Dekontaminacija vrelim gasom

Opis metode

Zemljište se zagreva na temperaturu do 260 °C u odredjenom vremenskom

periodu, a efluent iz materijala se nakon toga sagoreva u cilju razgradnje isparljivih
kontaminenata. Primena ove metode omogućava naknadnu primenu ili odlaganje
preostalog materijala.
Dekontaminacija vrelim gasom se takodje može koristiti za uklanjanje eksploziva
iz gradjevinskih ili metalnih struktura. Metoda podrazumeva zaptivanje i izolovanje
strukture, zagrevanje vrelim gasom do 260 °C u toku definisanog vremenskog perioda,
isparavanje eksplozivnih jedinjenja i njihovo spaljivanje. Uslovi izvodjenja procesa su
specifični za svaku lokaciju, a kontaminenti se potpuno unuštavaju.
Slika 21. Metoda zagrevanja vrelim gasom

Mogućnost primene

Proces se može koristiti za dekontaminaciju procesne opreme koja će se ponovo

koristiti, zatim eksplozivnih predmeta kao što su mine i granate nakon uklanjanja
eksploziva ili otpadnog materijala zagadjenog eksplozivima. Isto tako, može se koristiti i
kada su u pitanju zgrade ili strukture vezane za fabrike municije, oružja i skladišta
pirotehničkih materijala i eksploziva.

Ograničenja

 Troškovi metode su viši nego u slučaju otvorenog sagorevanja.

 Mogućnost eksplozija mina i granata iz kojih nije propisno uklonjen
eksploziv.
 Brzina dekontaminacije je mnogo manja nego u slučaju otvorenog
sagorevanja.

Potrebni podaci

Podaci kojima je potrebno raspolagati prilikom procene pogodnosi metode za

upotrebu u odredjenom slučaju su vrsta prisutnih eksploziva i njihova težina.
Performanse

Predmeti koji su bili izloženi dekntaminaciji u periodu od 6 časova su se pokazali

neškodljivim. Stepen unuštenja TNT-a koji se može postići je 99.99%.

Troškovi

Troškovi metode variraju u zavisnosti od veličine i oblika opreme koja zahteva

dekontaminaciju i od materijala, temperature i potrebnog vremena zadržavanja da bi se
proces izveo.

Spaljivanje

Opis metode

Otpadni materijal se zagrava na temperaturu od 870 do 1200°C pri čmu se

halogenovana i druga organska jedinjenja isparavaju i sagorevaju u prisustvu kiseonika.
^esto se u procesu koriste i dopunska goriva za iniciranje i održavanje sagorevanja.
Efikasnost uništavanja i sagorevanja dostiže i 99.99%. Otpadni gasovi i ostaci
sagorevanja se moraju naknadno obradjivati.

Sagorevanje u cirkulacionom sloju

Pomoću vazduha velike brzine u cirkulacionom sloju se stvara visoko turbulentna

zonu sagorevanja. Proces se odvija na nižoj temperaturi nego konvencinalni procesi
sagorevanja, a visoka turbulencija u procesu stvara uniformnu temperaturu oko komore
za sagorevanje i vrelog ciklona. Efikasno mešanje koje se postiže u ovom procesu kao i
niske temperature sagorevanja snižavaju operativne troškove i potencijalnu emisiju
gasova kao što su azotovi oksidi i ugljen monoksid.

Fluidizovani sloj

Cirkulacioni fluidizovani sloj se stvara pomoću vazduha velike brzine u kojem se

suspenduju čestice otpada. Proces se odvija na temperaturi od 870 °C .
Postoje i procesi koji su još uvek u fazi eksperimenta koji koriste električni otpor
za zagrevanje ili radiantne U-cevi, i rade na temperaturi od 870 °C .

Infracrveno spaljivanje

Otpad se do temperature sagorevanja zagreva pomoću električnih silikonkarbidnih

šipki smeštenih iznad trake u komori u koju se otpad uvodi i izlaže infracrvenoj
radijantnoj toploti. Ostaci sagorevanja se spaljuju.
 Rotaciona peć je neznatno nakrivljen rotirajući cilindar koji služi kao komora sa
sagorevanje i radi na temperaturama do 980 °C. Spaljivanje otpadnih gasova zahteva
prethodno uklanjanje čestica i neutralizaciju kao i uklanjanje kiselih gasova. Filteri,
venturi skruber i vlažna elektrostatička precipitacija uklanjaju čestice, a skruberi sa
zaptvinim slojem i sušnice sa raspršivanjem uklanjaju kisele gasove.

