede navodi prime-
na svih raspoloživih preventivnih mera, pre upotrebe
biopesticida. Biopesticide treba upotrebljavati u op-
timalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke.
Upotreba nekih insekticida (piretrin, rotenon, spino-
zada i drugi) je dozvoljena, ali ima štetan efekat i na
većinu korisnih insekata, grinja i drugih organizama.
Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice, ali on ima
negativan uticaj na korisne grinje. Sve navedeno po-
tvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano.
Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bo-
lesti i štetočina zajedno. Zbog veće životne sposobno-
sti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode, čime
onemogućavaju njen normalan rast, razvoj i kasnije
plodonošenje.
Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma
teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju.
Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje
zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. Pri
primeni organskih materija kao malča, neophodno
je biti oprezan, jer ona predstavljaju odlično skloni-
šte za glodare, razne vrste puževa i druge štetočine.
Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sa-
svim zadovoljavajuće rezultate. Poželjno je koristiti
strugotinu od listopadnog drveća (hrast, bukva), jer
ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Strugotina od
četinara iz tog razloga nije poželjna.
Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je
korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske, koji
su odlična zamena za polietilenske folije. Ukoliko se
jagoda gaji u humidnijim rejonima, nije potrebno
postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od
trske.
21

Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekri-
vanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). Karton
je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj ko-
rova, vodopropusan je, zemljište ispod njega je rastresito
i dobro aerisano. Veoma dobro naleže na površinu i vetar
ga ne može odneti. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je
oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije).
Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje
korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pre-
grejane vodene pare. Vrela para se usmerava na korov
koji ubrzo uvene. Nedostatak ove metode je visoka cena
koštanja, tako da je ona nedostupna većini voćara.
Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Efikasnost
njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene
koncentracije. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline
iznosi oko 15%. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline
neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tre-
tiranje. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava
voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i
uginuće korova. Rastvoru se dodaje sapunica, kako bi se
što bolje zadržao na površini kutikule korova. Prilikom
tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da
sredstvo ne padne na lišće jagode, jer na nju ima isto
dejstvo kao i na korove.
7. Berba
Radi očuvanja svežine plodova, berbu jagoda treba
započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Tada su plodovi
još hladni i time duže održivi. Ubrane jagode moraju se što
pre odložiti na hladno, senovito mesto. Jagode se najčešće
beru ručno, uz veliko angažovanje radne snage, a u sluča-
jevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju.
Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u
kojima će biti i prodavane, dok se one za preradu stavljaju
u odvojene posude. Truli plodovi se moraju odstraniti sa
parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih
organizama.
22
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na
tržište. Ukoliko to nije moguće, potrebno ih je što pre
ohladiti na 50C. Ukoliko se jagode skladište na duže od
2 dana, temperatura čuvanja plodova treba da se kreće
od 0-20C, a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Kada
se obezbedi optimalna temperatura, čuvanje plodova
može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Po-
većanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuva-
nje plodova, ali često nije ekonomski isplativo i drastično
smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Po završetku
perioda skladištenja, da bi se izbegla kondenzacija vode
na plodovima, temperaturu treba postepeno podizati za
po 50C, do postizanja spoljašnje temperature.
Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organ-
ske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i
29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik
RS”, br.30/10):
Član 28
Sertifikovani organski proizvodi skladište se u po-
sebnim prostorijama skladišta.
Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i
obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta
sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje, u poseb-
nom delu koji je obeležen. Ministar bliže propisuje način
skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. ovog člana.
Član 29
Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno
od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Ako su
sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi
mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvenci-
onalne proizvodnje.
Ministar bliže propisuje način prevoza organskih
proizvoda.
8. Ekonomski pokazatelji
Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje
tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu.
U svetu je prisutno više načina za prodaju, kojima se proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj
farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilago- proizvodnji. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode,
đavaju. Dobar deo organskog voća prodaje se u super- odnosi se na berbu, pakovanje, skladištenje i prodaju.
marketima (u državama EU i preko 40%), dok je drugi Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. Anali-
vid direktna prodaja. Supermarketi pružaju mogućnost za prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli
prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva, kao i 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4.200 EUR.
prodaju velikih količina. Međutim, ovakva prodaja po- Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u
drazumeva i jaku konkurenciju. kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa
Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi, koja je u plodnosti zemljišta.
ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u
sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje organskoj proizvodnji*
farme. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena
Iznos
(izbegavaju se posrednici), manji troškovi (prevoz) i ko- Pokazatelj
(u EUR)
munikacija i povratne informacije od kupaca. Nedostaci
ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme, lične veštine, Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom
12.000
mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova za zalivanje)
propadne ako tražnja nije redovna. Amortizacija (1/3) 4.000
Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva Prinos (kg/ha) 16.000
se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji Cena po 1 kg 0,7
se ostvare. Prvi korak u ostvarivanju cilja, odnosno za- Godišnji bruto prihod 11.200
rade, jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih
Godišnji troškovi proizvodnje 3.000
mogućnosti tržišta, odnosno plasmana. Supermarketi
Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje
zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u 7.000
+ amortizacija)
što dužem periodu godine. Direktna prodaja postavlja
pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i Zarada po 1 ha jagode 4.200
pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače Zarada po 1 kg jagode 0,26
koji imaju manje površine. Prerada je takođe oblast u
kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem, a *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju
posebno jagodastim (sokovi, jogurt, i hrana za bebe). su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević,
U proizvodnji jagode na otvorenom, postižu se pri- 2010. god.
nosi od oko 16 t/ha, zavisno od faktora godine, klime Period konverzije u kom se prelazi iz konvencio-
i sorte. Ako je prosečno oko 80% prva klasa, na tržištu nalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan
će se dobiti oko 11.200 EUR, a godišnja zarada će biti pad prihoda. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije
4.200 EUR (tabela). (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede, tr-
Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji govine, šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. god, za
slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od siste- voćarsku prizvodnju iznose 64.800 din po hekatru. Za
ma gajenja, gustine sadnje, vrste malča. Ako se anali- proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proi-
ziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske zvod podsticaj iznosi 54.000 din. po hektaru.

