Priručnik 1

Vodič za Organsku Proizvodnju

Maline
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
634.711 : 631.147 (035)

MИЛЕНКОВИЋ, Слободан

Vodič za organsku proizvodnju maline / Slobodan Milenković,

Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd :
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit
GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 32 str. : ilustr. ; 21cm

Tiraž 250. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87737-45-7
1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија
a) Малина - Органска производња - Приручници
COBISS.SR-ID 268241415
 VODIČ
ZA
ORGANSKU
PROIZVODNJU
MALINE

Sadržaj
1. Uvod 3
2. Preduslovi 3
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 3
2.2. Osobine zemljišta 3
2.3. Karakteristike klime 4
3. Izbor lokacije 4
3.1. Kako izabrati zemljište 4
Objavljeno od strane:
Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” 4. Sadni materijal 5
4.1. Sortiment 5
Uz podršku:
5. Agro-tehničke mere 8
Deutsche Gesellschaft für 5.1. Plodosmena 8
Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH 5.2. Održavanje zemljišta 8
Economic Development Program ACCESS 5.3. Sistem gajenja 10
5.4. Ishrana 12
Autori: 5.5. Navodnjavanje 17
Prof. dr Slobodan Milenković
Marija Kalentić, GIZ Beograd 6. Bolesti, štetočine, korovi 17
Emilija Stefanović, GIZ Beograd 6.1. Mere integralne zaštite biljaka 23
Anica Milenković, konsultant
7. Berba 26
Štampa:
Zemunplast, Zemun
8. Ekonomski pokazatelji 27
9. Prilozi 28
10. Literatura 32

1
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

2
1. Uvod preko prisustva zona cvetajućih biljaka spontane flore,
tzv. „kompenzacionih“ neobrađenih površina (5-7%
Organska poljoprivreda je sistem ekološkog upravlja- od ukupne površine gazdinstva), mesta za skrivanje,
nja poljoprivredom, koji promoviše i unapređuje biodi- ishranu i razmnožavanje korisnih organizama (ptica,
verzitet (raznovrsnost, bogatstvo vrsta živih bića), kruže- neotrovnih zmija, ježeva, korisnih insekata).
nje materije i biološku aktivnost zemljišta. Zasnovan je
na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa
farme i na proizvodnoj praksi koja uspostavlja, održava i
unapređuje ekološku ravnotežu. Pravila organske poljo-
privrede su definisana u Zakonu o organskoj proizvodnji
Republike Srbije i standardima i propisima EU i drugih
zemalja.
Proizvodnja maline u Srbiji ostvaruje se uglavnom u
centralnom i zapadnom delu zemlje, a ukupna proizvod-
nja kreće se, zavisno od godine između 40 i 75.000 tona.
Na osnovu raspoloživih podataka može se proceniti da Koridor biljaka u cvetanju – hrana za korisne insekte
se godišnje iz Srbije izveze do 1500 tona organske ma- Lokacije koje su osunčane, sa čestim blagim struja-
line što čini do 2% od ukupne proizvodnje. Prvi zasadi njem vazduha, zaštićene od jakih vetrova i kasnih pro-
maline zasnovani po metodama organske proizvodnje lećnih mrazeva su najpogodnije za sve vrste jagoda-
registrovani su u Srbiji 1999. godine. Program organ- stih voćaka. Redovi zasada treba da budu postavljeni u
ske proizvodnje je veoma blizak tradicionalnom načinu pravcu sever-jug zbog optimalnog korišćenja sunčeve
proizvodnje po inputima, ali postoje i značajne razlike svetlosti, kao i da što više prate pravac dominantnih
pre svega u sistemu kontrole procesa. Samo proizvod vetrova da bi se ubrzalo sušenje biljaka posle kiše ili
kontrolisan i sertifikovan od strane ovlašćene kontrolne rose, i sprečio nastanak infekcije patogenima.
organizacije može se staviti u promet sa oznakom »or-
ganski proizvod«.
Za ovaj program koji je veoma blizak tradicionalnom
načinu proizvodnje izuzetno je značajno odabrati pogod-
no područje (brdsko-planinsko), savesne proizvođače koji
razumeju i žele da sarađuju na ovom projektu. Takođe je
veoma značajno izgraditi kvalitetan sistem interne kon-
trole koji će pratiti, usmeravati i obrazovati proizvođače.

2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema
Ekološki principi organske proizvodnje moraju biti i
vizuelno prepoznatljivi na i oko farme odnosno zasada,
Biološka raznovrsnost
2.2. Osobine zemljišta
Pogodna su srednje teška do laka zemljišta, pro-
pustljiva sa sadržajem organske materije preko 3%.

3

Zemljišta sa dobrom drenažom su poželjan uslov jer na
zbijenim zemljištima dolazi do zabarivanja što pred-
stavlja povoljnije uslove za razvoj nekih bolesti kao
što je trulež korena. Zbijena zemljišta takođe imaju i
lošu strukturu koja remeti mikrobiološku aktivnost
što dovodi do slabijeg usvajanja hraniva. U tom smi-
slu za dobru procenu zemljišta potrebno je u zimskom
periodu ili u rano proleće iskopati profil od bar 40 cm.
Dodavanje organske materije i gajenje na uzdignutim
redovima doprinosi prevazilaženju problema vezanih
za teška zemljišta.
2.3. Karakteristike klime
U područjima pored reka, depresijama, niske zim-
ske temperature uz strujanje hladnog i suvog vazduha
mogu dovesti do oštećenja izdanaka maline koja se
ponekad pogrešno tumače kao posledica napada pro-
uzrokovača bolesti. Odsustvo kretanja pupoljaka na
izdanku (ceo izdanak, deo izdanka, pojedini pupoljci)
je tipičan simptom uz promene boje oštećenog dela iz-
danka. Izdanci koji imaju manji presek (tanki) i izdanci
koji su napadnuti bolestima su posebno osetljivi na
oštećenja od zimskih mrazeva.
Prevencija: Sprovoditi mere nege i zaštite u cilju spre-
čavanja pojave bolesti izdanaka. Podizanje zasada izvršiti
na ogovarajućoj lokaciji na kojoj je manja verovatnoća
pojave niskih zimskih temperatura i mrazeva. Pre zim-
skog perioda izvršiti izbor izdanaka srednje razvijenosti i
bujnosti, odstraniti tanke izdanke, kao i bujne jer su zbog
pucanja kore osetljiviji na napad malinine muve galice.
3. Izbor lokacije
Lokacije na kojima su prethodno gajene druge voć-
ne vrste (breskve, jabuke, vinova loza), loš su izbor za
gajenje jagodastog voća zbog potencijalnih problema
sa prouzrokovačem raka korena (Agrobacterium tu-
mefaciens). Takođe su nepovoljne lokacije na kojima
4
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE
su gajene: paprika, paradajz, krompir, plavi paradajz,
duvan i lucerka, jer su te biljke domaćini gljive Ver-
ticillium albo atrum koja je prouzrokovač zelenog
uvenuća. Prisustvo divljih vrsta jagodastog voća u bli-
zini zasada treba svesti na minimum da bi se smanjio
infekcioni potencijal bolesti i smanjila brojnost šteto-
čina.
Povoljna lokacija organskog zasada
3.1. Kako izabrati zemljište
Pravilan izbor zemljišta za malinjak je veoma
značajan jer malina stvara snažan, ali plitak korenov
sistem i veliki broj izdanaka.
Najbolja zemljišta za podizanje malinjaka su gaj-
njače, blago opodzoljene gajnjače, deluvijalna zemlji-
šta, rečni nanosi (aluvijumi) kao i smeđa slabo kisela
zemljišta. U Tabeli 1 su date poželjne osobine zemljišta
za gajenje maline.
Treba izbegavati zemljišta
koja su plitka, teška, zbijena,
zabarena i glinovita, krečna
i suva, kao i zemljišta sa vi-
sokim nivoom podzemnih
voda jer na takvim zemljišti-
ma malina slabo raste dajući
mali broj slabih izdanaka.
Zemljište mora biti slobodno
od štetnih nematoda.
Tabela 1. Poželjne karakteristike zemljišta za gajenje maline
Karakteristika Vrednost
Dubina zemljišta 40–70 cm
Sastav zemljišta Umereno hladna, srednje teška i propusna zemljišta sa brzim oticanjem površinske vode
pH zemljišta (kiselost) između 5 i 6
P2 O5 (Fosfor) 8–10 mg na 100 g vazdušno suve zemlje
K2O (Kalijum) 18–20 mg na 100 g vazdušno suve zemlje
Humus (organska materija) Preko 3%, optimalno 5%

