JA SAM TO

Razgovori sa
ŠRI NISARGADATA MAHARADŽOM
 Naziv originala:
I AM THAT
Talks with Sri Nisargadatta Maharaj

Izdavač:
Samostalno izdanje
© Copyright: 2008 by Vladimir Ribar

Priprema:
Ivan Antić

Prevodilac: nepoznat

Lektura i korektura:
Ivan Antić

Štampa:
Agencija ’Jovan’ Beograd, 2008

Tiraž. 500

ISBN

2
"Ono u kome borave sva bića i koje boravi u svim bićima, koje je
davalac milosti svima, Svevišnja Duša Univerzuma, Bezgranično
Biće - Ja sam To."

Amritbindu Upanišad

"Ono što sve prožima, kojeg ništa ne prevazilazi, i koje, kao

univerzalni prostor oko nas ispunjava sve potpuno, iznutra i
spolja, taj Svevišnji Brahman bez dvojstva - to ti jesi".

Šankaračarja

Tragalac je onaj koji traga za samim sobom.

Napustite sva pitanja osim jednog: Ko sam ja? Konačno, jedina

činjenica u koju ste sigurni je da vi jeste. "Ja jesam" je izvesno,
"Ja sam ovo" nije. Težite da spoznate šta ste vi u stvarnosti.

Da biste znali ko ste vi, morate najpre tragati i saznati šta vi

niste.

Otkrijte sve što vi niste - telo, osećanja, misli, vreme, prostor,

ovo ili ono - ništa konkretno ili apstraktno što vi opažate ne
možete biti vi. Sam čin opažanja pokazuje da vi niste ono što
opažate.

Što jasnije shvatite da na nivou uma vi možete biti opisani samo

u negativnim pojmovima, to ćete brže doći do kraja vašeg
traganja i uvideti da ste vi bezgranično biće.

Sri Nisargadatta Maharaj

3
 Predgovor

Nije iznenađujuće da je trebalo da se pojavi još jedno novo izdanje knjige "JA SAM
TO". Uzvišenost reči izgovorenih od Šri Nisargadata Maharadže, njihova neposrednost,
iskrenosti i lucidnost, jasnoća sa kojom se odnose na Najviše, Uzvišeno, čine da je ova knjiga
literatura od najviše važnosti.
Zapravo, mnogi je smatraju jedinom knjigom duhovnog učenja, zaista vrednom
proučavanja.
Postoje različite religije i filozofski sistemi koji tvrde da donose smisao ljudskom
životu. Ali oni pate od izvesnih bitnih ograničenja. Oni izlažu svoja verovanja i ideologiju
milozvučnim rečima, bilo teološki ili filozofski. Pre ili kasnije, vernici, međutim, otkrivaju
ograničenost smisla i upotrebljivosti takvih reči. Oni postaju otrežnjeni i teže da napuste
sisteme na isti način kao što se napuštaju naučne teorije, kad se, zbog previše kontradikcija u
dokazima dovedu u pitanje.
Kada sistem duhovne interpretacije (tumačenja) postane neubedljiv i nesposoban da
bude racionalno opravdan (podešen), većina ljudi dozvoljava sebi da bude preobraćena u neki
drugi sistem.
Međutim, uskoro oni otkrivaju ograničenja i kontradikcije (suprotnosti) takođe i u
drugim sistemima. U ovakvom neostvarenom traganju prihvatanja i odbacivanja, ono što im
ostaje je samo skepticizam i agnosticizam (stvarnost se ne može spoznati), koji ih odvodi do
iluzornog (bolesnog) načina življenja, obuzetog samo grubim potrebama života,
konzumiranjem materijalnih dobara.
Ponekad, ali retko, sumnja može dovesti do intuicije o osnovnoj stvarnosti, mnogo
temeljnijoj od one opisane ’svetim izrekama’, religijama ili filozofskim sistemima. Neobično, ali
to je pozitivna odlika skepticizma.
U takvom stanju skepticizma, a imajući intuiciju o osnovnoj stvarnosti, desilo se da sam
čitao knjigu Šri Nisargadata Maharadže: JA SAM TO. Bio sam odmah opčinjen knjigom i
nenametljivoj ispravnosti njegovih reči. Mada su reči ograničene po svojoj samoj prirodi,
pronašao sam da su iskazivanja Maharadže prozračna kao sjajno uglačani prozori, kako to
behu. Međutim, nijedna knjiga duhovnih učenja, ne može da zameni prisustvo samog Gurua.
Jedino reči izgovorene direktno vama od Gurua potpuno gube svoju nesavršenost.
U Guruovom prisustvu i poslednje umom postavljene granice se osvetljavaju i nestaju.
Šri Nisargadata Maharadž je, zaista takav Guru. On nije propovednik, ali daje tragaocu
sve one nagoveštaje i smernice koje mu trebaju. Stvarnost koja isijava iz njega je Apsolutna i
autentična. Pošto su iskusili istinitosti njegovih reči na stranicama knjige JA SAM TO, i
inspirisani njima, mnogi sa Zapada su našli put do Maharadže tragajući za prosvetljenjem.
Maharadžino tumačenje Istine se ne razlikuje od onoga iz Džnana joge (Advaita
Vedante). Ali on je opisuje na njemu svojstven način.
Raznovrsni oblici oko nas, kaže on, su stvoreni od pet elemenata. Oni su prolazni, u
stanju su neprestanog toka i potčinjeni su zakonu uzročnosti. Sve ovo se takođe odnosi na telo
i na um, jer su oba privremeni i podložni rađanju i umiranju.
Mi znamo da spoljašnji svet možemo upoznati samo posredstvom telesnih čula i uma.
Kao i u Kantovom gledištu to je uzajamna veza ljudskog saznajnog subjekta (sistema), i
predstavlja temeljnu strukturu našeg načina saznavanja. Ovo znači da vreme, prostor i
uzročnost nisu "objektivni" ("stvarni"), ili da su neki spoljni entiteti, već mentalne kategorije u
kojima je sve smešteno (oblikovano). Postojanje i oblik svih stvari zavise od uma. Poimanje

4
(saznanje) je mentalni proizvod (plod), a svet viđen umom je subjektivan i privatan (ličan) svet
koji se menja neprestano u skladu sa nespokojstvom samoga uma.
Naspram nespokojnog uma, sa njegovim ograničenim kategorijama (svojstvima) -
dualnosti, subjektivnosti, spontanosti, itd. - stoji uzvišeni neograničeni opažaj "JA SAM".
Jedina stvar u koju mogu da budem siguran je da "JA SAM" nije mentalni "ja sam" u
Kartezijanskom smislu, ali bez svih osobina. Neprestano nas Maharadž navodi da obratimo
pažnju na ovu osnovnu činjenicu sa ciljem da bi osvestili naše "JA SAM" i na taj način se
oslobodili svojih samostvorenih ograničenja. On kaže: Jedino istinito stanovište je "JA SAM".
Sve drugo je samo zaključivanje (izvođenje). Bez imalo napora možete promeniti "Ja sam…" u
"Ja nisam…".
Sagledajte, onaj koji stvarno doživljava nije um, već ’ja sam’, svetlost u kojoj se sve
pojavljuje. Sopstvo je zajednički faktor (suština) u korenu svakog iskustva, svesnost u kojoj se
sve odigrava. Celokupno polje uma je samo film, ili trunka (mrlja), u "JA SAM" svesti. Ovo
"JA SAM" je, budući svesno svesnosti, svesno sebe samog. A to je neopisivo, jer ono nema
atributa (svojstava). Ono je samo bivanje mene samog, a bivanje mene samog (mog bića) je sve
to što uistinu postoji (jeste).
Sve što postoji, postoji u meni samom (kao moje Sopstvo). Nema ničega, što je
različito od mene. Nema dualnosti, a prema tome ni bola. Nema problema. To je sfera ljubavi u
kojoj je sve savršeno. Šta se dešava, dešava se spontano, bez namere, kao starenje ili rast kose.
Ostvari ovo i budi slobodan od ograničenja uma.
Sagledaj da u dubokom snu nema saznanja da sam ovo ili ono.
Ipak "JA SAM" ostaje (postoji).
Sagledaj večno sada.
Sećanja izgledaju kao da donose stvari iz prošlosti, ali sve što se dešava, dešava se
jedino u sadašnjosti.
Jedino u bezvremenskom sada pojave manifestuju same sebe.
Prema tome, vreme i uzročnost ne postoje u stvarnosti. "JA SAM" pre sveta, tela i
uma. "JA SAM" sfera u kojoj se oni pojavljuju i nestaju. "JA SAM" izvor svih njih, univerzalna
moć, pomoću koje se svet sa svim svojim zbunjujućim i raznolikim promenama manifestuje.
Uprkos svoje iskonske budnosti, osećaj "JA SAM" ipak nije Najviši (Svevišnji). Nije
Apsolutan.
Osećaj ili ukus "ja sam" (I am-ness) nije apsolutno iznad vremena. Budući suština od
pet elemenata, on, na neki način, zavisi od sveta. On izvire iz tela koje je, sa svoje strane,
sagrađeno od hrane, koja sadrži pet elemenata. Ono nestaje kad telo umre, kao mrlja (tačka)
kada se tamjan zapali.
Kada se čista svest ostvari nikakva potreba više ne postoji, niti čak ni za "ja sam" koje
je koristan ukazivač, direktni nagoveštaj prema Apsolutnom.
Svesnost "ja sam" onda lagano nestaje. Ono što ostaje (preovladava) je to što ne može
biti opisano, što je iznad reči (ostaje samo Apsolutno na koje je 'Ja sam' jedino direktno
ukazivalo).
To je to stanje koje je najstarije, stanje čistog potencijala (mogućnosti), koje je izvor
svega. "Ja sam" je (najfiniji, najdirektniji) odraz univerzuma (u čoveku). To je ono
stanje koje je džnani (Mudrac) ostvario.
Najbolje što možete uraditi je da pažljivo slušate džnania (mudraca) - čiji je Šri
Nisargadata živi primer - i da mu verujete i da se pouzdate.
Takvim slušanjem vi ćete shvatiti da je njegova stvarnost i vaša stvarnost.
On vam pomaže da vidite prirodu sveta i "Ja sam". On vam dokazuje (tera vas) da treba
da studirate (posmatrate) ponašanje tela i uma sa intenzivnom i ozbiljnom koncentracijom, da
bi prepoznali da vi niste ni jedno od njih i da treba da ih se odreknete (da ih ne smatrate za vašu
suštinu). On savetuje da se neprestano vraćamo našoj suštini "ja sam" kao svom jedinom
5
prebivalištu, izvoru kada ništa ne postoji, dok ego kao ograničenje "ja sam" ne iščezne. Tek
onda će se najviše ostvarenje desiti bez napora.
Zapazite reči mudraca koje se probijaju kroz sve koncepte i dogme.
Maharadž kaže: "Dok ne postanete samoostvareni, dok ne steknete znanje o samom
sebi, dok ne prevaziđite sebe, sve dotle, sve ove "cock-and-bull" (izmišljotine) priče su
potrebne, svi ovi koncepti. Da, one su koncepti (pojmovi), čak je to i "ja sam", ali sigurno
nema koncepta vrednijeg od toga. Tragalac treba da ih razmatra najozbiljnije, jer oni
nagoveštavaju Najvišu Stvarnost.
Nikakvi bolji koncepti nisu u mogućnosti da zamene sve koncepte.
Zahvalan sam Sudhakar S. Dikšitu, izdavaču, koji me je pozvao da napišem predgovor
ovom novom izdanju knjige JA SAM TO i tako mi omogućio da pokažem svoju zahvalnost Sri
Nisargadata Maharadži, koji je proširio najuzvišenije znanje na najjednostavniji, najjasniji i
najubedljiviji način.

Filozofski fakultet Douwe Tiemersma

Erazmus Univerzitet
Roterdam, Holandija
Juni, 1981

KO JE NISARGATA MAHARADŽ?

Kada smo ga pitali o datumu njegovog rođenja Majstor je odgovorio da on nije nikad
rođen!
Pisanje biografije Šri Nisargadata Maharadže je frustrirajući i neuspešan zadatak. Jer,
ne samo da su podaci o njegovom rođenju nepoznati, već nema pouzdanih činjenica o
njegovim ranim godinama. Međutim neki od njegovih starijih rođaka i prijatelja kažu da je on
rođen u martu 1897 godine na dan punog meseca, koji se poklapa sa festivalom Hanumana
Jaynti, kada Hindusi pokazuju svoje poštovanje Hanumana, takođe zvanog i Maruti,
majmunskom Bogu iz poznatog epa Ramajane. I do bi povezali njegovo rođenje sa ovim
povoljnim (svetim) danom, njegovi roditelji dali su mu ime Maruti.
Pouzdane informacije o njegovom dečaštvu i ranoj mladosti su nepovezane i nesigurne
(neispitane). Saznali smo da je njegov otac Šivrampant, bio promašen čovek, koji je radio neko
vreme kao kućni poslužitelj u Bombaju, a kasnije dopunjavao svoje prinadležnosti kao sitan
farmer u Kandalgaonu, malom selu u šumskom predelu Ratnagiri distrikta (okruga)
Maharaštrea.
Maruti je odrastao skoro bez obrazovanja (školskog). Kao dečko pomagao je ocu u
takvim poslovima kao što su - čuvanje stoke, rad na polju i donošenje porudžbina, sve što je
bilo potrebno u skladu sa njegovim mogućnostima.
Njegova zadovoljstva (zabave) bila su jednostavna kao i njegovi poslovi (rad), ali on je
bio obdaren jednim radoznalim umom koje je vrvio pitanjima svih vrsta (oblasti).
Njegov otac je imao prijatelja Brahmina koji se zvao Višnu Taribhani Gore, koji je bio
pobožan čovek i koji je polagao mnogo na poljske poslove. Gore je često govorio o
religioznim temama, a dečko Maruti je pažljivo slušao i bavio se ovim temama mnogo više
nego što bi bilo ko pretpostavljao. Gore je bio za njega idealan čovek - ozbiljan, ljubazan i
mudar.
Kada je Maruti napunio osamnaest godina njegov otac je umro, ostavljajući svoju
udovicu, četiri sina i dve kćeri.

6
 Siromašan prihod od male farme još se je umanjio, posle smrti njegovog oca i nije bio
dovoljan da ishrani tako mnogo usta.
Maruti je napustio selo i otišao u Bombaj da traži posao, i Gore ga je pratio u tome
nešto kasnije. Govorilo se da je u Bombaju on radio nekoliko meseci kao slabo plaćen mlađi
trgovački pomoćnik u jednoj poslovnici, ali je napustio posao sa gađenjem. Zatim je uzeo malu
trgovinu kao prodavnicu cveća i počeo je sa prodavnicom dečje odeće, duvana i ručno
pravljenih seoskih cigareta. Ovaj posao je procvetao tokom vremena i doneo mu neku vrstu
finansijske sigurnosti. U toku tog perioda on se oženio i imao sina i tri kćeri.
Detinjstvo, mladost, ženidba, potomstvo - Maharadž je živeo jednoličan život bez
posebnih događaja sve do svojih sudnjih godina bez neke naklonosti uopšte ka svetosti da bi je
sledio.
Među njegovim prijateljima, u to vreme, bio je neki Jašvantrao Bagkar, koji je bio
poklonik Sri Sidharamešvar Maharadže, duhovnog učitelja Navnath Sampradaja, sekte
Hinduizma.
Jedne je večeri Bagkar odveo Marutija svom Guruu i te večeri se pokazalo da je to bila
ključna prekretna tačka u njegovom životu. Guru mu je dao mantru i instrukcije za meditacije.
Rano u svojoj praksi on je počeo da dobija vizije i povremeno je čak padao u trans. Nešto je
eksplodiralo unutar njega, kao da je dalo rođenje kosmičkoj svesnosti, osećaju večnog života.
Identitet Marutija, sitnog trgovca, rastopio se u prosvetljenu ličnost Šri Nisargadata koja se
pojavila.
Većina ljudi živi u svetu ego svesti (odvojenosti) i nema želju ili snagu da to napusti.
Oni postoje samo za sebe same, svi njihovi napori su usmereni prema dosezanju
samozadovoljstva (sebičnosti) i ličnog isticanja.
Postoje, međutim, vidioci (sveci), učitelji i buditelji (gurui), koji, dok spolja očevidno
žive u istom svetu, žive istovremeno u drugom svetu takođe - svetu kosmičke svesnosti
obasjani beskonačnim znanjem.
Posle svog prosvetljujućeg iskustva Šri Nisargadata Maharadž počeo je da živi takav
dvostruki život. On je vodio svoju prodavnicu, ali je prestao da bude profitno orijentisan
trgovac.
Kasnije, napuštajući svoju porodicu i posao, on je postao prosjak, hodočasnik prostrane
i raznolike Indijske religiozne scene.
Išao je bosonog na svom putu ka Himalajima, gde je planirao da provede ostatak svojih
godina u traženju večnog života.
Ali uskoro je odlučio da se vrati istim putem nazad kući, shvatajući besmislenost
takvog traganja.
Spoznao je da večni život ne treba tražiti, on ga već ima.
Prevazilazeći ideju ’ja sam telo’, zadobio je mentalno stanje velike radosti, mira i
uzvišenosti, tako da je sve u poređenju s tim bilo bezvredno.
On je postigao samoostvarenje.
Mada neobrazovan (školski), Majstor je svoju konverzaciju pojasnio do jednog
izvanrednog (uzvišenog) nivoa. Mada rođen i vaspitan u siromaštvu, on je najbogatiji od
najbogatijeg, jer ima neograničeno bogatstvo izvornog (večnog) znanja, tako da su u poređenju
s njim, i najveća blaga samo školjkice.
On je srdačan i nežan, lukavo duhovit, potpuno bez straha i apsolutno istinit -
inspirišući, podučavajući i podržavajući svakoga ko mu dođe.
Svaki pokušaj da se napišu biografski podaci o takvom čoveku je trivijalan i uzaludan.
Jer on nije čovek sa prošlošću ili budućnošću. On je živa sadašnjost - večna i nepromenljiva.
On je Sopstvo koje je sve.

7
 KOMENTAR PREVODIOCA

Susreo sam se sa Šri Nisargadata Maharadžom pre nekoliko godina i bio sam zadivljen
spontanom jednostavnošću njegove pojave i ponašanja, dubinom i istinitošću njegove
ozbiljnosti u razjašnjavanju svog iskustva.
Mada je njegov mali stan u predgrađu Bombaja skroman i vrlo težak za pronalaženje,
ipak mnogi nalaze put do njega.
Većina od njih su Indijci, koji slobodno razgovaraju na njihovom maternjem jeziku, ali
tu je bilo takođe mnogo stranaca, kojima je bio potreban prevodilac.
Kad god sam bio prisutan taj zadatak bi bio poveren meni. Mnoga postavljena pitanja i
dati odgovori bili su toliko zanimljivi i značajni da je korišten i magnetofon.
Dok je većina traka (magnetofonskih) bila normalnog Marati-engleskog tipa, neka su
bila poliglotski šifrovana na nekoliko Indijskih i Evropskih jezika. Kasnije svaka traka je bila
dešifrovana i prevedena na engleski.
Nije bilo lako prevesti doslovno, a u isto vreme izbeći monotona ponavljanja i
ponavljanja. To daje nadu da ovaj prevod magnetofonskih traka neće umanjiti uticaj ovog
jasnog, genijalnog i na mnogo načina neobičnog ljudskog bića.
Marati verzija ovih govora, lično verifikovana od samog Šri Nisargadata Maharadže,
bila je posebno objavljena.

Bombaj, oktobar 16, 1973 Prevodilac

Maurice Frydman

8
 PRIMEDBA IZDAVAČA

Sadašnje izdanje knjige JA SAM TO je prerađena i ponovo izdata verzija 101

razgovora, koja se je pojavila u dva toma u ranijim izdanjima.
Ne samo da je materija bila preuređena na čitljiviji slog i sa naslovima poglavlja, već su
nove slike Šri Nisargadate Maharadže uključene, a dodaci sadrže izvestan do sad neobjavljen i
vredan materijal.
Preporučujem posebnu pažnju čitaocu na prilog pod naslovom "Nisarga joga" (dodatak
I), u kome je moj poštovani prijatelj, pokojni Maurice Frydman, jezgrovito prikazao učenje
Maharadža.
Jednostavnost i skromnost su osnovne karakteristike njegovog učenja, kako to Maurice
primećuje.
Majstor ne propagira nikakvo intelektualno učenje (koncept) ili doktrinu. On ne stavlja
pred tragaoca neke preduslove i srećan je sa njima.
U stvari Šri Nisargadata Maharadž je naročito slobodan od svakog poniženja i
osuđivanja, grešnik i svetac samo izmenjuju iskustva. Svetac je grešio, a grešnik može da bude
prosvećen. Vreme ih je razdvojilo, vreme će ih spojiti.
Učitelj ne procenjuje; njegova jedina briga je "patnja i okončavanje patnje".
On zna iz svog ličnog i trajnog iskustva da su koreni patnje u umu i da je um taj koji se
mora osloboditi od svojih destruktivnih i iskrivljenih navika. Od ovih navika identifikacija sebe
sa projekcijama uma je najsudbonosnija.
Sa primerom i poukom Šri Nisargadata Maharadž pokazuje kraći put, nelogičan
(nesvakidašnji) ali iskustveno pouzdan. To deluje kad se razume.
Revidiranje i izdavanje knjige JA SAM TO, bilo je za mene hodočašće za moje
unutarnje Sopstvo - odjednom oplemenjeno i prosvetljeno. Uradio sam moj posao u duhu
prosvećenosti, sa velikom ozbiljnošću. Posmatrao sam pitanja svakog pitaoca kao moje
sopstveno pitanje i upijao odgovore od Majstora sa umom ispražnjenim od svega što sam znao.
Međutim, u ovom procesu koji bi mogao biti nazvan dvoglasna meditacija, moguće je
da sam se na nekim mestima mogao izgubiti u hladnokrvnoj preciznosti oko sintakse i
interpunkcije, očekivane od jednog izdavača.
Zbog takvih propusta, ako ih ima, molim oproštaj od čitaoca.
Pre nego što zaključim, želeo bih da izrazim moju duboku zahvalnost Profesoru Douve
Fiemersma iz Filozofskog Fakulteta Erazmus, Univerzitet Roterdam, Holandija za priloženi
novi Predgovor ovom izdanju. To što se on odazvao na moj zahtev odmah, čini me još
zahvalnijim.

Bombaj
Izdavač
Sudhakar S. Dikšit
Juli, 1981.

9
 1. OSEĆAJ "JA SAM"

Pitalac: Dnevno iskustvo, koje imamo kad se budimo, je da se svet iznenada pojavio. Odakle
to dolazi?
Maharadž: Pre nego bilo šta može da se pojavi našem biću, mora da postoji neko kome to
dolazi. Svo pojavljivanje i nestajanje unapred pretpostavlja promenu nasuprot neke
nepromenljive pozadine (osnove).
P: Pre buđenja ja sam bio nesvestan.
M: U kom smislu? Da li zaboravljajući ili nemajući iskustvo? Da li možda imate iskustvo čak i
kad ste nesvesni? Možete li postojati a da to ne znate? Gubitak pamćenja; da li je to dokaz da i
ne postojite? I da li vi možete opravdano govoriti o vašem sopstvenom nepostojanju kao
stvarnom iskustvu?
Vi ne možete reći čak i to da vaš um ne postoji. Ne budite li se vi kad vas pozovu
(bude)? A pri buđenju, nije li to bio osećaj "ja sam" koji prvi dolazi?
Neko seme (zrnce, iskra) svesnosti mora da postoji i u toku spavanja, ili nesvesti.
Pri buđenju iskustvo se pokreće u sledu: "Ja sam - telo – (u) svet(u)."
Može izgledati da se to dešava sukcesivno, ali u stvari, sve je to istovremeno, samo
jedna ideja o imanju tela u svetu.
Može li postojati osećaj "ja sam", bez da budemo neko ili nešto.
P: Ja sam uvek neko sa svojim sećanjima i navikama. Ja ne znam za drugo "ja sam".
M: Možda te nešto sprečava da to znaš. Kad ne znaš nešto što drugi znaju, šta radiš?
P: Ja tražim izvor njihovog znanja po njihovim instrukcijama (uputima).
M: Nije li važno za tebe da znaš da li si ti samo telo ili nešto drugo? Ili možda nisi uopšte? Ne
vidite li da su svi vaši problemi telesni problemi - hrana, odeća, prevoz, porodica, prijatelji,
ime, slava, sigurnost, preživljavanje - sve ovo gubi svoj smisao u momentu kada vi shvatate da
ne možete biti samo telo.
P: Kakve je koristi u saznanju da ja nisam telo?
M: Čak i kad kažete da vi niste telo to nije sasvim tačno. Na neki način svi ste vi telo, srce i
umovi i mnogo više.
Idite duboko u osećaj "ja sam" i naći ćete. Kako nalazite stvar koju ste izgubili ili
zaboravili? Vi je držite u vašem umu ( mislite na nju) dok je ne nađete.
Ovaj osećaj bića (postojanja) "ja sam" je prvi koji se javlja. Pitajte sebe odakle on
dolazi, ili samo posmatrajte to u tišini.
Kada um boravi u "ja sam" bez pokreta (potpuno smiren), svi ulazite u stanje koje se ne
može rečima opisati, ali se može doživeti.
Sve što treba da radite je da neprestano pokušavate. Na kraju krajeva osećaj "ja sam" je
uvek sa vama (to ste vi), jedino ste vi vezali (poistovetili) sve druge stvari za njega - telo,
osećanje, misli, ideje, posedovanje, itd. Sve ove samoidentifikacije (poistovećenja) su
obmanjivanja. Zbog njih vi sebe poistovećujete sa onim što niste.
P: Onda šta sam ja?
M: Dovoljno je da znate šta niste! Ne treba da znate šta jeste. Jer sve dok znanje predstavlja
opis u izrazima (pojmovima) koje već poznajete, opažanjem (shvatanjem), ili mišljenjem
(idejom), ne može postojati tako nešto kao što je samosaznanje (samoostvarenje), jer ono što
ste vi se ne može opisati, osim kao potpuna negacija. Jedino što možete reći je: "Ja nisam ovo,
ja nisam ono". Vi ne možete reći: "ovo sam ja" ("ovo je ono što sam ja"), jer to upravo nema
smisla. Kada vi možete označiti "ovo ili ono" za vas, to ne može biti vaše Sopstvo. Sigurno, vi
ne možete biti "nešto" drugo.
Vi niste ništa vidljivo (opažajno) ili zamislivo (zamišljeno). Ali ipak, bez vas ne postoji
ni percepcija (opažanje) ni imaginacija (zamišljanje).
10
 Vi posmatrate osećaj srca, mišljenje uma, delovanje tela; sam akt (čin) percepcije
(opažanja) pokazuje vam da vi niste ono što opažate.
Možete li biti opažanja, iskustva, bez vas?
Iskustvo mora "pripadati" nekome. Neko mora doći i izjasniti se (objaviti) to kao
njegovo sopstveno.
Bez onoga ko doživljava (ima iskustvo), iskustvo nije stvarno.
Iskustvo koje vi ne možete imati, od koje je ono koristi vama?
P: Osećaj da sam onaj koji ima osećaj "ja sam", nije li to takođe jedno iskustvo?
M: Očigledno, sve što je doživljeno je iskustvo. A u svakom iskustvu se pojavljuje njegov
iskusitelj (onaj koji doživljava).
Sećanje stvara iluziju kontinuiteta. U stvarnosti svako iskustvo ima svog sopstvenog
iskusitelja (onog ko doživljava), a osećaj identiteta (ličnosti) je upravo zajednički faktor u
osnovi svih odnosa iskusitelj - iskustvo.
Identitet i kontinuitet nisu isto. Upravo kao što svaki cvet ima svoju sopstvenu boju,
mada su sve boje prouzrokovane od iste svetlosti, tako se mnoga iskustva pojavljuju u
nepodeljenoj (jedinstvenoj) i neodvojivoj svesti, svako, odvojeno u sećanju, identično u suštini.
Ova suština je koren, temelj, bezvremene i bezgranične "mogućnosti" svih iskustava.
P: Kako ću to zadobiti (ostvariti)?
M: Vi ne možete to da dobijete, jer ste vi to! To će ostvariti vas, ako mu vi date šansu.
Napustite vašu vezanost za nestvarno i stvarno (istinito) će nežno i spremno zakoračiti
u svojoj pravoj prirodi.
Prestanite da zamišljate da ste vi ovo ili ono, ili da vi činite ovo ili ono, i spoznaja da
ste vi izvor i srce svega će vam se sama razotkriti.
Sa ovim će doći i velika ljubav, koja nije izbor ili pristrasnost, već moć koja stvara sve
stvari vredne ljubavi i dostojne ljubavi.

2. OPSEDNUTOST TELOM

Pitalac: Maharadž, vi sedite ispred mene, a ja sam ovde pored vaših stopala. Šta je osnovna
razlika među nama?
Maharadž: Ne postoji suštinska razlika.
P: Ipak mora postojati neka stvarna razlika, ja sam došao do vas, vi niste došli meni.
M: Vi zamišljate razlike pa idete tamo-amo u potrazi za "superiornim" ("uzvišenim") ljudima.
P: Vi ste takođe uzvišena (sveta) osoba. Vi tvrdite da znate stvarnost, dok ja ne.
M: Da li sam vam ikad rekao da ne znate i da ste zato inferiorni? Pustimo takvima koji
izmišljaju (pronalaze) takve razlike da ih dokažu! Ja ne tvrdim da znam šta vi niste. U stvari, ja
znam mnogo manje to nego vi.
P: Vaše reči su mudre, vaše ponašanje dostojanstveno, vaša milost (veličina) svemoćna.
M: Ja ne znam ništa o tome i ne vidim razliku između vas i mene. Moj život je niz događaja,
kao i vaš. Jedino što sam ja nevezan i vidim prolaznu dramu (igru) kao prolazni san (paradu),
dok ste vi vezani za stvari i krećete se zajedno sa njima.
P: Šta vas čini tako spokojnim?

M: Ništa posebno. Desilo se tako da sam verovao svom Guruu. On mi je rekao da sam ništa
do moje Sopstvo i ja sam mu poverovao.
Verujući njemu ponašao sam se dosledno tome i prestao da se brinem o onome što ja
nisam i što nije moje.
11
P: Zašto ste vi bili sretni da verujete vašem Učitelju, dok je naša vera nominalna (naslovljena) i
verbalna (usmena)?
M: Ko zna zašto? Tako se desilo. Stvari se dešavaju bez uzroka i posebnog razloga i, posle
svega, zašto je važno ko je ko?
Vaše visoko mišljenje o meni je samo vaše mišljenje. Svakog momenta ga možete
promeniti.
Zašto vezivati, davati važnost mišljenjima, čak i našim sopstvenim?
P: Ipak vi ste različiti. Vaš um izgleda da je uvek smiren i sretan. I čuda se dešavaju oko vas.
M: Ja ne znam ništa o čudima, i sam se čudim da li priroda dopušta izuzetke u svojim
zakonima, ako ne, mi se slažemo da je sve čudo.
U pogledu mog imena, ne postoji takva stvar (čudo).
Postoji svest u kojoj se sve dešava. To je sasvim očevidno i u svačijem iskustvu. Vi
samo ne gledate dovoljno pažljivo.
Posmatrajte dobro (jasno) i vidite šta ja vidim.
P: Šta vi vidite?
M: Ja vidim ono što i vi takođe možete videti, ovde i sada, ali vi gledate iz pogrešnog fokusa
(središta) vaše pažnje. Vi ne obraćate pažnju na vas same. Vaš um je samo sa stvarima, ljudima
i idejama, nikad sa vama samima.
Dovedite sebe u fokus (središte, izvorište), postanite svesni svog sopstvenog
postojanja.
Vidite kako funkcionišete, posmatrajte motive i rezultate vaših akcija.
Proučavajte zatvor koji ste sagradili oko sebe nenamerno.
Saznajući šta vi niste, vi ćete doći do saznanja šta jeste.
Povratak vama, vašem sopstvu, nazad je kroz odbijanje i odbacivanje.
Jedna stvar je izvesna (sigurna): stvarnost nije imaginarna (zamišljena), to nije proizvod
uma. Čak i osećaj "ja sam" nije neprekidan mada je to koristan indikator (nagoveštaj), on
pokazuje gde tražite, ali ne šta tražite.
Samo imajte dobar pogled na to.
Jednom kad budete ubeđeni da možete reći o samom sebi istinski jedino "ja sam", i da
ništa do to ne može biti označeno, to možete biti vi (vaše Sopstvo), tada je potreba za "ja sam"
prevaziđena - vi više nemate nameru verbalizovanja šta ste vi.
Sve što vam je potrebno je da se oslobodite namere da definišete samog sebe. Sve
definicije pripadaju samo vašem telu i njegovom izražavanju.
Jednom kada vaša opsednutost telom nestane, vratićete se vašem prirodnom stanju,
spontano i bez napora.
Jedina razlika između nas jeste da sam ja svestan svog prirodnog stanja, dok ste vi
udubljeni u misli.
Upravo kao što zlato oblikovano u ornamente (ukrase) nije različito od zlatnog praha,
tako smo i mi jedno u suštini - jedino se razlikujemo po spoljašnjem izgledu i aktivnostima
uma.
Mi otkrivamo to kad bivamo marljivi, kada istražujemo, ispitujemo, postavljamo pitanja
i danju i noću, dajući život da bi to otkrili.

12
 3. VEČNA SADAŠNJOST

Pitalac: Kako mogu da shvatim, nema ničega lošeg u vezi sa mojim telom niti sa mojim
stvarnim bićem. Oba nisu moj produkt i ne moraju da budu poboljšavana. Ono što je krenulo
na loše je "unutarnje telo", nazovimo ga umom, materijalnom svesnošću, antahkaranom
(unutarnjim organom), bilo kako da se zove.
Maharadž: šta vi smatrate da je loše sa vašim umom?
P: On je nemiran, pohlepan na zadovoljstvo a uplašen od neprijatnog (neugodnog).
M: Šta je pogrešno u njegovom traženju prijatnog i odbijanja neprijatnog? Između obala bola i
zadovoljstva reka života protiče! Jedino kada um odbija da prati taj tok života, i vezuje se za
obale, tada nastaje problem.
Smatram prihvatanjem toka života stav: neka dođe šta će doći i neka ode šta će otići.
Želje nema, straha nema, posmatrajte stvarnost, kako i kad se dešava, jer vi niste ono
što se dešava, vi ste onaj kome se to dešava.
Konačno, vi čak niste ni posmatrač kome se to dešava.
Vi ste krajnja svest koja omogućava sve, i materijalnu manifestaciju i onoga kome se
ona ispoljava.
P: Ali između tela i Sopstva su oblaci misli i osećanja, koji ne služe ni telu ni Sopstvu. Ove
misli i osećanja su nesolidni, prolazni i besmisleni, samo mentalna prašina koja zaslepljuje i
prigušuje, oni su uništavajući i zamračujući.
M: Svakako, sećanje na neki događaj se ne može smatrati kao događaj sam po sebi. Niti može
biti predviđanje. Postoji nešto izuzetno i jedinstveno u vezi sadašnjeg događaja (u sadašnjosti),
što prethodni ili dolazeći nemaju. Postoji životnost u njemu, jedna aktuelnost (stvarnost,
zbilja), on upravo prosvetljava. Postoji "obeležje stvarnosti" o sadašnjosti (zbilji), što prošlost i
budućnost nemaju.
P: Šta daje sadašnjosti to "obeležje stvarnosti"?
M: Nema ništa posebno u sadašnjim događaju što ga čini različitim od onog iz prošlosti ili
budućnosti. Za trenutak prošlost je bila stvarna (realna), a budućnost će biti takođe.
Šta čini sadašnjost tako različitom?
Očevidno, moje prisustvo. Ja sam stvaran, jer ja sam uvek upravo u sada, u sadašnjosti,
i ono što je sa mnom sudeluje u mojoj stvarnosti.
Prošlost je u sećanju, budućnost u imaginaciji. Nema ništa i samom sadašnjem događaju
što ga čini izdvojenim kao stvarnim.
To može biti neka jednostavna povremena pojava (događaj) kao kucanje časovnika.
Uprkos našem znanju da je periodično kucanje identično, sadašnji otkucaj je sasvim
različit od prethodnog i sledećeg - kao zapamćen ili očekivan.
Stvar fokusirana (usredsređena) u sadašnjosti je sa mnom, jer Ja sam uvek prisutan, to
je moja sopstvena realnost (stvarnost) da ja sudelujem u sadašnjem događaju.
P: Ali mi se bavimo stvarima kojih se sećamo kao da su stvarne.
M: Mi razmatramo sećanja jedino kad ona dođu u sadašnjost. Zaboravljeno nije od važnosti
(ne uzima se) dok se osoba ne seti - što sadrži u sebi (zahteva) dovođenje u sadašnjost.
P: Da, ja mogu da vidim da postoji u sadašnjosti neki nepoznat faktor (činilac) koji daje
trenutno stvarnost prolaznoj stvarnosti.
M: Ne treba da kažete da je to nepoznato, jer to vidite u stalnom delovanju.
Otkad ste se rodili da li se to ikad promenilo? Stvari i misli se menjaju neprestano. Ali
osećaj da je stvarno ono što je u sadašnjosti, nije se nikad promenio. Čak ni u snu.
P: U dubokom snu nema iskustva o sadašnjoj stvarnosti.

13
M: Praznina dubokog sna je uglavnom zbog gubitka posebnih memorija. Ali glavno sećanje o
dobrobiti je tu. Postoji razlika u osećaju kad mi kažemo "ja sam bio u dubokom snu" od "ja
sam bio odsutan".
P: Ponoviću pitanje sa kojim smo počeli: između izvora života i ispoljavanja života (koji je
telo), postoji um i njegova stalna promenljiva stanja. Strujanje (talasanje) mentalnih stanja je
beskrajno beznačajno i bolno. Bol je stalni faktor. Ono što mi zovemo zadovoljstvom to je
samo međuprostor (praznina) interval (između dva bolna stanja). Želja i strah su izopačeni
sačinitelji života, i oba su sačinjena od bola.
Naše pitanje je: postoji li radostan um?
M: Želja je sećanje na zadovoljstvo, a strah je sećanje na bol. Oba čine um nemirnim. Trenuci
zadovoljstva su samo pauze u životnom toku. Kako um može biti radostan?
P: Istina je da želimo zadovoljstvo, ili očekujemo bol. Ali postoje trenuci neočekivane,
nepredviđene radosti. Čiste radosti, nezagađene željom - netražene, nezaslužene, Bogom dane.
M: Ipak, radost je samo radost naspram pozadine bola.
P: Da li je bol kosmička činjenica, ili čisto mentalna?
M: Univerzum je potpun kao celina, a gde je potpunost, gde ništa ne nedostaje, šta može da
zada bol?
P: Univerzum može biti potpun kao celina, ali nepotpun u delovima (detaljima).
M: Deo celine viđen u odnosu (povezanosti) na celinu je takođe potpun. Jedino kad je viđen
odvojeno (izolovano) on postaje nedovoljan (nepotpun) i na taj način mesto (sedište) bola. Šta
nas dovodi do izolacije (odvojenosti)?
P: Ograničenja uma, naravno. Um ne može da vidi celinu za deo celine.
M: Potpuno tačno. Um, po svojoj prirodi, deli (odvaja) i suprotstavlja. Može li postojati
drugačiji um, koji sjedinjuje i harmonizuje (usaglašava), koji vidi celinu u delu celine i deo
celine kao potpuno sjedinjen sa celinom?
P: Drugačiji um - gde tragati za njim?
M: U prevazilaženju (nadilaženju) ograničenog, razdvajajućeg i suprotstavljajućeg uma. U
napuštanju mentalnog procesa (načina mišljenja) koga smo dotad poznavali. Kada se to desi,
um je rođen ponovo.
P: U takvom umu (koji sjedinjuje) problem radosti i bola (tuge) više ne postoji?
M: Ne onako kako ih mi znamo, kao poželjne ili odvratne (neprijatne).
To tada postaje više pitanje ljubavi koja teži da se ispolji i susretne sa preprekama.
Sveobuhvatni (celoviti) um je ljubav u akciji, koja se bori sa okolnostima, u početku
frustrirajućih, ali na kraju pobeđuje.
P: Između duha i tela, da li je ljubav ta koja osigurava povezanost?
M: A šta bi drugo? Um stvara pakao razdvojenosti, srce ga prevazilazi.

4. STVARNI SVET JE IZNAD UMA

Pitalac: U izvesnim prilikama pitanje se pojavljuje da li je Univerzum podvrgnut zakonu

uzroka, ili da li on postoji i funkcioniše van zakona. Vi ste dakle mišljenja, da je on neuzročan,
da se sve, ma kako malo, bez uzroka, pojavljuje i iščezava bez nekog znanog razloga.
Maharadž: Pošto je prostor (i vreme) fizički ili mentalan, to uzročnost znači sled događaja u
prostoru i vremenu.
Vreme, prostor, uzročnost su mentalne kategorije, koje se pojavljuju i nestaju (prestaju)
sa umom.
P: Sve dok um funkcioniše (deluje), uzročnost je valjan (pravovaljan) zakon.
14
M: Kao i sve mentalno, takozvani zakon uzročnosti je kontradiktoran sam sebi.
Ništa u postojanju (egzistenciji) nema poseban uzrok, ceo Univerzum doprinosi
postojanju čak i najmanje stvari, ništa ne može biti onako kakvo je bez Univerzuma.
Kada je izvor i temelj celine, jedini uzrok i svega pojedinačnog, govoriti o uzročnosti
kao univerzalnom zakonu je pogrešno. Univerzum nije ograničen sa svojim sadržajem, pošto
su njegovi potencijali beskonačni; pored toga on je manifestacija ili izraz principa i
fundamentalnosti (bitnosti) i potpune slobode.
P: Da, može da se uoči da je sasvim pogrešno kada, generalno govoreći o nekoj stvari,
ističemo da je ona jedini uzrok drugoj stvari.
U svakodnevnom životu mi započinjemo stalno delovanje sa očekivanjem rezultata (sa
svrhom ishoda).
M: Da, ima takvih aktivnosti koje se odvijaju zbog neznanja. Kad bi ljudi znali da se ništa ne
može desiti dok ceo Univerzum ne učini da se to desi, oni bi postigli mnogo više sa manje
rasipanja energije.
P: Ako je celina uzrok svega, kako možemo govoriti o usmerenom delovanju prema
određenom uspehu?
M: Samo zalaganje (težnja) za uspehom (dostignućem) je takođe jedino izražavanje ukupnog
Univerzuma. To se pokazuje sámo kada se energetski potencijal poveća na određenoj tački.
Zabluda vremena vas zavodi da govorite o uzročnosti.
Kada se prošlost i budućnost sagledaju u bezvremenom (večnom) sada kao delovi
zajedničkog uzora, ideja o uzročnom efektu (posledici) gubi svoju verodostojnost i kreativna
sloboda zauzima njegovo mesto.
P: Ipak, ne mogu da shvatim kako išta može da dođe (da se desi) bez uzroka.
M: Kad ja kažem da je stvar (pojava) bez uzroka, ja mislim da ona može biti bez posebnog
uzroka. Vaša rođena majka nije bila neophodna da vam da rođenje; vas je mogla roditi neka
druga žena. Ali vi niste bili u mogućnosti da se rodite bez Sunca i Zemlje (planete). Čak ni ovo
nije moglo prouzrokovati vaše rođenje bez najvažnijeg faktora: vaše sopstvene želje da se
rodite.
To je želja koja daje život (rođenje), koja daje oblik i ime. Želja je zamišljena i
manifestuje samu sebe kao nešto opipljivo ili shvatljivo. Zato je i stvoren svet u kome mi
živimo, naš personalni (individualni) svet.
Stvarni svet je iznad vidokruga (znanja) uma, mi ga vidimo kroz mrežu naših želja,
podeljeni u bolu i zadovoljstvu, ispravnom i pogrešnom, unutrašnjem i spoljašnjem.
Da bi videli Univerzum onakav kakav jeste, morate zakoračiti iznad mreže. To nije tako
teško, jer je mreža puna rupa.
P: Šta vi podrazumevate pod rupama? I kako ih pronaći?
M: Gledajte u mrežu i njene mnoge suprotnosti (kontradiktornosti). Vi činite i ne činite pri
svakom koraku.
Vi želite mir, ljubav, sreću (radost) a radite naporno da stvorite bol, mržnju i rat.
Vi želite dug život a jedete previše, želite prijateljstvo a eksploatišete.
Gledajte vašu mrežu kako je satkana od takvih protivurečnosti i otklonite ih – samo
vaše prepoznavanje će učiniti da one nestanu.
P: Pošto moje uočavanje protivurečnosti čini da one odu, ne postoji li uzročna veza između
mog gledanja i njihovog odlaska?
M: Uzročnost čak i kao koncept (pojam), ne dovodi do haosa.
P: Do kog stepena je želja uzročni faktor?
M: Jedan od mnogih. Za sve postoje nebrojeni uzročni faktori. Ali izvor svih njih je
Beskonačna Mogućnost, Svevišnja Stvarnost, koja je u vama i koja daje svoju moć i svetlost i
ljubav svakom iskustvu.

15
 Ali ovaj izvor nije uzrok, a uzrok nije izvor. Zbog ovoga, ja kažem da je sve
bezuzročno.
Vi znate da pokušate da uđete u trag kako se stvari dešavaju, ali ne možete da nađete
zašto su stvari takve kakve jesu.
Stvar je onakva kakva je, jer je Univerzum takav kakav je.

5. ROĐENO MORA DA UMRE

Pitalac: Da li je svesnost svedočenja stalna ili nije?

Maharadž: Nije stalna. Znalac (onaj koji zna) pojavljuje se i određuje zajedno sa znanim
(saznanjem).
Ono u čemu oba, i znalac i znano, nastaju i određuju se, jeste izvan vremena. Reči
‘stalno’ ili ‘večno’ nisu prikladne.
P: U snu nema ni saznanja ni znalca. Šta održava telo osetljivim i prijemčivim?
M: Sigurno da vi ne možete reći da je znalac odsutan. Iskustvo o stvarima i mislima nije
prisutno, to je sve.
Ali iskustvo o odsustvu iskustva je takođe iskustvo. To je isto kao kad se uđe u mračnu
sobu i kaže: "Ne vidim ništa".
Čovek slep od rođenja ne zna šta je mrak.
Slično, jedino znalac zna da ne zna. San je samo gubitak pamćenja. Život ide dalje.
P: A šta je smrt?
M: To je promena životnog procesa određenog (posebnog) tela. Integracija (sjedinjenost) se
završava i dezintegracija nastupa.
P: Šta biva tad sa znalcem? Sa nestankom tela, da li nestaje i znalac (saznavalac)?
M: Upravo kako se spoznavalac (znalac) tela pojavljuje pri rođenju, tako on nestaje pri smrti.
P: I ništa ne ostaje?
M: Život ostaje. Svesti je potreban nosač i instrument za njeno manifestovanje. Kad život
stvori novo telo, novi saznavalac se rađa.
P: Postoji li uzročna veza između uzastopnih (naizmeničnih) saznavatelja tela, ili telesnih
umova?
M: Da, postoji nešto što bi se moglo nazvati memorija tela, ili kauzalnost (uzročno telo), zapis
svega što je mišljeno, željeno i urađeno. To je kao više slika spojenih zajedno.
P: Šta je ovaj osećaj odvojenog postojanja?
M: On je odraz jedne stvarnosti u odvojenom telu. U tom odrazu neograničeno i ograničeno
su u konfuziji i smatraju se istovetnim. Svrha toga je da ukloni ovu konfuziju.
P: Da li smrt uklanja ovu konfuziju?
M: U smrti samo telo umire. Život ne umire, svesnost ne umire, stvarnost ne umire.
A život nikad nije tako životan (svestan) kao posle smrti.
P: Da li se osoba ponovo rađa?
M: Ono što je rođeno mora umreti. Samo nerođeno je besmrtno. Pronađite šta je to što nikad
ne spava i nikad se ne budi, a čija bleda refleksija je naš osećaj "ja".
P: kako da to pronađem?
M: Kako vi tragate za bilo čim drugim? Vezujući svoj um i srce za to. Mora postojati interes
za to i neprestano podsećanje. Sećanje na ono što je neophodno da bude podsećano je tajna
uspeha. Doći ćete do toga kroz ozbiljnost i marljiv rad.
P: Da li mislite da kažete da je samo želja za iznalaženjem dovoljna? Sigurno, da su potrebni i
uslovi (kvalifikacije) i mogućnosti (prilike).
M: To će doći sa ozbiljnim radom. Ono što je najvažnije je osloboditi se protivrečnosti
(kontradikcija); cilj i put ne mogu biti na različitim nivoima; život i svetost ne mogu da se
suprotstavljaju (svađaju); ponašanje ne sme da izda verovanje. Nazovite to poštenjem
16
(čestitošću), integritetom (celovitošću), jedinstvom; ne možete ići nazad, ne raditi i napustiti
ono što želite da osvojite.
Istrajnost i čestitost svrhe (odlučnosti) i čestitosti u težnji dovešće vas do vašeg cilja.
P: Istrajnost i čestitost su sigurno darovi. Ja nemam ni traga od njih.
M: Sve će doći kako budete nastavili traganje. Prvo koraknite prvi korak. Svi blagoslovi će
doći iznutra. Okrenite se unutra, "ja sam" vi znate. Budite s tim sve vreme koje možete
odvojiti, dok se ne okrenete (vratite) tome spontano (prirodno). Ne postoji jednostavniji ni
lakši put.1

6. MEDITACIJA

Pitalac: Svi duhovni učitelji savetuju da se meditira. Kakva je svrha i cilj meditacije?
Maharadž: Mi znamo spoljašnji svet osećaja (opažaja, oseta) i delovanja (akcija), ali o našem
unutrašnjem svetu misli i osećanja znamo vrlo malo.
Glavni cilj meditacije je da postanemo svesni, i bliski s našim unutarnjim životom.
Konačni cilj je dosegnuti izvor života i svesti.
Povremeno praktikovanje meditacije deluje duboko na naš karakter. Mi smo robovi
onoga što ne znamo; ono što znamo mi smo tu gospodari. Šta god da otkrijemo u sebi poročno
ili slabo i razumemo njegove uzroke i njegovo delovanje, mi to prevazilazimo sa samim
saznanjem; nesvesno se rastvara (nestaje) kada se dovede u svesnost.
Rastapanje nesvesnog oslobađa (vezanu) energiju; um se oseća zadovoljno i postaje
smiren.
P: Kakva je korist od smirenog uma?
M: Kada je um miran, mi spoznajemo sami sebe kao čistog (potpunog) svedoka.
Mi se povlačimo (izdvajamo) iz iskustva i onoga-ko-iskušava i stojimo odvojeno, u
čistoj svesti, koja je između i iznad oba.
Individualnost zasnovana na odvojenoj samoidentifikaciji koja zamišlja sebe da je nešto,
"ja sam ovo", "ja sam ono", se nastavlja, ali samo kao deo objektivnog (predmetnog) sveta.
Njegova identifikacija sa svedokom (Sopstvom) prestaje.

1
Važno je razumeti da je pored discipline (meditacije) potrebno izvesno vreme koje mora da se istraje u stalnoj
svesti o sebi da bi ona postala trajno i prirodno stanje. Relativno je o kolikom vremenu se radi jer je to
individualno. Nekome je dovoljno 24 časa, nekome nekoliko dana, a nekome godine truda.
Iz svog skromnog ali višegodišnjeg iskustva probuđenja mogu reći samo da je u početku potrebno svu
volju i energiju uložiti u stalnu svest o sebi koja je po svojoj prirodi nezavisnost od tela, osećaja i uma, i svega
što se s njima zbiva. Kada ta pažnja postane ispravna, uviđa se najpre da nije potrebno ulagati napor i energiju
u njeno održanje jer se svest o sebi ne razlikuje od samog postojanja: mi uvek postojimo i samo postojanje je
svest. Biće se pokazuje kao svesno. Svi događaji i oblici života se pokazuju kao jedno svesno živo biće. A zatim,
kada to postane jasno, vreme nestaje, kao i razlike između spoljnjeg sveta i unutarnjeg bića. U stvarnosti
bivstva nema vremena. I na kraju, trajna budnost se ostvaruje istog trena kada nestaje vremenost zbivanja i
postaje konačno jasno da nije potrebno nikakvo vreme da bi postali trajno budni, jer to je naša prava priroda.
Dovoljno je samo da budemo nezavisni od vremena. A to ćemo biti onda kada osvestimo svoju nezavisnost od
tela, osećaja i uma. Nezavisnost od individualnog tela-uma, nestanak vremena i trajna budnost jedno su isto.
Jedina osobina svega toga je blaženstvo i potpuna ispunjenost smislom postojanja.
Dakle, svakome će biti potrebno da uloži onoliko energije, vremena i truda koliko treba da zaista
spozna činjenicu da mu nije potrebno vreme, energija i trud za buđenje (jer ono je uvek ovde kao samo
postojanje), niti može da se probudi, da dođe k Sebi, u budućnosti (jer ono je uvek sada). Budnost (objektivna
svest) je sama Stvarnost koja ne može biti nigde drugde do bezvremeno ovde i sada. I zaborav Sebe (Sopstva) i
njegovo osvešćenje tokom vremena i truda, samo su sadržaji i aktivnosti uma. A mi nikada nismo ni bili um.
Stvarnost, koja je naše Sopstvo i čista svest, uvek jeste ovde u bezvremenom sada i zato nikada nije mogla biti
izgubljena jer omogućava samo postojanje i ništa osim nje ne postoji. (Primedba: Ivan Antić)
17
P: Kako mogu da razaberem (shvatim), ja živim na više nivoa, a život na svakom nivou
zahteva energiju.
Sopstvo po samoj svojoj prirodi oživljuje (ushićuje) u svemu i njegove energije teku
spolja. Nije li cilj meditacije da pregradi (odvoji) energije na višim nivoima, ili da ih vodi dole
gore sa ciljem da snabde više nivoe da procvetaju takođe?
M: Nije u pitanju toliko u vezi sa nivoima, koliko od svojstava (guna).
Meditacija je satvična (istinita, čista) aktivnost i ima za cilj da potpuno eliminiše
(odstrani) lenjost (tamas) i strastvenu želju (rađas).
Čista sattva (harmonija) je savršena sloboda od lenjosti (tromosti) i uznemirenosti
(nemira).
P: Kako ojačati i pročistiti sattvu (harmoniju)?
M: Sattva (harmonija) je uvek čista i stabilna (snažna). Ona je kao sunce. Ona može da izgleda
zamračena oblacima ili prašinom, ali samo iz tačke gledišta posmatrača (gledaoca), koji se bavi
uzrocima zamračenja (nejasnosti), a ne sa suncem.
P: Od koje je koristi sattva (harmonija)?
M: Koja je korist od istine, dobrote, harmonije, lepote? One su svoj sopstveni cilj. One se
manifestuju spontano (prirodno) i bez napora (lako), kada su stvari prepuštene same sebi, nisu
ometane sa izbegavanjem, ili željom, ili zamišljanjima (koncepcijama), već samo iskušane
(doživljene) u punoj (čistoj) stvarnosti (svesnosti).
Takva svesnost (stvarnost) sama po sebi je sattva (harmonija). Ona ne koristi stvari i
ljude - ona ih ispunjava.
P: Pošto ja ne mogu da poboljšam sattvu (harmoniju), da li da se bavim sa tamasom (lenjošću)
i rađasom (agresijom) jedino? Kako da se borim s njima?
M: Posmatranjem (uočavanjem) njihovog uticaja na vas i u vama.
Budite svesni njih u delovanju, posmatrajući njihovo izražavanje u vašim mislima,
rečima i delima, i postepeno će se njihov uticaj (stisak) na vas smanjiti i pojaviće se jasna
svetlost sattve (sklada). To nije ni težak ni dugačak proces; ozbiljnost (upornost) je jedini uslov
uspeha.

7. UM

Pitalac: Postoje vrlo zanimljive knjige koje su pisali očevidno vrlo kompetentni ljudi, u kojima
su razotkrivene obmane sveta (mada ne i njihove prolaznosti).
Saglasno sa njima, postoji hijerarhija bića, od najnižih do najviših; na svakom nivou
savršenost (složenost) organizma omogućava i odražava dubinu, širinu i jačinu svesnosti bez
neke vidljive ili poznate kulminacije (vrhunca).
Jedan svevišnji zakon vlada svuda; oblici evoluiraju za rast i obogaćenje svesti i
manifestacije njenog neograničenog potencijala.
Maharadž: To može, ali i ne mora biti tako. Čak i da je tako, to je samo tako sa tačke
gledišta uma, ali u stvari ceo univerzum (mahadakaš), postoji jedino u svesti (chidakaš) dok ja
boravim u apsolutu (paramakaš).
U čistom postojanju (biću) svest se javlja; u svesti se svet pojavljuje i nestaje.
Sve što postoji je u Meni, sve što postoji je Moje.
Pre svih bića, posle svih svršetaka (krajeva) - Ja sam. Sve ima svoje postojanje u Meni,
u "ja sam", koje sija u svakom živom biću.

18
 Čak i nebiće je nezamislivo bez Mene. Štogod da se desi, Ja moram biti tamo kao
svedok toga.
P: Zašto vi negirate postojanje sveta?
M: Ja ne negiram svet. Ja ga vidim kao pojavnog u svesti, koji je totalitet znanog u
neizmernosti neznanog.
Ono što počinje i završava se samo je pojavnost. Može se reći da se svet pojavljuje ali
ne postoji. Pojavnost može trajati vrlo dugo u nekoj vremenskoj skali, ili na nekoj drugoj vrlo
kratko, ali konačno dešava se isto. Sve što je ograničeno vremenom je trenutno i nema
realnosti (biti).
P: Vi svakako vidite aktuelni svet kako vas okružuje? Vi se izgleda ponašate sasvim normalno!
M: To je kako se on pojavljuje vama. Ono što u vašem slučaju zaokuplja celo polje vaše svesti,
je samo mrlja (tačka) u mojoj svesti.
Svet traje, ali za trenutak. Samo vaše sećanje tera vas da mislite da je svet neprekidan.
Ja lično ne živim sa sećanjem. Ja vidim svet onakav kakav je, kao trenutno pojavljivanje u
svesti.
P: U vašoj svesti?
M: Svaka ideja "ja" i "moje", čak i "ja sam" je u svesti.
P: Da li je onda vaše "apsolutno postojanje (paramakaš) nesvesno?
M: Ideja o nesvesnom postoji jedino u svesnosti.
P: Onda, kako vi znate da ste u uzvišenom stanju?
M: Jer sam u njemu. To je jedino prirodno stanje.
P: Možete li ga opisati?
M: Jedino negacijom, kao bezuzročnim, nezavisnim, nedeljivim, nesastavljenim, neuzdrmanim,
neospornim, nedostižnim pomoću napora. Svaka pozitivna definicija je iz sećanja, i zbog toga,
neprimenjiva. A ipak moje je stanje savršeno stvarno i, prema tome, moguće ostvarivo,
dostupno.
P: Niste li vi utonuli u vanvremensku apstrakciju (mentalnu odvojenost)?
M: Apstrakcija (odvojenost) je mentalna i verbalna i iščezava u snu, ili nesvesti, ona se vraća
vremenom; ja sam u mom sopstvenom stanju (svarupa) neprekidno u sadašnjosti (sada).
Prošlost i budućnost su jedino u umu - Ja sam sada.
P: Svet je takođe u sadašnjosti (sada).
M: Koji svet?
P: Svet oko nas.
M: To je vaš svet koji imate u umu, ne moj. Šta vi znate o meni, kad je čak i moj razgovor sa
vama samo u vašem svetu? Vi nemate razloga da verujete da je moj svet identičan sa vašim.
Moj svet je realan, istinit onakav kakav je opažen, dok se vaš pojavljuje i nestaje,
saglasno stanju vašeg uma. Vaš svet je nešto strano (protivurečno) i vi ste uplašeni od njega.
Moj svet je moj sopstveni. Ja sam kod kuće.
P: Ako ste vi svet, kako možete biti svesni njega? Nije li subjekat svesti različit od njegovog
objekta?
M: Svesnost i svet se pojavljuju i nestaju zajedno, zato su oni dva aspekta istog stanja.
P: U snu ja nisam, a svet postoji.
M: Kako to znate?
P: Kad se probudim ja saznam. Moje sećanje mi kaže.
M: Sećanje je u umu. Um postoji u snu.
P: To je delimično u nesvesnosti.
M: Ali njegov svet slike nije dirnut. Sve dok je um tu, vaše telo i vaš svet su tu.
Vaš svet je mentalan, subjektivan, zarobljen (ograđen) u umu, fragmentaran (podeljen),
privremen, individualan, okačen o nit sećanja.

19
P: Isto tako je i vaš?
M: Oh, ne. Ja živim u svetu realnosti (bivstvovanja), dok je vaš imaginaran (nestvaran). Vaš
svet je ličan, privatan, intimno vaš sopstveni. Niko ne može ući u njega, vidi kako vi vidite,
sluša (čuje) kako vi čujete, oseća vaše emocije i misli vaše misli.
U vašem svetu vi ste zaista sami, zatvoreni u vašim uvek promenljivim snovima, koje vi
smatrate životom.
Moj svet je jedan otvoren svet, jedinstven za sve, pristupačan svima. U mom svetu je
jedinstvo, sagledavanje, ljubav, istinski kvalitet; individualno je u celini, apsolutna celina je u
individualnom i individualno je celovito. Sve je Jedno i Jedno je sve.
P: Da li je Vaš svet pun stvari i ljudi kao i moj?
M: Ne, on je pun mene samog.2
P: Da li vi vidite i čujete kao i mi?
M: Da, čini se da slušam, vidim, govorim i radim, ali za mene to se samo dešava, kao vama
varenje ili znojenje. Telesno-mentalna mašina deluje iza toga, ali me to ne uznemirava (Ja sam
izvan toga). Upravo kao što ne morate da brinete o rastu kose, tako ja ne moram da brinem o
rečima i akcijama (delovanjima). One se jednostavno dešavaju i ostavljaju me bezbrižnog, jer u
mom svetu ništa nikad ne ide pogrešno.

8. SOPSTVO JE IZNAD (IZVOR) UMA

Pitalac: Kao dete sam vrlo često doživljavao stanja potpune sreće, približavajući se ekstazi.
Kasnije, ona su prestala, ali otkad sam došao u Indiju ona su se ponovo pojavila, posebno
posle susreta sa vama. Ipak ova stanja toliko predivna ne traju dugo. Ona dođu i odu i ne zna
se kad će se ponovo vratiti.
Maharadž: Kako bilo šta može biti stabilno (pouzdano) u umu, koji sam po sebi nije smiren
(postojan) ?
P: kako mogu moj um da učinim postojanim?
M: Kako jedan nesmiren um može sam sebe da umiri? Naravno da to on ne može. Priroda je
uma da on luta okolo. Sve što možete da učinite je da promenite usredsređenost svesti iza uma.
P: Kako se to radi?
M: Odbacite sve misli sem jedne misli: "Ja sam". Um će se u početku buniti (odupirati), ali sa
strpljenjem i istrajnošću on će se predati i postati smiren. Jednom kad se smirite, stvari će
početi da se događaju spontano (svojevoljno) i sasvim prirodno, bez bilo kakvog intervenisanja
(posredovanja) sa vaše strane.
P: Da li mogu da izbegnem ovu dugotrajnu borbu sa mojim umom?
M: Da, možete. Samo živite vaš život kako se odvija (dolazi), ali svesno (pažljivo), sa očima
široko otvorenim, dopuštajući svemu da se desi što će se desiti, radeći prirodne stvari, pateći,
radujući se - kako život donese. Ovo je takođe put.
P: Dakle, ja mogu isto tako da se oženim, imam decu, jurim za poslom... budem srećan.
M: Svakako. Vi možete biti ili ne biti srećan, uzmite to kao vaš napredak.

2
Nisargadata često identifikuje sebe sa svetom. To ćemo lakše razumeti ako se podsetimo na SAP (Jači
antropički princip) po kome kosmos postoji baš ovakav kakav je sa svrhom stvaranja svesnog subjekta. To se
izvodi iz činjenice da je bilo koja fundamentalna konstanta kosmosa malo drugačija, ništa ne bi postojalo što
postoji, pa ni mi. Stoga ishod kosmosa se rešava i dovršava u svesnom (prosvetljenom) subjektu. Na taj način
postojanje kosmosa zavisi od svesnog subjekta, kao što tvrdi Nisargadata. (Prim. Ivan Antić)
20
P: Ipak, ja želim da budem srećan.
M: Istinska sreća ne može da se pronađe u stvarima koje se menjaju i prolaze (nestaju).
Zadovoljstvo i bol se neumoljivo smenjuju.
Sreća dolazi iz Sopstva i jedino može da se nađe u Sopstvu. Nađite svoje istinsko
Sopstvo (svarupa), a sve drugo će doći sa tim.
P: Ako je moje istinsko Sopstvo mir i ljubav, zašto je ono tako uznemireno (nespokojno)?
M: Vaše istinsko biće (vaše Sopstvo) nije ono koje je nespokojno (uznemireno), već njegova
refleksija (odraz) u umu, koja izgleda nespokojna, jer je um nespokojan.
To je upravo kao mesečev odsjaj u vodi koja se talasa od vetra. Vetar želje talasa um i
"mene", što je samo refleksija (odraz) Sopstva u umu, pojavljujući se tako kao da je
promenljiv. Ali ove ideje o kretanju, uznemirenosti, zadovoljstvu i bolu su sve u umu.
Sopstvo stoji iznad uma, svesno, ali neuznemireno.
P: Kako to ostvariti?
M: Vi ste Sopstvo, ovde i sada, samo napustite um, budite srećni i bezbrižni i shvatićete da
kad ste pažljivi (svesni), a nevezani (odvojeni) dok posmatrate događaje kako dolaze i odlaze,
da je to aspekt vaše istinske prirode.
P: Šta su drugi aspekti?
M: Aspekti (izrazi) su bezbrojni. Shvatite jedan i shvatili ste sve.
P: Kažite mi nešto što bi mi pomoglo.
M: Vi znate najbolje šta vam treba.
P: Ja sam uznemiren. Kako mogu zadobiti mir?
M: Zašto želite mir?
P: Da bih bio srećan.
M: Vi niste sad srećni?
P: Ne, nisam.
M: Šta vas čini nesrećnim?
P: Imam ono što ne želim, a želim ono što nemam.
M: Zašto to ne obrnete; želite ono što imate, a ne brinite o onome što nemate?
P: Ja želim ono što je prijatno i ne želim ono što je bolno.
M: Kako vi znate šta je prijatno, a šta ne?
P: Iz prošlog iskustva, naravno.
M: Vi ste sledili zadovoljstvo, a izbegavali nezadovoljstvo, vođeni sećanjem. Da li ste uspeli?
P: Ne, nisam. Zadovoljstvo nije trajalo, a bol se ponovo vratio.
M: Koji bol?
P: Želja za zadovoljstvom, strah od bola, oba su stanja želja. Postoji li stanje nepromenljivog
(čistog) zadovoljstva?
M: Svako zadovoljstvo, fizičko ili mentalno, zahteva instrument (objekat). Oba, i fizički i
mentalni instrumenti (objekti) su materijalni, oni malaksavaju i habaju se ( iscrpljuju se).
Zadovoljstvo koje oni donose je svakako ograničeno i po intenzitetu i u trajanju.
Bol je pozadina svih vaših zadovoljstava. Vi ih želite zato jer patite.
S druge strane samo traganje za zadovoljstvom je uzrok bola.
To je grešan (poročan) krug.
P: Mogu da vidim mehanizam (način stvaranja) moje konfuzije, ali ne vidim svoj put izlaska iz
toga.
M: Sámo istraživanje načina stvaranja mehanizma pokazuje put. Konačno, vaša konfuzija
je jedino u vašem umu, koji se nikad ne buni mnogo protiv konfuzije i nikad se sa njom ne
hvata u koštac. On se buni jedino protiv bola.
P: Onda, sve što mogu da učinim je da ostanem konfuzan (smućen)?

21
M: Budite svesni (budni). Pitajte, posmatrajte, istražujte, učite sve što možete o konfuziji
(pometnji), kako ona radi, šta čini vama i drugima. Postajući svesni konfuzije, postajete
slobodni od pometnje.
P: Kada gledam unutar sebe, nalazim da je moja najveća želja da stvaram spomenike, da
stvorim nešto što će me nadživeti. Isto tako kad razmišljam o domu, ženi i deci, to je zato što
mi je to postojanost, solidnost, potvrđivanje mene samog.
M: Pravilno, graditi sam sebi spomenik. Kako predlažete da se to radi?
P: Nije važno šta gradim, sve dotle dok je to stalno (permanentno).
M: Svakako, vi možete videti i sami da ništa nije stalno. Sve se obrće, slama i rastapa. Sam
temelj na kome gradite nestaje. Šta možete sagraditi da može duže da traje?
P: Intelektualno, verbalno, ja sam svestan da je sve prolazno. Ipak, na neki način moje srce želi
trajnost (postojanost). Želim da stvorim nešto što će trajati.
M: Onda morate graditi nešto što će trajati. Šta vi imate što je trajno? Niti vaše telo niti vaš
um neće ostati. Morate tražiti negde drugde.
P: Ja težim za stalnošću, ali je nigde ne nalazim.
M: Da li ste vi sami po sebi nestalni?
P: Rođen sam, umreću.
M: Možete li zaista reći da niste bili pre nego što ste se rodili, i da li možete s verovatnoćom
reći kada umrete: "Sada ja više ne postojim"? Vi ne možete iz svog sopstvenog iskustva reći da
niste postojali. Možete samo reći: "Ja jesam", jer vi sad postojite. Drugi takođe ne mogu reći
vama da "vi niste".
P: Ne postoji "ja sam" u snu.
M: Pre nego što donesete takav dalekosežan (potpun) zaključak, proučite pažljivo vaše budno
stanje. Uskoro ćete otkriti da je ono puno pukotina (praznina), kada je um prazan
(bezizražajan). Primetite kako se vrlo malo sećate čak i kad ste sasvim budni. Vi ne možete
reći da niste bili svesni u toku sna. Vi se samo ne sećate. Praznina u sećanju nije obavezno i
praznina u svesnosti.
P: Mogu li da osposobim sebe da se setim mog stanja u dubokom snu?
M: Naravno! Sa eliminacijom intervala nepažljivosti (nesvesnosti) u toku vaših budnih časova
vi ćete postepeno eliminisati dug interval odsutnosti - svesnosti (uma), koju vi zovete san.
Bićete svesni da spavate.
P: Ipak, problem stalnosti, kontinuiteta bića, nije rešen.
M: Stalnost (trajnost) je samo ideja, rođena od delovanja vremena. Vreme opet ovisi od
sećanja. Sa stalnošću vi podrazumevate neiscrpnu memoriju kroz beskrajno vreme. Vi želite da
ovekovečite um što nije moguće.
P: Onda šta je večno?
M: Ono što se ne menja s vremenom. Vi ne možete da ovekovečite prolaznu stvar - jedino
nepromenljivo je večno.
P: Ja sam upućen u glavni smisao o čemu vi govorite. Ne žudim za više znanja. Sve što želim
je mir.
M: Možete imati sav mir koji želite, ako tražite moleći.
P: Ja molim.
M: Morate moliti sa nepodeljenim (punim) srcem i da vodite integralan (jedinstven) život.
P: Kako?
M: Odvojte (oslobodite) sebe od svega onoga što uznemirava vaš um. Odrecite se svega što
uznemirava njegov mir. Ako želite mir, zaslužite ga.
P: Svakako, svi zaslužuju mir.
M: Zaslužuju ga samo oni koji ga ne uznemiravaju.
P: Na koji način ja uznemiravam mir?

22
M: Postajući rob svojim željama i strahovima.
P: Čak i kad su oni opravdani!
M: Emocionalne reakcije, stvorene neznanjem ili nepažnjom, nisu nikad opravdane. Tragajte
za jasnim (smirenim) umom i čistim srcem.
Sve što vam je potrebno je da budete smireno budni (svesni), istražujući istinsku
prirodu vas samih.
Ovo je jedini put ka miru.

9. ODGOVORI SEĆANJA

Pitalac: Neki kažu da je univerzum stvaran. Drugi kažu da je on oduvek postojao i da je

zauvek podvrgnut (trpi) promenama. Neki kažu da je on podvrgnut večnim zakonima. Drugi
poriču čak i uzročnost. Neki kažu da je svet istinit. Drugi - da on nikad i nije postojao.
Maharadž: Koji ste svet vi istraživali?
P: Svet mojih opažaja, naravno.
M: Svet koji vi možete da opazite je zaista vrlo mali. I on je potpuno individualan. Smatrajte
da je on san i budite zadovoljni s tim.
P: Kako svet mogu smatrati snom? San ne traje dugo.
M: Koliko će dugo vaš sopstveni mali svet trajati?
P: Uostalom, moj mali svet je deo ukupnog.
M: Nije li shvatanje da ukupni svet sadrži vaš individualni svet samo jedna predstava?
Univerzum nije došao kod vas da vam kaže da ste vi deo njega. Vi ste izmislili da totalnost
(ukupnost) sadrži vas kao deo. U stvari, sve što vi znate je vaš sopstveni privatni (individualni)
svet; onoliko dobar koliko ste ga opremili sa vašim imaginacijama i očekivanjima.
P: Ali percepcija nije zamišljanje!?
M: A šta je drugo? Opažanje je prepoznavanje, nije li? Nešto potpuno nepoznato može da
bude opaženo čulima, ali ne mora da bude prepoznato. Prepoznavanje zahteva sećanje.
P: Sigurno, ali sećanje ne čini to iluzijom (obmanom).
M: Opažanje, zamišljanje, očekivanje, predviđanje, obmana - svi su bazirani na sećanju. Teško
da postoji neka granična linija među njima. Oni se jednostavno stapaju međusobno jedno u
drugom. Svi su oni odgovori (reakcije) sećanja.
P: Ipak, sećanje je tu da potvrdi realnost moga sveta.
M: Koliko se vi sećate? Pokušajte da napišete po sećanju šta ste mislili, govorili, i radili 30-tog
prošlog meseca.
P: Da, postoji praznina.
M: To nije tako loše. Vi se sećate mnogo čega - nesvesno sećanje stvara svet u kome vi živite
tako prisno.
P: Priznajem da je svet u kome ja živim subjektivan i parcijalan (pristrasan). A šta je sa vama?
U kojoj vrsti sveta vi živite?
M: Moj svet je upravo kao vaš. Ja vidim, čujem, osećam, mislim, govorim i radim u svetu koji
opažam, baš kao i vi. Ali za vas to je sve, a za mene to je skoro ništa!! Znajući da je svet deo
mene samog, ja ne obraćam veću pažnju na njega nego što vi obraćate pažnju na hranu koju ste
pojeli! Dok ste je spremali i jeli, hrana je bila odvojena od vas i vaš um ju je posmatrao; kad ste
je progutali jednom, postali ste potpuno nesvesni njenog prisustva. Ja sam progutao svet i
nemam potrebe da mislim na njega više.
P: Da li to znači da ste postali potpuno neodgovorni?!

23
M: Kako bih mogao? Kako bih mogao povrediti nešto što je jedno sa mnom. Naprotiv, bez
razmišljanja o svetu, što god da radim biće mu od koristi!! Upravo kao što telo nesvesno
održava samo sebe, tako i ja prestajem da budem aktivan u ispravnom uređivanju sveta.
P: Ipak, da li ste vi svesni ogromne patnje sveta?
M: Naravno, mnogo više nego što to vi opažate.
P: Šta onda radite?
M: Ja gledam na patnju Božanskim očima i vidim da je sve dobro!!
P: Kako možete reći da je sve dobro? Pogledajte na ratove, eksploataciju, okrutne sukobe
između građana i države.
M: Sve te patnje su delo ljudi i u ljudskoj je moći da prestanu sa tim. Bog pomaže da ljudi
sagledaju rezultate (posledice) njihovih dela i zahteva da ravnoteža bude uspostavljena. Karma
je zakon koji radi za pravednost; to je isceliteljska ruka Božja.

10. SVEDOČENJE

Pitalac: Imam puno želja i želim da ih ispunim. Kako ću dobiti ono što želim?
Maharadž: Da li vi zaslužujete ono što želite? Na ovaj ili onaj način moraćete da radite da
biste ispunili svoje želje. Utrošite energiju i čekajte na rezultate.
P: Gde ću dobiti energiju?
M: Želja sama po sebi je energija.
P: Zašto se onda svaka želja ne ispuni?
M: Možda nije dovoljno jaka i trajna.
P: Da, to je moj problem. Ja želim stvari, ali sam lenj kada dođe do rada.
M: Kada vaša želja nije ni jasna ni jaka, ona se ne može razviti. Pored toga, ako je vaša želja
lična, za vaše sopstveno uživanje, energija koju joj dajete je neminovno ograničena, ona ne
može biti veća nego što vi želite.
P: Ipak, često obične osobe dobiju ono što žele.
M: Čak i posle dugotrajne i jake želje, čak i onda njihovo ostvarenje je jako ograničeno.
P: A kako je sa nesebičnim željama?
M: Kada vi želite zajedničko dobro, ceo svet želi sa vama. Učinite humane želje vašim
sopstvenim i radite za njih. Tu ne možete zakazati.
P: Čovekoljublje, Božanski rad, ne moj! Ja sam zabrinut za samog sebe. Nemam li ja prava da
vidim moje sopstvene želje kako se ispunjavaju? One neće povrediti nikoga. Moje su želje
legitimne. One su ispravne želje, zašto se one ne bi ispunile?
M: Želje su ispravne ili loše zavisno od okolnosti, one zavise od toga kako ih gledate. Jedino je
za pojedinca opravdano (vredno) razlikovanje između dobrog i lošeg.
P: Kakvi su principi za takvo razlikovanje? Kako da znam koje su od mojih želja dobre, a koje
loše?
M: U vašem slučaju želje koje vode ka patnji su pogrešne, a one koje vode sreći su ispravne.
Ali vi ne smete zaboraviti na druge. Njihove patnje i sreća se takođe uzimaju u obzir.
P: Rezultati su u budućnosti. Kako mogu da znam kakvi će biti?
M: Koristite vaš um. Pamtite. Posmatrajte. Vi niste drugačiji od drugih. Mnoga od njihovih
iskustava vredna su i za vas. Razmišljajte jasno i duboko, uđite u celokupnu strukturu vaših
želja i njihovo razgranavanje. One su najvažniji deo vašeg mentalnog i emocionalnog sastava
(naravi) i moćno deluju na vaše akcije. Zapamtite, vi ne možete napustiti nešto što ne znate. Da
biste se podigli iznad sebe, morate poznavati sebe.
P: Šta to znači da poznajem sebe? Šta ću ja tačno saznati upoznavanjem sebe?

24
M: Sve ono što vi niste.
P: A ne ono što ja jesam?
M: Ono što vi jeste, to ste uvek. Saznavanjem onoga što niste (iluzija), vi se oslobađate od
toga i ostajete svoj sopstveni u svom prirodnom stanju (koje uvek jeste). To se sve dešava
sasvim spontano i beznaporno.
P: I šta ću otkriti?
M: Otkrićete da nema šta da se otkriva. Vi ste ono što ste i to je sve!!
P: Ali u krajnjoj istini šta sam ja?
M: Krajnja istina osporava sve ono što vi niste.
P: Ne razumem!
M: Vaša je fiks ideja da vi morate biti ovo ili ono, to vas zaslepljuje (zavarava).
P: Kako se mogu osloboditi ove ideje?
M: Ako mi verujete, imajte poverenja kad vam kažem da ste vi čista svest (bit), koja osvetljava
i vaš um i njegove beskrajne sadržaja (univerzum). Shvatite ovo i živite po tome. Ako ne
verujete meni, onda idite unutra u vašu nutrinu (bit) i istražujte "Ko sam ja?", ili usredsredite
vaš um na "Ja jesam!", koje je čisto i jednostavno biće (postojanje).
P: Od čega moja vera u vas zavisi?
M: Od vašeg sagledavanja srca drugih ljudi. Ako ne možete videti moje srce, gledajte u vaše
sopstveno.
P: Ja ne mogu ni to.
M: Pročistite sebe sa dobro uređenim i korisnim životom. Posmatrajte vaše misli, osećanja,
reči i delovanja. To će razbistriti vašu viziju.
P: Ne moram li ja prvo da se odreknem svega i živim životom prosjaka?
M: Vi se ne možete odreći. Možete napustiti vaš dom i doneti nevolja vašoj porodici, ali
vezanosti su u umu i neće vas napustiti sve dok ne spoznate vaš um unutra i spolja. Prva stvar:
prvo upoznajte sebe, sve drugo će doći sa tim.
P: Ali vi ste mi već rekli da sam ja Svevišnja Istina. Nije li to samospoznaja?
M: Naravno, vi ste Svevišnja Istina!! I, šta? Svako zrno peska je Bog; znati je važno, ali to je
samo početak.
P: E pa, vi ste mi rekli da sam ja Svevišnja Stvarnost (Istina). Ja Vam verujem. Šta je sad
sledeće za mene što treba da radim?
M: Već sam vam rekao. Otkrijte sve ono što vi niste. Telo, osećanja, misli, ideje, vreme,
prostor, postojanje i nepostojanje, ovo ili ono - ništa konkretno ili apstraktno što vam može
ukazati da ste vi. Sámo verbalno stanovište neće delovati - možete ponavljati formulu
beskonačno bez ikakvog rezultata. Morate posmatrati sebe neprestano - posebno vaš um - iz
momenta u momenat, ne propuštajući ništa. Ovo svedočenje je bitno (suštinsko) za odvajanje
Sopstva od ne-sopstva.
P: Svedočenje - nije li to moja suštinska priroda?
M: Za svedočenje mora postojati nešto drugo da svedoči. Mi smo još u dualnosti!
P: Kako stoji sa svedočenjem svedoka? Svesnost svesnosti?
M: Stavljajući reči jednu do druge, nećete stići daleko. Uđite unutra i otkrite ono što vi niste.
Ništa drugo nije važno.