Slika 22. Metoda spaljivanja

Mogućnost primene

Tehnologija spaljivanja se koristi za remedijaciju zemljišta zagadjenog

eksplozivima, hlorovanim ugljovodonicima, PCB i dioksinima.

Ograničenja

 Spaljivanje PCB-a i dioksina je dozvoljeno jedino van lokacije.

 Posebni zahtevi u pogledu količine napojne smeše kao i rukovanja
materijalom.
 Teški metali mogu stvoriti pepeo koji se taloži na dnu i koji je potrebno
stabilizovati.
 U slučaju prisustva isparljivih teških metala kao što je olovo, kadmijum, živa i
arsen, potrebna je instalacija sistema za čišćenje gasova.
 Metali mogu formirati još isparljivija i toksičnija jedinjenja.
  Natrijum i kalijum formiraju pepeo koji može sa opekom formirati lepljivu
smesu neprijatnog mirisa.

Potrebni podaci

Pored identifikacije vrste kontaminenata i njihove koncentracije, potrebno je

poznavati i sadržaj vlage, temeraturu topljenja zemljišta i vrednost toplotne moći
zemljišta. Potrebna je i detaljna analiza kojomće se utvrditi unos prašine radi konstrukcije
opreme za kontrolu zagadjenja vazduha.

Performanse

Kada se spaljivanje izvodi van lokacije, potrebno je uzeti u obzir i rizik od

transporta štetnog materijala.
Komercijalne jedinice su rotacione peći velikih kapaciteta, opremljene sa
uredjajima za naknadno sagorevanja i sofistiiranim sistemom za kontrolu zagadjenja
vazduha.

Troškovi

Troškovi procesa koji se izvodi van lokacije su od 200$ do 1000$ po toni.

Korišćenje mobilnih jedinica koje mogu da rade na licu mestaće sniziti troškove
transporta tako da se troškovi za uklanjanje PCB-ova i dioksina kreću od 1500$ do 6000$
po toni.

Otvoreni plamen/otvorena detonacija

Opis metode

Cilj procesa je uništavanje zastarele ili neispravne municije i energetskog

materijala. U slučaju otvorenog plamena, proces se vrši autosagorevanjem koje je
inicirano spoljašnjim izvorom kao što je plamen, toplota ili detonacioni talas. Kada je u
pitanju otvorena detonacija, eksplozivi i municija se uništavaju detonacijom koja se
inicira eksplozijom energetskog punjenja.
Da bi se minimizovala emisija u okolinu, koriste se posude za eksploziju koje
mogu biti prekrivene zemljom.
Okolina u kojoj se izvode ove operacije mora biti u mogućnosti da izdrži
iznenadne detonacije sem ako se ne ustanovi da materije mogu normalno sagorevati bez
detonacije.
 Inicijacija se može izvršiti električnim putem ili sistemom za paljenje s tim što je
električno iniciranje povoljnije zbog mogućnosti bolje kontrole vremena trajanja
iniciranja. U nekim slučajevima za inicijaciju može biti korišćena otpadna (*energetics)
ili isušeni aktivni ugalj iz obrade roza/crvene vode.

Slika 23. Metoda otvorenog plamema

Mogućnost primene

Tehnologija se primenjuje za uništavanje suvišne ili zastarele municije,

energetskog materijala.

Ograničenja

 Potrebno je održavati definisano rastojanje što podrazumeva značajanu

veličinu prostora.
 Proces se neće moći izvoditi u oblastima sa ograničenjima emisije.
 Proces se nikada ne izvodi ako je u toku nevreme.