4. Sadni materijal zaraženih i kontrole zdravstvenog stanja malinjaka

Za zasnivanje zasada maline koristi se sadni mate-
rijal koji je proizveden metodama organske proizvod-
nje. U toku proizvodnje sadnica u rastilima u zaštiti od
prouzrokovača bolesti i štetočina mogu se koristiti samo
sredstva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.
Sadnice maline sa dobro razvijenim korenom
U periodu do 2005. god malina je razmnožavana
uglavnom sadnim materijalom koji je dobijan iz pro-
izvodnih zasada. Uprkos činjenicama da su tako šire-
ni dobri klonovi čije su pozitivne osobine prepoznate
i da je cena ovakvih sadnica bila niska, ovakav način
nekontrolisanog umnožavanja doveo je do širenja ne-
kih vrlo destruktivnih bolesti kao što je trulež korena
maline što je dovelo da sušenja mnogih zasada. Mere
Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vo-
doprivrede doprinele su da dođe đee do zasnivanja matič-
nih zasada sa sertifikovanim materijalom, uništavanja
čime su presečeni lanci širenja zaraze i stanje se po-
pravilo i stabilizovalo.
4.1. Sortiment
Sorta Willamette dominira u strukturi sortimenta
maline u Srbiji (preko 90 %). Poslednjih godina, gajen-
je sorte Meeker je u porastu, ali su dosadašnja iskustva
pokazala prednost Willamett-a u organskoj proizvodnji.
U cilju osavremenjivanja sortimenta, Institut za voćar-
stvo u Čačku, kao i nekoliko privatnih kompanija intro-
dukovali su nekoliko novih sorti: Tulameen i selekciju K
81-6 iz Kanade; Heritage i Latham iz SAD; Polka, Polana,
Pokusa i Poranna Rosa iz Poljske; Octavia i Joan Squire
iz Engleske. U postupku je introdukcija i drugih perspek-
tivnih sorti koje bi zbog svoje adaptibilnosti i otpornosti
bile pogodne za organsku prpoizvodnju. Prema podaci-
ma stranih autora pogodne sorte za organsku proizvod-
nju su i: Titan, Coho, Heritage i Kiwigold.

5
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Tabela 2. Karakteristike pojedinih sorti maline

Sorta Karakteristike
Vilamet Bujna je sorta i stvara veliki broj uspravnih izdanaka sa srednje dugim i elastičnim rodnim grančicama, koje
(Willamette) se retko lome pod teretom roda ili dejstvom jačeg vetra. Sazreva srednje rano, prosečno krajem prve dekade
juna. Zrenje počinje krajem prve dekade juna a završava se polovinom jula. Period sazrevanja plodova traje
dosta dugo, prosečno 30 dana.
Tolerantna je prema ekonomski najštetnijim virusima, a umereno je osetljiva prema plamenjači pupoljaka i
rodnih lastara maline (Didymella applanata).
Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 4 g, zaobljeno-kupast, tamnocrvene boje, čvrst, slatko-
nakiseo, aromatičan i ukusan. Lako se bere i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za svežu upotrebu i
razne vidove prerade. Veoma su pogodni za duboko smrzavanje. Prezreli plodovi služe za dobijanje odličnog
soka i kao bojadiser. Vilamet je trenutno privredno najznačajnija sorta u Srbiji. On će to i nadalje biti ali je
realno očekivati da će se širiti novije sorte pre svega Miker, Skina i druge koje poseduju otpornost prema
prouzrokovačima bolesti i štetočinama.
Miker U Srbiju je za komercijalno gajenje unet 1994. godine od kada počinje da se širi vrlo brzo. Sazreva srednje kasno.
(Meeker) Počinje da zri prosečno početkom treće dekade juna, nedelju dana posle Vilameta. Broj izdanaka po žbunu i
dužnom metru nešto je manji nego kod Vilameta. Izdanci su vrlo bujni. Rodne grančice su umereno duge,
snažne i lepo raspoređene na dvogodišnjim izdancima.
Manje osetljiv na ljubičastu pegavost lišća i izdanaka maline (Dydimella applanata), otporan je prema an-
traknozi (Elsinoe veneta ) i rđi maline (Phragmidium rubi-idae) a u odnosu na Vilamet manje osetljiv prema
truleži korena (Phitophtora fragarie var. rubi), što je vrlo značajno za naše uslove. Ima dubok zimski odmor pa
nešto kasnije kreće u proleće. Kasno završava vegetaciju i osetljiv je na jake zimske mrazeve.
Plod je krupan (oko 4,5 g) i ujednačen tokom cele berbe. Jarko je crvene boje i privlačnog izgleda, čvrst,
zarubljeno-kupast, gladak, pravilnog oblika, aromatičan i slatkog do slatkonakiselog ukusa. Lako se bere.
Ima duge rodne grančice i zahteva dodatne naslone. Dobro podnosi manipulaciju. Takođe, dobro podnosi
smrzavanje, a malo gubi pri odmrzavanju - defrostaciji. Sardrži više suvih materija od Vilameta .
Na osnovu dosadašnjih rezultata kod nas može se smatrati privredno značajnom sortom malina. Velika rod-
nost i kvalitet ploda su mu glavne prednosti, a veće rastojanje i dodatni nasloni su mana ove sorte. Ova sorta
ima perspektivu kod nas. Poslednjih nekoliko godina postizala je veću cenu na tržištu od Vilameta, ali se situ-
acija menja u korist Vilameta.
Lejtam (Latham) Stara američka sorta. Poseduje otpornost prema plamenjači korena maline (Phytophthora fragarie var. rubi)
kao i nizu drugih bolesti. Zbog takvih osobina ova sorta se može gajiti i bez primene većine biopesticida, pa
je interesantna za organsku proizvodnju. Izdanci srednje bujni do bujni, intenzivno zelene boje. Plod je sitan,
srednjeg kvaliteta.
Tjulamin Kanadska sorta. Otporna je prema lisnoj vaši Amphorophora agathonica Hottes, koja je vektor virusa mozaika
(Tulameen) crvene maline (RMV).
Izdanci su veoma bujni sa dugim, „elastičnim” rodnim grančicama koje se ne lome pod teretom roda. Plod
je izuzetno krupan, svetlo crvene boje, privlačnih organoleptičkih svojstava. U lokalitetima sa vrlo niskim
zimskim temperaturama moguća su oštećenja izdanaka, zbog čega se preporučuje za gajenje u toplijim
područjima ili u zaštićenom prostoru.

6
 Sorta crne maline stvorena na Cornell univerzitetu (SAD), bujna i vrlo prinosna. Vreme zrenja je rano, plodovi
srednje veličine do krupni, vrlo ukusni. Sorte iz grupe crnih malina su relativno osetljive prema niskim temper-
Bristol
aturama ali je sorta Bristol relativno otpornija u odnosu na ostale. Osetljiva je prema prouzrokovaču antraknoze
i virusu mozaika, ali je otporna prema prouzrokovaču pepelnice.
Bujna sorta, uspravnog rasta izdanaka, visoko prinosna. U odnosu na druge sorte crnog ploda ispoljava veću
Jewel otpornost prema bolestima, uključujuću i antraknozu. Srednjeg je vremena zrenja, plodovi su ukusni, čvrsti.
Otporna je i prema mrazevima.
Može se smatrati najboljom sortom purpurnih plodova. Izdanci su visoki, bujni, i vrlo produktivni. Sorta je imuna
Royality prema velikoj malininoj vaši koja je prenosilac virusnih oboljenja, ali je osetljiva prema raku korena. Vreme zrenja
je kasno, a plodovi su odlični za preradu. Otpornost prema mrazevima je na prihvatljivom nivou.

Plodovi dvorodne sorte Polka

Plodovi sorte Meeker

Na svetskom tržištu raste tražnja za malinama cr-

nog i purpurnog ploda pre svega zbog visokog sadr-
žaja bojenih materija koje imaju zaštitnu i preventivnu
ulogu u nastanku malignih oboljenja i uopšte u uspo-
ravanju procesa starenja ćelija ljudskog organizma.
Zbog zahteva tržišta za sortama raznog vremena
zrenja, a obzirom i na njihove osobine otpornosti, za
organsku proizvodnju mogu se preporučiti i sorte: Pol-
ka, Prelude, Nova, Authumn Thresaure i Encore.