25
 11. DUHOVNA BUDNOST (SVESNOST) I MENTALNA SVESNOST

Pitalac: Šta vi radite kad spavate?

Maharadž: Ja sam svestan da spavam.
P: Nije li to stanje nesvesnosti?
M: Da, ja sam svestan da sam nesvestan.
P: A kad se probudite ili kad sanjate?
M: Svestan sam da sam budan, ili da spavam.
P: Ne razumem vas. Šta tačno mislite? Dopustite da pojasnim moje izraze; biti u snu ja
smatram da je to nesvesnost, a u budnom stanju to je svesnost, u snovima ja smatram svesnost
uma, ali nesvesnost okoline.
M: Da, to je izgleda isto kao kod mene. Ipak, izgleda da ima razlike. U svakom stanju vi
zaboravljate druga dva, dok za mene postoji Jedno stanje bića (Sopstva), koje uključuje i
prevazilazi tri mentalna stanja: budnosti, snevanja i stanje dubokog sna.
P: Vidite li svrhu i pravac sveta?
M: Svet je samo odraz moje imaginacije. Što god želim da vidim, ja mogu da vidim. Ali zašto
bih izmišljao obrasce stvaranja, evolucije i transformacije (destrukcije)? Ja ih ne trebam. Svet je
u meni, svet je Ja sâm (moj sopstveni). Ja nisam uplašen zbog njega i nemam želju da ga
zatvaram u mentalnu sliku.
P: Vraćajući se u san, da li sanjate?
M: Naravno.
P: Kakvi su vaši snovi?
M: Odjeci mog budnog stanja.
P: A vaš duboki san?
M: Svesnost mozga je obustavljena.
P: Da li ste onda nesvesni?
M: Nesvestan moje okoline - da.
P: Ne potpuno nesvesni?
M: Postajem svestan da sam nesvestan!!
P: Vi koristite reči: "budan" i "svestan". Nisu li one isto?
M: Budnost (duhovna) je prapočetna (osnovni princip); ona je originalno početno stanje, bez
početka, beskrajna, bezuzročna, nepotpomognuta, nedeljiva, bez promena.
Svesnost (mentalna) je površna refleksija objekata, stanje dualnosti (subjekta sa
objektima).
Ne može biti svesnosti (mentalne) bez budnosti (duhovne), ali može biti budnosti
(duhovne) bez svesnosti (mentalne), kao u dubokom snu.
Duhovna budnost je apsolutna (potpuna), mentalna svesnost je relativna (zavisna) u
odnosu na svoj sadržaj; ona je uvek od nečega (nekoga). Ona je delimična i promenljiva,
duhovna budnost je totalna (sveukupna), nepromenljiva, spokojna i smirena. I ona je
zajednička matrica (začetak) svakog iskustva.
P: Kako se prelazi iznad mentalne svesnosti u duhovnu budnost?
M: Pošto je duhovna budnost ta koja omogućava postojanje mentalne svesti, duhovna budnost
je prisutna u svakom stanju mentalne svesti (obuhvata je). Prema tome, sama mentalna
svesnost postajući svesna sebe je već tada kretanje u duhovnoj budnosti (svesti). Posmatranje
vašeg toka mentalne svesti dovodi vas do duhovne budnosti (svesti). To nije novo stanje. Ono
se odmah prepoznaje kao izvorna osnova egzistencije (postojanja), ono je sam život, a takođe i
ljubav i radost.

26
P: Pošto je istina sve vreme sa nama, šta sadrži u sebi samorealizacija?
M: Ostvarenje je jednostavno suprotnost neznanju.
Smatrati svet kao istinit, a sebe samog kao neistinitog (prolaznog) je neznanje, uzrok
patnje.
Znati (smatrati) sebe kao jedinu istinitost (stvarnost), a sve ostalo kao privremeno i
prolazno je sloboda, mir i radost.
To je sasvim jednostavno!!
Umesto da vidite stvari kao zamišljene, naučite da ih vidite onakve kakve jesu.
Kad možete da vidite stvari onakve kakve jesu (sve onako kako je), vi ćete takođe
videti i sebe onakvim kakvi ste. To je kao čišćenje ogledala.
Isto ogledalo koje vam pokazuje svet onakvim kakav je, pokazaće vam i vaše
sopstveno lice.
Misao (vodilja) "ja jesam" je glačajuća tkanina. Koristite je.

12. LIČNOST (INDIVIDUALNOST) NIJE ISTINA

Pitalac: Kažite nam, molim vas, kako ste se vi ostvarili?

Maharadž: Sreo sam mog gurua kad sam imao 34 godine i do 37-me sam ostvario
realizaciju.
P: Šta se desilo? Kakva je bila promena?
M: Zadovoljstvo i bol su izgubili svoj uticaj na mene. Postao sam oslobođen od želje i straha.
Osećao sam se ispunjen, ništa mi nije nedostajalo. Video sam da u okeanu čiste duhovne svesti,
na površini univerzalne mentalne svesti, niču i nestaju bezbrojni talasi pojavnih (stvari) svetova
bez početka i bez kraja.
Kao mentalna svest, oni su svi ja. Kao događaji, oni su svi moji.
Postoji tajanstvena moć koja brine o njima. Ta moć je duhovna svesnost, Sopstvo,
Život, Bog, bilo koje od ovih imena da joj date. To je temelj, osnovna potpora (oslonac) svega
što jeste (postoji), upravo kao što je zlato osnova za sav zlatni nakit.
I ona nam je tako biska! Odbacite ime i oblik dragulja i zlato će postati očevidno.
Oslobodite se imena i oblika i želja i strahova koje oni stvaraju, i šta onda ostaje?
P: Ništavilo.
M: Da, praznina ostaje. Ali praznina je puna do vrha. To je večni potencijal svesti i večna
stvarnost.
P: Pod potencijalom vi mislite budućnost?
M: Prošlost, sadašnjost i budućnost - oni su svi tu. I daleko više.
P: Ali pošto je praznina prazna, ona je od malo koristi za nas?
M: Kako možete to reći? Bez prekida u kontinuitetu kako bi moglo biti ponovnog rođenja?
Kako bi moglo biti obnavljanja bez smrti? Čak i mrak sna je osvežavajući i podmlađujući. Bez
smrti zaglibili bismo se zauvek u večnu senilnost.
P: Postoji li uopšte nešto tako kao besmrtnost?
M: Kada život i smrt budu viđeni kao neophodnost jedno drugom, kao dva aspekta jednog
bića (postojanja), onda je to besmrtnost.
Videti kraj u početku i početak u kraju je prisutnost u večnosti. Konačno, besmrtnost
nije kontinuitet. Jedino se proces promene nastavlja. Ništa ne ostaje.
P: Duhovna svesnost ostaje?
M: Duhovna svesnost nije u vremenu (od vremena). Vreme postoji jedino u mentalnoj svesti.
Iznad mentalne svesti, gde su vreme i prostor?
27
P: U vašoj mentalnoj svesti takođe je vaše telo.
M: Naravno. Ali ne postoji ideja "moje telo", kao različito od drugih tela. Za mene to je "telo",
ne "moje telo", i "um", ne "moj um".
U redu, um pazi na moje telo, nemam potrebu da se uznemiravam. Šta treba da se uradi
biva urađeno, na normalan i prirodan način.
Vi možete biti objektivno svesni (mentalno) vaših fizioloških funkcija (potreba kao
nesvesnih), ali kad dođete do misli i osećanja, želja i strahova, vi postajete sasvim subjektivni
(poistovećeni). Za mene ovo poslednje je takođe u velikoj meri nesvesno.
Ja vidim sebe da govorim s ljudima, ili da radim stvari sasvim ispravno i odgovarajuće a
da sam ih vrlo malo svestan (mentalno). To izgleda kao da živim moj fizički, budan (mentalni)
život automatski i reagujući spontano i precizno.
P: Da li ova spontanost (spontano ponašanje) dolazi kao rezultat ostvarenja, ili od
uvežbanosti?
M: I od jednog i od drugog. Posvećenost vašem cilju navodi vas da živite čist i uredan
(skladan) život, posvećen traganju za istinom i pomaganju ljudima, a ostvarenje donosi
predivne (plemenite) vrednosti (vrline) lako i spontano uklanjajući smetnje u obliku želja i
strahova i pogrešnih ideja.
P: Da li imate još želja i strahova?
M: Moja sudbina je bila da se rodim kao običan čovek, osoba trećeg staleža, ponizni zanatlija,
sa malo formalnog obrazovanja. Moj život je bio običan, sa običnim željama i strahovima.
Kada sam kroz veru u mog učitelja, i poslušnošću prema njegovim rečima, ostvario
svoju istinsku prirodu (biće), ostavio sam za sobom moju ljudsku prirodu da se brine sama o
sebi, dok se njena sudbina ne istroši. Povremeno neka stara reakcija, emocionalna ili mentalna,
se dogodi u umu, ali ona je odmah sagledana (opažena) i odbačena.
Posle svega, sve dok je osoba opterećena sa ličnošću, ona je izložena njenim navikama i
načinom ponašanja.
P: Bojite li se vi smrti?
M: Ja sam već mrtav!!
P: U kom smislu?
M: Ja sam dvostruko mrtav. Ne samo da sam mrtav za moje telo, već i za moj um takođe.
P: Dobro, ali vi ne izgledate mrtvi nipošto!!
M: Tako vi kažete! Vi izgleda znate moje stanje bolje nego ja.
P: Izvinite, ali ja samo ne razumem. Vi kažete da ste bez tela (odsutni telom) i bez uma
(odsutni umom), dok vas ja vidim potpuno živog i sposobnog za razgovor.
M: Ogroman i kompleksan posao se svo vreme odvija u vašem mozgu i telu, da li ste vi njega
svesni? Uopšte ne. Ipak, za jednog posmatrača sve izgleda da se odvija inteligentno i namerno.
Zašto ne dopustiti da se nečiji celokupan individualni život može spustiti u velikoj meri ispod
praga svesti (mentalne), a ipak odvijati zdravo i prijatno?
P: Da li je to normalno?
M: Šta je normalno? Da li je to vaš život - opsednut željama i strahovima, pun nesloge i borbe,
besmislen i bez radosti - normalan? Biti stvarno svestan (mentalno) vašeg tela, da li je to
normalno? Zdravo telo i zdrav um deluju u velikoj meri neprimećeni od njihovih vlasnika;
jedino povremeno, kroz bol i patnju oni privlače pažnju i sagledavanje. Zašto to isto ne proširiti
na celokupan individualan život? Osoba može da funkcioniše pravilno, odgovorno i potpuno na
sve što joj se dešava, a da ne mora da to iznosi (donosi) u središte pažnje duhovne svesti.
Kada samokontrola postane druga (sporedna) priroda, duhovna svesnost pomera
(usmerava) svoje središte pažnje u dublje nivoe postojanja i delovanja.
P: Da ne postajete robot?

28
M: Kakva je šteta da se automatizuje nešto što je uobičajeno (deo navike) i stalno se ponavlja?
To je ionako automatsko. Ali kad je to konfuzno, ono prouzrokuje bol i patnju i odvlači pažnju
(zahteva brigu).
Celokupna svrha čistog (posvećenog) i dobro uređenog (disciplinovanog) života je da
čoveka oslobodi od ropstva haosa i tereta patnje.
P: Vi ste izgleda skloni kompjuterizovanju života?
M: Šta je pogrešno u životu koji je oslobođen od problema? Ličnost (individualnost) je samo
refleksija istinskog bića. Zašto ne bi refleksija sama po sebi bila automatska u odnosu na stvarni
original? Ima li potrebu ličnost da projektuje sebe samu? Život, čiji je ona izraz, će je voditi.
Jednom kad shvatite da je osoba samo senka istinskog bića, a ne biće sámo, vi ćete
prestati da se sekirate i brinete. Vi ćete dopustiti da budete vođeni iznutra i život će postati
putovanje u nepoznato.

13. SVEVIŠNJI, UM I TELO

Pitalac: Iz onog što nam govorite izgleda da vi niste sasvim svesni (mentalno) vaše okoline.
Nama vi izgledate krajnje svesni (budni) i aktivni. Mi ne možemo uopšte da verujemo da ste vi
u nekoj vrsti hipnotičkog stanja, koje je bez memorije. Naprotiv, vaša memorija izgleda
savršena. Kako mi da razumemo da svet i sve što on sadrži ne postoji, što se tiče vas?
Maharadž: To je stvar fokusa (središta) usredsređenja. Vaš um je usredsređen na svet. Moj je
usredsređen na stvarnost (suštinu). To je slično kao mesec na dnevnoj svetlosti - kad sunce sija
mesec se teško može videti. Ili posmatrajte kako vi uzimate hranu. Sve dok je ona u vašim
ustima, vi ste je svesni; kad je progutate, ona vas više ne zabrinjava. Bilo bi vrlo mučno da je
stalno držimo na umu do njenog izlučivanja. Normalno je da um bude privremeno ne delatan -
neprestana aktivnost je morbidno stanje.
Univerzum deluje sam po sebi - to ja znam. Šta bi drugo trebalo da znam?
P: Dakle, Gnani (prosvetljeni) saznaje šta radi jedino kad usmeri svoj um na to; inače on samo
dela, a da nije svestan.
M: Prosečan čovek nije svestan svog tela kao takvog. On je svestan svojih oseta, misli i
osećanja. Čak i onda, kad nastupi nevezanost, pomeraju se iz centra (mentalne) svesnosti i
događaju se spontano i bez napora.
P: Šta je onda u centru (mentalne) svesnosti?
M: Ono čemu se ne može dati ime i oblik, jer je to bez kvaliteta (materijalno - umnih) i iznad
mentalne svesnosti. Možete reći da je to tačka u mentalnoj svesnosti, koja je iznad nje
(mentalne svesnosti). Kao rupa u papiru, jeste u papiru, a ipak nije papir, tako je i uzvišeno
stanje u samom centru (mentalne) svesnosti, a ipak iznad nje.
To kao da je otvor u umu kroz koji prosijava svetlost svesti u um. Otvor čak nije ni
svetlost. To je samo otvor.
P: Otvor je samo praznina, odsustvo.
M: Sasvim tako. Sa tačke gledišta uma to je samo otvor kroz koji svetlost duhovne svesti
dospeva u mentalno stanje (prostor). Samo po sebi svetlost može jedino da se uporedi sa
neprekidnom, neprozirnom, kao stena homogenom i nepromenljivom masom čiste duhovne
svesnosti koja je slobodna od mentalnih obrazaca (šablona) imena i oblika.
P: Postoji li neka povezanost između mentalnog prostora i svevišnjeg (duhovnog) boravišta?
M: Duhovno (Svevišnje) daje postojanje (egzistenciju) umu. I daje postojanje telu.
P: A šta boravi iznad?

29
M: Uzmimo jedan primer. Dostojanstveni jogi, majstor umetnosti dugovečnosti, star preko
1000 godina, došao je da me uči tu svoju umetnost. Ja potpuno uvažavam i poštujem njegovo
dostignuće, ali ipak sve ono što mogu da mu kažem je: od kakve koristi je dugovečnost za
mene? Ja sam iznad vremena. Ma koliko dugo moj život trajao, on je samo trenutak i san. Na
isti način ja sam iznad svih kvaliteta. Oni se pojavljuju i nestaju u mojoj svetlosti, ali me ne
mogu opisati. Univerzum je sav od imena i oblika zasnovan na kvalitetima (gunama) i njihovim
razlikama, dok sam ja iznad toga.
Svet je tu zato što ja jesam, ali ja nisam svet.
P: Ali vi živite u svetu?!!
M: To je ono što vi kažete! Ja znam da postoji svet, koji obuhvata i ovo telo i ovaj um, ali ih ja
ne smatram više "Mojim" nego ostala tela i umove. Oni su tu u meni, u vremenu i prostoru, ali
sam ja bezvremen i beskonačan.
P: Pošto sve postoji od Vaše Svetlosti, niste li vi stvaralac (Kreator) sveta?
M: Ja nisam ni potencijal ni stvarnost (događanja), niti stvarnost stvari. U mojoj svetlosti oni
dolaze i odlaze kao tačkice praha koje plešu na sunčevim zracima. Svetlost osvetljava tačkice,
ali ne zavisi od njih. Niti se može reći da ih stvara. Čak se ne može reći i da ih poznaje.
P: Ja vam postavljam pitanje, a vi odgovarate. Da li ste vi svesni (mentalno) pitanja i
odgovora?
M: U Istini ja niti čujem niti odgovaram. U svetu događanja pitanje se dešava i odgovor se
događa. Ništa se ne događa meni. Sve se samo događa!!
P: A vi ste svedok?
M: Šta znači biti svedok? Samo znanje. Padala je kiša i sada je prestala. Ja se nisam okvasio.
Ja znam da je padala kiša, ali nisam dodirnut, samo sam svedočio kišu.
P: Potpuno ostvaren čovek, spontano boravi u svevišnjem (duhovnom) stanju, izgleda da jede,
pije itd. Da li je on svestan toga ili ne?
M: Ono u čemu se (mentalna) svesnost dešava, u univerzalnoj svesti ili umu, mi nazivamo etar
mentalne svesnosti.
Svi objekti mentalne svesti formiraju univerzum. Šta je iznad oba, to je svevišnje
(duhovno) stanje, stanje potpunog mira i istine. Bilo šta da ode tamo, nestaje. To je nedostižno
rečima ili umu. To možete nazvati Bog, ili Parabrahman, ili Svevišnja Istina, ali to su imena
data mentalno. To je bezimeno, besadržajno, opušteno i spontano stanje, iznad bitisanja i ne
bitisanja.
P: Ali, da li osoba ostaje (mentalna) svesna?
M: Kako je univerzum telo uma, tako je i mentalna svest telo svevišnje (duhovne) svesti. Ona
nije mentalno svesna, ali daje rođenje mentalnoj svesti.
P: U mojim dnevnim aktivnostima većina se odvija po navici, automatski. Ja sam svestan
glavne namere, cilja, ali ne svakog pokreta u detaljima. Kako se moja mentalna svest proširuje i
produbljuje, detalji teže da se izgube, ostavljajući mi slobodu za glavne namere. Da li se isto
dešava sa znalcem (Svecem), ili slično?
M: Na nivou mentalne svesti - da. U duhovnoj svesnosti - ne. Ovo stanje je potpuno
jedinstveno i nedeljivo, jedinstven čvrsti blok Istine. Da bi se on opazio nisu potrebna čula; da
bi se on spoznao nije potreban um.
P: Tako Bog upravlja svetom?
M: Bog ne upravlja svetom.
P: Onda ko to radi?
M: Niko. Sve se dešava samo po sebi. Vi postavljate pitanje i vi dajete odgovor. A vi znate
odgovor kad postavljate pitanje. Sve je igra u svesnosti. Sve podele su iluzorne. Vi možete
znati samo lažno. Da bi znali istinu, morate biti.
P: Postoji osvedočena prošla svesnost i postoji svesnost svedočenja (sadašnja). Da li je druga
duhovna (svevišnja)?
30
M: Postoje dvoje - osoba i svedok, posmatrač. Kada ih vidite kao jedno, i odete iznad, vi ste u
duhovnom (svevišnjem) stanju. To nije vidljivo, jer je to (ono) što čini opažanje mogućim. To
je iznad bića i nebića. To nije ni ogledalo niti slika u ogledalu. To je ono što je - bezvremena
istina, neopisivo čvrsta i stvarna.
P: Džnani (Svetac) - da li je on svedok ili Svevišnji?
M: On je Svevišnji, naravno, ali on može biti takođe smatran kao univerzalni svedok.
P: Ali on ostaje persona ( osoba)?
M: Kad smatrate sebe za personu (osobu), vi vidite osobe svuda. U istini ne postoje osobe,
jedino niti (tkanje) sećanja i navika.
U momentu ostvarenja (realizacije) osoba prestaje da postoji. Identitet ostaje, ali
identitet nije persona (osoba); identitet je spojen sa samom istinom. Osoba (persona) nema
suštinu (biće) u sebi; ona je refleksija u umu svedoka, u "ja jesam", koji je opet oblik samog
bića (suštine).
P: Da li je Svevišnji (mentalno) svestan?
M: Niti svestan niti nesvestan, ja vam to kažem iz iskustva.
P: Prognanam Brahma. Šta je Progna?
M: To je ne-samosvesno (ne-mentalno) znanje o životu samom.
P: Da li je to vitalnost (životna snaga), energija života, životnost (postojanje)?
M: Energija dolazi prvo. Sve je oblik energije. Svesnost je najstvarnija u budnom stanju.
Jednolika u sva četiri stanja. Iznad je neizrecive monolitne stvarnosti (istinitosti), boravište
Sveca (Džnania).
P: Posekao sam ruku. Zarasla je. Kojom snagom se izlečila?
M: Snagom života.
P: Šta je ta snaga?
M: To je svesnost. Sve je svesnost.
P: Šta je izvor svesnosti?
M: Svesnost sama po sebi je izvor svega.
P: Može li biti života bez svesnosti?
M: Ne, niti svesnosti bez života. Oni su oboje jedno. Ali u stvarnosti jedino je Konačno
(Osnovno) istinito. Ostalo je stvar imena i oblika. I sve dok vi naginjete ideji da jedino što ima
ime i oblik postoji, Svevišnji će se vama činiti nepostojećim.
Kada shvatite da su imena i oblici samo prazne ljušture bez bilo kakvog sadržaja, a ono
što je istinito da je bez imena i oblika, čista energija života i svetlost svesti, bićete uronjeni u
duboki mir istine.
P: Ako su vreme i prostor samo iluzije, a vi ste iznad toga, molim vas, recite mi, kakvo je
vreme u Njujorku? Da li je toplo ili pada kiša tamo?
M: Kako to mogu da vam kažem? Takve stvari zahtevaju poseban trening. Ili, jednostavno
otputovati u Njujork.
Ja mogu biti sasvim siguran da sam izvan vremena i prostora, a ipak u nemogućnosti da
prenesem sebe po volji u neku tačku (mesto) vremena i prostora. Ja nisam za to zainteresovan
dovoljno i ne vidim svrhu da se podvrgnem posebnom jogijskom treningu. Ja sam samo čuo o
Njujorku. Za mene to je samo reč. Zašto bih trebao da znam više nego što reč saopštava
(prenosi)?
Svaki atom može biti univerzum, tako složen kao naš. Moram li ih ja znati sve? Mogao
bih - ako bi uvežbao!!
P: Pri postavljanju pitanja o vremenu u Njujorku, gde sam napravio pogrešku?
M: Svet i um su stanja bića. Svevišnji (Duh) nije stanje. On prevazilazi sva stanja, ali nije stanje
nečeg drugog. On je potpuno bezuzročan, nezavisan, potpun sam po sebi, izvan vremena i
prostora, uma i materije.

31
P: Na koji način, kojim zakonom vi to prepoznajete?
M: Stvar je u tome što to ne ostavlja tragove!! Ne postoji ništa čime bi se to prepoznalo. To
mora biti viđeno direktno, napuštajući svako traganje za znacima (zakonima) i pristupima.
Kada sva imena i oblici budu napušteni, stvarnost je u vama. To ne treba da tražite. Mnoštvo i
promena (različitost) su samo igra uma. Stvarnost je jedna.
P: Ako istina ne ostavlja traga, nema rezona govoriti o njoj. (Ne može se o njoj govoriti).
M: Tako je! Ona ne može biti poricana (da ne postoji). Ona je duboka i skrivena, tajna nad
tajnom. Ali ona jeste (postoji), dok se sve ostalo uglavnom (samo) dešava.
P: Da li je to Nepoznato (Nesvesno)?
M: Ono je iznad oba, znanog i neznanog. Kad god je nešto saznato, to je istina koja je
saznana.
P: Da li je tišina svojstvo istinitog?
M: Ona je takođe od uma. Sva stanja i uslovi (okolnosti) su od uma.
P: Gde je mesto samadhija? (Nadsvesno stanje)?
M: Nekorišćenjem (mentalne) svesnosti osoba dospeva u stanje samadhi-ja (nadsvesno stanje).
Jednostavno ostavite vaš um po strani. Vi ne želite ništa, niti od vašeg tela, niti od vašeg uma.

14. POJAVNO I ISTINA

Pitalac: Više puta ste bili rekli da su događaji bezuzročni, stvari se jednostavno događaju i
nikakav uzrok ne može da im se odredi. Svakako sve ima uzrok, ili više uzroka. Kako da
razumem bezuzročnost stvari?
Maharadž: Sa najviše tačke gledišta, svet nema uzroka.
P: Ali šta je vaše sopstveno iskustvo?
M: Sve je bezuzročno. Svet nema uzroka.
P: Ja ne istražujem uzroke koji su doveli do stvaranja sveta. Ko je video stvaranje sveta? On
može biti bez početka, uvek postojeći. Ali ja ne govorim o svetu. Ja smatram da svet postoji na
neki način. On sadrži tako mnogo stvari. Sigurno, svaka mora imati uzrok, ili više uzroka.
M: Čim stvarate za sebe svet u vremenu i prostoru, koji je podložan uzročnosti, vi ste na putu
da tragate i nađete uzroke za sve. Vi postavljate pitanje i namećete odgovor.
P: Moje pitanje je vrlo jednostavno: ja vidim stvari svih vrsta i shvatam da svaka mora imati
uzrok, ili bezbroj (više) uzroka. Vi kažete da su one bezuzročne - sa vaše tačke gledišta.
Ali za vas ništa ne postoji i prema tome, pitanje uzročnosti se ne pojavljuje.
Ipak vi izgleda priznajete postojanje stvari, a negirate njihovu uzročnost. To je ono što
ja ne mogu da shvatim. Ako jednom prihvatate postojanje stvari, zašto odbacujete njihovu
uzročnost?
M: Ja vidim jedino svesnost, i znam da je sve samo svest, kao što vi znate da je slika na
bioskopskom platnu samo svetlost.
P: Ipak, pokretanja svetlosti imaju uzrok.
M: Svetlost se uopšte ne kreće. Vi znate vrlo dobro da je pokret iluzoran, niz isprekidanih
slika i kolorita u filmu. Ono što se pokreće je film - koji je um.
P: Ne čini li ovo sliku uzročenom: postoji film, i glumci sa tehničarima, režiser, producent,
razni radnici. Svet je regulisan uzročnošću. Sve je međusobno povezano.
M: Naravno, sve je međusobno povezano, te prema tome ima brojne uzroke.
Ceo univerzum doprinosi krajnjoj, trajnoj, stvari. A stvar je onakva kakva je, jer je svet
onakav kakav je.
32
 Vidite, vi pravite od zlata ukrase i, oni su uvek zlato. Između različitih ukrasa nema
uzročne povezanosti (odnosa). Kada vi ponovo pretopite ukras da bi napravili drugi, ne postoji
uzročna veza između njih. Zajednički faktor je zlato.
Ali vi ne možete reći da je zlato uzrok. Ono ne može biti nazvano uzrokom, jer ono ne
uzrokuje ništa samo po sebi. Ono je reflektovano u umu kao "ja jesam", kao posebno ime i
oblik ukrasa. Ipak, sve je samo zlato.
Na isti način, istina čini sve mogućim, a ipak, ništa što čini stvar onakvom kakva je,
njeno ime i oblik, ne dolazi od istine.
Ali zašto toliko brinuti o uzročnosti? Što pridavati tome takav značaj, kad su stvari
same po sebi prolazne? Pustimo da dođe što dođe i neka ide što odlazi - zašto se vezivati za
stvari i istraživati njihove uzroke?
P: Sa relativne tačke gledišta, sve mora imati uzrok.
M: Od koje je koristi za vas takvo (relativno) gledište? Vi ste sposobni da vidite iz apsolutne
(sveobuhvatne) tačke gledišta - zašto se vraćati na relativnu? Da li se vi plašite apsolutnog?
P: Plašim se, bojim se da ne padnem u san preko moje takozvane apsolutne sigurnosti. Jer
živeći život apsolutno siguran ne pomaže. Kad je vama potrebna košulja, kupujete platno,
zovete krojača itd.
M: Sav ovaj govor pokazuje neznanje.
P: A kakav je stav znalca?
M: Postoji samo svetlost i svetlost je sve. Sve drugo je samo slika sačinjena pomoću svetlosti.
Slika je u svetlu i svetlo je u slici. Život i smrt; Sopstvo i ne-Sopstvo - napustite sve te ideje.
One su za vas beskorisne.
P: Sa koje tačke gledišta vi negirate (poričete) uzročnost? Sa relativne - univerzum je uzrok
svega. Sa apsolutne - stvari ne postoje uopšte.
M: Sa kojeg stanovišta vi pitate?
P: Sa svakodnevnog budnog (mentalnog) stanja u kome se jedino sve ove razlike događaju.
M: U svakodnevnom budnom stanju svi ovi problemi se pojavljuju, jer je takva njihova
priroda. Ali vi niste uvek u tom stanju. Šta dobro vi možete uraditi u stanju u koje bespomoćno
zapadate vraćate? Na koji način može da vam pomogne to što vi znate da su stvari uzročno
povezane - kako se one mogu pojaviti u vašem budnom stanju.
P: Svet i budno stanje se pojavljuju i iščezavaju zajedno.
M: Kada je um miran, potpuno miran (utišan), budnog stanja više nema.
P: Reči kao Bog, univerzum, total, apsolut, svevišnje su samo buka u vazduhu, jer nikakva
akcija ne može da se izvede na njima.
M: Postavljate pitanja, na koja jedino vi možete odgovoriti.
P: Nemojte me terati na takav način! Vi ste tako žustri da govorite o totalnosti, univerzumu i
takvim imaginarnim stvarima! One ne mogu doći i zabraniti vam da govorite u njihovu korist.
Ja mrzim takva neodgovorna uopštavanja! A vi ste tako skloni da ih prisvojite. Bez uzročnosti
ne bi bilo reda; niti korisne akcije.
M: Da li vi želite da znate sve uzroke svih događaja? Da li je to moguće?
P: Znam, to nije moguće! Sve što želim da znam jeste: ako postoje uzroci za sve, i ako se na
njih može uticati, da li se na taj način može uticati i na događaje?
M: Da utičete na događaje, vi ne treba da znate uzroke. Zašto zaobilazite put rešavanja stvari!!
Niste li vi izvor i kraj svih stvari (događaja)? Kontrolišite ih na samom izvoru.
P: Svako jutro kupujem novine i čitam sa užasom da se svetske patnje - siromaštvo, mržnja i
ratovi - nastavljaju nesmanjenom žestinom. Moja pitanja se odnose na činjenicu patnje, uzrok,
otklanjanje. Ne terajte me govoreći da je to Budizam! Ne etiketirajte me. Vaše nastojanje na
bezuzročnosti uklanja svaku nadu sveta za nekom promenom sveta.

33
M: Vi ste konfuzni, zato što vi verujete da ste u svetu, a ne svet u vama!? Ko dolazi prvo - vi
ili vaši roditelji? Vi zamišljate da ste se rodili u određeno vreme i na određenom mestu, da
imate oca i majku, telo i ime. To je vaš greh (greška) i vaša nesreća (propast)!
Sigurno da možete promeniti vaš svet ako radite na tome. Svakako, radom. Ko vas
zadržava? Ja vas nisam nikad obeshrabrio. Uzročnost ili neuzročnost, vi ste stvorili ovaj svet i
vi ga možete promeniti.
P: Bezuzročni svet je potpuno izvan moje kontrole.
M: Naprotiv, svet čiji ste vi jedini izvor i temelj je potpuno u vašoj moći promene. Ono što je
stvoreno uvek može biti rastvoreno i ponovo stvoreno. Sve će se desiti kako vi to želite, uzevši
da vi to stvarno i želite.
P: Sve što ja hoću je kako da se borim sa svetskim patnjama.
M: Vi ste ih stvorili zbog vaših sopstvenih želja i strahova, i vi se nosite (borite) sa njima. Sve
je to zbog toga što ste zaboravili vaše sopstveno biće. Posmatrate datu realnost kao sliku na
platnu, volite ljude na slici i patite zbog njih i želite da ih spasite. To nije tako. Morate početi sa
sobom. Nema drugog puta. Radite, naravno. Nema štete u radu.
P: Vaš univerzum izgleda da sadrži svako moguće iskustvo. Individua trasira put kroz njega i
doživljava prijatna i neprijatna stanja. To ga nagoni da postavlja pitanja i da traga, što proširuje
sagledavanje i osposobljava pojedinca da ide iznad svog skučenog i samostvorenog sveta,
ograničenog i egocentričnog. Ovaj lični svet može da se promeni - vremenom. Univerzum je
bezvremen i savršen.
M: Uzimati pojavnost za istinitost je bolna pogreška i uzrok svih nesreća. Vi ste
sveprožimajuća, večna i beskonačna stvaralačka duhovna svest. Sve ostalo je ograničeno i
privremeno.
Ne zaboravite ko ste!!
U međuvremenu radite na sadržaju vašeg srca. Rad i znanje treba da idu ruku pod ruku.
P: Moje sopstveno osećanje je da moj duhovni razvoj nije u mojim rukama. Sopstveni planovi
koje pravim i sprovodim, ne vode me nikuda. Ja jednostavno jurim u krug oko samog sebe!?
Kada Bog smatra da je voće zrelo, on će ga ubrati i pojesti. Bilo koji plod, ako njemu izgleda
nedozreo, ostaće na drvetu sveta za neki drugi dan.
M: Vi mislite da vas Bog zna? Čak ni svet On ne zna!!?
P: Vaš Bog je drugačiji. Moj je drugačiji. Moj je milostiv. On pati zajedno sa nama.
M: Vi se molite da spasete jednoga, dok hiljade umiru. I kad bi svi prestali da umiru, ne bi više
bilo mesta na zemlji.
P: Ja se ne plašim smrti. Moja zabrinutost je zbog bola i patnje. Moj Bog je jednostavan Bog i
veoma bespomoćan. On nema snage da nas primora da budemo mudri. On jedino može da stoji
i čeka!?
M: Ako ste vi i vaš Bog oba bespomoćni da li vas to ne navodi na pomisao da je svet slučajan?
I ako je to tako, jedina stvar koju vi možete da učinite je da idete izvan njega.

34
 15. PROSVETLJENI (DžNANI) - ZNALAC

Pitalac: Bez Božanske moći ništa se ne može uraditi. Čak ni vi ne biste sedeli ovde i govorili
sa nama bez njega.
Maharadž: Sve je njegovo delo, bez sumnje. Šta to znači meni, jer ja ne želim ništa? Šta mi
Bog može dati, ili uzeti od mene? Ono što je moje, moje je, i bilo je moje, kada Bog nije bio.
Naravno, to je vrlo mala, sitna stvar, mrlja - osećaj "ja jesam", činjenica biti. Ovo je moje
sopstveno mesto, niko mi ga nije dao. Zemlja je moja; ono što raste na njoj je Božije.
P: Da li je Bog uzeo Zemlju (planetu) na zakup od vas?
M: Bog je moj poklonik (posvećenik) i sve je ovo uradio za mene.
P: Ne postoji li Bog odvojeno od vas?
M: Kako to može biti? "Ja sam" je koren, Gospod (Bog) je drvo. Kome ja da se molim i zbog
čega?
P: Da li ste vi posvećenik i objekat obožavanja?
M: Nisam ni jedno ni drugo, Ja sam obožavanje (posvećenost) sámo!!
P: Nema dovoljno posvećenosti u svetu.
M: Vi ste uvek iza poboljšanja sveta. Da li vi stvarno verujete da svet čeka da vi budete
spašeni?
P: Ja samo ne znam koliko mogu da uradim za svet. Sve što mogu da uradim je da pokušam.
Postoji li nešto drugo što bi vi hteli da uradim?
M: Bez vas, postoji li svet? Vi znate sve o svetu, ali o sebi ne znate ništa. Vi ste sami sebi
instrument vašeg rada, nemate druge mašine. Zašto ne brinete o instrumentu pre nego što
mislite o radu?
P: Ja mogu da čekam, dok svet ne može.
M: Sa neistraživanjem vi ostavljate svet da čeka.
P: Čeka na šta?
M: Ne nekoga ko može da ga spase.
P: Bog pokreće svet, On će ga spasiti.
M: To je ono što vi kažete! Da li je Bog došao do vas i rekao vam da je svet njegova briga i
kreacija, a ne vaša?
P: Zašto bi to bila moja isključiva briga?
M: Razmislite. Svet je ono u čemu vi živite, ko drugi zna o tome?
P: Vi znate. Svi znaju.
M: Da li je neko došao spolja van vašeg sveta da vam kaže? Ja i svako drugi se pojavljuje i
nestaje u vašem svetu. Mi smo svi na vašoj milosti.
P: To ne može biti tako loše! Ja postojim u vašem svetu i vi postojite u mom.
M: Vi nemate iskustva o mom svetu. Vi ste potpuno zamotani u svet koji ste sami stvorili.
P: Shvatam. Potpuno, ali - beznadežno?
M: U zatvoru vašeg sveta pojavljuje se osoba koja vam kaže da je svet pun bolnih suprotnosti
koje ste vi stvorili, i da nije ni stalan ni neprekidan i da je zasnovan na nerazumevanju. On se
raspravlja sa vama da izađete iz njega, na isti način na koji ste ušli u njega. Vi ste ušli u njega
zaboravljajući ko ste, i vi ćete izaći iz njega spoznavajući ko ste.
P: Na koji način to utiče na svet?
M: Kad ste slobodni (nevezani) od sveta, možete da uradite nešto u vezi njega. Sve dok ste
zatvorenik u njemu, vi ste bespomoćni da ga promenite. U suprotnom, što god da uradite
otežaće situaciju.
P: Pravičnost će me osloboditi.

35
M: Pravičnost će bez sumnje učiniti vama i vašem svetu da vam bude udobno, čak srećno
mesto. Ali od kakve koristi? Nema stvarnosti u tome. To ne može potrajati.
P: Bog će pomoći.
M: Da bi vam Bog pomogao on mora znati vaše postojanje. Ali vi i vaš svet ste u stanju sna. U
snu možete patiti u agoniji. Niko to neće znati, i niko vam ne može pomoći.
P: Dakle, sva moja patnja, moja traganja i proučavanje su beskorisni?
M: Ona su samo komešanja čoveka koji je umoran od spavanja. Ona nisu uzroci buđenja, ali su
njegovi rani znaci. Ali vi ne smete postavljati nekorisna pitanja, na koja već znate odgovor.
P: Kako da dobijem pravi odgovor?
M: Postavljajući pravo pitanje – ne rečima, već smelo da živite u saglasnosti sa vašom
svetlošću. Čovek koji je spreman da umre za istinu dobiće pravi odgovor.
P: Još jedno pitanje. Postoji osoba. Postoji i saznavalac osobe. Postoji svedok. Da li su
saznavalac i svedok isto, ili su oni odvojena stanja?
M: Da li su saznavalac i svedok dvoje ili jedno? Kada se saznavalac vidi kao odvojen od
saznajnog, tada svedok stoji sam. Kada se saznajno i saznavalac vide kao jedno, svedok postaje
jedno sa njima.
P: Ko je prosvetljeni, svedok ili Svevišnji?
M: Mudrac (Svetac) je Svevišnji, a takođe i svedok. On je oboje i bit (suština) i duhovna svest.
U odnosu na svesnost spoljnjeg sveta, on je duhovna svesnost. U odnosu na univerzum, on je
čisto biće (bit).
P: A šta je sa personom (osobom)? Šta dolazi prvo, persona (pojedinac) ili svedok?
M: Osoba (pojedinac) je vrlo mala stvar (pojava). U stvari ona je sklop, i ne može se reći da
ona postoji sama po sebi. Nezapažena, ona jednostavno nije tamo. Ona je samo senka uma,
suma zbira memorija.
Čisto biće (bit) se reflektuje u ogledalu uma kao saznavanje. Ono što je znano ima
oblik osobe (persone), zasnovano na memoriji i navici. To je samo senka ili projekcija
saznavaoca na platnu uma.
P: Ogledalo je tamo, refleksija je tamo. Ali gde je sunce?
M: Svevišnji je sunce.
P: To mora biti svesnost.
M: To nije ni svesnost ni nesvesno. Ne razmišljajte o tome u pojmovima svesnosti i
nesvesnosti. To je život koji sadrži i jedno i drugo, a iznad je i jednog i drugog.
P: Život je tako inteligentan. Kako on može biti nesvestan?
M: Vi govorite o nesvesnom kad postoji odsustvo pamćenja. U stvarnosti postoji samo
svesnost. Sav život je svestan, sva svesnost - živa.
P: Čak i kamenje?
M: Čak i kamenje je svesno i živo.
P: Nevolja sa mnom je da sam sklon da negiram postojanje onoga što ne mogu da zamislim.
M: Bili bi mudriji da negirate postojanje onoga što zamišljate. Nestvarno je ono što je
zamišljeno.
P: Da li je svo zamišljanje nerealno?
M: Imaginacija (zamišljanje) zasnovana na memoriji (sećanju) je neistinita. Budućnost nije
potpuno neistinita.
P: Koji deo budućnosti je istinit, a koji nije?
M: Neočekivano i nepredvidivo (neiskazivo) je istinito.

36
 16. BEŽELJNOST, NAJVEĆE BLAŽENSTVO

Pitalac: Sreo sam mnoge ostvarene osobe, ali nikad oslobođenog čoveka. Da li ste vi prošli
kroz fazu oslobođenog čoveka, ili da li oslobođen čovek, takođe napušta telo?
Maharadž: Šta vi podrazumevate pod ostvarenim i oslobođenim?
P: Pod ostvarenjem ja smatram prekrasno iskustvo mira, dobrote i lepote, kad svet ima smisla i
kad postoji sveprožimajuće jedinstvo oboje: i supstance i suštine. Iako to iskustvo ne traje
dugo, ono može biti zaboravljeno. Ono svetli u umu, i kao sećanje i kao težnja, oboje. Ja znam
o čemu govorim, jer sam imao takva iskustva.
Pod oslobođenjem smatram stalno boravljenje u tom blaženom stanju.
Ono što sam pitao je, da li je oslobođenje u skladu sa opstankom tela.
M: Šta je pogrešno sa telom?
P: Telo je tako slabo i kratkotrajno. Ono stvara potrebe i žudnje. Ono preteško ograničava
osobu.
M: Pa šta? Neka fizička iskustva budu ograničena. Ali oslobođenje je oslobođenje od samog
sebe, od svojih pogrešnih i samonametnutih ideja; ono nije sadržano u nekom posebnom
iskustvu, ma kako ono bilo veličanstveno.
P: Da li ono traje večno?
M: Svako iskustvo je ograničeno vremenom. Sve što ima početak mora imati i kraj.
P: Dakle, oslobođenje, u mom shvatanju te reči ne postoji.
M: Naprotiv, osoba je uvek slobodna! Vi ste oboje i svesni i slobodni da budete svesni. Niko
ovo ne može da vam oduzme. Da li ste vi ikad znali sebe kao nepostojećeg ili nesvesnog?
P: Ne mogu da se setim, ali to ne opovrgava da je moje biće povremeno nesvesno.
M: Zašto se ne okrenete od iskustva ka onome ko iskušava i ostvarite potpun značaj jedinog
istinskog stanja kojeg možete imati: "ja jesam"
P: Kako to uraditi?
M: Ne postoji "kako" ovde. Samo držite u umu osećaj "ja jesam", utonite u njega, dok vaš um
i osećanje (ja jesam) ne postane jedno.
Pomoću stalnog ponavljanja pokušaja vi ćete steći ispravnu ravnotežu između pažnje i
osećaja i vaš će um biti snažno utvrđen u misaono - osećajno "ja sam".
Šta god da mislite, govorite ili radite, ovaj osećaj nepromenljivog i nežnog bića ostaje
kao uvek prisutna osnova uma.
P: Da li vi to nazivate oslobođenjem?
M: Ja to nazivam normalnim. Šta je loše u tome ako živimo, saznajemo i delujemo bez napora
i srećno? Zašto smatrati to neobičnim i očekivati neposredno uništenje tela? Šta je loše sa
telom koje treba da umre? Popravite vaše ponašanje prema telu i ostavite ga na miru! Nemojte
ga razmaziti, a ni terorisati. Samo ga ostavite, najveći deo vremena ispod praga svesne pažnje.
P: Sećanja na moja prekrasna iskustva mi ne daju mira. Ja bi ih želeo ponovo.
M: Pošto ih želite ponovo, vi ih ne možete imati; stanje žudnje za nečim blokira sva dublja
iskustva. Ništa se vredno ne može desiti u umu koji tačno zna šta želi. Jer ništa nije od velike
vrednosti što um može da zamisli i želi.
P: Šta ima vredno želeti?
M: Želeti najbolje. Najvišu sreću, najveću slobodu. Beželjnost je najveće blaženstvo.
P: Sloboda od želje nije sloboda od 'ja želim'. Ja želim slobodu da ispunim moju žudnju.
M: Vi ste slobodni da ispunite svoje žudnje. U stvari, vi i ne radite ništa drugo.
P: Ja pokušavam, ali postoje prepreke koje me ostavljaju frustriranog, neispunjenog.

37
M: Prevaziđite ih.
P: Ne mogu. Slab sam.
M: Šta vas čini slabim? Šta je slabost? Drugi ispunjavaju svoje želje, zašto ne biste i vi?
P: Mora da gubim energiju.
M: Šta se dešava sa vašom energijom? Gde ona odlazi? Niste li vi rasuli nju na tako mnogo
kontradiktornih želja i težnji? Vi nemate beskonačan izvor energije.
P: Pa zašto da ne?
M: Vaše težnje su male i niske. One ne obavezuju na nešto više. Jedino Božanska energija je
beskonačna - jer on ne želi ništa za sebe. Budi kao on i sve tvoje želje će se ispuniti.
Što su uzvišenije vaše ideje (ciljevi), i sveobuhvatnije (nesebičnije) vaše želje, više ćete
imati energije za njihovo ispunjenje.
Želite dobro svima i univerzum će raditi sa vama. Ali ako vi želite vaše sopstveno
zadovoljstvo, morate to zaslužiti na mukotrpan način. Pre željenja, zaslužite.
P: Ja sam angažovan na studiranju filozofije, sociologije i obrazovanju. Mislim da je viši
mentalni razvoj potreban pre nego što ja budem mogao da sanjam o samoostvarenju. Da li sam
na pravoj stazi?
M: Da bi zaradili za izdržavanje neko specijalizovano znanje je potrebno. Opšte znanje razvija
um, bez sumnje. Ali ako idete za tim da protraćite vaš život u nagomilavanju znanja, vi gradite
zid oko sebe. Da bi otišli iznad uma, dobro snabdeven um nije potreban.
P: Šta je onda potrebno?
M: Ne verovati svom umu i ići iznad.
P: Šta ću naći iznad (izvan) uma?
M: Direktno iskustvo postojanja (bića), znanja i ljubavi.
P: Kako da se dospe iznad uma?
M: Postoje mnoge polazne tačke - sve one vode ka istom cilju. Možete početi sa nesebičnim
radom, odričući se, napuštajući plodove svoga rada; zatim možete prestati da mislite i želite
sve vaše želje. Ovde je odustajanje (tyaga) operativni faktor.
Ili možete da se ne brinete ni o jednoj stvari koju želite, ili mislite, ili radite i
jednostavno se prenesete u misao i osećanje "ja jesam" usredsređujući "ja jesam" snažno u svoj
um.
Razne vrste iskustva vam se mogu dogoditi - ostanite nepokolebivi u saznanju da je sve
što opažate (spolja) prolazno, a da jedino "ja jesam" traje.
P: Ne mogu ceo svoj život utrošiti na takve vežbe. Imam svoje obaveze o kojima moram
brinuti.
M: Na svaki način brinite o svojim dužnostima. Delovanje, u kome vi niste emocionalno
uključeni, a koje je korisno i ne prouzrokuje patnju, neće vas vezivati. Vi možete biti
angažovani u nekoliko pravaca i raditi sa ogromnim uživanjem, a ipak iznutra biti slobodni i
mirni, sa umom kao ogledalom, koji reflektuje sve, a da nije uznemiren.
P: Da li je takvo stanje ostvarivo?
M: Ja ne bih govorio o tome, ako to ne bi bilo moguće. Zašto bih se angažovao u iluzijama?
P: Svi citiraju svete knjige.
M: Oni koji znaju samo svete knjige, ne znaju ništa. Znati znači biti. Ja znam o čemu govorim,
to nije od čitanja ili čuvenja.
P: Ja sam studirao sanskrit, ali sam stvarno samo čitao svete knjige. Tragam za
samoostvarenjem i došao sam da nađem neophodno vođstvo. Lepo vas molim, šta treba da
radim?
M: Pošto ste čitali svete knjige zašto onda pitate mene?
P: Svete knjige pokazuju glavna usmerenja, dok individualna (osoba) treba lične instrukcije.

38
M: Vaše Sopstvo (biće) je vaš vrhunski (krajnji) učitelj (Sadguru). Spoljašnji Učitelj (guru) je
samo putokaz. Samo vaš unutrašnji učitelj je onaj koji će ići sa vama do cilja, jer on sam je cilj.
P: Unutarnjeg učitelja nije lako dosegnuti.
M: Pošto je on u vama i sa vama, teškoća ne može biti tako ozbiljna. Zagledajte se unutra, i
naći ćete ga.
P: Kad gledam unutra ja nalazim osećaje i opažanja, misli i osećanja, želje i strahove, sećanja i
očekivanja. Ja sam uronjen u taj oblak i ne vidim ništa drugo.
M: Onaj koji vidi sve to, i ništa drugo, je unutarnji učitelj. On jedini jeste, sve ostalo se samo
pričinjava da jeste. On je vaše Sopstvo (svarupa), vaša nada i pouzdanje slobode. Pronađite ga
i držite ga se i bićete spašeni i sigurni.
P: Ja vam verujem, ali kad dođem do stvarnog pronalaženja tog unutarnjeg Sopstva, vidim da
mi ono beži.
M: Ideja "to mi beži", gde se ona rađa?
P: U umu.
M: A ko zna um?
P: Svedok uma zna um.
M: Da li je neko došao kod vas i rekao vam: "Ja sam svedok vašeg uma"?
P: Svakako da nije. To bi bila smo još jedna ideja u umu.
M: Onda ko je svedok?
P: Ja sam.
M: Dakle, vi znate svedoka, jer ste vi svedok. Vi ne morate da vidite svedoka ispred vas. Ovde
ponovo (opet vidimo), znati je biti.
P: Da, vidim da sam ja svedok, sama duhovna svest. Ali na koji način mi to uopšte koristi?
M: Kakvo pitanje! Kakvu vrstu koristi vi očekujete? Da spoznate ko ste vi, nije li to sasvim
dovoljno?
P: Kakvu primenu ima samospoznaja?
M: Samospoznaja vam pomaže da spoznate ko niste i oslobađa vas od pogrešnih ideja, želja i
delovanja.
P: Ako sam ja samo svedok, šta određuje šta je ispravno, a šta je pogrešno?
M: Ono što vam pomaže da spoznate sebe je ispravno. Ono što vas sprečava je pogrešno.
Znati svoje istinsko Sopstvo je blaženstvo, zaboraviti - je bol (patnja).
P: Da li je svedočeća svesnost istinsko Sopstvo?
M: Ona je refleksija stvarnosti u umu (buddhi). Stvarnost je iznad (uma). Svedok je kopija
kroz koju vi prolazite iznad.
P: Šta je cilj meditacije?
M: Viđenje lažnog kao lažnog je meditacija. Ovo mora da se sprovodi sve vreme.
P: Vi ste rekli da se meditira redovno (sistematično).
M: Promišljena svakodnevna vežba u razlučivanju između istinskog i lažnog i odricanje od
lažnog je meditacija. Postoje mnoge vrste meditacija sa kojima se počinje, ali se sve one
konačno stapaju u jedno.
P: Molim vas, recite mi, koji je put ka samoostvarenju najkraći?
M: Nijedan put nije ni kratak ni dugačak, već su neki ljudi revnosniji, a neki nisu. Mogu vam
reći o sebi. Ja sam bio običan, jednostavan čovek, ali sam verovao mom Guruu. Ono što mi je
rekao da uradim, ja sam uradio. Rekao mi je da se koncentrišem na "ja jesam" - i ja sam to
radio. Rekao mi je da sam ja iznad svega što je vidljivo i shvatljivo - i ja sam poverovao. Dao
sam mu moje srce i dušu, moju sveukupnu pažnju i celokupno moje raspoloživo vreme (morao
sam da radim da izdržavam porodicu).
Kao rezultat vere i revnosne predaje, ja sam ostvario Sebe (svarupa) kroz tri godine.

39
 Možete odabrati bilo koji put koji vam odgovara - vaša revnost (iskrenost) će odrediti
brzinu vašeg napretka.
P: Postoji li nada za mene?
M: Učvrstite se snažno u svesnost (duhovnu) "ja jesam". To je početak, a takođe i kraj sveg
nastojanja.

17. UVEK PRISUTAN (SVEPRISUTAN)

Pitalac: Najveće moći uma su razumevanje, inteligencija i sagledavanje.

Čovek ima tri tela - fizičko, mentalno i kauzalno (prana, mana, karana).
Fizičko telo reflektuje njegovo postojanje; mentalno njegovo znanje i kauzalno
(uzročno) - njegovu radosnu kreativnost (stvaralaštvo).
Naravno, sva su ona (tela) oblici u svesnosti. Ali ona izgledaju kao da su odvojena
svojim posebnim kvalitetima.
Inteligencija (buddhi) je refleksija u umu sposobnosti znanja (chit). To je ono što čini
um obaveštenim. Što je bistrija inteligencija, šire, dublje i istinitije je saznanje.
Poznavati stvari, ljude i znati sebe su funkcije inteligencije; a poslednje (znati sebe) je
najvažnije i sadrži prethodna dva.
Pogrešno shvatanje sebe i sveta dovodi do lažnih ideja i želja, koje opet vode do
robovanja (vezivanja).
Ispravno razumevanje sebe je potrebno zbog slobode iz ropstva iluzija.
Ja razumem sve ovo teorijski, ali kada dođem do prakse, vidim da padam beznadežno
sa mojim reagovanjima na situacije i ljude, i sa mojim neumesnim ispadima ja sve više stvaram
moje ropstvo. Život je tako brz za moj tupi i spori um. Ja shvatam (konačno) ali suviše kasno;
tek kada se stare greške ponove.
Maharadž: Šta je onda vaš problem?
P: Ja trebam brže reagovanje (odgovor) na život, ne samo za intelekt. On ne može biti brz dok
nije potpuno spontan. Kako mogu da ostvarim takvu spontanost (prirodnost)?
M: Ogledalo ne može da učini ništa da privuče sunce. Ono jedino može da postane čisto. Čim
je um spreman, sunce sija u njemu.
P: Da li je svetlost od Sopstva ili od uma?
M: Od oba! Ono je bezuzročno i nepromenljivo samo po sebi i obojeno umom, kako se on
kreće i menja. To je vrlo slično bioskopu. Svetlo nije u filmu, ali film boji svetlost i čini je
vidljivom da se kreće...
P: Da li ste vi sad u savršenom stanju?
M: Savršenstvo je stanje uma, kad je on čist. Ja sam iznad uma, ma kakva da su njegova
stanja, čista ili nečista. Duhovna svesnost (probuđenost) je moja priroda, naposletku, ja sam
iznad bića i nebića.
P: Da li će mi meditacija pomoći da dosegnem to stanje?
M: Meditacija će vam pomoći da pronađete svoje okove, da ih se oslobodite, da se otpetljate
od njih i zbacite vaše vezanosti. Kada više niste vezani ni za ništa, vi ste uradili vaš deo posla.
Ostalo će biti urađeno za vas.
P: Od koga?
M: Od iste moći koja vas je dovela tako daleko da je podstakla vaše srce da želi istinu i vaš um
da je traži. To je ista moć koja vas drži u životu. Možete je nazvati život ili Svevišnji.
P: Ista sila će me ubiti u kad dođe vreme.
40
M: Niste li bili prisutni pri vašem rođenju? Nećete li biti prisutni u vreme vaše smrti? Pronađite
onoga ko je uvek prisutan i vaš problem spontanosti i savršenog ponašanja (odgovora) će biti
rešen.
P: Ostvarenje večnog, i beznaporno i odgovorno ponašanje na večno promenljive događaje,
dva su različita i odvojena problema. Izgleda da ih vi spajate u jedno. Šta vas navodi na to?
M: Ostvariti večno znači postati večnost, celina, univerzum, sa svim što on sadrži u sebi.
Svaki događaj je rezultat i izraz celine i u temeljnoj je harmoniji sa celim. Svi odgovori
iz celine moraju biti ispravni, beznaporni i neposredni.
Ne može biti drugačije, ako je to ispravno. Odložen odgovor je pogrešan odgovor.
Misli, osećanja i delovanje moraju biti jedno i jednovremeno sa situacijom koja ih
zahteva.
P: Kako se to ostvaruje?
M: Već sam vam rekao. Nađite onoga ko je bio prisutan pri vašem rođenju i koji će svedočiti
pri vašoj smrti.
P: Moj otac i majka?
M: Da, vaš otac-majka, izvor iz kog ste vi došli. Da rešite problem morate ga pratiti do
njegovog izvora. Samo u rastapanju problema u univerzalnim rastvaračima istraživanja
spokojstva, nepristrasnosti, mogu se naći njegova ispravna rešenja.

18. DA BI STE ZNALI KO STE, SAZNAJTE ŠTA NISTE

Pitalac: Vaše objašnjenje univerzuma, koje govori da se on sastoji od materije, uma i duha, je
jedno od mnogih. Postoje i drugi modeli po kojima se očekuje prilagođavanje univerzumu, te je
osoba zbunjena, koji je od ovih modela istinit, a koji nije. Na kraju, osoba sumnja da su svi
modeli samo verbalni i da nijedan model ne može da sadrži istinitost.
Po vama realnost se sastoji od tri prostranstva (ekspanzije); prostranstva materije -
energije (mahadokaš), prostranstvo svesnosti (chidokaš) i čistog duha (paramakaš).
Prvi je nešto što ima i pokret i energiju, oboje. To mi opažamo. Mi takođe znamo da mi
opažamo - mi smo svesni i takođe svesni (znamo) da smo svesni.
Dakle mi imamo dvoje: materiju - energiju i svesnost.
Materija se vidi u prostoru, dok je energija uvek u vremenu; povezane su promenom i
određene su količinom promene.
Svesnost izgleda kao da je na neki način ovde i sada, u jednoj tački (trenutku) vremena
i prostora.
Ali izgleda da vi sugerišete da je svesnost takođe univerzalna - što je čini
bezvremenom, neograničenom i bezličnom.
Ja nekako mogu da razumem da ne postoji suprotnost između bezvremenog i
neograničenog i ovde i sada, ali bezličnu svesnost ne mogu da razumem.
Za mene je svesnost uvek usmerena, centrirana, individualizovana, lična. Vi izgleda
kažete da može da postoji opažanje bez opažaoca, saznavanje bez znalca, voljenja bez
ljubavnika, delovanja bez aktera!?
Ja mislim da trojstvo saznavanja, znalca i znanog može da se vidi u svakom pokretu
života.
Svesnost sadrži u sebi svesno biće, objekt svesnosti i činjenicu postojanja svesnosti.
Onoga ko je svestan ja zovem personom (ličnošću). Persona živi u svetu, kao njegov
deo, utiče na njega i svet utiče na nju.
41
Maharadž: Zašto vi ne istražujete koliko je realan svet i persona (osoba)?
P: O, ne! Nemam potrebu da istražujem. Jedino ako osoba nije manje realna od sveta u kojoj
osoba postoji.
M: Onda, šta je u pitanju?
P: Da li su osobe realne, i univerzalno i konceptualno, ili je univerzalno stvarno, a personalno
zamišljeno?
M: Nijedno nije realno.
P: Sigurno, ja sam dovoljno stvaran da bih mogao da zaslužim vaš odgovor, i ja sam ličnost.
M: Niste kad spavate.
P: Utapanje (u san) nije odsustvovanje. Čak i kad spavam ja sam osoba.
M: Da bi bili osoba, morate biti samosvesni. Da li ste vi to uvek?
P: Ne kad spavam, naravno, i kad sam u nesvesti, ili drogiran.
M: U toku vaših budnih časova, da li ste vi neprestano samosvesni?
P: Ne, ponekad sam mentalno odsutan, ili jednostavno obuzet.
M: Da li ste vi ličnost u toku praznina u samosvesnosti?
P: Naravno, ja sam ista ličnost sve vreme. Sećam se sebe kako sam postojao juče i prošle
godine - to je jasno, ja sam ista osoba.
M: Dakle, da biste bili ličnost, potrebno vam je sećanje?
P: Naravno.
M: A bez sećanja, šta ste vi?
P: Nepotpuna memorija stvara nekompletnu personalnost. Bez sećanja ja ne mogu da postojim
kao ličnost.
M: Svakako da možete postojati bez sećanja. Vi postojite pri spavanju.
P: Jedino u smislu da ostajem živ. Ne kao ličnost.
M: Pošto vi dopuštate da kao ličnost imate samo povremeno postojanje, možete li mi reći: šta
ste vi u intervalima između kojih doživljavate sebe kao ličnost?
P: Ja sam, ali ne kao ličnost. Pošto ja nisam svestan sebe u tim intervalima, mogu samo da
kažem da postojim, ali ne kao ličnost.
M: Hoćemo li to nazvati impersonalnim (bezličnim) postojanjem?
P: Ja bih to nazvao radije nesvesno postojanje; ja sam, ali ja ne znam da jesam.
M: Upravo ste rekli sad: "Ja sam, ali ne znam da ja jesam." Možete li to reći, eventualno,
vašem biću u nesvesnom stanju?
P: Ne, ne mogu.
M: Vi jedino to možete opisati u prošlom vremenu: "Ja nisam znao. Bio sam nesvestan", u
smislu nesećanja.
P: Pošto sam bio nesvestan, kako se mogu sećati i čega?
M: Da li ste bili stvarno nesvesni, ili se samo ne sećate?
P: Kako to da protumačim?
M: Razmislite. Da li se vi sećate svakog sekunda od juče?
P: Naravno da ne!
M: Da li ste onda bili nesvesni?
P: Naravno da ne!
M: Dakle, vi ste svesni, a ipak se ne sećate?
P: Da!
M: Možda ste bili svesni u snu (spavanju) i da se samo ne sećate.
P: Ne, nisam bio svestan. Spavao sam. Nisam se ponašao kao svesna osoba.
M: Opet, kako to znate?
P: Rečeno mi je tako od nekoga ko me je video da spavam.

42
M: Sve što oni mogu da potvrde jeste da su vas videli da ležite mirno sa zatvorenim očima i
dišete ravnomerno. Oni nisu mogli da zaključe da li ste vi svesni ili niste. Vaš jedini dokaz je
vaše sećanje. Ona je vrlo nesigurni dokaz!
P: Da, slažem sa moje strane da sam ja osoba jedino u toku mojih budnih časova. Šta sam ja
između, ne znam.
M: Konačno, vi znate da ne znate!
Pošto smatrate da niste svesni u intervalima između budnih časova, pustimo sad
intervale na miru. Razmotrimo sad samo budne časove.
P: Ja sam ista persona u mojim snovima.
M: Slažem se. Razmotrimo ih sad zajedno - budno i stanje sna. Razlika je samo u kontinuitetu.
Kada bi se vaši snovi stalno ponavljali (bili neprekidni), donoseći sobom iz noći u noć istu
okolinu i iste ljude, bili biste u zabuni da odredite koje je budno stanje, a koje je san. Od sada,
kada govorimo o budnom stanju, mi ćemo tu uključivati takođe i stanje sna.
P: Saglasan sam. Ja sam osoba u svesnom odnosu sa svetom.
M: Da li su svet i vaš svesni odnos sa njim bitni za postojanje vas kao osobe?
P: Čak i zazidan u pećini, ja sam osoba.
M: To dovodi u vezu telo i pećinu. I svet u kome oni mogu postojati.
P: Da, mogu da shvatim. Svet i svesnost o postojanju sveta su bitni (neophodni) za moje
postojanje kao ličnosti.
M: Ovo čini ličnost delom i odeljkom sveta ili obrnuto (uzajamno). Dva su jedno.
P: Svesnost postoji posebno. Ličnost i svet se pojavljuju u svesnosti.
M: Vi ste rekli: pojavljuje. Možete li dodati i: iščezava?
P: Ne, ne mogu. Ja sam jedino svestan mog pojavljivanja i pojave sveta. Kao osoba ja ne mogu
reći: "Svet ne postoji". Bez sveta ni ja ne bih bio tu da to kažem. Pošto svet postoji, ja sam
ovde da kažem: "Postoji svet".
M: Možda bi to bilo i obrnuto. Zbog vas postoji svet!
P: Za mene takvo stanovište izgleda besmisleno!
M: Njegova besmislenost može da nestane u toku istraživanja.
P: Odakle da počnemo?
M: Sve što ja znam jeste da sve što zavisi nije realno. Stvarnost je zaista nezavisna!!
Pošto postojanje ličnosti zavisi od postojanja sveta i ograničeno je i definisano
(ustanovljeno) svetom, ono ne može biti istinito.
P: Ličnost ne može biti san, sigurno.
M: Čak i san ima postojanje, kada je on svestan i uživan ili prepaćen. Sve što vi mislite i
osećate ima postojanje. Ali to ne može da bude ono što vi smatrate da jeste. Ono što vi mislite
da je ličnost (osoba) može biti nešto sasvim različito.
P: Ja sam ono što znam o sebi da sam.
M: Ne možete sa sigurnošću reći da ste vi ono što mislite o sebi da ste!
Vaše ideje o vama menjaju se iz dana u dan i iz trenutka u trenutak. Vaša slika o sebi je
najpromenljivija stvar koju imate. Ona je krajnje ranjiva, zavisna od milosti prolaznosti. Otpori,
žalost, gubitak posla, uvrede, utiču na vašu sliku o sebi, koju vi zovete ličnošću (personom), i
ona se temeljno menja.
Da biste znali ko ste vi morate prvo ispitati ono što vi niste. A da biste znali ono što
niste, morate posmatrati sebe pažljivo, odbacujući sve ono što ne ide neophodno sa osnovnom
temeljnom činjenicom: "Ja jesam".
Ideje: ja sam se rodio na određenom mestu, u određeno vreme, rodili su me moji
roditelji i danas sam ovo ili ono, živim negde, oženjen sam, otac, zaposlen tu, i tako dalje, nisu
nerazdvojivi u osećanju "ja jesam".

43
 Naše uobičajeno ponašanje je tipa "ja sam ovo ili ono". Odvojte svesno i trajno "ja
jesam" od "ovo" ili "ono" ("to") i pokušajte da to ('ja jesam') znači biti, jednostavno biti, bez
postojanja (vezivanja za) "ovo" ili "ono". Sve vaše navike idu protiv toga i vaš zadatak borbe
sa njima je dug i težak ponekad, ali jasno razumevanje mnogo pomaže.
Što jasnije vi razumete da na nivou uma možete samo biti opisani u negativnim
pojmovima, brže ćete doći do kraja vašeg traganja i ostvarenja vašeg neograničenog bića.

19. REALNOST POČIVA NA OBJEKTIVNOSTI (BEZLIČNOSTI)

Pitalac: Ja sam slikar i zarađujem slikajući slike. Da li to ima neku vrednost sa duhovne tačke
gledišta?
Maharadž: Kad slikate, o čemu mislite?
P: Kad slikam postoji samo slikanje i ja.
M: Šta radite tamo?
P: Slikam.
M: Ne, vi to ne radite. Vi gledate da se slikanje dešava! Vi samo gledate, sve se ostalo dešava.
P: Slika se slika sama od sebe? Ili, postoji li neko dublje (savršenije) "ja", ili Bog, koji slika?
M: Svesnost sama je najveći slikar. Ceo svet je slika.
P: Ko je naslikao sliku sveta?
M: Slikar u slici!!
P: Slika je u umu slikara, a slikar je u slici, koja je u umu slikara, koji je u slici!!
Nije li ovaj beskraj stanja i dimenzija apsurdan?!
U momentu kada govorimo o slici u umu, koji je i sam u slici, mi dolazimo do
beskrajnog ponavljanja svedoka, viši svedok svedoči nižeg. Nije li to kao da stojimo između
dva ogledala i nađemo se gužvi!
M: Upravo tako, vi sami i duplo ogledalo ste tu. Između njih, vaši oblici i imena su bezbrojni.
P: Kako vi gledate na svet?
M: Ja vidim slikara, koji slika sliku. Sliku ja nazivam svetom, a slikara Bogom. Ja nisam ni
jedno ni drugo. Ja ne stvaram, niti sam stvoren. Ja sadržim sve, ništa ne sadrži mene.
P: Kad vidim drvo, lice, zalazak sunca, slika je savršena! Kad zatvorim oči, slika u mom umu
je slaba i maglovita. Ako je to moj um koji projektuje sliku, zašto moram da otvorim oči da bih
video divan cvet, dok ga sa zatvorenim očima vidim nejasno?
M: To je zato što su vaše spoljašnje oči bolje od vaših unutrašnjih. Vaš um je sav okrenut
spoljnjem svetu. Kada naučite da gledate vaš mentalni svet videćete ga čak više obojenim i
savršenijim nego što to telo može da pruži.
Naravno, trebaće vam određeni trening. Ali zašto dokazivati? Vi zamišljate da slika
mora doći od slikara, koji je stvarno slika. Sve vreme vi tražite porekla i uzroke. Uzročnost je
u umu jedino; sećanje daje iluziju o kontinuitetu, a ponavljanje (neprekidno) rađa ideju
uzročnosti.
Kada se stvari dešavaju zajedno ponavljajući se, mi smo skloni da vidimo uzročnu vezu
među njima. To stvara mentalnu naviku, a navika nije potreba.
P: Upravo ste rekli da je Bog stvorio svet.
M: Zapamtite da je jezik instrument uma, um ga je stvorio, zbog uma. Kada jednom dopustite
uzročnost, onda je Bog glavni uzrok, a svet posledica (ostvarenje). Oni su različiti, ali nisu
odvojeni.
P: Ljudi govore o viđenju Boga.
44
M: Kada vidite svet vi vidite Boga. Ne može se videti Bog odvojeno od sveta. Videti Boga
izvan sveta je biti Bog. Svetlost s kojom vi vidite Boga, koja je Bog, je sitna mala mrlja: "ja
jesam", naizgled tako mala, a ipak prva i poslednja u svakom aktu saznavanja i ljubavi.
P: Moram li ja videti svet da bih onda video Boga?
M: Kako drugačije? Ako nema sveta, nema ni Boga.
P: Šta ostaje?
M: Vi ostajete kao čisto (istinsko) biće.
P: A šta biva sa svetom i Bogom?
M: Istinsko (čisto) biće (avjakta).
P: Da li je to isto kao Veliki Prasak (ekspanziija) - paramakaš?
M: Možete to tako nazvati. Reči nisu bitne, jer one ne dosežu to. One se odbijaju od potpune
negacije.
P: Kako mogu da vidim svet kao Boga? Šta to znači videti svet kao Boga?
M: To je kao ući u mračnu sobu. Ne vidite ništa - možete dotaći, ali ne vidite - nema boja,
nema oblika. Prozor se otvara i soba se ispunjava svetlošću. Boje i oblici se pojavljuju. Prozor
je davalac svetla, nije njegov izvor.
Slično, materija je kao mračna soba, svesnost - prozor - ispunjavajuća materija sa
osetima i percepcijama, a Svevišnji je sunce; izvor oboje: i materije i svetlosti.
Prozor može biti otvoren ili zatvoren, međutim sunce sija sve vreme. Ovo čini svu
razliku za sobu, ali ne za sunce.
Ipak, sve je ovo drugorazredno za malu, sitnu stvar koja je "ja jesam". Bez "ja jesam"
nema ničega. Svo znanje je o "ja jesam".
Pogrešne ideje o ovom "ja jesam" vode ka ropstvu, ispravno znanje vodi ka slobodi
i sreći.
P: Da li je "ja jesam" i "postoji" isto?
M: "Ja jesam" označava unutarnje, a "postoji" - spoljašnje. Oba su zasnovana na osećanju
bivanja (bića).
P: Da li je to isto kao iskustvo postojanja (egzistencije)?
M: Postojati, znači biti nešto, stvar, osećanje, misao, ideja. Svo postojanje je određeno. Jedino
je bivanje univerzalno, u smislu da je svako biće u harmoniji sa svakim drugim bićem.
Postojanje se sukobljava, bivanje nikad. Postojanje znači postati, menjati se, rođenje,
smrt, i ponovno rođenje, dok je u bivanju tihi mir.
P: Ako sam ja stvorio svet, zašto sam ga učinio tako lošim?
M: Svako živi u svom vlastitom svetu. Nisu svi svetovi jednako dobri ili loši.
P: Šta određuje razliku?
M: Um koji projektuje svet, boji ga na svoj sopstveni način. Kada sretnemo čoveka, on je
stranac. Kad se venčate za njega, on postaje vaš sopstveni. Kada se svađate, on je vaš
neprijatelj. Takvo je ponašanje vašeg uma koji određuje šta je on vama.
P: Mogu da vidim da je moj svet subjektivan. Da li ga to čini takođe iluzornim?
M: On je nestvaran sve dokle je subjektivan i samo do tog stepena. Stvarnost boravi u
objektivnosti (bezličnosti).
P: Šta objektivnost (bezličnost) znači? Vi kažete svet je subjektivan, a sad govorite o
objektivnosti. Nije li sve subjektivno?
M: Sve je subjektivno, ali je realnost objektivna.
P: U kom smislu?
M: Ona ne zavisi od sećanja i očekivanja, želja i strahova, sviđanja ili nesviđanja. Sve je viđeno
onakvo kakvo je.
P: Da li je to što vi nazivate četvrto stanje (turija)?

45
M: Nazovite je kako hoćete. Ono je čvrsto, stabilno, nepromenljivo, bez početka i kraja, uvek
novo, uvek sveže.
P: Kako ga ostvariti?
M: Beželjnošću i hrabrošću ćete doći tamo.

20. SVEVIŠNJI JE IZNAD SVEGA

Pitalac: Vi kažete, stvarnost je jedna. Jedinstvo je kvalitet ličnosti (persone). Da li je onda

realnost ličnost sa univerzumom kao svojim telom?
Maharadž: Bilo šta da vi kažete biće oboje, istina i laž. Reči ne dosežu iznad uma.
P: Samo pokušavam da razumem. Vi nam govorite o personi (ličnosti), Sopstvu i Svevišnjem
(vjakti, vjakta, avjakta).
Svetlost Čiste svesnosti (pragna), postavljena kao "ja jesam" u Sopstvu (jivatma) i kao život
(prana) oživljava telo (deha).
Sve ovo je lepo sve dok reči teku. Ali kad to treba da raspoznam u meni samom,
ličnost od Sopstva i Sopstvo od Svevišnjeg, postajem zbrkan!!
M: Persona (ličnost) nije nikada subjekt (suština). Vi možete videti ličnost, ali vi niste ličnost,
vi ste uvek Svevišnji koji se pojavljuje na datom mestu i prostoru kao svedok, most između
(duhovne) Čiste Svesti Svevišnjeg i pojedinačne (umnožene) svesnosti ličnosti.
P: Kada posmatram sebe, nalazim da sam više ličnosti koje se bore međusobno za korišćenje
tela.
M: One se usaglašavaju sa različitim naklonostima (samskarama) uma.
P: Mogu li da dovedem do mira među njima?
M: Kako možete? One su tako kontradiktorne! Gledajte ih onakve kakve su - same navike
misli i osećanja, gomile sećanja i žudnji.
P: Ipak one (ličnosti) sve kažu "ja jesam".
M: To je jedino zato jer se vi identifikujete sa njima (sa svakom od njih posebno). Jednom kad
shvatite da bilo šta što se pojavljuje pred vama ne može biti vi (vaše sopstveno), i da za to ne
možete reći "ja jesam", tek onda ste slobodni od svih vaših "persona" ("ličnosti") i njihovih
zahteva (želja).
Osećaj "ja jesam" je vaš sopstveni. Vi ga ne možete podeliti, ili dodeliti nečemu, kao na
primer govoreći: ja sam mlad, ja sam bogat i tako dalje. Takva samopoistovećivanja
(identifikacije) su očevidno lažna i uzrok robovanju.
P: Sada mogu da razumem da nisam persona (ličnost), nego onaj, koji je reflektovan u osobi, i
daje joj osećaj bića. Sada o Svevišnjem. Na koji način da spoznam sebe kao Svevišnjeg?
M: Izvor svesti ne može biti objekat (predmet) u svesti. Znati izvor je biti izvor. Kada vi
spoznate da niste persona (ličnost), nego čist i smireni (neposredni) svedok i da je neustrašiva
svest (duhovna) vaše sopstveno biće, vi ste bit (suština). To je izvor, Neiscrpna Mogućnost.
P: Postoji li mnogo izvora ili je jedan za sve?
M: To zavisi kako vi gledate na to, sa kog kraja. Objekata na svetu je mnogo, ali oko koje ih
vidi je jedno. Više se uvek javlja kao Jedno nižem, a niže kao mnoštvo prema višem.
P: Da li su oblici i imena od jednog istog Boga?
M: Opet vam kažem, da to zavisi od toga kako vi gledate na to. Na verbalnom nivou sve je
relativno. Apsolutno treba da se doživi, a ne da se o tome raspravlja.
P: Kako se Apsolutno doživljava?

46
M: To nije neki objekat koji treba da bude prepoznat i pothranjen u sećanju. To je u
sadašnjosti i više u osećanju. To je više povezano da se učini sa "kako" nego sa "šta". To je u
kvalitetu), u vrednovanju; budući da je izvor svega, ono je u svemu.
P: Ako je ono izvor, kako i zašto ono sebe manifestuje.
M: Ono daje rođenje svesnosti. Sve ostalo je u svesnosti.
P: Zašto ima tako mnogo centara svesti?
M: Pojavni (objektivni) univerzum (mahadakaš) je u stalnom kretanju, stvarajući i
transformišući (rastvarajući) bezbrojne oblike. Kad god je oblik udahnut životom (prana),
svest (chetana) se pojavljuje kao odraz (duhovne) svesnosti u materiji.
P: Kako je Svevišnje podržavano?
M: Šta ga može podržavati i kako? Izvor nije podržavan od ćudljivosti reke, niti je metal - od
oblika nakita. Da li je svetlost podržavana slikom na paravanu? Svevišnji čini da je sve ostalo
moguće, On je sve.
P: Kako to da se neke stvari dešavaju, a neke ne?
M: Traženje uzroka je razonoda uma. Nema dualnosti uzroka i posledice. Sve je svoj sopstveni
uzrok.
P: Da li je onda moguća namerna (svrsishodna) akcija?
M: Sve što sam ja rekao jeste da svesnost sadrži sve. U svesnosti je sve moguće. Vi možete
imati uzroke, ako ih želite, u vašem svetu. Neko drugi će možda biti zadovoljan sa jednim
uzrokom - Božijom Voljom. Temeljni uzrok je jedan: osećaj "ja jesam".
P: Kakva je veza između Sopstva (Vjakta) i Svevišnjeg (Avjakta)?
M: Iz tačke gledišta Sopstva svet je poznat a Svevišnji nepoznat. Poznato je beskonačno,
nepoznato je beskonačnije od beskonačnog. Upravo kao zrak svetlosti koji se nikad ne vidi
dok ne padne na tačkicu prašine, tako Svevišnji sve obelodanjuje, a On sam ostaje Nepoznat.
P: Da li to znači da je nesaznajno nepristupačno?
M: Oh, ne! Svevišnji je najlakši za dosezanje jer On je sámo vaše biće. Dovoljno je prestati
misliti i ne želeti ništa sem Svevišnjeg.
P: Svet je pun želja. Svako želi nešto, ovo ili ono. Ko je taj ko želi? Persona (ličnost) ili
Sopstvo?
M: Sopstvo. Sve želje, poštene (svete) ili grešne, dolaze od Sopstva; sve su one okačene na
osećaju "ja jesam".
P: Ali ako ja ne želim ništa, čak ni Svevišnjeg?
M: Onda ste kao takvi dobri, ili ste mrtvi, ili ste Svevišnji.
P: Mogu da razumem svete želje (satja-kama) da se javljaju iz Sopstva. Ali zašto nesvete
želje?
K: Sve želje su usmerene ka sreći. Njihov oblik i kvalitet zavisi od psihe (antahkarane).
Kada lenjost (tamas) preovlada, mi nalazimo pokvarenost (izopačenost). Sa
energičnošću (rajas), javlja se ljutnja (naglost). Sa bistrinom (satva) motiv iza želje je dobra
volja, saosećanje, poziv da se neko učini srećnim više nego da se bude srećan. Ali Svevišnji je
iznad svega, čak zbog svog neograničenog prisustva, sve ispravne želje mogu biti ispunjene.
P: Koje su želje ispravne?
M: Želje koje uništavaju svoje subjekte (tvorce), ili objekte (predmete), ili se ne smiruju pri
ispunjenju, su protivne sebi i ne mogu biti ispunjene.
Samo želje motivisane s ljubavlju, dobrom voljom i saosećanjem i korisnosti za oboje: i
subjekat i objekat, mogu biti potpuno ispunjene.
P: Sve želje su bolne, bilo svete ili grešne (protivne).
M: One nisu iste, a i bol nije isti. Strast (agresivnost, bes, ljutnja) je bolna, saosećanje - nikada.
Ceo univerzum nastoji da se ispuni želja nastala iz saosećanja (samilosti).
P: Da li Svevišnji zna samog sebe? Da li je bezlično svesno?