Potrebni podaci

Podaci potrebni da bi se procenila mogućnost upotrebe metode otvorenog

plamena/otvorene detonacije obuhvataju plan lokacije na kojoj se planira izodjenje koji
pokazuje i mogućnost iskorišćenja okolnog zemljišta kao i sigurnosnu zonu i podatke
vezane za emisiju na datom geografskom području na komeće se izvoditi proces.
 Piroliza

Opis metode

Piroliza je proces hemijske razgradnje organskih materijala, izazvan zagrevanjem

u odsustvu kiseonika. Pošto nije moguće postići uslove u kojimaće kiseonik biti potpuno
odsutan, javiće se i reakcije oksidacije, a ako su prisutne i ispraljive ili semi isparljive
komponente, doćiće i do termičke desorpcije.
[tetne organske materije se procesom pirolize prevode u gasove, nešto tečnosti i
čvrste ostatke, odnosno koks. Pirolizom nastaju sagorivi gasovi kao što su
uljenmonoksid, vodonik i metan i drugi ugljovodonici. Reakcije pirolize se odvijaju pod
pritiskom i temeraturom iznad 430 °C. Gasovi nastali u toku procesa se moraju naknadno
obraditi što se može izvesti ili u komorama za sekundarno sagorevanje, paljenjem ili
parcijalnom kondenzacijom. Potrebni su i uredjaji za odstranjivanje čvrstih čestica kao
što su filteri ili skruberi.
U procesu se koriste konvencionalni uredjaji za termičke metode obrade kao što
su rotacione peći i peći sa fluidizovanim slojem. Uredjaji su slični onima koji se koriste
za proces spaljivanja ali rade na nižoj temperaturi i sa manjom količinom vazduha.

Slika 24. Metode pirolize

Mogućnost primene

Metoda je namenjena za uklanjanje semi isparljivih organskih jedinjenja i

pesticida. Može se koristiti i za separaciju organskih jedinjenja od rafinerijskog otpada,
otpada od tera kamenog uglja, materija za obradu drveta, zatim se može primenjivati i na
zemljišta zagadjena kreozotom, ugljovodonicima, radioaktivnim otpadom, otpadom iz
procesa proizvodnje sintetičke gume i boja.
 Piroliza se generalno može koristiti u slučaju organskih jedinjenja koja podležu
krekovanju ili hemijskoj dekompoziciji u prisustvu toplote. Proces pirolize se ne može
primenjivati na uništavanje ili fizičku separaciju neorganskih jedinjenja iz zagadjenog
medijuma. Isparljivi metali se eventualno mogu ukloniti ali ne i uništiti.

Ograničenja

 Zahtevi za posebnim rukovanjem materijalnom i za odredjenom količinom

materije koja ulazi u proces.
 Potrebno je isušivanje zemljišta.
 Visoko abrazivne materije.
 Visok sadržaj vlage.
 Materijal koji sadrži teške metale.

Performanse

Postoje ograničeni podaci o pirolitičkoj obradi zemljišta zagadjenog PCB

jedinjenja, dioksinima i drugim organskim jedinjenjima, medjutim, oni nisu u potpunosti
provereni.

Troškovi

Ukupni troškovi za remedijaciju oko 20.000 zagadjenog medija se procenjuju na

300$ po toni.

Termička desorpcija

Opis metode

Termička desorpcija predstavlja proces fizičke separacije ali ne i uništavanja

organskih jedinjenja. Otpad se zagreva da bi voda i kontaminenti isparili i nakon toga
transportovali vakuumom ili nosećim gasom u sistem za obradu gasa. Temperatura i
vreme zadržavanja su tako podešeni da se vrši samo isparavnaje ali ne i oksidacija.
Najčešće korišćeni sistemi su rotaciona sušnica i termički pužasti transporteri.
Rotaciona sušnica je horizontalni cilindar koji se može izlagati plamenu direktno ili
indirektno. U slučaju termičkih pužastih transportera za transport se koriste vijčana
pogretna traka ili šuplja traka. Vrelo ulje ili para cirkulišu kroz šuplju traku i na taj način
zagrevaju materijal. Otpadni gasovi iz proces se moraju naknadno obradjivati. Čestice se
uklanjaju filterima ili skruberima, a kontaminenti se prvo kondenzuju, zatim adsorbuju
aktivnim ugljem ili uništavaju u komori za sekundarno sagorevanje ili u katalitičkom
oksidatoru.
1. Direktno paljenje- plamen se nalazi direktno na površini zagadjenog materijala, a cilj
je da se desorbuju kontaminenti iz zemljišta a nekiće se i termički oksidovati.
2. Indirektno paljenje- rotaciona sušnica zagreva vazdušnu struju koja direktnim
kontaktom desorbuje vodu i organske kontaminente iz zemljišta.
3. Indirektno zagrevanje- Rotaciona sušnica se zagreva spolja i isparava vodu i organske
materije iz zagadjenog materijala koje se odnose nosećim gasom na dalju obradu.
Na osnovu temperatura koje se koriste, procesi termičke desorpcije se mogu
podeliti u dve grupe: Termička desorpcija na visokoj temperi i termička desorpcija na
niskoj temperaturi.