Plodovi dvorodne sorte Heritage

7

5. Agro- tehničke mere
5.1. Plodosmena
Rotacija useva je u funkciji održavanja plodno-
sti zemljišta i prevencije pojave bolesti i štetočina. U
zasnivanju zasada maline treba izbegavati krompir,
papriku i paradajz kao preduseve jer su domaćini pa-
togenih gljiva koje izazivaju uvenuće biljaka. U smeni
useva kao i za zelenišno đubrenje dobri su: mešavine
trava i deteline, ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa)
kao i većina vrsta kupusnjača isključujuću uljanu repi-
cu. Kadifica (Tagetes spp.) povoljno utiče na smanje-
nje prisustva nematoda u zemljištu.
Predkultura je takođe vrlo važan faktor uspešnosti
proizvodnje. Dobri efekti u smislu sprečavanja pojave bo-
lesti i u poboljšanju strukture zemljišta postižu se ako se
1-2 godine na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji
divlji radič (Raphanus) ili druge biljke dubokog i snažnog
korenovog sistema kao što je heljda (Fagopirum spp.).
Kao predkulture nisu poželjne botanički srodne vrste koje
pripadaju istoj familiji (Rosaceae) kao i malina jer one
mogu biti domaćini zajedničkih patogena.
Zasnivanje zasada maline na zemljištu na kome je u
prethodnom periodu bila spontana livada nije prepo-
ručljivo jer vodi brzom uspostavljanju brojne korovske
flore i većoj štetnosti larvi žičnjaka (Elateridae). Ako
je predusev livada, zbog drugih dobrih odlika lokali-
teta, onda je potrebno pre ulaska u period konverzije
a u fazi kada su biljke na livadi u intenzivnom porastu
primeniti totalni translokacioni herbicid glifosat. Time
se dugoročno smanjuje opasnost od većeg broja više-
godišnjih rizomskih korova.
5.2. Održavanje zemljišta
Obrada zemljišta u malinjaku se izvodi prvenstve-
no radi njegovog održavanja u rastresitom stanju, uni-
štavanja korova i unošenja hraniva u zoni korenovog
sistema, što doprinosi boljoj ishrani maline, očuvanju
8
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE
vlage i aeraciji zemljišta. Među-
redna obrada se obavlja tanjira-
čama ili rotofrezerima, a u redu
ručno, okopavanjem i plevljenjem.
Obradu frezom treba svesti na mi-
nimum (13), jer prekomerno zbija oranični sloj zemlji-
šta. Takođe je bitno da obrada bude plitka, posebno
kada se obrađuje zona neposredno oko redova maline
jer čak i vibracija zemljišta može oštetiti koren maline
čiji je glavni deo u dubini do 30 cm. Broj izvođenja ove
operacije zavisi od tipa i plodnosti zemljišta, zakorov-
ljenosti , količine padavina itd. – obično se primenjuje
u 4 do 5 navrata. Prva obrada se izvodi rano u proleće,
čim vremenske i zemljišne prilike dozvole, a obavezno
posle primene stajnjaka i rezidbe izdanaka, a ostale
po potrebi, kada se korovi masovnije razviju, pojavi
pokorice ili se zemljište prekomerno sabije gaženjem
i prohodom mašina. Posle berbe obavezno izvršiti jed-
nu plitku obradu. Sredinom avgusta treba prekinuti
s izvođenjem ove mere, kako bi izdanci maline bla-
govremeno sazreli i izbegli opasnost od izmrzavanja
tokom zimskih i prolećnih meseci.
Prilikom izvođenja obrade treba voditi računa da
zemljište ostane ravno, jer se tako najbolje sakupljaju
i čuvaju rezerve vlage u zemljištu, a korenov sistem
maline ravnomerno i najbolje razvija. Obrada se može
izvoditi samo ako zemljište nije preterano vlažno, jer u
protivnom se narušava njegova struktura.
Rotokosa za suzbijanje korova u međurednom prostoru
 Na sledećim slikama su prikazani načini održavanja
zemljišta u malinjaku. Prema iskustvima optimalan je
tzv. sendvič sistem pri kome se obrađuje samo uska
traka oko reda, a međuredni prostor zatravljuje ili se
u njega seju biljke za zelenišno đubrenje. Te biljke se
tarupiraju ili kose, a biljna masa ostaje i tako se zemlji-
šte obogaćuje organskom materijom. Obrada celog
međurednog prostora ne izvodi se na strmim terenima
Rotokosa - radni deo zbog erozije, spiranja zemljišta.

Obrada međurednog prostora

„Sendvič“ sistem održavanja

Održavanje zatravljivanjem
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

5.3. Sistem gajenja kompostiranje. U proleće vrši se izbor rodnih izdanaka

Uspešnost gajenja maline metodama organske u vreme bubrenja pupoljaka. Ostavlja se 4-5 izdanaka
proizvodnje zavisi od adekvatne tehnologije gajenja. debljine 9-12 mm po dužnom metru špalira (izdanci ne
Ranije korišćeni sistem žbunova je napušten i sada se treba da budu suviše tanki ni debeli). Izdanci se vezu-
malina gaji isključivo špalirski. Međuredno rastojanje ju za žice da bi se sprečilo njihovo pomeranje. Rodni
treba da bude 2.2. do 2.5 m (Willamette), i 2.7 do 3.0 izdanci režu se na dva do tri pupoljka iznad gornje žice.
m za sortu Meeker. Pri zasnivanju zasada na metar Prve serije mladih izdanaka se uklanjaju do početka
dužni sadi se tri do četiri
sadnice sa dobro razvijenim
korenovim sistemom. Špalir
se formira korišćenjem stu-
bova i dva do tri reda žice.
Nakon berbe dvogo-
dišnji izdanci orezuju se do
zemlje, ostavljaju desetak
dana u špaliru (da se jedno-
godišnji izdanci postepeno
izlože direktnoj svetlosti i
da predatorske grinje pređu
na mlade izdanke). Orezani
izdanci se tarupiraju i unose
u zemljište ili se vrši njihovo
Mehanizacija za iznošenje orezanih izdanaka
Kalendar radova u malinjaku

Sadnja
Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg.Sep. Okt. Nov.Dec. Jan. Feb. Mar. Apr.

visina do 1,80
Malina
Jednorodne sorte
pregled bilja
i primena m

Kontrola miševa
Kontejnerske sadnice

primena
Malina komposta
Dvorodne sorte i stajnjaka
pregled bilja
i primena m
Kontrola miševa

10
 cvetanja rodnih ili čak do berbe ako je obezbeđeno
zalivanje. Izdanci se uklanjaju kada su oko 10-15 cm.
Kasnije uklanjanje je otežano zbog procesa odrvenja-
vanja. U praksi je dokazano da novi izdanci koji se za
narednu sezonu odgaje sredinom ili u drugom delu te-
kuće sezone daju najveći prinos. Međutim, u područj-
ima gde nema dovoljno padavina novi izdanci se mo-
raju odgajiti ranije da bi postigli dovoljnu razvijenost
i zdrvenjavanje. Odmah nakon berbe stari izdanci se
uklanjaju na već opisan način da bi se sprečilo širenje
Didymella applanata, i Leptosphaeria coniothy- Špalirski sistem uzgoja jednorodnih sorti maline
rium uzročnika sušenja izdanaka na mlade izdanke. U
istom periodu vrši se tretman mladih izdanaka bakar-
nim fungicidom.

Špalirski sistem uzgoja dvorodnih sorti maline (rastojanje

između redova 2,5-3m; rastojanje biljaka u redu pri sadnji 40-
60cm)

Maj Jun Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.

0m

Berba
primena
aka na bolesti štetočine komposta
mera zaštite i stajnjaka

Berba

aka na bolesti štetočine

mera zaštite

Šematski prikaz uzdignutog reda (banka)