47
M: Izvor svega ima sve. Sve što teče iz izvora mora već tamo biti u semenoj formi. Seme je
rezultat bezbroj semena, i sadrži iskustvo i obećanje brojnih šuma (predaka), tako da
Nepoznato sadrži sve što je bilo, ili je moglo biti, i sve što će biti ili bi moglo biti. Sveukupno
polje postojanja je otvoreno i pristupačno; prošlost i budućnost postoje zajedno u večnom
sada.
P: Da li vi živite u Svevišnjem Nepoznatom?
M: A gde bih drugde?
P: Šta vas navodi da kažete to?
M: Nijedna želja se ne pojavljuje u mom umu.
P: Da li ste vi onda nesvesni?
M: Naravno da ne! Ja sam potpuno svestan, ali pošto nijedna želja niti strah se ne pojavljuju u
mom umu, u meni je savršen mir (tišina).
P: Ko saznaje tišinu?
M: Tišina saznaje samu sebe. To je tišina smirenog uma, kada su strast i želje umirene (ne
postoje).
P: Da li vi imate povremeno želje?
M: Želje su samo talasi u umu. Kad vidite jedan talas vi znate šta je to. Želja je samo stvar
među mnogima. Ne osećam potrebu da ih zadovoljim, i nikakvo delovanje nije potrebno za to.
Sloboda od želje znači ovo: prinuda za zadovoljenje ne postoji.
P: Zašto se uopšte javlja želja?
M: Zato što vi zamišljate da ste bili rođeni i da ćete umreti ako ne vodite brigu o svom telu.
Želja za telesnim (otelovljenjem) postojanjem je temeljni uzrok nevolje.
P: Ipak, toliko mnogo jiva (individualnih duša) je otelovljeno (dobilo tela). Sigurno da to ne
može biti neka greška rasuđivanja. Mora postojati svrha. Šta to može biti?
M: Da biste saznali sebe, Sopstvo mora biti suočeno sa svojom suprotnošću - nesopstvom.
Želja vodi ka iskustvu. Iskustvo vodi ka prosuđivanju, vezanosti, samorazumevanju, slobodi.
I šta je oslobođenje uopšte? To je saznanje da ste iznad rođenja i smrti. Zaboravljajući
ko ste i zamišljajući sebe smrtnim stvorenjem, vi ste stvorili toliko mnogo nevolja i patnji za
sebe da se morate probuditi, kao posle lošeg sna.
Traganje vas takođe budi. Ne treba da čekate na patnju, tragajte u sreći. To je bolje, jer
je um u harmoniji (skladu) i miru.
P: Ko je stvarno krajnji iskušenik - Sopstvo ili Nesaznajni?
M: Sopstvo, naravno!
P: Zašto se onda uvodi naziv Svevišnji, Nesaznajni?
M: Da bi se objasnilo Sopstvo.
P: Ali, postoji li nešto iznad Sopstva?
M: Izvan Sopstva ne postoji ništa. Sve je jedno i sve je sadržano u "ja jesam". U stanjima
budnosti i sna postoji persona (ličnost). U dubokom snu i turija (samadhi) najviša svest je
Sopstvo.
Iznad budnog stanja najviše svesti (turije) leži veličanstveni, tihi mir Svevišnjeg. Ali u
stvari sve je jedno u suštini, a podvojeno u pojavnosti.
U neznanju vidilac postaje viđeno, a u mudrosti (spoznaji) on je viđenje. Ali zašto biti
zabrinut za Svevišnjeg? Znaj znalca (onoga koji zna) i sve će biti saznato.

48
 21. KO SAM JA?

Pitalac: Savetovani smo da obožavamo istinu oličenu kao Bog, ili kao Savršenog Čoveka.
Rečeno nam je da ne pokušavamo da obožavamo Apsolutno (Bezgranično), jer je to mnogo
teže za moždano usmerenu svesnost.
Maharadž: Istina je jednostavna i otvorena za sve. Zašto vi komplikujete? Istina je voljenje i
voljeni. Ona uključuje sve, prihvata sve, pročišćava sve. Neistina je ta koja je teška i izvor
nevolje. Ona uvek želi, očekuje, zahteva. Budući lažna, ona je prazna, uvek u potrazi za
potvrđivanjem i poverenjem. Ona je uplašena i izbegava istraživanje. Ona se poistovećuje sa
nekom potporom, međutim, uvek slabom i trenutnom. Što god da dobije, ona gubi i traži još.
Prema tome, ne stvarajte sukob u svesti! Ništa nije tako kako vidite, osećate ili mislite.
Čak i greh i vrlina, zasluga i kazna nisu ono što mi smatramo. Obično su dobro i loše stvar
konvencije (dogovora) i običaja, a odobravani su ili izbegavani zavisno od upotrebe reči.
P: Ne postoje li dobre i loše želje, više (uzvišene) i niže (grešne) želje?
M: Sve želje su loše, ali su neke gore od drugih. Sledeći bilo koju želju, dovešće vas uvek do
nevolje.
P: Čak i želje da se bude slobodan od želja?
M: Zašto želja uopšte? Želeći stanje slobode od želja neće vas dovesti do slobode. Ništa vas ne
može osloboditi, jer ste već slobodni. Pogledajte sebe sa beželjnom jasnoćom, to je sve.
P: Potrebno je vreme da spoznamo sebe.
M: Kako vam vreme može pomoći? Vreme je niz trenutaka; svaki trenutak se pojavljuje iz
ničega i iščezava u ničemu, nikad se ne pojavljujući ponovo. Kako možete graditi na nečemu
tako prolaznom?
P: Šta je trajno?
M: Tražite u sebi trajno. Zaronite duboko unutra i nađite šta je istinito u vama.
P: Kako da tragam za sobom?
M: Što god da se desi dešava se vama. Ono što radite, radi Tvorac u vama. Nađite subjekat
(uzrok), svega onog što ste kao persona (ličnost).
P: Šta drugo mogu biti?
M: Pronađite. Čak i ako vam ja kažem da ste svedok, tihi posmatrač, to vam neće ništa značiti
dok vi ne nađete put do vašeg sopstvenog bića.
P: Moje pitanje je: kako naći put do svog sopstvenog bića?
M: Napustite sva pitanja sem jednog: "Ko sam ja?" Naposletku, jedina činjenica u koju ste
sigurni je da vi jeste (postojite). Pouzdano je da "ja jesam". "Ja sam ovo" - nije. Težite (trudite
se) da saznate da ste vi u realnosti (svakog trena kakav jeste).
P: I ne radim ništa drugo već 60 godina!
M: Šta ima loše u nastojanju? Zašto očekivati rezultate? Trud sam po sebi je vaša istinska
priroda.
P: Traganje je bolno.
M: Vi ga činite takvim očekujući rezultate. Tragajte bez očekivanja, borite se bez pohlepe.
P: Zašto me je Bog stvorio ovakvim kakav sam?
M: O kom Bogu vi govorite? Šta je Bog? Zar nije on sama svetlost pomoću koje vi postavljate
pitanje? "Ja jesam" samo po sebi je Bog! Traganje samo po sebi je Bog! U traganju vi otkrivate
da niste ni telo niti um, a ljubav Sopstva u vama je za Sopstvo u svemu. Dvoje je jedno.
Svesnost u vama i svesnost u meni, prividno dve, istinito jedna, teže jedinstvu, a to je ljubav.
P: Kako da nađem tu ljubav?

49
M: Šta vi volite sada? "Ja jesam". Predajte vaše srce i um tome, ne mislite ništa drugo. Ta
predaja, kad je laka i prirodna, najviše je stanje. U njemu ljubav sama je i ljubavnik i voljeno.
P: Svako voli da živi, da postoji. Nije li to samoljublje?
M: Sve želje imaju svoj izvor u Sopstvu. To je sve stvar izbora ispravne želje.
P: Ono što je dobro ili loše varira sa navikom i običajem. Standardi se menjaju sa društvima.
M: Odbacite sve tradicionalne standarde. Ostavite ih licemerima. Jedino ono što vas oslobađa
od želja, straha i pogrešnih ideja je dobro. Sve dotle dok vi brinete o grehu i vrlini nećete imati
mira.
P: Ja se slažem da su greh i vrline društvene norme. Ali moraju postojati takođe duhovni gresi i
vrline. Mislim pod duhovnim apsolutno. Postoji li takva stvar kao apsolutni greh ili apsolutna
vrlina?
M: Greh i vrlina se odnose samo na ličnost (osobu). Bez grešne i čedne osobe (ličnosti) šta
(gde) je greh ili vrlina?
Na nivou apsolutnog nema individualnih osoba; okean čiste duhovne svesnosti niti je
grešan niti bezgrešan. Greh i vrlina su, sigurno, relativni.
P: Mogu li izaći na kraj sa takvim nepotrebnim stavovima?
M: Ne, sve dotle dok mislite o sebi da ste osoba (ličnost, ego).
P: Kako ću znati da sam iznad greha i vrline?
M: Kad postanete slobodni od svih želja i strahova, i od same ideje da ste osoba. Hraniti ideje:
"Ja sam grešnik", "ja nisam grešnik" je greh! Poistovećivati se sa partikularnim (posebnim,
ličnim) je sav greh koji postoji. Bezlično (sveopšte) je istinito, lično se pojavljuje i iščezava.
"Ja jesam" je sveopšte Biće.
"Ja sam ovo" je persona (ličnost).
Ličnost je relativna (prolazna), a čisto Biće - temeljna (osnovna).
P: Svakako da čisto Biće nije nesvesno, niti je lišeno raspoznavanja. Kako mogu da budem
iznad greha i vrline? Samo nam recite, molim vas, ima li to smisla ili ne?
M: Sva ova pitanja nisu iz vašeg verovanja o sebi da ste persona. Idite iznad ličnog i vidite.
P: Šta vi stvarno mislite kad mi kažete da prestanem da budem osoba?
M: Ja vam ne kažem da prestanete da budete - ono što ne možete (da prestanete da postojite).
Ja vam samo kažem da prestanete da zamišljate da ste bili rođeni, da imate roditelje, da imate
telo, da ćete umreti i tako dalje. Samo pokušajte, učinite pokušaj (za početak) - to nije tako
teško kako mislite.
P: Misliti o sebi kao o personi je greh prema sveobuhvatnom.
M: Opet lični način gledanja! Zašto insistirate na blaćenju sveopšteg (bezličnog) sa vašim
idejama o grehu i vrlini? To se jednostavno ne može dovesti u vezu. Sveopšte (bezlično) ne
može biti opisano u izrazima dobro i loše.
Ono je Biće (stvarnost) - Mudrost - Ljubav - sve apsolutno (bezgranično). Gde postoji
područje greha ovde?
P: Vi govorite o božanskoj (duhovnoj) vrlini.
M: Istinska vrlina je duhovna (božanska) priroda (svarupa). Ono što ste vi uistinu (realno) je
vaša vrlina. Ali suprotnost grehu, što vi nazivate vrlinom, je samo pokornost rođena iz straha.
P: Onda zašto sav napor da se bude dobar?
M: On vas drži u pokretu. Vi idete i idete dok ne pronađete Boga. Onda vas Bog uzima u
Sebe - i stvara vas onakvim kakav je On.
P: Ista akcija se smatra prirodnom s jedne tačke gledišta, a greh s druge. Šta je čini grešnom?
M: Šta god vi radite protiv vašeg višeg znanja je greh.
P: Znanje je zasnovano na sećanju.

50
M: Sećanje na svoje Sopstvo je vrlina, zaboravljanje je greh. To se sve opet svodi na mentalnu
ili psihološku vezu između duha i materije. Mi možemo zvati to psihičkom vezom
(antahkarana).
Kada je psiha gruba, nerazvijena, skoro primitivna, ona je subjekat (činilac) materijalnih
(prostih) iluzija. Kako onda napreduje (narasta) u širini i senzibilitetu (osetljivosti), ona postaje
savršena veza između čiste materije i čistog duha i daje smisao materiji i izražavanje
(ispoljavanje) duhu.
Postoji materijalni svet (mahadakaš) i duhovni (paramakaš). Između leži univerzalni
um (chidakaš), koji je takođe univerzalno srce (premakaš). To je mudra ljubav koja dvoje čini
jednim.
P: Neki ljudi su glupi, a neki inteligentni. Razlika je u njihovoj psihi. Oni koji su zreli imaju više
iskustva sa sobom. Upravo kao dete kad raste jedući i pijući, spavajući i igrajući se, tako je
čovekova psiha razvijena sa svim što čovek misli, oseća i čini, sve dok nije dovoljno savršena
da služi kao most između duha i tela. Kako most obezbeđuje prelaz između obala, tako i psiha
spaja u jedno izvor i njegovo ispoljavanje.
M: Zovite to ljubav. Most je ljubav.
P: Konačno sve je iskustvo. Štogod da mislimo, osećamo, činimo, je iskustvo. Iza toga je
iskušenik. Tako da sve što znamo sadrže ovo dvoje, iskušenik i iskustvo. Ali dva su uistinu
jedno - sam iskušenik je iskustvo. Ipak, iskušenik smatra da je iskustvo spolja. A na isti način
Duh i telo su jedno; a samo izgledaju kao dvoje.
M: Za Duh nema drugoga.
P: Kome se onda drugo pojavljuje? Izgleda mi da je dualnost iluzija proizvedena
nesavršenošću psihe. Kada je psiha savršena, dualnost se više ne vidi.
M: Vi ste to rekli.
P: Ipak ću vam ponoviti moje jednostavno pitanje: ko je stvorio razliku između greha i vrline?
M: Onaj koji ima telo, greši sa telom; onaj koji ima um, greši umom.
P: Sigurno, samo posedovanje tela i uma ne prisiljava na greh. Mora postojati i treći faktor u
osnovi ovoga. Ja se vraćam neprestano na ovo pitanje greha i vrline, jer u današnje vreme
mladi ljudi drže se devize da nema takve stvari kao što je greh, da ne treba biti gadljiv i da
treba slediti rado trenutne želje. Oni ne prihvataju ni tradiciju, ni autoritet i mogu biti pod
uticajem jedino solidne i poštene ideje.
Ako se oni uzdržavaju od izvesnih dela, to je više zbog straha od policije nego zbog
ubeđenja ili osude. Nedvosmisleno postoji nešto u čemu se oni izjašnjavaju, jer možemo videti
kako se naše vrednosti menjaju od mesta do mesta i s vremena na vreme. Na primer - ubijanje
u ratu je danas velika vrlina, a može biti smatrano kao užasan zločin u narednom stoleću.
M: Čovek koji se kreće zajedno sa Zemljom će sigurno doživeti dan i noć. Onaj koji ostaje sa
Suncem neće znati za mrak. Moj svet nije vaš. Kako ja vidim to, vi ste svi glumci na pozornici.
Nema stvarnosti u vašem pojavljivanju i odlasku. A i vaši problemi su tako neistiniti!
P: Mi možemo biti uspavani šetači, ili subjekti noćnih mora (košmara). Postoji li nešto što vi
možete učiniti?
M: Ja već radim. Ja sam ušao u stanje vašeg sna i kažem vam: "Prestanite da povređujete sebe
i druge, prestanite da patite, probudite se!"
P: Zašto se mi ovde ne budimo?
M: Hoćete, ja neću biti prepreka. To može da traje neko vreme. Kada počnete da istražujete
vaš san, probuđenje će doći, ne tako daleko.

51
 22. ŽIVOT JE LJUBAV I LJUBAV JE ŽIVOT

Pitalac: Da li je vežbanje joge uvek svesno? Ili, može li ona biti sasvim nesvesna, ispod praga
svesnosti (duhovne)?
Maharadž: U slučaju početnika praksa joge je često promišljena i zahteva veliko ograničenje.
Ali za one koji praktikuju iskreno više godina, i koji misle na samoostvarenje sve vreme, joga
može biti svesna ili nesvesna. Nesvesna sadhana (duhovna praksa) je najefikasnija, jer je
spontana i ne pričinjava napor (postojana je).
P: Kakav je položaj čoveka koji je bio iskren student joge neko vreme, i onda se obeshrabrio i
napustio sve napore?
M: Ono što čovek izgleda da radi, ili ne radi, često je obmanjujuće. Njegova vidljiva letargija
može biti samo jednostavno prikupljanje snage.
Uzroci vašeg ponašanja su vrlo suptilni. Ne sme se biti brzoplet u osuđivanju
(kritikovanju), niti isto tako u pohvalama. Zapamtite da je joga rad unutarnjeg Sopstva (vjakta)
na spoljašnjem sopstvu (vjakti). Sve ono što čini spoljašnje je uglavnom (samo) odgovor prema
unutarnjem.
P: Ipak i spoljašnje pomaže.
M: Koliko ono može pomoći i na koji način? Ono ima izvesnu kontrolu nad telom i može
poboljšati njegove položaje i disanje. Nad mislima uma i osećanjima spoljašnje ima malo
kontrole, jer ono je i sámo um. Samo unutarnje može kontrolisati spoljašnje. Spoljašnje će biti
mudro da posluša.
P: Ako je unutarnje ono koje je krajnje odgovorno za ljudski duhovni razvoj, zašto je
spoljašnje tako mnogo angažovano i ohrabreno?
M: Spoljašnje može pomoći ako je smireno i slobodno od želja i straha. Treba da primetite da
su svi saveti spoljašnjem u obliku negacija: ’nemoj’, ’stani’, ’uzdržavaj se’, ’predupredi’,
’odustani’, ’posveti se’ (’žrtvuj se’), ’predaj se’, ’vidi lažno kao lažno’.
Čak i mali opis realnosti koji je dat je dat kroz poricanje - "ne ovo, ne ovo" (neti, neti).
Sve što je pozitivno (božansko) pripada unutarnjem Sopstvu, kao: ’Apsolutno’,
’Realno’.
P: Kako ćemo razlikovati unutarnje od spoljašnjeg u sadašnjem (stvarnom) iskustvu?
M: Unutarnje je izvor nadahnuća, spoljašnje se pokreće sećanjem.
Izvor je neograničen (nesaznajan, bez početka), dok sećanje negde ima početak. Prema
tome spoljašnje je uvek određeno, dok unutarnje ne može biti ograničeno rečima.
Greška učenika se sastoji u njihovom zamišljanju da je unutarnje nešto što se može
dohvatiti (opaziti), a zaboravljaju da je sve pojavno prolazno i, prema tome, neistinito.
Jedino ono što čini opažanje mogućim, nazovimo ga Život ili Brahman, ili kako hoćete,
je istinito.
P: Mora li život imati telo za svoju manifestaciju?
M: Telo teži da živi. Život nije taj koji treba telo, telo je ono što treba život.
P: Da li život to čini pod prinudom ili promišljeno?
M: Da li ljubav deluje promišljeno? I da i ne! Život je ljubav, a ljubav je život. Šta drži telo u
celini (životu) nego ljubav? Šta je želja nego ljubav Sopstva? Šta je strah nego žurba za
zaštitom? I šta je znanje nego ljubav istine? Postupci i oblici mogu biti pogrešni, ali motiv
(pokretač) iza njih je uvek ljubav - ljubav od mene i moja. 'Ja' i 'moje' može biti malo, ili može
eksplodirati (proširiti se) i zagrliti ceo univerzum, ali ljubav ostaje.
P: Ponavljanje Božanskog imena je vrlo često u Indiji. Ima li neke vrednosti u tome?
M: Kada znate ime stvari, ili osobe, vi je možete lako naći. Prizivajući Boga njegovim imenom,
možete učiniti da on dođe do vas.
52
P: U kakvom će obliku on doći?
M: U skladu sa vašim očekivanjima. Ako vam se desilo da ste bili nesrećni, i neka sveta duša
dâ vam mantru za dobru sreću, a vi je ponavljate sa verom i pobožnošću, vaša nesreća je
sprečena da se vrati. Snažna vera je jača od sudbine. Sudbina (karma) je rezultat uzroka,
uglavnom slučajnih, te je, prema tome, neodređeno stvorena. Poverenje i dobra nada
(nesalomiva vera) će je lako prevazići.
P: Kada se peva mantra, šta se stvarno dešava?
M: Zvuk mantre stvara oblik koji će Sopstvo da uobliči. Sopstvo može da otelotvori svaki
oblik - i radi kroz njega. Posle svega, Sopstvo izražava sebe u akciji - a mantra je primarna
energija u delovanju. Ona deluje u vama, i deluje na vašu okolinu.
P: Mantra je tradicionalna. Mora li to ona biti?
M: Od pamtiveka veza je bila stvorena između određenih reči i odgovarajućih energija i
pojačavana je brojnim ponavljanjima. To izgleda upravo kao put kojim se korača. To je jedan
laki put - samo je potrebna vera. Vi verujete putu koji će vas odvesti do vašeg odredišta.
P: U Evropi nema tradicije mantre, osim u nekim kontemplativnim (verskim) redovima. Od
koje je koristi to (mantranje) modernim mladim zapadnjacima?
M: Od nikakve, ako nisu jako privučeni (zainteresovani). Za mladog zapadnjaka ispravan
postupak je da se složi sa mišlju da je on temelj sveg znanja, nepromenjena i večna (duhovna)
svest svega što se dešava čulima i umom, da je on sposoban da raskine ograničenja nesvesnosti
i utopi se u čisti život, svetlost i ljubav.
Ideja: "Ja sam samo svedok" će pročistiti telo i um i otvoriti oko mudrosti. Onda čovek
ide iznad iluzije, a njegovo srce je slobodno od svih želja. Upravo kao što se led pretvara u
vodu, a voda u paru, a para rastvara u vazduhu i nestaje u prostoru, tako se telo rastapa u čistu
svesnost (duhovnu) - chidakaš, a onda u čisto biće (paramakaš), koje je iznad svakog
postojanja i nepostojanja.
P: Samoostvareni čovek jede, pije i spava. Šta ga pokreće da to radi?
M: Ista sila koja pokreće univerzum, pokreće njega takođe.
P: Sve se pokreće istom silom; kakva je razlika?
M: Samo ovo: Samoostvaren čovek zna (sveopštu silu), dok drugi samo čuju, a ne
doživljavaju. Intelektualno oni mogu da izgledaju ubeđeni, ali u delovanju oni ispoljavaju svoje
ropstvo dok je ostvaren čovek uvek slobodan.
P: Svi kažu: "Ja jesam". Realizovan čovek takođe kaže: "Ja jesam." U čemu je tu razlika?
M: Razlika je u značenju koje se pripisuje rečima "Ja jesam". Za realizovanog čoveka iskustvo:
"Ja sam svet, svet je moj" je najvrednije (vrhovno samopotvrđivanje). On misli, oseća i deluje
celovito i u jedinstvu sa svim što živi. On čak može i da ne zna teoriju i praksu samoostvarenja,
i bude rođen i odgajan slobodan od religioznih i metafizičkih ideja. Ali neće biti ni najmanje
pukotine u njegovom saznavanju i saosećanju.
P: Mogu doći do golog i gladnog prosjaka i upitati ga: "Ko ste vi?" On može odgovoriti: "Ja
sam Svevišnje Sopstvo". "Dobro", kažem ja, "pošto ste vi Svevišnji, promenite vaše sadašnje
stanje". Šta će on uraditi?
M: On će vas pitati: "Koje stanje? Šta ima tu da se menja? Šta nije u redu sa mnom?"
P: Zašto bi on tako odgovorio?
M: Zato što on nije više ograničen pojavnostima, on sebe ne poistovećuje sa imenom i
oblikom. On koristi sećanje, ali sećanje ne može da koristi njega.
P: Nije li svo znanje zasnovano na sećanju?
M: Niže znanje - da. Više znanje, znanje o Istini (Stvarnosti), je nerazdvojivo od čovekove
istinske prirode.
P: Mogu li vam reći da ja nisam ono čega sam svestan, niti sam svestan sebe samog?
M: Sve dotle dok ste tragalac, bolje se držite ideje da ste vi čista svest, oslobođena svih
sadržaja (mentalno-materijalnih). Otići iznad svesti je svevišnje stanje.
53
P: Želja za realizacijom, da li ona potiče iz svesti, ili iznad nje?
M: U svesti, naravno. Sve želje se rađaju iz sećanja, a ono je u carstvu svesti. Ono što je iznad
je slobodno od svih žudnji. Sama želja da se ide iznad svesnosti je u svesnosti.
P: Postoji li neki nagoveštaj ili oznaka onoga iznad u svesti?
M: Ne, ne može biti!
P: Onda gde je veza između njih? Kako se može naći prelaz između dva stanja koji nemaju
ništa zajedničkog? Da li je čista svest (duhovna) veza među njima?
M: Čak i čista svest je oblik svesti.
P: Onda, šta je iznad? Praznina?
M: Praznina se opet odnosi samo na svesnost. Punoća i praznina su relativni pojmovi. Istina
(Realno) je stalno iznad i nije u odnosu sa svesnošću, već iznad svih odnosa (veza, uzroka) bilo
koje vrste.
Teškoća se pojavljuje sa rečju "stanje". Istina nije stanje nečeg drugog - to nije stanje
uma, ili svesti, ili psihe - niti nečega što ima početak i kraj, postojanje ili nepostojanje. Sve
suprotnosti su sadržane u njoj (Istini) - ali ona nije u igri suprotnosti.
Vi ne morate uzeti da to bude kraj prelaza. To je samo po sebi, posle svesti kao takvo i
ništa više.
Onda reči "ja sam čovek", ili "ja sam Bog" nemaju značenja. Jedino u tišini i u tami to
se može čuti i videti.

23. RAZLIKOVANJE DOVODI DO NEVEZANOSTI

Maharadž: Vi ste potpuno pokisli jer jako pada kiša. U mom svetu uvek je lepo vreme. Ne
postoji ni noć ni dan, niti je toplo, ni hladno. Ne opsedaju me tamo brige, niti žalosti. Moj um
je slobodan od misli, jer ne postoje želje koje ga porobljavaju!
Pitalac: Da li postoje dva sveta?
M: Vaš svet je prolazan, promenljiv. Moj svet je savršen, nepromenljiv. Vi mi možete reći: -
Šta volite u vašem svetu - Ja ću slušati pažljivo, čak i sa interesovanjem, ipak čak ni za tren ja
neću zaboraviti da vaš svet ne postoji, da vi sanjate.
P: Šta je to što razlikuje vaš svet od moga?
M: Moj svet nema osobina pomoću kojih može biti identifikovan. Vi ne možete reći ništa o
njemu. Ja sam moj svet. Moj svet sam Ja Sopstveni. On je potpun i savršen. Svaki utisak je
izbrisan, svako iskustvo. Ja ne trebam ništa, čak ni samog sebe (materijalno), jer samog sebe ne
mogu izgubiti.
P: Čak ni Boga?
M: Sve te ideje i razlike postoje u vašem svetu; u mom nema ničega takvoga. Moj svet je
jedinstven i vrlo jednostavan.
P: Tamo se ništa ne dešava?
M: Sve što se desi u vašem svetu, jedino tamo ima vrednosti i prouzrokuje odgovore. U mom
svetu se ništa ne dešava.
P: Sama činjenica vašeg doživljavanja vašeg sopstvenog sveta zahteva dualitet usađen u
postojanje.
M: Verbalno – da, ali vaš svet ne doseže moj. Moj svet je neverbalni svet. U vašem svetu
neizgovoreno (neizrecivo) nema postojanje. U mom - reči i njihovi sadržaji nemaju postojanje.
U vašem svetu ništa ne stoji, u mome se ništa ne menja. Moj svet je istinit, dok je vaš sačinjen
od snova.
P: Ipak, mi razgovaramo.

54
M: Razgovor je u vašem svetu. U mome - je večna tišina. Moja tišina peva, moja praznina je
puna, ne zahtevam ništa. Vi ne možete znati moj svet dok ste tamo.
P: To izgleda da ste vi sami u vašem svetu.
M: Kako možete reći sam sâm ili ne, kad se svetovi ne dodiruju? Naravno, ja sam sâm, jer sam
ja sve.
P: Da li vi ikad dolazite u naš svet?
M: Šta je odlaženje i dolaženje za mene? To su opet reči? Ja jesam. Otuda imam li ja odakle da
dođem ili gde da odem?
P: Od kakve je koristi vaš svet za mene?
M: Morate razmotriti pobliže vaš sopstveni svet, proučiti ga kritički, i, odjedanput, jednog
dana, vi ćete se naći u mom svetu.
P: Šta mi dobijamo s tim?
M: Vi ne dobijate ništa. Vi ostavljate za sobom ono što nije vaše sopstveno i nalazite ono što
nikad niste izgubili - vaše sopstveno biće.
P: Ko je vladar vašeg sveta?
M: Ne postoji tamo vladar i onaj kojim se vlada. Ne postoji dualitet uopšte. Vi samo
projektujete svoje sopstvene ideje. Vaše svete knjige i vaši bogovi tamo nemaju svrhe ni
značenja.
P: Vi još uvek imate ime i oblik, ispoljavajuću svesnost i aktivnost.
M: U vašem svetu ja se pojavljujem takođe. U mom svetu ja imam samo postojanje. Ništa
drugo. Vi ljudi ste bogati sa vašim idejama posedovanja, kvantiteta i kvaliteta. Ja sam potpuno
bez ideja.
P: U mom svetu postoji uznemirenost, tuga i beznađe. Izgleda da vi živite na nekom skrivenom
bogatstvu, dok ja moram da robujem da bih preživeo.
M: Uradite kako vam je volja. Slobodni ste da napustite vaš svet i dođete u moj.
P: Kako se ostvaruje prolazak?
M: Sagledajte vaš svet onakav kakav je, a ne kako vi zamišljate da je!! Sposobnost
razlikovanja (razlučivanja) će vas dovesti do nevezanosti; nevezanost će osigurati ispravno
delovanje; ispravno delovanje će sagraditi unutarnji most ka vašem istinskom biću.
Delovanje je dokaz iskrenosti (ozbiljnosti). Činite ono što vam se kaže sa puno vere i
marljivo i sve prepreke će nestati.
P: Da li ste vi srećni?
M: U vašem svetu ja bih bio najbedniji. Buditi se, jesti, razgovarati, ponovo spavati - kakva
dosada!
P: Tako da vi ne želite ni da živite?
M: Živeti, umreti - kako su to besmislene reči! Kad me vidite da sam živ, ja sam mrtav. Kad
mislite da sam mrtav, ja sam živ! Kako ste vi zbunjeni!
P: Kako ste vi nezainteresovani! Sve patnje našeg sveta su ništa za vas!
M: Ja sam potpuno svestan vaših nevolja.
P: Onda šta vi radite sa njima?
M: Ne postoji ništa što ja trebam da radim. One dolaze i odlaze.
P: Da li one odlaze sa samim aktom vaše pažnje koju dajete?
M: Da, teškoće mogu biti fizičke, emocionalne, mentalne; ali su uvek individualne
(pojedinačne). Široka skala nesreća su skup brojnih individualnih sudbina, i treba vremena da
se srede (zadovolje). Ali smrt nije nikada nesreća.
P: Čak i kad je čovek ubijen?
M: Nesreća je za ubicu!
P: Ipak, izgleda da postoje dva sveta: vaš i moj.
M: Moj je istinit, vaš je od uma.

55
P: Zamislite jamu i žabu u jami. Žaba može provesti svoj život u savršenom blaženstvu,
neuznemirenosti, skladnosti. Izvan jame svet postoji. Ako bi se žabi u jami kazalo o
spoljašnjem svetu, ona bi rekla: "Ne postoji tako nešto. Moj svet je od mira i blaženstva. Vaš
svet je samo struktura reči, on nema postojanje". To je isto sa vama. Kad vi kažete nama da
naš svet jednostavno ne postoji, ne postoji zajednička osnova za diskusiju.
Ili, uzmimo drugi primer. Ja idem kod doktora i žalim se na bol u stomaku. On me
pregleda i kaže: "Vi ste dobro". "Ali boli me", kažem ja. "Vaš bol je mentalan" tvrdi on. Ja
kažem: "To mi ništa ne pomaže što znam da je moj bol mentalan. Vi ste doktor, izlečite moj
bol. Ako me ne možete izlečiti, vi niste moj doktor."
M: Sasvim ispravno.
P: Vi ste sagradili prugu, ali zbog nedostatka mosta nijedan voz ne može da prođe. Sagradite
most.
M: Nema potrebe za mostom.
P: Mora postojati neka veza između vašeg sveta i moga.
M: Ne postoji potreba za vezom između istinskog sveta i zamišljenog sveta, jer ne može
postojati nikakva veza.
P: Dakle, šta ćemo da radimo?
M: Istražujte vaš svet, usredsredite vaš um ka njemu, ispitujte ga kritički, proučite svaku ideju
o njemu, to će pomoći.
P: Svet je suviše velik za istraživanje. Sve što ja znam jeste da ja jesam, da svet jeste, svet me
uznemirava i ja uznemiravam svet.
M: Moje je iskustvo da je sve blaženstvo. Ali želja za blaženstvom stvara bol. Tako blaženstvo
postaje seme bola. Ceo univerzum bola je rođen od želje. Odustanite od želje za zadovoljstvom
i vi čak nećete ni znati šta je bol!
P: Zašto bi zadovoljstvo bilo seme bola?
M: Zato što zbog cilja zadovoljstva vi činite mnogo grehova. A plodovi greha su patnja i smrt.
P: Vi kažete da nam svet nije od koristi - samo patnja. Ja osećam da ne može biti tako. Bog
nije takva budala. Svet mi izgleda kao velika fabrika za donošenje potencijala u stvarnost
(aktuelnost), materije u život, nesvesnog u punu svesnost. Da bismo ostvarili svevišnje,
moramo iskusiti suprotnosti. Upravo kao za građenje hrama, trebamo kamen i malter, drvo i
gvožđe, staklo i crep, da bi čoveka učinili božanskim mudracem, gospodarom života i smrti,
potreban je materijal (građa), svakog iskustva. Kao kad žena ide u trgovinu, kupuje hranu
raznih vrsta, dolazi kući, kuva, peče i hrani svog gospodara, tako mi pečemo (čeličimo) sami
sebe prijatno u vatri života i hranimo našeg Boga.
M: Dakle, ako vi mislite tako, radite na tome. Hranite vašeg Boga na svaki način.
P: Dete ide u školu i uči mnoge stvari, koje će mu malo koristiti kasnije. Ali u toku učenja ono
raste. Tako mi prolazimo kroz brojna iskustva i sve ih zaboravljamo, ali u međuvremenu mi
odrastamo sve vreme. A šta je gnani (znalac), nego čovek genije za realnost (istinu). Ovaj moj
svet ne može biti nesrećan slučaj. On ima smisao, mora biti plan za njega. Moj Bog ima plan.
M: Ako je svet lažan, onda su i plan i njegov kreator takođe lažni.
P: Ponovo vi negirate svet. Nema mosta među nama.
M: Ne postoji potreba za mostom. Vaša greška leži u tome što vi mislite da ste rođeni. Vi niste
nikad rođeni niti ćete ikad umreti, ali vi verujete da ste rođeni u određeni dan i na određenom
mestu i da je to posebno telo vaše sopstveno.
P: Svet jeste, ja jesam. To su činjenice.
M: Zašto vi brinete o svetu pre nego što se pobrinete o sebi? Vi hoćete da spasete svet, nećete
li? Možete li vi spasti svet pre nego što spasete sebe? I šta znači biti spasen? Spasen od čega?
Od iluzije. Spasenje je videti stvari onakvima kakve jesu.

56
 Ja stvarno ne vidim sebe u odnosu sa bilo kim ili bilo čim, niti čak prema sebi, ma šta bi
moje Sopstvo moglo biti. Ja ostajem zauvek nedefinisan. Ja sam unutra i izvan - prisan i
nepristupačan.
P: Kako ste vi došli do toga?
M: Sa verom u mog Gurua. On mi je rekao: "Ti jedino postojiš (jesi)", i ja nisam sumnjao u
ono što mi je on rekao. Ja sam jednostavno uporno razmišljao o tome, dok nisam shvatio da je
to apsolutna istina.
P: Ubeđenje uz pomoć ponavljanja?
M: Pomoću samoostvarenja. Pronašao sam da sam potpuno svestan i srećan i jedino greškom
sam mislio da posedujem bit-svesnost-blaženstvo pomoću tela i sveta.
P: Vi niste (svetovno) obrazovan čovek, niste čitali mnogo i ono što ste čitali, ili čuli
verovatno nije bilo kontradiktorno samo sebi. Ja sam poprilično dobro obrazovan i čitao sam
mnogo i uvideo sam da su knjige i učitelji beznadežno kontradiktorni međusobno.
Otuda sam sumnjao u sve ono što sam čitao ili čuo. "To može biti tako", "To ne može
biti tako", je bila moja prva reakcija. I kako je moj um nesposoban da odluči šta je istina, a šta
nije, ja sam ostao na cedilu (bespomoćan) sa mojim sumnjama. Sumnjičavi um u jogi je
ogromna smetnja.
M: Meni je drago što to čujem, ali me je moj Guru takođe učio da sumnjam - u sve i potpuno.
On je govorio: "Poriči postojanje potpuno osim sebe samoga (svog Sopstva)". Kroz želju vi ste
stvorili svet sa njegovim bolovima i zadovoljstvima.
P: Mora li to biti tako bolno?
M: Kako drugačije? Po svojoj samoj prirodi zadovoljstvo je ograničeno i prolazno. Iz bola
želja se rađa, u bolu ona traži ispunjenje, i to se završava u bolu neispunjenja i očaja. Bol je
poreklo zadovoljstva, svo traganje za zadovoljstvom je rođeno u bolu i završava se u bolu.
P: Sve što kažete jasno mi je. Ali kada dođe neka psihička ili fizička nevolja, moj um postaje
tup i mračan, ili pomamno traži olakšanje (pomoć).
M: Što je to važno? To je um koji je glup i uznemiren, ne vi. Pogledajte, sve moguće vrste
stvari se dešavaju u ovoj sobi. Da li sam ja uzrok tom dešavanju? One se jednostavno dešavaju.
Tako je i sa vama - kolo sudbine se odmotava samo od sebe i neizbežno ostvaruje.
Vi ne možete izmeniti tok događaja, ali možete promeniti vaše ponašanje, a šta je
stvarno važno je ponašanje (stav), a ne prazan događaj.
Svet je carstvo želja i strahova. Ne možete naći mir u njemu. Za mir morate otići iznad
sveta.
Temeljni uzrok sveta je samoljublje. Zbog toga mi tražimo zadovoljstvo i izbegavamo
bol.
Zamenite samoljublje za ljubav Sopstva i slika će se promeniti.
Brahma stvoritelj je zbir svega - totalitet želja. Svet je instrument za njihovo ispunjenje.
Duše uzimaju sva zadovoljstva njihovih želja i plaćaju zbog njih u suzama. Vreme
umnožava sve račune (bolove). Zakonom ravnoteže vlada Svevišnji.
P: Da bi bio savršen čovek mora se prvo biti čovek. Zrelost (čovekova) je plod bezbrojnih
iskustava. Želje pokreću ka iskustvu, otuda u svoje vreme i na svom nivou želja je ispravna.
M: Sve ovo je istina na neki način. Ali dan će doći kada ćete se dovoljno obogatiti iskustvom i
moraćete početi da gradite. Onda će biti apsolutno neophodno da razvrstavate i odbacujete
(viveka - vairagja). Sve mora biti proučeno, i nepotrebno bez pogovora uništeno. Verujte mi,
ne može biti suviše mnogo uništenja. Jer u stvarnosti ništa nije od vrednosti.
Budite strasno bestrasni - to je sve.

57
 24. BOG JE SVEČINITELJ, GNANI - MUDRAC JE NEČINITELJ

Pitalac: Neke Mahatme (velike duše - prosvetljena bića) tvrde da svet nije ni slučajan niti
Božja igra, već rezultat i izraz svemogućeg plana rada sa ciljem buđenja i razvijanja svesti kroz
univerzum. Od beživotnosti (smrti) ka životu, od nesvesnosti ka svesnosti, od neznanja ka
čistoj inteligenciji, od nerazumevanja ka jasnoći - to je pravac u kome se svet kreće neprekidno
i neminovno.
Naravno, postoje periodi odmora i očiglednog mraka, kada univerzum izgleda zaspao,
ali odmor se završava i rad na osvešćavanju ponovo se nastavlja.
Sa naše tačke gledišta, svet je dolina suza, mesto sa kojega treba pobeći, na svaki
mogući način i to što pre.
Za prosvetljena bića svet je dobar i on služi za dobru svrhu. Oni ne poriču da je svet
mentalna struktura, da je konačno sve jedno, ali oni vide i kažu da struktura ima smisao i služi
savršenoj neophodnoj svrsi.
Ono što mi nazivamo Božjom Voljom nije kapriciozni ćef nestašnog Božanstva, već
izraz jedne apsolutne potrebe da se raste u ljubavi, mudrosti i snazi, da se ostvare beskonačni
potencijali života i svesti.
Kao što baštovan odgaja cveće iz malog semena do veličanstvenog savršenstva, tako
čini Bog u svom sopstvenom vrtu, među drugim bićima, ljudima, ka nadljudima, onih koji znaju
i vole i rade sa njim.
Kada se Bog odmara (pralaya) oni čije odgajanje (odrastanje duhovno) nije završeno,
postaju nesvesni neko vreme, dok oni savršeni, koji su otišli iznad svih oblika i sadržaja svesti
ostaju svesni univerzalne tišine (mira).
Kada vreme dođe za pojavljivanje (rađanje) novog univerzuma, spavači se bude i njihov
rad počinje. Najnapredniji se bude prvi i pripremaju tlo za manje napredne koji tako nalaze
oblike i obrasce ponašanja (prakse) pogodne za njihov dalji napredak.
Dakle, nastavimo priču. Razlika u vašem učenju je ova:
Vi tvrdite da svet nije dobar i treba da bude izbegavan. Oni kažu da je izbegavanje
sveta prolazno stanje, neophodno i da se uskoro zamenjuje sa sveprisutnom ljubavlju, i čvrstom
voljom da se radi sa Bogom.
Maharadž: Sve što kažete je u redu za spoljašnju (svetovnu) stazu (pravritti). Za unutarnju
(duhovnu) stazu (nivritti), za stazu povratka, ništavnost sebe samoga je neophodna. Stav koji
sam uzeo bio je da najviše (paramakash) - nedokučivo jeste. Reči tamo ne dopiru niti misli. Za
um to je sve mrak i tišina. Zatim svest počinje da pokreće i budi um (chidakash), koji
projektuje (smišlja) svet (mahadakash), gradi memoriju i imaginaciju.
Jednom kad svet dođe u postojanje, sve što možete reći može biti tako. U prirodi je
uma da mašta o ciljevima, da stremi prema njima, da istražuje smisao i puteve, da širi viziju,
energiju i hrabrost. Ovo su božanski (sveti) kvaliteti i ja ih ne poričem. Ali ja držim do
stanovišta boravišta tamo gde ne postoje razlike, gde nema stvari, niti uma da ih stvara. Tamo
sam ja kod kuće.
Štagod da se desi, ne utiče na mene - stvari deluju na stvari, to je sve. Slobodan od
sećanja i očekivanja, ja sam svež, bezazlen i punog srca.
Um je veliki radnik (mahakarta) i on treba odmor. Nemajući potrebe ni za čim, ja sam
neustrašiv. Od koga da budem uplašen? Ne postoji odvojenost, mi nismo odvojena sopstva.
Postoji samo jedno Sopstvo, Svevišnja Istina (Realnost) u kojoj su personalno (lično) i
impersonalno (bezlično - sveopšte) jedno.
P: Jedino što želim je da pomognem svetu.
58
M: Ko kaže da vi ne možete pomoći? Vi ste stvorili vaš um tako da niste sigurni šta znači
pomoć i potreba, i doveli ste sebe samog u sukob između onoga što trebate i šta možete,
između neophodnog i mogućeg.
P: Ali zašto mi tako radimo?
M: Vaš um projektuje (stvara) strukturu, a vi poistovećujete sebe sa tim. U prirodi je želje da
podstiče um da stvara svet za svoje ispunjenje. Čak i mala želja može da započne dugi niz
delovanja; a šta je tek sa nekom većom željom?! Želja može da proizvede univerzum; njene
moći su čudesne. Čak i mala žeravica može da zapali veliku šumu, tako čini želja potpaljujući
vatre manifestovanja (ostvarivanja).
Sama svrha stvaranja je ispunjenje želje. Želja može biti plemenita, ili grešna
(demonska), prostor (akash) je neutralan - on se može ispuniti sa onim što se želi: morate biti
vrlo pažljivi, što se tiče onoga što želite.
A kada želite da pomognete ljudima (narodu), oni su u njihovim posebnim (ličnim)
svetovima zbog cilja (interesa) njihovih želja, tako da ne postoji drugi način da im se pomogne
osim kroz njihove želje.
Vi ih jedino možete učiti da imaju ispravne želje, tako da oni mogu da se uzdignu iznad
njih i da mogu da budu oslobođeni od žurbe da stvaraju i ponovo stvaraju svetove želja,
prebivališta bola i zadovoljstva.
P: Ali mora doći dan kad će predstava da se završi, čovek mora umreti, a univerzum dolazi do
svog kraja.
M: Upravo onako kao kad usnuli čovek zaboravi sve i probudi se za novi dan, ili on umire i
rađa se u novom životu, tako čine i svetovi želja i straha. Rastapaju se i nestaju.
Ali univerzalni svedok, Svevišnje Sopstvo, nikad ne spava i nikad ne umire. Večno
Veliko Srce kuca i svakim otkucajem novi univerzum dolazi u postojanje.
P: Da li je ono svesno?
M: Ono je iznad svega što um može da shvati. Ono je iznad postojanja i nepostojanja. Ono je
da i ne za sve, iznad i unutra, stvaralac i uništitelj, nezamisliva stvarnost.
P: Bog i Mahatma (Velika Duša), da li su oni jedno ili dvoje.
M: Oni su jedno.
P: Mora postojati neka razlika.
M: Bog je Svečinitelj, Gnani je nečinitelj. Bog sam za sebe ne kaže: "Ja činim sve". Njemu se
stvari dešavaju po njihovoj sopstvenoj prirodi. Za Gnanija sve je urađeno od Boga. On ne vidi
razliku između Boga i prirode.
Oboje, i Bog i Gnani (prosvetljeni) se znaju međusobno da su nepokretni
(nepromenljivi) centar pokretanja (promenljivog), večni svedok prolaznog.
Centar je tačka praznine (prostora), a svedok je tačka čiste svesti; oni se znaju
međusobno da su kao ništa, te prema tome ništa im se ne može odupreti.
P: Kako se to vidi i oseća u Vašem ličnom iskustvu?
M: Budući da nisam ništa, ja sam sve! Sve je ja, sve je moje. Upravo kako se moje telo
pokreće samo sa mojom pomišlju o kretanju, tako se i stvari dešavaju kako ja pomislim na njih.
Shvatate li, ja ne radim ništa. Ja samo vidim da se stvari dešavaju.
P: Da li se stvari dešavaju zato što vi hoćete da se one dese, ili da li vi želite da se one dese,
kako se dešavaju?
M: I jedno i drugo. Ja prihvatam i ja sam prihvaćen. Ja sam sve i sve sam ja. Budući da sam
svet, ja se ne bojim sveta. Budući da sam sve, čega bi se plašio? Voda se ne plaši vode, niti
vatra vatre. Takođe ni ja nisam uplašen, jer sam ja ništa da bih mogao iskusiti strah, ili da
budem u opasnosti. Ja nemam oblik niti ime. Vezanost za ime i oblik je ono što rađa strah. Ja
nisam vezan, ja sam ništa, a ništa se ne boji od ništa.
U suprotnom, sve se boji od ničega, jer kad stvari dodirnu ništa (prazninu), one postaju
ništa. To je isto kao jama bez dna, što god padne u nju, nestaje.
59
P: Da li je Bog osoba (ličnost)?
M: Sve dotle dok vi mislite o sebi kao o osobi, on je takođe osoba (ličnost). Kad ste vi sve, vi
vidite i njega kao sve.
P: Mogu li ja promenom ponašanja (držanja) da promenim činjenice (dela, istinu)?
M: Ponašanje je delo (činjenica). Uzmite ljutnju. Ja mogu biti besan, šetajući se po sobi tamo-
amo; ali u isto vreme ja znam da Ja jesam (ko sam), centar mudrosti i ljubavi, atom čistog
postojanja. Sve se stišava i um se utapa u smirenje.
P: Ipak, možda ste ponekad ljuti?!
M: Prema kome da budem ljuti i zbog čega? Ljutnja je dolazila i rastapala se pri podsećanju na
ono što jesam.
Sve je to igra guna (svojstava kosmičke materije). Kada poistovetim Sebe sa njima, ja
sam njihov rob. Kada stojim nezavisno, ja sam njihov gospodar.
P: Možete li uticati na svet s vašim stavom (ponašanjem)? Odvajajući sebe od sveta, vi gubite
svu mogućnost (nadu) da mu pomognete.
M: Kako to može biti? Sve sam Ja sâm - da li ja ne mogu da pomognem sebi? Ja se ne
poistovećujem ni sa kim pojedinačno (posebno), jer ja sam sve - i posebno i univerzalno
(sveopšte).
P: Možete li onda pomoći meni, pojedinačnoj osobi?
M: Ali ja vam pomažem uvek - iz unutrašnjosti (Duše). Moje Sopstvo i vaše Sopstvo su jedno.
Ja to znam, ali vi ne. To je sva razlika i to ne može tako stalno trajati.
P: A kako vi pomažete celom svetu?
M: Gandhi je mrtav, ipak njegov um prožima zemlju.
Misao gnanija (mudraca) prožima čovečanstvo i deluje neprekidno za dobrobit. Budući
bezimena, i dolazeći iznutra, ona je moćnija i kompletnija.
Na taj način se svet usavršava - unutarnje potpomaže i blagosilja spoljašnje.
Kada gnani (mudrac) umre, on nije prisutan, na isti način kao što reka nije više kad se
ulije u more; ime i oblik ne postoje više, ali voda ostaje i postaje jedno sa okeanom.
Kad se gnani (mudrac) sjedini sa univerzalnim umom, sva njegova dobrota i mudrost
postaju nasledstvo (baština) čovečanstva i unapređuju svako ljudsko biće.
P: Mi smo vezani za našu ličnost. Našu individualnost, našu različitost od drugih mi cenimo
jako mnogo. Vi izgleda da kritikujete oboje kao beskorisne. Od kakve je praktične koristi za
nas vaše manifestovanje?
M: Neispoljeno, ispoljeno, individualno, lično - (nirguna, saguna, avyakta, vyakti); sve su to
samo reči, tačke posmatranja, mentalno delovanje. Nema realnosti u njima. Istina se doživljava
u tišini.
Vi se vezujete za lično - ali vi ste samo svesni da ste ličnost kad ste u nevolji - kada
niste u nevolji vi ne mislite o sebi.
P: Niste mi kazali o primeni nemanifestovanog.
M: Svakako, morate spavati da biste se probudili, morate umreti da biste živeli, morate se
rastvoriti da biste ponovo dobili novi oblik. Morate porušiti da biste ponovo gradili, uništiti da
biste ponovo stvarali.
Svevišnji je univerzalni rastvarač, koji nagriza svaku sadržinu (koja je u njemu), koji
sagoreva (transformiše) svaku prepreku (smetnju).
Bez apsolutnog negiranja svega, tiranija stvari bila bi apsolutna.
Svevišnji je najveći usklađivač, garant sveopšte i savršene ravnoteže - života u slobodi.
On vas rastapa i na taj način ponovo utvrđuje (uspostavlja) vaše istinsko biće.
P: To je sve lepo (dobro) na njegovom sopstvenom nivou. Ali kako se to odvija u
svakodnevnom životu?

60
M: Svakodnevni život je život delovanja. Voleli vi to ili ne, vi morate delovati. Bilo šta da
radite za svoju sopstvenu korist akumulira se i postaje eksplozivno (razarajuće); jednog dana
se to oslobađa i stvara pustoš u vama i vašem svetu.
Kada vi obmanjujete sebe da radite za dobrobit svih, to čini stvar još gorom, jer vi ne
treba da budete vođeni vašim sopstvenim idejama o tome šta je dobro za druge.
Čovek koji proklamuje da zna šta je dobro za druge, je opasan.
P: Kako onda da se osoba angažuje?
M: Niti za sebe, niti za druge, već za cilj samoga rada. Stvar koja je vredna da se uradi ima
svoju sopstvenu svrhu i smisao. Ne činiti ništa ima smisao nečeg sasvim drugog. Ne vezuje.
Bog nije stvorio stvar da služi drugoj. Svaka je stvorena za svoju sopstvenu korist. Pošto je
ona stvorena za sebe samu, ona se ne sukobljava ni sa čim. Vi koristite stvari i ljude za svrhe
koje su njima tuđe i vi stvarate haos sa svetom i samim sobom.
P: Vaše istinsko biće je stalno sa nama, vi to kažete. Kako to da ga mi ne primećujemo?
M: Da, vi ste uvek Svevišnji. Ali je vaša pažnja usredsređena na stvari, fizičke ili mentalne.
Kada je vaša pažnja dalje od stvari i nije fiksirana na nešto drugo, u tom intervalu (razmaku) vi
ste čisto biće.
Kada kroz praksu razlučivanja i nevezanosti (viveka - vairagya), vi izgubite osećaj čula
i mentalnih stanja, čisto biće (Sopstvo) se pojavljuje kao prirodno stanje.
P: Kako da se učini kraj ovom osećaju odvojenosti?
M: Sa usredsređenjem uma na "Ja Jesam" na osećaj Sopstva (bića), misao "ja sam ovo ili ono"
se rastapa (nestaje); "ja sam jedino svedok" ostaje i to se takođe utapa u "ja sam sve". Onda
sve postaje Jedno i Jedan - svoj sopstveni, neodvojiv od mene (tj. od vas).
Napustite ideju odvojenosti, "Ja" ("mene") i pitanje "čije iskustvo?" se neće pojavljivati.
P: Vi govorite iz vašeg sopstvenog iskustva? Kako bih ja to mogao učiniti svojim?
M: Vi govorite o mom iskustvu kao da je različito od vašeg iskustva, jer vi verujete da smo mi
odvojeni. Ali nismo. Na dubljem nivou moje iskustvo je i vaše iskustvo. Zaronite duboko
unutar sebe samog i pronaći ćete to lako i jednostavno.
Idite u smeru "JA JESAM".

25. ČVRSTO SE DRŽITE ZA "JA JESAM"

Pitalac: Da li ste vi ikada radosni ili tužni? Da li poznajete radost i bol?

Maharadž: Nazovite ih kako želite. Za mene su oni samo stanja uma, a ja nisam um.
P: Da li je ljubav stanje uma?
M: Ponovo, to zavisi šta vi podrazumevate pod ljubavlju. Želja je, naravno, stanje uma. Ali
ostvarenje jedinstva je iznad uma. Za mene ništa ne postoji sem njega (Jedinstva). Sve je
Sopstvo, sve sam Ja sam. Videti sebe u svakome i svakoga u sebi najsigurnije jeste ljubav.
P: Kada vidim nešto lepo (poželjno), ja to želim. Ko tačno želi to? Sopstvo ili um?
M: Pitanje je pogrešno postavljeno. Ne postoji "ko". Postoji želja, strah, ljutnja, a um kaže -
ovo sam ja, ovo je moje. Ne postoji stvar, koja bi se mogla nazvati "ja" ili "moje". Želja je
stanje uma, viđena i imenovana (nazvana) umom. Bez uma koji uviđa (opaža) i imenuje, gde je
želja?
P: Postoji li tako nešto kao opažanje bez imenovanja?
M: Naravno. Imenovanje ne može ići iznad uma, dok je opažanje sama svesnost.
P: Kada neko umre, šta se stvarno dešava?
M: Ništa se ne dešava!! Nešto postaje ništa. Ništa je bilo, ništa ostaje.
P: Sigurno da postoji razlika između života i smrti. Vi govorite o životu kao smrti i smrti kao
životu.
61
M: Zašto se vi sekirate ako jedan čovek umre, a ne brinete nimalo o milionima koji umiru
svakodnevno? Celi univerzumi implodiraju i eksplodiraju svakog momenta - da li da plačem za
njima? Jedna stvar mi je sasvim jasna: da sve što postoji, živi i pokreće se ima sopstvenu bit u
svesnosti, a ja sam u, i iznad, te svesti. Ja sam u njoj kao svedok. Ja sam iznad toga kao Biće.
P: Sigurno da vi brinete kad je vaše dete bolesno, sigurno da?
M: Ja ne postajem frustriran. Samo činim najneophodnije. Ja ne brinem o budućnosti. Ispravan
odgovor u svakoj situaciji je u mojoj prirodi. Ja ne stajem da razmislim šta da radim. Ja delujem
i idem dalje. Rezultati ne utiču ne mene. Ja čak i ne brinem da li su oni dobri ili loši. Ma kakvi
da su, oni su tu - ako se vrate k meni, ja se bavim njima ponovo.
Ne postoji osećaj svrhe u mom radu bilo čega. Stvari se dešavaju kako se dešavaju - ne
zbog toga što sam ja učinio da se dese, već je to zbog Ja Jesam da se one dešavaju.
U stvarnosti ništa se nikada ne dešava. Kada je um uznemiren on pleše Šiva ples, kao
što uznemirene vode jezera čine da Mesec pleše u njihovom odsjaju. To je sve pojavljivanje
usled pogrešnih ideja.
P: Svakako, vi ste svesni mnogih stvari i ponašate se u saglasnosti sa njihovom prirodom. Vi
gledate na dete kao na dete, a odraslog kao odraslog.
M: Upravo kao što ukus soli prožima veliki okean i svaka pojedinačna kap morske vode ima
isti ukus, tako mi svako iskustvo daje dodir istine (realnosti), uvek svežeg ostvarenja mog
sopstvenog bića.
P: Da li ja postojim u vašem svetu, kao što vi postojite u mom?
M: Naravno, vi jeste i ja jesam. Ali samo kao (skupne) tačke u svesnosti. Mi nismo ništa
odvojeno od svesnosti Ovo mora biti potpuno shvaćeno; svet lebdi u svesnosti; nema svesnosti,
nema sveta.
P: Postoje mnoge (skupne) tačke u svesti; da li su one mnogi svetovi?
M: Uzmite san kao primer. U bolnici može biti mnogo pacijenata, svi spavaju, svi sanjaju,
svako sanja svoju sopstvenu privatnost, lični san, nesrodan, iskren, koji ima jedan zajednički
faktor - bolest. Slično, mi smo odvojili sebe u našem zamišljanju od istinitog (realnog) sveta
opšteg iskustva i zaključali sebe u oblak (zamračenost) ličnih želja, strahova, slika i misli, ideja
i koncepata (planova).
P: Ovo mogu da razumem. Ali šta bi mogao biti uzrok ogromnim razlikama personalnih
svetova?
M: Razlike nisu tako velike. Svi snovi su nametnuti od zajedničkog sveta. Do izvesnog stepena
oni oblikuju i utiču jedan na drugi (međusobno). Osnovna jednakost deluje uprkos svega. U
suštini toga svega leži samozaborav; neznanje 'ko sam ja'.
P: Da bih zaboravio, prethodno moram znati. Da li sam ja znao ko sam, pre nego što sam to
zaboravio?
M: Naravno. Samozaborav je usađen u samoznanje. Svesnost i nesvesno su dva aspekta
(istog) života. Oni postoje zajedno. Da biste znali svet, vi zaboravite sebe - da biste znali sebe,
vi zaboravite svet (a uvek postojite).
Šta je svet uopšte? Kolekcija sećanja. Prilepite se za jedinu stvar koja vredi, držite se
čvrsto za "JA JESAM" i napustite sve ostalo. Ovo je sadhana. U ostvarenju ne postoji ništa za
šta se treba držati i ništa što treba zaboraviti. Sve je poznato, ništa nije zapamćeno.
P: Šta je uzrok samozaborava?
M: Ne postoji uzrok, jer nema zaboravljanja. Mentalna stanja slede jedno za drugim, i svako
briše prethodno. Samosećanje je jedno mentalno stanje, a samozaborav je drugo. Ona se
smenjuju kao dan i noć. Istina (stvarnost) je iznad oba.
P: Sigurno da mora postojati razlika između zaborava i neznanja. Neznanje ne treba uzrok.
Zaboravljanje predstavlja prethodnicu saznanju, a takođe i sposobnost ili tendenciju da
zaboravi (saznato). Prihvatam da ne mogu istraživati razumom nesaznajno, ali zaboravljanje
mora imati neku osnovu.
62
M: Ne postoji takva stvar kao neznanje. Postoji samo zaboravljanje. Šta je loše u
zaboravljanju? Jednostavno je zaboravljati kao i sećati se.
P: Nije li propast zaboraviti sebe?
M: Isto tako loše kao i sećati se sebe neprestano. Postoji stanje iznad zaboravljanja i
nezaboravljanja - prirodno stanje. Sećati se, zaboravljati - sve su to stanja uma, umne ograde,
misaone ograde, svetovne ograde. Uzmimo jedan primer, ideju ’biti rođen’. Ja sam rođen - to
mi je rečeno. Ja se ne sećam, rečeno mi je da ću umreti. Ja to ne očekujem. Vi ste mi rekli da
sam zaboravio, ili ja oskudevam u imaginaciji. Ali ja se samo ne mogu setiti onoga što se
nikada nije desilo, niti očekivati potencijalno nemoguće. Tela su rođena i tela umiru, ali šta je
to za mene? Tela dolaze i odlaze u svesnosti, a svesnost sama ima svoj izvor u meni. Ja sam
život, a moji su um i telo.
P: Vi kažete da je u temelju sveta potpuni samozaborav. Da bih zaboravio ja moram da se
sećam. Šta sam zaboravio, da bih se setio? Ja nisam zaboravio da ja jesam.
M: Ovaj "JA JESAM" takođe može biti deo zablude.
P: Kako to može biti? Vi mi ne možete dokazati da ja nisam. Čak i kad sam ubeđen da ja nisam
- ja jesam.
M: Istina ne može biti dokazana niti nedokazana. Unutar uma vi to možete, a iznad uma
nemate potrebe. U stvarnosti pitanje "šta je stvarnost?" se ne pojavljuje. Manifestovano
(saguna) i nemanifestovano (nirguna) nisu različiti.
P: U tom slučaju sve je stvarno.
M: Ja sam sve. Kao ’Ja sam’ sve je stvarno. Odvojeno od mene ništa nije stvarno.
P: Ja ne osećam da je svet rezultat pogreške.
M: Vi to možete reći nakon potpunog istraživanja, ne pre. Naravno, kad vi razaznate i
odbacite sve što je neistinito, ono što ostaje je istinito.
P: Da li išta ostaje?
M: Istinito ostaje. Ali ne budite obmanuti rečima!
P: Od pradavnih vremena, u toku bezbrojnih rođenja, ja sam gradio i poboljšavao i ulepšavao
moj svet. On niti je savršen, niti je nerealan. To je proces.
M: Vi grešite. Svet nema postojanje odvojeno od vas. U svakom momentu on je samo
refleksija (odraz) vas samih. Vi ga stvarate, i vi ga transformišete (razarate).
P: I ponovo se gradi i usavršava.
M: Da bi ga usavršili (poboljšali) vi ga morate opovrgnuti. Mora se umreti da bi se živelo. Ne
postoji ponovno rođenje, a da nema smrti (jedino kroz smrt).
P: Vaš svet može biti savršen. Moj lični svet se usavršava.
M: Vaš lični univerzum ne postoji sam po sebi. On je samo ograničen i iskrivljen pogled na
stvarnost. Nije univerzum onaj koji treba usavršavanje, već vaš način posmatranja.
P: Kako vi gledate na to?
M: To je stanje (pozornica) u kojem se odigrava svetovna drama. Kvalitet predstave, sve ono
što je važno nije šta učesnici govore i rade, već kako to rade i govore.
P: Ja ne volim tu ideju o igri (lila). Ja bih radije uporedio svet sa radnim poljem u kome smo
mi graditelji.
M: Vi uzimate to suviše ozbiljno. Šta ima loše u igri? Vi imate cilj jedino dotle dok niste
kompletni (potpuni); sve dotle punoća, savršenstvo, je cilj. A kada ste vi potpuni (savršeni) u
sebi samom, potpuno integrisani (celoviti) iznutra i spolja onda vi uživate univerzum; vi se ne
mučite (naprežete) uopšte.
Za necelovite (neostvarene) vi ćete im izgledati da radite naporno, ali to je samo
njihova obmana. Sportista izgleda da čini ogromne napore, ali njegov jedini motiv je igra i
paradiranje (razmetanje).
P: Da li vi hoćete da kažete da se Bog samo igra, da je On angažovan u besciljnu akciju?

63
M: Bog nije samo istinit i dobar, On je takođe prelep (satyam - shivam - sundaram). On stvara
lepotu.
P: Dakle, onda je lepota njegov cilj!
M: Zašto vi umećete cilj? Cilj (svrha) upliće kretanje, promenu, osećaj nesavršenosti
(nedovoljnosti). Bog ne teži lepoti - sve što On radi je prelepo. Da li bi vi rekli da cvet
pokušava da bude lep? On je lepota po samoj svojoj prirodi. Slično tome Bog je savršenstvo
Sam po Sebi, a ne napor (pokušaj) za savršenstvom.
P: Cilj ispoljava sebe u lepoti.
M: Šta je lepota? Sve što se opaža s blaženstvom (savršenom srećom) je lepo. Blaženstvo je
suština lepog.
P: Vi govorite o Sat - Chit - Anandi (Postojanje - Svest - Blaženstvo). To ’ja jesam’ je
očevidno. Da ja znam je jasno. To ja sam srećan nije potpuno jasno. Gde je moja sreća nestala?
M: Budite potpuno svesni vašeg sopstvenog bića i bićete neprekidno u blaženstvu. Pošto vi
odvodite (sklanjate) svoj um od sebe samog i činite da on luta tamo gde vi niste (po onome što
vi niste), vi gubite osećaj o dobrobiti, o blaženstvu.
P: Postoje dva puta pred nama - put napora (yoga marga), i put uživanja (bhoga marga). Oba
vode istom cilju - oslobođenju.
M: Zašto vi zovete bhoga (uživanje) putem? Kako vam uživanje može doneti oslobođenje?
P: Savršen isposnik (jogi) će naći istinu. Savršen uživalac (bhogi) takođe će doći do nje.
M: Kako to može biti? Nisu li oni kontradiktorni?
P: Ekstremi se susreću. Biti savršen bhogi (uživalac) je mnogo teže nego biti savršen jogi
(isposnik). Ja sam ponizan čovek i ne smem se usuditi da procenjujem vrednosti. Oba, i jogi i
bhogi, na kraju krajeva, su zainteresovani traganjem za srećom. Jogi je želi neprestano, bhogi
je zadovoljan sa prekidima. Često bhogi teži jače nego jogi.
M: Kakva je vrednost vaše sreće kad vi morate da težite i radite za nju? Sreća je spontana
(prirodna, izvorna) i beznaporna.
P: Sva bića tragaju za srećom. Smisao je samo drugačiji. Neki je traže unutra i zato su nazvani
jogiji. Neki je traže napolju i proglašeni su (osuđeni su) kao bhogiji. Ipak oni su potrebni jedni
drugima (međusobno).
M: Zadovoljstvo i bol se smenjuju naizmenično. Sreća je nepromenljiva. Ono što vi možete
tražiti i naći, nije prava stvar. Nađite ono što nikad niste izgubili, nađite neotuđivo.

26. LIČNOST (PERSONALNOST), PREPREKA

Pitalac: Kako mogu da sagledam, svet je škola joge, a sam život je joga praksa. Svako žudi
za savršenstvom, a šta je joga nego težnja za većim (jedinstvom). Nema ničeg prezrenog u vezi
"običnog" ("jednostavnog") čoveka (ljudi) i njihovih "zajedničkih" ("opštih") života. Oni teže
toliko snažno i pate isto kao i jogiji, jedino što oni nisu svesni njihovog stvarnog cilja.
M: Na koji su način vaši obični ljudi - jogiji?
P: Njihov konačni cilj je isti. Ono što jogi ostvaruje pomoću odricanja (tyaga), obični čovek to
ostvaruje putem iskustva (bhoga). Put bhoge je nesvestan i prema tome ponavljajući i
produžen, dok je put joge promišljen i intenzivan i, prema tome, može biti brži.
M: Možda se periodi joge i bhoge naizmenično smenjuju, prvo bhogi, zatim jogi, onda ponovo
bhogi, onda ponovo jogi.
P: Šta tu može biti svrha?
M: Slabe želje mogu da se odbace pomoću ispitivanja i meditacije, ali jake želje, duboko
ukorenjene moraju biti ispunjene i njihovi plodovi, slatki ili gorki, iskušani.
P: Zašto bi mi onda hvalili jogije a nipodaštavali bhogije? Svi su jogiji na neki način.
64
M: Na ljudskoj skali vrednosti promišljen napor se smatra dostojnim hvale. U stvarnosti oba i
jogi i bhogi slede svoju sopstvenu prirodu saglasno prilikama i mogućnostima. Jogijski život je
rukovođen jednom željom - naći Istinu; bhogi služi mnogo gospodara. Ali bhogi postaje jogi, a
jogi može da se ponovo vrati na put bhoge. Konačni rezultat je isti.
P: Buda je rekao da je strahovito važno čuti da postoji prosvetljenje, potpuni preobražaj u
svesnosti. Dobra vest se može uporediti sa iskrom u brodskom tovaru pamuka; polako ali
nemilosrdno ceo tovar ona će pretvoriti u pepeo. Slično će i dobra vest o prosvetljenju, ranije
ili kasnije, doneti preobražaj.
M: Da, prvo slušanje (shravana), zatim pamćenje (smarana), razmišljanje (manana) i tako
dalje. Mi smo na poznatom terenu. Čovek koji je čuo vest postaje jogi, dok ostali nastavljaju u
njihovoj bhogi.
P: Ali vi se slažete da živeći život - jednostavno živeći ljudski život u svetu, budući rođen da
umre i umirući da bude rođen - napredan (duhovan) čovek sa svojom čistom zapreminom
(masom) nađe svoj put upravo kao što reka nađe svoj put do mora sa čistom masom vode koju
skupi.
M: Pre nego što je postojao svet bila je svest. U svesnosti on je došao u postojanje, u svesnosti
je trajao, i u čistoj svesti će nestati. U temelju svega je osećaj "JA JESAM". Stanje uma:
"postoji svet" je drugorazredno, jer da bih bio, ne trebam svet, svet treba mene.
P: Želja za životom je izvanredna stvar.
M: Ipak, veća je sloboda od zalaganja za životom.
P: Sloboda od kamena?
M: Da, sloboda od kamena, i mnogo više pored toga. Sloboda neograničena i svesna.
P: Da li je ličnost potrebna za sakupljanje iskustava?
M: U stanju u kakvom ste vi sad, ličnost je samo prepreka (smetnja). Poistovećivanje sa telom
može biti dobro za dete, ali istinsko odrastanje (napredovanje) zavisi od sklanjanja tela s puta.
Normalno, već u ranom periodu života treba prerasti želje zasnovane na telesnom. Čak i bhogi,
koji ne odbacuje uživanja, ne bi trebalo da teži za onim željama, koje je već iskusio. Navika,
želja za ponavljanjem, frustrira oboje i jogija i bhogija.
P: Zašto vi smatrate da persona (vyakti) nije od važnosti i ne vrednujete je? Ličnost je primarni
faktor naše egzistencije. Ona zauzima celokupnu predstavu (život u svetu).
M: Sve dok vi ne vidite da je to samo navika, sagrađena na sećanju, podstaknuta željom, vi
ćete misliti o sebi kao ličnosti - koja živi, oseća, misli, deluje, odmara se, uživa ili pati.
Postavite sebi pitanje: "da li je to tako?", "ko sam ja?", "šta je iza i iznad svega ovoga?" I
uskoro ćete uvideti vašu pogrešku. A u samoj prirodi pogreške (iluzije) jeste da prestaje da
bude (iluzija) kada se uoči.
P: Jogu življenja, samog života, možemo nazvati Prirodna Joga (nisarga yoga). To me
podseća na Svevišnju Jogu (Adhi Yoga), koja se spominje u Rig-Vedi, i koja je opisana kao
venčanje života sa umom.
M: Život koji se živi misaono (osmišljeno), u punoj svesnosti, je sama po sebi Nisarga Yoga
(Prirodna Joga).
P: Šta znači venčanje života i uma?
M: Živeti u spontanoj svesnosti, svesnosti spontanog življenja, potpuno zainteresovan za svoj
život - sve ovo je uključeno.
P: Sharada Devi, supruga Sri Ramakrišne Paramahamse, imala je običaj da ukori svoje učenike
zbog suviše velikog napora. Ona ih je uporedila sa mangoima na drvetu, koji su otkinuti pre
nego što su sazreli. "Zašto žuriti?", ona je obično govorila. "Sačekajte dok potpuno ne sazrite,
razmekšani i slatki."
M: Koliko je ona bila u pravu! Ima ih tako mnogo koji smatraju zoru za podne, trenutno
iskustvo za potpuno ostvarenje i uništavaju čak i ono malo što su ostvarili neumerenim

65
ponosom. Poniznost i smirenost su bitni za tragaoca (sadhaku), koji je napredan. Jedino
potpuno sazreo gnani (mudrac) može dopustiti sebi potpunu spontanost.
P: Postoje izgleda škole joge gde je student posle prosvetljenja obavezan da bude u tišini od 7,
ili 12, ili 15, ili čak 25 godina! Čak je Bhagavan Šri Ramana Maharši nametnuo sam sebi 20
godina ćutanja pre nego što je počeo da podučava.
M: Da, unutarnji plod mora da sazri. Dok se to ne desi, disciplina (sadhana) življenja u
svesnosti, mora da se nastavi. Postepeno praksa (sadhana) postaje sve više i više suptilna, dok
ne postane potpuno čista.
P: Krišnamurti takođe govori o življenju u svesnosti.
M: On je uvek ciljao direktno u "bitno" ("osnovno") - "konačno". Da, konačno sve se joge
završavaju u vašoj Adhi jogi (Svevišnjoj jogi), venčanju svesti (neveste) - sa životom
(mladoženjom). Svesnost i biće (sat-chit) se susreću u blaženstvu (ananda). Da bi se
blaženstvo rodilo mora postojati spajanje, kontakt, potvrđivanje jedinstva u dualnosti.
P: Budha je takođe rekao da je za postizanje nirvane neophodno postojanje živih bića.
Svesnosti je neophodan život da bi rasla.
M: Svet sam po sebi je kontakt (dodir) - ukupnost svih kontakata aktuelizuje se u svesnosti.
Duh dodiruje materiju, a svesnost sledi rezultate. Takva svesnost, kada se uprlja sećanjem i
očekivanjem postaje prepreka. Čisto iskustvo ne vezuje; očekivanje zarobljeno između želje i
straha je nečisto (grešno) i stvara karmu (sudbinu).
P: Može li postojati sreća u jedinstvu? Ne zahteva li svaka sreća obavezno kontakt, prema
tome dualitet?
M: Nema ništa loše u dualnosti sve dok ona ne stvara sukob. Mnoštvo i različitost bez sukoba
je radost. U čistoj svesnosti je svetost. Za oduševljenje potreban je kontakt. Iznad jedinstva
postojanja je jedinstvo ljubavi. Ljubav je smisao i svrha dualnosti.
P: Ja sam usvojeno dete. Mog pravog oca nisam upoznao. Majka mi je umrla kad sam se
rodio. Moj hranitelj (očuh), zamolio je svoju suprugu, koja nije imala dece, da me usvoje -
sasvim slučajno. On je jednostavan čovek - poseduje tovarna kolica i vozi. Moja majka je
domaćica. Sada imam 24 godine. Poslednjih dve i po godine sam putovao, neumorno,
tragajući. Želim da živim dobrim (poštenim) životom, svetim životom. Šta treba da radim?
M: Idite kući, preuzmite teret posla svog oca, pazite na svoje roditelje u njihovoj starosti.
Oženite devojku koja vas čeka, budite lojalni, budite jednostavni, budite ponizni. Skrivajte
svoje vrline, živite smireno.
Pet čula i tri kvaliteta prirode (gune) su vaših osam stupnjeva joge. A "JA JESAM" je
Veliki Podsetnik (mahamantra).
Možete iz njih naučiti sve što vam je potrebno da znate. Budite pažljivi, istražujte
neprestano. To je sve.
P: Ako samo življenje života oslobađa, zašto svi nisu oslobođeni?
M: Svi će biti oslobođeni. Nije važno šta vi živite, već kako živite, to je važno. Ideja
prosvetljenja je od vrlo velike važnosti. Samo saznanje da postoji takva mogućnost, menja
potpuno ljudsku perspektivu. To deluje kao zapaljiva šibica u gomili suve strugotine. Svi veliki
učitelji nisu radili ništa drugo. Mrvica (iskra) istine može da sagori planinu laži. Suprotno je
takođe istina. Sunce istine ostaje sakriveno iza oblaka samopoistovećivanja sa telom.
P: Ovo širenje dobre vesti prosvetljenja izgleda je vrlo važno.
M: Samo slušanje (saznanje) o njoj (toj vesti o prosvetljenju), je obećanje (nada) prosvetljenja.
Samo susret sa guruom je osiguranje prosvetljenja. Savršenstvo je posvećenje života i
stvaralački napor.
P: Da li ostvareni čovek ikada misli: "Ja sam ostvaren?" Nije li on iznenađen kad mu ljudi
ukazuju veliku pažnju? Ne smatra li on sebe za obično (svakodnevno) ljudsko biće?
M: Niti obično, niti neobično. Samo biva svestan i nežan - intenzivno (duboko). On posmatra
sebe bez povlađivanja u samoodređivanjima i samopoistovećivanjima. On ne zna sebe kao
66
mesto odvojeno od sveta. On je svet. On je potpuno oslobođen sebe, kao čovek koji je veoma
bogat, ali neprestano poklanja svoje bogatstvo. On nije bogat jer nema ništa; on nije siromašan
jer daje izobilno. On je upravo bez svojine. Slično, ostvareni čovek je bez ega; on je izgubio
sposobnost da se identifikuje sa bilo čim. On je bez odredišta, bez mesta boravišta, iznad
prostora i vremena, iznad sveta. On je iznad misli i reči.
P: Dobro, to je duboka tajna za mene. Ja sam običan čovek.
M: Vi ste onaj koji je dubok, kompleksan, tajanstven, težak za razumevanje. Ja sam
jednostavnost sama, u poređenju sa vama. Ja sam ono što jeste - bez ikakvog razlikovanja
(posebnosti) biti to unutra ili spolja, bilo moje ili vaše, dobro ili loše. Ono što je svet, ja jesam,
ono što sam ja, svet jeste.
P: Kako se to desilo da svaki čovek stvara svoj sopstveni svet?
M: Kad većina ljudi spava, svako sanja svoj sopstveni san. Jedino se onda pojavljuje pitanje o
mnogim različitim snovima (u budnom stanju) kad se oni svi vide kao snovi, kao nešto
zamišljeno.
P: Čak i snovi imaju temelj (osnovu).
M: U sećanju. Čak i onda, ono što je zapamćeno, je samo drugi san. Sećanje neistine (lažnog)
može biti jedino izvor neistini. Nema ništa loše u sećanju kao takvom. Ono što je neistinito je
njegov sadržaj. Zapamtite činjenice, zaboravite mišljenja.
P: Šta je činjenica?
M: Ono što je opaženo pri čistoj svesnosti, nedodirnuto željom i strahom je činjenica.