23
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

9. Prilozi
Prilog broj 1
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o
kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.48/11)

Naziv Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Stajsko đubrivo
Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko
đubrivo
Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo
Tečni životinjski ekskrementi
Kompostirani ili fermentisani
otpaci sa gazdinstva
Treset
Ostaci posle proizvodnje pečuraka
Izmet glista (vermikompost) i insekata
Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija
Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog
materijala (prostirka za životinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog
razblaživanja
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je
podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji
biogasa.
Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva
Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima saku-
pljana, uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7;
bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; živa: 0,4; hrom (ukupni): 70;
hrom (VI): 0
Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo, cvećarstvo, gajenje
drveća i rasadnici)
Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravil-
nikom
Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili
podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

24
Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla:
Krvno brašno
Brašno od kopita
Brašno od rogova
Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno
Riblje brašno Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma
Mesno brašno (VI): 0
Brašno od perja, dlaka i „chiquette”
Vuna
Krzno
Dlaka
Mlečni proizvodi
Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za
Npr. uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad
đubrenje
Ako su direktno dobijeni:
1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlev-
Morske trave i proizvodi od morskih trava enje;
2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;
3) fermentacijom;
Strugotina ili drveni otpaci Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja
Kompostirana kora drveta Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja
Drveni pepeo Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja
Meki mleveni sirovi fosfat Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205
Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205
Aluminijum-kalcijum fosfat
Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7,5)
Bazična šljaka Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.
Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3.
Sirova kalijumova so ili kainit
Uredbe 2003/2003.
Kalijum-sulfat, sa mogućim sadržajem magne- Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji
zijumovih soli takođe, po mogućnosti, sadrži magnezijumove soli
Ostaci žitarica u proizvodnji
Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa
alkohola i ekstrakt takvih
amonijakom su isključeni.
ostataka
Kalcijum - karbonat
(kreda, lapor, krečnjak, bretonski ameliorant- Samo prirodnog porekla
maerl, fosfatna kreda)

25
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Magnezijum i kalcijum karbonat Samo prirodnog porekla

Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krečnjak
Magnezijum-sulfat (kiezerit) Samo prirodnog porekla
Rastvor kalcijum-hlorida Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrđivanja deficita kalcijuma
Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla
Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe
Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći
Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli
u planinama
Elementarni sumpor Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003
Neorganski mikronutrijenti navedeni u
Elementi u tragovima
delu E Priloga I Uredbe 2003/2003
Natrijum-hlorid Isključivo kamena so iz rudnika
Kameno brašno i glina
Prilog broj 2
Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u
organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.48/11)
1. Supstance biljnog i životinjskog porekla
Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Insekticid
Pčelinji vosak Sredstvo pri rezidbi
Želatin Insekticid
Atraktant, isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa
Hidrolizovani proteini
drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste
Lecitin Fungicid
Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora) Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja
Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid
Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Insekticid, repelent
Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i
Insekticid
Terphrosia spp.
2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

26
3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Insekticid
Spinozad Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne paraz-
itoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Diamonijum - fosfat Atraktant, samo u klopkama
Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja, samo u klopkama i
Feromoni
raspršivačima
Piretroidi (samo deltametrin ili lambda Insekticid, samo u klopkama sa specifičnim atraktantima, samo protiv Bactroc-
cihalotrin) era oleae i Ceratitis capitata

5. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fero (III) ortofosfat Moluskocid (protiv puževa)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fungicid
Do 6 kg bakra po ha godišnje.
Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od
Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida
prethodnog stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra
(trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-
od 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina
oktanoata
koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda, uključujući spome-
nutu godinu i četiri
prethodno godine, ne prelazi 6 kg
Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod
arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju
Etilen
prouzrokuje voćna muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira kli-
janje krompira i luka
Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) Insekticid

27
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat)

Sprečavanje zrenja banana
(Kalinit)
Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Fungicid, insekticid, akaricid
Parafinska ulja Insekticid, akaricid
Insekticid, fungicid
Mineralna ulja Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva
(banana)
Fungicid, baktericid
Kalijum permanganat
Samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze
Kvarcni pesak Repelent
Sumpor Fungicid, akaricid, repelent

7. Ostale supstance

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fungicid
Kalcijum hidroksid
Samo za stabla voćaka, uključujući i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena
Kalijum bikarbonat Fungicid

10. Literatura
Biologischer Erberrenanbau, Fibl, Merkblatt, Januar 2001.
Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. Based on a document produced by the Henry
Doubleday research association in association with FiBL. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2.
Guerena, M., Born, H. (2007): Strawberries – Organic Production, ATTRA. NCAT Agriculture.
Guide for Organic Strawberries, Cornel Unversity Coorporate Extension, New York State Integrated Pest Management Program, USA.
Power Point Prezentacija, 2010.
Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G and Meister, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing.
Milenković, S. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Jugoslovensko voćarstvo, 97-98, 73-76.
Milenković, S., Stanisavljević, M., Cerović, R. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell
(Homoptera, Aphididae). Jugoslovensko voćarstvo, 121-122, 9-15.
Nikolić, M. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. Naučno voćarsko društvo Srbije, Čačak.
Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11).
Poljoprivredni list, specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“.
Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID.
Sample Costs to Produce Organic Strawberries, University of California Cooperative Extension, 2006
Waltl, K. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“, Landwirtschaftskammer Steiermark.
Waltl, K. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. Landwirtschaftskammer Steiermark.
Weber, C. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID.
Weidmann, G., Schmid, A., Ruegg, J. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. FiBL/OACC.
Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010)
NACIONALNA ASOCIJACIJA
“SERBIA ORGANICA”

Molerova 29/a
11000 Beograd
Tel: 065 855 68 68
Predsednik:
Nada Mišković
E-Mail:
office@serbiaorganica.org

GIZ/ACCESS

Kancelarija u Beogradu Kancelarija u Novom Sadu

Makenzijeva 24/5 Narodnog fronta 23d
11000 Beograd 21000 Novi Sad
Tel: + 381 11 24 00 371 Tel: +381 21 472 19 20
Fax:+ 381 11 24 00 370 Fax: +381 21 472 19 21
Vođa programa: Menadžeri projekta:
Tobias Stolz Emilija Stefanović, Marija Kalentić
E-Mail: E-Mail:
tobias.stolz@giz.de emilija.stefanovic@giz.de, marija.kalentic@giz.de