11

Zasad dvorodne sorte Polana u Vojvodini
Gajenje maline u plasteniku u posudama
5.4. Ishrana
Ključni preduslov za ostvarivanje osnovnog princi-
pa organske poljoprivrede (“hrani zemljište da bi hra-
nio biljke” ) je povećanje sadržaja organske materije
u zemljištu! Prelazni period (period konverzije) treba
maksimalno iskoristiti da se primenom: stajnjaka,
komposta, zelenišnim đubrenjem i drugim merama
poveća sadržaj organske materije u zemljištu. Unoše-
njem 1 t stajnjaka, zemljište se obogaćuje za: 10 kg N,
5 kg P2O5 i 10 kg K2O. U Tabeli 3 date su norme primene
stajnjaka.
Tabela 3. Norme primene stajnjaka
Parametar Vrednost
Stajnjak 10-30 t/ha
Zadnji rok primene stajnjaka (karenca) 120 dana pre berbe maline i jagode
Maksimalna količina stajnjaka Maksimalno 170 kg N/ha godišnje
Sadržaj humusa u zemjištu Preko 3 %
12
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE
Mreža i naslon za dvorodne sorte maline
Kao redovna mera pove-
ćanja sadržaja organske ma-
terije i održavanja plodnosti
preporučuje se unošenje oko
20 t stajnjaka svake godine (uz PK
poštovanje ograničenja o mak-
simalnom unosu od 170 kg čistog azota po hektaru go-
dišnje). Da bi se ispoštovala navedena pravila potrebno
je izvršiti analizu zemljišta i količine prilagoditi potre-
bama svake konkretne parcele. Da bi se na jednom
hektaru vrednost humusa povećala za 1% potrebno je
oko 200 t zgorelog stajnjaka.
Plodnost zemljišta se održava ako postoji ravnote-
ža između “iznošenja” hranjivih elemenata kroz prinos
gajenih biljaka i procesa obnove – vraćanja u zemlji-
šte. Najbolji primer su šume u kojima se kroz procese
razlaganja obnavlja organska masa bez intervencije
čoveka. Na krčevinama šuma nekoliko godina mogu se
gajiti biljke i postići dobar prinos bez primene hraniva!
 Dozvoljena hraniva i poboljšivači zemljišta u or-
ganskoj proizvodnji u skladu sa Uredbom EC 834/2007
i nacionalnim propisima data su u prilozima.
Malina ima značajne potrebe za hranivima, a po-
sebno za kalijumom, zbog toga je treba redovno pri-
hranjivati, a količine prilagoditi osobinama zemljišta i
njegovoj obezbeđenosti hranivima. Za prihranu maline
treba koristiti organska, a po potrebi i dozvoljena foli-
jarna hraniva. Od organskih hraniva najpogodniji za
primenu su zgoreli stajnjak, kompost i treset .
Lokalna primena stajnjaka u brazde pre sadnje
Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe, krajem
novembra i od decembra do početka februara. Ne ras-
tura se po celoj površini malinjaka, nego samo u pantl-
jikama duž redova maline, širokim 1,00 do 1,20 m, posle
čega se unosi u zemljište okopavanjem ili kultiviranjem.
Tabela 4. Sastav komposta, stajnjaka i tečnog stajnjaka (u kg/m3 sveže materije) i optimalno vreme primene
Vrsta organskog hraniva N- ukupni N-pristupačan P2O5 K2O Mg Ca Vreme primene
Kopmost (1m3-500kg) 3,5 0,2
Stajnjak (1m -700kg)
3
3,4 0,7
Stajnjak, iz proizvodnje
gljiva 3,5 1,5
(1m3-500kg)
Tečni stajnjak 4,3 2,2
Stajnjak treba da je dobro zgoreo, bez semena koro-
vskih biljaka. Može se koristiti živinski, ovčiji i goveđi
stajnjak – prva dva u količini od 15 t/ha, a goveđi–20
t/ha, ako se rastura svake godine, a ako se primenju-
ju svake druge godine onda se ove količine dupliraju.
Analiza zemljišta je neophodna mera da bi se utvrdilo
stanje obezbeđenosti zemljišta hranivima i procenile
količine koje je neophodno dodati. Prosečni sastav or-
ganskih hraniva prikazan je u Tabeli 4.
Ako je zemljište visoko obezbeđeno fosforom do-
datno unošenje dovelo bi do pojave nedostatka cinka,
mikroelementa koji je važan za razvoj i plodonošenje
maline.
Jagodaste voćne vrste su osetljive prema solima u
kojima ima hlora posebno prema kalijum hloridu i zato
ga ne treba koristiti.
Kompost se može primeniti u količini koja ne bi
trebala da pređe 25 t/ha/godini. Postoje pozitivna
iskustva sa gajenjem maline primenom 60 l komposta
po dužnom metru špalira. U takvim uslovima biljke se
dobro razvijaju i pokazuju značajnu otpornost prema
svim patogenima, a posebno prema prouzrokovačima
bolesti korena (trulež i uvelost). Da bi se pored efekta
otpornosti uticalo i na razvoj korena i usvajanje hra-
niva u supstrat se dodaje gljiva Trichoderma harsi-
anum u vidu preparata koji je spreman za primenu
posipanjem pre sadnje maline.
2,0 2,85 1,55 14,0 Posle berbe
2,2 4,6 0,6 2,6 Posle berbe ili početkom februara
2,5 4,0 1,5 2,7 Posle berbe ili početkom februara
1,8 8,0 0,5 2,0 Februar
13
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

14
15

Kompostiranje je proces prirodnog razlaganja
organske materije i njenog pretvaranja u kompost.
Postupak kompostiranja je tehnički veoma jedno-
stavan i moguće ga je primeniti u svakom gazdin-
stvu koje stvara otpad biljnog porekla. Pod biljnim
otpacima podrazumevaju se: žetveni ostaci, ostaci
od rezidbe, ostaci iz kuhinje pri pripremi voća i po-
vrća, pri uzgoju cveća, nege drveća, korovske biljke
bez semena, korišćena zemlja za saksije, otpaci od
drveta, strugotina, pokošena trava i drugo zeleni-
lo. Za proizvodnju kvalitetnog komposta potrebno
je imati komposter i starter kulturu. Komposter se
izrađuje od drveta, plastike i drugih materijala. Do-
bro rešenje je trodelni komposter koga čine tri spo-
jena sanduka. Sanduci su u osnovi 1–1,2 m a visina
1,5 m. Prednja strana sva tri sanduka je od pokretnih
dasaka zbog same tehnologije kompostiranja. Kada
se napuni prvi deo materijal se ne pomera dok se ne
postigne povećanje temperature (oko 7 dana). Za-
tim se materijal prebacuje i meša u drugi deo, a prvi
deo ponovo puni novim biljnim materijalom dok
se kompostiranje nastavlja u drugom delu. Posle
kompostiranja u drugom delu (7–10 dana) materijal
se prebacuje u treći deo u kome se završava proces
kompostiranja. Poželjno je da se komposter postavi
što bliže mestu na kome će se kompost koristiti. To
mesto treba da bude takvo da ne ometa aktivnosti
na gazdinstvu, i da je udaljeno od bunara i izvorišta
vode, kao i da nije na padini na kojoj bi došlo do
slivanja i ispiranja vodom. Komposter treba da bude
u senci, ali ne blizu drveća jer bi prorastanje korenja
u komposter otežavalo mešanje kompostne mase.
Starter kultura je smesa mikroorganizama koja se
dodaje biljnom organskom materijalu da bi se proces
odvijao u željenom pravcu.
U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom
organskih hraniva koja sadrže N, P, K. Na domaćem
tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva dozvoljena za
16
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE
upotrebu u organskoj proizvodnji: Ecomix, Siforga
(NPK 5:3:8), Italpollina (NPK 4:4:4). Preporuka je kod
formiranja zasada, početkom vegetacije primeniti Eco-
Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. U periodu
cvetanja jagodastog voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-
10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili
redno u srazmerno manjoj količini.
Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom
huminskih, fulvinskih i amino kiselina, koje rastvaraju
mineralne materije u zemljištu. Korenov sistem biljaka
pomoću ovih organskih kiselina može da koristi veću
količinu mineralnih materija. Hranivo jača otpornost
biljaka na stres i niske temperature.
Nije samo sastav bitan kod đubriva, nego je i njegov
oblik važan. Pored tradicionalnih đubriva u obliku pele-
ta postoje organska đubriva u obliku mikro granula sa
specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hra-
niva. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju
visok sadržaj organske materije koja je od neprocenjive
vrednosti za zemljište.
Na evropskom tržištu postoje hraniva koja su dozvo-
ljena u organskoj proizvodnji (Euronature-Eurofertil) a
po rezultatima ne zaostaju za mineralnim đubrivima.
Zelenišno đubrenje
Povećanje sadržaja organske materije u zemljištu i
poboljšanje njegove strukture postiže se i zelenišnim
đubrenjem. Ovaj postupak podrazumeva da se zeljaste
biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaora-
vaju. Biljke se gaje kao predusev, međukultura i na-
knadni usev. Kao predusev gaje se: jari ječam i obična
grahorica, lupina. U jesen, kao naknadna kultura seju
se: uljana repica, smeša maljave grahorice, ljulja i de-
teline, smeša maljave grahorice i ozimog ječma. Kao
međukultura (zajedno sa malinom u toku proleća i
leta u međurednom prostoru) gaje se: facelija, stočni
grašak. Zelena biljna masa u periodu cvetanja se taru-
pira ili kosi rotacionom kosom i zaorava. Biljke vezuju
vazdušni azot zahvaljujući kvržičnim bakterijama na obaviti neposredno pred zrenje a drugo u toku punog
korenu i na taj način povećavaju sadržaj ovog hraniva zrenja sa po 30 do 35 l/m2. U vrlo sušnim godinama (kao
u zemljištu. npr 2007.) navodnjavati i češće, po potrebi, ne samo do
kraja berbe već i dalje tokom avgusta meseca. Najbolji
5.5. Navodnjavanje način navodnajvanja je sistem “kap po kap”. Sistem šte-
Kvalitet vode za zalivanje čine njen fizički, hemijski di vodu i ravnomerno je distribuira oko biljke.
i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni ali su
nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. U vodi 6. Bolesti, štetočine, korovi
ne sme biti ostataka nafte, rastvorenih soli u visokoj
koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti Najznačajnija oboljenja maline u Srbiji prouzroko-
hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. vana fitopatogenim gljivama su: na plodu plesnivost
U sledećoj tabeli date su poželjne karakteristike vode (Botrytis spp.), na stablu, sušenje stabla (Leptosp-
za zalivanje. Analize vode se rade u laboratorijama haeria coniothyrium), cecidiozno sušenje izdanaka,
Zavoda za zaštitu zdravlja. U Tabeli 5 date su poželjne pegavost stabla (Elsinoe veneta), pegavost i žuta rđa
vrednosti sastava vode. lista, siva trulež i antraknoza plodova i trulež korena
(Phytophthora fragariae ver. rubi). Sušenje izda-
Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za navodnjavanje naka maline u našim uslovima se najčešće pripisivalo
Parametri Vrednost patogenu Didymella applanata ili niskim zimskim
pH 6-6,5 temperaturama.
Mala malinina vaš Aphis idaei van der Goot je šte-
Natrijum <30 ppm
točina koja je rasprostranjena u svim područjima gaje-
Hlor <50 ppm
nja maline u Srbiji. Velika malinina vaš Amphorophora
Elektroprovodljivost vode <3 mS/cm idaei prisutna je sporadično u niskoj brojnosti. Rutava
Bikarbonati do 5 meq/l buba Tropinota hirta Poda i srodna vrsta Oxythyrea
Sulfati 2200 meq/l funesta Poda pričinile su štete na malini samo u toku