27. BESPOČETNOST POČINJE VEČNO

Pitalac: Prethodnog dana sam vas pitao o dva puta napredovanja (evolucije) - odricanja i
uživanja (joge i bhoge). Razlika nije toliko velika kako izgleda - jogi se odriče da bi uživao,
bhogi uživa da bi se odricao!? Jogi se prvo odriče, a bhogi prvo uživa.
M: Pa šta? Ostavite jogija njegovoj jogi, a bhogija njegovoj bhogi.
P: Put bhoge meni izgleda bolji. Jogi je kao zeleni mango, odvojen od drveta neprestano i
ostavljen da sazri u slamnoj košari. Bez vazduha i pregrejan, on ne zri, ali pravo cvetanje (cvet)
i miris su izgubljeni.
Mango ostavljen na drvetu raste do pune veličine, boje i slatkoće, i uživa na svaki
način. Ipak, na neki način, joga donosi sve hvale, a bhoga sva prokletstva. Kako ja to vidim,
bhoga je bolja od joge.
M: Zbog čega tako govorite??
P: Ja sam posmatrao jogije i njihove ogromne napore. Čak i kad postanu ostvareni, ima nečeg
gorkog ili oporog u tome. Oni izgleda provode mnogo vremena u transevima (ekstazama), a
kada govore, oni uglavnom izgovaraju njihove svete knjige. U njihovom najboljem izdanju su
takvi gnani - (mudraci) kao cvetovi - savršeni, ali samo mali cvetovi, šireći svoj miris na malim
odstojanjima.
Postoje i neki drugi koji su kao šume - bogati, raznoliki, ogromni, puni iznenađenja,
svetovi u njima samima. Mora postojati razlog za ovu raznolikost.
M: Dobro, vi tako kažete. Po vama jedan zadobija podvige (dobrobiti) u svojoj jogi, dok se
drugi rascvetava u bhogi.
P: Nije li to tako? Jogi se plaši života i traga za mirom, dok je bhogi avanturista, pun duha, ide
napred. Jogi je vezan za jedan ideal, dok je bhogi uvek spreman da istražuje.
M: Stvar je u tome: biti zadovoljan sa malim, ili težiti ka višem. Jogi je ambiciozan
(častoljubiv), dok je bhogi više pustolov (avanturista). Vaš bhogi izgleda da je bogatiji i
67
zanimljiviji, ali to nije tako u realnosti. Jogi je uvek oprezan, kao na oštroj ivici noža. On mora
da bude - da zaseca duboko i nežno, da bi prodro nepogrešivo u mnoge naslage neistine
(obmane).
Bhogi obožava na mnogo oltara; jogi služi samo svom Sopstvu.
Nema svrhe u suprotstavljanju jogija bhogiju. Put koji vodi spolja (u prirodu) -
pravritti, obavezno prethodi putu povratka (nivritti) - odricanje. Smešno je sedeti, davati
mišljenje (prosuđivati) i deliti etikete. Sve doprinosi konačnom savršenstvu. Neki kažu da
postoje tri aspekta stvarnosti: Istina - Mudrost - Blaženstvo. Onaj koji traga za istinom postaje
jogi, onaj koji traga za mudrošću postaje gnani (mudrac); onaj ko traga za srećom postaje
čovek od akcije.
P: Čuli smo o blaženstvu nedualnosti.
M: Takvo blaženstvo je više od prirode bilo kog mira. Zadovoljstvo i bol su plodovi delovanja
- pravednosti i nepravednosti.
P: Šta čini razliku?
M: Razlika je u davanju i grabljenju. Ma kakav da je put prilaza, na kraju svi postaju jedno.
P: Pošto ne postoji razlika u cilju, zašto postoji razlika u prilazima?
M: Neka svako deluje saglasno svojoj prirodi. Krajnji cilj će biti ostvaren na svaki način. Sve
vaše diskriminacije i klasifikacije su sasvim u redu, ali one ne postoje u mom slučaju.
Kao što opis sna može biti detaljan i precizan, mada nema neku osnovu, tako i vaš
obrazac nije ništa drugo do vaše sopstvene pretpostavke. Vi počinjete sa jednom idejom i
završavate sa istom idejom u različitoj odeći.
P: Kako vi vidite stvari?
M: Jedna i sve su iste za mene. Ista svesnost (chit) se pojavljuje kao biće (sat) - postojanje i
kao blaženstvo (ananda). Chit (svesnost) u kretanju je Ananada (Blaženstvo). Svesnost (chit)
u mirovanju je biće (postojanje).
P: Vi ipak pravite razliku između kretanja i mirovanja.
M: U tišini govori nerazličitost. Reči donose razliku. Nemanifestovano (nirguna) nema ime,
sva imena se odnose na manifestovano (saguna). Beskorisno je pokušavati rečima izraziti ono
što je iznad reči. Svesnost (chidananda) je duh (purusha), svesnost je i materija (prakriti).
Nesavršen duh je materija, savršena materija je duh. U početku, kao i na kraju sve je jedno.
Sve razlike (posebnosti) su u umu (chitta); ne postoji nijedna razlika u stvarnosti (chit) - u
istini. Kretanje i mirovanje su stanja uma i ne mogu postojati bez svojih suprotnosti. Samo po
sebi ništa se ne kreće, ništa ne miruje. Ogromna (žalosna) je pogreška pripisivati mentalne
konstrukcije apsolutnom postojanju. Ništa ne postoji samo po sebi.
P: Vi izgleda poistovećujete mirovanje sa Svevišnjim stanjem.
M: Postoji mirovanje kao stanje postojanja (bića) - atmaram. Prvo dolazi i odlazi, dok je
istinsko mirovanje samo srce (suština) delovanja. Nažalost, jezik je mentalni instrument i deluje
jedino u suprotnostima.
P: Kao svedok, da li vi radite ili mirujete?
M: Svedočenje je iskustvo, a mirovanje je sloboda od iskustva.
P: Mogu li oni koegzistirati, kao uzburkanost talasa i smirenost duboke koegzistencije
(stapanja) u okeanu?
M: Iznad uma ne postoji tako nešto kao iskustvo. Iskustvo je dualističko stanje. Vi ne možete
govoriti o stvarnosti kao o iskustvu. Jednom kad se ovo shvati nećete više gledati na bivanje i
postajanje kao odvojene i suprotne. U istini (realnosti) oni su jedno i nerazdvojivo, kao koren i
grane istog drveta. Oboje mogu postojati jedino u svetlosti svesti, koja opet, izranja u javi
(saznanju) osećanja "JA JESAM". Ovo je glavna činjenica. Ako ovo izgubite (ne spoznate),
propustili ste sve.
P: Da li je osećaj bivanja (postojanja "JA JESAM") jedino produkt iskustva? Velika objava
(Mahavakya) 'tat – sat' nije bilo samo način pominjanja?
68
M: Što god da je rečeno samo je govor. Šta god da je zamišljeno samo je misao. Stvarni
smisao je neobjašnjiv, mada može da se iskusi. Mahavakya (tat - sat3) je istina, ali vaše ideje su
lažne, jer su sve ideje (kalpana) lažne.
P: Da li je tvrđenje: "Ja sam to" lažno?
M: Naravno! Tvrđenje je mentalno stanje. U "To" ne postoji "JA JESAM". Sa pravom
spoznajom "JA JESAM" se pojavljuje i "To" je zasenjeno. Ali kao što zvezde blede kada se
sunce rađa, i kao što sa suncem dolazi svetlost, tako sa saznanjem Sopstva dolazi blaženstvo
(chidananda). Uzrok blaženstva je tražen u "ne - ja" i na taj način počela je prepreka (ropstvo).
P: Da li ste vi u vašem svakodnevnom životu svesni vašeg stvarnog (istinskog) stanja?
M: Niti svestan, niti nesvestan. Ja ne trebam potvrđivanja (ubeđivanja). Ja živim hrabro.
Hrabrost je moja suština, koja je ljubav života. Ja sam oslobođen od sećanja i očekivanja,
nezabrinut (ravnodušan) time šta ja jesam ili šta nisam. Ja se ne odajem rđavoj navici
samoopisivanja; soham i brahmasmi ("Ja sam On", "Ja sam Svevišnji") nemaju svrhu za mene.
Ja imam hrabrost da budem ništa, i da vidim svet onakav kakav jeste: ništa. To zvuči
jednostavno, samo pokušajte!
P: Ali, šta vam daje hrabrost?
M: Kako su izopačeni vaši pogledi (shvatanja)!? Treba li hrabrost da bude dáta? Vaše pitanje
sadrži u sebi to da je uznemirenost normalno stanje, a da je hrabrost nenormalna. To je
poseban krug. Uznemirenost i iščekivanje su rođeni od imaginacije (zamišljanja) - Ja sam
slobodan od oboje. Ja sam jednostavno postojanje i nemam potrebe za ničim da bih se na to
oslanjao.
P: Ako vi ne znate sebe, od koje je svrhe vaše postojanje (biće) vama? Da biste bili srećni sa
onim što ste, morate znati ono što jeste.
M: Postojanje (biće) sija kao saznanje, saznavanje je toplota (suština) u ljubavi. To je sve
jedno. Vi zamišljate odvojenosti i zabrinjavate sebe pitanjima. Ne zabrinjavajte sebe previše
formulacijama (opisivanjima). Čisto postojanje (biće) ne može biti opisano.
P: Ako stvar nije saznata i iskušana, nije od koristi za mene. Ona mora postati deo mog
iskustva, pre svega.
M: Vi srozavate realnost (istinu) na nivo iskustva. Kako može realnost (istina) zavisiti od
iskustva, kad je ona sam temelj (na kome su) iskustva (uopšte moguća). Realnost (istina) je u
samoj činjenici iskustva, ne u njegovoj prirodi. Iskustvo je, na kraju krajeva, stanje uma, dok
postojanje (istina) sigurno nije stanje uma.
P: Ponovo sam zbunjen. Da li je postojanje odvojeno od saznanja?
M: Odvojenost je pojavljivanje (spoljašnost). Kao što san nije odvojen od snevača, tako i
saznanje nije odvojeno od postojanja (bića). San je sanjač, saznavanje je znalac, razlika je samo
verbalna.
P: Mogu sad da shvatim da su sat (postojanje) i chit (svesnost) jedno. Ali šta je sa blaženstvom
(ananadom)? Postojanje i svesnost su uvek prisutni zajedno, ali blaženstvo zasija samo
povremeno.
M: Neuznemireno stanje postojanja (biti) je blaženstvo; uznemireno stanje je ono što se
pojavljuje kao svet. U nedualnosti (jedinstvu) vlada blaženstvo; u dualnosti - iskustvo. Ono što
dolazi i odlazi je iskustvo sa svojom dualnosti bola i zadovoljstva. Blaženstvo nije da bude
saznavano. Jedno (osoba) je uvek blaženstvo, ali nikad blažena (srećna). Blaženstvo nije
kvalitet (svojstvo).

3
Tat je takvost ili postojanje, prevodi se kao 'to'. Sat je čisto biće, koje je, opet, sámo postojanje. Otuda njihov
identitet. Smisao je da je najviše biće ono što jeste, ovde i sada; da biće i suština nisu različiti niti skriveni. (I.
A.)
69
P: Imam da vam postavim jedno drugo pitanje. Neki jogiji ostvare svoj cilj, ali to nije od koristi
drugima. Oni ne znaju, ili nisu sposobni da to dele. Oni koji mogu da podele drugima ono što
imaju, iniciraju druge. Gde leži razlika?
M: Ne postoji razlika. Vaš pristup je pogrešan. Ne postoje drugi da pomažu. Bogat čovek, kad
razdeli sve svoje bogatstvo svojoj porodici, ne ostaje mu ni novčić da udeli prosjaku. Tako i
mudar čovek (gnani) se lišava svih svojih moći i posedovanja. Ništa, doslovno ništa, se ne
može reći o njemu. On ne može pomoći nikome, jer on je svako. On je siromah, a takođe i
svoje siromaštvo, lopov, a takođe i svoj lopovluk. Kako se njemu može reći da pomogne
nekome, kad on nije odvojen ni od koga? Ko misli o sebi kao odvojenom od sveta, neka on
pomaže svetu.
P: Još postoji dualnost, postoje pitanja, postoji potreba da se pomogne. Tvrdnjom da je to
samo kao san, ništa nije ostvareno.
M: Jedino se može pomoći buđenjem iz sna.
P: Potreban je onaj koji budi.
M: Opet, ko je u snu? Budilac označava početak kraja. Ne postoje večni snovi.
P: Čak i kad je to bespočetnost?
M: Sve počinje sa vama. Šta je drugo bespočetnost?
P: Ja počinjem sa rođenjem.
M: To je ono što vi kažete. Da li je to tako? Da li vidite sebe kao početak?
P: Ja sam počeo upravo sad. Sve ostalo je sećanje.
M: Upravo tako. Bespočetnost počinje večno (uvek). Na isti način, ja dajem večno, jer ja
nemam ništa. Biti ništa, nemati ništa, ne zadržavati ništa za sebe je najveći dar, najveća
darežljivost.
P: Da li postoji neka zabrinutost (zainteresovanost)?
M: Naravno, ja sam zainteresovan (odgovoran), ali Sopstvo je sve. U praksi ja oblikujem
dobru volju, neiscrpnu i univerzalnu. Vi možete to nazvati ljubavlju, sveprožimajuću,
sveiskupljujuću. Takva ljubav je savršeno aktivna - bez napora.

28. SVA PATNJA SE RAĐA IZ ŽELJA

Pitalac: Ja dolazim iz daleka. Imam neka unutarnja iskustva, moja sopstvena, i želeo bih da
uporedim zapažanja.
Maharadž: Na svaki način. Da li vi poznajete sebe?
P: Ja znam da ja nisam telo. Niti sam um.
M: Šta vas navodi da to kažete?
P: Ja ne osećam da sam u telu. Osećam da sam svuda. U pogledu uma, ja mogu da ga takoreći
isključim ili uključim. To mi daje osećaj da ja nisam um.
M: Kada vi doživljavate sebe da ste svuda u svetu, da li vi ostajete odvojeni od sveta? Ili ste vi
svet?
P: I jedno i drugo. Ponekad osećam sebe da nisam ni telo, ni um, već jedno jedino svevideće
oko. Kada idem dublje u to, vidim sebe da sam sve što vidim i svet i ja postajemo jedno.
M: Vrlo dobro, a šta je sa željama? Imate li neke?
P: Da, one dolaze kratko i površno.
M: I šta vi radite sa njima?
P: Šta mogu da radim? One dolaze, one odlaze. Ja ih posmatram. Ponekad ja vidim moje telo i
moj um kako su angažovani u njihovom ispunjavanju.
M: Koje su želje bile ispunjene?

70
P: One su deo sveta u kojem živim. One su upravo tamo kao drveće i oblaci.
M: Nisu li one znak neke nesavršenosti?
P: Zašto bi one bile to? One su takve kakve jesu, a ja sam onakav kakav sam. Kako može
pojavljivanje i nestajanje želja uticati na mene? Naravno one utiču na oblik i sadržaj uma.
M: Vrlo dobro. Šta je vaša profesija?
P: Ja sam zatvorski službenik (brine o bivšim zatvorenicima).
M: Šta to znači?
P: Maloletni okrivljeni se puštaju na probni rad i postoje posebne ustanove i službenici
(zatvorski) koji posmatraju njihovo ponašanje i pomažu im da dobiju obuku (osposobljavanje) i
nađu posao.
M: Morate li vi da radite.
P: Ko radi? Rad se dešava.
M: Imate li potrebu da radite?
P: Rad mi je potreban zbog novca. Ja ga volim, jer me on dovodi u kontakt sa živim bićima.
M: Zašto vam oni trebaju?
P: Oni mogu mene da trebaju i to je njihova sudbina, koja čini da ja uzimam da radim. To je
život na kraju krajeva.
M: Kako ste vi dospeli u sadašnje stanje?
P: Učenja Sri Ramana Maharshija su me dovela na moj put. Zatim sam sreo Douglasa
Hardinga, koji mi je pomogao pokazavši mi kako da radim na pitanju: "Ko sam ja?"
M: Da li je to bilo odjedanput ili postepeno?
P: To je bilo sasvim iznenada. Kao nešto zaboravljeno što se vratilo nazad u um. Ili kao
iznenadni bljesak razumevanja. "Kako jednostavno", rekao sam, "kako jednostavno; ja nisam
ono što sam mislio da sam! Ja nisam ni posmatrač ni posmatrano; ja sam samo posmatranje."
M: Čak ne ni posmatranje, već onaj koji čini to posmatranje mogućim.
P: Šta je ljubav?
M: Kad je osećaj razlike u odvojenosti odsutan, to možete nazvati ljubav.
P: Zašto je toliki naglasak na ljubav između muškarca i žene?
M: Zato što je elemenat (osnov) sreće u tome tako naglašen.
P: Nije li to u svakoj ljubavi?
M: Ne obavezno. Ljubav može izazvati bol. Tada vi to zovete saosećanje.
P: Šta je sreća?
M: Harmonija između spoljašnjeg i unutrašnjeg je sreća. S druge strane, identifikovanje sa
spoljnim uzrocima (stvarima) je patnja.
P: Kako se dešava identifikovanje?
M: Sopstvo po svojoj prirodi zna jedino sebe. Zbog nemanja iskustva što god ono opazi to
smatra da je ono samo. Povređeno, ono uči da pazi (viveka) i da živi sámo (vairagya). Kada
ispravno ponašanje (uparati) postane normalno, snažna unutarnja težnja (mukmuksutva)
pokreće ga da traga za svojim izvorom. Sveća (svetlost) tela je upaljena i sve postaje jasno i
svetlo (atmaprakash).
P: Šta je stvarni uzrok patnje?
M: Poistovećivanje sa ograničenim (vyaktitva). Osećaji (utisci) kao takvi, ma koliko jaki, ne
proizvode patnju. To je um, zbunjen pogrešnim idejama, okoreo razmišljajući: "Ja sam ovo",
"ja sam ono", koji se plaši gubitka i žudi za dobitkom (napredovanjem) i pati kad je osujećen.
P: Moj prijatelj je imao strašne snove iz noći u noć. Odlazak na počinak je bio teror za njega.
Ništa mu nije moglo pomoći.
M: Društvo stvarno dobrih bi mu pomoglo.
P: Život sam po sebi je noćna mora.

71
M: Plemenito prijateljstvo (satsang4) je svevišnji lek za sve bolesti, fizičke i mentalne.
P: Uglavnom se ne može naći takvo prijateljstvo.
M: Tragajte unutra. Vaše sopstveno Sopstvo je vaš najbolji prijatelj.
P: Zašto je život tako pun suprotnosti?
M: On služi slamanju (uništenju) mentalnog ponosa. Mi moramo shvatiti kako smo jadni
(beznačajni) i bespomoćni. Sve dotle dok zavaravamo sebe sa onim što zamišljamo da smo, da
znamo, da imamo, da radimo, mi smo zaista u tužnoj nevolji (neprilici). Jedino u potpunoj
negaciji sebe (odricanju) postoji šansa da otkrijemo naše istinsko biće.
P: Zašto je toliko stresa (bola) pri samoodricanju?
M: Isto toliko koliko i za samoostvarenje. Lažno Ja mora biti napušteno pre nego što istinsko
Sopstvo može biti pronađeno.
P: 'Ja' koje vi smatrate lažnim za mene je najtužnije stvarno. To je jedino Ja koje ja znam. Ono
što vi nazivate istinskim Sopstvom je samo koncept, način govora, kreacija uma, jedan
privlačan duh. Moje svakodnevno Ja nije lepo, priznajem, ali ono je moje sopstveno i jedino. Vi
kažete da ja jesam, ili imam, drugo (istinsko) Sopstvo. Da li ga vi vidite - da li je ono istinito za
vas, ili da li vi želite da ja poverujem ono što i vi sami ne vidite?
M: Ne skačite brzo za zaključcima. Stvarna potreba nije istinita, zamišljena potreba nije lažna.
Percepcije (opažanja) zasnovane na osetima i uobličene u memoriji zahtevaju (sadrže u sebi)
posmatrača, čiju prirodu nikad niste pokušali da istražite. Dajte tome punu pažnju, istražujte to
sa voljenom pažnjom i vi ćete otkriti visine i dubine postojanja (Sopstva) o kojima uopšte niste
sanjali, zaokupljeni, kao što ste, u vašu slabašnu predstavu o sebi.
P: Moram biti u dobrom (pravom) raspoloženju da bih uspešno istraživao sebe samog.
M: Morate biti ozbiljni (nepokolebljivi), odani (s ciljem), istinski zainteresovani. Morate biti
puni želje za dobrobiti za sebe samog.
P: Ja sam sebičan, u redu.
M: Ne niste. Vi sve vreme uništavate sebe samog služeći čudnim dobrima, štetnim i lažnim. Na
svaki način budite sebični - ispravnim putem. Želite sebi najbolje, radite na onome što je dobro
za vas. Razorite sve prepreke između vas i sreće. Budite sve - volite sve - budite radosni -
pružajte radost.
P: Zašto ima tako mnogo patnje u ljubavi?
M: Sva patnja je rođena iz želje. Istinska ljubav nije nikad razočaravajuća (osujećena). Kako
može osećanje jedinstva biti razočaravajuće? Ono što može biti razočaravajuće je želja za
ispoljavanjem (izražavanjem). Takva želja je od uma. Kako je to sa svim mentalnim stvarima,
razočarenje je neminovno.
P: Kakvo je mesto (uloga) seksa u ljubavi?
M: Ljubav je stanje postojanja (bića). Seks je energija. Ljubav je mudra, seks je slep. Jednom
kad se shvati istinska priroda ljubavi i seksa, neće biti sukoba ili zabune.
P: Ima mnogo seksa bez ljubavi.
M: Bez ljubavi sve je zlo. Sam život bez ljubavi je zlo.
P: Šta da činim da volim?
M: Vi ste ljubav sami po sebi - kada niste uplašeni.

29. ŽIVETI JE JEDINI CILJ ŽIVOTA

Pitalac: Šta znači ne uspeti u jogi? Ko je neuspešan u jogi (yoga bhrashta)?

Maharadž: To je samo pitanje nekompletnosti. Onaj koji ne može da dovrši svoju jogu iz
nekih razloga smatra se neuspešnim u jogi. Ovakav neuspeh je samo privremen, jer ne može

4
Satsang: druženje sa prosvetljenom osobom.
72
biti neuspeha u jogi. Bitka se uvek dobija, jer to je borba između istinitog i lažnog. Lažno nema
šanse.
P: Ko ne uspeva? Osoba - persona (vyakti) ili Sopstvo (vyakta)?
M: Pitanje je pogrešno postavljeno. Nema uopšte pitanja o neuspehu, niti u kratkoj trci (putu)
niti u dugoj. To je kao putovanje dugačkim i teškim putem u nepoznatom kraju. Od svih
bezbrojnih koraka postoji samo poslednji koji vas dovodi do vašeg odredišta. Ipak vi nećete
smatrati sve prethodne korake kao neuspešne. Svaki vas dovodi bliže vašem cilju, čak i kad
morate da se vratite nazad da zaobiđete prepreku. U stvarnosti svaki vas korak dovodi do
vašeg cilja, jer biti uvek u kretanju (napredovanju), učeći, otkrivajući, rešavajući, je vaša večna
sudbina. Živeti je jedini cilj života.
Sopstvo ne poistovećuje sebe sa uspehom ili neuspehom - sama ideja o postojanju
(neko u svetu) ovo ili ono je nezamisliva. Sopstvo razume da su uspeh i neuspeh relativni
(povezani) i uslovljeni, da su oni sama osnova i potka života. Učite od oboje i idite iznad. Ako
niste naučili, ponovite.
P: Šta treba da naučim?
M: Da živite bez brige za sebe. Zbog toga morate znati vaše sopstveno istinsko biće (svarupa)
kao nesavladivo, hrabro, uvek pobedonosno. Jednom kada saznate sa potpunom sigurnošću da
vam ništa ne može naškoditi, sem vaše sopstvene imaginacije (uobraženja), vi dolazite do toga
da ne obraćate pažnju na vaše želje i strahove, koncepte (pojmove) i ideje i živite samo sa
istinom.
P: Šta može biti razlog da neki ljudi uspevaju, a drugi ne u jogi? Da li je to sudbina ili karakter,
ili jednostavno slučaj?
M: Niko nikad ne gubi u jogi. To je jedino stvar brzine (tempa) napretka. On je spor u
početku i brz na kraju. Kad je neko potpuno sazreo, ostvarenje je eksplozivno. To se dešava
spontano (prirodno), ili pri najmanjem nagoveštaju. Brzo nije bolje od sporog. Sporo
sazrevanje i brzo cvetanje se smenjuju. Oba su prirodna i ispravna.
Ipak, sve ovo je takođe jedino u umu. Kako ja vidim, ne postoji stvarno ništa od toga.
U velikom ogledalu svesti slike se pojavljuju i nestaju i jedino im sećanje daje kontinuitet. A
sećanje je materijalno - propadljivo, prolazno, kvarljivo. Na takvim slabim temeljima mi
gradimo osećaj (smisao, suštinu) ličnog postojanja - nejasnim, nestalnim, sanjalačkim. Ovakvo
nejasno ubeđenje "Ja sam ovo ili ono" zamračuje nepromenljivo stanje čiste svesti i čini da
verujemo da smo mi rođeni, da patimo i da umiremo.
P: Kao što se detetu ne može pomoći u rašćenju, tako i čovek, prisiljen prirodom, čini
napredak. Čemu onda napor? Gde je potreba joge?
M: Postoji napredak sve vreme. Sve doprinosi (kreće se) ka progresu. Ovo je progres u
neznanju. Krugovi neznanja mogu biti stalno proširivani, no oni ostaju ipak ograde (zatvori).
Blagovremeno (u pravo vreme) se pojavljuje Guru (koji vodi iz mraka u svetlost) da nas uči i
inspiriše da vežbamo jogu i događa se sazrevanje kao rezultat od koga se drevna moć neznanja
rastapa pred rođenjem sunca mudrosti. Ali u stvarnosti, ništa se ne događa. Sunce (mudrosti)
je uvek tu, nema za njega noći, um rascepljen sa idejom "ja sam telo" beskonačno vrti svoju
pređu iluzije (zablude).
P: Ako je sve deo prirodnog procesa, gde je tu potreba za naporom?
M: Čak i napor je deo toga (prirodnog procesa). Kada neznanje postane uporno (tvrdoglavo) i
teško (gorko), a karakter postane izopačen, napor i bol od toga postaju neizbežni. U potpunoj
poslušnosti (saglasnosti) prirodi nema napora. Seme duhovnog života raste u tišini i u mraku
do svog određenog časa.
P: Mi smo slučajno naišli na neke velike ljude, koji su u njihovim starim godinama postali
detinjasti, sitničavi, svadljivi i pakosni. Kako su mogli toliko da se pogoršaju?
M: Oni nisu bili savršeni jogiji, te nisu imali potpunu kontrolu nad svojim telima. Ili, oni možda
nisu vodili brigu da zaštite svoja tela od prirodnog propadanja. Ne mogu se donositi zaključci
73
bez razumevanja svih faktora. Povrh svega, ne mogu se donositi osude o inferiornosti ili
superiornosti. Mladost ima u sebi više vitalnosti (prane) nego mudrosti (gnane).
P: Neko može ostareti, ali zašto treba da izgubi svu opreznost i sposobnost razlučivanja?
M: Svesnost i nesvesnost, dok su u telu, zavise od stanja mozga. Ali je Sopstvo iznad oba,
iznad mozga, iznad uma. Pogreška instrumenta se ne odnosi (ne utiče) na njegovog korisnika.
P: Čuo sam da realizovan čovek neće nikad da se ponaša neprikladno. On će se uvek ponašati
na primeran način.
M: Ko je odredio šta je primereno? Zašto se ne bi oslobođen čovek ponašao mimo utvrđenih
konvencija? Onog momenta kada on postane predvidljiv, on ne može biti slobodan. Njegova
sloboda leži u njegovom biću slobodnom da ispuni potrebu trenutka, da se povinuje nužnosti
situacije. Sloboda koja podrazumeva da se radi šta se hoće je zaista nesloboda (zatvor), dok
biti slobodan da se radi šta se mora, šta je ispravno, je stvarna sloboda.
P: Ipak, mora postojati neki način da se prepozna ko je realizovan, a ko nije. Ako se jedan ne
razlikuje od drugog, od koje je onda on koristi?
M: Onaj ko zna sebe (ostvareni) ne sumnja u to, niti ga je briga da li drugi prepoznaju njegovo
stanje ili ne. Redak je ostvaren čovek koji otkriva svoje samoostvarenje i srećni su oni koji ga
sretnu, jer to on čini za njihovu trajnu dobrobit.
P: Kad se čovek osvrne okolo, on je zaprepašćen sa količinom nepotrebne patnje koja se
stalno obnavlja. Ljudi kojima bi trebalo pomoći ne dobijaju pomoć. Zamislite veliko bolničko
odeljenje puno neizlečivih, koji se prevrću i stenju. Da vi imate vlast da ih ubijete sve i završite
njihovu patnju, da li biste to uradili?
M: Ja bih to ostavio njima da odluče.
P: Ali, ako je njihova sudbina da pate, kako vi možete ometati sudbinu?
M: Njihova sudbina je ono što se desi. Ne postoji sprečavanje sudbine. Vi želite da kažete da
je svačiji život potpuno određen pri njegovom rođenju? Kakva čudna ideja! Kada bi to bilo
tako, moć koja to određuje bi se postarala za to da niko ne pati.
P: A šta je sa uzrokom i posledicom?
M: Svaki trenutak sadrži celinu prošlosti i stvara celinu budućnosti.
P: Da li prošlost i budućnost postoje?
M: Jedino u umu. Vreme je u umu, prostor je u umu. Zakon uzroka i posledice je takođe način
mišljenja. U stvarnosti, sve je ovde i sada, i sve je jedno. Mnoštvo i različitost su jedino u umu.
P: Ipak, vi ste u situaciji da doživite patnju, čak i kroz raspadanje neizlečivo bolesnog tela.
M: Opet vi gledate spolja, dok ja gledam iznutra. Ja ne vidim paćenike, ja sam paćenik. Ja
znam njega iznutra i radim ono što je ispravno spontano i beznaporno. Ja ne sledim pravila niti
ih postavljam. Ja plovim sa životom - večno i nezadrživo.
P: Opet vi izgledate vrlo praktični sa punom kontrolom vaše neposredne okoline.
M: Šta drugo vi očekujete od mene da budem? Nespretan čovek?
P: Ipak, vi ne možete pomoći mnogo drugome?!
M: Sigurno, ja mogu pomoći. Vi takođe možete pomoći. Svako može da pomogne. Ali patnja
se ponovo sve vreme stvara. Čovek jedino može da uništi u sebi koren bola. Drugi jedino
mogu pomoći oko bola, ali ne sa njegovim uzrokom, koji je velika glupost čoveka
(čovečanstva).
P: Da li ova glupost može ikada da dođe do svog kraja?
M: U čoveku – naravno, svakog momenta. U ljudskom rodu - kao što znamo - posle mnogo,
vrlo mnogo godina. U kreaciji - nikad, jer je sama kreacija (svet) ukorenjena u neznanju.
Neznanje i neznanje da se ne zna uzrok je čovekove beskonačne patnje.
P: Čuli smo o velikim Avatarima, spasiocima sveta.
M: Da li oni spasavaju? Oni dolaze i odlaze - a svet ne napreduje. Naravno, oni čine mnogo i
otvaraju nove dimenzije u ljudskom umu. Ali govoriti o spasavanju sveta je preuveličavanje.

74
P: Ima li spasa za svet?
M: Čiji svet želite da spasete? Svet vaše sopstvene projekcije (zamisli)? Spasite ga sami! Moj
svet? Pokažite mi moj svet i ja ću se pozabaviti s njim. Ja nisam svestan nijednog sveta
odvojenog od mene samog, za koji bi ja bio slobodan da ga spasem ili ne spasem. Kakav posao
imate vi u spasavanju sveta, kad ceo svet ima potrebu da bude spasen od vas? Izađite iz slike i
vidite da li je nešto ostalo da se spase.
P: Vi izgleda naglašavate misao da bez vas i vaš svet ne bi postojao i prema tome jedina stvar
koju vi možete da uradite je da završite predstavu. To nije izlaz. Čak i ako je svet bio moja
sopstvena tvorevina, ovo znanje ga ne spasava. To ga jedino objašnjava. Pitanje ostaje: zašto
sam ja stvorio takav bedan svet i šta mogu da uradim da ga promenim? Vi izgleda kažete:
zaboravite to sve i divite se svojoj sopstvenoj slavi. Sigurno da vi to ne mislite. Opis bolesti i
njenih uzroka ne leči je. Ono što mi trebamo je prava medicina.
M: Opis i uzrok jesu lek za bolest prouzrokovanu tupošću i glupošću. Upravo kao i kod mâna,
bolest se leči dobavljanjem nedostajućeg faktora, tako se i bolesti življenja leče sa dobrom
dozom inteligentne (mudre) nevezanosti (viveka - vairagya) - razlučivanjem i nevezanošću (za
telo i materijalna dobra).
P: Ne možete spasti svet propovedajući savete o savršenstvu. Ljudi su onakvi kakvi su.
Moraju li oni patiti?
M: Sve dotle dok su oni onakvi kakvi su, ne postoji spas od patnje, otklonite osećaj
odvojenosti i neće biti sukoba.
P: Štampana poruka može biti samo papir i mastilo. Tekst je od značaja. Analizirajući svet u
elementima (delovima) i kvalitetima mi propuštamo najvažnije - njegov smisao. Vaša redukcija
svega na san ne obazire se na razliku sna jednog insekta i sna jednog poete. Sve je san
svakoga. Ali svi nisu jednaki.
M: Snovi nisu jednaki, ali je sanjar jedan (isti). Ja sam insekt, ja sam poeta - u snu. Ali u
stvarnosti ja nisam ni jedno ni drugo, Ja sam iznad svih snova. Ja sam svetlost u kojoj se svi
snovi pojavljuju. Ja sam i u snu i van sna oboje. Kao što čovek kad ima glavobolju zna za bol i
takođe zna da on nije taj bol, tako isto ja znam san, sebe koji sanja i sebe koji ne sanja - sve u
isto vreme. Ja sam uvek ono što sam, pre, u toku, i posle sna. Ali ono što vidim u snu ja nisam.
P: To je sve stvar zamišljanja. Neko zamišlja da sanja, drugi zamišlja da je budan. Nisu li oba
isto?
M: Isto, i nisu isto. Budnost kao period između dva sna je, naravno, deo sanjanja. Budnost kao
stanje (stabilnog) oslonca i bezvremeno prebivanje u stvarnosti nema ništa sa sanjanjem. U tom
smislu ja nikad ne sanjam, niti ću ikad sanjati.
P: Ako su oba, i san i bekstvo od sna, imaginacije, gde je izlaz?
M: Nema potrebe za izlazom! Zar ne vidite da je izlaz opet deo sna? Sve što morate da činite
je da vidite san kao san.
P: Ako počnem da odbacujem sve kao san, gde će me to odvesti?
M: Gde da vas to odvede, to će opet biti san. Sama ideja odlaska iznad sna je iluzorna
(besmislena). Zašto ići bilo gde? Samo shvatite da sanjate san koji vi nazivate svetom, i
prestanite da tražite izlaz. San nije vaš problem. Vaš problem je da vi kao deo vašeg sna, a ne
drugog, volite sve, ili ništa od toga, i prekinite da se žalite. Kada budete videli san kao san, vi
ste uradili sve što treba da se uradi.
P: Da li je sanjanje prouzrokovano mišljenjem?
M: Sve je igra misli. U stanju bez misli - nirvikalpa samadhiju - ništa se ne opaža. Osnovna
misao je: "JA JESAM". Ona raspršuje stanje čiste svesti i praćena je bezbrojnim senzacijama i
opažanjima, osećanjima i idejama koje u njihovoj sveukupnosti vide Boga i njegov svet. "JA
JESAM" ostaje kao svedok, ali to je po Božjoj volji da se sve dešava.
P: Zašto ne po mojoj volji?
M: Ponovo ste podelili sebe na Boga i svedoka. Oboje su jedno.
75
 30. VI STE SLOBODNI SAD

Pitalac: Postoje mnoge teorije o prirodi čoveka i univerzuma. Teorija stvaranja, teorija iluzije,
teorija sna - veliki broj njih. Koja je istinita?
Maharadž: Sve su istinite i sve su lažne. Možete prihvatiti bilo koju vi smatrate najboljom.
P: Izgleda da ste vi naklonjeni teoriji sna.
M: Ovo su sve načini da se reči dovedu u međusobnu vezu. Neki koriste jedan način, a neki
vole neki drugi. Teorije nisu ni ispravne, a ni pogrešne. One su pokušaji da se objasni
neobjašnjivo. Nije teorija ta koja je bitna, već način na koji je ona bila proveravana.
Proveravanje teorije je ono što je čini ostvarivom (upotrebljivom). Eksperimentišite sa bilo
kojom teorijom koju volite - ako ste stvarno iskreni (ozbiljni) i pošteni ostvarenje stvarnosti
biće vaše.
Kao živo biće vi ste uhvaćeni u jednu neodrživu i bolnu situaciju i tragate za izlazom.
Bili su vam ponuđeni brojni planovi vašeg zatvora, nijedan potpuno istinit. Ali svi oni su od
neke vrednosti jedino ako ste vi potpuno ozbiljni. Ozbiljnost je ta koja oslobađa, a ne teorija.
P: Teorija može biti besmislena (obmanjujuća), a ozbiljnost - slepa.
M: Vaša iskrenost (posvećenost) će vas voditi. Posvećenost prema cilju oslobođenja i
savršenosti će učiniti da napustite sve teorije i sisteme i živite sa mudrošću, inteligencijom i
aktivnom ljubavi. Teorije mogu biti dobre kao početne tačke, ali moraju biti napuštene, što pre
to bolje.
P: Postoji jogi koji kaže da za realizaciju nije potrebna osmostruka joga, da samo moć volje
može to da ostvari, dovoljno je koncentrisati se na cilj sa punim poverenjem u moć čiste volje,
da bi zadobili bez napora i brzo ono što je drugima potrebno decenijama da ostvare.
M: Koncentracija, puno poverenje, čista volja!! Sa ovakvim preimućstvima nije čudo da osoba
odmah ostvari cilj. Ova joga volje je dobra za naprednog, zrelog tragaoca, koji je odbacio sve
želje osim jedne. Na kraju krajeva šta je volja nego čvrstina (postojanost) uma i srca. Onome
kome je data takva postojanost sve je ostvarljivo.
P: Ja mislim da jogi nije mislio samo na postojanost cilja (odluke), ili usredsređenosti uma, koji
omogućavaju prekidanje traganja i praktikovanja (discipline). On je mislio da fiksiranom
(usredsređenom voljom) na cilj nije potrebna disciplina (praktikovanje) i traganje. Sama
činjenica (delo) voljnosti (spremnosti) privlači svoj objekat (cilj).
M: Ma koje ime da date: volja, ili postojanost cilju, ili postojanost uma, vi dolazite ponovo do
ozbiljnosti, iskrenosti, čestitosti. Kada ste u iskrenoj ozbiljnosti, vi posvećujete svaki događaj,
svako iskustvo i svaki sekund vašeg života vašem cilju. Vi ne gubite vreme i energiju na druge
stvari. Vi ste potpuno posvećeni, nazovite to voljom, ili ljubavlju, ili stvarnom čestitošću.
Mi smo složena bića, u ratu iznutra i spolja. Mi se suprotstavljamo (protivrečimo) sami
sebi sve vreme uništavajući danas posao od juče. Nije ni čudo što smo u ćorsokaku. Malo
integriteta učinilo bi mnogo.
P: Šta je moćnije: želja ili sudbina?
M: Želja oblikuje sudbinu.
P: A sudbina oblikuje želju. Moje želje su uslovljene sa okolnostima (stanjem) i nasleđem,
mogućnostima i nemogućnostima, sa onim što mi nazivamo sudbinom.
M: Da, možete reći tako.
P: Do kog stepena sam ja slobodan da želim ono što želim?
M: Vi ste sad slobodni. Šta je to što vi želite da imate? Želite, imajte.

76
P: Naravno da sam slobodan da želim, ali ja nisam slobodan da ostvarujem moje želje. Druge
težnje će me zavesti da zalutam. Moja želja nije dovoljno jaka, čak i kad ima moju odluku.
Druge želje, koje ja ne osuđujem, su jače.
M: Možda obmanjujete sebe. Možda dajete slobodu vašim stvarnim željama, a one koje
odobravate držite na površini (za publiku) u svrhu uvažavanja.
P: Može biti kao što vi kažete, ali to je druga teorija. Činjenica je da ja ne osećam slobodu da
želim ono što mislim da bi trebalo, i kad izgleda da želim ispravno, ja ne delujem u tom pravcu.
M: To je sve zbog slabosti uma i dezintegracije mozga. Usredsredite i stabilizujte vaš um i
videćete da će se vaše misli i osećanja, reči i delovanja usredsrediti u smeru vaše volje.
P: Ponovo savet o savršenosti. Objediniti i ojačati um nije lak zadatak! Kako treba početi?
M: Jedino možete početi odande gde se sad nalazite (od stanja u kome ste sad). Vi ste ovde i
sad, ne možete pobeći od stanja u kome ste ovde i sada.
P: To je sve?
M: To je sve. Nema više ništa do to.
P: Svo moje hodanje i sanjanje i ja sam svestan sebe. To mi ne pomaže mnogo.
M: Vi ste bili svesni mišljenja, osećanja, delovanja. Ali niste bili svesni vašeg bića.
P: Šta je novo što treba da uvedem u moju praksu?
M: Stav čistog svedočenja, posmatranje događaja bez uzimanja učešća u njima.
P: Šta će mi to doneti?
M: Slaboumnost je zbog nedostatka inteligencije, razumevanja, što opet rezultira u nesvesnost.
Sa žudnjom za svesnošću vi dovodite vaš um u harmoniju i osnažujete ga.
P: Ja mogu biti potpuno svestan onoga što se dešava, a ipak sasvim nemoćan da utičem na to
na bilo koji način.
M: Grešite. Ono što se dešava je projekcija vašeg uma.5 Slab um ne može kontrolisati svoje
sopstvene projekcije. Vi ne možete kontrolisati ono što ne znate. S druge strane, znanje daje
moć. U praksi to je veoma jednostavno. Kontrolišite sebe, upoznajte sebe.
P: Možda ću ja moći da kontrolišem sebe, ali da li ću biti sposoban da se borim sa haosom u
svetu?
M: Ne postoji haos u svetu, sem onog koji je stvorio vaš um. On ga sam stvara u tako što u
njegovom centru boravi lažna ideja o sebi kao stvari različitoj i odvojenoj od drugih stvari. U
stvarnosti vi niste stvar (telo - um), niti ste odvojeni. Vi ste beskonačna mogućnost, neiscrpan
izvor kreativnosti. Jer vi ste sve što može biti. Univerzum je samo delimično ispoljavanje vašeg
neograničenog kapaciteta postojanja.
P: Ja vidim da sam potpuno motivisan željom za zadovoljstvom i strahom od bola. Međutim,
moja plemenita želja i opravdani strah, zadovoljstvo i bol su dva pola između kojih moj život
oscilira.
M: Idite do izvora i bola i zadovoljstva, želje i straha. Posmatrajte, istražujte, pokušavajte da
razumete.
P: Želja i strah su osećanja prouzrokovana fizičkim ili mentalnim faktorima. Oni su tu, lako
primetni. Ali zašto su oni tu? Zašto ja želim zadovoljstvo, a strah me od bola?
M: Zadovoljstvo i bol su stanja uma. Sve dok mislite, vi ste um, ili tačnije telo-um, ograničeni
ste (vezani) i primorani da postavljate takva pitanja.
P: I kad shvatim da nisam telo, da li ću biti oslobođen od želje i straha?

5
Objektivno se ništa ne dešava, sva dešavanja u svetu su projekcija tj. tumačenja uma. Objektivno postoji samo
Jedno koje je sve i uvek je celovito. Um nije takav već ima iluziju izdvojenosti, podeljen je i neuravnotežen pa
takva svoja stanja projektuje van, na svet, i vidi mnoštvo objekata u sukobu. Otuda i njegova greška da ne
može, ili da uopšte treba da utiče na zbivanja u svetu. (Prim. I. A.)
77
M: Sve dok postoji telo, i um da štiti telo, privlačnosti i odbojnosti će delovati. Oni će biti tu, u
polju događanja (slučaja), ali vas neće zabrinjavati (interesovati). Fokus vaše pažnje biće negde
drugde. Vi nećete biti uznemireni.
P: I dalje će oni biti tu. Da li se može ikada biti slobodan?
M: Vi ste potpuno slobodni čak i sad. Ono što vi nazivate sudbinom (karma) rezultat je vaše
sopstvene volje da živite. Koliko je jaka ova volja možete proceniti po univerzalnom užasu
smrti.
P: Ljudi umiru svojevoljno vrlo često.
M: Jedino kad je alternativa gora nego smrt. Ali takva spremnost da umru potiče iz istog
izvora kao i volja za životom, izvora koji je dublji i od samog života.
Biti živo biće nije konačno stanje, postoji nešto iznad toga, mnogo više, koje nije ni
biće ni nebiće, ni živo ni neživo. To je stanje čiste svesti, iznad ograničenja prostora i vremena.
Jednom kada se napusti obmana da je telo - um postojanje, smrt gubi svoj užas, i postaje deo
života.6

31. VREDNUJTE PAŽNJU

Pitalac: Kada vas posmatram vi izgledate kao siromah sa vrlo ograničenim sredstvima,
suočavate se sa svim problemima siromaštva i starosti, kao i svako drugi.
Maharadž: Kada bih bio jako bogat, kakvu bi to razliku činilo? Ja sam ono što jesam. Šta bih
drugo mogao biti? Ja nisam niti bogat, niti siromašan, ja sam ja.
P: Ipak, i vi iskušavate zadovoljstvo i bol.
M: Ja to doživljavam u umu, ali ja nisam um, niti njegov sadržaj.
P: Vi kažete da smo mi potpuno isti u našim istinskim bićima. Kako to da je vaše iskustvo tako
različito od našeg?
M: Moje stvarno iskustvo nije različito. Ono što se razlikuje je moja evolucija (duhovna) i
ponašanje (stav). Ja vidim isti svet kao i vi, ali ne na isti način. Nema ništa tajanstveno u tome.
Svako vidi svet kroz ideju kakvu on ima o sebi. Onako kako mislite o sebi da ste, tako mislite
da je i svet takav. Ako vi smatrate (zamišljate) sebe odvojenim od sveta, svet će vam izgledati
odvojen od vas i vi ćete iskušavati (doživljavati) želje i strah. Ja ne vidim svet odvojen od Sebe
i tako nema ničega što želim, ili da se nečega plašim.
P: Vi ste tačka svetlosti u svetu. Nije li svako to?
M: Ne postoji apsolutno nikakva razlika između mene i drugih, osim u mom saznanju da Ja
Jesam. Ja sam sve. Ja znam to pouzdano, a vi ne.
P: Mi se tako ipak razlikujemo.
M: Ne, ne razlikujemo se. Razlika je jedino u umu i privremena je. Ja sam bio kao vi, vi ćete
biti kao ja.
P: Bog je stvorio najraznovrsniji svet.
M: Razlika je jedino u vama. Sagledajte sebe onakvog kakvi ste (u biti) i videćete svet onakav
kakav jeste - nedeljiv, neopisiv. Vaša sopstvena kreativna snaga projektuje (stvara) od toga
sliku i sva vaša pitanja se odnose na sliku (koja zamenjuje događaj - stvarnost).
P: Tibetanski jogi je napisao da je Bog stvorio svet sa svrhom i da ga vodi po planu. Svrha je
dobra, a plan je najmudriji, najsavršeniji.
M: Sve je to privremeno, dok se ja bavim sa večnim. Bogovi i njihovi univerzumi dolaze i
prolaze, Avatari prate jedan drugog u beskonačnom nizu, i na kraju se vraćamo izvoru. Ja

6
Čovekova svrha nije da bude samo živo biće, ograničeno telom i umom, već da bude oličenje Duha koji sve
omogućava. U čoveku se Duh manifestuje kao izvor svesti, tačno mesto tog izvora je svest o samom postojanju
ili 'Ja jesam'. (Prim. I. A.)
78
govorim samo o bezvremenom izvoru svih Bogova sa svim njihovim univerzumima, u
prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
P: Da li ih vi znate sve? Da li ih se sećate?
M: Kad nekoliko glumaca igraju šale radi, šta tu onda ima da se vidi ili zapamti?
P: Zašto je pola čovečanstva muško, a pola žensko?
M: Zbog njihove sreće. Impersonalno - bezlično (avyakta) postalo je lično - personalno
(vyakta) u cilju sreće u međusobnom odnosu (povezanosti). Milošću moga Gurua ja mogu da
gledam na impersonalno (bezlično), a isto tako i na lično (personalno). Oboje su jedno za
mene. U životu se personalno stapa (integriše) sa impersonalnim (bezličnim).
P: Kako se personalno pojavljuje iz bezličnog (impersonalnog)?
M: Oboje su aspekti jedne realnosti. Nije ispravno govoriti o jednom, a ne uzimati u obzir
drugo. Sve ove ideje pripadaju budnom (mentalnom) stanju (javi).
P: Šta donosi budno stanje (java)?
M: U temelju svih kreacija leži želja. Želja i imaginacija (mašta) gaje i pojačavaju jedna drugu.
Četvrto stanje (turiya) je stanje čistog (potpunog) svedočenja, nepristrasne stvarnosti
(budnosti), bestrasno i neiskazivo (bez reči). To je kao prostor (vasiona) nepromenjen od bilo
čega što sadrži. Telesne i mentalne nevolje ga ne dotiču (uznemiruju) - one su napolju "tamo",
dok je svedok uvek "ovde".7
P: Šta je realno (stvarno): subjektivno (lično) ili objektivno (bezlično)? Ja sam naklonjen misli
da verujem da je objektivni univerzum realan (stvaran), i da je moj subjektivni svet i psiha
promenljivi i prolazni. Vi izgleda tvrdite da je realnost vaša unutrašnjost, subjektivna stanja i
negirate svu realnost, konkretan, spoljašnji svet.
M: Oba, i subjektivni i objektivni su promenljivi i prolazni. Nema ničega istinskog (realnog) u
njima. Nađite stalno u prolaznom, jedan stalni faktor (činilac) u svakom iskustvu.
P: Šta je to stalni faktor (činilac)?
M: Možete mu davati različita imena i označavati ga na mnogo načina, ali vam to neće pomoći
mnogo dok ne budete u stanju da vidite. Čovek slabog vida neće videti papagaja na grani
drveta, ma koliko vi pokušavali da ga podstičete da vidi. U najboljem slučaju on će videti vaš
uperen prst. Prvo pročistite vašu viziju, vidno polje, naučite da vidite, umesto da buljite, zurite,
i vi ćete primetiti, opaziti papagaja. Takođe morate biti željni da vidite. Vama je potrebno
oboje, i jasnoća i ozbiljnost za samootkrivanje, samospoznaju. Vama je potrebna zrelost srca i
uma, koja se zadobija kroz ozbiljnu primenu u svakodnevnom životu, da bi bilo šta, čak i
najmanje, mogli razumeti. Ne postoji tako nešto kao kompromis u jogi.
Ako vi želite da zgrešite, grešite svesno i otvoreno. Greške takođe imaju svoj nauk,
lekcije, da nauče ozbiljnog grešnika, kao vrline - pravog sveca.
Međutim, mešavina i jednog i drugog je katastrofalna. Ništa vas ne može tako blokirati,
sprečiti, kao kompromis, jer on pokazuje manjak, nedostatak ozbiljnosti, bez čega se ništa ne
može uraditi.
P: Ja odobravam uzdržljivost, štedljivost, ali u praksi ja sam za raskoš. Navika jurnjave za
zadovoljstvom i izbegavanje bola je tako ukorenjena u meni da sve moje dobre namere, sasvim
žive na nivou teorije, ne nalaze oslonac u mom svakodnevnom životu. Govoriti mi da nisam
častan, ne pomaže mi, jer ja upravo ne znam kako da sebe učinim časnim.
M: Vi niste ni pošteni, ni nepošteni. Davanje imena mentalnim stanjima je dobro samo za
izražavanje vašeg odobravanja ili neodobravanja.
Problem nije vaš, to je samo vaš um. Ne poistovećujte sebe sa svojim umom. Podsetite
sebe odlučno da vi niste um i da njegovi problemi nisu vaši.

7
Prvo stanje je stanje dubokog sna bez snova. Drugo stanje je sanjanje. Treće stanje je java ili dnevna budnost.
Četvrto stanje (turiya) je stanje čiste, transcendentalne svesti koja svedoči ovim trima stanjima, postiže se
meditacijom. (Prim. I. A.)
79
P: Mogu stalno da govorim sebi, da ja nisam um, i da nisam zabrinut zbog njegovih problema,
ali um ostaje i njegovi problemi su upravo onakvi kao što su i bili. Sada, molim vas nemojte mi
reći da je to zato što ja nisam dovoljno ozbiljan i da treba da budem ozbiljniji! Ja to znam i
priznajem to i samo vas pitam - kako je to moguće?
M: Konačno vi pitate! Vrlo dobro, za početak. Nastavite sa razmišljanjem, proučavanjem, sa
pitanjima i čuđenjem, budite željni, žudite da nađete put, izlaz. Budite svesni sebe, posmatrajte
svoj um, dajte mu punu pažnju. Ne težite brzim rezultatima, ne mora biti nijednog koji ćete vi
primetiti. Vaša psiha će, iako za vas neprimetno, pretrpeti promenu, biće mnogo više jasnoće u
vašem mišljenju, milosrđa, ljubavi u vašim osećajima, čistote u vašem ponašanju. Ne morate da
ciljate, da se trudite, da težite ovome - vi ćete se osvedočiti o promeni isto tako i bez
nastojanja, jer ono što ste vi sad je rezultat nepažnje, a ono što ćete postati biće plod pažnje.
P: Zašto bi samo pažnja činila, predstavljala svu razliku?
M: Do sada je vaš život bio mračan (tamas) i uznemiren, (rajas). Pažnja, budnost, opreznost,
jasnoća, životnost, vitalnost, sve su manifestacije integriteta, jedinstva sa vašim istinskim bićem
- prirodom, sattva. U prirodi je sattve da pomiri, uskladi i neutrališe lenjost i uznemirenost
tamas i rajas i preobrazi, sagradi novu ličnost u saglasnosti sa istinskom prirodom Sopstva.
Sattva je veran sluga Sopstva, uvek pažljiv, uslužan i poslušan.
P: I da li ću doći do toga kroz više pažnje?
M: Ne potcenjujte, ne obezvređujte pažnju. To podrazumeva interes, zainteresovanost i takođe
ljubav. Da bi saznali, učinili, otkrili ili stvorili, morate tome dati vaše srce, što znači pažnju. Svi
blagoslovi dolaze odatle.
P: Vi nam savetujete da se koncentrišemo na "JA JESAM". Da li je to takođe oblik pažnje?
M: A šta drugo? Podarite vašu pažnju najvažnijem u vašem životu - sebi samima, svom
Sopstvu. Vi ste centar vašeg ličnog univerzuma - bez poznavanja centra šta vi drugo možete
znati?
P: Ali kako da ja spoznam sebe? Da spoznam sebe ja moram biti izvan sebe. Ali ono što je
izvan mene ne mogu biti ja. Tako izgleda da ja ne mogu spoznati sebe, samo ono što je uzmem
smatram da sam ja.
M: Sasvim ispravno. Kada vi ne možete videti svoje lice, već samo njegov odraz u ogledalu,
tako vi možete znati samo vašu reflektovanu sliku u neuprljanom ogledalu čiste svesti.
P: Kako ću da stvorim takvo neuprljano ogledalo?
M: Očigledno, uklanjanjem mrlja. Otkri mrlje i ukloni ih. Drevno učenje je potpuno
punovažno, opravdano.
P: Šta treba da se vidi, šta da se ukloni?
M: Priroda savršenog ogledala je takva da ga vi ne možete videti. Šta god da vidite, šta god
možete videti, je sigurno mrlja. Udaljite se od nje, ostavite je, spoznajte je kao nepoželjnu.
P: Sve opaženo, samo su njegove mrlje?
M: Sve su mrlje.
P: Ceo svet je mrlja?
M: Da, jeste.
P: Kako užasno! Dakle, univerzum je bezvredan?
M: On je od ogromne važnosti. Sa odlaskom iznad njega, vi ostavljate sebe.
P: Ali zašto je to došlo u Postojanje u tom, takvom slučaju?
M: To ćete znati kada se završi.
P: Da li će se to ikad završiti?
M: Da, za vas.
P: Kad će to početi?
M: Sada.
P: Kad će se to završiti?

80
M: Sada.
P: To se ne završava sad.
M: Vi to ne dopuštate.
P: Ja želim to da dopustim.
M: Ne, vi ne želite. Sav vaš život je povezan s tim. Vaša prošlost i budućnost, vaše želje i
strahovi, svi oni imaju svoje korene u svetu. Bez sveta, gde ste vi, ko ste vi?
P: Ali to je upravo ono što sam došao da istražim, pronađem.
M: A ja vam kažem upravo ovo: pronađite, saznajte za uporište, oslonac koji je iznad svega i
sve će biti jasno i lako.

32. ŽIVOT JE SVEVIŠNJI GURU

Pitalac: Nas dvojica dolazimo iz dalekih zemalja, jedan od nas je iz Britanije, a drugi iz
Amerike. Svet u kome smo mi rođeni propada i, budući da smo mladi, zabrinuti smo. Stariji
ljudi se nadaju da će umreti prirodnom smrću, ali mladi nemaju takvu nadu. Neki od nas
mnogih odbijaju da ubiju, ali se niko ne slaže da bude ubijen. Možemo li se mi nadati da za
našeg života dođe do poboljšanja?
Maharadž: Šta vas navodi na pomisao da će svet nestati?
P: Oruđa uništenja su postala neverovatno moćna. Takođe, sama naša produktivnost je postala
uništavajuća za prirodu i naše kulturne i društvene vrednosti.
M: Vi govorite o sadašnjim vremenima. To je bilo tako svuda i uvek. Ali zabrinjavajuća
situacija može biti lokalna i privremena, prolazna. Jednom kad se završi biće zaboravljena.
P: Razmera predstojeće, bliske katastrofe je neverovatno velika. Mi živimo usred eksplozije.
M: Svaki čovek pati sam i umire sam. Brojevi su nevažni. Postoji onoliko mnogo smrti kad
milion umre, kao i kad jedan nestane.
P: Prirodu ubijaju milioni, ali to me toliko ne plaši. Može biti tragedije ili tajne u tome, ali ne i
okrutnosti. Ono što me užasava je patnja koju je čovek stvorio, uništavanje i pustošenje.
Priroda je veličanstvena u svom kreiranju i postojanju, ali postoji ludilo i zloba u ponašanju i
delovanju čoveka.
M: Svakako. Dakle, nisu patnja i smrt vaši problemi, već zloba i ludost u njihovom korenu.
Nije li zloba takođe jedan oblik ludila? A nije li ludilo zloupotreba uma? Ljudski problem leži u
zloupotrebi uma. Sva blaga, vrednosti, prirode i duha otvorena su za čoveka koji će koristiti
um ispravno.
P: Šta znači koristiti um ispravno, onako kako treba?
M: Strah i pohlepa prouzrokuju zloupotrebu uma. Ispravno korišćenje uma je u službi ljubavi,
života, istine i lepote.
P: Lakše je reći nego uraditi. Ljubav, istina, čovek dobre volje - kakav luksuz, raskoš. Nama je
potrebno mnogo toga da bi popravili svet, ali ko će to obezbediti, kako to ostvariti?
M: Možete provesti večnost tražeći istinu na sve strane, kao i ljubav, dobru volju i
inteligenciju, moliti Boga i proklinjati čoveka - ali sve uzalud. Morate početi u sebi, sa samim
sobom - ovo je neumoljiv zakon. Ne možete promeniti sliku, izgled, bez promene lica. Prvo
shvatite da je vaš svet samo odraz vas samih i prestanite tražiti pogreške u odrazu.
Pazite na sebe, postavite se ispravno - mentalno i emocionalno. Fizičko će to pratiti
automatski. Vi govorite toliko mnogo o reformama: ekonomskim, društvenim, političkim.
Pustite na miru reforme i brinite o reformatoru. Kakvu vrstu sveta može da stvori čovek, koji
je glup, pohlepan, bez srca, bezdušan?
81
P: Ako moramo da čekamo na promenu srca, moraćemo da čekamo neodređeno. Vaš je savet
o savršenstvu, takođe i bez nade, očaja. Kada je sve savršeno i svet je savršen. Kakva
beskorisna očevidna istina!
M: Ja nisam to rekao. Ne možete promeniti svet pre nego što promenite sebe. Ja nisam rekao
pre nego što se promene svi. To niti je neophodno, niti je moguće promeniti druge. Ali ako vi
možete promeniti sebe vi ćete uvideti da druga promena nije ni potrebna. Da biste promenili
sliku vi samo menjate film, ne menjate filmsko platno!
P: Kako možete biti sigurni u to? Kako znate da je istina ono što kažete?
M: Ne samo da sam siguran u sebe, ja sam siguran i u vas. Sve što treba da uradite je da
prestanete da tragate izvan vas za onim što se jedino može naći u vama, unutar vas. Postavite
ispravno vašu viziju pre nego što počnete da tragate. Vi patite od akutnog nesporazuma,
zablude. Pročistite vaš um, pročistite vaše srce, osvetite, posvetite vaš život, ovo je najbrži put
da promenite vaš svet.
P: Živelo je i umrlo tako mnogo svetaca i mistika. Oni nisu promenili moj svet.
M: Kako bi oni to mogli? Vaš svet nije njihov, niti njihov vaš.
P: Sigurno da postoji stvarni svet zajednički za sve.
M: Svet stvari, energije i materije? Čak i da je bio takav zajednički svet stvari i sila, to nije svet
u kome mi živimo. Naš je svet od osećanja i ideja, od privlačnosti i odbojnosti, skala vrednosti,
motiva i inicijativa, potpuno mentalni svet. Biološki naše su potrebe veoma male, naši problemi
su drugoga reda. Problemi stvoreni od želja i strahova i pogrešnih ideja mogu biti rešeni samo
na nivou uma. Vi morate pobediti svoj sopstveni um i zbog toga vi morate ići iznad njega.
P: Šta to znači otići iznad uma?
M: Vi ste otišli iznad tela, niste li? Vi ne pratite aktivno vaše varenje, cirkulaciju i eliminaciju.
Oni su postali automatski. Na isti način um treba da radi automatski, bez zahtevanja pažnje.
Ovo se neće desiti dok um ne bude radio besprekorno, bez greške.
Mi smo većinu našeg vremena u umu i telesnoj svesnosti, jer oni neprestano zovu u
pomoć. Bol i patnja su jedini telesni i umni pozivi za pažnjom. Da biste otišli iznad tela morate
biti zdravi, da biste otišli iznad uma, morate imati um u savršenom stanju. Vi ne možete
napustiti, ostaviti za sobom zbrku i otići iznad. Nered će vas zgrabiti, utopiti. "Počistite,
pokupite vaše smeće" - izgleda da treba da bude univerzalni zakon. I takođe, samo zakon!
P: Da li mi dozvoljavate da Vas pitam, kako ste Vi otišli iznad uma?
M: Milošću moga Gurua.
P: Kako je izgledala, u čemu se ogledala njegova milost?
M: Rekao mi je ono što je istina.
P: Šta vam je rekao vaš Guru?
M: Rekao mi je da sam Svevišnja Stvarnost.
P: Šta ste uradili s tim?
M: Ja sam mu verovao i zapamtio sam to.
P: Da li je to sve?
M: Da, ja sam se sećao njega, sećao sam se stalno šta je on rekao.
P: Hoćete da kažete da je to bilo dovoljno?
M: Šta više treba da bude urađeno? Bilo je sasvim dovoljno sećati se Gurua i njegovih reči.
Moj savet vama je čak i manje težak nego ovaj - samo se sećajte sebe. "JA JESAM" je
dovoljno da izleči vaš um i odvede vas iznad. Samo imajte malo vere. Ja vas ne obmanjujem.
Zašto bih?! Da li ja želim nešto od vas? Ja vam želim dobro - takva je moja priroda. Zašto bih
vas ja obmanjivao?
Zdrav razum će vam takođe reći da bi ispunili želju vi morate svoj um vezati, držati za
nju. Ako želite da znate vašu istinsku prirodu, vi morate obratiti pažnju na sebe sve vreme,
dok se tajna o vašem biću ne počne otkrivati.

82
P: Zašto bi sećanje na sebe donelo nekom samoostvarenje?
M: Zato što su to dva aspekta istog stanja. Sećanje na sebe je u umu, a samoostvarenje je
iznad uma. Slika u ogledalu je od lica iznad ogledala.
P: Sasvim tako. Ali šta je svrha?
M: Da bi pomogla drugima, osoba mora biti iznad potreba za pomoći.
P: Sve što ja želim jeste da budem srećan.
M: Budite srećni da činite sreću.
P: Pustimo drugima da vode brigu o sebi.
M: Gospodine, vi niste odvojeni. Sreća koju vi ne možete da delite je lažna. Jedino je
sposobnost poklanjanja, deljenja, istinski potrebna.
P: U redu. Ali, da li ja trebam Gurua? Ono što mi vi kažete je jednostavno i uverljivo. Ja ću to
upamtiti. Ovo vas ne čini mojim Guruom.
M: Nije obožavanje osobe ono što je presudno, nego stabilnost, postojanost i dubina vaše
predanosti, odanosti prema cilju, zadatku.
Sam život je Svevišnji Guru, budite pažljivi na njegove lekcije i poslušni njegovim
zapovestima. Kada ga personalizujete, date mu oblik, njegov izvor, vi imate spoljašnjeg Gurua,
kada ga uzimate iz života direktno, Guru je unutra. Sećajte se, pitajte se, proučavajte,
studirajte, živite sa tim, volite to, urastite u to, rastite sa tim, učinite to svojim sopstvenim - reč
vašeg Gurua, spolja od iznutra.
Dajte sve i dobićete sve. Ja sam to radio. Svo moje vreme ja sam davao mom Guruu i
onome što mi je rekao.
P: Ja sam pisac po profesiji. Možete li mi dati neki savet, za mene posebno.
M: Pisanje je i talenat i veština, oboje. Rastite u talentu i razvijajte se u veštini. Želite ono što
je vredno da se želi i želite to snažno. Upravo kao kad probijate svoj put u gomili ljudi,
prolazeći između njih, tako nađite svoj put između događaja, iskustava, ne gubeći svoj glavni
pravac. To je lako, ako ste ozbiljno predani.
P: Toliko mnogo puta ste spomenuli potrebu da se bude predan, ozbiljan. Ali mi nismo ljudi od
jedne volje. Mi smo mešavina, želja i potreba, instikata, i izazova, inspiracija. Oni se svađaju
međusobno, ponekad jedan, a ponekad drugi dominira, ali ne zajedno.
M: Ne postoje potrebe, samo želje.
P: Jesti, piti, boravište za telo, živeti?
M: Želja da se živi je temeljna, osnovna želja. Sve ostale zavise od nje.
P: Mi živimo, jer moramo.
M: Mi živimo, jer žudimo za čulnim postojanjem.
P: Stvar tako univerzalna ne može biti loša, pogrešna.
M: Nije pogrešna, naravno. U svoje vreme, i na odgovarajućem mestu, ništa nije pogrešno. Ali
kad ste zainteresovani za istinu, za stvarnost, vi morate ispitati sve, i sam vaš život. Sa
slaganjem, tvrđenjem o potrebi, neophodnosti čulne i intelektualne egzistencije, vi smanjujete,
sužavate vaše traganje, težeći komforu, i nalazeći utehu u udobnosti.
P: Ja tragam za srećom, ne za udobnošću i utehom.
M: Za koju sreću vi znate iznad udobnosti uma i tela?
P: Postoji li neka druga?
M: Pronađite to za sebe. Ispitajte svaku težnju, nemojte se držati nijedne želje zvanično.
Odrecite se, oslobodite se posedovanja, fizičkog i mentalnog, oslobodite se svih ličnih briga,
budite otvoreni za razotkrivanje, istraživanje.
P: Deo Indijske duhovne tradicije je da više žive u blizini sveca ili mudraca, što je korisno za
oslobođenje i drugo ništa nije potrebno. Zašto vi ne oformite Ašram, tako da ljudi mogu da
žive pored vas?

83
M: U trenutku kad bih stvorio jednu organizaciju, postao bih njen zarobljenik. U stvari, ja sam
na raspolaganju svima. Zajednički krov i hrana, ne čine ljude više dobrodošlim. "Živeti pored"
ne znači disati isti vazduh. To znači poverenje i poslušnost, ne dopustiti da dobri ciljevi učitelja
budu uzaludni.
Imajte svog Gurua uvek u svom srcu i sećajte se njegovih instrukcija - to je stvarno
povinovanje, boravak u Istini. Fizička bliskost je najmanje važna. Učinite ceo svoj život
izrazom, manifestom vaše vere i ljubavi za vašeg Učitelja, to je istinsko življenje sa Guruom.

33. SVE SE DEŠAVA SAMO OD SEBE

Pitalac: Da li svetac, Gnani, umire?

Maharadž: On je iznad života i smrti. Ono što mi smatramo da je neizbežno - roditi se i
umreti - oni vide samo kao način izražavanja kretanja u nepokretnom, promenljivog u
nepromenljivom, konačnog u beskonačnom. Za Gnanija, sveca, očevidno je da se ništa ne rađa
i ništa ne umire, ništa ne traje i ništa se ne menja, sve je kako jeste - bezvremeno.
P: Vi kažete da je svetac, Gnani, iznad. Iznad čega? Iznad znanja?
M: Znanje ima svoj uspon i svoj zalazak. Svesnost dolazi u biće i izlazi iz bića. To je stvar
svakodnevnog događanja i opažanja. Mi svi znamo da smo ponekad svesni, a ponekad ne.
Kada nismo svesni to nam se javlja kao mrak ili praznina. Svetac je svestan sebe, niti kao
svestan, niti kao nesvestan, nego čisto probuđen, svestan tri stanja uma i njihovih sadržaja.8
P: Kad ovo svedočenje počinje?
M: Za sveca ništa ne počinje niti se završava. Kao što se so rastvara u vodi, tako se sve
rastvara u čistom postojanju, biti. Mudrost je večno negirati nestvarno. Videti nestvarno je
mudrost. Iznad ovoga boravi neizrecivo.
P: U meni postoji ubeđenje: ’Ja sam telo’. Priznajem, ja govorim iz neznanja. Međutim, kada je
počelo to stanje osećanja da smo telo, telo-um, ili čak samo um?
M: Ne možete govoriti o početku svesnosti. Same ideje o početku i vremenu su unutar
svesnosti. Da biste govorili o početku nečega, morate stati izvan toga, biti odvojeni od toga.
A u momentu kada stanete pored toga, izvan toga, vi shvatate da ne postoji tako nešto i da
nikad nije ni bilo. Postoji samo realnost, istinitost, u kojoj nijedna "stvar" nema postojanje
svoje sopstveno. Kao što su talasi neodvojivi od okeana, tako je i sva "egzistencija"
ukorenjena u biti, postojanju.
P: Činjenica je da vas ja sada i ovde pitam: kada se konstatacija ’Ja sam telo’ pojavila? Pri
mom rođenju? Ili ovog jutra?
M: Sada.
P: Ali ja se sećam da sam to osećanje imao i juče takođe.
M: Sećanje od juče je jedino danas.
P: Ali sigurno da ja postojim u vremenu. Imam i prošlost i budućnost.
M: To je kako vi zamišljate - sada.
P: Mora da postoji početak.
M: Sada.
P: A šta je sa svršetkom, krajem?
M: Ono što nema početka, ne može se završiti.

8
Tri stanja uma su: dubok san bez snova, sanjanje i java.
84
P: Ali ja sam svestan moga pitanja.
M: Na lažno pitanje se ne može odgovoriti. Ono jedino može biti viđeno kao pogrešno, lažno.
P: Za mene ono je realno.
M: Kad vam se ono učinilo realnim? Sada.
P: Da, ono je sasvim stvarno meni - sada.
M: Šta je realno u vašem pitanju? To je stanje uma. Nijedno stanje uma ne može biti realno
kao ni um sam. Da li je um realan, istinit? To je samo skup stanja, a svako od njih je prolazno.
Kako može niz, skup prolaznih stanja biti smatran realnim, istinitim?
P: Kao perle na niski, događaji slede događaje - večno, zauvek.
M: Oni su svi postavljeni na osnovnoj ideji: ’Ja sam telo’. Ali isto tako i ovo je mentalno stanje
koje je prolazno. Ono dolazi i odlazi kao i druga stanja. Iluzija, obmana da smo telo-um je tu
jedino zato što nije istraživana, ispitivana. Neistraživanje je konac - nit na kome su sva stanja
uma postavljena. To je kao mrak u zatvorenoj sobi. On je tu očigledno. Ali kad se soba otvori,
gde on odlazi? On ne ide nikud, jer on nije bio tu. Sva stanja uma, sva imena i oblici postojanja
su utemeljeni u neistraživanju, netraganju, u lakovernoj imaginaciji.
Ispravno je reći: JA JESAM, ali reći: ’Ja sam ovo, ja sam ono’, znak je neistraživanja,
mentalne slabosti ili letargije, zaboravnosti.
P: Ako je sve svetlo, kako se mrak pojavljuje? Kako može biti mraka usred svetlosti?
M: Ne postoji tama usred svetlosti. Zaborav Sebe je mrak, tama. Kada smo apsorbovani,
zadubljeni u druge stvari, u ne-Sopstvo, mi zaboravljamo sebe. Nema ničega neprirodnog u
tome. Ali zašto zaboraviti Sopstvo zbog neumerenosti i vezanosti? Mudrost postoji u stalnom
nezaboravljanju Sopstva, kao večno prisutnog izvora oboje: iskušenika i njegovog iskustva.
P: U mom sadašnjem stanju ’ja sam telo’ ideja dolazi spontano, prirodno, dok ideja ’ja sam
čisto Sopstvo’ mora biti nametnuta umu kao nešto istinito, ali ne i doživljeno, iskušano.
M: Da, sadhana, praksa, se sastoji u prisilnom, nametnutom, podsećanju osobe na njeno čisto
’postojanje’, ’bit', da ona nije ništa odvojeno, posebno, niti je suma posebnosti, pojedinosti, niti
čak i totalitet, sveukupnost, posebnosti, koji sačinjava univerzum. Sve postoji u umu, čak je i
telo jedan sklop u umu od velikog broja čulnih opažaja, percepcija, a svako opažanje je takođe
mentalno stanje. Ako vi kažete: ’Ja sam telo’, pokažite to.
P: Evo ga, tu je.
M: Jedino kada vi mislite o njemu. Oboje, i um i telo su prekidana, naizmenična stanja. Suma
ukupnosti ovih odsjaja, javljanja, stvara iluziju postojanja. Istražite šta je stalno u prolaznom,
stvarno u nestvarnom. To je sadhana, duhovna praksa.
P: Činjenica je da ja mislim o sebi kao o telu.
M: Mislite o sebi na bilo koji način. Jedino nemojte uzimati ideju tela u slici. Postoji samo tok
opažaja, sećanja i stvaranja ideja. Telo je apstrakcija, sažetak - uopštenost, stvorena našom
tendencijom, namerom, da tragamo za jedinstvom u različitosti što opet nije pogrešno.
P: Meni je rečeno, da je misliti: ’Ja sam telo’, oštećenje, nedostatak uma.
M: Zašto tako govoriti? Takvi iskazi stvaraju probleme. Sopstvo je izvor svega, i za sve -
krajnje odredište. Ništa nije spoljašnje.
P: Kada ideja o telu postane opsesivna, nije li ona sasvim pogrešna.
M: Nema ništa pogrešno u ideji o telu, niti čak u ideji ’Ja sam telo’. Ali, ograničavati sebe
samo na telo je pogrešno.
U stvarnosti, svo postojanje, svaki oblik je moj sopstveni, u mojoj svesnosti. Ja ne
mogu reći šta sam ja, jer reči mogu opisati samo ono što ja nisam.
Ja jesam, i pošto ja jesam, sve jeste. Ali ja sam iznad svesnosti, i prema tome, u
svesnosti ja ne mogu reći da ja jesam.
Ipak, ja jesam. Pitanje: ’ko sam ja?’ nema odgovor. Nijedno iskustvo ne može da
odgovori na to, jer je Sopstvo iznad iskustva.
P: Ipak, pitanje: ’ko sam ja?’ mora biti od neke koristi.
85
M: Ono nema odgovor u svesnosti i, zato, pomaže da se ode iznad svesnosti.
P: Ja sam ovde - u ovom trenutku. Šta je realno, stvarno u tome, a šta nije? Sada, molim vas,
nemojte mi reći da je moje pitanje pogrešno. Ispitivanje mojih pitanja neće me odvesti nigde.
M: Vaše pitanje nije pogrešno. Ono je nepotrebno! Vi kažete: ’Ovde i sad ja jesam!’ Stanite
tu, ovo je realno, stvarno. Ne izvrćite činjenicu u pitanje. Tu leži vaša pogreška. Vi niste ni
znanje ni neznanje, niti um niti materija, ne pokušavajte da opišete sebe u izrazima uma i
materije.
P: Upravo sad je došao dečko do vas sa problemom. Vi ste mu rekli nekoliko reči i on je
otišao. Da li ste mu pomogli?
M: Naravno.
P: Kako možete biti sigurni?
M: Nema potrebe da znam. To se odvija samo od sebe.
P: Ipak, vi ste napravili zaključak. Na čemu je on zasnovan?
M: Na onome što mi ljudi kažu. Ali vi ste onaj ko traži dokaze. Ja ih ne trebam. Postavljanje
stvari ispravno leži u samoj mojoj prirodi, koja je sathyam, shivam, sundaram - istina, dobrota,
lepota.
P: Kada čovek dođe do vas po savet i vi mu date savet, odakle to dolazi i sa kojom snagom to
pomaže?
M: Njegovo sopstveno biće utiče na njegov um i podstiče odgovor.
P: A koja je vaša uloga?
M: U meni se sastaju čovek i njegovo Sopstvo.
P: Zašto Sopstvo ne pomogne čoveku bez vas?
M: Ali ja sam Sopstvo! Vi mene zamišljate kao odvojenog, otuda vaše pitanje. Ne postoji
’Moje Sopstvo’ i ’njegovo Sopstvo’. Postoji Sopstvo, jedino Sopstvo svega. Obmanuti
razlikom imena i oblika, umova i tela, vi zamišljate mnoštvo, višestruka Sopstva. Mi oboje smo
Sopstvo, ali vi izgleda niste u to ubeđeni. Ovaj razgovor personalnog sopstva i univerzalnog
Sopstva, je učenički stepen, faza, idite iznad, ne budite u ćorsokaku dualnosti.
P: Vratimo se ka čoveku u potrebi za pomoći. On dolazi kod vas.
M: Ako on dolazi, on je siguran da će dobiti pomoć. Jer je on predodređen da dobije pomoć,
on dolazi. Nema ničega nestvarnog, tajanstvenog, u tome. Ja ne mogu pomoći nekima, a druge
odbiti. Svi koji dođu dobijaju pomoć, jer takav je zakon. Jedino oblik pomoći je promenljiv
zavisno od potrebe.
P: Zašto on mora doći ovde da dobije savet? Može li ga on dobiti iznutra?
M: On neće slušati. Njegov um je okrenut napolje. Ali, u stvari, ovo iskustvo je u umu, i sam
njegov dolazak k meni i dobijena pomoć je sve unutar njega samog; umesto da pronađe
odgovor u sebi samom, on zamišlja odgovor od spolja. Za mene ne postojim ja, nema čoveka i
nema davanja. Sve ovo je samo treperenje u umu. Ja sam beskonačni mir i tišina u kojima se
ništa ne pojavljuje, jer sve što se pojavi - nestane. Niko ne dolazi po pomoć, niko ne daje
pomoć, niko ne dobija pomoć. Sve je to samo ispoljavanje, pokazivanje, u svesnosti.
P: Ipak, snaga, moć, za pomoć je tu i tu je neko ili nešto što ispoljava tu moć, snagu, nazvali to
Bog ili Sopstvo ili Univerzalni Um. Ime nije bitno, važno, ali činjenica, delo, jeste.
M: Ovo je stav, mišljenje, koje ima telo-um. Čisti um vidi stvari onakvim kakve jesu. Mehuri,
klobuci u svesnosti. Ovi mehuri se pojavljuju, nestaju i ponovo pojavljuju a da nemaju stvarno
postojanje, bit. Nikakav poseban uzrok ne može biti pripisan, dodeljen njima, jer svaki je
prouzrokovan sa svim i utiče na sve. Svaki mehur je telo, i sva ta tela su moja.
P: Da li hoćete da kažete da imate moć da sve uradite ispravno?
M: Ne postoji snaga, moć, koja je odvojena od mene. Ona je ugrađena, nerazdvojna, u samu
moju prirodu. Nazovite to kreativnošću. Od grumena zlata vi možete napraviti puno
ornamenata, ukrasa, svaki će sadržati zlato. Slično, u ma kojoj se ulozi mogu pojaviti i ma koju

86
funkciju mogu da obavljam, ja ostajem ono što sam, "JA JESAM" nepokretan, stabilan,
neuzdrman, netaknut, nezavisan. Ono što vi nazivate Univerzum, priroda, je moja spontana
kreativnost, štogod da se desi, dešava se. Ali, takva je moja priroda, da se sve završava u
radosti.
P: Ja imam slučaj dečaka koji je oslepeo jer ga je njegova glupa majka hranila metil alkoholom.
Ja sam vas zamolio da mu pomognete. Vi ste prepuni samilosti, očevidno, željni da pomognete.
Kakvom snagom, moći, vi možete pomoći njemu?
M: Njegov slučaj je registrovan, zabeležen u svesnosti. On je tamo - neizbrisivo. Svesnost će
delovati.
P: Da li čini neku razliku da vas ja zamolim za pomoć?
M: Vaše pitanje je deo dečakove slepoće. Pošto je on slep, vi pitate. Vi niste dodali ništa.
P: Ali, vaša pomoć će biti novi faktor?
M: Ne, sve je sadržano u dečakovoj slepoći. Sve je u tome - majka, dečak, vi i ja, i sve drugo.
To je jedan događaj.
P: Vi hoćete da kažete da je i pored naše diskusije dečakov slučaj bio predodređen, unapred
određen?
M: Kako drugačije? Stvari sadrže svoju budućnost. Dečko se pojavio u svesnosti. Ja sam
iznad. Ja ne izdajem naređenja svesnosti. Ja znam da je u prirodi svesti, duhovnoj, da postavi
stvari ispravno. Neka svesnost pazi na svoju kreaciju! Dečakov bol, vaše sažaljenje, saosećanje,
moje slušanje i svesnost deluju - sve to je jedna jedina činjenica - ne razdvajajte to na
komponente da bi onda postavljali pitanja.
P: Kako čudno vaš um funkcioniše.
M: Vi ste čudni, ne ja. Ja sam normalan. Ja vidim stvari onakvim kakve jesu, i otkuda, Ja nisam
uplašen od njih. Ali, vi ste uplašeni od stvarnosti.
P: Zašto bih ja to bio?
M: To je neznanje o Sebi, koje vas čini uplašenim, a takođe nesvesnog da ste uplašeni. Ne
pokušavajte da ne budete uplašeni. Prvo sklonite zid neznanja.
Ljudi su uplašeni da će umreti, jer oni ne znaju šta je smrt. Gnani, svetac, je umro
pre svoje smrti, on je video da nema ničeg čega bi se trebao bojati. U trenutku kada
spoznate vaše stvarno biće, vi se prestajete plašiti bilo čega. Smrt daje slobodu i moć. Da
biste bili slobodni u svetu, vi morate umreti za svet. Tada je univerzum vaš sopstveni, on
postaje vaše telo, izraz, manifestovanje, i instrument, alat. Sreća postojanja, bića, potpuno
slobodnog je iznad moći opisivanja, objašnjenja. S druge strane, onaj ko je uplašen od
slobode ne može umreti.
P: Vi mislite da onaj ko ne može umreti, ne može ni živeti?
M: Uzmite to kako hoćete, vezanost je zatvor, nevezanost je sloboda. Želeti je ropstvo.
P: Da li iz toga sledi da ako ste vi spaseni - i svet je spasen?
M: Kao celina svet ne treba spasavanje. Čovek čini greške i stvara patnju; kad to uđe u polje
svesnosti, svesnosti Gnanija, sveca, to je postavljeno ispravno. Takva je njegova priroda.
P: Mi možemo posmatrati ono što bi mogli nazvati duhovnim napretkom, progresom. Sebičan
čovek posvećen religiji, kontroliše sebe, pročišćava svoje misli i osećanja, sprovodi duhovnu
praksu, ostvaruje svoje istinsko biće. Da li je takav napredak vođen uzročnošću, ili je on
slučajan?
M: Sa moje tačke gledišta, sve se dešava samo od sebe, sasvim, potpuno spontano. Ali čovek
zamišlja da on radi na podsticaju prema cilju. On uvek ima nagradu na umu i teži za njom.
P: Grub, zaostao, nerazvijen čovek, neće raditi bez nagrade. Nije li u redu i njemu nuditi
podsticaje?
M: On će stvoriti za sebe podsticaje bilo kako, svakako. On ne zna da je napredovati u prirodi
svesnosti. On će napredovati od motiva do motiva i naći će, jureći, Gurua, za ispunjenje svojih
želja. Kada uz pomoć zakona svoga postojanja, bića, on počne da pronalazi put povratka,
87
nivritti, on će napustiti sve motive, jer njegovo interesovanje za svet je završeno. On ne želi
ništa - niti od drugih, niti od sebe samog. On umire za sve i postaje Sve. Ne želeti ništa i ne
raditi ništa - to je istinska kreacija, stvaranje.
Gledati univerzum, koji se pojavljuje, rađa i opada u svom sopstvenom srcu - je čudo.
P: Velika prepreka unutarnjem naporu, nastojanju, je dosada. Učeniku postaje dosadno.
M: Inercija, lenjost, i uznemirenost, tamas i rađas, deluju zajedno i spuštaju, smanjuju, jasnost
i harmoniju, sattva. Tamas, lenjost, i rađas, uznemirenost, moraju biti pobeđeni pre nego što se
sattva, harmonija, može pojaviti. To će sve doći blagovremeno, potpuno spontano.
P: Nije li onda napor nepotreban?
M: Kada je napor potreban, on će se pojaviti. Kada beznapornost, lakoća, postane bitna, ona
će se pojaviti sama od sebe. Vi nemate potrebe da se u vezi toga zabrinjavate, naprežete. Samo
plovite sa tim i predajte sebe potpuno zadatku sadašnjeg trenutka, koji je umiranje iz trena u
tren, u sadašnjosti. Zbog življenja je umiranje. Bez smrti život ne može postojati.
Držite se čvrsto glavne stvari da su svet i Sopstvo jedno i savršeni. Samo je vaše
ponašanje pogrešno i treba ga promeniti, prilagoditi.
Ovaj proces ili ponovno prilagođavanje je ono što vi zovete sadhanom. Vi dolazite do
tog saznanja stavljajući tačku na indolenciju, neaktivnost, i koristite svu svoju energiju da
rasvetlite put zbog jasnoće, bistrine, i dobrotvornosti, milosrđa. A u stvarnosti ovo su sve znaci
sigurnog, nesumnjivog, napretka, duhovne evolucije. Nemojte se plašiti, nemojte se protiviti,
nemojte kasniti, odlagati. Budite ono što ste. Nema ničega čega biste se plašili. Verujte i
pokušajte. Probajte iskreno. Dajte svome stvarnom biću šansu da kreira vaš život.
Nećete zažaliti.