Termička desorpcija na visokoj temperaturi

Otpad se zagreva na 320 do 560 °C . Proces se koristi u kombinaciji sa procesom

spaljivanja, očvrćavanja/stabilizacije ili dehlorovanja, u zavisnosti od specifičnosti
lokacije. Pokazalo se da se ovim procesom koncentracija kontaminenata može sniziti
ispod 5 mg/kg.

Slika 25. Termička desorpcija na visokoj temperaturi

Termička desorpcija na niskoj temperaturi

Temperature se kreću od 90 do 320°C. Proces se pokazao kao uspešan u slučaju

zagadjenja naftnim ugljovodonicima u svim tipovima zemljišta. Efikasnost destrukcije je
95%. Dekontaminirano zemljište zadržava svoje fizičke osobine i ako nisu korišćene
temperature blizu 320 °C, organske komponente u zemljištu neće biti oštećene što
ostavlja mogućnost za buduću biološku aktivnost zemljišta.
Slika 26. Termička desorpcija na niskoj temperaturi

Mogućnost primene

Ciljna grupa kontaminenata metode desorpcije na niskoj temperaturi su

nehalogenovana isparljiva organska jedinjenja i goriva mada se može primenjivati i u
slučaju semi isparljivih organskih jedinjenja ali sa smanjenom efikasnošću.
Metoda desorpcije na visokoj temperaturi se primenjuje na semi isparljiva
organska jedinjenja, policiklična aromatična jedinjenja, PCB-ove i pesticide, ali se i
isparljiva organska jedinjenja i goriva mogu tretirati, mada uz veće troškove. Mogu se
uklanjati i isparljivi metali, mada prisustvo hlora ometa isparavanje nekih od njih. Proces
se može primenjivati u cilju separcije organskih jedinjenja od rafinerijskog otpada,
otpada tera kamenog uglja, materija za obradu drveta, zemljišta zagadjenog kreozotom,
ugljovodonicima, radioaktivnim i otpadom iz procesa proizvodnje sintetičke gume
pesticida i boja.

Ograničenja

 Zahtevi za posebnim rukovanjem materijalnom i za odredjenom količinom

materije koja ulazi u proces.
 Potrebno je isušivanje zemljišta.
 Visoko abrazivne materije.
 Materijal koji sadrži teške metale.
 Visok sadržaj gline, humusa i mulja.
Potrebni podaci

Osim utvrdjivanja vrste i koncentracije kontaminenata, potrebno je poznavati i

sadržaj vlage i tačku ključanja jedinjenja koja je potrebno ukloniti, zatim, potrebno je
izvršiti testove kojiće utvrditi efikasnost metode u uklanjajnu različitih kontaminenata na
različitim temperaturama i vremenima reagovanja. Potrebna je i analiza prosejavanjem da
bi se utvrdila količina prašine koja ulazi u sistem i u skladu sa tim predvideo
odgovarajući sistem za kontrolu zagadjenja vazduha.

Performanse

Brzine prolaza zemljišta kroz procesnu jedinicu su obično od 15 do 20 tona na čas

za peskovito zemljište i manje od 7 tona na čas za glinovito zemljište. Vreme potrebno za
okončanje čišćenja desorpcijom na visokoj temeraturi za lokaciju koja obuhvata oko
20.000 tona je nešto preko četiri meseca.

Troškovi

Troškovi uklanjanja naftnih ugljovodonika su obično oko 40$ do 300$ po toni. Od

toga, 15$ do 30$ su operativni troškovi, a 3$ do 5$ po toni su troškovi transporta i
instalacije jedinice. Iskopavanje i zamena zemljišta košta oko 5$ do 10$ po toni.