Biološki sadržaj vode je neophodno utvrditi pre

svega u smislu prisustva bakterija koje mogu ugroziti
zdravstvenu bezbednost plodova (Salmonella spp. i
Escherihia coli). Navedene štetne bakterije mogu se
pojaviti ako se koristi zagađena voda za zalivanje. Zbog
toga za zalivanje treba koristiti čistu izvorsku vodu.
U sušnim periodima malina se mora navodnjavati.
Malina ima plitak korenov sistem, za svoje potrebe za-
hteva puno vlage, naročito od početka do kraja berbe,
zato je treba navodnjavati u više navrata. Kako u po-
dručjima gajenja, vlage uglavnom ima sve do kraja
maja, u sušnijim godinama prvo navodnavanje treba Plesnivost ploda maline

17
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Fenofaza pojave cvetojeda Cvetojed - odrasli insekt

2001. god. Za suzbijanje su korišćene bele lovne po-
sude. Malinina buba Byturus tomentosus F. nije zna-
čajna štetočina maline u Srbiji i uglavnom je prisutna
na višim terenima. Muva galica Lasioptera rubi Heeger
uglavnom se suzbija orezivanjem. Malinina mušica,
Resseliella (Thomasiniana) theobaldi uzrokuje sušenje
izdanaka maline.
Iskustva proizvođača maline iz Švajcarske govore
da korišćenjem komposta u količini od 40 l zapremin-
skih na 1 m dužni reda možemo postići visoke prino-
se, poboljšati opšte stanje zasada i isključiti primenu
sredstava za zaštitu. Na tako pripremljenom zemljištu
nema pojave truleži korena i sušenja biljaka pre svega
zahvaljujući mikroorganizmima antagonistima fitopa-
togenih gljiva.
U Tabeli 6 dat je opis bolesti i štetočina, a na slika-
ma su prikazani simptomi bolesti i izgled najvažnijih
štetočina maline.
U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena glji-
va antagonista koje ometaju razvoj patogenih gljiva.
Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat
BoniProtect forte) koristi se u sprečavanju plesnivosti.

Tabela 6: Opis bolesti i štetočina maline

Naziv bolesti Simptomi
Trulež korena Bolest se manifestuje naglim sušenjem
(prouzrokovač jednogodišnjih i dvogodišnjih izdanaka početkom
Phytophthora fragariae leta. Prouzrokovač dovodi do propadanja korena
var. rubi) maline, koji na preseku dobija tipičnu rđastu boju.
Bolest se posebno ispoljava na zbijenim, vlažnim
zemljištima, u proleće i jesen, kada je temperatura
zemljišta od 12-16 oC. Bolest se prenosi i širi
zaraženim sadnim materijalom, opremom i
mehanizacijom za obradu zemljišta, obućom i
vodom.
Prevencija
Koristiti samo zdrav, sertifikovan, testiran sadni
materijal. U toku zasnivanja zasada primeniti 60
l komposta po metru dužnom. Zasad ne zasnivati
na zbijenim, vlažnim zemljištima. Ne zasnivati
zasad na zemljištu na kome je konstatovana zaraza
u narednih 15 godina. Ne vršiti razmenu opreme
i mehanizacije sa farmerima u čijim zasadima
ima simptoma ili je potvrđeno prisustvo bolesti.
Tehnologija gajenja na „uzdignutim redovima“
omogućava prirodnu drenažu zemljišta oko zone
korenovog sistema maline i predstavlja nepovoljne
uslove za razvoj patogena. Navedena tehnologija je
neizbežna na zbijenim zemljištima.

18
Naziv bolesti Simptomi
Bolesti izdanaka Simptomi napada Didymella applanata
(prouzrokovači: ispoljavaju se na jednogodišnjim izdancima oko
Didymella applanata, pupoljaka u vidu ljubičasto-braon pega. Infekcija
Leptosphaeria počinje na listu. Pege su površinske, povećavaju
coniothyrium, Botrytis se, ali retko dovode do propadanja izdanaka.
cinerea) Posledica napada je slabo kretanje rodnih
pupoljaka ili njihovo propadanje. Leptosphaeria
coniothyrium i Botrytis cinerea napadaju
prizemni deo izdanaka. Napadnuti izdanci
propadaju naredne vegetacije, posebno ako je
infekcija udružena sa napadom malinine muve
izdanka (Resseliela theobaldi).
Malinina buba (Byturus Odrastao insekt je tvrdokrilac dužine tela 3,5
tomentosum) do 4,5 mm sivo-braon boje. Hrani se cvetnim
pupoljcima, elementima cveta i mladim lišćem.
Larve se hrane na plodovima oštećujući čašicu i
sam plod.
Lisne vaši (Aphis idaei i Lisne vaši su insekti nežnog tela dimenzija 1-3 mm.
Amphorophora rubi) Hrane se sišući sokove iz izdanaka i po pravilu su
skoncentrisane na vrhovima izdanaka. Tipičan
simptom napada je deformisanje – kovrdžanje
lišća i zastoj biljaka u porastu. Pored direktnih
šteta lisne vaši su prenosioci fitopatogenih
virusa. Korišćenje zdravog bezvirusnog
materijala je veoma važna mera za uspešno
gajenje maline. Brojnost vaši na biljkama može
biti mala (posebno u slučaju velike malinine
vaši, Amphorophora rubi), ali ipak dovoljna
za prenošenje virusa, tako da je prevencija
korišćenjem zdravog materijala nezamenjiva.
Prevencija
Obezbediti dobru aeraciju (provetrenost) biljaka,
optimalni broj rodnih izdanaka do 6 po dužnom
metru, suzbijati korovske biljke, pravac redova
uskladiti sa pravcem dominantnih vetrova.
Pri odabiru izdanaka koji će doneti rod treba
eliminisati najbujnije.
Izbegavati podizanje zasada maline u neposrednoj
blizini šuma. Gajenjem dvorodnih sorti i berbom u
jesenjem periodu izbegava se napad štetočine koji
je u tom periodu daleko niži. Postaviti bele klopke
od momenta početka cvetanja i pratiti prvu pojavu
imaga malinine bube. Nakon pojave prvih imaga
u malinjak postaviti po jednu lepljivu klopku (celu
ili jednu polovinu) na svakih 5 dužnih metara reda,
što predstavlja način za smanjenje brojnosti ove
štetočine.
Naša iskustva govore da su korisni insekti
najvažniji u merama kontrole lisnih vaši u
organskom voćarstvu uopšte. U spontanoj
flori oko zasada ne treba da budu biljke
koje su alternativni domaćini štetočinama i
prouzrokovačima bolesti maline (divlja malina,
kupina).
Direktne mere zaštite: Kada je brojnost
vaši visoka i napadnut veliki broj izdanaka,
a populacija korisnih insekata nedovoljna
da smanji brojnost vaši, mogu se primeniti
insekticidi koji su dozvoljeni u organskoj
proizvodnji: piretrin, rotenon, insekticidni sapuni
i mešavine piretrina i rotenona
19
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Naziv bolesti Simptomi Prevencija

Malinina muva galica Larve malinine galice uzrokuju na izdancima
(Lasioptera rubi) zadebljanja kružnog ili nepravilnog oblika. Na
mestima nastanka gala otežano je provođenje
vode i hranjivih materija, a biljke se često lome.
Ovu štetočinu ne treba mešati sa malininom
galicom izdanaka čije larve uzrokuju pucanje kore i
sušenje izdanaka.
Cvetojed (Anthonomus Cvetojed je tvrdokrilac 2 do 3,5 mm dužine tela,
rubi) tamno braon boje. Odrasle ženke polažu jaja u
cvetne drške koje prethodno povređuju usnim
aparatom u vidu surlice. Ženka u toku polaganja
jaja ošteti 20–40 cvetova. Pored maline napada i
jagodu i ruže. Cvetovi odnosno cvetni pupoljci sa
delom cvetne drške se savijaju i suše. Odrasli insekti
prezimljavaju u šumama.
Pregledati mlade izdanke nakon berbe i odstraniti
sve koji imaju gale. Gale zbog larvi koje se u njima
nalaze treba spaliti.
Izbegavati podizanje zasada u neposrednoj blizini
šuma. Primena insekticida ne pruža adekvatnu
zaštitu jer efikasnost varira zbog načina ishrane
imaga i razvučenog perioda pojave. U fazi pojave
cvetnih pupoljaka primeniti insekticid na bazi
azadiraktina.