34. UM JE SAM PO SEBI UZNEMIRENOST

Pitalac: Ja sam Šveđanin po rođenju. Sada podučavam Hatha Jogu u Meksiku i u SAD.
Maharadž: Gde ste to naučili?
P: Imao sam učitelja u SAD, jednog indijskog svamija, monaha.
M: Šta vam je to donelo?
P: To mi je donelo dobro zdravlje i sredstva za život.
M: Sasvim dovoljno. Da li je to sve što želite?
P: Tragam za smirenošću uma. Ja osećam otvorenost prema svim svirepim stvarima učinjenim
od takozvanih hrišćana u ime Hrista. Neko vreme bio sam izvan religije. Onda me je privukla
joga.
M: Koliko ste napredovali, razvili se?
P: Studirao sam filozofiju joge i to mi je pomoglo.
M: Na koji način vam je to pomoglo? Pomoću kojih ste znakova vi zaključili da vam je to
pomoglo? Bez sumnje, vrlo je prijatno to osetiti. Da li je zadovoljstvo sve što ste vi iskusili,
dobili, od joge?
P: Radost blagostanja je nagrada od Hatha joge. Ali joga uglavnom donosi više od toga. Ona
odgovara na mnoga pitanja.
M: Šta vi podrazumevate pod jogom?
P: Celokupno učenje Indije - evolucija, reinkarnacija, karma, itd.
M: U redu, vi ste dobili svo znanje koje ste želeli. Ali na koji način ste vi imali koristi od toga?
P: To mi je dalo mir uma.
M: Da li je? Da li je vaš um u miru? Da li je vaše traganje završeno?
P: Ne, nije još.
M: Prirodno. Neće biti kraja tome, jer ne postoji tako nešto kao mir uma. Um znači
uznemirenost; um je sam po sebi nesređenost. Joga nije svojstvo uma, niti je stanje uma.

88
P: Neku količinu mira ja sam dobio od joge.
M: Ispitajte dobro, detaljno, i vi ćete videti da um prepun vrvi od misli. On privremeno može
biti prazan, ali to se dešava za kratko i ponovo se vraća u svoju uobičajenu rastresenost.
Smiren um nije miran, tih um. Vi kažete da hoćete da smirite svoj um. Da li je onaj ko želi da
smiri svoj um, sam smiren?
P: Ne, ja nisam u miru. Tražim pomoć od joge.
M: Da li vidite protivrečnost? Mnogo godina vi tražite vaš mir uma. Vi ga niste mogli naći, jer
on je u suštini, u osnovi. Uznemirujuće ne može biti u miru.
P: Postoji neko poboljšanje.
M: Mir koji vi želite da imate je vrlo lomljiv, nestalan; bilo koja mala stvar može da ga razbije.
Ono što vi nazivate mirom je samo odsustvo uznemirenja. To je teško postići. Pravi mir ne
može da bude uznemiren. Možete li želeti mir uma koji je stalan?
P: Ja težim za tim.
M: Težnja je takođe oblik uznemirenosti.
P: Onda, šta ostaje?
M: Sopstvo nema potrebu da bude stavljeno na odmaranje. Ono je mir sam po sebi, a ne u
miru. Jedino je um uznemiren. Sve što on zna je uznemirenost, sa njenim mnogim oblicima,
načinima i stepenima. Prijatnost se smatra izvanrednom, a bol se opovrgava. Ono što mi
zovemo progresom samo je promena ili prelaz od neprijatnog ka prijatnom. Ali promene sa
njima samima ne mogu nas dovesti do nepromenljivog, jer što god ima početak ima i kraj.
Stvarno, istinito, ne počinje, ono samo otkriva sebe kao bespočetno i beskrajno, sveprisutno,
nepokretno, najbolji pokretač, bezvremeno i nepromenljivo.
P: Dakle, šta treba osoba da radi?
M: Kroz jogu vi ste prikupili znanje i iskustvo. To se ne može poreći. Ali, od koje je to sve
koristi vama? Joga znači sjedinjenje, spajanje. Šta ste vi ponovo sjedinili, spojili?
P: Pokušao sam da ponovo spojim ličnost sa stvarnim Sopstvom.
M: Ličnost (vyakti) je samo proizvod imaginacije, zamišljanja. Sopstvo je žrtva ovog
uobraženja. To je smatrati sebe da smo ono što nismo, a što nas zarobljava, vezuje. Za
personu, ličnost, se ne može reći da postoji sama od sebe; to je sopstvo koje veruje da je
osoba, persona, i svesna je da je to. Iznad sopstva (vyakte) postoji, leži, nemanifestovano,
avyakta, uzročnost uzroka svega. Čak i govoriti o ponovnom spajanju osobe sa Sopstvom nije
ispravno, jer ne postoji osoba, persona, jedino mentalna projekcija koja daje lažnu sliku
stvarnosti po ubeđenju.
Ništa nije bilo podeljeno i nema šta da se sjedinjuje.
P: Joga pomaže u traganju i pronalaženju Sopstva.
M: Vi možete naći ono što ste izgubili, ne možete naći ono što niste izgubili.
P: Da ja nisam nikada ništa izgubio, bio bih sada prosvetljen. Ali, nisam. Ja tragam. Nije li
samo moje traganje dokaz da sam nešto izgubio?
M: To jedino pokazuje da vi verujete da ste nešto izgubili. Ko veruje? U šta se veruje da je
izgubljeno? Da li ste vi izgubili osobu sličnu vama? Šta je Sopstvo za kojim tragate? Šta vi
tačno očekujete da ćete pronaći?
P: Istinsko znanje o sebi.
M: Istinsko znanje o sebi nije znanje. To nije nešto što ćete vi naći traganjem, tražeći svuda.
To se ne može naći u prostoru i vremenu. Znanje je samo memorija, sećanje, način mišljenja,
mentalna navika. Sve je to motivisano zadovoljstvom i bolom. Zato ste vi podstaknuti
zadovoljstvom i bolom i u potrazi ste za znanjem. Biti ono što uistinu jesi, Sopstvo, je sasvim
iznad svih podsticaja. Vi ne možete biti vi, Sopstvo, zbog nekog razloga. Vi ste vi, Sopstvo, a
razlog nije potreban.
P: Radeći jogu ja ću naći mir.

89
M: Može li postojati mir odvojen od vas, Sopstva? Da li govorite iz sopstvenog iskustva, ili
samo iz knjiga? Vaše knjiško znanje je korisno da se sa njim počne, ali uskoro ono mora biti
ostavljeno, napušteno zbog direktnog iskustva, koje je po svojoj samoj prirodi neizrecivo.
Reči mogu da se koriste takođe za destrukciju, razaranje, od reči se stvaraju slike, sa
rečima one se uništavaju. Vi ste sebe doveli u sadašnje stanje kroz verbalno mišljenje, morate iz
toga izaći na isti način.
P: Ja sam dobio izvestan stepen unutarnjeg mira. Da li sam ja to izgubio, uništio?
M: Ono što je zadobijeno može biti ponovo izgubljeno. Jedino kada ostvarite istinski mir, mir
koji nikad niste izgubili, taj mir će ostati sa vama, jer on nikad nije nigde otišao. Umesto da
tražite ono što nemate, pronađite ono što nikad niste izgubili. To što je tu pre početka i posle
kraja svega; ono koje nema rođenja ni smrti. To nepokretno stanje, koje nije pod uticajem,
izveštačeno od rođenja i smrti tela ili uma, to stanje vi morate opaziti.
P: Kakav je smisao takve percepcije?
M: U životu ništa se ne može ostvariti bez prevazilaženja prepreka. Prepreke ka jasnoj
percepciji, opažanju sopstvenog istinskog bića, su želja za zadovoljstvom i strah od bola.
To je zadovoljstveno-bolna motivacija, inicijativa, koja stoji na putu. Istinska sloboda
od svih motivacija, podsticaja, stanje u kome se nijedna želja ne pojavljuje je prirodno stanje.
P: Takvo odustajanje od želja, da li to zahteva vreme?
M: Ako to ostavite vremenu biće potrebno milion godina. Odustajanje od jedne želje za
drugom, dug je proces sa krajem koji se ne sagledava. Ostavite vaše želje i stavove same i
usredsredite svu pažnju na subjekat, Sopstvo, ka onome ko je iznad iskustva, želja i strahova.
Pitajte: ko želi? Dopustite svakoj želji da vas vrati, podseti na vas, vaše Sopstvo.
P: Koren svih želja i strahova je isti - žudnja, traganje za srećom.
M: Sreća o kojoj vi možete misliti i težiti je samo fizičko ili mentalno zadovoljenje. Takvo
čulno ili mentalno zadovoljstvo nije istinito, apsolutna sreća.
P: Čak i čulna i mentalna zadovoljstva i glavni osećaj dobrobiti, blagostanja, koji se pojavljuje
sa fizičkim i mentalnim zdravljem, moraju imati svoje korene u stvarnosti.
M: Oni imaju svoje korene u imaginaciji, zamišljanju. Čoveku kome je dat kamen i koji je
ubeđen, siguran, da je to neprocenjiv dijamant biće jako zadovoljan dok ne shvati svoju
pogrešku; na isti način zadovoljstva gube svoj ukus, čar, i bolovi svoju oštrinu, kad se upozna
Sopstvo. Oboje se vide onakvim kakvi su - prinuđeni odgovori, odzivi, samo reakcije, impulsi,
bolne privlačnosti i odbijanja. Obično bol i zadovoljstvo se doživljavaju kad se očekuju. To je
sve stvar stečenih navika i ubeđenja.
P: Dobro, zadovoljstvo može biti imaginarno, zamišljeno. Ali bol je stvaran.
M: Bol i zadovoljstvo idu uvek zajedno. Sloboda od jednog znači slobodu i od drugog, od
oboje. Ako vi ne brinete o zadovoljstvu, vi nećete biti uplašeni ni od bola.
Ali postoji sreća koja nije ni jedno ni drugo, koja je potpuno iznad. Sreća koju vi
poznajete je opisiva i merljiva. Ona je objektivna, telesno-umna - tako se kaže. Ali objektivno
ne može biti vaše sopstveno. Bila bi velika greška identifikovati sebe sa nečim spoljašnjim. Ovo
talasanje nivoa ne vodi nigde, ničemu. Realnost, istinitost je iznad subjektivnog i objektivnog,
iznad svih nivoa, iznad svakog odredišta, razlikovanja. Najodređenije se može reći da
spoljašnje nije izvor, temelj ili koren zadovoljstva, istinske sreće. Jer spoljašnje dolazi iz
neznanja o stvarnosti, istinitosti, koja je neuništiva, iznad postojanja i nepostojanja.
P: Imao sam mnogo učitelja i sledio njihove doktrine, ipak, nijedan mi nije dao ono što sam
želeo.
M: Želja da pronađete Sopstvo biće sigurno ispunjena ako ne budete želeli ništa drugo. Ali
morate biti iskreni sa samim sobom da zaista ne želite ništa drugo. U međuvremenu vi želite
mnogo drugih stvari i angažovani ste u njihovom ispunjavanju, traženju; vaš glavni cilj, svrha,
može da kasni dok ne stasate mudriji i ne prekinete da budete podeljeni između
kontradiktornih, suprotnih težnji. Idite unutra, bez skretanja, bez bilo kakvog gledanja spolja.
90
P: Ali moje želje i strahovi su još tu.
M: Gde su oni nego u vašoj memoriji, sećanju? Shvatite da je njihov koren u očekivanju
rođenom iz sećanja i oni će prestati da vas opsedaju.
P: Ja sam razumeo vrlo dobro da je društvena služba jedan beskonačan zadatak, jer poboljšanje
i raspad, propadanje, napredak i nazadovanje, idu ruku pod ruku. Mi to možemo videti na svim
stranama i na svim nivoima. Šta mi preostaje?
M: Ma koji rad, posao da ste poduzeli, završite ga. Ne preduzimajte nove zadatke, jedino, ako
to nije izazvano konkretnom situacijom patnje ili oslobađanja od patnje.
Prvo pronađite sebe, i slediće vas beskrajno blaženstvo, blagoslovi.
Ništa ne koristi svetu tako kao odustajanje od profita, dobiti.
Čovek koji više ne misli o pojmovima gubitka i dobitka je stvarno nenasilan čovek, jer
je on iznad svakog konflikta, sukoba.
P: Da, ja sam uvek bio privučen idejom ahimse, nenasilja.
M: Izvorno, ahimsa znači kad se kaže: ’ne povredi’. Nije da prvo dolazi da se radi dobro,
pošteno, nego prekidanje povređivanja; ne dodavanje na patnju. Ugađanje drugima nije
ahimsa.
P: Ja nisam govorio o ugađanju, već sam potpuno za pomaganje drugima.
M: Jedina pomoć vredna davanja je oslobađanje od potrebe za davanjem pomoći. Ponovljena
pomoć nije pomoć uopšte. Nemojte govoriti o pomoći drugom sve dok ga ne možete staviti
iznad svake potrebe za pomoći.
Možete pomoći drugom poukom i primerom i, iznad svega, svojim postojanjem, bićem.
Ne možete dati ono što nemate i nemate ono što niste. Možete dati samo ono što jeste - a od
toga možete dati neograničeno.
P: Ali, da li je istina da je svo postojanje bolno?
M: Šta bi drugo bio uzrok ovog univerzalnog traganja za zadovoljstvom? Da li sretan čovek
traži sreću? Kako su ljudi uznemireni, nespokojni, kako neprestano u pokretu, haosu! To je
zato što su oni u bolu i traže olakšanje u zadovoljstvu. Sva sreća koju oni mogu da zamisle je u
obezbeđenju ponovljenog zadovoljstva.
P: Ako sam ja ono što sam, osoba - što smatram da jesam, i da ne mogu biti srećan, onda, šta
treba da radim?
M: Vi možete jedino prestati da budete ono što vam izgleda da ste sad. Nema ničega okrutnog
u onome što ja kažem. Probuditi čoveka iz noćne more, košmara, je milost, blagoslov. Vi ste
došli ovde jer ste u bolu, i sve što ja kažem je: probudite se, upoznajte sebe, budite ono što
jeste!
P: Kraj bola ne leži u sreći!?!
M: Kada spoznate da ste iznad oba: i bola i zadovoljstva, daleko i nesavladivi, onda prestaje
gonjenje, jurenje sreće i rezultirajućeg bola takođe. Jer bol navodi na zadovoljstvo, traga za
zadovoljstvom, a zadovoljstvo završava u bolu sigurno, neizbežno.
P: U konačnom, krajnjem stanju, ne može biti nikakve sreće.
M: Niti bola. Samo sloboda. Sreća zavisi od nečega, ovoga ili onoga, bilo čega, i može biti
izgubljena; sloboda od svega ne zavisi od ničega i ne može biti izgubljena. Sloboda od bola,
patnje, nema uzrok i prema tome, ne može biti uništena. Ostvarite tu slobodu.
P: Nisam li ja rođen da patim kao rezultat moje prošlosti? Da li je sloboda uopšte moguća? Da
li sam ja rođen po svojoj sopstvenoj volji? Nisam li ja samo kreatura, stvor?
M: Šta je rođenje i smrt nego početak i kraj toka događaja i umne svesnosti? Zbog ideje o
odvojenosti i ograničenosti zbivanja su bolna. Trenutno olakšanje od bola mi nazivamo
zadovoljstvom - i gradimo kule u vazduhu, zamkove u oblacima, nadajući se beskrajnom
zadovoljstvu, uživanju, koje mi nazivamo srećom.
Sve je to nesporazum, nerazumevanje i zloupotreba. Probudite se, idite iznad, živite
istinski.
91
P: Moje je znanje ograničeno, a moja snaga, neznatna.
M: Budući da je izvor za oboje, Sopstvo je iznad oba: i znanja i snage. Opažanje je u umu.
Priroda Sopstva je čista svesnost, čisto svedočenje, neuslovljeno, nedotaknuto prisustvom ili
odsustvom znanja ili naklonosti, simpatije.
Ostvarite vaše biće, Sopstvo, izvan ovog tela od rođenja do smrti i svi vaši problemi će
biti rešeni. Poteškoće postoje zato što vi verujete da ste rođeni i da ćete umreti.
Ne obmanjujte sebe i budite slobodni. Vi niste osoba, persona.

35. NAJVEĆI GURU JE VAŠE UNUTARNJE SOPSTVO

Pitalac: Sa svih strana sam čuo da je sloboda od želja i naklonosti, navika, prvi uslov
samoostvarenja. Ali sam video da je uslov nemoguće ispuniti. Neznanje o sebi stvara želje, a
želje ovekovečuju neznanje. Istinski začarani krug.
Maharadž: Ne postoje uslovi koji treba da se ispune. Nema ništa što treba da bude urađeno,
ničega što treba napustiti. Samo gledajte i sećajte se, pamtite: što god vi opažate niste vi, niti je
vaše. To je tamo u polju svesnosti, ali vi niste polje i njegov sadržaj, čak ni saznavalac polja.
Vaša je ideja da vi treba nešto da radite i ona vas vezuje za rezultate vaših napora -
motiva, želja, neuspeha, ostvarenja, osećanja neispunjenja, frustracije - sve vas ovo zadržava,
ne daje vam napred. Jednostavno, gledajte na sve što se događa, i znajte da ste vi iznad.
P: Da li to znači da treba da odustanem od obavljanja bilo čega?
M: Ne možete! Što se dešava, mora se desiti. Ako prestanete iznenadno, vi ćete se slomiti.
P: Da li je to stvar kad saznajno i saznavalac postaju jedno?!?
M: Ove su ideje u umu i reči koje ih izražavaju. Nema Sopstva u njima. Sopstvo nije ni
između, niti iznad. Tražiti ga na mentalnom nivou je besmisleno, uzaludno. Prestanite tragati, i
gledajte - to je ovde i sad - to je to: "JA JESAM", vi znate vrlo dobro. Sve što vam je potrebno
da radite je da prestanete govoriti sebi da ste vi unutar polja svesnosti.
Ako niste već razmotrili ovu materiju, slušajući mene jednom neće vam pomoći.
Zaboravite svoja prošla iskustva, ostvarenja i dostignuća, ostanite nagi, izložite se
vetrovima i kišama života i imaćete šansu, priliku.
P: Ima li predanost (bhakti) neko mesto u vašem učenju?
M: Kada niste dobro, vi odete kod lekara, koji će vam reći šta nije u redu i šta je lek. Ako
imate poverenja u njega, to čini stvari jednostavnijim; vi uzimate lek, sledite uputstva u vezi
ishrane i načina života, i bude vam dobro. Ako mu ne verujete, vi možete još imati šansu,
možete studirati medicinu i sami! U svim slučajevima pokreće vas vaša želja za oporavkom, a
ne lekar.
Bez vere nema mira. Nekome uvek verujete - to može biti vaša majka ili vaša žena.
Od svih ljudi poznavalac sebe, Sopstva, slobodan čovek, najviše je dostojan poverenja.
Ali samo verovati nije dovoljno.
Možete takođe želeti slobodu. Bez želje za slobodom, od kakve je koristi poverenje da
možete ostvariti slobodu? Želja za slobodom i poverenje moraju ići zajedno. Što jače vi želite,
to će brže, lakše, doći pomoć. I najveći Guru je nemoćan sve dotle dok učenik nije željan da
uči. Ozbiljnost i iskrenost, žudnja, su najvažniji.
Poverenje će doći sa iskustvom. Budite posvećeni vašem cilju, a predanost njemu - cilju
- koji vas može voditi, će uslediti. Ako su vaša želja za slobodom i poverenje jaki, oni će
delovati i odvešće vas do vašeg cilja, jer vi nećete odgađati u oklevanju, nesigurnosti i
kompromisima, ustupcima.
Najveći Guru je vaše unutarnje Sopstvo. Istina je svevišnji učitelj. Ona vas samo može
odvesti do vašeg cilja, i ona će vas samo sresti na kraju vašeg puta. Budite sa poverenjem u
92
Sopstvo i neće vam trebati drugi Guru. Ali, opet, vi morate imati jaku želju za slobodom. Ne
radite ništa što će stvarati prepreke i oklevanje. Ne gubite, ne rasipajte energiju i vreme na
opravdavanje.
Učite na svojim greškama i ne ponavljajte ih.
P: Ako ne zamerate, mogu li vas pitati lično pitanje?
M: Da, samo napred.
P: Vidim da vi sedite na koži od antilope. Kako se to poklapa sa nenasiljem?
M: Ceo moj radni vek bio sam prodavac cigareta, pomažući ljudima da naruše svoje zdravlje.
A ispred mojih vrata opština je sagradila javni WC narušavajući moje zdravlje. U ovom
nasilnom svetu, kako neko može da se sačuva, skloni od nasilja bilo koje vrste!?
P: Svakako da bi trebalo izbegavati svako nasilje koje se može izbeći. A ipak u Indiji svaki
sveti čovek ima za sebe tigrovu, lavlju, leopardovu ili antilopinu kožu, da sedi na njoj.
M: Možda zato što je plastika bila nedostupna, nije postojala u drevnim vremenima, a koža je
bila najbolja da spreči vlažnost pri sedenju. Reumatizam nije poželjan čak ni za svece. Tako je
tradicija postala da je za dugu meditaciju potrebna koža. Upravo kao i opna na dobošu u crkvi,
tako je koža antilope joginu. Mi teško to primećujemo.
P: Ali životinja mora biti ubijena.
M: Nisam nikad čuo da je neki jogi ubio nekog tigra da bi posedovao kožu. Ubice ne postaju
jogini, i jogini ne postaju ubice.
P: Ne biste li vi trebali da izrazite svoje neslaganje sa ubijanjem životinja, odnosno, da li biste
trebali da odbijete sedenje na koži?
M: Zašto bih samo ja osuđivao kožu, koja je ideal celog sveta?
P: Šta je loše sa univerzumom?
M: Zaboravljanje svog Sopstva je najveća rana, povreda - greh. Sve nesreće i propasti
proizilaze iz toga. Vodite brigu o najvažnijem, manje će se pobrinuti samo od sebe. Ne
uređujete mračnu sobu; prvo otvarate prozore. Puštajući svetlost unutra sve se lakše odvija.
Dakle, sačekajmo sa poboljšanjem, obraćanjem drugih dok mi ne vidimo sami sebe onakvim
kakvi smo - i ostvarimo promenu. Nema potrebe da se vrtimo u krugu i beskonačno
postavljamo pitanja; pronađite, otkrite sebe i sve će doći na pravo mesto.
P: Žudnja za vraćanjem izvoru je vrlo retka. Da li je to sasvim prirodno?
M: Otvorenost ka spolja je prirodna u početku, okrenutost ka unutra - je na kraju. Ali u
stvarnosti, oba su jedno, upravo kao disanje, udah i izdah, koji su jedno.
P: Na isti način nisu li telo i stanovnik u njemu9 jedno?
M: Događaji u vremenu i prostoru - rođenje i smrt, uzrok i posledica - oni mogu biti smatrani
kao jedno; ali telo i otelovljenje, i Sopstvo, nisu istog reda, kvaliteta, realnosti, istine. Telo
postoji u vremenu i prostoru, prolazno je i ograničeno, dok je stanovnik bezvremen i
neograničen, večan i sveprožimajući, sveprisutan. Izjednačiti to dvoje, ogromna je greška i
uzrok beskrajne patnje. Vi možete govoriti o umu i telu kao jednom, ali telo-um nije temeljna,
osnovna, realnost, istina.
P: Ma šta on mogao biti, stanovnik u telu kontroliše telo i prema tome, odgovoran je za njega.
M: Postoji univerzalna sila koja kontroliše i koja je odgovorna.
P: I tako mogu da radim šta hoću i bacim krivicu na neku univerzalnu silu? Kako lako!
M: Da, vrlo lako. Samo upoznajte, realizujte Jednog Pokretača iza svega, koji sve pokreće i
ostavite sve njemu. Ako ne oklevate, ako se ne kolebate, ili ne varate, to je najkraći put ka
istini, realnosti. Budite bez želja i straha, prepustivši svu kontrolu i svu odgovornost.
P: Kakvo ludilo, haos!

9
Stanovnik u telu je, prema Vedama i Upanišadama, Puruša, Duh, sinonim za Sopstvo.
93
M: Da, božansko ludilo. Šta ima loše u napuštanju iluzije o ličnoj kontroli ili ličnoj
odgovornosti? Oboje su jedino u umu. Naravno, sve dok zamišljate da ste kontrolor, vi ćete
sebe zamišljati kao odgovornog. Jedno sadrži u sebi i drugo.
P: Kako može biti univerzalno odgovorno za pojedinačno, posebno?
M: Sav život na zemlji zavisi od Sunca. Ipak vi ne možete kriviti Sunce za sve što se desi,
mada je to glavni uzrok. Svetlost prouzrokuje boju cveta, ali ona nije odgovorna ni za
kontrolu, niti je odgovorna direktno za to. Ona to omogućava, to je sve.
P: Ono što ja ne volim u svemu ovome je skrivanje iza neke univerzalne sile.
M: Ne možete se prepirati sa činjenicama.
P: Sa čijim činjenicama? Vašim ili mojim?
M: Vašim. Vi ne možete poricati moje činjenice, jer ih ne znate. Kad biste mogli da ih znate, vi
ih ne biste poricali. Ovde leži nevolja. Vi smatrate svoja zamišljanja za činjenice, a moje
činjenice za zamišljanja, imaginaciju. Ja znam sigurno da je sve jedno. Razlike ne razdvajaju. Ili
ste odgovorni za sve, ili niste ni za šta. Zamišljati da vi kontrolišete i odgovarate samo za jedno
telo, jeste samo nenormalnost, nesavršenost tog tela-uma.
P: Ipak, vi ste ograničeni vašim telom.
M: Jedino u stvarima, funkcijama, koje se odnose na telo. O tome ja ne vodim brigu. To je kao
trajanje godišnjih doba. Ona dođu, prođu - i vrlo slabo utiču na mene. Na isti način tela-umovi
dođu i prođu - život je večno u potrazi za novim izražavanjima, manifestovanjima.
P: Sve dotle dok vi ne stavite sav teret đavola na Boga, ja sam zadovoljan. Možda postoji Bog
za sve druge koje znam, ali za mene on je koncept, ideja, projektovan, stvoren, ljudskim
umom. On može biti realan, istinit, za vas, ali za mene društvo, svet, je mnogo realnije nego
Bog, jer sam ja oboje: njegova kreatura, stvor, i njegov zatvorenik.
Vaše vrednosti su mudrost i samilost; društvo ceni dovitljivu sebičnost. Ja živim u svetu
sasvim različitom od vašeg.
M: Niko se ne žali, ne prisiljava.
P: Niko ne prisiljava vas, međutim ja sam pod pritiskom. Moj svet je đavolski svet, pun suza,
teškog rada i bola. Objasniti ga bez spekulisanja, nametanjem teorija evolucije i karme,
sudbine, samo je dodavanje povrede na ranu. Bog đavolskog sveta je okrutan, svirep Bog.
M: Vi ste Bog vašeg sopstvenog sveta, i vi ste oboje glupi i okrutni. Neka Bog bude koncept,
ideja, vaša sopstvena kreacija. Pronađite ko ste vi, kako ste došli na svet, u život, težnju za
istinom, dobrotu i lepotu u svetu punom zla. Od koje je koristi vaše prepiranje, dokazivanje za
i protiv Boga, kada vi uopšte ne znate ko je Bog, i uopšte, o čemu vi govorite.
Bog rođen iz straha i nade, uobličen, projektovan željom i imaginacijom, zamišljanjem,
ne može biti Moć, Snaga, koja je Um i Srce univerzuma.
P: Ja se slažem da su svet u kome živim i Bog u koga verujem, i jedno i drugo, kreature,
pojmovi, imaginacije. Ali, na koji su način oni stvoreni pomoću želje? Zašto ja zamišljam svet
tako bolnim, a Boga tako nezainteresovanim? Šta nije u redu sa mnom da ja treba da mučim
sebe tako surovo? Prosvetljeni čovek dolazi i kaže mi: ’To je samo san, završite ga’, ali nije li i
on samo deo sna?
Vidim sebe u zamci i ne vidim izlaz. Vi kažete da ste slobodni. Od čega ste slobodni?
Za ime Boga, ne zatrpavajte me rečima, prosvetlite me, pomozite mi da se probudim, pošto ste
vi onaj koji vidi da se prevrćem u mom snu.
M: Kada kažem da sam slobodan, ja samo potvrđujem stanje. Ako ste vi odrastao čovek, vi ste
slobodni od detinjstva. Ja sam slobodan od svih opisa i identifikacija. Štogod vi možete videti,
čuti, i o nečemu razmišljati, ja to nisam. Ja sam slobodan od utisaka, opažanja ili koncepata.
P: Vi još imate telo i zavisite od njega.
M: Ponovo mislite da je vaša tačka gledanja jedino ispravna. Ponavljam: Ja nisam bio, nisam i
neću biti telo. Za mene, ovo je činjenica. Ja sam takođe bio u iluziji da sam bio rođen, ali je moj
Guru učinio da vidim da su rođenje i smrt samo ideje - rođenje je samo ideja: ’Ja imam telo’. A
94
smrt: ’Ja sam izgubio moje telo’. Sada, kada znam da nisam telo, telo može biti tu, ili ne mora -
kakvu to razliku čini? Telo-um je kao soba. Ona je tu, ali ja nemam potrebu da budem u njoj
sve vreme.
P: Ipak, postoji telo i vi vodite brigu o njemu?
M: Sila koja ga je stvorila brine o njemu.
P: Mi skačemo sa nivoa na nivo sve vreme.
M: Postoje dva nivoa koja posmatramo - fizički od činjenica, i mentalni od ideja. Ja sam iznad
oba. Ni vaše činjenice ni vaše ideje, nisu moje. Ono što ja vidim je iznad. Pređite na moju
stranu i gledajte sa mnom.
P: Ono što ja želim da kažem je vrlo jednostavno. Sve dotle dok verujem: ’Ja sam telo’, ja ne
mogu reći: ’Bog će paziti na moje telo’. Neće, on će ga pustiti da gladuje, da boluje i umre.
M: Šta vi drugo očekujete od samog tela? Zašto ste tako uzbuđeni zbog toga? Zato što mislite
da ste telo, vi ga želite neuništivog. Vi možete produžiti njegovo trajanje sa odgovarajućim
vežbama, ali zbog kojeg konačnog dobra?
P: Bolje je živeti dugo i zdravo. To nam daje šansu da izbegnemo pogreške detinjstva i
mladosti, frustracije, neispunjenja zrelosti, bedu i imbecilnost, slaboumnost starosti.
M: Na svaki način živite dugo. Ali vi niste gospodar. Možete li vi odrediti dane vašeg rođenja i
smrti? Mi ne govorimo istim jezikom. Vaš je prividan, iluzoran, govor, zasnovan na
pretpostavkama, nepouzdanostima i nagađanjima. Vi govorite sa sigurnošću i uvereno o
stvarima u koje niste sigurni.
P: Dakle, ja sam ovde.
M: Vi niste ipak ovde. Ja sam ovde. Uđite! Ali vi nećete. Vi hoćete da ja živim vaš život,
osećam na vaš način, koristim vaš jezik, govor. Ja ne mogu, i to vam neće pomoći. Vi morate
doći do mene. Reči su od uma, a um je nejasan, pomračen i iskrivljen, neistinit. Prema tome
apsolutna je potreba otići iznad reči i preći na moju stranu.
P: Vodite me tamo, iznad.
M: Ja to radim, ali se vi opirete. Vi dajete realnost konceptima, idejama, dok su ideje, koncepti
iskrivljena realnost. Napustite svo zamišljanje, pojavnost i budite, zaustavite se tihi i pažljivi.
Budite ozbiljni u vezi toga i sve će biti dobro sa vama.

95
 36. UBIJANJE POVREĐUJE UBICU - NE UBIJENOG

Pitalac: Pre hiljadu godina čovek je živeo i umro. njegov identitet, antahkarana, se ponovo
pojavio u novom telu. Zašto se on ne seća svog prethodnog života? I ako se seća, može li
sećanje biti doneseno u svesnost?
Maharadž: Kako vi znate da se ista osoba pojavila u novom telu? Novo telo može da znači i
potpuno novu osobu u isto vreme.
P: Zamislite zdelu ghija, indijskog butera. Kada se zdela razbije, buter ostaje i može biti
prenesen u drugu zdelu. Stara zdela ima svoj sopstveni miris, nova - svoj sopstveni. Buter će
nositi miris od zdele do zdele. Lični identitet je prenosan od tela u telo.
M: To je u redu. Kad postoji telo, njegove posebnosti, specifičnosti, utiču na osobu, personu.
Bez tela mi imamo čist identitet u smislu : "JA JESAM". Ali kad se vi rodite u novom telu, gde
je svet prethodno doživljen?
P: Svako telo doživljava svoj sopstveni svet.
M: U sadašnjem telu postoji staro telo - da li je ovo samo ideja, ili je to sećanje?
P: Ideja, naravno. Kako se može seliti mozak onoga što nije iskusio, doživeo?
M: Vi ste odgovorili na svoje sopstveno pitanje. Zašto se igrate sa idejama? Budite zadovoljni
sa onim u šta ste sigurni. A jedina stvar u koju vi možete biti sigurni je "JA JESAM". Ostanite
s tim, i odbacite sve drugo. To je joga.
P: Ja to mogu odbaciti samo verbalno. U najboljem slučaju ja se samo sećam da ponavljam
formalnu rečenicu: ’Ovo nisam ja, ovo nije moje, ja sam iznad svega ovoga’.
M: Sasvim dovoljno. Prvo verbalno, zatim mentalno, i emocionalno, potom u akciji,
delovanju. Posvetite pažnju realnosti unutar vas i to će doneti svetlost. To je kao bućkanje
mleka za buter. Činite to ispravno i marljivo i rezultat će sigurno doći.
P: Kako može apsolutno biti rezultat procesa, postupka?
M: Vi ste u pravu, relativno ne može evoluirati u apsolutno, ali relativno može blokirati,
zaustaviti apsolutno, upravo kao što ne bućkanje mleka može da spreči da se odvoji buter.
Realno je ono koje stvara težnju; unutarnje podstiče spoljašnje, a spoljašnje odgovara,
odaziva se, u učešću, korisnosti i naporu, pokušaju.
Ali u konačnom, apsolutnom, ne postoji unutarnje, niti spoljašnje, svetlost svesnosti je
oboje, i stvoritelj i stvoreno, iskušenik i iskustvo, telo i otelovljeno.
Vodite brigu o sili koja projektuje sve ovo i vaši problemi će biti rešeni, biće im kraj.
P: Šta je sila koja projektuje?
M: To je imaginacija, zamišljanje, potpomognuta željom.
P: Ja sam sve ovo, ali nema sile nad tim.
M: Ovo je jedna vaša zabluda, rođena iz žudnje za rezultatima.
P: Šta nije u redu sa namernim, svrsishodnim delovanjem?
M: To ne važi, ne funkcioniše. U ovim stvarima, pojavama, nije pitanje svrhe, niti akcije. Sve
što je potrebno jeste da slušate, sećate se, pamtite, razmislite. To je kao uzimanje hrane. Sve
što vi možete da učinite jeste da pregrizete, sažvaćete i progutate. Sve drugo je podsvesno i
automatski. Slušajte, sećajte se, pamtite i razmislite - um je i jedno i drugo, oboje, i glumac i
pozornica. Sve je od uma, a vi niste um. Um stvara svet i sve predivne, čudesne njegove
raznolikosti.
Upravo kao što u dobroj drami ima svih vrsta karaktera i situacija, tako i vi trebate od
svega po malo da bi stvorili svet.
P: Niko ne pati u drami.
M: Ne poistovećujte sebe sa svetom i nećete patiti.
P: Drugi hoće.

96
M: Onda stvorite svoj svet savršenim, na sve moguće načine. Ako verujete u Boga, radite sa
njim. A ako ne, postanite Jedno. Ili gledajte na svet kao na igru, ili posao u njemu, sa svom
svojom snagom. Ili oboje.
P: Šta je sa identifikacijom umirućeg čoveka. Šta se tu dešava kad je on mrtav? Da li se vi
slažete da on nastavlja u drugom telu?
M: Nastavlja se, a ipak i ne. Sve zavisi kako vi gledate na to. Šta je identitet ličnosti na kraju
krajeva? Nastavak u sećanju? Možete li vi govoriti o identitetu bez sećanja?
P: Da, mogu. Dete može da ne zna svoje roditelje, ipak nasledne karakteristike će biti tu.
M: Ko ih identifikuje? Neko sa memorijom da ih registruje i uporedi. Zar ne vidite da je
memorija osnova vašeg mentalnog života? A identitet, ličnost, je samo obrazac događanja u
vremenu i prostoru. Promenite obrazac ponašanja, stil života, i vi ste promenili čoveka.
P: Stil ponašanja je značajan i važan. On ima svoju sopstvenu vrednost. Govoreći da je
izatkana šara samo obojeni konac, vi gubite ono najvažnije - lepotu toga. Ili opisujući knjigu
kao papir sa mrljama mastila i bojama vi propuštate njen smisao. Identitet je vredan, jer je on
osnova individualiteta, posebnosti koji nas čini jedinstvenim i nezamenjivim. "JA JESAM" je
intuicija, direktno znanje jedinstvenosti.
M: Da i ne. Identitet, individualnost, jedinstvenost - su najvrednije stvari, vidovi uma, ali samo
od uma. ’Ja sam sve što jeste’ takođe je jedno iskustvo, jednako vredno. Posebno i univerzalno
su nerazdvojni, oni su dva aspekta Bezimenog, opšteg. Kako gledamo spolja i iznutra?
Naravno, reči samo spominju, ali ne prenose. Pokušajte da odete iznad reči.
P: Šta umire sa smrću?
M: Ideja ’Ja sam telo' umire, svedok ne.
P: Đaini veruju u mnoštvo svedoka, večno odvojenih.
M: To je njihova tradicija zasnovana na iskustvu nekih velikih ljudi. Jedan svedok odražava
sebe u bezbrojnim telima kao "JA JESAM". Sve dotle dok tela, ma kako savršena, traju, "JA
JESAM" se pojavljuje kao mnoštvo. Iznad tela postoji samo Jedno.
P: A Bog?
M: Spasitelj je osoba (ličnost) čije je telo svet. Bezimeno je iznad svih Bogova.
P: Šri Ramana Maharši je umro. Kakvu razliku to čini njemu?
M: Nikakvu. Ono je što je i bio - Apsolutna Istina, Realnost.
P: Ali za običnog čoveka smrt je različita.
M: Ono što on misli o sebi da je pre smrti, on nastavlja da bude i posle smrti. Njegova
sopstvena predstava o sebi preživljava.
P: Prošlog dana ovde je bio razgovor o korišćenju životinjske kože pri meditaciji, itd. od
strane mudraca. Ja nisam bio ubedljiv. Lako je opravdati sve u vezi sa tradicijom i običajem.
Običaji mogu biti okrutni, a tradicija korumpirana. One objašnjavaju ali ne opravdavaju.
M: Nikad nisam nameravao da kažem da bezakonje prati samoostvarenje. Oslobođen čovek je
ekstremno onaj ko se pridržava zakona. Ali njegovi zakoni su zakoni od njegovog istinskog
Sopstva, ne od njegovog društva. Ove on posmatra, ili krši, saglasno okolnostima i potrebama.
Ali on neće biti nikad izmišljen, nestvaran i nasilan.
P: Ono što ja ne mogu da prihvatim je opravdavanja sa običajem i navikom.
M: Razlike leže u našim različitim tačkama gledanja. Vi govorite iz tela-uma. Moj govor je od
svedoka. Razlika je temeljna.
P: Ipak, surovost je surovost.
M: Niko vas ne prisiljava da budete okrutni.
P: Zloupotrebiti druge ljude je okrutno i kada je ovlašćeno.
M: Ako pažljivo zagledate u proces života, vi ćete naći surovost svuda, jer život hrani život.
Ovo je činjenica, ali to ne čini da se vi osećate krivim pošto ste živi!

97
 Vi počinjete život surovosti stvarajući svojoj majci mnoge teškoće. Do poslednjeg dana
vašeg života vi ćete se takmičiti za hranu, odeću, prevoz, održavanje tela, boriti se za njegove
potrebe, želeti da budete sigurni u svetu nesigurnosti i smrti.
Iz životinjske tačke posmatranja biti ubijen nije gore od umiranja; sigurno bolje od
bolesti i senilnog, starosnog propadanja.
Okrutnost leži u motivu, ne u činjenici. Ubijanje povređuje ubicu, ne ubijenog.
P: Slažem se, onda se ne smeju prihvatiti usluge lovaca i mesara.
M: Ko želi da vi prihvatite?
P: Vi prihvatate.
M: To je kako vi vidite mene. Kako brzo vi optužujete, osuđujete, izričete presudu i izvršavate
kaznu. Zašto počinjete sa mnom, a ne sa samim sobom?
P: Čovek kao vi treba da bude primer.
M: Da li ste vi spremni da sledite moj primer? Ja sam mrtav za svet, ja ne želim ništa, čak ni da
živim. Budite kao ja, radite ono što ja radim. Vi me optužujete za moju odeću i hranu; dok ja
jedino gledam na vaše motive; ako vi verujete da ste telo i um i delujete po tome, vi ste krivac,
grešnik, najveće okrutnosti - okrutnosti prema vašem sopstvenom, istinskom biću. U poređenju
s tim sve ostale okrutnosti se ne računaju.
P: Vi se zaklanjate u tvrđenju da vi niste telo. Ali vi kontrolišete telo i odgovorni ste za sve što
ono čini. Dati telu potpunu autonomiju bilo bi imbecilno, maloumno, ludo.
M: Smirite se. Ja sam takođe protiv svakog ubijanja životinja zbog mesa i krzna, ali ja odbijam
da tome dam prvo mesto. Vegetarijanstvo je dostojan razlog, ali ne najbitniji; svi razlozi služe
najbolje onome čoveku koji se vratio svome izvoru.
P: Kada sam bio u Šri Ramanašramu, osećao sam Bhagavana svuda u njemu, sveprisutnog,
sveprimetnog, sveopažajućeg.
M: Imali ste potrebnu veru. Oni koji imaju istinsku veru u njega, videće ga svuda i u svako
vreme. Sve se dešava u saglasnosti s vašom verom, a vaša vera je konstruktor vaše želje.
P: Vera koju vi imate u sebi, nije li ona takođe stvaralac želje?
M: Kada kažem: "JA JESAM", ja ne mislim o odvojenom entitetu, biću, sa telom kao svojim
nukleusom, jezgrom. Ja mislim na ukupnost postojanja, okean svesnosti, celokupan univerzum
svega što on jeste i zna. Ja nemam ništa da poželim, jer sam potpun zauvek.
P: Možete li dotaći, posmatrati unutarnji život drugih ljudi?
M: Ja sam ljudi!
P: Ne mislim o identitetu suštine, niti o sličnosti oblika. Ja mislim o stvarnom ulasku u umove i
srca drugih i učestvovanje u njihovim ličnim iskustvima. Možete li vi patiti i radovati se sa
mnom, ili vi samo zaključujete ono što ja osećam iz posmatranja i analogije.
M: Sva bića su u meni. Ali spuštanje, ulazak u mozak i sadržaj mozga drugog, zahteva
specijalan trening. Nema ničega što se ne bi moglo dosegnuti treningom.
P: Ja nisam vaša projekcija, izraz, niti ste vi moja. Ja sam u svom sopstvenom stanju, ne samo
kao vaša kreacija. Ova gruba, sirova filozofija imaginacije i projektovanja, građenja, ne odnosi
se na mene. Vi ste me lišili sve realnosti. Ko je slika čega? Vi ste moja slika ili sam ja vaša? Ili
sam ja slika u mojoj sopstvenoj slici! Ne, nešto je pogrešno negde.
M: Reči izdaju, odaju svoju prazninu. Istinito, realno ne može biti opisano, to mora biti
doživljeno, iskušano. Ja ne mogu naći bolje reči od onih koje znam. Ono što ja kažem može
izgledati smešno. Ali ono što reči pokušavaju da prenesu je najviša istina. Sve je jedno, mi
mnogo cepidlačimo. I sve je urađeno da zadovolji jedan izvor i cilj svake želje, koji mi svi
znamo kao "JA JESAM".
P: Bol je taj koji je izvor želje. Osnovni cilj želja je pobeći od bola.
M: Šta je u osnovi bola? Neznanje o sebi. Šta je koren želje? Žudnja da pronađemo sebe. Sva
kreacija teško radi za sebe samu i neće stati sve dok se ne vrati tome, svome izvoru.
P: Kad će se ona vratiti?
98
M: Ona se može vratiti kad god vi to zaželite.
P: A svet?
M: Možete ga uzeti sa sobom.
P: Moram li ja čekati sa pomaganjem svetu dok ne ostvarim savršenstvo?
M: Na svaki način pomozite svetu. Nećete pomoći mnogo, ali će napor učiniti da napredujete,
rastete. Nema ništa lošeg u pokušavanju da se pomogne svetu.
P: Sigurno da je bilo ljudi, običnih ljudi, koji su pomogli mnogo.
M: Kada dođe vreme da svetu treba pomoć, neki ljudi dobijaju volju, mudrost i moć da učine
velike promene.

37. IZNAD BOLA I ZADOVOLJSTVA JE BLAŽENSTVO

Maharadž: Morate ostvariti pre svega da ste vi otisak, dokaz, svega, uključujući i vas same.
Niko ne može dokazati vaše postojanje, jer njegovo postojanje mora biti potvrđeno prvo od
vas. Vaše postojanje i poznavanje vas samih niko ne poznaje i ne poseduje. Zapamtite, vi ste
potpuno svoj sopstveni. Vi niste došli odnekud, vi ne idete nigde. Vi ste bezvremeno biće,
postojanje i svesnost.
Pitalac: Postoji osnovna razlika između nas. Vi znate istinu, realnost, dok ja znam samo
delovanje, funkciju, moga uma. Prema tome, ono što vi kažete je jedno, a ono što ja čujem je
drugo. Ono što vi kažete je istina, a ono što ja razumem je lažno, mada su reči iste. Postoji
velika praznina, jaz, između nas. Kako prebroditi ovaj jaz?
M: Odbacite ideju da ste ono što mislite o sebi da jeste, i neće biti jaza. Zamišljanjem sebe kao
odvojenog vi ste stavili prazninu. Ne morate da je prebrodite, samo je nemojte stvarati. Sve ste
vi i vaše je sve. Ne postoji niko drugi. To je činjenica.
P: Kako čudno! Sasvim iste reči koje su vama istina, za mene su laž. "Ne postoji niko drugi".
Kako očevidna neistina!
M: Pustite ih da budu istinite ili neistinite. Reči nisu važne. Ono što je važno je ideja koju vi
imate o sebi, jer vas to blokira. Ostavite je.
P: Od ranog detinjstva podučavan sam da mislim da sam ograničen na svoj oblik i ime. Sámo
stanovište u suprotno, neće izbrisati mentalni trag. Potrebno je ispravno ispiranje mozga - ako
uopšte to može da se uradi.
M: Vi nazivate to ispiranje mozga, ja to nazivam Joga - podići nivo svim mentalnim tragovima,
oplemeniti ih. Ne smete biti prinuđeni da mislite iste misli neprestano. Idite dalje, napredujte!
P: Lakše je reći nego uraditi.
M: Ne budite detinjasti. Lakše je promeniti nego patiti. Izrastite iz vašeg detinjstva, to je sve.
P: Takve stvari nisu urađene. One se dešavaju, događaju.
M: Sve se dešava neprekidno, ali vi morate biti spremni za to. Spremnost je zrelost. Vi ne
vidite istinu jer vaš um još nije spreman za to.
P: Ako je istina moja stvarna priroda, kako mogu biti ikad nespreman za nju?
M: Nespreman znači uplašen. Vi ste uplašeni od onoga što ste vi. Vaše odredište je celina. Ali
vi ste uplašeni da ćete izgubiti vaš identitet. To je detinjasto, biti naklonjen igračkama, vašim
željama i strahovima, mišljenjima i idejama. Ostavite ih sve i budite spremni za istinito da
ostvarite sebe. Ovo samoostvarenje je najbolje izraženo u rečima: "JA JESAM". Ništa drugo
nema postojanje. O ovome ste vi potpuno sigurni.
P: "JA JESAM" naravno, ali i "JA ZNAM" takođe. A ja znam da sam i ovo i ono, vlasnik tela,
u mnogostrukim odnosima sa drugim vlasnicima.
M: To je sve sećanje koje se prenosi u sadašnjost.
99
P: Mogu biti siguran samo u ono što je sada. Prošlost i budućnost, sećanje i zamišljanje, to su
samo mentalna stanja, ali ona su sve što ja znam, i ona su tu sada. Vi mi govorite da ih
napustim. Kako neko da napusti sadašnjost?
M: Vi se krećete u budućnost sve vreme, želeli vi to ili ne.
P: Ja se krećem od sada do sada - ja se uopšte ne krećem. Sve ostalo se kreće - a ja ne.
M: Svakako. Ali vaš se um kreće. U sadašnjosti vi ste oboje, i pokretni i nepokretni. Sve dok
smatrate sebe pokretnim ne obazirete se na nepokretno. Okrenite svoj um unutra. Ne obazirite
se na pokretno i pronaći ćete sebe da ste sveprisutni, večni, nepromenljiva istina, realnost, i
čvrsti kao stena.
P: Ako je to sad, zašto ja nisam svestan toga?
M: Jer se držite ideje da vi niste svesni toga. Napustite tu ideju.
P: To me neće učiniti svesnijim.
M: Čekajte, vi želite da budete sa obe strane zida u isto vreme. Možete, ali morate ukloniti zid.
Ili shvatiti da su zid i obe strane jedan isti prostor, kome nikakva ideja kao "ovde" ili "tamo" ne
pripada.
P: Poređenja ne dokazuju ništa. Moja jedina žalba je ova: zašto ja ne vidim ono što vi vidite;
zašto vaše reči ne zvuče istinito u mom umu? Dopustite mi da znam ovo više i bolje; sve ostalo
može da čeka. Vi ste mudri, a ja sam glup. Vi vidite, a ja ne. Gde i kako ću naći moju mudrost?
M: Ako znate za sebe da ste glupi, vi uopšte niste glupi!
P: Sámo moje saznanje da sam bolestan, neće mi pomoći da se osećam bolje, takođe i saznanje
da sam budalast neće me učiniti mudrijim.
M: Da biste znali da ste bolesni, ne morate li prethodno biti zdravi?
P: Oh, ne. Ja znam sa upoređivanjem. Ako sam ja slep od rođenja i vi mi kažete da poznajete
stvari, a da ih ne dotičete, dok ja moram da ih dodirnem da bih znao, ja sam svestan da sam ja
slep bez saznanja šta to znači videti. Slično ja znam da oskudevam u nečemu kad vi tvrdite
stvari koje ja ne mogu da shvatim. Vi mi kažete tako predivne stvari o meni; po vama ja sam
večan, sveprisutan, savršeno srećan, stvaralac, održavatelj i transformator svega što postoji;
izvor celokupnog života, srce postojanja, gospodar i voljeni svakoga stvora. Vi me
izjednačavate sa Svevišnjom Istinom, Realnošću, izvorom i ciljem celog postojanja,
egzistencije. Ja samo trepnem, priznajem, jer ja znam sebe da sam samo sitni mali zamotuljak
želja i strahova, mehur patnje, prolazna iskra svesnosti u okeanu mraka.
M: Pre nego što je postojao bol, vi ste bili. Pošto je bol otišao, vi ste ostali. Bol je prolazan. Vi
niste.
P: Oprostite, ali ja ne vidim ono što vi vidite. Od dana kada sam bio rođen, pa sve do dana
smrti, bol i zadovoljstvo će tkati obrasce ponašanja moga života. O postojanju pre rođenja i
posle smrti, ja ne znam ništa. Ja niti prihvatam vas, niti vas negiram. Ja čujem ono što vi
kažete, ali ja to ne znam.
M: Vi ste sada svesni, niste li?
P: Molim vas ne pitajte me o pre i posle, ja samo znam šta je sad.
M: Sasvim dovoljno. Vi ste svesni. Zadržite se na tome. Postoje stanja kada vi niste svesni.
Nazovite to nesvesno postojanje.
M: Nesvesno postojanje?
M: Svesno i nesvesno se ne dovodi u vezu, ne primenjuje ovde. Egzistencija je u svesnosti,
suština, bit je nezavisna od svesnosti.
P: Je li to praznina? Da li je to tišina?
M: Zašto razrađivati? Postojanje, bit prevazilazi svesnost. Objektivna, materijalno-umna
svesnost je deo čiste svesnosti, ne iznad nje.

100
P: Kako vi dolazite do saznanja o stanju čiste biti, koja nije ni svesnost, ni nesvesno? Svo
znanje je jedino u svesnosti. Mora postojati stanje kada je um privremeno neaktivan. Da li se
svesnost onda pojavljuje kao svedok?
M: Svedok samo registruje, beleži događaje. U mirovanju uma čak se i osećaj "JA JESAM"
rastapa, nestaje. Ne postoji: "JA JESAM" bez uma.
P: Bez uma - znači - bez misli. "JA JESAM" kao misao postoji. "JA JESAM" kao osećaj biti,
suštine ostaje.
M: Sve iskustvo nestaje sa umom. Bez uma ne može biti ni onoga koji iskušava ni iskustva.
P: Da li ostaje svedok?
M: Svedok samo beleži, registruje prisustvo ili odsustvo iskustva. To nije iskustvo samo po
sebi, već to postaje iskustvo kada se misao: "JA SAM SVEDOK" pojavljuje.
P: Sve što ja znam jeste, da um ponekad radi, a ponekad stane. Iskustvo mentalne tišine ja
zovem mirovanje uma.
M: Nazovite to tišinom, prazninom, ili mirovanjem, činjenica je da tada i subjekt i objekt
iskustva i proces iskušavanja ne postoje. U svedočenju, u duhovnoj svesnosti, samosvesnosti,
osećaj postojanja ovog ili onog, ne postoji. Neidentifikovano postojanje ostaje.
P: Kao stanje nesvesnosti?
M: U odnosu prema bilo čemu, to je suprotnost. A to je takođe između i iznad svih
suprotnosti. To niti je svesnost, niti nesvesnost, niti nešto između, niti iznad oboje. To je samo
po sebi, ni sa kakvim odnosom ni sa čim, što bi moglo biti nazvano iskustvo ili njegovo
odsustvo.
P: Kakvo čudo! Vi govorite o tome kao da je to bilo iskušano.
M: Kada ja mislim na to - ono postaje iskustvo.
P: Da li nevidljiva svetlost, zaustavljena u cvetu, postaje boja?
M: Da, možete tako reći. Ona je u boji, ali nije boja.
P: Ista stara četvorostruka negacija Nagarđune: niti ovo, niti ono; niti oboje; niti različito od
oboje. Moj um se muti!
M: Vaša teškoća proizilazi iz ideje da je istina stanje svesti, jedno među mnogima. Vi
nameravate da kažete: "Ovo je istina. Ovo je delimična istina. Ovo nije istina. A ovo je
delimično istina, a delimično neistina", kao da je istina neko svojstvo ili kvalitet, koja ima
promenljivu vrednost, kao da varira u merenju.
P: Dopustite da postavimo to drugačije. Posle svega, svesnost postaje problem samo kad je
bolna. Jedno stalno blaženo stanje ne dopušta da se pojave pitanja. Mi nalazimo svu svest da je
mešavina prijatnog i bolnog. Zašto?
M: Sva svesnost uma je ograničena i prema tome bolna. U korenu svesnosti leži želja za
iskustvom.
P: Da li vi hoćete da kažete da bez želje nema svesnosti? I kakva je prednost biti nesvestan?
Ako ja moram da napustim zadovoljstvo radi oslobođenja od bola, ja bih bolje zadržao oboje.
M: Iznad bola i zadovoljstva je blaženstvo.
P: Nesvesno blaženstvo, od kakve je ono koristi?
M: Nije ni svesno, ni nesvesno. Istinito.
P: Šta je vaš prigovor umnoj svesnosti?
M: Ona je teret. Telesno-umni teret. Opažanja, želje, misli - to su sve tereti. Sva svesnost uma
je od konflikata.
P: Realnost je opisana kao istinsko postojanje, čista svest, beskrajno blaženstvo. Šta tu ima da
traži bol?
M: Bol i zadovoljstvo se događaju jer je bol cena za zadovoljstvo, a zadovoljstvo je nagrada
bolu. U životu takođe vi često pomažete sa povređivanjem, a povređujete kad udovoljavate.
Znati da su bol i zadovoljstvo jedno je mir.

101
P: Sve ovo je interesantno, bez sumnje, ali moj cilj je jednostavniji. Ja želim više zadovoljstva,
a manje bola u životu. Šta da radim?
M: Sve dotle dok postoji umna svesnost, moraju postojati zadovoljstvo i bol. To je u prirodi
"JA JESAM", od svesnosti, da identifikuje, poistoveti, sebe sa suprotnostima.
P: Onda, od kakve je koristi za mene sve ovo? To ne zadovoljava.
M: Ko ste vi? Ko je nezadovoljan?
P: Ja sam čovek bola i zadovljstva.
M: Bol i zadovoljstvo, oba su ananda, blaženstvo. Ja ovde sedim ispred vas i kažem vam - iz
mog sopstvenog neposrednog i nepromenljivog iskustva - bol i zadovoljstvo su vrhovi i doline
talasa u okeanu blaženstva. Duboko dole je potpuna, apsolutna punoća.
P: Da li je vaše iskustvo stalno?
M: Ono je bezvremeno, večno, i nepromenljivo.
P: Sve što ja znam je želja za zadovoljstvom i strah od bola.
M: To je ono što vi mislite o sebi. Prekinite s tim. Ako ne možete prekinuti naviku odjednom,
razmotrite poznati, utvrđeni obrazac mišljenja i uvidite njegovu lažnost, varljivost.
Preispitivanje uobičajenog, ukorenjenog je dužnost uma. Ono što je um stvorio, um mora i
promeniti, transformisati, uništiti. Ili da shvatite da nema želje izvan uma i budite izvan.
P: Iskreno, ja sumnjam u ovo objašnjenje, da je sve produkt uma. Um je samo instrument.
Možete li reći da je percepcija kreacija, tvorevina? Ja vidim svet kroz prozor, ne u prozoru.
Sve što vi kažete se dobro poklapa zbog zajedničke osnove, ali ja ne znam da li je vaš temelj u
istini, realnosti, ili samo u umu. Ja mogu da imam samo mentalnu sliku o tome. Šta to znači
vama, ja ne znam.
M: Sve dotle dok vi boravite u umu, vi ćete videti mene u umu.
P: Kako su reči neprikladne za razumevanje!
M: Šta ima da se razume ako nema reči? Potreba za razumevanjem pojavljuje se zbog
nerazumevanja. Ono što ja kažem je istina, a za vas je to samo teorija. Kako ćete vi doći do
toga da je to što ja govorim istina? Slušajte, pamtite, razmišljajte, vizualizirajte, doživljavajte,
iskušavajte. Takođe dovedite to u vezu sa vašim svakidašnjim životom. Imajte strpljenja sa
mnom i iznad svega, imajte pažnje i strpljenja sa samim sobom, jer ste vi sami sebi najveća
prepreka. Put vodi kroz vas do iznad vas. Sve dotle dokle vi verujete da je realno ono što je
posebno-izdvojeno, u svesnosti uma, da je sreća u materijalnom, i odbijate nedualističku,
celovitu, realnost kao nešto zamišljeno, apstraktni koncept, vi ćete naći da sam podeljen, izvan
koncepta i apstrakcija, zamisli.
Ali jednom, kad vi dodirnete realno u vašem sopstvenom postojanju, biću, vi ćete me
pronaći i moći ćete da mi opišete šta je za vas najbliže i najdraže.

38. DUHOVNA PRAKSA JE UVEK IZNOVA POTRVRĐUJUĆA VOLJA

Pitalac: Zapadnjaci koji povremeno dolaze da vas vide, suočeni su sa posebnom poteškoćom.
Sama zamisao oslobođenog čoveka, poznavaoca samog sebe, znalca Boga, čoveka iznad sveta,
je nepoznata njima. Sve što oni imaju u svojoj hrišćanskoj kulturi je ideja o svecu, pobožnom
čoveku, zakonima pokornom čoveku, Bogobojažljivom bratoljubećem čoveku, molitvenom,
Bogomolećem čoveku, ponekad sklonom ekstazama, ushićenjima i potvrđenom sa nekoliko
čudesa. Sama ideja znalca, Gnanija, je strana zapadnoj kulturi, kao nešto egzotično, strano i
više neverovatno. Čak i kad je njegovo postojanje prihvaćeno, on se gleda sa sumnjom, kao
slučaj samostvorene euforije, prouzrokovane čudnim fizičkim položajima i mentalnim
ponašanjima. Sama ideja o novoj dimenziji, kvalitetu u svesnosti, izgleda im neverovatna i
102
neočekivana. Ono što će im pomoći je mogućnost da čuju Gnanija, mudraca, kako iznosi svoja
sopstvena iskustva realizacije, ostvarenja, njene povode i ciljeve, početke, njen napredak i
dostignuća, i njenu stvarnu, istinsku praksu u svakodnevnom životu. Mnogo od onoga što on
kaže, može izgledati čudno, čak besmisleno, ipak će ostati osećaj Realnosti, istinitosti, centra -
srži, iz koga se može živeti jedan primeran život.
M: Iskustvo može da bude nekomunikativno, nesaopštivo, neiskazivo. Može li neko saopštiti,
preneti, iskustvo?
P: Da, ako je glumac, umetnik. Suština umetnosti je komunikacija, prenošenje osećanja, od
iskustva.
M: Da bi primili komunikaciju, morate biti prijemčivi, sposobni da primite, shvatite.
P: Naravno. Mora postojati primalac. Ali ako prenosilac ne prenosi, od kakave je koristi
primalac?
M: Gnani, mudrac, pripada svima. On daje sebe neumorno i potpuno svakome ko dođe do
njega. Ako on nije davalac, on nije Gnani, mudrac. Sve što ima on deli.
P: Može li on da deli ono što on jeste?
M: Mislite, može li on druge učiniti mudracima, Gnanijima? Da i ne. Ne, pošto se Gnaniji ne
stvaraju, ne prave, oni ostvaruju sami sebe kao takvi, kad se vrate svom izvoru, svojoj istinskoj
prirodi. Ja ne mogu stvoriti vas u ono što vi već jeste. Sve što vam mogu reći je put koji sam
prešao i pozvati vas da ga i vi pređete.
P: Ovo nije odgovor na moje pitanje. Ja imam na umu kritičnog i skeptičnog Zapadnjaka, koji
negira i samu mogućnost viših stanja svesnosti. Nedavno su droge probile prolaz u njegovom
neverovanju, bez uticaja na njegov materijalistički pogled. Sa ili bez droga, telo je ostalo
primarni faktor, a um sekundarni, drugorazredni. Iznad uma oni ne vide ništa.
Od Buddhe naovamo, stanje samoostvarenja je opisivano u negativnim tonovima,
izrazima kao "ne ovo - ne ono". Da li je to dragoceno? Nije li to moguće ilustrovati, objasniti,
ako ne opisati, ja se slažem, nikakvo verbalno kazivanje to ne može opisati, jer je stanje iznad
reči. Ipak ono je takođe unutar reči. Poezija je umetnost koja rečima iznosi neizrecivo.
M: Ne postoji nedostatak religioznih pesnika. Sve dok sam ja zainteresovan, moje učenje je
jednostavno; verujte mi neko vreme, nakratko, i radite ono što vam kažem. Ako istrajete, vi
ćete uvideti da je vaše verovanje bilo opravdano.
P: A šta raditi sa ljudima koji su zainteresovani, ali ne mogu da veruju?
M: Ako oni mogu da ostanu sa mnom, oni bi trebalo da mi poveruju. Jednom kad mi poveruju,
oni će slediti moje savete i otkriti za sebe.
P: Ja, upravo sad ne pitam za praksu, duhovnu, već i za njene rezultate. Vi ste imali oboje, i
jedno i drugo. Vi ste voljni da nam govorite o praksi, ali kad ona dođe do rezultata, vi odbijate
da učestvujete, da podelite. Ili kažete da je vaše stanje iznad reči, ili da ne postoji razlika; da
gde mi vidimo razliku, vi je ne vidite. U oba slučaja mi smo ostavljeni bez bilo kakvog uvida u
vaše stanje.
M: Kako možete imati uvida u moje stanje kad ste vi bez uvida u vaše sopstveno? Kad sâm
instrument uvida nedostaje, nije li važno njega prvo naći? To je kao kad slep čovek želi da
nauči da slika pre no što ponovo dobije svoj očni vid. Vi hoćete da znate moje stanje - a da li vi
znate stanje vaše žene ili posluge?
P: Ja samo pitam za neke znake, nagoveštaje.
M: Dobro, daću vam vrlo značajan nagoveštaj: gde vi vidite razlike, ja ih ne vidim. Za mene to
je dovoljno. Ako vi mislite da to nije dovoljno, mogu samo da ponovim, to je dovoljno.
Razmislite o tome duboko i vi ćete doći do viđenja onoga što i ja vidim.
Vi izgleda želite brzi, trenutni znak, zaboravljajući da brzom uvek prethodi duga
priprema.
Plod padne iznenada, a sazrevanje traži vreme.

103
 Na kraju, kad ja govorim o verovanju u mene, ja to činim samo za kratko vreme, ali to
je sasvim dovoljno da počnete da se krećete. Što više ozbiljnosti imate, manje vam je verovanja
potrebno, jer ćete uskoro pronaći vašu veru u mene, i znaćete da je opravdana.
Vi hoćete da vam potvrdim, da sam vredan poverenja, vere. Kako ja to mogu i zašto
bih? Na kraju krajeva, ono što vam ja nudim je operacioni pristup, tako vrednovan i cenjen u
zapadnjačkoj nauci.
Kad naučnik opiše jedan eksperiment i njegove rezultate, obično vi prihvatate njegova
objašnjenja, stavove, sa poverenjem i ponavljate njegov eksperiment kako ga je on opisao.
Jednom kad vi dobijete iste ili slične rezultate, vi nemate potrebu više njemu da verujete; vi
verujete svom sopstvenom eksperimentu, iskustvu. Ohrabreni, vi nastavljate i dolazite na kraju
na suštinski identične rezultate.
P: Po svojoj prirodi i kulturi indijski um je uvek bio spreman za metafizičke eksperimente. Za
Indijca, reči, kao npr. "direktna percepcija Svevišnje istine, Realnosti" ima smisla i donosi
odgovore iz same dubine njegovog bića, postojanja. One znače vrlo malo Zapadnjaku. Čak i
kad je vaspitan u autentičnom obliku Hrišćanstva, on ne razmišlja iznad konformizma sa
Božjim zapovestima i Hristovim načelima. Znanje iz prve ruke o stvarnosti nije samo iznad
ambicija, častoljublja, već takođe i izvan shvatanja.
Neki Indijac mi je rekao: "Beznadežno. Zapadnjak neće, jer on ne može. Nemojte mu
ništa reći o samorealizaciji. Pustite ga da živi koristan život i zasluži ponovno rođenje u Indiji.
Jedino će onda on imati šansu".
Neki kažu: "Realnost, Istina je za sve ista, ali nisu svi jednako snabdeveni, obdareni,
kapacitetom da to shvate. Kapacitet će doći sa željom, koja će prerasti u pobožnost i konačno
u potpunu samopredanost. Sa celokupnošću, integritetom, i ozbiljnošću i gvozdenom
odlučnošću, rešenošću, da prebrodi sve prepreke, Zapadnjak ima iste šanse kao i čovek
Orijenta. Sve što on treba je buđenje interesa". Probuditi njegov interes u samosaznanje
potrebno mu je da bude ubeđen u njegove prednosti.
M: Vi verujete da je moguće preneti, komunicirati, lično iskustvo.
P: Ne znam. Vi govorite o jedinstvu, identitetu, jednakosti onoga koji vidi sa viđenim. Kad je
sve jedno, komunikacija treba da bude izvodljiva.
M: Da bi imali direktno iskustvo zemlje, naroda, mora se otići tamo i živeti tamo. Ne pitajte za
nemoguće. Čovekova duhovna pobeda bez sumnje koristi čovečanstvu, ali pomoći drugoj
individui, zahteva blizak međusobni odnos. Takav odnos nije slučajnost i ne može svako
pretendovati na njega, zahtevati ga. S druge strane naučni prilaz je za sve. "Veruj - isprobaj,
ispitaj - oseti". Šta vam više treba? Zašto kljukati silom Istinu u neželjena, nerada, grla?! To se
ne može uraditi ni na koji način. Bez primaoca šta može davalac da uradi?
P: Suština umetnosti jeste da koristeći se spoljašnjom formom prenese unutarnje iskustvo.
Naravno, osoba mora biti osetljiva prema unutarnjem, pre no što spoljašnje može biti
osmišljeno. Kako se odrasta u osetljivosti?
M: Ma kojim putem, dolazi se do istog. Davalaca ima mnogo, gde su primaoci?
P: Da li možete deliti svoju sopstvenu osetljivost?
M: Da, ja mogu, ali deljenje je dvosmerna ulica! Dvoje je potrebno u deljenju. Ko je željan da
primi, ono što sam ja voljan da dam?
P: Vi kažete da smo mi jedno, nije li to dovoljno?
M: Ja sam jedno sa vama. Da li ste vi jedno sa mnom? Ako jeste, nećete postavljati pitanja. A
ako niste, ako vi ne vidite ono što ja vidim, šta mogu da uradim ja, koji sam iznad sveta,
pokazujući vam put da poboljšam vašu viziju?
P: Ono što ne možete dati nije vaše sopstveno?
M: Ja ne tvrdim da je išta moje. Kada "Ja" ne postoji, gde je "moje"? Dva čoveka gledaju drvo.
Jedan vidi plod skriven među lišćem, a drugi ne vidi. Drugačije nema razlike među njima. Jedan

104
koji vidi zna da će sa malo pažnje i drugi videti takođe, ali pitanje deljenja sposobnosti se ne
pojavljuje.
Verujte mi, ja nisam stisnuta pesnica, da se uzdržavam da vam delim Istinu, Realnost.
Naprotiv, ja sam sav vaš, jedite me i pijte me. Ali, dokle god vi ponavljate verbalno "daj, daj",
vi ne radite ništa da uzmete što je ponuđeno.
Ja sam vam pokazao lak i kratak put da postanete sposobni da vidite ono što i ja, ali se
vi priklanjate vašim starim navikama mišljenja, osećanja i delovanja i svaljujete svu krivicu na
mene. Ja nemam ništa što vi nemate. Samosaznanje, samoostvarenje nije komad svojine koji se
nudi i prihvata. To je sasvim nova dimenzija postojanja, gde ne postoji ništa da se daje ili
uzima.
P: Dajte nam bar neki uvid u sadržaj vašeg uma dok živite vaš svakodnevni život. Kako se vi
osećate iz vašeg ugla, dok jedete, pijete, razgovarate, spavate?
M: Uobičajene stvari života. Ja ih doživljavam upravo kao i vi. Razlika leži u onome što ja ne
doživljavam. Ja ne doživljavam strah ili pohlepu, grabež, mržnju ili ljutnju, gnev. Ja ne pitam,
ne tražim ništa, ne dobijam ništa, ne držim ništa. U tim stvarima, ja nemam kompromisa.
Možda je ovo istaknuta glavna razlika među nama. Ja se neću kompromitovati, odstupiti od
ispravnog, ja sam iskren, istinit, prema Sebi, dok ste vi uplašeni od Stvarnosti.
P: Iz zapadnjačke tačke gledanja postoji nešto uznemirujuće, nestabilno, u vašim putevima.
Sedeti u uglu sam sa sobom i ponavljati neprestano: "Ja sam Bog. Bog Ja jesam", izgleda da je
čisto ludilo. Kako ubediti Zapadnjaka da takve prakse vode do savršenog duševnog zdravlja?
M: Čovek koji namerava da bude Bog, i čovek koji sumnja u to - obojica su obmanuti. Oni
govore u svojim snovima.
P: Ako je sve sanjanje, šta je buđenje?
M: Kako opisati budno stanje jezikom sna? Reči ne opisuju, one su samo simboli.
P: Ponovo isto izvinjenje da reči ne mogu da prenesu istinu, Stvarnost.
M: Ako želite reči, ja ću vam dati neke, od drevnih reči moći. Ponavljajte neke od njih
neprestano, one mogu učiniti čuda.
P: Da li ste vi ozbiljni? Da li biste rekli Zapadnjaku da ponavlja "OM" ili "RAM" ili "Hare
Krišna" neprestano, mada on nema uopšte vere i ubeđenja koja vode poreklo iz istinskog
religioznog i kulturnog nasleđa? Bez poverenja i žara, oduševljenja, ponavljajući mehanički iste
zvuke, da li će on ikada nešto ostvariti?
M: Zašto da ne? Ono što je važno je cilj, težnja, skriveni motiv, a ne oblik koji on ima. Sve što
on radi ako radi u cilju pronalaženja istinskog sebe, sigurno će dovesti njega samom sebi.
P: Nije potrebna vera u efikasnosti postupka?
M: Nije potrebna vera koja je očekivanje rezultata. Ovde se jedino delovanje računa. Sve što
god vi radite u svrhu istine, dovešće vas do istine. Samo budite ozbiljni i iskreni. Oblik koji se
sprovodi slabo je važan.
P: Onda gde je potreba davanja izraza nečijoj težnji?
M: Nema potrebe. Ne raditi ništa je isto tako dobro. Samo žudnja, težnja, nerazblažena
mislima i delovanjem, čista, koncentrisana žudnja, brže će vas dovesti do vašeg cilja. Ono što je
važno je istinski motiv, a ne način.
P: Neverovatno! Kako može glupo, tupo ponavljanje u dosadi, naginjući očajanju biti
efikasno?
M: Sama činjenica ponavljanja, sve veća borba i izdržljivost, istrajnost, uprkos dosadi i
očajanju i potpunom nedostatku vere, su stvarno bitni. Oni nisu važni sami po sebi, ali
ozbiljnost koja ih prati je najvažnija, svevažeća. Mora postojati podsticaj, guranje iznutra i
napor, kao i privlačnost spolja.
P: Moja pitanja su tipična od jednog Zapadnjaka. Tamo ljudi razmišljaju u izrazima, odnosima
uzroka i posledica, načina sredstava i ciljeva. Oni ne vide kakva uzročna povezanost može da
postoji između posebnog sveta i Apsolutne istine, Realnosti.
105
M: Nikakva. Ali postoji povezanost između sveta i njegovog smisla, značenja, između
delovanja i njegovih motiva, pobuda. Duhovna praksa je volja koja se potvrđuje i ponovo
potvrđuje. Onaj ko nema odvažnu volju, ne prihvata realno, istinito čak ni kada je ono
ponuđeno. Nevoljnost, nerad, rođen iz straha je jedina prepreka.
P: Šta je to od čega ima da se boji?
M: Nepoznatog. Nepostojanja, nebića, neznanog, nečinećeg. Onog iznad.
P: Vi mislite da kažete da iako možete da delite način vašeg dostignuća, ponašanje kojim ste
do njega došli, ne možete da delite plodove?
M: Naravno, ja mogu da delim plodove i ja to radim sve vreme, ali je moj jezik govor tišine.
Naučite da slušate i razumete.
P: Ja ne razumem kako neko može početi bez uverenja?!
M: Ostanite sa mnom neko vreme, ili prepustite vaš um onom što ja kažem i radim i uverenje
će se roditi, osvanuti.
P: Nemaju svi šansu da vas susretnu.
M: Susretnite vaše Sopstvo, biće. Budite sa samim sobom, slušajte to Sopstvo, povinujte mu
se, negujte ga, držite ga u umu neprestano. Ne trebate drugog vodiča. Sve dok vas vaša
težnja za istinom prožima i utiče u vašem svakidašnjem životu, sve je dobro sa vama. Živite
svoj život ne povređujući nikoga. Nenasilje, nepovređivanje je najmoćniji oblik Joge i on će vas
odvesti najbrže do vašeg cilja. To je ono što ja nazivam nisarga joga, prirodna joga. To je
umetnost življenja u miru i harmoniji, u prijateljstvu i ljubavi. Plod od toga je sreća,
neuslovljena i beskrajna.
P: Ipak, sve ovo pretpostavlja izvesnu veru.
M: Okrenite se unutra i počećete da verujete sebi samom. U svemu drugom poverenje
dolazi sa iskustvom.
P: Kad mi čovek kaže da zna nešto što ja ne znam, imam pravo, da ga pitam: "Šta je to što vi
znate, a što ja ne znam?"
M: Ako vam on kaže da se to ne može preneti rečima?
P: Onda ga ja posmatram pažljivo i pokušavam da razaberem, protumačim.
M: I to je tačno ono što ja želim da vi radite! Budite zainteresovani, poklonite pažnju, dok se
tok međusobnog razumevanja ne uspostavi. Onda će deljenje biti lako, komunikacija
neometana. Pravo da kažem, svo ostvarenje je samo deljenje. Vi ulazite u širu svesnost i delite
u njoj. Nevoljnost, lenjost da se uđe i deli je jedina prepreka. Ja nikad ne govorim o razlikama,
jer za mene ne postoji nijedna. Vi govorite o razlikama, tako je na vama da mi ih pokažete. Na
bilo koji način, pokažite mi razlike. Zbog ovoga ćete morati da me razumete, ali onda nećete
više govoriti o razlikama.
Razmislite, shvatite jednu stvar dobro, i moraćete je ostvariti. Ono što vas sprečava od
saznavanja nije nedostatak mogućnosti, prilike, već nedostatak sposobnosti da se usredsredite
u vašem umu na ono što želite da razumete. Kada bi mogli da zadržite u vašem umu ono što ne
znate, to bi vam otkrilo svoje tajne. Ali kako ste površni i nestrpljivi, nedovoljno ozbiljni da
gledate i čekate, vi ste kao dete koje plače za mesecom.