Bubamara se hrani biljnim vašima

Velika malinina vaš (Amphorohora rubi) Pojava kovrdžanja lišća na izdancima zbog biljnih vaši

20
Cvetojed na cvetnom pupoljku maline Malinina grinja (mozaično šarenilo lišća)

Malinina galica (zadebljanje na izdanku) Malinina galica izdanka (pucanje kore na prizemnom delu
izdanka)

Plesnivost plodova Faza razvoja kada nastaje infekcija gljivicom koja uzrokuje
plesnivost

21

Natrijum bikarbonat menja pH na tučku maline u
cvetanju tako da i njegova primena ometa nastanak
sive plesni.
U opšte mere prevencije bolesti izdanaka maline
spadaju: obezbeđenje bolje provetrenosti (manji broj
rodnih izdanaka, proređivanje mladih izdanaka, uklanja-
nje korova); sprečavanje mehaničih oštećenja izdanaka
(suzbijanje malinine muve izdanaka, uklanjanje jakih
novih izdanaka radi sprečavanja povreda trenjem,
uklanjanje rodnih izdanaka posle berbe). Bez obzira
na pojavu pega na izdancima, pucanje kore i druge
simptome, bolesti izdanaka maline retko dovode do
propadanja biljaka, kao što je slučaj kod pojave uvelo-
sti i truleži korena. Bolesti izdanaka smanjuju vitalnost
biljaka, prinos je takođe smanjen jer biljka nije u stanju
da obezbedi dozrevanje svih zametnutih plodova koji
ostaju sitniji i ubrzano zrele.
Uvenuće biljaka je oboljenje koje uzrokuju gljive iz
roda Verticillium (V. albo-atrum i V. dahliae) koje su
sudovni paraziti. Bolest je posebno izražena na malini.
Navedene patogene gljive imaju veći broj biljaka doma-
ćina, a održavaju se u zemljištu preko 10 godina. Zaraza
se ispoljava na korenu i provodnom sistemu biljke, što
otežava usvajanje vode i mineralnih materija i postepe-
no uvenuće biljaka. U našim uslovima bolest je opisana
detaljno na malini, a posebno je destruktivna u godina-
ma kada u prolećnom periodu dolazi do velikih i naglih
kolebanja temperature sa dužim kišnim periodima.
Bolest počinje žućenjem lišća koje se nalazi uz sam izda-
nak, a kasnije u toku zrenja plodova suše se i cele biljke.
U zasadu nema „pravilnog“ rasporeda obolelih biljaka
već su one po celom zasadu nepravilno razmeštene, za
razliku od truleži korena gde su biljke više grupisane u
oaze. Takođe, kod verticilioznog uvenuća u zasadu ma-
line uglavnom se u zonama oboljenja pojavljuju novi
izdanci dok se u slučaju truleži korena to ne događa. Pre
zasnivanja zasada potrebno je iz istorije polja utvrditi da
li su na parceli gajene biljke koje su domaćini navedenih
22
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE
gljiva (krompir, paprika, paradajz, jagodasto voće). Uko-
liko je potrebno, treba izvršiti uzorkovanje zemljišta da
bi se proverilo da li je patogen prisutan. Sadni materijal
mora biti zdrav, slobodan od patogena, a taj uslov ispu-
njavaju sertifikovane sadnice. Preventivno, pre zasniva-
nja zasada preporučuje se biofumigacija.
Biofumigacija vrši se setvom biljaka iz roda slačica,
Brassica (juncea i napus). U punom cvetanju, biljke
dostižu 20-30 t sveže mase po hektaru, i nakon toga se
malčiraju. Dobijena masa unosi se u zemljište frezira-
njem. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje,
odnosno kvašenje. Iz glukozinolata, iz frezirane biljne
mase, oslobađaju se izotiocijanati, koji dovode do re-
dukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresi-
je nicanja korova. Navedena mera nema štetnog uticaja
na gajenje biljke.
U organskoj proizvodnji korovi se suzbijaju obra-
dom, primena herbicida nije dozvoljena. Pored obrade
može se vršiti i zastiranje (malčiranje).
Uprkos činjenici da većina stručnjaka smatra da su
korovske biljke štetne, pre svega kao konkurenti gaje-
nim biljkama za vodu, hranu i svetlost, što je načelno
i tačno, korovske biljke u organskoj proizvodnji voća
mogu biti i korisne. Naime, korovske biljke u međured-
nom prostoru mogu biti izvor organske materije koja je
presudna za uspešno održavanje plodonosti i mikrobi-
ološke aktivnosti zemljišta, tako što se povremeno vrši
njihovo tarupiranje. Pored toga, cvetajuće korovske bilj-
ke spontane flore, kao i one koje su posejane u trakama
oko zasada maline,izvor su nektara za korisne insekte.
To doprinosi održanju ekološke ravnoteže korisnih i
štetnih vrsta. Kontrola korovskih biljaka odvija se u ne-
koliko faza: pre sadnje, u toku proizvodnje i posle berbe.
Dugogodišnja istraživanja su ukazala na prednosti
malčiranja (zastiranja) u zasadu maline. Kao materijal
za zastiranje može poslužiti slama, kompost, tarupirana
zelena masa, folije, tkanine. Malčiranjem se čuva vlaž-
nost, postiže umereno temperaturno variranje, smanju-
je pritisak korova i uvećava prinos. Ipak, prekomerno
malčiranje u redu, može smetati pojavi jednogodišnjih
izdanaka, dodatno otežava simptome truleži korena
kod osetljivih sorti crvene maline, koja se gaji na teškim
(glinovitim), navodnjavanim zemljištima i pogoduje
štetnim glodarima. U takvim slučajevima preporučljivo
je da se malčiranje izvodi samo prve godine gajenja.
6.1. Mere integralne zaštite biljaka
Primena biopesticida
U dosadašnjoj praksi u Srbiji, zbog poteškoća veza-
nih za registraciju bioloških preparata za zaštitu bilja,
u primeni su bila samo sredstva na bazi bakra i sum-
pora. U eksperimentalne svrhe u periodu 2004-2007,
primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina
(u suzbijanju lisnih vaši i cvetojeda), rotenona i toksina
Bacillus thuringiensis (u suzbijanju gusenica štetnih
vrsta leptira). U monitoringu malinine bube upešno su
korišćene bele »Rebell bianco« klopke.
U skladu sa uredbama EC 834/2007, EC 889/2008 i
nacionalnim propisima vezanim za organsku proizvod-
nju, supstance čije je korišćenje dozvoljeno u zaštiti bilja
navedene su u Prilogu 2 ovog priručnika.
I pored mogućnosti korišćena hemijskih supstanci,
kao osnovni princip organske poljoprivrede ističe se
primena svih drugih raspoloživih mera (otporne sorte,
agrotehničke mere, fizičke mere, korisni organizmi,...)
u pokušaju da se pojava štetnih agenasa svede na pri-
hvatljiv nivo. Samo u izuzetnim slučajevima, kada je
izričito neophodno, treba primenjivati neku od navede-
nih supstanci. Način korišćenja pojedinih preparata dat
je u Tabeli 7.
Biološke mere kontrole štetnih organizama podra-
zumevaju pospešivanje razvoja i plansko unošenje ko-
risnih organizama u zasad maline. Trulež korena maline
predstavlja veliki problem u gajenju. Primena kompo-
sta i tehnologija gajenja na uzdignutim redovima do-
prinosi održavanju optimalnog režima vlage oko zone
korenovog sistema. Korisna gljiva Trichoderma spp.
antagonist je, tj. sprečava razoj gljive Phytophthora
fragariae var. rubi i primenjuje se u kombinaciji sa
kompostom.
Biološkoj ravnoteži i sprečavanju štetnosti insekata u
zasadu maline doprinose: bubamare, zlatooke, parazitne
cecidomide, osolike muve, parazitne osice, predatorske
grinje. Njihova brojnost pospešuje se unošenjem u obliku
pogodnom za primenu (npr. Chrisopak, Fitopak itd), od-
ržavanjem biljaka spontane flore oko zasada koje cvetaju
i izvor su nektara za imaga, postavljanjem skloništa (kući-
ca) i drugim merama.
U dosadašnjoj praksi u Srbiji, zbog nedostataka veza-
nih za registraciju preparata za zaštitu bilja, u primeni su
bila sredstva na bazi bakra i sumpora. U eksperimentalne
svrhe u periodu 2004-2009 primenjivani su preparati na
bazi prirodnog piretrina (u suzbijanju biljnih vaši i cve-
tojeda), rotenona i toksina Bacillus thuringiensis (u
suzbijanju gusenica štetnih vrsta leptira). U monitoringu
malinine bube upešno su korišćene bele »Rebell bianco«
klopke. Štetočine maline predstavljaju značajan problem i
zato postoji izražena potreba za uvozom bioloških insekti-
cida i parazitoida, kao i predatora štetnih insekata.
Pored navedenih biopesticida u gajenju maline
metodama organske proizvodnje mogu se koristiti po-
moćna sredstva biljnog porekla. Ova sredstva pored bi-
ološkog delovanja na prouzrokovače bolesti i štetočine
doprinose efkasnosti procesa ishrane biljaka i utiču na
njihovu opštu otpornost prema biogenim i abiogenim
faktorima. Biljke od koji se pripremaju rastvori moraju
biti proizvedene u skladu sa metodama organske proi-
zvodnje.
Rastvor duvana dobija se tako što se 5 kg duvana pre-
lije sa 100 l vruće vode i ostavi desetak dana da spontano
dođe do rastvaranja. Dobijeni rastvor se procedi i koristi
pri tretiranju biljaka protiv biljnih vaši, gusenica i minera.
Ovaj rastvor se može koristiti i u kombinaciji sa rastvorom
kalijumovog sapuna, ukoliko su temperature ispod 250C.
23
24
Tabela 7. Program zaštite maline (organska proizvodnja)

Vreme tretiranja Koncentr. Grama/ml na

Bolesti i štetočine Sredstvo Aktivna materija
(faza razvoja) primene 100 l vode
Prezimljujuće forme
Kretanje vegetacije lisnih vaši, grinje, Mineralno ulje + Bakar
Agrol + Cuproxat 1% + 0,1% 1000 + 100
(bubrenje pupoljaka) pregalj, bolesti oksi sulfat (345 g/l)
izdanaka
Bolesti izdanaka,
Thiovit jet 80 WG 3 kg/ha +
Listanje pregljevi, malinina Sumpor + Rotenon 6% 300 + 250
+ Rotena 0,25%
muva galica
Pojava cvetnih Lisne vaši, cvetojed, Rotenon 2% + Piretrin
Show Top 5 l/ha 500
pupoljaka malinina buba 0,5%

BoniProtect Aureobasidium pulluans 0,6 kg/ha 60

Početak cvetanja i Trulež cvetova i
forte ili
cvetanje plodova
Serenade Max Bacillus subtilis 3kg/ha 300

Thiovit JET 80 WG Sumpor 5kg/ha 500

Bolesti izdanaka,
Odmah nakon berbe ili
grinje
Funguran WP bakar hidroksid 500 g/kg 1 kg/ha 100

Rastvor ljute paprike, priprema se tako što se 5 kg
ljutih feferona prelije sa 10 litara vode i kuva do vrenja.
Nakon toga rastvor treba da prenoći, a potom se procedi
i doda 90 litara vode. Dobijeni rastvor koristi se protiv
insekata (biljne vaši, lisne buve, stenice, tripsi).
Rastvor pelena (Artemisia absinthium) dobija se
tako što se 3kg lišća i stabla pelena, isecka na kratke ko-
made i potopi u 10 litara vode, a zatim ostavi 2 do 3 dana,
pri čemu treba voditi računa da ne dođe do fermentacije.
U proceđeni rastvor doda se 90 litara vode i njime se tre-
tiraju biljke protiv lisnih sovica, smotavaca, biljnih vaši i
crvenog pauka.
Rastvor od crnog i belog luka dobija se tako što se 1
kg belog i 3 kg crnog luka usitni, potopi u 10 litara vode
i kratko prokuva. Nakon toga rastvor treba da prenoći i
potom mu se doda 90 litara vode. Ovako dobijenim ra-
stvorom tretiraju se biljke u ranim jutarnjim časovima,
protiv biljnih vaši i grinja. Pored navedenog ovaj rastvor
deluje i protiv monilioza, plamenjače i plesnivosti plodo-
va.
Rastvor od koprive dobija se tako što se 5 kg koprive
(gornja trećina biljke, u periodu pred cvetanje) potopi
u 10 litara vode i ostavi da odstoji 24 časa.. Dobijeni ek-
strakt se rastvori u 90 litara vode i time se tretiraju biljke.
Na isti način dobija se i rastvor od paprati koji takođe
primenjujemo u suzbijanju biljnih vaši. Kopriva se pored
ovakve namene može koristiti i za prihranu biljaka preko
lista. Proces je sličan, 10 kg koprive se rastvori u 10 litara
vode i ostavi da fermentira 7 dana, nakon toga se pro-
cedi, rastvori u 90 litara vode i njime se tretiraju biljke.
Hajdučka trava (Achillea millefolium) je biljka koja
ima fungicidna svojstva. Rastvor se priprema tako što se
3 kg svežih biljaka kuva desetak minuta u 20 litara vode.
Dobijena smesa se procedi, a rastvoru se doda 80 litara
vode i time se tretira jagodasto voće, protiv plesnivosti
plodova.

25

Rastavić (Equisetum arvense) takođe ima fungicidna
svojstva. Čaj od rastavića je veoma važan u organskoj
proizvodnji jer deluje na više gljivičnih bolesti (pepel-
nica, plamenjača, lisna rđa, plesnivost). Priprema se od
1 kg suvih ili 3 kg svežih biljaka. Berbu rastavića treba
izvesti u prepodnevnim satima i sušiti ga u hladovini da
bi sačuvao boju i miris. Biljke se stave u hladnu vodu i
kuvaju do 20 minuta u 20 litara vode. Dobijena masa se
procedi i rastvoru doda 80 litara vode, a potom vrši tre-
tiranje biljaka. Rastavić se, kao i kopriva, može koristiti
i za prihranu biljaka. Tada se 3 kg svežih biljaka potopi
u 100 litara vode i ostavi dvadesetak dana da fermenti-
ra. Kada prestane fermentacija (ne nastaje nova pena)
masa se procedi, a u dobijeni rastvor se doda 300 litara
vode i time zalivaju biljke. Dobijena tečnost može se ko-
ristiti i za rastvaranje kalijumovog sapuna u postupku
suzbijanja biljnih vaši i pregljeva.
7. Berba
Zreli, zdravi, celi i uniformno obojeni plodovi beru
se svakog drugog dana, a u povoljnim uslovima svakog
dana. Malina se ne bere između 12 i 15 časova (zbog
visoke temperature). U momentu berbe plodovi mo-
raju biti potpuno suvi. Berači moraju biti upoznati sa
strogim pravilima higijene (čiste ruke i odeća, zaštićena
kosa). Plodovi se slažu u čiste gajbe i odvoze vozilom u
hladnjaču. U Srbiji dominira smrznuta malina, pa se u
tom smislu plodovi prvo hlade na 0 do 2°C, a nakon toga
duboko smrzavaju na –35 do -40°C. Plodovi se čuvaju
na –18 do –20 °C.
Vreme berbe zavisi i od namene plodova. Plodovi
maline namenjeni potrošnji u svežem stanju i zamrza-
vanju, beru se dan - dva pre pune zrelosti, dok se plodo-
vi maline namenjeni za proizvodnju sokova, koncentra-
ta i džemova beru u punoj zrelosti.
Plodovi maline dozrevaju veoma brzo, tako da ih tre-
ba brati svaki drugi dan, a ako je vreme izuzetno toplo
26
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE
i suvo, onda je neophodno berbu obavljati svakodnev-
no. Berbu maline, po mogućnosti, treba obavljati po
prohladnom i suvom vremenu, a ako je vreme toplo
berbu obavljati u jutarnjim i predvečernjim časovima.
Mokre plodove, posle kiše ne brati dok se ne prosuše.
Pri berbi maline se vrši i klasiranje plodova. Najbolje
je da najpre prva grupa berača bere kvalitetne plodo-
ve (krupne, čvrste, zdrave i neoštećene) za potrošnju u
svežem stanju i zamrzavanje, a zatim druga grupa na-
knadno u posebnu ambalažu obere i preostale plodove.
Na svetskom tržištu raste tražnja za svežom mali-
nom. Da bi se održao kvalitet i sprečila pojava patoge-
nih gljivica sveže ubrani plodovi mogu se pakovati u tzv.
MAP pakovanja (polietilenske posude u kesama koje su
napunjene ugljendioksidom).
Bezbednost hrane se odnosi na opasnosti koje poti-
ču iz same hrane u trenutku potrošnje (konzumiranja,
unošenja od strane potrošača). Opasnost može nastati
od primarne proizvodnje, preko prerade, skladištenja,
transporta, sve do prodavnica za prodaju ili objekata za
pružanje usluga.
Kao odgovor na zahteve tržišta, veletrgovine su po-
stavile svoj zahtev prema farmerima, zahtevajući pro-
grame sa nezavisnom inspekciojom koja će garantovati
da je voće i povrće gajeno, brano, pakovano i transpor-
tovano u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom.
Sa povećanjem proizvodnje i potrošnje svežeg voća
i povrća u svetu, rastao je i broj slučajeva oboljenja čiji
je uzročnik bila upravo ta vrsta hrane. Analiza oboljenja
pokazala je:
• konstantan rast broja slučajeva povezanih sa upotre-
bom svežeg voća i povrća;
• u preko 70% slučajeva uzročnik je bio iz “domaćih”
proizvoda;
• većina slučajeva uzrokovana je prisustvom bakterija
Salmonella spp. i Escherihia coli.
U organskoj proizvodnji maline pored ograničenja
vezanih za primenu sredstava za zaštitu i hraniva, visok
uticaj na bezbednost plodova ima i higijena radnika i sredine i žalbe) i predviđa oko 210 kontrolnih tačaka
ambalaže u postupku berbe, transporta, prerade i pako- koje su podeljene u primarne (obavezne), sekundarne
vanja. U tom smislu neophodno je od polja do hladnjače i preporuke.
ili drugog objekta za preradu: Svi poljoprivrednici bi trebali da pokažu svoje opre-
• obezbediti odgovarajući, čist, redovno održavan to- deljenje da:
alet u polju • održavaju poverenje potrošača u kvalitet hrane i
• koristiti tečni sapun, vodu i papirne ubruse za brisa- njenu bezbednost;
nje; obnavljati ih redovno • svedu na minimum štetne uticaje na životnu sredinu
• upoznati radnike sa važnošću korišćenja toaleta i i istovremeno čuvaju prirodu i divlji svet;
odgovarajućom higijenom ruku; • smanjuju upotrebu dozvoljenih sredstava za zaštitu
• voditi evidenciju i kontrolisati da se napred navede- useva;
no sprovodi; • racionalno koriste prirodne resurse;
• rasporediti radnike koji se ne osećaju dobro na po- • obezbede odgovoran odnos prema sopstvenom
slove u kojima nemaju kontakt sa plodovima; zdravlju i bezbednosti radnika.
• sprovoditi obuku radnika o međusobnoj povezano-
sti i uticajima lične higijene i bezbednosti hrane; 8. Ekonomski pokazatelji
• rukovodioci (osoblje za nadzor) moraju posebno
voditi računa o ličnoj higijeni, jer je lični primer od Tabela 8. Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada maline u
izuzetnog uticaja. organskoj proizvodnji*
Značajan broj privatnih kompanija u Srbiji koje se
Iznos
bave otkupom i preradom organskih malina uveo je Pokazatelj
(u EUR)
sistem kontrole bezbednosti hrane (HACCP – analiza
opasnosti i kritične kontrolne tačke), takođe jedan broj Troškovi podizanja zasada (za dve godine) 12.000
uvodi GLOBALGAP standard koji se odnosi na segmen- Amortizacija (1/12) 1000
te primarne poljoprivredne proizvodnje. GLOBALGAP Prinos (kg/ha) 10.000
standard definiše okvir za primenu pravila „dobre po- Cena po 1 kg 1,5
ljoprivredne prakse“, koja su prihvatljiva za veleprodaj- Godišnji bruto prihod 15.000
ne i maloprodajne sisteme u svetu. Ovim standardom
Godišnji troškovi proizvodnje 6.000
se u sistem komercijalne poljoprivredne proizvodnje
Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvod-
uključuju sve prihvatljive integralne metode kontrole 7.000
nje + amortizacija)
štetnih organizama, što dugoročno treba da doprinese
održivosti proizvodnje. Ovaj standard podržava principe Zarada po 1 ha maline 8.000
HACCP i podstiče njihovo korišćenje. Standard je pode- Zarada po 1 kg maline 0,8
ljen u 14 delova (sledljivost, evidentiranje i unutrašnja Napomena: Cena maline veoma varira poslednje tri godine.
inspekcija, seme i sadni materijal, istorija polja, zemlji- Cena u kalkulaciji je prosečna za period od 10 godina. U tabeli su
šte, upotreba hraniva, navodnjavanje, zaštita useva, prikazani modifikovani podaci o visini zarade koje su za konvenci-
onalnu proizvodnju dali Nikolic i Milivojević, 2010 god.
žetva/berba, rukovanje proizvodima, otpad i reciklaža,
zdavlje bezbednost i dobrobit radnika, zaštita životne