39. NIŠTA NEMA POSTOJANJE SAMO OD SEBE

Pitalac: Dok vas slušam shvatam da je vama beskorisno postavljati pitanja. Ma kakvo da je
pitanje, vi ga uvek preokrećete i iznosite mi osnovnu činjenicu da ja živim u iluziji, obmani,
koju sam sâm stvorio i da je Realnost, Istina, neizreciva, neobjašnjiva rečima. Reči samo
pojačavaju zabunu i jedini mudar pravac jeste tiho traganje unutar sebe.

106
Maharadž: Konačno, um je taj koji stvara obmanu i onaj koji oslobađa od nje. Reči mogu da
pogoršaju obmanu, reči takođe mogu da pomognu da se ona odagna. Nema ništa lošeg u
neprestanom ponavljanju iste istine dok ona ne postane Realnost, istinitost. Majčin posao nije
završen sa rođenjem deteta. Ona ga hrani svakog dana, godinu za godinom, dok je ono više ne
treba. Ljudi imaju potrebu da čuju reči sve dok činjenice ne progovore glasnije od reči.
P: Znači, mi smo deca koja treba da budu hranjena rečima?
M: Sve dok budete davali važnost rečima, vi ste dete.
P: U redu. Onda budite naša majka.
M: Gde je bilo dete pre nego što je rođeno? Da li je ono bilo sa majkom? Dete je moglo biti
rođeno tek pošto je bilo sa majkom.
P: Sigurno da majka nije mogla da nosi dete, kad je i sama bila dete.
M: Potencijalno ona je bila majka. Idite iznad obmane vremena.
P: Vaš odgovor je uvek isti: vrsta satnog mehanizma, koji otkucava iste časove neprestano.
M: Tu nema pomoći. Kao što se jedno sunce reflektuje u milionima kapljica rose, tako je i
bezvremeno neprekidno ponavljanje. Kad ja ponavljam: "JA JESAM, JA JESAM", ja samo
potvrđujem i ponovo afirmišem jednu večno prisutnu činjenicu, istinu. Vi ste postali umorni od
mojih reči, jer vi ne vidite živu istinu iznad njih. Dodirnite to, povežite se s tim, i pronaći ćete
pun smisao reči i tišine - svoje.
P: Vi kažete da je mala devojčica već majka njenog budućeg deteta. Potencijalno - da. Stvarno
- ne.
M: Mogućnost postaje stvarna sa mišljenjem. Telo i njegove aktivnosti postoje u umu.
P: A um je svesnost u pokretu, kretanju, dok je svesnost uslovljeni aspekt, saguna, Sopstva.
Neuslovljenost, nirguna, je drugi aspekt, a iznad je punoća apsolutnog, paramartha.
M: Sasvim tako - to ste postavili prelepo.
P: Ali to su samo reči za mene. Ponavljati ih i slušati ih nije dovoljno, one moraju biti
doživljene.
M: Ništa vas ne zaustavlja sem zaokupljenosti sa spoljašnjim, koje vas sprečava da se
usredsredite na unutarnje. Vanjsko ne može biti od pomoći, i možete tako propustiti vašu
sadhanu. Morate se okrenuti od sveta i ići unutra, dok se unutrašnje i spoljašnje ne stope i vi
možete otići iznad uslovljenosti, bilo ona unutarnja ili spoljašnja.
P: Svakako, neuslovljenost je samo jedna ideja u uslovljenom umu. Samo po sebi nema
postojanja.
M: Samo po sebi ništa nema postojanje. Sve ima potrebu za svojim sopstvenim odsustvom.
Postojati, znači biti odvojeno, razlikovati se, biti ovde a ne tamo, biti sada a ne onda, biti
ovako, a ne drugačije. Kao voda uobličena posudom, tako je sve određeno sa uslovljenostima,
gunama. Kao što voda ostaje voda bez obzira na sudove u kojima je, kao što svetlost ostaje
ono što je bez obzira na boje koje donosi, isto tako i realno ostaje realno, bez obzira na stanja
svesti u kojima se reflektuje. Zašto se usredsređivati samo na refleksiju u svesnosti? Zašto ne
na sebe istinskog?
P: Svesnost sama po sebi je refleksija. Kako ona može sadržavati realno, istinito?
M: Znati da su svesnost i njen sadržaj samo refleksije, odsjaji, promenljivi i prolazni, je
usredsređivanje na realno. Odbijanje da vidimo zmiju u konopcu, je neophodno stanje za
viđenje konopca.
P: Samo neophodno, ili takođe i dovoljno?
M: Osoba mora takođe znati da konopac postoji, a izgleda kao zmija. Slično, mora se znati da
realno, istinito, postoji i da je po prirodi svedok-svesnost. Naravno, ona je iznad svedoka, ali
da bismo došli do toga, moramo prvo ostvariti stanje čistog svedočenja. Stanje duhovne
svesnosti dovodi osobu do neuslovljenog.
P: Može li neuslovljeno biti doživljeno?

107
M: Znati uslovljeno kao uslovljeno je sve što se može reći o neuslovljenom. Pozitivni izrazi su
samo nagoveštaji i obmane.
P: Možemo li govoriti o svedočenju realnog?
M: Kako bi mogli? Mi možemo samo govoriti o nerealnom, neistinitom, iluzornom,
prolaznom, uslovljenom. Da bi otišli iznad, mi moramo proći kroz potpuno negiranje svega,
kako bismo imali nezavisno postojanje. Sve stvari su zavisne.
P: Od čega one zavise?
M: Od svesnosti. A svesnost zavisi od svedoka.
P: A svedok zavisi od Realnosti, istine?
M: Svedok je refleksija realnog u svoj njegovoj čistoti. On zavisi od stanja uma. Gde
prevladavaju jasnoća i nevezanost, svedok - svesnost dolazi u postojanje. To je upravo kao kad
se kaže da tamo gde je voda bistra i mirna, pojavljuje se slika, odsjaj meseca. Ili kao dnevna
svetlost koja se pojavljuje kao iskra, bljesak u dijamantu.
P: Može li postojati svesnost bez svedoka?
M: Bez svedoka ona postaje nesvesno, samo postojanje. Svedok je latentan, sakriven, u
svakom stanju svesti, kao svetlost u svakoj boji. Ne može biti znanja bez znalca, niti znalca bez
svedoka. Ne samo da vi znate, nego znate da znate.
P: Ako neuslovljeno ne može biti doživljeno, jer je svako iskustvo uslovljeno, onda zašto o
tome uopšte govoriti?
M: Kako onda postoji znanje uslovljenog bez neuslovljenog? Mora postojati izvor iz koga sve
ovo ističe, temelj na kome sve počiva.
Samoostvarenje je prvenstveno znanje sopstvenog stanja svesnosti da beskonačne
varijante uslovljenog zavise od naše beskonačne sposobnosti da budemo uslovljeni i dajemo
rast različitim oblicima uslovljavanja. Za uslovljeni um neuslovljeno izgleda kao totalitet kao i
odsustvo svega. Ništa ne može biti direktno doživljeno, ali to ga ne čini nepostojećim.
P: Da li je to osećanje?
M: Osećanje je takođe stanje uma. Kao što zdravo telo ne zaokuplja pažnju jer ne stvara
probleme, tako je i neuslovljeno slobodno od iskustva.
Uzmite iskustvo smrti. Običan čovek je uplašen da umre jer je uplašen od promene.
Svetac, Gnani, nije uplašen, jer je njegov um već mrtav. On ne misli: ’Ja živim’, on zna:
’postoji život’. Nema promene u njemu, i nema smrti. Smrt se javlja kao promena u vremenu i
prostoru. Tamo gde nema ni vremena ni prostora, kako tamo može biti smrti? Mudrac, Gnani,
je već mrtav za ime i oblik. Kako njihov gubitak može uticati na njega? Čovek u vozu putuje iz
mesta u mesto, ali čovek van voza ne ide nikuda, jer on nije vezan za odredište. On nema nigde
da ode, ništa da radi, ništa da postane. Oni koji stvaraju planove biće rođeni da ih izvedu. Oni
koji ne planiraju nemaju potrebe da se rode.
P: Šta je svrha bola i zadovoljstva?
M: Da li oni postoje sami od sebe, ili samo u umu?
P: Ipak, oni postoje. Nije važan um.
M: Bol i zadovoljstvo su samo simptomi, indikacije, posledice, rezultati pogrešnog znanja, tj.
neznanja, i pogrešnog osećanja. Rezultat ne može imati svrhu od njega samog, svoju
sopstvenu.
P: U Božanskoj ekonomiji sve mora da ima svrhu.
M: Da li vi poznajete Boga da tako slobodno govorite o njemu? Šta je Bog za vas? Zvuk, glas,
reč na papiru, ideja u umu?
P: Iz njegove moći ja sam rođen i održavam se u životu.
M: I patite i umirete. Da li ste zadovoljni?
P: Može biti moja sopstvena pogreška da patim i umirem. Ja sam stvoren za večni život.

108
M: Zašto večan u budućnosti, a ne u prošlosti? Ono što ima početak mora imati i svoj kraj.
Samo bespočetno je beskrajno, večno.
P: Bog može biti samo koncept, radna, delotvorna teorija. Vrlo koristan koncept ipak.
M: Za ovo mora se biti slobodan od unutrašnjih suprotnosti, što nije slučaj. Zašto ne raditi na
teoriji da ste vi svoj sopstveni kreator i kreacija. Naposletku, neće postojati spoljašnji Bog da
se s njim mukotrpno suočavate.
P: Svet je bogat i kompleksan, kako bih ja mogao da ga stvorim?
M: Da li vi poznajete dovoljno sebe, da znate šta vi možete da uradite, a šta ne možete? Vi ne
znate svoje sopstvene moći!! Niste nikad istraživali. Počnite sa sobom sada.
P: Svi veruju u Boga.
M: Za mene vi ste svoj sopstveni Bog. Ali ako vi mislite drugačije, vi mislite do kraja. Ako
postoji Bog, onda je sve Božje i sve je za dobrobit, sve je najbolje. Pozdravite sve što dođe sa
radosnim i zahvalnim srcem, i volite sva stvorenja. Ovo će vas takođe voditi ka vašem Sopstvu.

40. JEDINO JE SOPSTVO ISTINA

Maharadž: Svet je samo predstava koja blješti i koja je prazna. On postoji, a ipak ne postoji.
On je tu sve dok ja želim da ga vidim i uzmem učešća u njemu. Kad prestanem da se brinem,
on se rastapa. On nema uzrok i ne služi ničemu, nema svrhe. On se samo dešava kad smo mi
odsutni umom, kad nismo smireni. On se pojavljuje tačno onakav kakav izgleda, ali nema
dubine, suštine u njemu, niti smisla, cilja. Samo je posmatrač realan, stvaran, zovite ga Sopstvo
ili Atman.
Za Sopstvo, svet je samo šarena predstava koju ono uživa dok traje i zaboravlja kad je
ona gotova. Što god da se desi na pozornici: da se trese od straha u teroru, ili da se valja od
smeha - svo vreme ono je svesno da je to samo predstava. Bez želje ili straha ono je posmatra,
onako kako se dešava.
Pitalac: Osoba koja se pojavljuje u svetu, ima život sa puno osobenosti. Ona plače, smeje se,
voli i mrzi, želi i strahuje, pati i veseli se. Gnani, mudrac, koji je bez želja i straha, kakav on
život ima? Da li je on u nevolji zbog svoje rezervisanosti, da li je ostaje na cedilu u svojoj
povučenosti?
M: Njegovo stanje nije tako opustošeno, turobno. Ono ima ukus čistog, neuslovljenog,
neobmanjujućeg, oslobođenog, ublažavajućeg blaženstva. On je srećan i potpuno svestan da je
sreća njegova sama priroda, i da on ne treba da radi ništa, niti da se napreže za bilo čim da bi to
osigurao. To prati njega stvarnije nego telo, bliže nego i sam um. Vi zamišljate da bez uzroka
ne može biti sreće. Za mene zavisnost od bilo čega za sreću je krajnja beda. Zadovoljstvo i bol
imaju uzroke, dok je moje stanje moje sopstveno, potpuno bezuzročno, nezavisno, nepobitno.
P: Kao predstava na pozornici.
M: Predstava je bila napisana, planirana i uvežbavana. Svet jednostavno izmakne, pojavi se u
postojanje iz ničega i vraća se ničemu.
P: Postoji li Tvorac? Nije li svet bio u umu Brahme, pre nego što je stvoren?
M: Sve dotle dok ste vi izvan moga stanja, vi ćete imati Tvorca, Održavatelja i Razoritelja -
Preobrazitelja, ali kad jednom budete sa mnom, vi ćete znati samo Sopstvo i videti sebe u
svemu.
P: Pri svemu tom vi delujete.
M: Kada ste bunovni, vrti vam se u glavi, vidite kako se svet okreće oko vas u krugovima.
Opsednuti idejom značenja i kraja rada i svrhe, vi me vidite prividno da funkcionišem, delujem.
U stvarnosti ja samo posmatram. Šta god da se desi, uradi, ili je urađeno, desilo se, desilo se na
109
pozornici. Radost i bol, život i smrt, oni su svi stvarni za čoveka u kavezu (u ropstvu); za mene
oni su svi u predstavi, kao nestvarni, kao i sama predstava.
Ja mogu da posmatram svet upravo kao i vi, ali vi verujete da ste u njemu, dok ja to
vidim kao jednu kap u širokom prostranstvu svesnosti.
P: Mi ćemo svi ostariti. Starost nije prijatna - sva patnja i bol, slabost i približavanje kraja.
Kako se oseća Gnani, mudrac, kao star čovek? Kako njegovo unutarnje Sopstvo gleda na
njegovu sopstvenu senilnost?
M: Kako on stari, on raste, napreduje, sve više i više, i sve je više srećan i smiren. Konačno on
odlazi domu svome. Kao putnik koji se približava svom odredištu i prikuplja svoj prtljag, on
napušta voz bez žaljenja.
P: Sigurno da postoji kontradikcija. Mi smo govorili da je Gnani iznad svih promena. Njegova
sreća niti raste, niti opada. Ne smanjuje se. Kako on može biti srećniji pošto postaje stariji, i to
uprkos fizičkoj slabosti i tako dalje?
M: Ne postoji kontradikcija. Točak sudbine približava se svom kraju - um je srećan. Magla,
zavesa, telesnog postojanja je otklonjena, rasterana; ograda, ropstvo tela se sve više i više
smanjuje iz dana u dan.
P: Recimo, Gnani, mudrac, je bolestan. On se prehladio, ima temperaturu i svaki ga zglob boli
i žiga, gori. Kakvo je njegovo stanje uma?
M: Svaki osećaj, utisak je kontempliran, razmatran u savršenoj mirnoći, staloženosti. Ne
postoji želja za tim, a niti odbijanje. To je kako jeste i on gleda na to sa osmehom i nežnom,
prijatnom, nevezanošću.
P: On može biti nevezan od svoje sopstvene patnje, ali je ona još tu.
M: Ona je tu, ali to nije važno. Ma u kakvom stanju da sam, ja vidim to kao stanje uma koje
prihvatam onakvim kakvo jeste.
P: Bol je bol. Vi doživljavate to na isti način pri svemu tome.
M: Onaj koji doživljava telo, doživljava njegove bolove i zadovoljstva. Ja nisam ni telo, niti
onaj koji ga doživljava.
P: Recimo da vi sad imate dvadeset pet godina. Vaše venčanje, organizovano i izvedeno,
završeno je, i dužnosti domaćina koje su velike su na vama. Kako biste se osećali?
M: Isto kao što se osećam i sada. Vi nastavljate da insistirate na tome da je moje unutarnje
stanje modelirano pod uticajem spoljašnjih događaja. To jednostavno nije tako. Šta god da se
desi, ja ostajem. U korenu, temelju moga bića, postojanja, je čista duhovna svesnost, iskra
moćne svetlosti. Ova iskra, po svojoj suštinskoj prirodi, obasjava, zrači i stvara slike u prostoru
i događaje u vremenu - beznaporno, lako, i spontano, prirodno. Sve dotle dok je to jedva
svesno nema problema. Ali kad onaj koji razlikuje um dođe u postojanje i stvori razlike,
pojavljuju se bol i zadovoljstvo. U toku sna um je u odsustvu, ne deluje, a takođe i bol i
zadovoljstvo.
Proces stvaranja se nastavlja, ali ne postoji opažanje toga. Um je oblik svesnosti, a
svesnost je aspekt života. Život stvara sve, ali Svevišnji je iznad svega.
P: Svevišnji je gospodar, a svesnost - njegov sluga.
M: Gospodar je u svesnosti, ne iznad nje. U svesnosti Svevišnji je oboje: kreator i rastvarač,
stvaran i zamišljen, žarište i univerzalno. A takođe on nije ni jedno ni drugo. Reči ne dopiru
donde, niti um.
P: Gnani, Svetac, je izgleda vrlo usamljeno biće, sav sa samim sobom.
M: On je usamljen, ali on je sve. On čak nije ni biće. On je bit, postojanje, svih bića. Čak nije ni
to. Ni reči tu ne važe, ne pomažu. On je ono što on jeste, temelj, podloga iz koje sve niče,
stvara se.
P: Da li se vi bojite smrti? Plašite li se umreti?
M: Ja ću vam reći kako je moj Guru umro. Pošto nam je saopštio da je njegov kraj blizu, on je
prestao da jede, ali nije menjao svoj uobičajeni dnevni život. Jedanaestog dana u vreme molitve
110
on je pevao i pljeskao energično i iznenada umro. Upravo tako, između dva pokreta, kao
gašenje plamena sveće. Svako umire onako kako živi. Ja se ne bojim smrti, jer se ne bojim
života. Ja živim sretan život i umreću sretnom smrću. Beda je roditi se, a ne umreti!?! Sve
zavisi kako vi gledate na to.
P: Ne može biti dokaza o vašem stanju. Sve što ja znam o tome je ono što vi kažete. Sve što ja
vidim je vrlo zanimljiv, interesantan, stari čovek.
M: Vi ste zanimljiv, stari čovek, ne ja. Ja nisam nikad rođen. Kako ja mogu ostariti? Sve ono
što vama izgleda da sam ja, postoji samo u vašem umu. Ja nisam zabrinut oko toga.
P: Čak i kao san, vi ste najneobičniji san.
M: Ja sam san koji vas može probuditi. Imaćete dokaz o tome u vašem neposrednom buđenju.
P: Zamislite, vest vam stiže da sam umro. Neko vam kaže: "Znate, tako i tako! On je umro".
Kakva bi bila vaša reakcija?
M: Bio bih vrlo radostan da ste se vratili domu svome, zaista zadovoljan da vas vidim izvan
ovih ludosti.
P: Kakvih ludosti?
M: Od mišljenja da ste rođeni i da ćete umreti, da ste telo koje se vidi, pokazuje u umu i sve
takve gluposti. U mom svetu niko nije rođen i niko ne umire. Neki ljudi odlaze na putovanje i
vraćaju se, neki nikad ne odlaze, napuštaju. Kakvu razliku to čini, kad oni putuju u zemlje
snova, i svaki završava u svom sopstvenom snu. Jedino je buđenje važno. Dovoljno je znati da
"JA JESAM" kao Realnost, Istinu i takođe voleti.
P: Moj pristup nije tako uopšten, sveobuhvatan, otuda i moje pitanje. Mada su Zapadnjaci u
potrazi za nečim istinitim, oni se okreću nauci, koja im kaže dosta o materijalnom, malo o umu,
a ništa o prirodi i svrsi svesnosti. Za njih je Realnost objektivna, izvan primetnog i željenog,
direktna, neposredna, ili pomoću zaključivanja; o subjektivnom aspektu realnosti oni ne znaju
ništa. Krajnje je važno da im se dopusti da znaju da postoji Realnost, Istina, i da treba da se
nađe u oslobođenju od svesnosti od materijalnog i njegovih ograničenja i iskrivljenosti,
neistinitosti. Većina ljudi u svetu upravo ne zna da postoji Realnost, Istina, koja može da se
dosegne i doživi u svesnosti.
Veoma je važno da ljudi treba da čuju dobru vest, jevanđelje, od nekoga ko je stvarno
doživeo istinu. Takva svedočenja su uvek postojala, i njihova svedočenja su dragocena.
M: Naravno, Jevanđelje, dobra vest o samoostvarenju, kad se jednom čuje neće biti nikad
zaboravljena. Kao seme posejano u zemlju, ono će čekati na pravu sezonu i proklijati i izrasti u
moćno drvo.

41. RAZVIJAJTE STAV SVEDOKA

Pitalac: Kakvo je dnevno i časovno stanje uma ostvarenog čoveka? Kako on vidi, čuje, jede,
pije, budi se i spava, radi i odmara se? Kakav dokaz postoji o njegovom stanju kao različitom
od nas?
Pored verbalnog svedočenja od tzv. ostvarenih ljudi, ne postoji li način provere
njihovog stanja objektivno? Postoji li neka vidljiva razlika u njihovom psihološkom i nervnom
reagovanju, u njihovom metabolizmu, ili u njihovoj psihosomatskoj strukturi, građi?
Maharadž: Možete pronaći razlike, ili ne možete. Sve zavisi od vašeg kapaciteta
posmatranja. Objektivne razlike su, međutim, najmanje važne. Ono što je važno je njihovo
gledište, njihovo ponašanje, koje je potpuno nevezano, objektivno prema postojanju,
nezavisno.
P: Ne oseća li Gnani, Svetac, bol kad njegovo dete umre, da li on pati?
111
M: On pati sa onima koji pate. Događaj je od male važnosti, ali je on pun saosećanja za biće
koje pati, bilo živo ili mrtvo, u telu ili izvan njega. Konačno, ljubav i milosrđe, saosećanje, su
njegova istinska priroda. On je jedno sa svima, koji živi i voli i koji je jedno u delovanju.
P: Ljudi su jako uplašeni od smrti.
M: Gnani, mudrac, nije uplašen od bilo čega. Ali on je pun saosećanja sa čovekom koji je
uplašen. Konačno, roditi se, živeti i umreti je prirodno. Biti uplašen nije. Događaju, naravno,
data je pažnja.
P: Zamislite da ste vi bolesni - velika groznica, bolovi, drhtanje. Doktor vam kaže da je vaše
stanje ozbiljno, imate samo još nekoliko dana da živite. Šta bi bila vaša prva reakcija?
M: Bez ikakve reakcije. Prirodno je za tamjanov štapić da izgori. Tako je isto prirodno da telo
umre. To je stvar od vrlo male važnosti. Ono što je bitno jeste da ja nisam ni telo ni um, Ja
Jesam.
P: Vaša porodica bi bila očajna, naravno. Šta biste im vi rekli?
M: Uobičajene reči: ne plašite se, život se nastavlja, Bog vas štiti, mi ćemo uskoro biti ponovo
zajedno i sl. Ali za mene, celokupna gungula je besmislena, sav taj urnebes. Ja nisam entitet,
biće, koje sebe zamišlja živim ili mrtvim. Ja niti sam rođen, niti mogu da umrem. Ja nemam
ničega da se sećam ili da zaboravim.
P: Šta mislite o molitvama za mrtve?
M: Svakako, molite se za umrle. To ih mnogo zadovoljava. Oni su hvaljeni. Gnani, mudrac,
nema potrebe za vašim molitvama. On sâm je odgovor na vaše molitve.
P: Kako Svetac, Gnani, postoji posle smrti?
M: Mudrac, Svetac, je već mrtav. Da li očekujete da on umre ponovo?
P: Svakako, razgradnja tela je jedan važan događaj, čak i za Sveca.
M: Ne postoji nijedan važan događaj za Sveca, osim kad neko ostvari najviši cilj. Jedino se
onda njegovo srce raduje. Sve ostalo nije od važnosti, interesovanja. Ceo univerzum je njegovo
telo, sav život je njegov život. Kao u gradu punim svetlosti, kada jedna sijalica pregori, to ne
utiče na celu mrežu, tako i smrt tela ne utiče na celinu.
P: Posebno, izdvojeno, može da ne važi za celinu, ali je veoma važno za pojedinca. Celina je
jedna apstrakcija, posebno-pojedinačno je konkretno i stvarno.
M: To je ono što vi kažete. Za mene to može biti drugačije - celina je realna, a deo dođe i
prođe. Pojedinačno je rođeno i ponovo se rađa, menjajući ime i oblik. Gnani, Svetac, je
Nepromenljiva Realnost koja omogućava sve promenljivo. Ali ovo ne može biti uverenje,
ubeđenje. Ono mora doći sa vašim sopstvenim iskustvom.
P: Da li su greh i vrlina jedno isto?
M: To su sve vrednosti koje je čovek stvorio! Šta su one za mene? Što se završi u sreći je
vrlina, a što se završi u bolu je greh. Oboje su stanja uma. Moje stanje nije stanje uma.
P: Mi smo kao slepci koji ne razumeju šta to znači videti.
M: Možete to uzeti kako želite.
P: Da li je praksa tihovanja kao sadhana efikasna?
M: Sve što radite u cilju prosvetljenja, dovodi vas bliže cilju. Sve što radite bez prisećanja na
prosvetljenje vas udaljava od cilja. Ali zašto komplikovati? Samo znajte da ste vi izvan svih
stvari i misli. Ono što želite da budete, to vi već jeste. Samo imajte to na umu.
P: Ja čujem da vi to kažete, ali ne mogu da verujem.
M: Ja sam bio i sam u takvom položaju. Ali sam verovao mom Guruu i on je bio u pravu.
Verujte meni ako možete, stalno mislite na ono što sam vam rekao; ne želite ništa, vama ništa
ne nedostaje. Sâmo traganje vas sprečava da pronađete.
P: Vi ste izgleda jako nezainteresovani za bilo šta!
M: Ja nisam nezainteresovan, ja sam nepristrasan. Ja ne dajem prednost 'meni' i 'mojem'.
Košara zemlje i košara dragulja - obe su neželjene. Život i smrt su isto za mene.

112
P: Nepristrasnost vas čini nezainteresovanim!
M: Naprotiv, saosećanje i ljubav su sama moja suština, jezgro. Ispražnjen od svojih naklonosti,
ja sam slobodan da volim.
P: Buda je rekao da je ideja o prosvetljenju veoma važna. Većina ljudi prođe kroz svoje živote
čak i ne znajući da postoji tako nešto. Napušteni, sami u traganju, kad jednom, međutim, čuju
o tome, seme je posejano koje nikada ne umire. Zbog toga je Buda slao svoje učenike da
propovedaju učenje neprestano, po osam meseci svake godine.
M: Moj Guru je imao običaj da kaže: "Neko može dati hranu, odeću, prevoz, znanje,
naklonost, ali najveći je dar jevanđelje, dobra vest, prosvetljenja". Vi imate pravo, prosvetljenje
je najveće dobro, blagostanje. Jednom kad to imate, niko vam ga ne može oduzeti.
P: Ako bi ovako govorili na Zapadu, ljudi bi smatrali da ste poludeli.
M: Naravno, oni bi! Za neznalicu, sve ono što on ne može da razume je ludost. Pa šta?
Pustimo ih da budu ono što jesu. Ja sam ono što sam, bez moje zasluge, a oni su ono što su
bez njihove pogreške.
Svevišnja Realnost, Istina, manifestuje se na bezbrojne načine. Bezbroj je njenih imena i
oblika. Sve niče i sve se stapa u istom okeanu, izvor svega je jedan. Traganje za uzrocima i
posledicama je samo razonoda, provod uma. Ono što Jeste je ljubav. Ljubav nije rezultat,
posledica, ona je sam temelj bića. Ma gde ušli, naći ćete postojanje, svesnost i ljubav. Zašto i
zbog čega stvarati prioritete?
P: Kada su zbog prirodnih uzroka hiljade i milioni ljudskih života ugašeni, kako se to dešava u
poplavama i zemljotresima, ja ne tugujem. Ali kada čovek umre od ruke drugog čoveka, ja
tugujem do krajnosti. Neminovno ima svoju sopstvenu veličanstvenost, ali ubijanje je ono što
se može izbeći kao i sav taj užas!
M: Sve se dešava kako se dešava. Katastrofe, bilo prirodne ili od strane čoveka, se dešavaju i
nema potrebe da se bude užasnut.
P: Kako bilo šta može biti bez uzroka?
M: U svakom događaju odražava se ceo univerzum. Konačni, osnovni uzrok se ne može
pratiti, nesaglediv je. Sama ideja o uzročnosti je samo način mišljenja i govora. Mi ne možemo
zamisliti, bezuzročno pojavljivanje. Ovo, međutim, ne potvrđuje postojanje uzročnosti.
P: Priroda je nerazumna, otuda neodgovorna. Ali čovek ima um. Zašto je on tako izopačen,
pokvaren, nerazuman?
M: Uzroci izopačenosti su takođe prirodni, nasledni, uslovljeni sredinom življenja itd. Vi ste
suviše brzi u osuđivanju. Nemojte brinuti o drugima. Bavite se prvo sa vašim sopstvenim
umom. Kada saznate da je vaš um takođe deo prirode, dualnost će prestati.
P: Postoji neka misterija u tome, koju ja ne mogu da protumačim. Kako može um biti deo
prirode?
M: Zato što je priroda u umu; bez uma gde je priroda.
P: Ako je priroda u umu. a um je moj sopstveni, ja bih trebao da sam sposoban da kontrolišem,
upravljam prirodom, a to u stvarnosti nije slučaj. Sile iznad moje kontrole određuju moje
ponašanje.
M: Razvijte stav svedoka, i spoznaćete iz vašeg sopstvenog iskustva da nevezanost -
odvojenost, donosi kontrolu. Stanje svedočenja je puno moći, snage, nema ničeg pasivnog
u vezi toga.

113
 42. ISTINA SE NE MOŽE ISKAZATI

Pitalac: Primetio sam da se novo Ja pojavljuje u meni, nezavisno do staroga. Oni na neki
način postoje zajedno. Staro Ja nastavlja sa svojim starim načinom ponašanja. Novo Ja
dozvoljava starom da bude, ali ono ne poistovećuje sebe sa njim.
Maharadž: Šta je glavna razlika između starog i novog Ja?
P: Staro Ja želi sve definisano, utvrđeno i objašnjeno. Ono želi da podesi stvari međusobno
verbalno. Novo Ja ne brine o verbalnim objašnjenjima - ono prihvata stvari onakve kakve jesu i
ne pokušava da ih dovede u vezu sa prošlošću.
M: Da li ste vi potpuno i neprestano svesni razlike između uobičajenog i duhovnog? Kakvo je
ponašanje novog Ja u odnosu na staro?
P: Novo samo posmatra staro. Ono nije ni prijateljski ni neprijateljski prema njemu. Ono samo
jednostavno prihvata staro Ja zajedno sa svim ostalim. Ono ne negira njegovo postojanje, ali ne
prihvata ni njegove procene, vrednovanja i potvrde.
M: Novo je potpuno negiranje starog. To novo, nije zaista stvarno novo. To je samo novo
ponašanje starog. Istinsko, stvarno novo, uništava, iskorenjuje staro potpuno. Dva ne mogu
biti zajedno. Postoji li proces samootkrivanja, stalnog odbijanja da se prihvate stare ideje, ili da
li postoji međusobna tolerancija, razumevanje? Kakav je njihov odnos?
P: Ne postoji poseban odnos. Oni koegzistiraju, sarađuju.
M: Kada vi govorite o starom Ja, i novom, koje imate na umu? Da li postoji kontinuitet u
sećanju između njih dvoje; jedno se seća drugog međusobno? Kako vi možete govoriti o dva
Ja?
P: Jedan je rob navika, drugi nije. Jedan je misaon, drugi je slobodan od svih ideja.
M: Zašto dva Ja? Između ograničenja i slobode ne može biti nikakvog odnosa. Sama činjenica
koegzistencije, saradnje, dokazuje njihovo bazično jedinstvo. Ali postoji samo jedno Sopstvo -
i ono je uvek u sadašnjosti. Ono što vi nazivate drugo Sopstvo, Ja, staro ili novo, samo je drugi
oblik jednog Ja, Sopstva. Sopstvo je jedno, beskonačno. Vi ste to Sopstvo i vi imate ideje o
onome što ste bili ili što ćete biti. Ali jedna ideja nije Sopstvo. Upravo sad, kako vi sedite
ispred mene, koje ste vi Sopstvo, Ja? Staro ili novo?
P: Oba su u sukobu.
M: Kako može biti sukob između onoga što jeste i onoga što nije? Sukob je karakteristika
starog. Kada se novo pojavi, staroga više nema. Vi ne možete govoriti o novom i konfliktu u
istom trenutku. Čak i napor opiranja, naprezanja za novim Sopstvom je staro. Kad god postoji
sukob, napor, borba, težnja, čežnja za promenom, novoga nema. Do kog stepena ste vi
slobodni od uobičajenog ponašanja da stvarate i produžavate sukobe?
P: Ja ne mogu reći da sam sad drugi čovek. Ali sam otkrio nove stvari o meni samom, stanja
tako drugačija, koja nisam poznavao ranije, da se osećam pozvanim da ih nazovem novim.
M: Staro Sopstvo je vaše sopstveno Sopstvo. Stanje koje bukne iznenada i bez uzroka, ne nosi
poreklo od Sopstva; vi ga možete nazvati "Bog". Ono što je bez semena i korena, ono što ne
niče i ne raste, ne cveta i ne zri, što dolazi u postojanje iznenada i u punoj slavi, u punom sjaju,
tajanstveno i neobično, natprirodno, možete nazvati "Bog".
To je potpuno neočekivano - a ipak dragoceno, potpuno prisno, familijarno - a ipak
najiznenađujuće, iznad svih nada - a ipak potpuno izvesno, sigurno. Pošto je to bez uzroka, to
je i bez zapreke, smetnje. Ono poštuje samo jedan zakon, zakon slobode.
Sve što zahteva i nagoveštava kontinuitet, sekvencu, nastajanje, prelazak od stanja
do stanja, ne može biti realno, istinito. Nema napretka u istinitom, ono je konačno,
savršeno, nesagledavajuće, neizvesno.
P: Kako to mogu doznati?

114
M: Vi ne možete učiniti ništa u vezi toga, ali možete da izbegnete izvesne smetnje, prepreke.
Posmatrajte vaš um, kako je on došao u postojanje, kako on funkcioniše, radi. Kako budete
gledali vaš um ozbiljno, otkrićete sebe kao posmatrača. Kada ste nepomični, samo
posmatrajući, vi ćete otkriti vaše Sopstvo kao svetlost iznad, iza posmatrača. Izvor svetlosti je
mrak, skriven, nepoznat je izvor znanja. Taj izvor jedino jeste, postoji. Idite nazad ka tom
izvoru i boravite tamo. To nije na nebu, niti u sveprožimajućem, sveprisutnom eteru. Bog je
sve i to je veličanstveno i predivno. I Ja sam ništa, nemam ništa, ne mogu da uradim ništa. Ipak
sve proizilazi iz mene - izvor sam Ja, koren sam Ja, poreklo - početak sam Ja.
Kada Realnost, Istina, eksplodira u vama, možete to nazvati iskustvom Boga. Ili bolje,
to je Bog koji vas doživljava, iskušava. Bog zna vas kad vi upoznate sebe. Istina, Realnost,
nije rezultat procesa, to je jedna eksplozija, ekspanzija, širenje. To je potpuno iznad uma, i
jedino što vi možete da uradite jeste da upoznate um dobro. Ne da će vam um pomoći, nego
sa upoznavanjem svog uma možete da izbegnete da vas vaš um onemogući, spreči, ili
oslabi.
Morate biti vrlo oprezni, budni, ili će vaš um da vas prevari. To je kao posmatranje
lopova - ne da vi očekujete nešto od lopova, ali ne želite da budete pokradeni.
Na isti način poklonite mnogo pažnje vašem umu, a da ništa ne očekujete od njega.
Ili uzmite drugi primer. Mi se budimo i spavamo. Posle dnevnog rada san dolazi. Sad,
da li ja odlazim da spavam ili omaškom, nenamerno, karakteristika stanja spavanja dolazi meni?
Drugim rečima - mi se budimo zato što smo spavali. Mi se ne budimo u stvarno budno stanje.
U budnom stanju svet se pojavljuje zbog neznanja i odvodi osobu u budno-sanjajuće stanje. I
san i budno stanje, oboje su pogrešni. Mi samo sanjamo. Istinsko buđenje i istinsko spavanje
samo Mudrac, Gnani, zna. Mi sanjamo da smo budni, mi takođe sanjamo da spavamo.
Tri stanja (java, san i dubok san bez snova) su samo raznolikosti stanja sna.
Smatrajući, tretirajući sve kao san, čovek se oslobađa. Sve dok pridajete realnost snu,
njegov ste rob. Zamišljajući da ste rođeni kao ovaj ili onaj, vi postajete rob toga: ovoga ili
onoga. Suština ropstva je zamišljati sebe da si proces, tok, razvoj, da imate prošlost i
budućnost, da imate istoriju. U stvari, mi nemamo istoriju, mi nismo proces, postupak, mi
se ne razvijamo, niti stagniramo; vidite sve kao san i budite izvan toga.
P: Kakvu korist ću ja izvući slušajući vas.
M: Ja vas zovem nazad vama samima! Sve što vas ja molim jeste da gledate sebe, prema sebi i
u sebe.
P: Sa kojim ciljem?
M: Vi živite, vi osećate, vi mislite. Obraćajući pažnju na vaše življenje, osećanja i mišljenje, vi
ih se postepeno oslobađate i idete iznad, izvan njih. Vaša se ličnost, personalnost rastapa i
ostaje jedino svedok. Potom odlazite iznad svedoka. Ne pitajte kako se to dešava. Samo
tragajte unutar vas.
P: Kakva je razlika između ličnosti, osobe, i svedoka?
M: Oba su oblici svesnosti. U jednom vi želite i plašite se, u drugom vi ste nedirnuti, nevezani
zadovoljstvom i bolom i neuzrujani, neuznemireni događajima. Vi ih puštate da dolaze i odlaze.
P: Kako se učvrstiti u najvišem stanju, stanju čistog, pravog svedočenja?
M: Materijalna svesnost ne sija sama od sebe. Ona sija sa svetlošću iznad nje. Uvidevši
snevajući kvalitet svesnosti, tragajte za svetlošću u kojoj se ona pojavljuje, koja joj daje
postojanje. Postoji sadržaj svesnosti, a isto tako i svesnost o sadržaju.
P: Ja znam i Ja znam da ja znam.
M: Sasvim tako. Zaboravite saznanje, poznato, ali se setite da ste vi znalac. Nemojte sve
vreme biti zadubljeni u vaša iskustva. Zapamtite da ste vi iznad znalca, da niste nikad rođeni i
da ste besmrtni!! U prisećanju ovoga, pojaviće se kvalitet čistog znanja, spoznaje, svetlost
neuslovljene duhovne svesnosti.
P: Na kojoj tački se doživljava Realnost, Istina?
115
M: Iskustvo je od promene, ono dolazi i odlazi. Istina, Realnost, nije događaj, ona ne može biti
doživljena. Ona nije opažajna na isti način kao što je neki događaj koji se može opaziti.
Ako čekate da se događaj desi, dolazak Istine, vi ćete čekati večno, jer Istina niti dolazi
niti odlazi. To treba da bude opaženo, ne doživljeno. Treba biti pripremljen za to i
predusretljiv.
Ali samo traganje i težnja za istinom je kretanje, operacija, delovanje Realnosti. Sve što
vi možete da uradite, jeste da shvatite centralnu suštinu, da stvarnost nije događaj i da se ne
dešava, a sve ono što se desi ili sve što dođe i ode, nije Realnost, Istina.
Vidite događaj samo kao događaj, prolaznost kao prolazno, iskustvo samo kao
iskustvo i vi ste uradili sve što ste mogli. Onda ste vi izloženi Istini, Stvarnosti, a ne više
blokirani u odnosu na nju, kao kad ste smatrali da su događaji i iskustva Istinitost,
Realnost.
Čim postoji neko sviđanje ili nesviđanje vi ste stvorili pregradu, blokadu.
P: Da li hoćete da kažete da se Realnost, Istina, ispoljava više u akciji nego u znanju? Ili je to
osećanje neke vrste?
M: Niti akcija, niti osećanja, niti misao ispoljava Realnost, Istinu. Ne postoji tako nešto kao
ispoljavanje Istine, Realnosti.10
Vi ste upleteni u dualnost u kojoj nema ničega. Jedino Istina jeste, ne postoji ništa
drugo.
Tri stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna nisam Ja i Ja nisam u njima.
Kada budem umro, svet će reći: "Oh, Maharadž je umro!! Ali za mene su to reči bez
sadržaja; one nemaju smisao.
Kada se čini bogosluženje pred slikom Gurua, sve se odvija kao da se on šeta i kupa i
jede i odmara, odlazi na izlet i vraća se, blagosilja sve i odlazi na spavanje. Sve je urađeno do
najsitnijih detalja, a ipak postoji osećaj nestvarnosti o svemu tome. Takav je slučaj sa mnom.
Sve se dešava kako treba, ipak, ništa se ne dešava. Ja radim što izgleda da je potrebno, ali u
isto vreme, ja znam da ništa nije potrebno, da je život sam po sebi samo čin vere, ubeđenja.
P: Zašto onda živite uopšte? Zašto sve ovo nepotrebno dolaženje i odlaženje, buđenje i
spavanje, jedenje i varenje, komplikacije?
M: Ništa nije urađeno od mene, sve se samo događa. Ja ne očekujem, ja ne planiram, samo
posmatram događanja, znajući da su ona nestvarna.
P: Da li ste vi uvek bili ovakvi, od prvog momenta prosvetljenja?
M: Tri stanja se smenjuju kao uobičajena: buđenje i spavanje, i spavanje i buđenje, i
spavanje i buđenje ponovo, ali oni se ne dešavaju meni. Oni se jednostavno dešavaju (sami
po sebi). Meni se nikad ništa ne dešava. Postoji nešto nepromenljivo, nepokretno,
neosetljivo, nešto kao stena solidno, nedodirljivo; solidna masa čistog postojanja - svesnosti
- blaženstva. Ja nikad nisam izvan toga. Ništa me ne može izbaciti iz tog stanja, nikakva
tortura, nasilje, nikakva katastrofa, propast.
P: Ipak, vi ste svesni spoljašnjeg sveta!
M: Da i ne. Postoji mir, dubok, neizmeran, neuzdrman. Događaji su zapisani, u pamćenju, ali
nisu od važnosti. Ja sam njih jedva i svestan.
P: Ako vas ja dobro razumem, ovo stanje nije došlo sa kultivisanjem, razvojem, mentalnog
znanja.

10
Jer bi to podrazumevalo da je Stvarnost, Istina bila neispoljena, što nije slučaj. Jedino ona uvek jeste.
Probuđenje u Istini je upravo u spoznaji da nema ničega ispoljenog (i neispoljenog) već je sve jedna Stvarnost,
tj. da nema ničega objektivnog, izvan mene, sve je To i ja sam svesni subjekt Toga što Jeste. Ja sam To. To sam
Ja. (Prim. I. A.)
116
M: Nije bilo dolaženja (razvoja). Ja sam bio takav uvek. Bilo je otkrića, spoznaje, i to je bilo
iznenada. Upravo, kao kad se rodite, vi otkrivate svet iznenada, tako sam i ja iznenada otkrio
moje istinsko biće, postojanje.
P: Da li je to bilo zamračeno, zamagljeno, i vaša je sadhana, duhovna disciplina rasterala
maglu? Kad je vama vaše istinsko stanje postalo jasno, da li je ono i ostalo jasno, ili se ponovo
zamaglilo? Da li je vaše stanje stalno, trajno ili nije trajno?
M: Potpuno je stabilno, postojano. Bilo šta da radim, ono ostaje kao stena - nepokretno.
Jednom kada se probudite u Istini, ostajete u njoj. Dete se ne vraća u matericu! To je
jednostavno stanje, manje od najmanjeg, veće od najvećeg. Ono je samo očigledno, a ipak
izvan opisa.
P: Postoji li put ka tome, ka Istini?
M: Sve može biti put, samo ako ste zainteresovani. Samo razmišljajte duboko o mojim rečima
i pokušajte da shvatite njihovo puno značenje i to je sadhana, duhovna praksa, sasvim dovoljna
da ukloni zid.
Mene ništa ne uznemirava, muči. Ja se ne opirem nevoljama - zbog toga one se ne
zaustavljaju kod mene. Na vašoj strani, neduhovnoj, postoji tako mnogo nevolja. Na mojoj
strani, duhovnoj, uopšte nema problema. Dođite na moju stranu!
Vi ste skloni nevoljama. Ja sam imun. Bilo šta se može desiti - ono što je potrebno je
iskren interes, pažnja. To se postiže ozbiljnošću i iskrenošću.
P: Mogu li ja to uraditi?
M: Naravno!! Vi ste dovoljno sposobni da pređete preko, na drugu obalu. Samo budite
iskreni.

43. NEZNANJE MOŽE BITI PREPOZNATO - ISTINA NE

Pitalac: Iz godine u godinu vaše učenje ostaje isto. Izgleda da nema napretka u onome što
nam vi govorite.
Maharadž: U bolnici bolesnik se leči i ozdravi. Tretman je rutinski, sa vrlo malo promena, ali
nema ničeg monotonog u vezi zdravlja. Moje učenje može biti uobičajeno, ali je njegov plod
nov od čoveka do čoveka.
P: Šta je ostvarenje, realizacija? Ko je ostvaren čovek? Kako se Mudrac, Svetac prepoznaje?
M: Ne postoje karakteristična obeležja istinskog znanja. Jedino neznanje može biti prepoznato,
ne Istina, znanje. Mudrac ne tvrdi da je on nešto posebno. Svi oni koji objavljuju svoju
sopstvenu veličinu, plemenitost i jedinstvenost, nisu oni koji znaju, Mudraci. Oni su pogrešno
procenili neki redak stepen razvoja za realizaciju. Znalac ne pokazuje nameru da sebe objavi
kao Mudraca. On smatra sebe potpuno normalnim, istinskim, u svojoj realnoj prirodi.
Proglašavanje sebe za svemogućeg, sveznajućeg i sveprisutnog Boga je znak neznanja.
P: Može li Svetac preneti svoje iskustvo neznalici? Može li znanje, Istina, da se prenese od
jednog čoveka drugome?
M: Da, to se može! Reči Sveca imaju moć osvetljavanja neznanja i mraka u umu. Nisu toliko
važne reči, ali je važna moć iza njih, u pozadini njihovoj.
P: Kakva je to moć?
M: Moć ubeđenja, uverenja, zasnovana je na ličnom ostvarenju, na nečijem sopstvenom,
direktnom iskustvu.
P: Neki ostvareni ljudi kažu da znanje mora biti zasluženo, osvojeno, a ne poklonjeno,
dobijeno. Neko može samo da podučava, ali je učenje svoje sopstveno.
M: To se svodi na isto.
117
P: Postoje mnogi koji su praktikovali jogu godinama i godinama bez nekog rezultata. Šta može
biti uzrok njihovog neuspeha? Neki su se odali transu u privremenoj obustavi svesnosti. Bez
potpune svesnosti kakav progres može da bude? Mnogi su praktikovali samadhi, stanje
ekstatičnog zadubljenja. U samadhiju svest je potpuno aktivna, duboka, ali ipak to nije dalo
nekih rezultata.
M: Kakve rezultate vi očekujete? I zašto bi znanje, spoznaja, bilo rezultat bilo čega? Jedna
stvar vodi ka drugoj, ali znanje nije ograničeno, Istina nije ograničena uzrocima i posledicama.
Znanje je potpuno iznad uzročnosti. Ono je stanovnik u Sopstvu.
Jogi dolazi do saznanja mnogih čuda, ali o Sopstvu on ostaje u neznanju. Svetac,
Znalac, može izgledati i osećati se sasvim obično, ali on zna Sopstvo potpuno dobro.
P: Postoje mnogi koji tragaju iskreno ka samoostvarenju, ali sa oskudnim rezultatima. Šta
može biti uzrok tome?
M: Oni nisu dovoljno istraživali izvor znanja, svoje opažaje, osećanja i misli oni ne poznaju
dovoljno. Ovo može biti jedan uzrok odugovlačenja. Drugi jeste da su neke želje možda još
žive.
P: Uzdizanje i padovi u sadhani, duhovnom razvoju, su neminovni. Ipak, iskren tragalac,
uprkos svemu napreduje polako. Šta može Mudrac, Gnani, da uradi za takvog tragaoca?
M: Ako je tragalac iskren, svetlost će biti data. Svetlost je za sve i uvek je tu, ali tragalaca je
malo, i među tom manjinom, oni koji su spremni su veoma retki. Sazrevanje srca i uma je
neophodno.
P: Da li ste vi ostvarili vašu realizaciju naporom ili milošću Gurua?
M: Njegovo je bilo učenje, a moje je bilo poverenje, moja je bila vera. Moje poverenje u njega
učinilo je da prihvatim njegove reči kao istinu, da odem duboko u njih, da ih živim. Tako sam
ja došao do ostvarenja onoga što sam sada. Guruova ličnost i njegove reči su učinile da mu
verujem, i moje verovanje učinilo ih je plodonosnim.
P: Ali da li može Guru dati ostvarenje bez reči, bez poverenja, upravo ovako jednostavno, bez
neke pripreme?
M: Da, on može, ali gde je primalac? Vidite, ja sam bio jako u harmoniji sa mojim Guruom,
tako sam mu potpuno verovao, da je postojalo vrlo malo otpora u meni, te se sve desilo brzo i
lako.
Ali nisu svi tako srećni. Lenjost i uznemirenost često stoje na putu i dok oni nisu uočeni
i otklonjeni, napredak je spor. Svi oni koji su imali ostvarenje brzo, samo dodirom, pogledom
ili mišlju, bili su sazreli za to. Ali takvi su vrlo retki. Zrelost traži neko vreme za sazrevanje.
Sadhana ubrzava sazrevanje.
P: Šta čini da neko sazri? Šta je faktor sazrevanja?
M: Iskrenost, ozbiljnost, naravno, osoba mora biti zaista puna žudnje za istinom. Na kraju
krajeva, ostvaren čovek je najozbiljniji čovek. Bilo šta da radi, on to radi potpuno,
kompletno, bez ograničenja i rezervi, zadržavanja. Integritet, sveobuhvatnost vas vode ka
Istini, Stvarnosti.
P: Da li vi volite svet?
M: Kada se vi povredite, plačete. Zašto? Zato što vi volite sebe. Nemojte zatvarati vašu ljubav
ograničavajući je na telo, ostavite je otvorenom. Onda će ona biti ljubav za sve. Kada se
odbace sve lažne identifikacije, ono što ostane je sveobuhvatna ljubav.
Oslobodite se svih ideja, predstava o sebi, čak i od ideje da ste vi Bog. Nedefinisanje
sebe je vredno, samozaborav je punovažan.
P: Ja sam umoran od obećanja. Umoran sam od sadhana, tehnika koje mi uzimaju sve vreme i
svu energiju, a ne donose ništa. Ja želim Realnost, Istinu, sada i ovde. Da li mogu imati to?
M: Naravno da možete, ako ste siti svega, uključujući i vaše sadhane. Kada ne zahtevate,
ne očekujete ništa od sveta, niti od Boga, kada ne želite ništa, ne tragate za bilo čim, ne
očekujete ništa, onda će Svevišnje Stanje doći ka vama nepozvano i neočekivano.
118
P: Ako je čovek angažovan porodičnim životom i svetovnim poslovima, radi svoju sadhanu,
duhovnu praksu, striktno, strogo, kako je propisano, da li će on imati rezultata?
M: Rezultate će on imati, ali će biti obuzet njima kao u čauri.
P: Tako mnogo mudraca kaže da kad ste sazreli i spremni, vi ćete se realizovati, ostvariti.
Njihove reči mogu biti istinite, ali one su od male koristi. Mora postojati izlaz, spas, nezavisan
od sazrevanja koje zahteva vreme, od sadhane koja zahteva napor.
M: Nemojte to zvati putem. To je više vrsta veštine, umetnosti. To nije čak ni to. Budite
otvoreni i smireni, to je sve. Ono za čim tragate je tako blizu vas, da nema mesta za put.
P: Postoji tako mnogo ljudi u neznanju, a tako malo mudraca, svetaca. Šta može da bude
uzrok tome?
M: Nemojte se brinuti o drugima, vodite brigu o sebi. Vi znate da jeste. Nemojte se
ograničavati sa imenima, samo budite. Bilo koje ime ili oblik koji dajete sebi zamračuje vašu
istinsku prirodu.
P: Zašto bismo tragali za krajem, pre nego što se možemo ostvariti?
M: Želja za istinom je najviša od svih želja, ipak, ona je i dalje samo želja. Sve želje moraju biti
odbačene, da biste stvarno bili. Zapamtite, vi jeste. To je vaš radni kapital, bogatstvo. Obrćite,
angažujte to i biće mnogo profita.
P: Zašto bi uopšte bilo traganja?
M: Život je traganje, osobi ne može pomoći traganje. Kada sva traganja prestanu, to je
Svevišnje Stanje.
P: Zašto svevišnje stanje dolazi i odlazi?
M: Ono niti odlazi, niti dolazi. Ono jeste.
P: Da li vi govorite iz svog sopstvenog iskustva?
M: Naravno. To je bezvremeno stanje, uvek prisutno.
P: Za mene ono dolazi i odlazi, za vas ne. Zašto ova razlika?
M: Možda zato što ja nemam želja. Ili vi ne želite Svevišnje dovoljno snažno. Vi se morate
osećati razočarano, beznadežno, kad vaš um nije u kontaktu sa Svevišnjim.
P: Sav moj život je bio traganje, težnja, a dosegao sam tako malo. Čitao sam, slušao sam - ali
sve uzalud.
M: Slušanje i čitanje su postali vaša navika.
P: Ja sam to ostavio takođe. Ja ne čitam u današnje vreme.
M: Ono čega ste se vi odrekli nije sada važno. Čega se niste odrekli? Pronađite to i odrecite se
toga. Sadhana je traganje, zato se i nje odrecite. Ispraznite sebe potpuno.
P: Kako može budala želeti mudrost? Osoba mora da zna objekat želje, da bi ga želela. Kada
Svevišnji nije poznat, kako može biti željen?
M: Čovek prirodno sazreva i postaje spreman za samoostvarenje.
P: Ali šta je faktor sazrevanja?
M: Samo-prisećanje, svesnost "Ja jesam" dovodi ga do sazrevanja brzo i snažno, moćno.
Odrecite se svih ideja o sebi i jednostavno budite.
P: Umoran sam od svih puteva, staza, i značenja, htenja, i veština i trikova, svih tih mentalnih
akrobatika. Postoji li put koji pokazuje, opaža, istinu direktno i odmah, trenutno?
M: Prestanite da koristite vaš um i gledajte šta se dešava. Radite samo ovu jednu stvar
potpuno, direktno. To je sve.
P: Kad sam bio mlađi, imao sam čudna iskustva, kratka, ali vredna, da sam ništa, upravo ništa,
a ipak potpuno svestan. Ali opasnost je što osoba ima želju da ponovo stvori iz sećanja
trenutke, događaje koji su prošli.
M: Ovo je sve imaginacija, zamišljanje. U svetlosti svesti sve vrste stvari se događaju i ne
treba da osoba daje posebnu važnost bilo kojoj.

119
 Lepota cveta je predivna kao vizija Boga. Dopustite im neka budu. Zašto ih se
sećati i onda stvarati sećanje kao problem? Budite nežni, blagi, u vezi njih; ne delite ih u
više i niže, unutarnje i spoljašnje, trajne i prolazne. Idite iznad, idite nazad ka izvoru, idite
ka sebi, Sopstvu, koje je isto, nepromenjeno, ma šta da se desi.
Vaša slabost je zbog vašeg ubeđenja da ste vi bili rođeni u svetu. U stvarnosti, istini,
svet se uvek ponovo stvarao u vama i sa vama. Vidite sve kao emanaciju iz svetlosti koja je
izvor vašeg sopstvenog bića. Otkrićete da je ta svetlost sačinjena od ljubavi i energije.
P: Ako sam ja ta svetlost, zašto je ne znam?
M: Da biste znali, morate imati znalački um, um sposoban da zna. Ali vaš um je neprestano u
trci, nikad smiren, nikad sa punom refleksijom, odsjajem. Kako možete videti mesec u
njegovom punom sjaju kad su oči zamračene?
P: Možemo li reći, pošto je sunce uzrok senci, da se ono ne može videti u senci. Osoba se
mora okrenuti.
M: Ponovo ste uveli trojstvo sunca, tela i senke. Nema takve podele u Stvarnosti, Istini. Ono o
čemu govorim nema ništa sa dualnostima i trojstvima. Ne materijalizujte i ne verbalizujte.
Samo gledajte i budite.
P: Mogu li ja videti i biti?
M: Vidite ono što ste. Ne pitajte druge, nemojte dopustiti da vam drugi govore o vama.
Gledajte unutra i vidite. Svi učitelji mogu vam reći samo to. Nema potrebe ići od jednog do
drugog. Ista voda je u svim izvorima. Vi samo uzmite iz najbližeg. U mom slučaju voda je
unutar mene i ja sam voda.

44. ’JA JESAM’ JE ISTINA - SVE DRUGO JE POSLEDICA

Maharadž: Posmatrač sveta, da li je on stariji od sveta, ili je on došao u postojanje zajedno sa

svetom?
Pitalac: Kakvo neobično pitanje! Zašto postavljate takva pitanja?
M: Sve dok ne znate ispravan odgovor, nećete naći mir.
P: Kad se probudim ujutru, svet je već tu, čeka na mene. Sigurno svet dolazi u postojanje prvi.
Ja takođe dolazim, ali mnogo kasnije, najranije pri mom rođenju. Telo meditira, premišlja,
misli, između mene i sveta. Bez tela ne bi bilo ni mene ni sveta.
M: Telo se pojavljuje u vašem umu; vaš um je sadržaj vaše svesti; vi ste nepokretni svedok
reke svesnosti, mentalne, koja se menja večno bez ikakve promene u vama na bilo koji način.
Vaša sopstvena nepromenljivost je tako očevidna da je vi ne primećujete. Dobro
pogledajte u sebe i sva ova nerazumevanja i pogrešne koncepcije će se rastopiti, nestati.
Upravo kao što svaka mala kapljica boravi u vodi i ne može biti bez vode, tako i sav
Univerzum je u vama i ne može biti bez vas.
P: Mi to zovemo Bog.
M: Bog je samo ideja u vašem umu. Činjenica ste vi. Jedina stvar koju vi znate sigurno
jeste: "ovde i sada Ja jesam" Uklonite "ovde i sada" i "Ja jesam" ostaje, nepobitno.
Svet postoji u sećanju, sećanje dolazi u svest. Mentalna svesnost postoji u duhovnoj
svesti, a duhovna svest je odraz svetlosti na vodama postojanja.
P: Ipak, ja ne shvatam, ne vidim, kako svet može biti u meni, kad je očevidno suprotno: "ja
sam u svetu".

120
M: Čak i reči: "ja sam svet, svet je moj" je znak neznanja. Ali kad ja imam na umu i
potvrđujem, svedočim u životu moj identitet sa svetom, moć se rađa sa svetom, moć se rađa u
meni koja uništava neznanje, spaljuje ga potpuno.
P: Da li je svedok neznanja, odvojen od neznanja? Da li on kaže: "Ja sam neznalica", deo
neznanja?
M: Naravno, sve što mogu da kažem iskreno je: "Ja jesam", sve ostalo je posledica, izvođenje.
Ali posledica je postala navika. Uništite sve navike mišljenja i gledanja. Osećaj "Ja jesam" je
manifestacija dubljeg uzroka, koji vi možete zvati Sopstvo, Bog, Istina, Realnost ili nekim
drugim imenom. "Ja jesam" je u svetu; ali to je ključ koji može da otvori vrata izvan sveta.
Mesečev ples na vodi se vidi u vodi, ali on je uslovljen mesecom na nebu, a ne vodom.
P: Ipak mi glavni smisao izgleda izmiče. Ja mogu da prihvatim da je svet u kome živim, krećem
se i postojim, moja kreacija, moja projekcija, moja imaginacija u nepoznatom svetu, svetu
kakav jeste, svet "apsolutne materije", "apsolutne supstance", ma šta bila ta materija. Svet moje
sopstvene kreacije može biti sasvim drugačiji od istinitog sveta, kao što je bioskopsko platno
sasvim drugačije od slika koje se projektuju na njemu. I pri svemu tome ovaj apsolutni svet
postoji, sasvim nezavisno od mene.
M: Sasvim tako, svet Apsolutne Istine, Realnosti, na kome je vaš um projektovao svet
relativne neistine, nerealnosti, je nezavisan od vas iz vrlo prostog razloga: on je vi sami.
P: Da li ovde postoji suprotnost u izrazima? Kako može nezavisno dokazati identitet?
M: Istražite kretanje promene i videćete. Ono što se može menjati dok se vi ne menjate, može
da se kaže da je nezavisno od vas. Ali ono što je promenljivo mora biti jedno sa onim, bilo
kojim, drugim promenljivim. Jer, dualitet zahteva interakciju, a međudelovanje znači promenu.
Drugim rečima, apsolutno materijalno i apsolutno duhovno, potpuno objektivno i potpuno
subjektivno su identični, i u supstanci, sadržaju, i u suštini, biti.
P: Kao u trodimenzionalnoj slici, svetlost formira svoju sopstvenu podlogu, platno.
M: Bilo koje poređenje će odgovarati. Glavna suština koju treba razumeti jeste da ste vi
projektovali iz sebe svet vaše sopstvene imaginacije, zasnovane na memoriji, na željama i
strahovima, i da ste zarobili sebe u tome. Slomite čaroliju i budite slobodni.
P: Kako se slama čarolija, obmana?
M: Uspostavite i osigurajte vašu nezavisnost u mislima i delu. Iznad svega, oslanjate se na
vašu veru u sebe, na ubeđenju da je ono što vidite i čujete, mislite i osećate realno, istinito.
Zašto ne preispitate vašu veru? Bez sumnje, ovaj svet je naslikan, formiran, od vas, na platnu
svesnosti i on je potpuno vaš privatni svet. Jedino vaš osećaj "Ja jesam" mada u svetu, nije od
sveta. Bez napora logike ili imaginacije, da li možete promeniti "Ja jesam" u "Ja nisam"? U
samom negiranju vašeg bića vi to tvrdite.
Jednom kada shvatite da je svet vaša sopstvena projekcija, vi ste slobodni od njega.
Ne treba da se oslobodite od sveta kao da on objektivno ne postoji, već jedino od sveta
u vašoj sopstvenoj imaginaciji, zamišljanju. Ma kakva da je slika sveta, lepa ili ružna, vi ste je
naslikali i vi niste vezani za nju. Spoznajte da ne postoji niko ko vas prisiljava na to, da je to
zbog navike, običaja da smatrate zamišljeno kao istinito.
Vidite imaginarno kao imaginarno i budite slobodni od straha.
Upravo kao što su boje na ovom tepihu pobuđene svetlošću, ali svetlost nije boja, tako
je i svet uzrokovan, izazvan od vas, ali vi niste svet.
Ono što stvara i održava svet možete nazvati Bog ili proviđenje, promisao, ali u
konačnom vi ste dokaz da Bog postoji, ne na neki drugi način. Jer, pre bilo kog pitanja o Bogu
koje se može postaviti, vi morate biti tamo da ga postavite.
P: Bog je iskustvo u vremenu, ali iskušenik je bezvremen, večan.
M: Čak je i iskušenik drugorazredan. Primarno je beskonačna ekspanzija sveti, večna
mogućnost, nemerljiv potencijal od svega što je bilo i što će biti.

121
 Kada gledate u nešto, bilo šta, vi vidite ono najviše, apsolutno, a zamišljate da vidite
oblak ili drvo. Naučite da gledate bez mašte, da slušate bez iskrivljavanja; to je sve. Prestanite
da pripisujete, dajete imena i oblike suštinski bezimenom i bezobličnom, shvatite da je svaki
način opažanja subjektivan, da ono što se vidi i čuje, dodiruje i miriše, oseća ili misli, iskušava,
doživljava ili zamišlja, da je u umu, a ne u stvarnosti, istini, i vi ćete tad doživeti mir i
oslobođenje od straha.
Čak i osećaj "Ja jesam" je sastavljen, kombinovan od čiste svetlosti i osećanja,
postojanja bića. Ovde je 'Ja' čak i bez 'jesam'. Tako je čista svetlost uvek tu, bilo da kažete 'Ja',
ili ne.
Postanite svesni te čiste svetlosti i nikad je nećete izgubiti. Beskonačna u postojanju,
svest u umu, činilac svakog iskustva - koju nije moguće opisati, a ipak savršeno pristupačna,
jer ne postoji ništa osim nje.
P: Vi govorite o Realnosti direktno - kao sveprožimajućoj, sveprisutnoj, večnoj, sveznajućoj,
svemoćnom prvom uzroku. Postoje drugi učitelji, koji odbijaju da govore o Realnosti, istini,
uopšte. Oni kažu da je Istina iznad uma, dok su sve diskusije u carstvu uma, koji je domen
neistine. Njihov pristup je negativan, oni tačno određuju nerealno, neistinu, i zato idu iznad nje
u realno, istinu.
M: Razlike postoje samo u rečima. Na kraju krajeva, kad јa govorim o suštini, јa je opisujem
kao suprotnu od nerealnog, kao besprostornu, beskonačnu, bezvremenu, večnu, bezuzročnu,
bez početka i bez kraja. To dolazi na isto kao prethodno. Sve dotle dok to vodi prosvetljenju,
šta izražavanje uopšte znači? Da li ima značaja da li vučete taljige ili ih gurate, sve dok se one
kotrljaju?
Vi se možete osećati da ste privučeni ka Istini u jednom trenutku, a odgurnuti od
lažnog u drugom; to su samo načini koji se smenjuju; a oba su potrebna za savršenu slobodu.
Možete ili jednim ili drugim putem, ali u svakom trenutku, to će biti ispravan put toga
trenutka; samo idite sa punim srcem, ne gubite vreme u sumnjama i oklevanju.
Razne vrste hrane su potrebne da bi dete odraslo, ali sam akt uzimanja hrane je isti.
Teorijski svi prilazi su dobri. U praksi, i u datom trenutku, vi nastavljate samo jednim
putem. Pre ili kasnije bićete primorani da otkrijete da, ako stvarno želite da nađete, morate
kopati samo na jednom mestu - unutar sebe. Niti vaše telo, niti vaš um ne mogu da vam daju
ono za čim tragate - za Sopstvom, postojanjem i spoznajom sebe samog i velikim, neopisivim
mirom koji sa tim dolazi.
P: Sigurno da ima nešto vredno i dragoceno u svakom pristupu, načinu traganja.
M: U svakom postupku vrednost postoji onoliko koliko vas dovodi do potrebe za traganjem
unutar vas. Poigravanje sa različitim postupcima, metodama, može da bude uzrok stvaranja
otpora traganju unutra, ka napuštanju iluzije koju ste imali da ste neko i nešto posebno.
Da bi pronašli vodu vi ne kopate male rupe po celom polju, nego duboku bušotinu
samo na jednom mestu. Slično, da bi pronašli sebe vi morate da istražujete sebe. Kada shvatite
da ste vi svetlost sveta, vi ćete takođe spoznati i to da ste vi ljubav sveta; da znati znači voleti,
a voleti znači znati.
Od svih svojstava ljubavi, ljubav nas samih dolazi prvo. Vaša ljubav prema svetu je
odraz vaše ljubavi prema samom sebi, jer vaš svet je vaša sopstvena kreacija.11
Svetlost i ljubav su bezlični, ali oni se reflektuju u vašem umu kao znanje i dobrota,
ljubav prema vama samima. Mi smo uvek naklonjeni prema nama, ali nismo uvek mudri. Jogi je
čovek čija je dobra volja, blagodat, ujedinjena sa mudrošću.

11
Svako ko ispoljava mržnju prema bilo kome ili čemu, uvek projektuje van svoju mržnju prema samome sebi i
to je dokaz njegove nesvesnosti. Onaj ko je sebe svestan (svoga Sopstva) on sebe i voli i to se automatski
ispoljava kao ljubav prema svemu, jer Sopstvo je sve što Jeste. (I. A.)
122
 45. ONO ŠTO DOLAZI I ODLAZI NEMA POSTOJANJE

Pitalac: Došao sam da budem sa vama, radije nego da vas slušam. Vrlo malo se može kazati
rečima, mnogo više može biti preneseno u tišini.
Maharadž: Prvo reči, pa onda tišina. Tišina zahteva od osobe određenu duhovnu zrelost.
P: Mogu li ja živeti u tišini, miru?
M: Nesebičan rad vodi vas do tišine, jer kad radite nesebično, nemate potrebe da tražite
pomoć. Nezainteresovani za rezultate rada, vi ste voljni da radite pod najnepovoljnijim
uslovima. Ne vodite brigu o tome da budete dobro nagrađeni i dobro opremljeni. Niti tražite
priznanje i pomoć. Vi samo radite ono što treba da se uradi, prepuštajući uspeh i neuspeh
nepoznatom.
Sve je prouzrokovano bezbrojnim činjenicama od kojih je jedna vaš lični napor. Ipak,
takva je magija ljudskog uma i srca da se najneverovatnije stvari i pojave događaju kada se
sjedine ljudska volja i ljubav.
P: Šta ima loše u traženju pomoći kad je posao dostojan?
M: Gde postoji potreba za pomoći? To samo pokazuje slabost i uznemirenost. Nastavite sa
radom i univerzum će raditi sa vama. Na kraju krajeva sama ideja da se radi ispravno dolazi
vam od nepoznatog. Prepustimo to neznanom sve dotle dok rezultati postoje, samo obavljajte
potrebna kretanja.
Vi ste samo jedna od karika u dugom lancu uzroka. U suštini, sve se dešava samo u
umu. Kada vi radite nešto sa punim srcem i uporno, to se dešava, jer je to funkcija uma da
omogući da se stvari dešavaju. U stvarnosti ništa nije potrebno i ništa ne nedostaje, sav posao,
svi događaji su samo na površini. U dubinama postoji savršen mir. Svi vaši problemi se
pojavljuju jer ste sebe definisali, odredili, i zato ograničili. Kada ne mislite o sebi da ste ovo ili
ono, svi konflikti prestaju.
Svaki pokušaj da se nešto uradi u vezi vaših problema je osuđen da propadne, jer sve
što je prouzrokovano željom, može da bude urađeno samo u slučaju oslobođenja od želja.
Vi ste zarobili sebe u vreme i prostor, sabili ste sebe u trajanje životnog veka i
zapreminu tela i otuda stvarate bezbrojne sukobe života i smrti, zadovoljstva i bola, nade i
straha.
Ne možete da se otarasite problema ako ne napustite iluzije.
P: Osoba je prirodno ograničena.
M: Ne postoji tako nešto kao osoba, ličnost. Postoje samo restrikcije i ograničenja. Njihova
ukupna suma definiše 'osobu'.
Vi mislite da znate sebe kad znate ko ste! Ali vi nikad ne znate ko ste! Osoba, persona,
samo izgleda da postoji, kao prostor u loncu što se pojavljuje i izgleda da ima oblik i
zapreminu i miris lonca. Uočite da vi niste ono što verujete o sebi da ste. Borite se svom
snagom kojom raspolažete protiv ideje da ste vi ograničeni imenom, likom, i da ste opisivi. Vi
to niste. Odbijajte da mislite o sebi na način da ste ovo ili ono.
Ne postoji drugi izlaz iz bede koju ste stvorili za sebe pomoću slepog prihvatanja, bez
istraživanja, traganja. Patnja je poziv na traganje, svaki bol traži ispitivanje. Nemojte biti lenji
da razmišljate.
P: Aktivnost je suština Realnosti. Nema vrednosti u neradu. Zajedno sa mišljenjem nešto mora
da se uradi.
M: Raditi u svetu je naporno, a uzdržavati se od svakog nepotrebnog rada je čak i teže.
P: Za osobu kao što sam ja sve ovo izgleda nemoguće.

123
M: Šta vi znate o sebi? Vi jedino možete biti ono što ste u Stvarnosti, Istini; možete samo
izgledati kao ono što niste. Vi se niste nikad udaljili od savršenstva. Cela ideja o
samodokazivanju, samopopravljanju je konvencionalna i verbalna.
Kao što sunce ne zna za mrak, tako Sopstvo ne zna za ne-Sopstvo.
Um je taj koji, zamišljajući drugo, postaje drugo. Ipak, um nije ništa drugo do Sopstvo!
To je Sopstvo koje je postalo drugo, ne-Sopstvo, a ipak ostaje Sopstvo. Sve ostalo je
pretpostavka. Upravo kao kad oblak zakloni sunce, a da ni na koji način ne utiče na njega, tako
i lažno postojanje zaklanja Realnost, a da je ne uništava. Sama ideja o poništavanju Realnosti,
Istine je smešna; poništavalac je uvek realniji od poništavanog. Realnost je konačan
poništavalac. Svo podvajanje, svaka vrsta otuđivanja i razdvajanja je lažna. Sve je jedno - ovo
je krajnje rešenje svih sukoba.
P: Kako to da uprkos tako mnogo instrukcija obuke i pomoći mi ne napredujemo?
M: Sve dok sebe zamišljamo kao odvojene personalnosti, osobe, jednog sasvim odvojenog od
drugog, mi ne možemo razumeti Realnost, Istinu koja je u biti bezlična. Prvo morate spoznati
sebe samo kao svedoka, bezdimenzionalnog i bezvremenog centra posmatranja, a zatim
spoznati taj ogromni okean čiste svesti, koji je oboje, i um i materija, a takođe i iznad njih.
P: Štogod bi mogao biti u Realnosti, Istini, ipak ja se osećam da sam mala i odvojena osoba,
jedan među mnogima.
M: Vaše postojanje kao osobe je zbog obmane prostora i vremena; vi zamišljate sebe da ste na
nekom mestu i da tu zauzimate neki prostor; vaša personalnost postoji zbog vaše identifikacije
sa telom. Vaše misli i osećanja postoje u nizovima, ona imaju svoj vek u vremenu i čine
da vi zamišljate sebe zbog sećanja kao da postojite u vremenu. U Realnosti vreme i prostor
postoje u vama, ne postojite vi u njima, u vremenu i prostoru. Oni su samo načini opažanja, i
ništa drugo. Vreme i prostor su kao reči napisane na papiru; papir je realan, a reči su samo
konvencija, prenošenje.
Koliko imate godina?
P: Četrdeset osam.
M: Šta vas navodi na to da kažete četrdeset osam? Šta vas navodi na to da kažete ovde sam?
Verbalne navike rođene iz pretpostavki. Um stvara vreme i prostor i smatra svoju sopstvenu
kreaciju za Realnost. Sve je ovde i sada, ali mi to ne vidimo. Zaista, sve je u meni, i zbog mene.
Ne postoji ništa drugo. Sama ideja "drugog" je katastrofa i nesreća.
P: Šta je uzrok personifikacije, običaja ograničavanja sebe u vremenu i prostoru?
M: Ono što ne postoji ne može imati uzrok. Ne postoji takva stvar kao odvojena ličnost.
Uzimajući čak i tačku gledanja koja uzima u obzir empirijsko iskustvo, očevidno je da je sve
uzrok svemu, da je sve onakvo kakvo jeste, jer je ceo univerzum onakav kakav jeste.
P: Ipak personalnost, ličnost, mora imati uzrok.
M: Kako ličnost dolazi u postojanje? Pomoću memorije. Identifikacijom sadašnjeg sa prošlim i
projektovanjem toga u budućnost. Razmišljajte o sebi u ovom trenutku: prisutan stalno, bez
prošlosti i budućnosti, i vaša će se ličnost rastopiti.
P: Da li: "JA JESAM" ostaje?
M: Reč "ostaje" ne odgovara. "JA JESAM" je uvek prisutno. Vi imate potrebu da se sećate da
biste postojali. U stvari, pre nego što možete da doživite bilo šta morate postojati, biti, imati
osećaj postojanja.
U sadašnjosti vaše postojanje je pobrkano, upetljano sa doživljavanjem, iskušavanjem.
Sve što je potrebno jeste da razmrsite, odmotate, postojanje od zbrke iskustava. Jednom kada
spoznate čisto postojanje, bez postojanja ovoga ili onoga, bez ega, vi ćete to razlikovati,
raspoznati i nećete biti više obmanuti imenima i oblicima. Samoograničavanje je sama suština
personalnosti.
P: Kako mogu da postanem univerzalan?

124
M: Ali vi jeste univerzalni. Vi ne treba i ne možete postati ono što već jeste. Samo prestanite
da sebe zamišljate izdvojenim, posebnim. Ono što dolazi i odlazi nema postojanje. Ono
poseduje samo svoje pojavljivanje koje dobija od Realnosti, Istine.
Vi znate da postoji svet, ali da li svet zna vas? Sve znanje potiče od vas, kao i svo
postojanje i sva radost. Spoznajte da ste vi večni izvor i prihvatite sve kao vaše sopstveno.
Ovakvo prihvatanje je istinska ljubav.
P: Sve što kažete izgleda vrlo lepo. Ali kako se može to učiniti načinom življenja?
M: Ne napuštajući nikad kuću, vi pitate za put ka domu. Oslobodite se pogrešnih ideja, to
je sve. Skupljajući pogrešne ideje, a takođe i ispravne, nigde nećete stići. Samo prestanite
da zamišljate.
P: To nije stvar dostignuća, već razumevanja.
M: Ne pokušavajte da razumete! Dovoljno je ako ne razumete pogrešno. Nemojte se pouzdati
u vaš um za oslobođenje. Um je onaj koji vas je doveo u ropstvo. Idite sasvim iznad njega.
Ono što je bez početka ne može imati uzrok. To nije da ste vi znali da vi jeste, a onda
da ste to zaboravili. Jednom kad znate, vi ne možete zaboraviti.
Neznanje nema početka, ali može imati kraj. Istražite ko je u neznanju i neznanje će se
rastopiti kao san.
Svet je pun kontradikcija, otuda i vaša potraga za harmonijom i mirom. To ne možete
naći u svetu, jer je svet dete haosa, nereda. Da biste našli red morate tragati unutra. Svet dolazi
u postojanje samo kad ste vi rođeni u telu. Bez tela nema sveta. Prvo istražite da li ste vi telo.
Razumevanje sveta doći će kasnije.
P: Ono što vi kažete zvuči ubedljivo, ali od koje je to koristi osobi koja zna sebe da postoji u
svetu i od sveta?
M: Milioni jedu hleb, ali malo ih zna o pšenici. I samo oni koji znaju mogu da poboljšaju hleb.
Slično, samo oni koji znaju sebe, Sopstvo, koji su videli iznad sveta, mogu poboljšati svet.
Njihova vrednost je ogromna za ljude, jer su oni njihova jedina nada za spasenje.
Ono što je u svetu ne može spasti svet. Ako vi stvarno vodite brigu da pomognete
svetu, morate biti izvan njega.
P: Ali, može li neko biti izvan sveta?
M: Ko je rođen prvo, vi ili svet? Sve dok dajete svetu prvo mesto, vi ste zarobljeni od njega;
jednom kad spoznate bez ikakve sumnje da je svet u vama, a ne vi u svetu, vi ste izvan
njega.
Naravno, vaše telo ostaje u svetu, od sveta, ali vi niste obmanuti time. Sve svete knjige
kažu da je pre sveta bio Stvaralac. Ko zna Stvaraoca? Samo onaj ko je bio pre Stvaraoca, vaše
sopstveno, istinsko biće, izvor svih svetova sa njihovim stvaraocima.
P: Sve što vi kažete povezano je sa vašom pretpostavkom da je svet vaša sopstvena projekcija.
Vi dopuštate da predodređujete vaš lični, subjektivni svet, svet koji vam je dat pomoću vaših
čula i vašeg uma. U tom smislu svako od nas živi u svetu svoje sopstvene projekcije.
Ti privatni svetovi vrlo teško dodiruju jedan drugoga i oni se rađaju i stapaju,
sjedinjuju, u "JA JESAM" u njihovom centru. Ali sigurno da iza ovih privatnih svetova mora
postojati zajednički, objektivni svet čiji su privatni svetovi samo njegove senke.
Da li vi negirate postojanje takvog objektivnog sveta, zajedničkog za sve?
M: Realnost, Istina, nije ni objektivna ni subjektivna, niti um, niti materija, niti vreme, niti
prostor. Ovakve podele odvojenosti su potrebne nekome kome se to dešava, svesno
izdvojenom centru. Ali Realnost, Istina, je sve i ništa, totalitet, sveukupnost, i isključivost,
punoća i praznina, potpuno konzistentno, dosledno, apsolutno paradoksalno, neverovatno.
Vi ne možete govoriti o tome, jedino se možete izgubiti u tome. Kada negirate
Realnost prema bilo čemu, vi dolazite do ostatka koji ne može biti negiran, a to je sama
suština.