27
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

9. Prilozi
Prilog broj 1
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o
kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS” br.48/11)

Naziv Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Stajsko đubrivo
Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko
đubrivo
Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo
Tečni životinjski ekskrementi
Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdin-
stva
Treset
Ostaci posle proizvodnje pečuraka
Izmet glista (vermikompost) i insekata
Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih
materija
Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materi-
jala (prostirka za životinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je pod-
vrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa.
Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva.
Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana,
uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije.
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7; bakar:
70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; živa: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0
Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo, cvećarstvo, gajenje
drveća i rasadnici)
Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom
Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili
podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

28
Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla:
Krvno brašno
Brašno od kopita
Brašno od rogova
Koštano brašno ili deželatonizirano koštano
brašno
Riblje brašno Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0
Mesno brašno
Brašno od perja, dlaka i „chiquette”
Vuna
Krzno
Dlaka
Mlečni proizvodi
Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za
Npr. uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad
đubrenje
Ako su direktno dobijeni:
1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje;
Morske trave i proizvodi od morskih trava
2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;
3) fermentacijom;
Strugotina ili drveni otpaci Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja
Kompostirana kora drveta Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja
Drveni pepeo Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja
Meki mleveni sirovi fosfat Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205
Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205
Aluminijum-kalcijum fosfat
Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7,5)
Bazična šljaka Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.
Sirova kalijumova so ili kainit Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003.
Kalijum-sulfat, sa mogućim sadržajem magnezi- Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji
jumovih soli takođe, po mogućnosti, sadrži magnezijumove soli
Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt
Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni.
takvih ostataka
Kalcijum – karbonat
(kreda, lapor, krečnjak, bretonski ameliorant- Samo prirodnog porekla
maerl, fosfatna kreda)
Samo prirodnog porekla
Magnezijum i kalcijum karbonat
Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krečnjak

29
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Magnezijum-sulfat (kiezerit) Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum-hlorida Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrđivanja deficita kalcijuma
Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla
Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe
Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći
Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli
u planinama
Elementarni sumpor Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003
Elementi u tragovima Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga I Uredbe 2003/2003
Natrijum-hlorid Isključivo kamena so iz rudnika
Kameno brašno i glina

Prilog broj 2
Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj
proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS” br.48/11)
1. Supstance biljnog i zivotinjskog porekla

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica
Insekticid
(drvo nim)
Pčelinji vosak Sredstvo pri rezidbi
Želatin Insekticid
Atraktant, isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim
Hidrolizovani proteini
odgovarajućim suspstancama sa ove liste
Lecitin Fungicid
Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora) Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja
Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum
Insekticid
cinerariaefolium
Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Insekticid, repelent
Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus
Insekticid
spp. i Terphrosia spp.

2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

30
3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi
Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Insekticid
Spinozad Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazi-
toide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Diamonijum - fosfat Atraktant, samo u klopkama
Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja, samo u klopkama
Feromoni
i raspršivačima
Insekticid, samo u klopkama sa specifičnim atraktantima, samo protiv
Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)
Bactrocera oleae i Ceratitis capitata

5. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fero (III) ortofosfat Moluskocid (protiv puževa)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksi-
hlorida (trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida,
bakar-oktanoata
Fungicid
Do 6 kg bakra po ha godišnje.
Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od pre-
thodnog stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra od 6 kg u
određenoj godini pod uslovom da prosečna količina koja se koristi tokom
petogodišnjeg perioda, uključujući spomenutu godinu i četiri prethodne
godine, ne prelazi 6 kg

Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod

arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju
Etilen
prouzrokuje voćna muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira klijanje
krompira i luka

31
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Sprečavanje zrenja banana

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja Insekticid, akaricid
Insekticid, fungicid
Mineralna ulja Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva
(banana)
Fungicid, baktericid
Kalijum permanganat
Samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze
Kvarcni pesak Repelent
Sumpor Fungicid, akaricid, repelent

7. Ostale supstance

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fungicid
Kalcijum hidroksid Samo za stabla voćaka, uključujuć i sadnice, radi suzbijanja
Nectriagalligenia
Kalijum bikarbonat Fungicid

10. Literatura
Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G and Mei-
ster, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing.
Milenković, S. (2005): Raspberry pests and diseases
in Serbia. Program and abstracts of COST 863 Eurob-
erry, WG3 1st meeting – Approaching Sustainability in
Berry Production, Wageningen, The Netherlands, 17.
Milenkovic, S., Snežana Tanasković, Sretenovic Dusica
(2010): Organic Raspberry Production in Serbia. VII In-
ternational Conference on Integrated fruit production.
IFP 2008 PFI 2008 Avignon France , 27 – 30 October
2008. Edited by: Christian Linder & Jerry V. Cross.
IOBC/wprs Bulletin, Vol. 51, 493-496.
Milenković, S. (2011): Organska proizvodnja jagoda-
stog voća. Zadužbina Andrejević, Beograd.
Nikolić, M. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste
voćke – tehnologija gajenja. Naučno voćarsko društvo
Srbije, Čačak.
Pelin I. (2005): Sredstva za zaštitu biljaka u ekološkoj
proizvodnji. Grafika, Osijek.
Petrović S., Milošević T. (2005): Raspberry from Serbia.
Faculty of Agronomy, Čačak.
Weidmann, G., Schmid, A., Ruegg, J. (2005): Organic
Cultivation of Bush Berries. FiBL/OACC.

32
NACIONALNA ASOCIJACIJA
“SERBIA ORGANICA”

Molerova 29/a
11000 Beograd
Tel: 065 855 68 68
Predsednik:
Nada Mišković
E-Mail:
office@serbiaorganica.org

GIZ/ACCESS

Kancelarija u Beogradu Kancelarija u Novom Sadu

Makenzijeva 24/5 Narodnog fronta 23d
11000 Beograd 21000 Novi Sad
Tel: + 381 11 24 00 371 Tel: +381 21 472 19 20
Fax:+ 381 11 24 00 370 Fax: +381 21 472 19 21
Vođa programa: Menadžeri projekta:
Tobias Stolz Emilija Stefanović, Marija Kalentić
E-Mail: E-Mail:
tobias.stolz@giz.de emilija.stefanovic@giz.de, marija.kalentic@giz.de