125
 Sav razgovor o spoznaji je znak neznanja. To je um koji zamišlja da to ne zna i onda
dolazi do saznanja. Realnost nema ništa od ovih izopačenosti. Čak i ideja Gospoda kao
Stvaraoca je lažna. Da li ja dugujem moje postojanje nekom drugom postojanju? Pošto
"JA JESAM", sve jeste.
P: Kako to može biti?! Dete je rođeno u svetu, a ne svet u detetu. Svet je star, a dete je mlado,
novo.
M: Dete je rođeno u vašem svetu. Dakle, da li ste vi rođeni u vašem svetu, ili se vaš svet vama
pojavljuje? Biti rođen znači stvoriti svet oko sebe kao centar. Ali da li ste vi ikad stvorili sebe?
Ili da li je neko stvorio vas? Svako stvara svet za sebe i živi u njemu zadovoljan svojim
neznanjem. Sve što treba da učinimo, jeste da negiramo stvarnost, istinu, kao naš zatvor.
P: Upravo kao što budno stanje postoji kao seme za vreme sna, tako i svet čini da dete postoji
pre njegovog rođenja. U čemu postoji seme?
M: U onome ko je svedok rođenja i smrti, ali nije ni rođen, niti umire. On je jedini seme
stvaranja, a isto tako i njegova srž, ostatak. Nemojte da pitate um da vam potvrdi ono što je
iznad uma. Direktno iskustvo jedina je vredna potvrda.

46. SVESNOST POSTOJANJA JE BLAŽENSTVO

Pitalac: Po profesiji ja sam lekar. Počeo sam sa hirurgijom, nastavio sa psihijatrijom i takođe
sam napisao nekoliko knjiga o mentalnom zdravlju i lečenju verom. Došao sam kod vas da
naučim zakone duhovnog zdravlja.
Maharadž: Kad ste pokušavali da lečite bolesnike, šta ste tačno pokušavali da lečite? Šta je
lečenje? Kad možete reći da je čovek izlečen?
P: Tragao sam za lečenjem tela, a isto tako da ojačam vezu između tela i uma. Takođe sam
težio da ispravim um.
M: Da li ste istraživali vezu između tela i uma? U kojoj su tački oni povezani?
P: Između tela i unutrašnje svesti leži um.
M: Nije li telo sačinjeno od hrane? I može li postojati um bez hrane?
P: Telo je sagrađeno i održava se hranom. Bez hrane obično i um postaje slab. Ali um nije
samo hrana. Postoji preobražavajući činilac koji stvara um u telu. Šta je taj preobražavajući
činilac?
M: Kao što drvo daje vatru koja nije drvo, tako telo proizvodi um koji nije telo. Ali kome se
um pojavljuje? Ko je posmatrač misli i osećanja, koje vi nazivate umom? Postoji drvo, postoji
vatra i tu je uživalac vatre. Ko uživa um? Da li je uživalac takođe rezultat hrane, ili je on
nezavisan?
P: Posmatrač je nezavisan.
M: Kako to vi znate? Govorite iz svog sopstvenog iskustva. Vi niste ni telo ni um. Kažete tek
tako. Kako znate?
P: Ja stvarno ne znam. Samo nagađam.
M: Istina je stalna. Realno je nepromenljivo. Ono što je promenljivo nije Stvarno, Istinito, ono
što je realno ne menja se. Dakle, šta je to u vama što se ne menja? Sve dok je tu hrana, tu su i
telo i um. Kad se hrana ne uzima, telo umire, a um se rastapa, nestaje. Ali da li posmatrač
nestaje?
P: Ja nagađam da on ne nestaje. Ali ja nemam dokaz.

126
M: Vi ste sami sebi dokaz. Vi nemate niti ćete imati drugi dokaz. Vi ste vaši, vi znate sebe, vi
volite sebe. Štogod da um čini, on čini za ljubav sebe samog. Sama priroda Sopstva je ljubav.
Ono je voljeno, voli i privlači. To je Sopstvo koje stvara telo i um tako zanimljivim, tako jako
dragim. Sama pažnja, koja se odnosi na njih, telo i um, dolazi od Sopstva.
P: Ako Sopstvo nije ni telo ni um, može li ono postojati bez tela i uma?
M: Da, može. To je stvar stvarnog, aktuelnog iskustva da Sopstvo ima postojanje nezavisno
od tela i uma. To je postojanje - duhovna svesnost, blaženstvo. Duhovna svesnost je
Blaženstvo.
P: To može biti stvar stvarnog iskustva za vas, ali to nije slučaj sa mnom. Kako ja mogu
dospeti do takvog iskustva? Kakve prakse da sledim, kakve vežbe da preduzmem?
M: Da saznate da niste ni telo ni um, treba neprestano da posmatrate sebe i da živite
nedirnuti od vašeg tela i uma, potpuno odvojeno, nezavisno, kao kad biste bili mrtvi. A to
znači da nemate stečene interese, zainteresovanost niti za telo, niti za um.
P: Opasno!
M: Ja ne tražim od vas da izvršite samoubistvo. Niti možete. Možete jedino ubiti telo, ne
možete prekinuti mentalni proces, niti možete učiniti kraj osobi za koju mislite da ste vi.
Samo ostanite nedodirnuti, nezavisni. Ova potpuna odvojenost, nezavisnost, sloboda
od uma i tela, najbolji je dokaz da srce vašeg bića, koje ste vi, nije ni um ni telo.
Ono što se dešava telu i umu ne može biti u vašoj moći promene, ali vi uvek možete
prestati sa vašim zamišljanjima da ste telo i um.
Ma šta da se desi, podsećajte sebe da ste nezavisni, da su to samo vaš um i telo.
Što ste više iskreni u pamćenju onoga što treba da bude zapamćeno (sebe), skorije ćete
biti svesni sebe, šta ste, jer će sećanje postati iskustvo.
Ozbiljnost, iskrenost, otkriva postojanje. Ono što se zamisli i što se želi, postaje
stvarno, realno - tu leži opasnost, a isto tako i izlaz, spas.
Recite mi, kakve ste vi korake preduzeli da izdvojite vaše stvarno, istinsko Sopstvo,
ono u vama što je nepromenljivo, od vašeg uma i tela?
P: Ja sam čovek medicine, studirao sam mnogo, uveo sam sebi striktnu disciplinu na putu
vežbanja i periodičnog posta, i vegetarijanac sam.
M: Ali u dubini vašeg srca, šta je to što vi želite?
P: Želim da spoznam Istinu.
M: Kakvu cenu želite da položite za Istinu? Bilo koju cenu?
P: Dok sam teorijski spreman da platim bilo koju cenu, u stvarnom životu neprestano sam
podstican da se ponašam na načine koji stvaraju prepreku između mene i Istine. Želje me
odvlače.
M: Povećajte i proširite vaše želje sve dotle, dok ih ništa sem Istine ne može ispuniti. Nije
stvar u tome da je želja pogrešna, već njena uskost i besmislenost. Želja je obožavanje,
predanost pobožnost. Na svaki način budite predani, pobožni, istinitom, beskonačnom, večnom
srcu postojanja, biti. Preobratite želje u ljubav. Sve što vi želite je da budete srećni. Sve vaše
želje, ma kakve one mogle biti, su izrazi vaše težnje za srećom. U suštini, vi želite sebi najbolje.
P: Znam da ne bi trebalo...
M: Čekajte! Ko vam je rekao da ne biste trebali? Šta je pogrešno da se bude srećan?
P: Ego mora otići, ja znam.
M: Ali ego je tu. Vaše želje su tu. Vaša čežnja da budete srećni je tu. Zašto? Zato što vi volite
sebe. Na svaki način volite sebe - ali mudro. Ono što je pogrešno je voleti sebe pogrešno, tako
da stvarate sebi patnju. Volite sebe mudro. Oboje: i uzdržavanje i zadovoljenje imaju istu
nameru u vidu - da vas učine srećnim. Zadovoljenje je pogrešan, glup put, uzdržavanje,
disciplinovanost, je mudar put.
P: Šta je uzdržavanje?

127
M: Jednom kada prođete kroz neko iskustvo, ne prolazite kroz njega ponovo; to je
uzdržavanje. Izbegavati nepotrebno je uzdržavanje. Neprihvatanje zadovoljstva ili bola je
uzdržanost.
Želja sama po sebi nije pogrešna. To je život sam po sebi, žudnja da se odrasta,
napreduje u znanju i iskustvu.
Izbori koje pravite su pogrešni. Zamislite da je neka mala stvar: hrana, seks, moć, slava
- koja će vas učiniti srećnim, obmanjivanje sebe. Jedino nešto tako prostrano, široko, i duboko
kao vaše istinsko Sopstvo može vas učiniti istinski i trajno srećnim.
P: Pošto ne postoji ništa u suštini pogrešno u želji kao manifestaciji ljubavi prema sebi, od
Sopstva, kako bi trebalo želje sprovoditi?
M: Živite svoj život inteligentno, sa pažnjom na vaše najdublje Sopstvo. Ono vas može učiniti
istinski i trajno srećnim. Na kraju krajeva, šta vi zaista želite? Ne savršenstvo; vi ste već
savršeni!! Ono za čim težite je da izrazite u akciji, na delu, ono što vi uistinu jeste. Zbog
ovoga vi imate telo i um!! Držite ih spremnim i učinite da vam služe za ono zašta su
namenjeni.
P: Ko je ovde upravljač? Ko drži u pripravnosti telo i um?
M: Pročišćeni, Bogu usmereni um, je verni sluga Sopstva. On se brine o instrumentima,
unutarnjim i spoljašnjim, i prisiljava ih da služe svojoj nameni.
P: A šta je njihova svrha?
M: Sopstvo je univerzalno i njegovi ciljevi su univerzalni. Nema ništa personalno u odnosu na
Sopstvo. Živite uredan, smiren život, ali ne činite ga ciljem samim po sebi, on treba da bude
početna tačka ka najvišoj avanturi.
P: Da li mi savetujete da dođem u Indiju ponovo?
M: Ako ste ozbiljni, predani, nemate potrebe da idete. Vi ste svoji ma gde da ste i vi stvarate
svoju sopstvenu klimu, atmosferu. Kretanje i premeštanje neće vam doneti spasenje. Vi niste
telo i premeštanje tela iz mesta u mesto neće vas dovesti nikud. Vaš um je slobodan da tumara
u tri sveta - iskoristite to u punoj meri.
P: Ako sam slobodan, zašto sam u telu?
M: Vi niste u telu, telo je u vama. Um je u vama. Oni se dešavaju u vama. Oni su tu, postoje,
jer ih vi smatrate zanimljivim. Vaša stvarna priroda ima beskonačan kapacitet da uživa. Ona je
puna oduševljenja, poleta, i ljubavi, naklonosti. Ona širi, rasprostire, svoje zračenje, bliskost, na
sve što dođe u njen fokus svesnosti i ništa nije isključeno. Ona ne zna ni zlo niti ružnoću, ona
se nada, ona veruje, ona voli. Vi ljudi ne znate koliko mnogo gubite što ne znate vaše
sopstveno, istinsko Sopstvo, bit. Vi niste ni telo, niti um, niti gorivo, niti vatra. Oni se
pojavljuju i nestaju u skladu sa njihovim sopstvenim zakonima.
Ono što ste vi je vaše istinsko Sopstvo, vi ga volite, i šta god da radite, vi to činite za
vašu sopstvenu sreću. Da ga pronađete, da ga spoznate, da ga odgajate, negujete, vaš je
osnovni cilj.
Od davnih vremena vi ste voleli sebe, ali ne mudro. Koristite vaše telo i um mudro u
služenju Sopstvu, to je sve. Budite iskreni prema vašem Sopstvu, volite Sebe potpuno,
apsolutno.
Nemojte se pretvarati da volite druge kao sebe. Sve dok niste njih spoznali kao jedno
sa vama, neraskidivo, vi ih ne možete voleti kao sebe.
Nemojte pretendovati da budete ono što niste, nemojte se pretvarati, da ste ono što
niste. Nemojte odbijati da budete ono što jeste.
Vaša ljubav prema drugima je rezultat samospoznaje, a ne njegov uzrok.
Bez samospoznaje nikakva vrlina nije prava.
Kada znate bez trunke sumnje da isti život teče kroz sve, i da ste i vi taj život, vi ćete
sve voleti spontano i prirodno.

128
 Kada spoznate dubinu i punoću vaše ljubavi prema sebi, od sebe, vi znate da su svako
živo biće i ceo univerzum uključeni u vašu ljubav, saosećajnost.
Ali kada vi gledate na bilo koga ili šta kao odvojeno od vas, ne možete voleti jer ste
uplašeni od toga. Otuđenost prouzrokuje strah, a strah produbljuje otuđenost. To je začaran
krug.
Jedino samoostvarenje može to da otkloni. Idite za tim odlučno.

47. POSMATRAJTE SVOJ UM

Pitalac: U traganju za suštinskim osoba uskoro shvata svoju nepotpunost i potrebu za

vođstvom ili učiteljem. Ovo zahteva izvesnu disciplinu, jer od vas se očekuje da verujete vašem
vodiču, i da sledite bezuslovno njegove savete i instrukcije. Međutim, socijalne potrebe i
pritisci su tako veliki, lične želje i strahovi tako moćni, da prostota uma i volje, bitne u
poslušnosti, nisu spremne.
Kako uspostaviti, održati ravnotežu između potreba za Guruom, i teškoća u
bezuslovnoj poslušnosti prema njemu?
Maharadž: Ono što je urađeno pod pritiskom društva i okolnosti ne znači mnogo, jer je to
uglavnom mehanički, automatski, to je više reagovanje na udarce, na odnose.
Dovoljno je posmatrati sebe nepristrasno i izolovati se potpuno od onoga što se
dešava.
Ono što je urađeno bez razmišljanja, naslepo, može se dodati sopstvenoj karmi,
sudbini, to nema drugačije značenje.
Guru zahteva samo jednu stvar: jasnoću, bistrinu i intenzitet cilja, osećaj odgovornosti
za sebe. Samo Stvarnost o svetu mora biti ispitivana.
Ko je Guru, na kraju krajeva? On je onaj koji zna stanje u kome ne postoji ni svet, ni
misao o njemu, On je Svevišnji Učitelj. Pronaći njega, znači doseći stanje u kome nema više
mesta imaginaciji, to je stanje naše budnosti kao Stvarnosti, istine same.
Molim vas, shvatite da Guru izražava Stvarnost, Istinu, ono što jeste. On je realista,
Istina u najvišem smislu te reči. On ne može niti hoće da se svede na izraze, pojmove, uma i
njegove obmane. On je došao da vas vodi ka Istini, Stvarnosti, ne očekujte od njega da radi
nešto drugo.
Guru koga vi imate na umu, onaj koji vam daje informacije i instrukcije, to nije pravi
Guru. Istinski Guru je onaj koji zna Istinu, iznad iluzornog privida. Njemu su vaša pitanja o
poslušnosti i disciplini besmislena, jer u njegovim očima, osoba za koju vi smatrate da ste -
uopšte ne postoji!
Vaša pitanja su o nepostojećoj osobi. Ono što postoji za vas, ne postoji za njega. Ono
što vi smatrate vrednim, sigurnim, on potpuno negira.
On želi da vi vidite sebe onako kako vas on vidi. Onda nećete imati potrebe za
Guruom, da ga slušate, služite, i sledite, jer vi ćete služiti i slediti vašu sopstvenu Stvarnost,
Istinu.
Spoznaja da ma šta vi mislili o sebi da ste, jeste samo tok događaja; da dok sve dolazi i
odlazi, dešava se, vi jedino jeste, nepromenljivi u promenljivom, samoočevidan, prisutan, u
beznačajnom, među nevažnim i posledičnim.
Razlučite posmatrano od posmatrača i napustite lažne, pogrešne identifikacije.
P: Da bi pronašli Realnost, Istinu, potrebno je odbaciti sve, odreći se svega što tome stoji na
putu. S druge strane, potreba za preživljavanjem unutar datog društva, prisiljava osobu da radi
i trpi mnoge stvari. Da li je potrebno da neko napusti delatnost, profesiju, kojom se bavi i
društveni položaj, da bi spoznao istinu?
129
M: Da li vi radite? Kada imate slobodan trenutak, gledajte, zadubite se unutra. Ono što je
važno je: ne izgubiti priliku kada je ona prisutna. Ako ste ozbiljni vi ćete koristiti vaše
slobodno vreme potpuno. To je dovoljno.
P: U mom traganju za Suštinom, Sopstvom i u mom napuštanju nebitnog, postoji li bilo kakva
svrha za kreativno, stvaralačko življenje? Na primer, ja volim da slikam. Da li će mi pomoći
ako posvetim svoje slobodno vreme slikanju?
M: Ma šta mogli ili morali da radite, posmatrajte svoj um. Takođe morate imati periode
potpunog unutarnjeg mira i tišine, kada je vaš um potpuno smiren (meditacija). Ako
propustite to, vi ste propustili celu stvar. A ako niste, smirenost uma će rastopiti i
apsorbovati sve drugo.
Vaša teškoća leži u tome što vi želite Istinu, Realnost, a u isto vreme ste uplašeni od
nje. Vi se plašite nje jer je ne poznajete. Bliske stvari su poznate, i vi se osećate sigurno sa
njima. Nepoznato je neizvesno i otuda opasno. Ali, znati Stvarnost znači biti u skladu sa njom.
A u skladu ne postoji mesto za strah.
Dete zna svoje telo, ali ne i razlike zasnovane na telu. Ono je samo svesno i srećno. A
to je u stvari bio i cilj zbog kojeg je ono i rođeno. Zadovoljstvo postojanja je najjednostavniji
oblik ljubavi prema sebi, koje kasnije prerasta u ljubav Sopstva. Budite kao dete bez ičega što
stoji između tela i Sopstva. Tu postoji potpuno odsustvo neprestane buke psiho-mentalnog
života.
U dubokoj tišini Sopstvo kontemplira telo. To je kao beli papir na kome još ništa nije
pisano. Budite kao dete, umesto što pokušavate da budete ovo ili ono; budite srećni da biste
bili. Bićete potpuno probuđeni svedok polja svesnosti. Ali ne bi trebalo da postoje osećanja i
ideje, misli koje stoje između vas i polja svesnosti.
P: Biti zadovoljan samo sa postojanjem "JA JESAM" izgleda kao najsebičniji način provođenja
vremena.
M: Najvredniji put sebičnog postojanja!! Na svaki način budite sebični u zaboravljanju svega
osim Sebe (Sopstva)! Kada volite Sebe i ništa drugo, vi se uzdižete iznad sebičnosti i
nesebičnosti. Sva razlikovanja posebnosti tada gube svoj smisao. Ljubav za jednog (Sebe) i
ljubav za sve stapaju se u zajedničku ljubav, čistu i jednostavnu, nenaslovljenu ni na koga, ne
isključujući bilo koga.
Budite, ostanite u toj ljubavi, zaronite, idite sve dublje i dublje u nju, istražujte sebe i
volite istraživanje, i rešićete ne samo svoje probleme, već i probleme čovečanstva. Znaćete šta
da radite.
Nemojte postavljati površna pitanja, posvetite se temeljnim, suštinskim pitanjima,
samim korenima svog postojanja.
P: Postoji li način za mene da ubrzam svoje oslobođenje?
M: Naravno da postoji.
P: Ko će uraditi to ubrzanje? Da li ćete to vi uraditi za mene?
M: Niti ću ja to uraditi, niti ćete vi to uraditi. To će se jednostavno desiti.
P: Sam moj dolazak ovde je to obezbedio. Da li se taj napredak događa zbog druženja sa
duhovnim osobama? Kada sam odlazio prošli put, nadao sam se da ću opet doći. I evo, došao
sam! Sada sam očajan jer uskoro moram da se vratim u Englesku.
M: Vi ste kao novorođeno dete. Ono je bilo tamo pre, ali nije svesno svoga postojanja. Pri
njegovom rođenju svet je uskrsnuo u njemu, a sa njim i svesnost postojanja.
Sada vi morate jednostavno da odrastete u svesnosti, to je sve.
Dete je kralj sveta - kada ono odrasta, ono preuzima odgovornost, brigu za svoje
kraljevstvo. Zamislite da je u njegovom detinjstvu ono bilo ozbiljno bolesno i da ga je lekar
izlečio. Da li to znači da mladi kralj duguje za svoje kraljevstvo lekaru? Verovatno samo kao
jedan od dodatnih faktora. Bilo je tako mnogo drugih. Svi su delovali. Ali glavni faktor,
najpresudniji, najkritičniji, je bila činjenica njegovog rođenja kao sina kralja.
130
 Slično, Guru može pomoći. Ali glavna stvar koja pomaže je imati Realnost, Istinu,
unutra. Ona će potvrditi samu sebe. Vaš dolazak ovde svakako će vam pomoći. To nije jedina
stvar koja će vam pomoći. Glavna stvar je vaše sopstveno biće. Sama vaša ozbiljnost će to
nagovestiti, osvedočiti.
P: Da li moje radno mesto, moj posao, umanjuje moju ozbiljnost?
M: Već sam vam rekao. Sve dok vi dopuštate sebi u toku posla trenutke mira, vi možete
sigurno praktikovati vašu poštenu profesiju. Ovi momenti unutarnjeg mira će ukloniti sve
prepreke, bez pogovora. Nemojte sumnjati u njegovu efikasnost. Pokušajte to.
P: Ali ja sam pokušao!
M: Nikad sa punom verom, nikad stabilno. Jer da je drugačije vi ne biste postavljali takva
pitanja. Vi pitate jer niste sigurni u sebe. A niste sigurni u sebe, jer nikad niste posvetili pažnju
sebi, samo vašim iskustvima. Budite zainteresovani za sebe iznad svakog iskustva, budite sa
sobom, volite sebe, potpuna sigurnost se zadobija samo u samospoznaji.
Glavna stvar je ozbiljnost.
Budite pošteni, iskreni prema sebi i ništa vas neće izdati ni zavesti.
Vrline i moći su samo simboli za decu da se time igraju. One su korisne u svetu, ali vas
ne vode izvan toga. Da biste otišli iznad, vama je potrebna budna nepokretnost, tiha pažnja.
P: Šta se onda dešava sa fizičkim postojanjem osobe?
M: Sve dotle dok ste zdravi, vi nastavljate da živite.
P: Ovakav život, ovakvo stanje unutarnje nepokretnosti, neće li uticati nepovoljno na zdravlje
osobe?
M: Vaše telo se menja sa hranom. Kakva je vaša hrana, teška ili laka, takvo će biti i vaše
zdravlje.
P: A šta se dešava sa instinktom seksa? Kako on može da se kontroliše?
M: Seks je jedna stečena navika. Idite iznad. Sve dok je vaša pažnja usmerena na telo, vi ćete
ostati u okovima hrane i seksa, straha i smrti.
Pronađite sebe i budite slobodni.

48. SVESNOST JE SLOBODA

Pitalac: Upravo sam došao iz Šri Ramanašrama (Ramane Maharšija). Proveo sam tamo
sedam meseci.
Maharadž: Kakvu ste sadhanu sledili u ašramu?
P: Koliko god sam mogao koncentrisao sam se na: "KO SAM JA?"
M: Na koji način ste to radili? Verbalno?
P: U slobodnim trenucima, za vreme kursa, u toku dana. Ponekad sam mrmljao u sebi: "Ko
sam ja?" "Ja jesam, ali ko sam Ja?" Ili sam to radio mentalno. Ponekad bih imao neko fino
osećanje, ili bi dospeo u stanje smirene sreće. U celini pokušavao sam da budem smiren i
prijemčiv više nego da radim u vezi iskustva.
M: Šta je bilo vaše stvarno iskustvo kad ste bili u predivnom raspoloženju?
P: Osećaj unutarnje tišine, mira i smirenosti.
M: Da li ste primetili da ste postali nesvesni?
P: Da, povremeno i za jako kratko vreme. Inače sam bio samo smiren, iznutra i spolja.
M: Kakva je to bila vrsta smirenosti? Nešto slično dubokom snu, a ipak svesni sve vreme
takođe? Vrsta potpuno budnog, svesnog sna?
P: Da. Budno spavanje, jagrit sushupti.
M: Glavna stvar je biti oslobođen negativnih emocija - želja, strahova i tako dalje, "šest
neprijatelja" uma. Jednom kad se um oslobodi njih, ostalo će doći lako.

131
 Upravo kao kad se tkanina potapa u vodi za pranje i postaje čista, tako će se i um
pročistiti tokom čistih osećanja.
Kada sedite u miru, tihovanju, i posmatrate sebe, sve vrste mogućih stvari mogu doći
na površinu. Nemojte raditi ništa sa njima, ne reagujte na njih, jer kako su došle, tako će i otići
same od sebe. Sve što je važno jeste biti svestan, bitna je potpuna svesnost samog sebe ili
tačnije, svog uma.
P: Pod izrazom "sebe" da li vi mislite dnevnog sebe (ego)?
M: Da, mislim na osobu, koju je jedino stvarno moguće posmatrati. Posmatrač je iznad
posmatranog. Ono što se posmatra nije stvarno, realno, istinsko Sopstvo.
P: Ja mogu uvek posmatrati posmatrača, u beskrajnom povlačenju.
M: Vi možete posmatrati posmatrano, ali ne i posmatrača. Vi znate da ste posmatrač sa
direktnim uvidom, shvatanjem, a ne sa logičnim procesom zasnovanim na posmatranju. Vi ste
ono što jeste, ali vi znate ono što niste. Sopstvo je znano kao bit, postojanje, ne-Sopstvo je
znano kao prolazno. Ali u Realnosti, Istini, sve je u umu. Posmatrano, posmatranje i posmatrač
su mentalne konstrukcije. Sopstvo jedino jeste.
P: Zašto um stvara sve te podele?
M: Sama priroda uma je podela i izdvajanje. Nema ništa loše u deljenju. Ali odvajanje ide
protiv činjenica stvarnosti. Stvari i ljudi su različiti, ali oni nisu odvojeni. Priroda je jedno,
Istina je jedno. Postoje suprotnosti i različitosti, ali ne postoje sukobi.
P: Uvideo sam da sam po prirodi vrlo aktivan. Ovde me savetuju da izbegavam aktivnost. Što
više pokušavam da ostanem neaktivan, to je veća želja, potreba da radim nešto. To me čini ne
samo aktivnim spolja, već se takođe naprežem i unutra da budem ono što po prirodi nisam.
Postoji li lek protiv žudnje za radom?
M: Postoji razlika između rada i čiste aktivnosti. Sva priroda radi. Rad je priroda, priroda je
rad. S druge strane, aktivnost je zasnovana na želji i strahu, na žudnji za posedovanjem i
uživanjem, na strahu od bola i uništenja, razaranja.
Rad je kada celina radi za celinu; aktivnost je od ega za sebe, za pojedinca.
P: Da li postoji lek protiv aktivnosti?
M: Posmatrajte je i ona će prestati. Koristite svaku priliku da se podsetite da ste u kavezu,
zatvoru; da sve što vam se dešava proizilazi iz vašeg telesnog postojanja. Želje, strahovi,
nevolje, radost, one se ne mogu pojaviti ako vi ne postojite, ako niste tu da se pojavite. Ipak,
sve što se dešava ukazuje na vaše postojanje kao centra posmatranja, spoznaje.
Ne obazirite se na pokazivače i budite svesni onoga na šta oni ukazuju.
To je sasvim jednostavno, ali je potrebno da se uradi. Ono što je bitno jeste istrajnost sa
kojom se vraćate sami sebi.
P: Ja sam dospevao u čudesna stanja duboke apsorpcije, iščezavanja u sebe, ali neočekivano,
nepotvrđeno i trenutno. Nisam osećao da mogu da kontrolišem takva stanja.
M: Telo je materijalna stvar i zahteva vreme da se promeni. Um je samo skup mentalnih
navika, načina mišljenja i osećanja, a da bi se oni promenili, moraju biti izneseni na površinu i
proučeni, istraženi. Ovo takođe zahteva vreme. Samo odlučite smelo i budite istrajni, postojani,
ostalo će se samo pobrinuti o sebi.
P: Izgleda mi da imam jasnu ideju o tome šta treba da uradim, ali zatičem sebe kako sam
umoran i depresivan i tražim ljudsko društvo i tako gubim vreme koje bi trebalo iskoristiti za
meditaciju i osamljivanje, poniranje u sebe.
M: Radite ono što osećate da volite da radite. Nemojte se svađati sa sobom. Nasilje će vas
učiniti okrutnim, tvrdim, i ukočenim, strogim. Ne borite se sa onim što smatrate da je prepreka,
teškoća, na vašem putu. Samo budite zainteresovani, radoznali za njih, posmatrajte ih,
istražujte ih i udubite se u njih. Dopustite nešto, bilo šta, da se desi, dobro ili loše. Ali ne
dozvolite sebi da budete zaokupljeni, vezani sa onim što se dešava.
P: Šta je cilj u podsećanju sebe sve vreme da sam ja posmatrač?
132
M: Um mora da spozna da iznad pokretnog, lutajućeg uma, postoji podloga, temelj svesnosti
koji se ne menja. Um mora doći do saznanja istinskog Sopstva, Sebe, i to poštovati i prestati
da ga prekriva, kao mesec koji zaklanja sunce u toku sunčevog pomračenja.
Samo shvatite da ništa što se vidi, ili doživljava, u vama ili izvan vas, niste vi. Ne
obraćajte pažnju na ono što niste vi.
P: Da bih radio ono što mi vi kažete, moram biti neprestano svestan.
M: Biti budan je biti svestan. Nesvestan znači zaspao. Vi ste svesni svakako, ne treba da
pokušavate da budete to. Ono što je potrebno jeste da budete svesni promišljeno i svesno
proširite i produbite vašu svesnost, vaše polje svesnosti. Vi ste uvek svesni uma, ali niste svesni
sebe, onoga ko je svestan.12
P: Kako ja mogu da zaključim, Vi dajete određena, posebna, značenja rečima "um",
"svesnost", i "probuđenost - duhovna svesnost".
M: Shvatite to na ovaj način. Um proizvodi misli neprestano, čak i kad ne obraćate pažnju, ne
gledate na njega, vi to nazivate svesnošću. To je vaše budno stanje - vaša svesnost se menja,
pomera, od senzacije ka senzaciji, od opažanja ka opažanju, od ideje ka ideji, u neprekidnom
nizu.
Zatim dolazi budnost, duhovna svesnost, direktno sagledavanje, uvid u celokupnu,
totalnu, svesnost, celinu svesnosti, totalitet uma.
Um je kao reka, teče neprestano u koritu tela; vi se identifikujete za trenutak sa nekim
posebnim talasićem i zovete to: "moja misao".
Svesnost vašeg uma je sve ono čega ste vi individualno svesni. Probuđenost, duhovna
svesnost je prepoznavanje svesnosti kao celine (kao samog postojanja).
P: Svako je svestan, ali nije svako probuđen, duhovno svestan.
M: Nemojte reći: ’Svako je svestan’. Recite: ’Postoji svesnost’ u kojoj se sve pojavljuje i
nestaje.
Naši umovi su samo talasi na okeanu svesnosti. Kao talasi oni odlaze i dolaze. Kao
okean oni su beskonačni i večni. Upoznajte sebe kao okean postojanja, matricu, temelj
celokupnog postojanja. Ovo su samo metafore. Naravno, Stvarnost je iznad mogućnosti
objašnjenja. Možete saznati to samo ako to postanete.
P: Da li je potraga za tim vredna svih nevolja, da li je duhovni put vredan truda?
M: Bez duhovnosti, sve je nevolja. Ako želite da živite zdravo, kreativno, i radosno i imate
beskonačna bogatstva da delite, tragajte za onim što ste.
Dok je um usredsređen na telo i svesnost usredsređena u umu, duhovna budnost uvek
je slobodna.
Telo ima svoje prohteve, a um svoje bolove i zadovoljstva. Duhovna budnost je
nevezana, slobodna, i neuzdrmana. Ona je lucidna, mudra, tiha, puna mira, svesna i neuplašena,
hrabra, bez želja i straha. Meditirajte na nju kao vaše istinsko biće, postojanje, i pokušajte da
budete u njoj u vašem svakodnevnom životu, i vi ćete to ostvariti u njenoj punoći.
Um je zainteresovan za ono što se dešava, dok je duhovna budnost zainteresovana za
sâm um kao takav. Dete je vezano za lutku, ali majka nadgleda dete, a ne lutku.
Neumornim posmatranjem postao sam sasvim prazan, i sa tom prazninom,
čistotom, sve mi se vratilo nazad sem uma. Uvideo sam da sam izgubio um nepovratno.
P: Dok nam sad upravo govorite, da li ste nesvesni?

12
Treba da budemo svesni svoje individualne svesti, a takva objektivna svesnost prema sebi zasniva se na
sámom postojanju, na biću. Otuda svest samog postojanja, onoga što uvek postoji, daje objektivnu svesnost ili
budnost. Zbog tog jedinstva svesti i postojanja možemo da postojimo i nesvesni a da funkcionišemo vrlo
uspešno, ali tada nismo i objektivno svesni, probuđeni. Postojanje-svest (sat-ćit) je u oba slučaja isto, možemo
da ga koristimo na subjektivan ili na objektivan način. Subjektivan donosi iluziju patnje, a objektivan
blaženstvo (ananda) učešća u neuslovljenoj celini. (Prim. I. A.)
133
M: Ja nisam ni svestan ni nesvestan, ja sam iznad uma i njegovih različitih stanja, raspoloženja i
želja. Um stvara razlike i one samo njemu pripadaju. Ja sam čista Svesnost sama po sebi, večna
probuđenost svega što jeste. Ja sam u mnogo stvarnijem stanju nego što je vaše. Ja sam
neobmanut razlikama i odvojenostima koje sačinjavaju osobu, personu.
Sve dok telo traje, ono ima potrebe, kao i svako drugo, ali moj mentalni proces je
došao do kraja.
P: Vi se ponašate kao osoba koja misli.
M: Zašto da ne? Ali moje mišljenje, kao i moje varenje, metabolizam, je nesvesno ali
svrsishodno, mudro.
P: Ako je vaše mišljenje nesvesno, kako znate da je ono ispravno?
M: Ne postoje želje, niti strah da će biti neispunjene. Šta može u tome biti loše? Jednom kada
sam spoznao Sebe i ono što mi je temelj, ja nemam potrebe da proveravam sebe sve vreme.
Kada znate da vaš sat radi ispravno, ne sumnjate u njega i ne proveravate ga svaki put.
P: U ovom sadašnjem trenutku ko govori, ako ne um?
M: Ono što čuje pitanje, ono daje i odgovor.
P: A ko je to, šta je to?
M: Ne "ko", već "šta". Ja nisam osoba u vašem razumevanju te reči, mada se ja vama tako
činim. Ja sam taj beskonačan okean svesnosti u kome se sve dešava. Ja sam takođe iznad
svakog postojanja i prepoznavanja, čisto blaženstvo postojanja. Ne postoji ništa od čega sam ja
odvojen, pošto sam ja sve. Nijedna stvar nisam ja, tako da sam ja ništa.
Ista sila koja čini da vatra gori i da voda teče, da seme klija i drveće raste, daje mi
odgovor na vaša pitanja.
Nema ničeg ličnog u vezi sa mnom, mada se jezik i stil mogu prepoznati, mogu
izgledati kao osobni. Osoba, persona, je skup, zbir obrazaca želja i misli, i posledičnih
delovanja, akcija; ne postoje takvi obrasci ponašanja u mom slučaju.
Nema ničega što ja želim ili se plašim, kako onda može biti nekih obrazaca ponašanja?
P: Svakako vi ćete umreti.
M: Život će uteći, telo će umreti, ali to neće uticati na mene uopšte. Ja sam iznad prostora i
vremena, neuzrokovan i uvek bez uzroka, a ipak u stvari matrica, začetak postojanja.
P: Da li smem da vas pitam, kako ste dosegli vaše sadašnje stanje?
M: Moj Učitelj mi je rekao da se pridržavam osećaja, saznanja "JA JESAM" postojano,
uporno i da ne odstupim, da ne skrenem od toga ni za trenutak. Dao sam sve od sebe da
sledim njegov savet i za relativno kratko vreme sam saznao unutar sebe istinu njegovog
učenja.
Sve što sam radio bilo je da se prisećam neprestano njegovog učenja, njegovog lica,
njegovih reči u svakom trenutku. Ovo je donelo kraj umu. U smirenosti uma video sam
sebe onakvog kakav uistinu jesam - neograničen, nevezan.
P: Da li je vaša realizacija bila iznenadna ili postupna, da li je vaše saznanje bilo trenutno ili
dugotrajno?
M: Ni jedno, ni drugo, ni na koji način. Čovek je ono što jeste oduvek, od postanka. Um je taj
koji shvata, razmišlja, kako i kad su se stvorile i razjasnile želje i strahovi.
P: Čak i želja za ostvarenjem?
M: Želja da se završi sa svim željama je najposebnija želja, upravo kao što je strah od straha
najneobičniji strah. Jedno vas oslobađa od vezivanja, a drugo od bežanja.
Vi možete koristiti iste reči, ali stanja nisu ista. Čovek koji traga za samorealizacijom se
ne predaje željama; on je tragalac koji ide protiv želja, ne sa njima.
Glavna težnja, žudnja za oslobođenjem je samo početak; naći pravo značenje toga i
koristiti ga je sledeći korak. Tragalac ima samo jedan cilj u vidu: pronaći svoje sopstveno,
istinsko biće. Od svih želja, to je najambicioznija, jer je niko i ništa ne može zameniti. Tragalac
i traženo, Sopstvo, su jedno i traganje je jedino što je važno.
134
P: Traganje će doći do kraja. Tragalac će ostati.
M: Ne, tragalac će se rastopiti, nestati, a traganje za Istinom će ostati. Traganje je konačna i
bezvremena Realnost, Istina.
P: Traganje znači žudnja, nekompletnost, nesavršenost i oskudevanje.
M: Ne, to znači odbijanje i odbacivanje nesavršenosti i nedovoljnosti, nekompletnosti.
Traganje za Realnošću je samo po sebi pokretanje Realnosti.
Na svoj način svo traganje za istinom je zbog istinskog blaženstva, ili blaženstva
Realnog, Istine. Ali ovde pod traganjem mi podrazumevamo traganje za samim sobom kao
temeljom, suštinom, za ostvarenje svesnosti, kao svetlom iznad uma.
Ovo traganje se neće završiti dok se nespokojno, neobuzdano, preklinjanje, moljenje za
sve ostalo ne prekine, i tako omogući da se stvarni napredak dogodi.
Osoba, tragalac, mora da shvati da je traganje za Realnošću, Istinom, ili Bogom, ili
Guruom - i traganje za sobom, Sopstvom, isto; kad ste sebe pronašli, sve ste pronašli.
Kad "JA JESAM" i Bog JESTE, postane u vašem umu utvrđeno, onda će se nešto
desiti i vi ćete znati bez traga sumnje, neizvesnosti, da je Bog zato što vi jeste, vi jeste zato što
Bog jeste.
Dvoje su jedno.
P: Pošto je sve predodređeno, bilo kad, da li je i naša samorealizacija takođe unapred
utvrđena?
M: Sudbina se odnosi samo na ime i oblik. Pošto vi niste ni telo ni um, sudbina nema kontrolu
nad vama, vašim Sopstvom. Vi ste potpuno slobodni!!
Čaša je uslovljena svojim oblikom, materijalom, upotrebom, primenom; pehar je
ograničen kvalitetima, kakvoćom. Ali prostor u čaši je slobodan. Taj prostor u čaši postoji, kao
takav, samo kad se posmatra povezano sa čašom. Drugačije, on je samo prostor.
Sve dok postoji telo, vi ste otelovljeni. Bez tela vi niste neotelovljeni, oslobođeni tela -
vi jednostavno jeste.
Čak i sudbina je samo jedna ideja. Reči mogu da se uzajamno povežu na mnogo
različitih načina! Stanja mogu da se razlikuju, ali da li ona čine neku, bilo kakvu promenu u
stvarnom postojanju? Postoji tako mnogo teorija namenjenih da objasne stvari - sve su
prividne, nijedna nije istinita. Kada vozite kola, vi ste izloženi zakonima mehanike i hemije; kad
izađete iz kola vi ste pod zakonima psihologije i biohemije.
P: Šta je meditacija i šta je njena primena?
M: Sve dok ste početnik izvesne formalizovane meditacije ili molitve mogu biti dobre za vas.
Ali za tragaoca za Realnošću, Istinom, postoji samo jedna meditacija - rigorozno odbijanje biti
utočište, skladište misli. Biti slobodan od misli je samo po sebi meditacija.
P: Kako se to ostvaruje?
M: Počinjete sa tim da dopustite da misli teku i vi ih posmatrate. Sámo posmatranje usporava,
smiruje um dok se ne zaustavi potpuno. Jednom kad je um smiren, držite ga smirenim, tihim.
Nemojte biti nestrpljivi sa mirom, budite u njemu, idite dublje u njega.
P: Čuo sam da zadržavanje na jednoj misli ima za cilj odstranjivanje svih drugih misli. Ali kako
držati sve misli po strani, kako ih odstraniti? Sama ta ideja je takođe misao.
M: Eksperimentišite, meditirajte ponovo, nemojte ići za prošlim iskustvom. Posmatrajte svoje
misli i posmatrajte sebe kako gledate misli. Stanje oslobođenja od svojih misli desiće se
iznenada i sa blaženstvom toga stanja vi ćete se prepoznati.
P: Niste li vi uopšte zabrinuti u vezi sudbine, stanja sveta? Pogledajte na užase u Istočnom
Pakistanu.13 Da li vas oni uopšte dodiruju, da li utiču na vas?

13
Ovaj razgovor i nekoliko drugih na sledećim stranama, desili su se 1971 godine, kada je bio rat u Istočnom
Pakistanu, sada poznatom kao Bangladeš.
135
M: Ja čitam novine, i znam šta se dešava! Ali moje reakcije nisu kao vaše. Vi gledate na
lečenje, dok sam ja zabrinut za preventivu.
Sve dok postoje uzroci, mora takođe biti i posledica. Sve dok su ljudi skloni deljenju i
odvojenostima, sve dok su sebični i agresivni, takve stvari će se dešavati.
Ako želite mir i harmoniju, sklad u svetu, morate imati mir i harmoniju u vašim srcima i
umovima. Ta promena se ne može nametnuti; ona mora doći iznutra.
Oni koji se gnušaju rata, moraju imati rad izvan njihovog sistema.
Bez smirenih ljudi, kako možete imati mir u svetu? Sve dok se ljudi ponašaju tako kako
se ponašaju, svet mora biti ovakav kakav jeste.
Ja radim moj deo u pokušavanju da pomognem ljudima da spoznaju sebe kao jedinog
uzročnika njihove sopstvene bede. U tom smislu ja sam koristan čovek. Ali ono što sam ja, što
je moje normalno stanje, to ne može biti izraženo rečima društvene svesnosti i korisnosti. U
mom govoru o tome ja mogu da koristim metafore i parabole, ali sam stvarno svestan da to
jednostavno nije tako. Ne da to ne može biti doživljeno, to je doživljavanje njega samog! Ali to
ne može biti opisano izrazima, rečima uma koji mora odvojiti i suprotstaviti da bi znao.
Svet je kao komad papira na kome je nešto odštampano. Čitanje i značenje će se
menjati sa promenom čitaoca, ali papir je zajednički faktor, uvek prisutan, retko primetan.
Kada je traka uklonjena, kucanje ne ostavlja trag na papiru. Tako je i sa mojim umom.
Impresije dolaze stalno, ali ne ostavljaju traga.
P: Zašto vi sedite ovde sa ljudima i razgovarate sa njima? Šta je vaš stvarni motiv?
M: Nema motiva. Vi kažete da ja moram imati motiv. Ja ne sedim ovde, niti govorim, nema
potrebe da tragam za motivima. Nemojte me pobrkati sa telom. Je ne moram da radim, nikakvu
dužnost da ispunim. Onaj deo mene, koji vi možete nazvati Bog, će brinuti o svetu. Ovaj vaš
svet, koji tako mnogo treba pomoć, negovanja, živi i kreće se u vašem umu. Zadubite se u
njega i vi ćete naći vaše odgovore tamo, jedino tamo. Gde bi ih na drugom mestu očekivali da
se pojave? Izvan vaše svesnosti, da li bilo šta postoji?
P: Može postojati, a da ja nikad to ne saznam.
M: Kakva bi to vrsta postojanja bila? Može li postojanje biti odvojeno od saznavanja? Svo
postojanje, kao i svo znanje, su u odnosu sa vama. Stvar postoji jer vi znate da postoji ili u
vašem postojanju, ili u vašem biću. Vaše telo i um postoje sve dok vi verujete u to. Prestanite
da mislite da su oni vaši, i oni će se jednostavno rastopiti, nestati. Na svaki način dopustite
svom umu i telu da funkcionišu, ali ne dopustite da vas ograničavaju. Ako primetite
nesavršenosti, samo ih konstatujte i posmatrajte; sámo vaše obraćanje pažnje na njih će
postaviti vaše srce, um i telo u ispravno delovanje.
P: Mogu li da izlečim sebe od ozbiljne bolesti samo pomoću njenog prepoznavanja?
M: Prepoznajte celinu toga, ne samo spoljne simptome. Sve bolesti počinju u umu. Prvo se
pobrinite za um, pronađite i eliminišite sve loše ideje i emocije. Zatim živite i radite ne
obraćajući pažnju na bolest i više ne misleći na nju.
Sa otklanjanjem uzroka rezultat će se sigurno pojaviti.
Čovek postaje ono što on veruje o sebi da jeste.
Napustite sve ideje o sebi i vi ćete uvideti da ste čista svesnost, iznad svega što se
može desiti telu i umu.
P: Ako postanem nešto, bilo šta, i mislim o sebi da sam to, i počnem da mislim da sam
Svevišnja Realnost, Istina, neće li moja Svevišnja Istina ostati samo ideja?
M: Prvo dosegnite to stanje, pa onda postavite pitanje.14

14
Drugim rečima, sve dok mislimo o realnosti to će za nas ostati samo ideja ili misao. To treba biti. (Prim.
I.A.)
136
 49. UM PROUZROKUJE NESIGURNOST

Pitalac: Ljudi dolaze do vas za savet. Kako vi znate šta da odgovorite?

Maharadž: Kako čujem pitanje, tako čujem i odgovor.
P: I kako znate da je vaš odgovor ispravan?
M: Jednom kad znam istinski izvor odgovora, nemam više sumnji u njih. Iz čistog izvora samo
će čista voda teći. Ja nisam uznemiren sa strahovima i željama ljudi, nisam uznemiren zbog njih.
Ja sam u skladu sa činjenicama, ne sa mišljenjima.
Čovek uzima svoje ime i oblik da bude svoj, dok ja ne uzimam ništa da bih bio ja. Kada
bih ja mislio o sebi da sam telo poznato po svom imenu, ne bih bio sposoban da odgovorim na
vaša pitanja.
Kada bih smatrao vas da ste samo telo, ne bi bilo koristi za vas od mojih odgovora.
Istinski Učitelj se ne prepušta mišljenjima. On vidi stvari onakvim kakve su, i pokazuje
ih onakvim kakve jesu.
Ako vi smatrate da su ljudi ono što oni misle o sebi da su, vi ćete ih samo povrediti, jer
oni neprestano povređuju sebe tako teško, žalosno.
Ali ako ih vi vidite onakve kakvi su u Realnosti, Istini, to će im doneti ogromnu
dobrobit. Ako vas oni upitaju šta da rade, kakvoj praksi da se prilagode, kakav način života da
slede, odgovorite: ’Ne činite ništa, samo budite! U postojanju sve se dešava prirodno.’
P: Izgleda mi da vi u vašem govoru koristite reči ’prirodno’ i ’slučajno’ nasumice, zbrkano. Ja
mislim da postoji duboka razlika u značenju ove dve reči. Prirodno je mirno, uredno,
potčinjeno zakonu; može se verovati prirodi; slučajnost je haotična, neočekivana, nepredvidiva.
Moglo bi se smatrati da je sve prirodno podvrgnuto prirodnim zakonima; podržavati da je sve
slučajnost, bez ikakvog uzroka, sigurno je preterivanje, preuveličavanje.
M: Da li bi više voleli da koristim reči ’spontano’, ’izvorno’ umesto ’slučajno’?
P: Vi možete koristiti reč ’spontano’ ili ’prirodno’ kao suprotne ’slučajnom’. U slučajnosti
postoji elemenat nereda ili haosa. Slučaj je uvek narušavanje pravila, izuzetak, iznenađenje.
M: Nije li život i sam po sebi tok iznenađenja?
P: Postoji harmonija u prirodi. Slučajnost je uznemirenje.
M: Vi govorite kao osoba, ograničena vremenom i prostorom, skučena na sadržaje tela i uma.
Ono što volite zovete ’prirodnim’, a ono što ne volite, zovete ’slučajnim’.
P: Ja volim prirodno, postojeći zakon, očekivano, a plašim se kršenja zakona, nereda,
neočekivanog, besmislenog, besciljnog. Slučajnost je uvek monstruozna, čudovišna. Mogu da
postoje takozvane ’srećne slučajnosti’, ali one samo potvrđuju pravilo da bi u jednom - slučaju
sklonom univerzumu - život bio nemoguć.
M: Mislim da se ne razumemo.
Pod ’slučajem’ ja podrazumevam nešto što nije poznato zakonu koji poznajemo. Kad ja
kažem sve je slučajno, bezuzročno, ja samo smatram da uzroci i zakoni u čijoj saglasnosti oni
rade su iznad našeg znanja, ili čak naše imaginacije.
Ako vi nazivate prirodnim ono što doživljavate kao uredno, harmonično, predvidljivo,
onda bi ono što se podvrgava višim zakonima moglo biti nazvano kao ’spontano’. Tako, mi
bismo imali dva prirodna reda: personalno i predvidivo, i impersonalno, bezlično, ili nadlično i
nepredvidivo. Nazovimo to niža priroda i viša priroda i odbacimo svet slučaja.
Kako vi odrastate i sazrevate u znanju i sagledavanju, granica između niže i više prirode
se smanjuje. Dvoje postoje sve dok se ne vide kao jedno. Jer, u stvari, sve je čudesno, divno,
neobjašnjivo!
P: Nauka je dosta razjasnila.

137
M: Nauka se bavi imenima i oblicima, kvantitetima i kvalitetima, načinima ponašanja i
zakonima; to je u redu na njenom sopstvenom području. Ali život je da se živi, da bude življen;
nema vremena za analize. Odgovor mora biti brz, trenutan - otuda je i važnost spontanosti,
bezvremenog.
U nepoznatom je da mi živimo i krećemo se. Znano je prošlost.
P: Ja zauzimam svoj stav na onome što osećam, mislim da jesam. Ja sam individua, persona,
osoba među personama. Neki ljudi su integrisani, celoviti i usklađeni, a neki nisu. Neki žive
lako, beznaporno, reaguju spontano na svaku situaciju ispravno, dajući punu opravdanost
potrebi trenutka, dok su ostali nespretni, greše i uglavnom čine neprilike sebi. Usklađeni ljudi
se mogu nazvati prirodnim, oni se vladaju po zakonu, dok su neceloviti, dezintegrisani,
haotični i podležu slučajevima, nesrećama.
M: Sama ideja haosa pretpostavlja osećaj reda, sistematičnosti, međuodnosa. Haos i kosmos -
nisu li oni dva aspekta istog stanja?
P: Ali vi izgleda kažete da je sve haos, slučajnost, nepredvidivo.
M: Da, u tom smislu da svi zakoni postojanja nisu poznati i da svi događaju nisu predvidivi.
Što ste više sposobni da razumete, sve više univerzum postaje zadovoljavajući, emocionalno i
mentalno. Realnost, Istina je dobra, mi stvaramo haos.
P: Ako ste vi želeli da kažete da je slobodna volja čoveka ta koja prouzrokuje slučajnost, ja bih
se složio s tim. Ali mi nismo govorili još o slobodnoj volji.
M: Vaš red je ono što vam daje zadovoljstvo, a nered je ono što vam donosi bol.
P: Možete to tako reći, na taj način, ali nemojte mi reći da su dvoje jedno. Govorite mi na
mom sopstvenom jeziku - jeziku jedne individue, osobe, koja je u traganju za srećom. Ne želim
da budem obmanut nedualističkim razgovorima.
M: Šta je to što utiče na vas da vi verujete da ste posebna individua?
P: Ponašam se kao individua. Funkcionišem po svome. Smatram sebe primarnim, glavnim, a
drugi su samo u odnosu sa mnom. Ukratko, zauzet sam sa sobom.
M: Dobro, nastavite da budete zauzeti sa sobom. Kojim poslom ste došli ovde?
P: Mojim starim poslom da učinim sebe sigurnim i srećnim. Priznajem, nisam bio suviše
uspešan. Nisam ni siguran, niti sam srećan. Otuda me vi nalazite ovde. Ovo mesto je novo za
mene, ali je stari razlog zbog kog sam došao ovde: traganje za sigurnom srećom, za srećnom
sigurnošću. Do sad ja to nisam našao. Možete li mi vi pomoći?
M: Ono što nikad nije izgubljeno ne može biti nikad nađeno.15 Sama vaša potraga za
sigurnošću i radošću odvaja vas od njih. Prestanite da tragate, prekinite da gubite. Bolest je
jednostavna i lek isto tako jednostavan. Samo je vaš um taj koji vas čini nesigurnim i
nesrećnim. Očekivanje vas čini nesigurnim, sećanje - nesrećnim. Prekinite da zloupotrebljavate
svoj um i sve će biti dobro sa vama. Vi nemate potrebe da prepravljate um, on će sam sebe
popraviti čim vi ostavite sve brige prošlosti i budućnosti i živite stalno u sadašnjosti.
P: Ali sadašnjost nema dimenziju, veličinu, pojam. Ja ću postati niko i ništa.
M: Tačno! Kao niko i ništa vi ste sigurni i srećni. Možete imati iskustvo tog stanja. Samo
pokušajte.
Ali vratimo se nazad, onome šta je slučajno, a šta spontano, ili prirodno. Vi kažete
prirodno je sređeno, smireno, dok je slučajno znak haosa. Ja poričem razliku i kažem da mi
nazivamo jedan događaj slučajnim kad su njegovi uzroci nepoznati, kad im se ne može ući u
trag.
Ne postoji mesto za haos u prirodi.
Jedino u umu čoveka postoji haos.

15
Možda je bolje reći: ono što je naše suštinsko ne može biti nikada izgubljeno. Ono što može biti izgubljeno i
traženo natrag, nije naše suštinsko svojstvo. (Prim. I.A.)
138
 Um ne shvata, ne doseže celinu - njegov fokus, žarište, je vrlo sužen. On vidi samo
fragmente, delove, i propušta da opazi celu sliku. Upravo kao kad čovek koji čuje zvukove, a
ne razume jezik, može da optuži spikera zbog besmislenog brbljanja i da bude sasvim u
pogrešnom saznanju. Ono što je za nekoga haotična buka, za drugog je prelepa poema.
Kralj Đanaka je jednom sanjao da je bio prosjak. Kad se probudio upitao je svog Gurua
Vasishta: ’Da li sam ja kralj koji je sanjao da je prosjak, ili sam ja prosjak koji sanja da je kralj?’
Vi niste ni jedno ni drugo, a i oboje ste. Vi jeste, a ipak i niste ono što mislite da jeste. Vi to
jeste, jer se tako ponašate, a niste, jer to ne traje. Možete li vi biti kralj ili prosjak večno? Sve
se mora promeniti. Vi ste ono što se ne menja. Šta ste vi?
Đanaka reče: ’Da, ja nisam ni kralj ni prosjak, ja sam nepristrasni svedok.’
Guru reče: ’Ovo je vaša poslednja iluzija da ste vi đnani, znalac, svetac, da ste vi
različiti ili viši, superiorniji od običnog čoveka. Vi ponovo identifikujete sebe sa vašim umom,
u ovom slučaju sa dobrim i na svaki način uzornim umom. Sve dok vidite i poslednju razliku, vi
ste stranac u Realnosti, Istini.’
Vi ste na nivou uma. Kad ’ja sam ja’ nestane, ’ja sam sve’ dolazi. Kad ’ja sam sve’ ode,
’ja jesam’ dolazi. Kad ’ja jesam’ ode, Istina, Realnost jedino jeste i u njoj ’ja’ opaža, kroz sebe
odražava i slavi sve što jeste.
Različitost bez odvojenosti je konačno što um može dosegnuti. Iznad toga sva
aktivnost prestaje, jer u tom stanju svi ciljevi su dostignuti i sve svrhe dužnosti ispunjene.
P: Jednom kad se Svevišnje Stanje ostvari, može li ono da se deli sa drugima?
M: Svevišnje Stanje je univerzalno, ovde i sada, svako se već u njemu nalazi. To je stanje
postojanja - znanja i ljubavi. Ko ne voli da bude, ili ne zna svoje sopstveno postojanje? Ali mi
ne koristimo prednosti ove radosti da budemo svesni, mi ne ulazimo u nju i ne pročišćavamo
je od svega što je njoj strano.
Ovaj rad mentalnog samopročišćavanja, ispiranja, čišćenja psihe duhom, je bitan.
Upravo kao što trn u oku može da prouzrokuje zapaljenje i na taj način zamagli svet,
tako i pogrešna ideja - ja sam telo - um - prouzrokuje samozabrinutost, koja zamračuje
univerzum.
Beskorisno je boriti se za smisao postojanja ograničene i odvojene persone sve dok su
njeni koreni ogoljeni.
Sebičnost je ukorenjena u pogrešnim idejama o sebi.
Razbistravanje uma je Joga.

50. SAMOSVEST JE SVEDOK

Pitalac: Rekli ste mi da ja mogu da posmatram sebe u tri aspekta, da se shvatim u tri vida:
lično - vyakti, nadlično - vyakta i bezlično - avyakta.
Avyakta, bezlično, je univerzalno, kao ’ja jesam’, vyakti, lično je sveukupnost fizičkih i
vitalnih procesa. Unutar ograničenih, uskih granica sadašnjeg trenutka, nadlično je svesno
osobe i u vremenu i prostoru; ne samo jedne osobe, već duge serije, niz osoba nanizanih
zajedno na nit karme. Bitno je svedočenje kao i isto tako ostatak nagomilanih iskustava, sedišta
memorije, povezujuće karike u sutrama. To je ljudski karakter koga život gradi i oblikuje od
rođenja, do rođenja. Univerzalno je iznad svih imena i oblika, iznad svesnosti i karaktera, čisto
nesvesno postojanje. Da li sam pravilno formulisao vaše poglede?
M: Na nivou uma - da! Iznad mentalnog nivoa nijedna reč ne odgovara.

139
P: Ja mogu da razumem da je osoba mentalno oformljena, kolektivna, skupna imenica, pojam,
za skup, zbir memorija i navika. Ali, onaj kome se osoba događa, centar svedočenja, da li je on
mentalan takođe?
M: Osobi je potrebna osnova, telo, da bi identifikovala sebe sa njim, upravo kao što boja treba
površinu da bi se na njoj pojavila. Viđenje boje je nezavisno od boje - ono je isto ma kakva
boja bila. Potrebno je oko da se vidi boja. Boja ima mnogo, oko je jedno.
Individualna ličnost je kao svetlost u boji, a takođe i u oku, mada prirodna, posebna,
nevidljiva i neopažajuća, osim u svom manifestovanju. Nesaznajna, neopažajuća, neodvojiva,
nepredmetna, neobjektivna. Niti materijalna niti mentalna, niti objektivna, niti subjektivna, ona
je koren, izvor materije i izvor svesnosti. Iznad samog življenja i umiranja, ona je sveobuhvatni
i sveisključujući život u kom je rođenje smrt, a smrt rođenje.
P: Apsolut ili život - o kome vi govorite, da li je on Stvarnost ili je samo teorija da prikrije naše
neznanje?
M: Oboje, i jedno i drugo. Za um je teorija; po sebi samom je Stvarnost. To je Stvarnost u
svom spontanom i potpunom odbacivanju lažnog. Upravo kao što svetlost uništava mrak sa
samom svojom prisutnošću, tako i apsolutno uništava zamišljanje.
Videti da je svo znanje oblik neznanja je samo po sebi trenutak kretanja Stvarnosti.
Svedok nije osoba. Osoba dolazi u postojanje kada postoji osnova za to, jedan
organizam, telo. U njemu se apsolutno reflektuje kao svesnost, duhovna probuđenost. Čista
svesnost, duhovna, postaje samosvesnost, probuđenost.
Kada postoji Sopstvo, samosvesnost je svedok. Kada ne postoji Sopstvo da svedoči,
nema takođe ni svedočenja.
To je sve vrlo jednostavno; prisustvo osobe je ono što stvara komplikacije. Uvidite da
ne postoji takvo nešto kao potpuno odvojena osoba, i sve postaje jasno.
Svesnost, probuđenost - um - materija, oni su jedna realnost u svoja dva aspekta kao
nepokretna i pokretna, i tri kvaliteta: inercije, energije i harmonije.
P: Šta dolazi prvo, svesnost ili probuđenost - duhovna svesnost?
M: Probuđenost - duhovna svesnost, postaje svesnost kad ona ima objekat, predmet. Objekat
se stalno menja. U svesnosti postoji kretanje, probuđenost - duhovna svesnost je nepokretna i
bezvremena, ovde i sada.
P: U sadašnjem momentu postoji patnja i krvoproliće u Istočnom Pakistanu. Kako vi gledate
na to? Kako to vama izgleda, kako reagujete na to?
M: U čistoj svesnosti, duhovnoj probuđenosti nikad se ništa ne dešava!
P: Molim vas, siđite sa svojih metafizičkih visina! Od kakve je koristi čoveku koji pati da mu
se kaže da niko nije svestan njegove patnje do on sam?! Predati sve iluziji, smatrati sve
obmanom, uvreda je pridodana nasilju. Bengali Istočnog Pakistana je činjenica i njegova patnja
je činjenica. Molim vas, nemojte ih analizirati van egzistencije! Vi čitate novine, čujete i ljude
da govore o tome. Vi ne možete da se izgovarate, da negirate da to ne znate. Sada, kakav je
vaš stav prema onome što se dešava?
M: Nikakav stav, ništa se ne dešava.
P: Jednoga dana može da se desi pobuna upravo neposredno ispred vas, verovatno će se ljudi
međusobno ubijati. Sigurno da vi ne možete reći: ništa se ne dešava, i ostati rezervisani.
M: Ja nikad nisam govorio o ostajanju po strani, nezainteresovano. Vi bi mogli da me vidite
jako dobro da skačem u okršaj, sukob, da spasem nekoga i da pri tom poginem. Ipak, za mene,
ništa se nije desilo.
Zamislite veliku zgradu koja se ruši. Neke sobe su upropaštene, neke su ostale čitave.
Ali da li vi možete govoriti o prostoru kao upropaštenom, sređenom, ili nedirnutom? Jedino je
struktura, građa ta koja pati i ljudi koji su se zadesili da tu budu. Ništa se nije desilo samom
prostoru. Slično, ništa se ne dešava sa životom kad se oblici unište i kad se imena izbrišu.

140
 Zlatar topi stari nakit da bi napravio nov. Ponekad dobar komad ide sa lošim. On ga
uzima i koristi efikasno, jer on zna da ni najmanje zlata ne može biti izgubljeno.
P: Nije samo smrt protiv koje se ja bunim. To je i način umiranja.
M: Smrt je prirodna, a način umiranja je ljudska tvorevina. Odvojenost izaziva strah i
agresivnost, koja zatim ponovo izaziva nasilje. Učinite kraj sa odvojenošću, koja je čovekov
izum, i time sav ovaj užas ubijanja. Stvarno ne umire, a nestvarno nikad nije živelo.
Sredite, usmerite svoj um ispravno i sve će biti uredu. Kada spoznate da je svet jedno,
da je čovečanstvo jedno, vi ćete delovati prema tome, saglasno sa tim. Ali pre svega morate
voditi pažnju na način na koji vi osećate, mislite i živite. Sve dok nema reda u samom sebi,
neće biti reda u svetu.
U stvarnosti, Istini, ništa se ne dešava. Na ekranu uma sudbina, samsara, uvek
projektuje svoje slike, sećanja ranijih, bivših projekcija i tako iluzija neprestano obnavlja sebe.
Slike dolaze i odlaze - svetlost je uhvaćena neznanjem. Vidite svetlost i ne obraćajte pažnju na
sliku.
P: Kakav način gledanja na stvari! Ljudi se ubijaju i bivaju ubijeni, a ovde vi govorite o
slikama.
M: Svakako, idite i ubijte se, ako je to što vi mislite da treba da uradite. Ili čak da ubijate, ako
smatrate da je to vaša dužnost. Ali to nije način da učinite kraj zlu. Zlo je smrad uma koji je
bolestan. Izlečite vaš um i on će prestati da projektuje iskrivljene, bolesne, lažne slike.
P: Ono što vi kažete, ja razumem, ali emocionalno to ne mogu da prihvatim. Ovaj potpuno
idealistički pogled na život duboko me pogađa i odbija. Ja jednostavno ne mogu da mislim o
sebi da sam stalno u stanju sna.
M: Kako vi možete neprestano biti u stanju koje prouzrokuje nepostojano telo?
Nerazumevanje je zasnovano na vašoj ideji da ste telo. Istražite ideju, uvidite njene suprotnosti,
shvatite da je vaša sadašnja egzistencija kao pljusak kapi, svaka kap traje sekundu, a sam
pljusak minut ili dva. Sigurno da stvar čiji je početak i kraj ne može imati sredinu.
Poštujte vaše izražavanje. Realnost, Istina, ne može biti trenutna. Ona je bezvremena,
ali vremešno nije trajno.
P: Ja prihvatam da svet u kom živim nije realan, istinit, svet. Ali postoji realan, istinski svet, od
koga ja vidim iskrivljenu sliku. Iskrivljenost može biti zbog neke mane u nekom telu ili umu.
Ali kad vi kažete da ne postoji realan svet, već samo svet sna u mom umu, ja to ne mogu da
prihvatim. Ja bih voleo da mogu da verujem da su svi užasi, strahote, egzistencije zbog toga
što imam telo. Samoubistvo bi bilo spas, izlazak.
M: Sve dok obraćate pažnju na vaše sopstvene ideje, ili na ideje drugih, vi ćete biti u nevolji.
Ali ako odbacite sva učenja, sve knjige, sve što je smešteno u reči i zaronite duboko u sebe, i
pronađete sebe, to će jedino rešiti vaše probleme i dovesti vas u potpuno stanje ovladavanja,
gospodarenja svakom situacijom, jer nećete biti pod dominacijom, torturom vaših ideja o nekoj
situaciji. Uzmite jedan primer. Vi ste u društvu privlačne žene. Vi imate ideje o njoj i to stvara
seksualnu situaciju. Problem je stvoren i vi počinjete da gledate po knjigama za zadovoljenje ili
uzdržavanje. Da ste mala deca, oboje biste mogli biti potpuno goli i problem među vama se ne
bi pojavio.
Samo prestanite da mislite da ste tela i problemi ljubavi i seksa će izgubiti svoj smisao,
sav osećaj ograničenosti će nestati, strah i traganje za zadovoljstvom - sve prestaje.
Jedino duhovna svesnost ostaje.

141
 51. BUDITE RAVNODUŠNI NA BOL I ZADOVOLJSTVO

Pitalac: Ja sam Francuz po rođenju i doseljenik sam, i već oko deset godina praktikujem
Jogu.
Maharadž: Posle deset godina rada, praktikovanja, da li ste nešto, bilo koliko, bliže vašem
cilju?
P: Nešto malo bliže, možda, to je naporan rad, vi to znate.
M: Sopstvo je blizu i put ka njemu je lak. Sve što treba da radite jeste da ne radite ništa.
P: Ipak ja osećam da je moja sadhana, duhovna praksa, veoma teška.
M: Vaša sadhana je da budete. Sav rad se dešava. Samo budite pažljivi, budni. Gde je tu
teškoća u prisećanju da vi jeste? Vi jeste neprestano.
P: Osećaj postojanja, bivanja, je tu stalno, sve vreme, bez sumnje. Ali je polje pažnje, budnosti,
često okrenuto i preopterećeno svim vrstama mentalnih događanja: emocija, slika, ideja. Čist
osećaj postojanja je obično prekriven, povučen.
M: Kakav je vaš postupak za pročišćenje uma od nepotrebnoga? Kakvi su vaši načini,
sredstva, vaši alati za pročišćenje uma?
P: U suštini, čovek je preplašen. On je najviše uplašen od sebe samog. Osećam se kao svedok
koji nosi sa sobom bombu koja će da eksplodira. On ne može da je ukloni, da je baci od sebe.
On je užasno uplašen i frenetično, pomamno traga za rešenjem, koje ne može da nađe.
Za mene se oslobođenje dobija uklanjanjem ove bombe. Ja ne znam mnogo o bombi.
Znam samo da se pojavila u detinjstvu. Osećam se kao uplašeno dete koje protestuje, buni se
žestoko, zato što nije voljeno. Dete moli, žudi za ljubavlju i pošto je ne dobija, ono je uplašeno
i ljuto, srdito.
Ponekad se osećam kao da ubijam nekoga, ili samog sebe. Ova želja je tako jaka da
sam neprestano uplašen. Ne znam kako da se oslobodim straha.
Vidite, postoji razlika između Hindu uma i Evropskog uma, mišljenja. Hindu um je
potpuno jednostavan. Evropski je mnogo više kompleksan, složen.
Hindu je u osnovi sattvički, duhovan. On ne razume Evropsku uznemirenost, njeno
neumorno sleđenje onoga što ona misli da treba da bude urađeno; njeno uzvišeno, generalno
znanje.
M: Njihov kapacitet rasuđivanja je tako velik, da zaboravlja sebe u svom mišljenju! Ono sebe
potvrđuje verovanjem u logiku.
P: Ali mišljenje je normalno stanje uma. Um jednostavno ne može da prestane da radi.
M: To može biti naviknuto stanje, ali to ne mora biti normalno stanje. Normalno stanje ne
može biti puno bola, dok pogrešne navike često dovode do hroničnog bola.
P: To nije normalno stanje uma, ali kako ga onda zaustaviti? Mora postojati put za smirenje
uma. Koliko sam puta rekao sebi: dosta je, molim te stani, dosta je onog beskonačnog
kreštanja rečenica, koje se stalno ponavljaju u krugu! Ali moj um ne želi da stane! Osećam da
se može zaustaviti na kratko, ali ne za dugo. Čak i takozvani ’duhovni’ ljudi koriste trikove da
bi održali svoj um smirenim. Oni ponavljaju formule, mantre, pevaju, igraju, mole se, dišu
ubrzano, snažno, ili polagano, tresu se, drhte, okreću se u krug, koncentrišu se, meditiraju,
padaju u trans, praktikuju veštine i vrline - rade neprestano, da bi prestali raditi, prestaju da se
kreću, prestaju sa jurnjavom. Da nije to tako tragično, bilo bi smešno.
M: Um boravi u dva stanja: kao voda i kao med. Voda vibrira pri najmanjem potresu, dok
med, međutim, protresen, vraća se brzo u mirovanje.
P: Po samoj svojoj prirodi um je uznemiren. On može verovatno da se učini smirenim, ali on
nije smiren sam po sebi, po svojoj prirodi.
142
M: Možete imati hroničnu groznicu, uznemirenost, neprestano. To su želje i strahovi koji čine
um uznemirenim. Oslobođenje od ovih negativnih emocija - to je smirenje, mir.
P: Ne možete zaštiti dete od negativnih emocija. Čim se rodi ono spoznaje bol i strah. Glad,
hranjenje je okrutan gospodar i uči zavisnosti i mržnji. Dete voli majku jer ga ona hrani, a i
mrzi je ako je ona zakasnila sa hranom.
Naš nesvesni um je pun konflikata koji dospevaju u svesnost. Mi živimo na vulkanu, mi
smo uvek u opasnosti. Ja se slažem da je druženje sa ljudima čiji je um smiren jako korisno;
ima jak uticaj, ali čim sam daleko od njih, stara nevolja počinje. Zato ja dolazim povremeno u
Indiju, da budem u prisustvu moga Gurua.
M: Možete da dolazite i odlazite, prolazeći kroz razna stanja i raspoloženja. Ja vidim stvari
onakve kakve one jesu, kakve mi se pojavljuju u brzim nizovima izvlačeći svoje postojanje od
mene, ipak, konačno, niti su Ja, niti su moje.
Među pojavama ja nisam jedan, poseban, niti uzrok nijednog, ja sam nezavisan tako
jednostavno i potpuno da vaš um, prilagođen suprotnostima i negiranju, ne može to da shvati.
Ja mislim doslovno ono što kažem: nemam potrebe da se suprotstavljam ili negiram, jer
mi je jasno da ne mogu biti suprotstavljen ili da negiram bilo šta.
Ja sam jednostavno iznad, potpuno u drugoj dimenziji. Nemojte me gledati kao
identifikaciju ili suprotnost nečemu; ja sam tamo gde straha i želje nema.
Sada, šta je vaše iskustvo? Da li vi takođe osećate da stojite potpuno izdvojeno od svih
prolaznih stvari?
P: Da, osećam - povremeno. Ali odjednom se pojavi osećaj opasnosti. Osećam se izolovano,
izvan svih odnosa sa drugima. Vidite, ovde leže razlike u našim mentalitetima. Kod Hindusa
emocija prati misao. Daj Hindusu ideju i njegove emocije će se probuditi. Sa Zapadnjakom je
drugačije; daj mu emociju i on će stvoriti ideju. Vaše ideje su vrlo privlačne - intelektualno, a
emocionalno ja ne reagujem na njih.
M: Ostavite vaš intelekt po strani. Nemojte ga koristiti u ovim stvarima.
P: Od koje je koristi savet, ako ga ne mogu ispuniti? To su sve ideje i vi želite da ja reagujem
emocionalno na ideje, jer bez osećanja ne može biti akcije.
M: Zašto govorite o akciji? Da li vi ikad delujete? Neka nepoznata sila deluje a vi zamišljate da
vi delujete. Vi samo gledate šta se dešava, a da niste sposobni da utičete na to ni na koji način.
P: Zašto postoji u meni tako izvanredno ogroman otpor protiv prihvatanja toga da ja,
jednostavno, ne mogu da uradim ništa?
M: Ali šta vi možete da uradite? Vi ste kao bolesnik pod anesteticima na kome hirurg izvodi
operaciju. Kad se probudite vi vidite da je operacija urađena. Možete li reći da ste nešto
uradili?
P: Ali to sam bio ja koji sam operisan.
M: Svakako da ne!? To je vaša bolest s jedne strane, i pritisak vašeg lekara i porodice s druge
strane, tako da ste vi morali da se odlučite. Vi nemate izbora, samo imate iluziju da imate
izbor.
P: Ipak ja nisam tako bespomoćan kako se vama čini da jesam. Ja osećam da mogu da radim
sve. Mogu da mislim, jedino ne znam kako. To nije snaga, moć koju nemam, već znanje.
M: Ne znati kako je po opštem mišljenju isto tako loše kao i nemati snage!!
Ali ostavimo tu temu za trenutak; konačno, nije toliko važno zašto se osećamo
bespomoćni sve dok vidimo jasno koliko dugo smo bespomoćni do sada.
Ja sad imam 74 godina ali ipak se osećam kao dete. Osećam jasno da sam dete uprkos
svim promenama!! Moj Guru mi je rekao da dete koje ste vi čak i sad, jeste vaše istinsko
Sopstvo, swarupa. Idite nazad u to stanje, čistog postojanja, gde je "JA JESAM" u svojoj
čistoti pre nego što je postalo zagađeno sa "TO SAM JA" ili "OVO SAM JA".
Vaš teret je sastavljen od lažnih identifikacija - napustite ih sve. Moj Guru mi je
rekao: "Veruj mi kad ti kažem: ti si Bog. Uzmi to kao Apsolutnu Istinu. Tvoja radost je
143
božanska, tvoja patnja je takođe božanska. Sve dolazi od Boga. Uvek to pamti. Ti si Bog,
jedino tvoja volja se ostvaruje i dela".16 Ja sam mu verovao i uskoro shvatio kako su
njegove reči bile izvanredno, čudesno istinite i tačne. Nisam uvežbavao svoj um misleći:
"Ja sam Bog, Ja sam čaroban, izvanredan, Ja sam iznad." Jednostavno sam sledio njegove
instrukcije koje su bile da usredsredim um na čisto postojanje, biće, "JA JESAM" i budem
u njemu. Sedeo sam satima sa ničim drugim u umu osim "JA JESAM" i uskoro su mir i
radost i duboka sveobuhvatna ljubav postali moje normalno stanje. U tome je sve nestalo - i
ja sâm, i moj Guru, i život koji sam živeo, svet oko mene. Jedino je mir ostao, i
neverovatna, nedokučiva tišina.
P: To sve izgleda vrlo jednostavno i vrlo lako, ali to nije baš tako. Ponekad predivno stanje
radosnog mira osvane u meni i ja gledam i čudim se kako je lako to došlo i kako intimno,
blisko to izgleda, kako potpuno moje sopstveno. Zašto je bilo potrebno naprezati se tako
naporno za stanje tako blisko? Ovoga puta, sigurno, ono je došlo da ostane. Ali kako brzo sve
se to rastopi i napusti me začuđenog - da li je to bilo iskušenje realnosti ili još jedno lutanje.
Ako je to bila Realnost, Istina, zašto je otišla? Možda je bilo potrebno jedno jedinstveno
iskustvo da me ustali zauvek u novom stanju i dok konačno iskustvo ne dođe, ova igra
skrivanja i traganja se mora nastaviti.
M: Vaše očekivanje toga kao nečega jedinstvenog i dramatičnog, neke prekrasne, čarobne
eksplozije (konačnog prosvetljenja) je samo skrivanje, bežanje i odlaganje vaše
samorealizacije. Ne očekujte eksploziju (konačnog prosvetljenja) jer se to već desilo - u
trenutku kad ste rođeni, kad ste započeli svoje postojanje - saznavanje - osećanje.17
Postoji samo jedna greška koju ste učinili: smatrali ste unutarnje za spoljašnje, a
spoljašnje za unutarnje.
Ono što je u vama, vi ste smatrali da je spoljašnje, a ono što je spoljašnje, vi ste
smatrali da je u vama.
Um i osećanja su spoljašnji, ali vi ste ih smatrali da su unutarnji.
Vi verujete da je svet predmetan i spolja, dok je on potpuno projekcija vaše psihe.
Ovo je osnovna konfuzija i nikakva nova eksplozija ne može je ispraviti. Morate misliti o
sebi da ste izvan toga. Nema drugog načina.
P: Kako da mislim o sebi da sam izvan kad moje misli dolaze i odlaze kako im se svidi!?
Njihovo beskonačno brbljanje me izluđuje i iscrpljuje.
M: Posmatrajte vaše misli kao što gledate uličnu gužvu. Ljudi dolaze i odlaze a vi registrujete,
svedočite, bez uzbuđenja, reagovanja. To možda neće biti lako u početku, ali uz nešto prakse
uvidećete da vaš um može da funkcioniše i boravi na mnogo nivoa u isto vreme i možete biti

16
Ispravna definicija Boga može biti samo da je on Apsolut, svaka druga predstava Boga je demonistička.
Budući Apsolutan, pored Boga ne može postojati ništa drugo, nikakav svet koji je on stvorio, niti posebna bića
u svetu, kao odvojeni entiteti od Boga. Samo Bog postoji i on je sve što Jeste. Zato smo i mi Bog. To je vrhunac
naše samospoznaje. Apsolutno se ispoljava kroz privid relativnog, iskušava se kroz sve postojeće, kada vidimo
drvo, to je Bog koje sebe spoznaje (iskušava) kao drvo, ili kao kamen ili bilo šta od predmeta ili pojava, a
najfinije samospoznavanje božanskog je kroz svesnog subjekta i njegovo iskustvo ’Ja jesam’, tu je božansko
najbliže sebi, na najfiniji i najiskusniji način. Dodirna tačka Apsolutnog u prividnoj individualnosti našeg tela
je naša svest "Ja jesam". Tu se najpre rađa 'Luciferijanski problem' iluzije da je to "Ja jesam" izdvojeno i
nezavisno od celine (kao ego). Ta ego-faza je neophodna da bi kroz diferencijaciju započela kristalizacija
individualne svesti, ali kada se ta svest o sebi pročisti i procesom individuacije do kraja produbi, onda iluzija
izdvojenosti nestaje, sve individualno se pokazuje kao deo apsolutnog. Zato kada svesni subjekt dozri i
kristališe svest o sebi on spoznaje da je on sam Bog. Ništa drugo i ne može biti, jer ničeg drugog i nema, niti se
događa do Boga samoga. Konačno probuđenje nastaje u spoznaji da uopšte i nema manifestovanja i iskušavanja
kroz relativno i pojedinačno, već da uvek, ili bezvremeno, samo Apsolutno ili Bog Jeste i da zato ništa nije.
(Primedba I. A.)
17
Tri centra: motorički (fizičko kretanje), intelektualni i emocionalni. O tome videti u radu G. I. Gurđijeva i P.
D. Uspenskog. (I. A)
144
svesni svih njih. Jedino kada imate stečen interes za neki poseban nivo, vaša pažnja je
zarobljena u njemu i blokira vas za druge nivoe.
Čak i onda rad na zamračivanju se nastavlja, izvan polja svesnosti. Nemojte se boriti sa
vašim sećanjima i mislima. Pokušajte samo da uključite u vaše polje pažnje druga, mnogo
važnija pitanja, kao što su: "ko sam ja?", "kako se desilo da sam se rodio?", "odakle ovaj
univerzum oko mene?", "šta je Realno, Istinito, a šta trenutno?"
Nikakvo sećanje neće ostati ako vi izgubite interes za to; emocionalna veza je ta koja
stvara ropstvo.
Vi ste uvek u traganju za zadovoljstvom izbegavajući bol, uvek posle sreće i mira. Da li
vi vidite da je vaša sama potraga za srećom ono što čini da se osećate bedno?
Pokušajte na drugi način, budite nezainteresovani za bol i zadovoljstvo, niti da
zahtevate, molite, niti odbijate, obratite svu vašu pažnju na nivo na kome je "JA JESAM"
bezvremeno prisutno. Uskoro ćete shvatiti da su mir i sreća u samoj vašoj prirodi, i jedino
ako se oni traže kroz neke posebne kanale, tada to uznemirava i zbunjuje. Izbegnite
uznemiravanje, to je sve. Nema potrebe za traganjem, ne biste trebali da tragate za onim što
već imate. Vi sami ste Bog, Svevišnja Realnost. Za početak, verujte mi, verujte Učitelju. To
vas osposobljava da učinite prvi korak - a onda će se vaša vera potvrditi, opravdati vašim
sopstvenim iskustvom. U svakom koraku života početna vera je bitna, bez toga malo šta se da
uraditi. Svaki poduhvat, angažovanje je delo vere. Čak i vašu svakodnevnu hranu jedite sa
verom.
Sa sećanjem na ovo što sam vam rekao vi ćete postići sve. Ponovo vam kažem: mislite,
osećajte i delujte u skladu sa celinom i stvarno, istinsko iskustvo o kome sam vam govorio će
osvanuti za vas ubrzo.
Nikakav napor nije potreban. Imajte vere i radite na tome.
Molim vas shvatite da ja ne tražim ništa od vas. U vašem je sopstvenom interesu ono
što vam govorim, jer iznad svega vi volite sebe, vi želite sebi sigurnost i sreću.
Vi ste sveprožimajuća, transcendentalna Realnost, Istina.
Nemojte se stideti toga da želite sebi sigurnost i sreću, nemojte to poricati. Prirodno je i
dobro voleti sebe. Ponašajte se dosledno prema tome. Jedino šta biste vi trebali da znate jeste,
šta treba tačno da volite. To nije telo koje volite, to je Život - posmatrajte, osećajte, mislite,
radite, volite, stvarajte. To je onaj život koji volite, koji ste vi, koji je sve.
Ostvarite to u njegovoj sveukupnosti, iznad svakih podela, razlika, i ograničenja, i sve
vaše želje će se stopiti u to, jer veće sadrži manje, u velikom je sve ostalo.
Prema tome, pronađite sebe, jer u pronalaženju sebe vi nalazite sve.
Svako je zadovoljan, radostan, da bude, da postoji. Ali samo nekolicina, vrlo mali broj,
zna punoću toga. Vi dolazite do saznanja boraveći u vašem umu na idejama "JA JESAM", "JA
ZNAM", "JA VOLIM" - sa voljom dosezanja, ostvarivanja, najdubljeg smisla ovih reči.
P: Mogu li da mislim: "JA SAM BOG?"
M: Nemojte se identifikovati sa jednom idejom. Ako smatrate pod Bogom Nesaznajno,
Nepoznato, onda samo recite: "Ja ne znam ko sam". Ako znate Boga kao sebe samog, to ne
morate reći. Najbolje je jednostavno osećati "JA JESAM". Boravite u tome strpljivo. Ovde je
strpljenje mudrost: ne mislite na neuspeh. Ovde ne može biti neuspeha u ovakvom
angažovanju.
P: Neće mi dopustiti moje misli.
M: Ne odbacujte pažnju. Nemojte se boriti sa njima. Samo nemojte činiti ništa u vezi njih,
pustite ih da budu ma kakve da su. Sama vaša borba sa mislima daje im snagu i život! Samo
ne odbacujte pažnju, ne obazirite se na njih. Gledajte kroz njih.
Zapamtite da se sećate: štogod da se desi - dešava se zato što "JA JESAM".
Sve vas podseća da vi jeste.

145
 Izvucite punu korist iz toga, iz činjenice da morate postojati da biste imali iskustvo
nečega (tako sećanje na Sebe postaje lako i trajno).
Nemate potrebe da prestanete da mislite, samo prestanite da budete zainteresovani
(za misli).
Nevezanost, ravnodušnost je ono što oslobađa. Nemojte se vezivati, čvrsto držati, to
je sve.
Svet je sačinjen od prstenova. Kuke, zakačke su sve vaše. Ispravite vaše kuke, zakačke,
i ništa vas ne može držati, vezivati. Odustanite od vaših navika, ne postoji ništa drugo čega se
treba odreći. Prestanite sa navikom sticanja bogatstva, kao i da težite rezultatima, i sloboda
univerzuma je vaša.
Budite beznaporni, sa lakoćom.
P: Život je napor, borba. Postoji tako mnogo stvari, koje treba uraditi.
M: Ono što treba da se uradi, uradite to. Nemojte se opirati. Vaša ravnoteža mora biti
dinamična, zasnovana na obavljanju onoga što se stvarno treba uraditi, pravih stvari, od
trenutka do trenutka. Nemojte biti dete koje ne želi da odraste. Stereotipne gestikulacije i poze
neće vam pomoći.
Oslonite se potpuno na jasnoću vaše misli, učenja, čistoti motiva i sveobuhvatnosti
delovanja. Verovatno ne možete pogrešiti. Idite iznad i ostavite sve iza sebe.
P: Ali, može li nešto da ostane kao dobro, za stalno?
M: Vi želite nešto kao punu časovnu ekstazu. Ekstaza dođe i prođe, što je neophodno, jer
ljudski mozak ne može da bude u napetosti duže vreme.
Produžena ekstaza bi povredila vaš mozak, ako nije krajnje čista i suptilna, prefinjena.
U prirodi ništa nije u mirovanju, sve pulsira, pojavljuje se i nestaje. Srce, dah, metabolizam,
spavanje, buđenje, hodanje, kretanje, rođenje i smrt - sve dolazi i odlazi u talasima. Ritam,
periodičnost, harmonična suprotnost, ekstremna, krajnosti, to je pravilo, zakon.
Nemojte se odupirati protiv samoga modela, suštine života.
Ako tragate za nepromenljivim, idite iznad iskustva. Kad kažem: ’Sećajte se "JA
JESAM" neprestano’, ja mislim: ’vratite se nazad tome hitno’.
Nikakva posebna misao ne može biti prirodno stanje uma, jedino tišina!
Kad je um u svom prirodnom stanju, on se spontano vraća tišini, miru, posle svakog
iskustva, ili tačnije, svako se iskustvo dešava naspram pozadine, tišine.
Dakle, ono što morate da naučite ovde postaje seme, klica. Vi možete to zaboraviti -
prirodno. Ali ono će živeti i u pravo vreme proklijati, zatim će rasti, procvetati i doneti
plodove.
Sve će se desti samo od sebe. Ne treba da radite ništa, samo nemojte to sprečavati,
stvarati prepreke.

52. BITI SREĆAN - PRUŽATI SREĆU - JESTE RITAM ŽIVOTA

Pitalac: Došao sam iz Evrope pre nekoliko meseci u jednoj od mojih povremenih poseta mom
Guruu, koji je blizu Kalkute. Sada se vraćam u domovinu. Prijatelj me zamolio da se sretnem
sa vama i meni je drago da sam došao.
Maharadž: Šta ste naučili od svog Gurua i kakvu ste praksu, sadhanu, praktikovali?
P: On je dostojanstven, prečasni stari čovek, od oko osamdeset godina. Filozofski on je
vedantin, a praksa njegovog učenja ima mnogo zajedničkog sa buđenjem nesvesnih energija
uma i iznošenjem skrivenih prepreka i blokada u svesnost.

146
 Moja lična sadhana se odnosila na moj poseban problem iz mog ranog detinjstva i
dečaštva. Moja majka mi nije mogla dati osećanje sigurnosti i ljubavi, tako neophodnih za
dečiji normalan razvoj. Ona je bila žena koja nije bila spremna i sposobna da bude majka;
sputana i mučena neurozama i uznemirenostima, nesigurna u sebe, smatrala me je teretom i
odgovornošću iznad njenih moći da to podnese. Nije nikad želela da se rodim. Nije želela da
odrastem i razvijem se, želela je da se vratim u njenu utrobu, nerođen, nepostojeći.
Bilo kakav pokret života u meni, ona je gušila, svaki pokušaj da odem izvan, iznad
suženog kruga njenog uobičajenog življenja, ona je svirepo kažnjavala i sprečavala.
Kao dete sam bio i osetljiv i nežan. Grcao sam za ljubavlju iznad svega ostalog, i
jednostavna, instiktivna ljubav majke za njeno dete, mi je bila uskraćena.
Dečije traganje za majkom, postao je vodeći motiv moga života i ja nikad nisam to
prerastao. Srećno dete, srećno detinjstvo, postali su moja opsesija. Trudnoća, rođenje,
detinjstvo, to me je zanimalo strasno. Ja sam postao akušer od renomea i doprineo sam razvoju
metode bezbolnog porođaja. Srećno dete srećne majke - to je bio moj ideal celog života. Ali je
moja majka bila uvek tamo - nesrećna sama sa sobom, ne želeći i nemajući sposobnost da me
vidi srećnog. To se manifestovalo na vrlo čudne načine. Kad god sam ja bio loše, ona se
osećala bolje; kad god sam ja bio dobro, u dobrom stanju, ona se osećala ponovo loše,
proklinjući i sebe i mene takođe. Kako ona nikad nije mogla da zaboravi, da mi oprosti moj
zločin što sam se rodio protiv njene želje, i kako me je okrivljavala, ja sam se osećao krivim što
sam živ. ’Ti živiš zato što me mrziš. Ako me voliš - umri!’ Bila je to njena stalna, mada
neizgovorena poruka. I tako sam proveo svoj život, i bio stalno nuđen smrću umesto ljubavlju.
Kako sam bio zarobljen u svetu moje majke kao večito dete, nisam mogao da razvijem
prisan odnos sa ženom; slika moje majke je stajala između neopraštanja i neoproštenog. Našao
sam olakšanje u mom radu i pronašao mnogo toga; ali nisam mogao da se odmaknem od
provalije detinjstva.
Konačno sam se okrenuo duhovnom traganju i na ovom sam putu stabilno, uporno više
godina. Ali, na neki način to je opet samo traganje za majčinom ljubavlju, nazvali mi to Bog ili
atman ili Svevišnja Realnost.
U suštini želeo sam da volim i da budem voljen; na žalost, mnogi takozvani religiozni
ljudi su protiv života i potpuno su za um.
Kad sam se suočio sa životnim potrebama i ciljevima, nagonima, oni su počeli da se
klasifikuju, određuju, sažimaju konceptualiziraju, apstraktno zamišljaju i zatim da čine
klasifikaciju, određenost mnogo važniju nego i sam život. Oni zahtevaju stalnu koncentraciju
na njih i igraju ulogu koncepta, pojma. Umesto spontane integracije, sveobuhvatnosti kroz
ljubav oni preporučuju promišljenu, neslobodnu, i mučnu koncentraciju na formulu, ideju.
Da li je to Bog ili atman, meni ili drugome, to dolazi na isto! Na nekoga treba misliti,
na nekoga voleti. To nisu teorije i sistemi koji su meni potrebni, postoje drugi mnogo
privlačniji i verodostojniji, ili isto tako vredni.
Meni su potrebni uzbuđenje, probuđenje srca, obnavljanje života, a ne novi način
mišljenja.
Ne postoje novi načini mišljenja, ali osećanja mogu biti uvek, uopšte sveža.
Kada volim nekoga, meditiram na njega spontano i snažno, sa energijom i toplinom,
kojima moj um ne može da komanduje, dominira.
Reči su dobre za uobličenje osećanja; reči bez osećanja su kao odela bez tela u njima -
hladna i mlitava.
Ova moja majka mi je iscrpela sva osećanja - moji izvori su presahnuli.
Mogu li ja ovde naći bogatstvo i izobilje emocija, koje su mi trebale u takvoj količini,
kao kad sam kao dete trebao dobiti?
M: Gde je sad vaše detinjstvo? I šta je vaša budućnost?
P: Rodio sam se, odrastao sam i umreću.
147
M: Mislite na vaše telo, naravno. A vaš um?! - Ja ne govorim o vašoj fiziologiji i psihologiji.
Oni su deo prirode i vođeni su prirodnim zakonima. Ja govorim o vašem traganju za ljubavlju.
Da li je to imalo početak? Da li će to imati kraj?
P: Zaista to ne mogu reći. To je tamo - od najranijeg do poslednjeg momenta moga života.
Ovo traganje, grcanje, za ljubavlju - kako je neprestano i kako je beznadežno!
M: U vašem traganju za ljubavlju, šta tačno vi u tom traganju tražite?
P: Jednostavno ovo: voleti i biti voljen.
M: Mislite na ženu?
P: Ne, neophodno. Prijatelja, učitelja, vodiča - sve dok je osećanje jasno i svetlo, žarko.
Naravno, žena je uobičajen odgovor. Ali to ne treba da je samo jedno.
M: Od dva šta biste vi više voleli: da volite ili da budete voljeni?
P: Ja bih najviše voleo i jedno i drugo. Ali ja mogu da vidim da je voleti veće, dublje i
plemenitije. Biti voljen je slatko, ali to ne čini da osoba odraste, sazreva.
M: Možete li vi da volite iz vas samih, spontano, ili morate imati povod, osobu da biste voleli?
P: Mora se sresti neko simpatičan, naravno. Moja majka ne samo da je bila nesimpatična, bila
je takođe ona koja nije volela.
M: Šta čini osobu simpatičnom? Nije li to biti voljen? Prvo vi volite, a onda tražite razloge.
P: Može biti i obrnuto postavljeno. Vi volite ono što vas čini srećnim.
M: Ali šta vas čini srećnim?
P: Ne postoji pravilo u vezi toga. Ceo problem je jako individualan i nepredvidiv.
M: Ispravno. Na bilo koji način da vi to shvatite, ako ne volite nema sreće. Ali, da li vas ljubav
uvek čini srećnim? Nije li asociranje ljubavi sa srećom infantilno stanje. Kada voljena pati, da li
i vi patite takođe? I da li vi prestajete da volite kad patite? Moraju li ljubav i srce doći i ići
zajedno? Da li je ljubav samo izraz zadovoljstva?
P: Naravno da ne! Može biti mnogo patnje u ljubavi.
M: Onda, šta je ljubav? Nije li to stanje postojanja pre nego stanje uma? Morate li vi znati da
volite, da biste voleli? Da li vi niste voleli svoju majku ne znajući za to? Vaše grčevito traganje
za njenom ljubavi, za jednom mogućnošću da je volite, nije li to kretanje ljubavi? Nije li ljubav
više deo vas kao svesnost postojanja? Vi ste tragali za ljubavlju vaše majke, jer ste je voleli.
P: Ali ona mi ne bi dozvolila!
M: Ona vas nije mogla sprečiti!
P: Onda, zašto sam bio nesrećan celog svog života?
M: Zato što niste išli duboko do samih korena vašeg postojanja, bića. To je vaše potpuno
neznanje o samom sebi, koje pokriva vašu ljubav i sreću i čini da tragate za onim što nikada
niste izgubili.
Ljubav je volja, volja da delite svoju sreću sa svima.
Biti srećan - činiti sreću - to je ritam ljubavi.

53. ISPUNJENA ŽELJA STVARA VIŠE ŽELJA

Pitalac: Ja se moram ispovediti, dolazim danas u buntovnom raspoloženju. Doživeo sam

nepravedan postupak u kancelariji aerodroma. Kad se suočite sa takvim situacijama sve izgleda
sumnjivo, neizvesno, sve izgleda beskorisno.
Maharadž: To je vrlo korisno raspoloženje. Sumnjati u sve, odbaciti sve, ne želeti učiti kroz
drugoga. To je plod vaše duge sadhane. Konačno, ne uči se večno.
P: Dovoljno o tome. To me neće dovesti nikuda.
M: Nemojte reći ’nikuda’. To će vas odvesti tamo gde ste vi - u sadašnjost.
P: To je opet dete sa svojim ćudljivostima. Nisam se pomerio ni pedalj od onog gde sam bio
pre.

148
M: Počeli ste kao dete i završili kao dete. Štogod da ste stekli u međuvremenu, vi to morate
izgubiti i početi ispočetka!
P: Ali dete se protivi, otima. Kada je ono nesrećno ili odbijeno, ono se buni.
M: Pustite ga da se protivi. Samo posmatrajte protivljenje. I ako ste suviše uplašeni društva da
se protivite samouvereno, posmatrajte i to takođe. Ja znam da je to bolan posao. Ali, ne
postoji lek - sem jednoga - traganje za lekovima mora prestati.
Ako ste ljuti ili u bolu, odvojte se od ljutnje i bola i posmatrajte ih!!
Objektivno izdvajanje je prvi korak ka slobodi. Iziđite van, izdvojte se i posmatrajte.
Fizički događaji će nastaviti da se odvijaju, ali oni sami po sebi nemaju važnost. Samo
je um onaj koji je važan. Ma šta da se desi, vi ne možete da se bunite i vičete u kancelariji
aerodroma, ili u banci. Društvo to ne dozvoljava. Ako vi ne volite njihove postupke, ili niste
pripremljeni da ih podnesete, nemojte leteti ili nositi novac. Hodajte, a ako ne možete da
hodate, nemojte putovati.
Ako ste u društvu i imate posla sa njim, morate prihvatiti njegove zakone, jer su
njegovi zakoni ponašanja i vaši. Vaše potrebe i zahtevi su ih stvorili. Vaše želje su tako složene
i kontradiktorne i nije čudo što je društvo koje stvarate takođe složeno i protivrečno.
P: Ja vidim i priznajem da je spoljašnji haos uglavnom odraz moje sopstvene unutarnje
neskladnosti. Ali, šta je lek?
M: Nemojte tragati za lekovima.
P: Ponekad, osoba je u ’stanju milosti’ i život joj je srećan i skladan. Ali takvo stanje ne traje
dugo! Raspoloženje se menja i sve kreće naopako.
M: Ako biste mogli samo da budete smireni, tihi, oslobođeni od sećanja i očekivanja, vi biste
bili u stanju da prepoznate prekrasan način, odvijanja događaja. Vaša uznemirenost je ta koja
prouzrokuje haos, vaše nespokojstvo ima za posledicu nemir.
P: Puna tri časa sam proveo u kancelariji aerodroma, carini, i tu sam praktikovao prinudno
strpljenje i uzdržanost. Nisam ubrzavao stvari.
M: Konačno, to ga nije usporilo, kako bi to vaše opiranje sigurno uradilo!
Vi želite odmah rezultate! Mi ovde ne delimo magiju! Svako čini istu pogrešku:
odbacuje sredstvo, postupak, ali želi krajnje rezultate. Vi želite mir i harmoniju u svetu, ali
odbijate da ih imate u vama samima. Sledite moj savet bezuslovno i nećete biti razočarani. Ja
ne mogu rešiti vaš problem samo rečima. Morate da delujete, morate da radite na onome što
sam vam rekao i morate da budete istrajni, da ne popustite. Nije pravi savet onaj koji oslobađa,
već delovanje, akcija zasnovana na tome.
Upravo kao doktor, posle davanja injekcije bolesniku, kaže mu: ’Sada budite mirni.
Ništa nemojte raditi, samo budite mirni.’
Kažem vam: ’Vi ste sada dobili injekciju, sad samo budite mirni’. Nemate ništa drugo
da radite. Moj Guru je to isto uradio. On bi mi nešto rekao i onda bi kazao: ’Sad budi miran.
Nemoj sada da ideš i da premišljaš, prežvakavaš sve vreme. Stani. Budi tih, smiren.’
P: Mogu da budem smiren jedan sat ujutru. Ali dan je dug i mnoge se stvari događaju koje me
izbacuju iz ravnoteže. Lako je reći ’budite smireni’, ali biti smiren kad sve u meni vrišti i
okružuje me - molim vas recite kako je do toga došlo?
M: Sve što treba da se uradi može biti urađeno u miru i tišini. Nema potrebe biti uznemiren,
zbunjen.
P: To je sve teorija, koja ne odgovara činjenicama. Vraćam se u Evropu sa tim da tamo ništa
ne radim. Moj život je potpuno prazan.
M: Ako vi samo pokušate da budete smireni, sve će doći - posao, snaga za rad, ispravan
motiv. Morate li vi sve znati unapred? Nemojte biti uznemireni zbog budućnosti - budite
smireni sada i sve će doći na mesto.
Neočekivano je na putu da se desi, dok očekivano ne mora nikad doći.

149
 Nemojte reći da ne možete da kontrolišete svoju prirodu. Nemate potrebe da je
kontrolišete. Sve to napustite, bacite preko ograde. Ne morate se boriti s prirodom, i
pokoravati joj se. Nikakvo iskustvo vas neće povrediti, samo ako ga vi ne pretvorite u naviku.
Vi ste suptilni, prefinjeni uzrok celog univerzuma. Sve jeste zato što vi jeste. Uhvatite se za
ovo čvrsto i duboko i boravite u tome neprestano. Ostvariti ovo kao apsolutnu istinu, je
oslobođenje.
P: Ako sam ja seme, uzrok mog univerzuma, onda sam ja trulo, nerodno seme! Seme se
poznaje po svom plodu.
M: Šta ima loše u vašem svetu da ga vi proklinjete?
P: On je pun bola.
M: Priroda sama po sebi nije ni bolna niti prijatna. Ona je sva lepota i inteligencija. Bol i
zadovoljstvo su u umu. Promenite skalu vaših vrednovanja i sve će se promeniti. Zadovoljstvo
i bol su samo uznemirenosti, poremećenosti čula. Tretirajte ih podjednako i onda će postojati
samo blaženstvo. A svet je onakav kakvim ga vi stvorite; na svaki način učinite ga srećnim.
Jedino vas zadovoljstvo može učiniti srećnim. Ispunjene želje stvaraju više želja. Držati
se izvan svih želja i zadovoljstva u koje dospete, koja se dese sama po sebi, vrlo je plodonosno,
ispunjeno stanje - preduslov stanja ispunjenja, punoće.
Verujte mi, ispunjenje želja stvara bedu. Sloboda od želja je blaženstvo.
P: Postoje stvari koje su nam potrebne.
M: Ono što vam je potrebno doći će vam ako ne tražite ono što vam je nepotrebno!! Samo
nekolicina ljudi je dosegla ovo stanje potpune nepristrasnosti, uzdržanosti i nezavisnosti,
nevezanosti. To je jako visoko stanje, sam prag oslobođenja.
P: U poslednje dve godine bio sam jako neplodan, povučen, usamljen i prazan i često sam se
molio da mi dođe smrt.
M: Dakle, vašim dolaskom ovde, stvari su počele da se kreću. Pustite da se stvari dešavaju
kako se dešavaju - one će same sebe razmrsiti povoljno - na kraju.
Nemate potrebe da se naprežete zbog budućnosti - budućnost će vam doći sama po
sebi.
Za neko duže vreme vi ćete ostati u stanju usnulog hodanja, kao što to radite sad, lišeni
cilja i samopouzdanja, značenja i obećanja; ali će se taj period završiti i vi ćete pronaći vaš
posao lako i plodonosno.
Postoje uvek trenuci kad se neka osoba oseća prazno i otuđeno. Ovi momenti su
najpoželjniji jer to znači da je duša odbacila, prekinula svoje sidrište, zatvor, i plovi ka dalekim
mestima. Ovo je nevezanost - kada je staro završeno, a novo još nije došlo. Ako ste vi
uplašeni, stanje može da bude zabrinjavajuće, ali zaista nema ničega čega se treba bojati.
Zapamtite uputstvo: idite iznad svega na šta naiđete, bez obzira šta bi to moglo biti.
P: Budino pravilo: Zapamtite ono što je potrebno da bude zapamćeno. Ali ja sam uvideo da je
tako teško zapamtiti pravu stvar u pravom momentu. Što se mene tiče, zaboravljanje mi je
izgleda pravilo!
M: Nije lako zapamtiti kada svaka situacija donosi oluju želja i strahova. Žudnja rođena iz
sećanja, takođe je i uništitelj sećanja.
P: Kako da se oduprem želji? Nema ničeg jačeg!
M: Vode života buče preko stena objekata predmeta, poželjnih ili mrskih. Uklonite stene sa
nevezanošću i promišljenošću i iste vode će teći duboke, mirne i brze, sa velikom količinom i
snagom. Nemojte se odnositi teorijski prema ovome, dajte vremena da se razmotri i razmisli;
ako vi želite da budete slobodni, ne zanemarujte najbliži korak ka slobodi, ne propuštajte ga.
To je kao kad se penjete na planinu: nijedan se korak ne može propustiti. Jedan korak manje i
vrhunac nije dosegnut.

150
 54. TELO I UM SU POKAZATELJI NEZNANJA

Pitalac: Jednog dana smo bili razgovarali o personi, vyakti, zatim o svedoku, vyakta, i
apsolutu avyakta. Koliko se dobro sećam Vi ste rekli da je apsolut jedino realan, istinit, a da
je svedok apsolut samo na datom mestu prostora i vremena.18 Persona, osoba, je organizam,
grub i suptilan, obasjan prisustvom svedoka. Ne osećam da sam shvatio suštinu stvari jasno;
možemo li o tome razgovarati ponovo? Vi takođe koristite pojmove, mahadakash, chidakash i
paramakash. Kako se oni odnose prema osobi, svedoku i apsolutu?
Maharadž: Mahadakash je priroda, okean postojanja, egzistencije, fizički prostor sa svim
onim što može da bude konstatovano pomoću čula.
Chidakash je širina, prostor, širenje svesnosti, mentalni prostor vremena, percepcija,
opažanje, i poimanje, razumevanje.
Paramakash je bezvremena i beskonačna Realnost, Istina, gde um miruje potpuno,
nediferencirana; beskonačni potencijal, izvor i poreklo, supstanca i suština, i materija i svesnost
- a ipak iznad i jednog i drugog, iznad svega.
Ona ne može biti opažena, ali može biti iskušena, doživljena kao večno svedočenje i
svedok, opažanje i posmatrač, izvor i cilj svih manifestacija, koren vremena i prostora, primarni
osnovni uzrok u svakom lancu uzroka.
P: Kakva je razlika između vyakta i avyakta?
M: Ne postoji razlika. To je isto kao svetlost i dnevna svetlost. Univerzum je pun svetlosti
koju vi ne vidite; ali istu tu svetlost vi vidite kao dnevnu svetlost. Ono što dnevna svetlost
osvetljava, je vyakti. Osoba, persona, uvek je objekat, svedok je subjekat i njihov odnos
međusobne zavisnosti je odraz njihovog apsolutnog identiteta. Vi zamišljate da su oni različiti i
odvojena stanja. Nisu. Oni su ista svesnost u mirovanju i u kretanju, svako stanje je svesno
drugog.
U chit (svesnom) stanju čovek zna Boga i Bog zna čoveka. Chit (svest) je veza, most
između krajnosti, uravnotežujući i sjedinjujući faktor u svakom iskustvu.
Sveukupnost opaženog je ono što mi nazivamo materijom. Ukupnost svih posmatrača,
gledaoca, je ono što mi nazivamo univerzalni um. Identitet ovo dvoje, koji manifestuje sebe
kao opaženo i opažanje, sklad i inteligenciju, voljeno i voljenje, večno ponovo potvrđuje samog
sebe.
P: Postoje tri gune: sattva - duhovnost, rađas - aktivnost, tamas - inertnost; da li su one samo
u materiji, ili takođe u umu?
M: U oboje, naravno, jer ovo dvoje nisu rastavljeni. Jedino je apsolutno ono koje je iznad
guna. U stvari, to je samo tačka posmatranja, način gledanja. One, gune, postoje samo u umu.
Iznad uma sve razlike nestaju.
P: Da li je univerzum proizvod čula?
M: Upravo kao što i vi ponovo stvarate vaš svet budeći se, tako je i univerzum ispoljen. Um se
sa svojih pet organa percepcije, pet organa akcije, i pet organa svesnosti, ispoljava kao
saosećanje, mišljenje i misao, i kao individualnost - personalnost.
P: Nauka je učinila veliki napredak. Mi poznajemo telo i um mnogo bolje nego naši preci. Vaš
tradicionalni pristup opisivanja i analiziranja uma i materije, nije više punovažan, opravdan.

18
Apsolut je ono što jeste u svakoj tački i obliku postojanja. On stvara svesnog subjekta kao svoje najfinije
oličenje (’Ja jesam’). Stoga svesni subjekt nije ništa drugo do sâm Apsolut na tom individualnom mestu, u
nama. (Prim. I. A.)
151
M: Ali gde su vaši naučnici sa njihovim naukama? Nisu li oni ponovo slike u vašem
sopstvenom umu?
P: Ovde leži osnovna razlika! Za mene oni nisu moja sopstvena projekcija. Oni su bili pre mog
rođenja i biće tu kad ja budem mrtav.
M: Naravno. Jednom kad ste prihvatili vreme i prostor kao realnost vi ćete smatrati sebe
prolaznim, svršenim, i kratkog veka. Ali, da li su oni realni, istiniti? Da li oni zavise od vas ili vi
od njih? Kao telo, vi ste u prostoru. Kao um, vi ste u vremenu. Ali, da li ste vi samo telo sa
umom u njemu? Da li ste vi ikad to istraživali?
P: Nisam imao motiv, a ni metod.
M: Ja vam savetujem oboje. Ali stvarni, neposredni rad sagledavanja i nevezanosti - viveka i
vairagya - je vaš.
P: Jedini motiv koji mogu da prihvatim jeste moja sopstvena bezuzročna i bezvremena sreća. A
kakav je metod?
M: Sreća je iznenadna, slučajna. Istinit i delotvoran motiv je ljubav. Vidite ljude koji pate i
tražite najbolji način da im pomognete. Odgovor je jasan, prvo morate sebe da dovedete u
stanje iznad, izvan, potrebe za pomoći. Budite sigurni u vaše ponašanje iz čiste dobre volje,
oslobođene od bilo koje vrste očekivanja. Oni koji tragaju samo za srećom mogu završiti u
uzvišenoj, sublimiranoj ravnodušnosti - dok ljubav neće nikad biti ravnodušna, neaktivna.
Kao metod, postoji samo jedan - morate da spoznate sebe, onoga koji izgleda da ste vi i
onoga koji ste u stvari - vi ste to. Jasnoća, bistrina, i milosrđe, saosećanje, idu zajedno - svako
ima potrebu za drugim, i ojačavaju jedno drugo.
P: Saosećanje zahteva postojanje jednog objektivnog sveta, punog neizbežne patnje.
M: Svet nije objektivan i njegova bol nije neizbežna. Saosećanje je samo jedna druga reč za
izbegavanje da se pati zbog imaginarnih razloga.
P: Ako su razlozi imaginarni, zašto bi patnja bila neizbežna?
M: Uvek je lažno ono koje čini da patite, lažne želje i strahovi, lažne vrednosti i ideje, lažni
međusobni odnosi među ljudima. Napustite lažno i vi ste oslobođeni od bola; istina vas čini
srećnim, istina oslobađa.
P: Istina je ta da sam ja um koji je zarobljen u telu i to je vrlo nesrećna istina.
M: Vi niste telo, niti ste u telu - ne postoji takva stvar kao telo. Vi grdno grešite u shvatanju
sebe; da biste razumeli ispravno - istražujte.
P: Ali ja sam rođen kao telo, u telu, i ja ću umreti sa telom, kao telo.
M: To je vrlo pogrešno razumevanje. Istražujte, ispitujte, sumnjajte u sebe i druge. Da biste
pronašli istinu ne treba čvrsto da se držite vaših ubeđenja. Ako se držite nečega u što ste
sigurni trenutno, nikada nećete ostvariti krajnji cilj. Vaša ideja da ste bili rođeni i da ćete umreti
je apsurdna, besmislena; i logika i iskustvo protivreči tome.
P: U redu. Neću insistirati da sam telo. Vi imate ovde cilj, svrhu. Ali ovde i sada, dok ja
govorim sa vama, ja sam u mom telu očevidno. Telo može biti da nisam ja, ali je ono moje.
M: Ceo univerzum doprinosi neprestano vašem postojanju. Ceo univerzum je vaše telo. U tom
smislu ja se slažem.
P: Moje telo snažno utiče na mene. Moje telo je na mnogo načina moja sudbina. Moj karakter,
moja raspoloženja, osećanja, priroda mojih reakcija, moje želje i strahovi, urođeni ili stečeni,
zasnovani su na telu. Malo alkohola, nešto droge ili nečeg drugog i sve se menja. Dok droga
deluje ja postajem sasvim drugi čovek.
M: Sve se to dešava jer vi smatrate o sebi da ste telo. Ostvarite istinskog Sebe, svoje Sopstvo,
i čak i droga neće imati uticaj na vas.
P: Vi pušite?
M: Moje telo ima nekoliko navika koje mogu tako da se nastave, dok ono ne umre. Te navike
meni ne škode.
P: Vi jedete meso?
152
M: Ja sam rođen među ljudima koji jedu meso i moja deca su jela meso. Ja jedem vrlo malo - i
ne stvaram nepotrebnu uznemirenost, ne probiram.
P: Jedenje mesa zahteva ubijanje.
M: Očevidno, ja ne vodim brigu o doslednosti. Vi mislite da je apsolutna doslednost moguća,
pokažite to primerom. Nemojte propovedati ono što ne sprovodite, što ne praktikujete.
Vratimo se nazad na ideju o tome da smo bili rođeni, da se rađamo. Vi ste vezani za
ono što su vam rekli vaši roditelji. Držite se svega što su vam saopštili o začeću, trudnoći i
rođenju, detinjstvu i dečaštvu, mladićkom dobu, monaštvu i tako dalje. Sada, oslobodite se
ideje da ste vi telo, uz pomoć suprotne ideje da niste telo. To je takođe jedna ideja, bez sumnje.
Posmatrajte telo kao nešto što je napušteno, kada je njegov posao urađen, kada je njegova
svrha prošla. Ideja da Ja nisam telo daje telu realnost, mada u stvari, ne postoji takvo nešto kao
telo - to je samo stanje uma. Vi možete da imate toliko mnogo tela i toliko različitih, kolko
želite. Samo zapamtite, uporno, stalno, ono što želite i odbacite ono što je tome neskladno.
P: Ja sam kao kutija u kutiji, unutar kutije spoljašnja kutija deluje kao telo, a ona sledeća do
nje – kao duša koja boravi unutra. Uklonite spoljašnju kutiju i sledeća će postati telo, a sledeća
do nje duša. To je jedna beskonačna serija, jedno beskonačno otvaranje kutija, i da li je ona
poslednja, Krajnja, Svevišnja Duša?
M: Ako imate telo, morate imati dušu; ovde vaše poređenje sa slojevima kutija, jedne u drugoj,
je prihvatljivo. Ali ovde i sada, kroz sva naša tela i duše sija duhovna svesnost, budnost, čista
svetlost, chite. Držite se za to nepokolebivo. Bez svesnosti duhovne, telo ne bi trajalo ni
sekunde.
Postoji u telu tok energije, ljubav-naklonost i inteligencija, koji vode, održavaju i daju
energiju telu. Otkrijte taj tok i budite sa njim.
Naravno, sve su ovo načini govora. Reči su isto toliko prepreka kao i most spajanja.
Pronađite iskru života koja stvara tkivo vašeg tela i budite sa njom. Ona je jedina realnost koju
telo ima.
P: Šta se dešava sa tom iskrom života posle smrti?
M: Ona je iznad vremena. Rođenje i smrt su samo tačke vremena. Život tka večno svoja
mnoga tkanja. Tkanje je u vremenu, a život sam po sebi je večan, bezvremen. Ma kakvo ime i
oblik dajete njegovim pojavama, on je kao okean - nikad promenljiv i uvek promenljiv.
P: Sve što vi kažete zvuči prekrasno ubedljivo, ipak moj osećaj da sam samo persona, osoba, u
svetu čudnom i otuđenom, često neprijateljskom i opasnom, nikako ne prestaje.
Budući da sam osoba, ograničena u prostoru i vremenu, kako bih ja mogao ostvariti
sebe kao suprotnost onome što mislim da sam: depersonalnost, bezličnost, univerzalna
duhovna svest, ništa posebno, izdvojeno?
M: Vi pristajete na to da o sebi mislite kao o onome što niste, a poričete sebe onakvog kakav
ste u stvari, u suštini. Vi propuštate temelj, element čiste spoznaje, duhovne svesnosti
oslobođene od svih ličnih deformisanosti. Sve dok ne prihvatite realnost chite (čiste svesti),
nikad nećete spoznati sebe.
P: Šta da radim? Ja ne vidim sebe onakvim kakvim me vi vidite. Možda ste vi u pravu, a ja
grešim, ali kako da ja prestanem da budem ono što ja osećam da jesam?
M: Princ koji veruje da je prosjak može da bude razuveren od te iluzije samo na jedan
način: on se mora ponašati kao princ i videti šta se dešava. Ponašajte se onako kako sam
vam ja rekao da je ispravno i prosudite šta će se stvarno desiti. Sve što ja zahtevam je malo
vere koja je potrebna da se učini prvi korak. Sa iskustvom će doći poverenje i vi više nećete
trebati mene. Ja znam ko ste vi i ja vam to kažem. Verujte mi malo za neko vreme.
P: Biti ovde i sada, potrebno je da imam telo i njegova čula. Da bih razumeo, potreban mi je
um.
M: Telo i um su samo pokazatelji, simptomi neznanja, nerazumevanja, zablude. Ponašajte
se kao da ste čista svesnost, duhovna, bestelesni i smirenog uma, bezvremeni i beskonačni,
153
iznad ’gde i kad’ i ’kako’. Boravite u tome, mislite na to, naučite da prihvatite njenu
duhovnu stvarnost, istinitost, realnost. Nemojte stalno da se suprotstavljate, protivite i
negirate to! Konačno, držite um otvorenim, bez predrasuda. Joga je potčinjavanje
spoljašnjeg unutarnjem, kontrolisanje spoljašnjeg unutarnjim.
Učinite svoj um i telo izrazom, manifestacijom realnog, istinitog koje je sve i iznad
svega. Radeći vi uspevate, a ne prepiranjem.
P: Molim vas ljubazno da se vratimo na moje prvo pitanje. Odakle potiče greška da čovek
postaje individualna osoba?
M: Apsolutno prethodi vremenu, uzrok je vremenu. Duhovna svesnost dolazi prvo. Klupko
zamršenih sećanja i mentalnih navika privlači pažnju, svesnost biva fokusirana, usredsređena i
osoba se iznenada pojavljuje. Uklonite svetlo duhovne svesnosti, idite na spavanje i kada
padnete u nesvest i osoba nestaje. Osoba-vyakti treperi, javlja se i nestaje; svesnost-vyakta
sadrži sve vreme i prostor; apsolutno-avyakta Jeste (kao ono koje omogućava samo
postojanje).

55. ODUSTANITE OD SVEGA I DOBIĆETE SVE

Pitalac: Kakvo je vaše stanje u sadašnjem trenutku?

Maharadž: Stanje ne-doživljavanja. U njemu je uključeno svo iskustvo.
P: Možete li ući u um i srce drugog čoveka, možete li da delite njegovo iskustvo, da
učestvujete u njemu?
M: Ne, za takve stvari potreban je specijalan trening. Ja sam kao trgovac žitom. Ja znam malo
o hlebu i keksu. Čak ni ukus pšenične kaše ne moram da znam. Ali o pšeničnom zrnu, semenu,
ja znam sve i to dobro. Ja znam izvor svih iskustava. Ali bezbrojne posebne oblike iskustva,
koja mogu da se pojave, ja ne znam. Niti ja to treba da znam. Iz trenutka u trenutak, malo šta
mi je potrebno da znam da živim moj život, nekako se desi da saznam.
P: Vaše posebno iskustvo i moje posebno iskustvo, da li su ona oba u umu Brahme?
M: Univerzalno nije svesno posebnog. Iskustvo kao osoba je personalna, lična stvar. Osoba
postoji u vremenu i prostoru, ima ime i oblik, početak i kraj; univerzalno uključuje sve osobe i
apsolutno je u osnovi i iznad svega.
P: Ja nisam zabrinut za totalitet, apsolutno. Moja lična svesnost i vaša lična svesnost - šta je
veza između njih dve?
M: Između dva snevača, šta može biti povezanost?
P: Oni mogu sanjati jedan o drugom.
M: To je ono što ljudi rade. Svako zamišlja ’druge’ i traga za vezom sa njima. Tragalac je
veza, ne postoji niko drugi.
P: Sigurno da mora biti nešto zajedničko između mnogih tačaka, iskri svesnosti, koje smo mi.
M: Gde su mnoge tačke, iskre? U vašem umu. Vi insistirate da vaš svet bude nezavisan od
vašeg uma. Kako to može biti? Vaša želja da saznate um drugih osoba je zbog toga što vi ne
znate svoj sopstveni um. Prvo saznajte svoj sopstveni um i vi ćete uvideti da se pitanje o
drugim umovima uopšte ne pojavljuje, jer ne postoje drugi ljudi! Vi ste zajednički faktor, jedina
veza između umova. Suština postojanja je svesnost; ’Ja jesam’ važi za sve.
P: Svevišnja Istina, Parabrahman, može biti prisutna u svakom od nas. Ali od koje je koristi to
za nas?
M: Vi ste kao čovek koji kaže: "Potrebno mi je mesto gde da stavim svoje stvari, ali od koje je
koristi prostor za mene?", ili "Potrebno mi je mleko, čaj, kafa, ali za vodom ja nemam
potrebe".
154
 Ne vidite li vi da je Svevišnja Istina, Realnost, ono što daje svemu mogućnost
postojanja? Ali ako vi pitate od koje je koristi to za vas, ja moram odgovoriti: "Od nikakve". U
stvarima, događajima svakodnevnog života, znalac Realnog, Istine nema prednost; on može
biti pre u gubitku, biti hendikepiran; budući da je oslobođen straha i pohlepe on ne štiti sebe.
Sama ideja o profitu, dobiti, njemu je strana. On se gnuša gomilanja novca, bogatstva; njegov
život je stalno lišavanje, deljenje, davanje.
P: Ako ne postoje prednosti zadobijanja Svevišnjeg, zašto se onda stvaraju nevolje?
M: Ne postoji nevolja, nesreća; jedino ako se vi vezujete, prianjate za nešto, onda postoji.
Kada se vi ne vezujete ni za ništa, nevolje se ne pojavljuju.
Odricanje od manjeg je dobijanje većeg. Odrecite se svega i dobićete sve.
Onda život postaje ono što bi trebao da bude: čisto zračenje iz jednog neiscrpnog
izvora. U tom svetlu svet se pojavljuje nejasan, zamračen, kao san.
P: Ako je moj svet samo san i vi ste njegov deo, šta vi možete uraditi za mene? Ako san nije
realan, istinit, nemajući postojanje, kako realnost može da utiče na njega?
M: Dok traje, san ima prolazno postojanje. Vaša je želja ta koja stvara vezanost za to što
stvara problem. Napustite je. Prestanite da zamišljate da je san vaš.
P: Vi izgleda da primate kao istinu da može da postoji san bez snevača i da ja sebe
identifikujem sa snom po mojoj sopstvenoj slobodnoj volji. Ali ja sam snevač i san takođe. Ko
će da zaustavi sanjanje?
M: Pustite da se san odvija sam od sebe do svoga samog kraja. Vi tu ne možete pomoći. Ali vi
možete gledati na san kao san, nemojte mu pripisivati etiketu realnosti.
P: Ja sam ovde, sedim ispred vas, sanjam i vi me gledate i govorite u mom snu. Kakva je
povezanost među nama?
M: Moja namera da vas probudim je povezanost. Moje srce želi da se vi probudite. Ja vidim da
vi patite u svom snu i znam da se vi morate probuditi da završite vaš jad i bedu.
Kada vidite vaš san kao san, vi ćete se probuditi. Ali u samom vašem snu, i o vašem snu opšte,
ja nisam zainteresovan. Dovoljno je za mene da se vi morate probuditi. Vi ne morate vaš san da
dovodite do konačnog zaključka, završetka, ili da ga učinite plemenitim, ili radosnim, ili lepim;
sve što trebate jeste da shvatite da sanjate.
Prestanite da zamišljate, prestanite da verujete. Uvidite suprotnosti, kontradiktornosti,
nepodudarnosti, laži, neistine, i patnju ljudskog stanja; i potrebu da se ide iznad, izvan. Unutar
beskonačnosti prostora lebdi mali, sitni atom svesnosti i u njemu se nalazi ceo Univerzum.
P: Postoje naklonosti u snu koje izgledaju stvarne i večne. Da li one nestaju pri buđenju?
M: U snu vi volite neke, a druge ne volite. Kad se probudite vi vidite sebe samog, i grlite sve.
Lična ljubav, ma koliko intenzivna i iskrena, sigurno vezuje; ljubav u slobodi je ljubav za sve.
P: Ljudi dolaze i odlaze. Osoba voli onoga koga sretne, pronađe, ne može voleti sve.
M: Kada volite sebe, vi ste iznad vremena i brojeva. Voleći jednoga vi volite sve, voleći sve, vi
volite svakoga. Jedan i sve nisu isključujući.
P: Vi kažete da ste u bezvremenom stanju. Da li to znači da su prošlost i budućnost otvoreni
za vas? Da li ste sreli Vashishta Muni-a, Raminog Gurua?
M: Pitanje je u vremenu i o vremenu. Ponovo me pitate o sadržaju sna. Bezvremeno je iznad
iluzije vremena, to nije neki raspon vremena. Onaj koji naziva sebe Vashishta zna Vashishtu. Ja
sam iznad svih imena i oblika. Vashishta je san u vašem snu. Kako ja mogu da znam njega? Vi
ste suviše mnogo zabrinuti oko prošlosti i budućnosti. Sve je to zbog vaše žudnje da trajete, da
zaštitite sebe od umiranja. I kako želite da trajete, vi želite da vam i drugi prave društvo, otuda
i vaša briga o njihovom preživljavanju.
Ali ono što vi nazivate preživljavanjem je samo preživljavanje sna. Smrt ima prednost
nad tim. Kod nje postoji šansa buđenja.
P: Vi ste svesni večnosti, zato niste zabrinuti za preživljavanje.

155
M: To je drugi put okolo. Sloboda od želja je večnost. Sve vezanosti izazivaju strah, jer sve
stvari su prolazne. A strah čini čoveka robom. Ova sloboda od vezanosti ne dolazi sa praksom;
ona je prirodna, kad osoba zna svoje pravo postojanje. Ljubav ne prianja, prianjanje nije ljubav.
P: Dakle, ne postoji put zadobijanja nevezanosti?
M: Nema ničega da se dobije. Napustite sva zamišljanja i spoznajte sebe onakvim kakvi ste.
Ostvarenje samospoznaje je nevezanost. Sve patnje i žudnje su zbog osećaja suvišnosti,
nedovoljnosti. Kada spoznate da ne oskudevate ni u čemu, da sve što postoji ste vi i da je sve
vaše, želja prestaje.
P: Da bi spoznao sebe da li moram praktikovati svesnost?
M: Nema ništa da se praktikuje. Znajte sebe, budite ono što ste vi u suštini. Da bi bili svoji,
ono što ste, prestanite da zamišljate o sebi da ste ovo ili ono, u svetovno - socijalnom smislu.
Samo budite. Dopustite da se vaša istinska priroda pojavi. Nemojte uznemiravati svoj um
traganjem.
P: Potrajaće mnogo vremena ako samo budem čekao na samoostvarenje.
M: Šta morate da čekate kad je to već tu i sada? Vi samo morate da gledate i vidite. Gledajte
sebe i vaše sopstveno postojanje. Vi znate da vi jeste, i to vam se dopada. Napustite sva
razmišljanja, to je sve. Nemojte se pouzdati u vreme. Vreme je smrt. Ko čeka - umire. Život je
samo sada. Nemojte mi govoriti o prošlosti i budućnosti - oni postoje samo u vašem umu.
P: Vi ćete takođe umreti.
M: Ja sam već mrtav. Fizička smrt ne čini nikakvu razliku u mom slučaju. Ja sam bezvremeno
biće, postojanje. Ja sam oslobođen straha i želje, jer se ne sećam prošlosti, ili da zamišljam
budućnost. Tamo gde ne postoje imena i oblici, kako može biti želje i straha? Sa beželjnošću
dolazi bezvremenost. Ja sam siguran, jer ono što nije, ne može dotaći ono što jeste. Vi se
osećate nesigurno jer zamišljate opasnost. Naravno, vaše telo kao takvo je složeno i ranjivo i
treba zaštitu. Ali ne vi!!! Jednom kada spoznate vaše sopstveno nesavladivo biće, bićete u
miru.
P: Kako mogu da nađem mir, kad svet pati?
M: Svet pati zbog vrlo opravdanih razloga. Ako želite da pomognete svetu, morate biti iznad
potrebe za pomoći. Tada će svo vaše činjenje i nečinjenje pomoći svetu najefikasnije.
P: Kako može nedelovanje biti od koristi tamo gde je akcija potrebna.
M: Gde je delovanje potrebno, ono se dešava. Čovek nije činitelj. Njegovo je da bude svestan
šta se dešava. Njegovo sámo prisustvo je delovanje, akcija.
Prozor je odsustvo zida i on daje vazduh i svetlost zato što je prazan. Budite
ispražnjeni od svakog mentalnog sadržaja, od svih zamišljanja i napora, i samo odsustvo
prepreka, smetnji, će prouzrokovati da Realnost, Istina, jurne unutra.
Ako stvarno hoćete da pomognete nekome, držite se podalje!
Ako ste emocionalno angažovani, posvećeni za pomaganje, vi ćete propustiti da
pomognete. Možete biti vrlo zauzeti i biti vrlo zadovoljni sa vašom milosrdnom prirodom, ali
malo će biti urađeno. Čoveku je stvarna pomoć kada on više zadugo dalje nije u potrebi da mu
se pomogne. Sve ostalo je samo uzaludnost.
P: Nema dovoljno vremena da se čeka na pomoć da se desi. Osoba mora nešto da uradi.
M: Na svaki način radite! Ali ono što vi možete uraditi je ograničeno; Sopstvo je jedino
neograničeno. Dajte neograničeno od vašeg Sopstva, Sebe. Sve ostalo možete dati samo u
maloj meri. Samo vi, vaše Sopstvo ste nemerljivi.
Pomagati je u samoj vašoj prirodi, to je sama vaša priroda.
Čak i kad jedete i pijete pomažete svom telu. Za sebe, svoje Sopstvo, vi ne trebate
ništa. Vi ste čisto davanje, bespočetno, beskrajno, nepresušno.
Kada vidite žalost i patnju, budite sa tim. Ne jurite u aktivnost.
Niti učenje niti delovanje ne mogu uistinu pomoći. Biti sa žalošću, razgolititi je,
rasvetliti njene korene - pomažući da se razume, razotkrije - istinska je pomoć.
156
P: Moja smrt se približava.
M: Vaše je telo kratkog veka, ali vi ne. Vreme i prostor su samo u umu. Vi niste ograničeni, u
kavezu. Samo razumite Sebe - to samo po sebi je Večnost.

56. KAD SVESNOST USKRSAVA, SVET SE RAĐA

Pitalac: Kada jedan običan čovek umre, šta se dešava sa njim?

Maharadž: Dešava se ono što odgovara njegovom verovanju. Ako je život pre smrti samo
imaginacija, san, tako će biti i život posle smrti. San se nastavlja.
P: A šta je sa mudracem, gnanijem?
M: Mudrac, svetac, ne umire, jer on nikad nije ni rođen.
P: Ali on se pojavljuje drugima kao biće.
M: Ali ne i sebi samom. U sebi on je oslobođen od stvari - fizički i mentalno.
P: Ipak, vi morate znati stanje čoveka koji je umro. Konačno i vaših sopstvenih prošlih života.
M: Dok nisam sreo mog gurua, znao sam toliko mnogo stvari. Sada ne znam ništa, jer svo
znanje je samo u snu i nije vredno. Ja znam Sebe i ne nalazim u meni ni život ni smrt, samo
čisto postojanje, bit - ne osećaj da sam ovo ili ono, već sámo postojanje, Sopstvo.
Ali u trenutku kada um privlači svoje skladište sećanja, počinje da zamišlja, da se seća,
on puni prostor sa objektima, predmetima, i vremenom sa događajima, slučajevima.
Kako ne znam čak ni ovo rođenje, kako mogu da znam prošla rođenja? Um je taj koji je
stalno u pokretu, i vidi da se sve kreće, i stvara vreme i brige o prošlosti i budućnosti. Sav
univerzum plovi u svesnosti, moha tattva, koji se pojavljuje kada postoji savršeni red i
harmonija, sklad - moha sattva.
Kao što su svi talasi okean, tako su sve stvari i pojave, fizičke i mentalne, duhovna
svest. Zato je duhovna (objektivna) svest sama po sebi najvažnija, a ne njen sadržaj. Udubite se
i proširite vašu duhovnu svesnost o sebi, svom Sopstvu, i svi blagoslovi će slediti. Vi ne treba
da tragate ni za čim, sve će vam doći najprirodnije i bez napora.
Pet čula i četiri funkcije uma: sećanje, mišljenje, razumevanje i ličnost - individualnost;
pet elemenata - zemlja, voda, vatra, vazduh i eter; dva aspekta stvaranja: materija i duh; svi su
sadržani u svesnosti duhovnoj.
P: A ipak vi morate verovati da ste morali živeti ranije.
M: Svete knjige to kažu, ali ja ne znam ništa o tome. Ja znam sebe ono što sam; kako sam se
pojavio ili kako ću se pojaviti nije u mom iskustvu. Nije da se ne sećam. U stvari i nema ničega
da se sećam, čega bi se trebalo sećati. Reinkarnacija zahteva reinkarniranje sebe. Ne postoji
takva stvar. Gomila sećanja i nada zvano "ja" zamišlja sebe da postoji večno i stvara vreme da
prilagodi svoju lažnu večnost; biti - postojati ne zahteva ni prošlost ni budućnost. Svo iskustvo
je rođeno iz imaginacije, zamišljanja; Ja ne zamišljam, tako da se ni rođenje ni smrt ne dešavaju
meni. Samo onima koji misle o sebi da su rođeni, dolazi razmišljanje o smrti i ponovnom
rođenju. Vi ste me optužili da sam bio rođen - ja se pravdam da nisam kriv!
Sve postoji u duhovnoj svesti, a duhovna svest niti umire niti se ponovo rađa, to je
sama nepromenljiva stvarnost, Istina.
Ceo univerzum iskustva se rađa sa telom i sa telom i umire. On ima svoj početak i kraj
u duhovnoj svesti, dok duhovna svest ne zna ni za početak ni za kraj. Ako razmislite o tome
pažljivo, i zadržite se na tome, analizirate se duže vreme, vi ćete doći do spoznaje svetlosti
duhovne svesti u svoj njenoj jasnoći, i svet će postepeno da se gubi iz vaše vizije. To je kao
gledanje u gorući komad tamjana; vidite u početku komad tamjana i dim; kada primetite
157
vatrenu tačku, žišku, shvatate da ona ima moć da proguta planine takvih komada tamjana i
ispuni univerzum dimom.
Vanvremeno Sopstvo ostvaruje, manifestuje sebe bez iscrpljivanja svog beskonačnog
potencijala.
U komadu tamjana jednostavno je komad tela, a dim je um. Sve dotle dok je um zauzet
sa svojim izopačenostima, trivijalnostima, on ne primećuje svoj sopstveni izvor. Guru dolazi i
okreće vašu pažnju ka unutra, ka iskri, biti. Po samoj svojoj prirodi, um je okrenut spoljašnjem;
on uvek teži da traga za izvorom stvari među stvarima samim; na neki način početak novog
života je okretanje uma ka izvoru unutra.
Duhovna svesnost zauzima mesto materijalnoj svesnosti; u materijalnoj svesnosti
postoji "ja" koje je svesno, dok je duhovna svesnost nedeljiva, jedinstvena; duhovna svesnost je
svesna sebe same.
"Ja jesam" je misao, dok duhovna svesnost nije misao: ne postoji "ja sam svestan,
duhovno" u duhovnoj stvarnosti.
Mentalno-materijalna svesnost je atribut, kvalitet, dok duhovna svesnost nije; neko
može biti svestan duhovno da je svestan mentalno, ali ne može biti svestan mentalno da je
svestan duhovno.
Bog je sveukupnost mentalne svesnosti, ali duhovna svesnost je iznad svega -
postojanje i nepostojanje.19
P: Ja sam počeo sa pitanjem o stanju čoveka posle smrti. Kada je njegovo telo uništeno, šta se
dešava sa njegovom mentalnom svesti? Da li on nosi svoja čula vida, sluha, itd, sa sobom ili ih
on ostavlja? I, kako on gubi svoja čula, šta se dešava sa njegovom mentalnom svesti?
M: Čula su samo način opažanja. Kad grubi načini opažanja iščeznu, finija stanja mentalne
svesnosti se pojavljuju.
P: Postoji li prelaz ka duhovnoj svesnosti posle smrti?
M: Ne može biti prelaza od mentalne svesnosti ka duhovnoj, jer duhovna svesnost nije oblik
mentalne svesnosti. Mentalna svesnost može da postane samo suptilnija, finija, i pročišćenija, i
to je ono što se dešava posle smrti.
Kako razni prenosnici, organi čovekovi odumiru, oblici mentalne svesnosti pobuđeni
njima takođe nestaju.
P: Dok samo ne ostane nesvesno?
M: Pratite sebe dok govorite o nesvesnom kao o nečemu što dolazi i odlazi! Ko tu postoji da
bude svestan nesvesnog?
Sve dotle dok je prozor otvoren, postoji svetlost u sobi; kada je prozor zatvoren, sunce
ostaje, ali da li se vidi mrak u sobi? Postoji li takva stvar kao mrak u suncu? Ne postoji takva
stvar kao nesvesno, jer nesvesno nije ono što se doživljava. Mi izvodimo zaključak o
nesvesnom kad postoji gubitak u sećanju ili komunikacija. Ako ja prestanem da reagujem, vi
ćete reći da sam nesvestan. U stvarnosti ja mogu biti najstvarnije svestan, jedino ne mogu da
komuniciram ili da se sećam.
P: Ja sam pitao jednostavno pitanje: postoji otprilike četiri milijarde ljudi u svetu i svi su oni
osuđeni da umru. Kakvo će biti njihovo stanje posle smrti - ne fizički, već psihološki? Da li će
se njihova svesnost nastaviti? I ako hoće, u kakvom obliku?
Nemojte mi reći da ne pitam pravo pitanje, ili da vi ne znate odgovor, ili da je u vašem
svetu moje pitanje besmisleno; jer u trenutku kada vi počnete govoriti o vašem svetu i mom
svetu kao različitim i nekompletnim, neuporedivim, vi gradite zid između nas. Bilo da mi
živimo u istom svetu ili ne vaše iskustvo nama ne koristi.
M: Naravno da mi živimo u jednom svetu. Jedino što ga ja vidim onakvim kakav jeste; dok vi
ne. Vi vidite sebe u svetu, dok ja vidim svet u meni. Za vas, vi smatrate da ste bili rođeni i da

19
’Duhovna svesnost’ o kojoj se ovde govori jeste budnost u budizmu i učenju Gurđijeva. (I. A.)
158
ćete umreti, dok za mene, svet se pojavljuje i nestaje. Naš svet je istinit, realan, ali vaš pogled,
poimanje, na njega nije. Ne postoji zid između nas, osim onaj koji ste vi stvorili.
Nema ničeg lošeg u vašim čulima, samo vaše zamišljanje je ono koje vas obmanjuje.
Ono skriva potpuno svet onakav kakav je on u stvari, sa onim što vi zamišljate da on jeste -
nešto što postoji nezavisno od vas, a ipak blisko prati vaše nasledne ili stečene obrasce
ponašanja.
Postoje duboke suprotnosti u vašem ponašanju, koje vi ne vidite, i koji su uzrok patnji.
Vi se držite za ideju da ste rođeni u svetu bola i patnje.
Ja znam da je svet dete ljubavi, koji ima početak, rast i uspinjanje u ljubavi.
Ali ja sam čak i iznad ljubavi.
P: Ako ste vi stvorili svet iz ljubavi, zašto je on tako pun bola?
M: Vi ste u pravu sa materijalne, mentalne tačke posmatranja. Ali vi niste telo. Vi ste
ogromnost, bezmernost i beskonačnost svesnosti. Nemojte prihvatati ono što nije istina i
videćete stvari onako kako ih ja vidim.
Bol i zadovoljstvo, dobro i loše, ispravno i pogrešno; to su relativni pojmovi i ne mogu
se smatrati apsolutnim, konačnim. Oni su ograničeni i privremeni.
P: U budističkoj tradiciji smatra se da je jedan prosvetljeni, Buddha, ostvario oslobođenje od
Univerzuma. On može da zna i da doživi sve što postoji. On može da interveniše, da upravlja
prirodom, sa nizom uzroka, menja sled događaja, čak i da ukine prošlost. Svet je i dalje sa
njim, ali je on slobodan od njega, iako u njemu.
M: Taj, koga vi opisujete je Bog. Naravno, tamo gde postoji Univerzum, tamo će takođe biti i
njegov duplikat, koji je Bog. Ali, ja sam iznad oboje, i Univerzuma i Boga!
Postojalo je kraljevstvo u potrazi za kraljem. Našli su pravog čoveka i postavili ga za
kralja. On se ni na koji način nije promenio. Njemu je samo data titula, prava i dužnosti kralja.
Njegova priroda nije dirnuta, samo njegove akcije.
Slično, kod prosvetljenog čoveka sadržaji njegove svesti podvrgnuti su radikalnoj
promeni. Ali, ona, svest sáma, nije dovedena u pitanje. Ona je nepromenljiva.
P: Nepromenljivo ne može biti svesno. Svesnost je uvek promenljiva. Nepromenljivo ne
ostavlja ni traga u svesnosti.
M: Da i ne. Papir nije tekst. Ipak, on nosi tekst. Mastilo nije poruka, niti je čitaočev um poruka
- ali oni svi čine poruku mogućom.
P: Da li se materijalna svesnost spušta dole iz Stvarnosti, Istine, ili je to kvalitet materije?
M: Materijalna svesnost kao takva je suptilan, profinjen duplikat materije.
Upravo kao što su inercija, tamas, i energija, rađas, kvaliteti materije, tako se i sklad,
harmonija, sattva, manifestuje kao svesnost.
Možete je shvatiti kao oblik vrlo fine, suptilne energije.
Bilo kad i ma gde da se materija organizuje, formira, u suptilni organizam, svesnost se
pojavljuje spontano, prirodno. Sa destrukcijom organizma, mentalna svesnost iščezava.
P: Šta onda preživljava?
M: Ono, čiji su materija i svesnost samo izrazi, koji se niti rađa, niti umire.
P: Ako je to iznad materije i svesti, kako to može biti spoznato?
M: To može biti spoznato po svojim efektima i na materiju i na svest. Očekujte ga u lepoti i u
blaženstvu. Ali nećete razumeti ni telo ni svesnost sve dok ne odete iznad oboje.
P: Molim vas, recite nam pošteno, da li ste vi svesni ili nesvesni?
M: Prosvetljeni, Gnani, nije ni jedno ni drugo. Ali u njegovoj prosvetljenosti sve je sadržano.
Duhovna svesnost, probuđenost, sadrži svako iskustvo. Ali onaj ko je duhovno probuđen je
iznad svakog iskustva. On je i iznad probuđenosti sâme.
P: Postoji pozadina, poreklo iskustva, nazovite to materijom. Postoji iskušenik, nazovimo ga
umom. Šta čini most između uma i materije?

159
M: Sama praznina, jaz, između je most. Ono što s jednog kraja izgleda kao materija, a sa
drugog kao um, je samo po sebi most. Nemojte odvajati realnost na um i telo i neće biti
potrebe za mostovima.
Kada svesnost uskrsava, svet se rađa. Kada vi razmatrate mudrost i lepotu sveta, vi to
nazivate Bog. Spoznajte izvor svega toga koji je u vama samima, i vi ćete pronaći odgovor na
sva vaša pitanja, odgovori će biti već dati automatski.
P: Posmatrač i viđeno, da li su oni jedno ili dvoje?
M: Postoji samo viđenje; oboje, i posmatrač i posmatrano su sadržani u njemu. Nemojte
stvarati razlike tamo gde ih nema.
P: Ja sam počeo sa pitanjem o čoveku koji je umro. Vi ste rekli da će se njegova iskustva
uobličiti saglasno njegovim očekivanjima i verovanjima.
M: Pre nego što ste bili rođeni, vi ste isplanirali da živite po planu koji ste sebi postavili. Vaša
sopstvena volja je bila oslonac vaše sudbine.
P: Svakako, karma je intervenisala.
M: Karma uobličava okolnosti, ponašanja su vaša sopstvena. Konačno, u suštini, vaš karakter
uobličava vaš život, a samo vi možete da oformite vaš karakter.
P: Kako osoba stvara svoj karakter?
M: Sa uviđanjem onakvog kakav zaista jeste, i suštini jadan. Objedinjeno viđenje - osećanje,
može da učini čuda. To je isto kao livenje lika od bronze; sam metal, ili sama vatra neće
pomoći; niti će kalup biti od ikakve koristi; morate pomešati oboje; rastopiti metal u vatri i
izliti ga u kalup.

57. IZNAD UMA NEMA PATNJE

Pitalac: Ja vidim da vi boravite u kući vašeg sina čekajući da ručak bude serviran. Pitam se da
li je sadržaj vaše svesti sličan mom, ili delimično različit, ili potpuno različit. Da li ste vi gladni i
žedni kao što sam i ja, čekajući jako nestrpljivo da jelo bude servirano, ili ste vi u jednom
potpuno drugačijem stanju uma?
Maharadž: Nema mnogo razlika površinski gledano, ali je vrlo mnogo razlika unutra. Vi
znate sebe jedino preko čula i uma. Vi smatrate da ste ono što oni sugerišu; nemajući direktnu
spoznaju o sebi, vi imate samo ideje, sve mediokritetske, osrednje, drugorazredne, po čuvenju.
Bilo šta da vi mislite, vi ste to i smatrate to istinom; navika zamišljanja sebe kao mogućeg za
opisivanje i primećivanje je vrlo jaka u vama.
Ja vidim kao što i vi vidite, kušam kao što i vi probate, jedem kao i vi. Takođe i ja
osećam žeđ i glad i očekujem da se moja hrana servira na vreme. Kada sam bolestan, ili
gladujem, moje telo i um slabe. Sve ovo ja opažam sasvim jasno, ali na neki način ja nisam u
tome, osećam kao da plovim iznad toga, daleko, povučeno, i nedodirnuto, nevezano.
Postoji udaljenost i nevezanost isto kao što postoji žeđ i glad; takođe postoji duhovna
svesnost, osećaj ogromne udaljenosti, kao da su telo i um i sve što im se dešava, negde daleko
izvan horizonta.
Ja sam kao filmsko platno, ekran - jasno i prazno - slike prelaze preko njega i nestaju,
ostavljajući ga isto tako jasnim i praznim kao pre toga. Ni na koji način platno nije uticalo na
slike, niti su slike ni na koji način uticale na platno. Platno prima, zadržava i reflektuje slike, i
ne menja ih. Ono nema ništa da čini sa prikazivanjem filmova. Oni su onakvi kakvi su, koreni
sudbine, prarabdha, ali ne moje sudbine; sudbine ljudi na ekranu, filmskom platnu.
P: Ne mislite da kažete da ljudi u slici imaju sudbine! Oni pripadaju priči, laži, priča nije
njihova.
160
M: A šta je sa vama? Da li vi oblikujete vaš život, ili ste uobličeni njime?
P: Da, vi ste u pravu! Životna priča odvija se sama po sebi u kojoj sam ja jedan od učesnika. Ja
nemam postojanje van nje, kao što ni ona nema postojanje bez mene. Ja sam samo karakter, a
ne persona.
M: Karakter će postati persona, kad on počne da uobličava svoj život umesto da ga prihvata
onakvog kakav dolazi; i da identifikuje sebe sa njim.
P: Kada vam je postavljeno pitanje, šta se tačno desi?
M: I pitanje i odgovor - oba se pojavljuju na ekranu. Usne se pokreću, telo govori i ponovo je
ekran čist i prazan.
P: Kad vi kažete: jasan, čist i prazan, šta pod tim mislite?
M: Ja mislim: oslobođen sveg sadržaja. Za mene samog ja nisam ni primetan, vidljiv, niti
shvatljiv; ne postoji ništa na šta ja mogu ukazati i reći: ’Ovo sam Ja’. Vi identifikujete sebe
tako lako sa svačim, sa bilo čim; ja to za sebe uviđam kao nemoguće. Osećanje: "Ja nisam ovo
ili ono, niti je bilo šta moje", je toliko jako u meni da čim se stvar ili misao pojave, odmah tu
dolazi osećaj "ovo Ja nisam".
P: Da li mislite da kažete da gubite vreme ponavljajući: "ovo ja nisam, ovo ja nisam"!?
M: Naravno da ne. Ja sam to samo tako rekao radi vas. Uz pomoć milosti moga Gurua, ja sam
spoznao jednom i zauvek da nisam ni objekat ni subjekat i nemam potrebe da podsećam sebe
neprestano.
P: Vrlo mi je teško da shvatim tačno šta zapravo mislite kad govorite da niste ni objekat, ni
subjekat. Upravo u ovom sadašnjem trenutku, dok mi razgovaramo, nisam li ja objekat vašeg
iskustva, a vi subjekat?
M: Pogledajte, moj palac dodiruje moj kažiprst. Oba dodiruju i dodirnuti su. Kada je moja
pažnja na palcu, palac je onaj koji oseća, i kažiprst sam ja neposredno. Promenite fokus,
usredsređenost pažnje, i odnos je obrnut. Ja sam spoznao da na neki način, sa promenom
fokusa, centra pažnje, postajem sama stvar koju gledam i doživljavam, iskušavam vrstu
svesnosti koju ona ima; postajem unutrašnji svedok stvari. Ja nazivam ovu sposobnost ulaska u
druge tačke svesnosti - ljubav; vi možete tome dati ime bilo koje želite. Ljubav kaže: "JA SAM
SVE". Mudrost kaže: "Ja sam ništa". Između ovo dvoje moj život plovi. Zato, u svakom
trenutku i svakoj tački prostora, ja mogu biti i jedno i drugo, i subjekat i objekat iskustva. Ja to
objašnjavam govoreći da sam oboje, i ništa i iznad i jednog i drugog.
P: Vi činite sva ova neobična tvrđenja o sebi. Šta je to što vas navodi da to kažete? Šta mislite
kad kažete da ste iznad vremena i prostora?
M: Vi pitate, a odgovor dolazi. Ja posmatram sebe - gledam odgovor i ne vidim suprotnost.
Meni je jasno da vam govorim Istinu. To je sve vrlo jednostavno. Jedino mi morate verovati da
mislim ono što govorim, da sam sasvim ozbiljan. Kao što sam vam već rekao, moj Guru mi je
pokazao moju istinsku prirodu - i istinsku prirodu sveta. Ja sam spoznao da sam jedno sa
svetom, a ipak iznad njega, da sam slobodan od svih želja i strahova. Ja nisam pomišljao da
treba da budem slobodan, ja sam zatekao, našao, sebe slobodnim - neočekivano, bez i
najmanjeg napora.
Ova sloboda od želje i straha ostala je sa mnom od tada. Još jednu stvar sam primetio, a
to je da nemam potrebe da činim napor; dela prate misli bez odlaganja i otpora. Takođe sam
uvideo da misli postaju samoispunjujuće, samoostvarujuće; stvari dolaze na svoje mesto, kako
treba, glatko, nežno, i ispravno.
Glavna promena je bila u umu; on je postao nepokretan, smiren, i tih, brzo je reagovao,
odgovarao, ali ne neprekidno u odgovaranju. Način života je postao spontan, realno, istinito je
postalo prirodno, a prirodno realno. A iznad svega, beskonačna naklonost, simpatija, ljubav i
smirenost, zračenje na sve strane, grljenje svega, pravljenje svega interesantnim i prekrasnim,
značajnim i povoljnim.

161
P: Rečeno nam je da se razne jogijske moći javljaju spontano, prirodno, u čoveku koji je
ostvario svoje sopstveno istinsko biće. Kakvo je vaše iskustvo u tim stvarima?
M: Čovekovo petodelno telo: fizičko, energetsko, mentalno, kauzalno i duhovno, ima
potencijal moći iznad naših najfantastičnijih snova. Ne samo da je ceo Univerzum reflektovan,
sadržan u čoveku, već takođe moć upravljanja Univerzumom čeka da bude korišćena od
strane čoveka.
Mudar čovek nije uznemiren željom da koristi te moći, izuzev kad situacija zahteva da
se upotrebe. On smatra da su sposobnosti i veštine ljudske individualnosti i ličnosti sasvim
adekvatne i dovoljne za poslove svakodnevnog življenja.
Neke od moći mogu da budu razvijene specijalnim treningom, ali čovek koji se razmeće
ovakvim moćima je uvek u ropstvu.
Mudar čovek ne smatra ništa kao svoje sopstveno.
Kada se u neko vreme i na nekom mestu neko čudo pripiše nekom mudrom čoveku, on
neće uspostaviti neku uzročnu vezu između događaja i sebe, niti će dozvoliti bilo kakve
zaključke da se iz toga izvedu. Sve se desilo kako se desilo, jer je moralo da se desi, sve se
dešava kako se desi, jer je Univerzum onakav kakav jeste.
P: Univerzum ne izgleda srećno mesto da se u njemu živi. Zašto je tu tako mnogo patnje?
M: Bol je fizički; patnja je mentalna. Iznad uma nema patnje. Bol je samo signal da je telo u
opasnosti i zahteva pažnju. Slično, patnja nas upozorava na to da je struktura sećanja i navika,
koju mi nazivamo ličnošću, personom, vyakti, preplašena, ugrožena gubitkom ili promenom.
Bol je bitan za preživljavanje tela, ali niko vas ne prisiljava da patite. Patnja se javlja
isključivo zbog vezivanja, prianjanja, ili odbacivanja, opiranja, ona je znak naše nevoljnosti da
nastavimo, da plovimo životom.
Kako je zdrav, prirodan život oslobođen bola, tako je i svetački život oslobođen patnje.
P: Niko ne pati više od svetaca.
M: Da li su vam to oni rekli, ili vi to kažete iz svog sopstvenog iskustva?
Suština svetosti je potpuno prihvatanje sadašnjeg trenutka, sklada sa stvarima onakvim
kakve se dešavaju. Svetac ne želi da stvari budu različite od onog kakve su; razmatrajući sve
faktore on zna da su one neizbežne. On je u prijateljstvu sa neizbežnim i zato ne pati. Bol on
može da iskušava, ali ga ne lomi. Ako može, on čini neophodno da uspostavi ponovo
izgubljenu ravnotežu - ili dopušta da stvari udu svojim tokom.
P: Može i da umre.
M: Pa šta? Šta on dobija ako nastavi da živi, i šta gubi ako umre; ono što nikad nije rođeno ne
može da umre. To sve zavisi od toga šta on smatra da je za sebe.
P: Zamislite da se vi smrtno razbolite. Ne biste li žalili i bili povređeni?
M: Ali ja sam već mrtav, ili bolje, niti živ - niti mrtav. Vi vidite moje telo, koje se ponaša na
uobičajen način i izvodite vaše sopstvene zaključke. Vi nećete priznati da vaši zaključci ne
ograničavaju nikog drugog do samo vas. Potrudite se da vidite da je slika koju vi vidite o meni
potpuno pogrešna. Vaša slika o vama samima je takođe pogrešna, ali to je vaš problem. Ali vi
nemate potrebe da stvarate probleme za mene, a onda da me molite da ih rešim. Ja niti stvaram
probleme - niti ih rešavam.

162
 58. SAVRŠENSTVO, SUDBINA SVIH

Pitalac: Kad vas upitaju o načinima za samoostvarenje, vi nedvosmisleno naglašavate važnost

boravka uma na osećaju "JA JESAM". Gde je tu uzročni faktor? Zašto bi ova posebna misao
rezultirala u samoostvarenje. Kako kontemplacija na: "JA JESAM" utiče na mene?
Maharadž: Sama činjenica posmatranja, opažanja, menja posmatrača i posmatrano.
Posle svega, ono što sprečava sagledavanje naše istinske prirode jeste slabost i tupost,
neosetljivost uma i njegove tendencije da preskoči, da ne zapazi suptilno i usredsređuje se
samo na grubo. Kada vi pratite moj savet i pokušavate da zadržite vaš um samo na pojmu: "JA
JESAM", vi postajete potpuno svesni vašega uma i njegovih ludorija, fantazija. Duhovna
svesnost, budući da je lucidna, mudra skladnost, harmonija - sattva u delovanju, rastapa tupost
i smiruje uznemirenost uma i nežno, ali neprestano, neumoljivo menja njegovu samu supstancu,
suštinu. Ta promena ne mora biti spektakularna; ona može teško da se primeti; međutim to je
duboki i temeljni pomak iz mraka ka svetlosti, iz nemarnosti ka duhovnoj probuđenosti,
svesnosti.
P: Mora li to biti: "JA JESAM" formula? Da li bi neka druga rečenica odgovarala? Ako bi se ja
koncentrisao na: "Sto je ovde", ne bi li to služilo istoj svrsi?
M: Kao iskustvo u koncentraciji - da. Ali to vas ne bi odvelo dalje od ideje stola. Vi niste
zainteresovani za stolove, vi hoćete da znate sebe. Radi toga držite pažnju svesnosti
neprestano usmerenu na jedinu činjenicu koji imate, vašu sigurnost, izvesnost postojanja.
Budite s tim, igrajte se s tim, razmišljajte o tome, kopajte, tragajte duboko u tome, sve dok se
ljuštura neznanja ne probije i vi se ne probijete u carstvo Stvarnosti, Istine.
P: Postoji li neka uzročna veza između moje usredsređenosti na: "JA JESAM" i pucanja
ljušture neznanja?
M: Težnja za pronalaženjem sebe je znak da ste postali spremni. Impuls uvek dolazi iznutra.
Dok vreme nije sazrelo, nećete imati niti želje niti snage da idete u samoistraživanje punim
srcem, iskreno.
P: Nije li milost Gurua zaslužna za želju i njeno ispunjenje? Nije li Guru svetlo lice koje zrači i
mami nas na mamac, na koji se mi hvatamo i izvlačimo izvan gliba patnje?
M: To je unutarnji Guru, Sadguru, koji vas vodi ka spoljašnjem Guruu, kao što majka odvodi
svoje dete učitelju. Verujte i slušajte svog Gurua, jer je on izaslanik Istinskog Sopstva.
P: Kako da nađem Gurua kome mogu da verujem?
M: Vaše sopstveno srce će vam reći. Nema teškoća u pronalaženju Gurua, jer je Guru u
potrazi za vama!! Guru je uvek spreman; vi niste spremni. Vi morate biti spremni da učite; ili
možete sresti svog Gurua i propustiti vašu šansu, udaljavajući se nepažnjom i tvrdoglavošću.
Uzmite moj primer; nije bilo nikakve nade u meni, ali kad sam sreo mog Gurua, ja sam
slušao, verovao i bio poslušan, predan.
P: Moram li prvo proveriti učitelja pre nego što se potpuno predam njemu?
M: Svakako proverite! Ali šta vi možete videti? Jedino kad se on pojavi vama na vašem nivou.
P: Ja ću proveravati, gledati da li je on dosledan, da li ima sklada između njegovog života i
njegovog učenja.
M: Možete pronaći mnogo nesklada, pa šta?! To ništa ne dokazuje. Jedino su motivi važni.
Kako ćete vi znati njegove motive?
P: Ja bih trebao konačno očekivati da on bude čovek samokontrole, koji živi ispravan,
pravdoljubiv život.
M: Takvih ćete pronaći mnogo - a od nikakve koristi za vas. Guru vam može pokazati put
povratka domu svome, vašem realnom, istinskom Sopstvu. Kakve to ima veze sa karakterom
163
persone koja se pojavljuje da je? Nije li on jasno rekao vama da on nije persona? Jedini način
na koji možete prosuđivati je sa promenom u vama kad ste u njegovom društvu. Ako osećate
više mira i sreće u njegovom prisustvu, ako razumete sebe jasnije i dublje, to znači da ste
susreli pravog čoveka.
Nemojte žuriti, ali kad jednom budete sigurni potpuno da treba da mu verujete, verujte
mu potpuno i sledite sve upute potpuno i sa potpunom verom. Ne vredi mnogo to što ste ga
prihvatili za svoga Gurua i da ste samo zadovoljni sa njegovim društvom - mora biti potpune
predaje Guruu.
Satsang vas takođe može dovesti do vašeg cilja, ako je autentičan i neometan.
Ali kada jednom nekoga prihvatite kao svog Gurua, slušajte, pamtite i budite poslušni.
Polusrdačnost, polupredanost, je ozbiljna nezgoda i uzrok velike samostvorene patnje.
Greška nikad nije Guruova; ona je uvek tupost, glupost, i nastranost nediscipline, koja stvara
pogreške.
P: Da li onda Guru napušta, ili otpušta učenika?
M: On ne bi bio Guru, ako bi to uradio! On čeka na svoje vreme i čeka dok se učenik,
popravljen i uzdržan, trezven, ne vrati nazad k njemu, na mnogo prijemčiviji način.
P: Šta je motiv? Zašto Guru ima toliko mnogo nevolja?
M: Motiv je patnja i okončanje patnje. On vidi da ljudi pate u njihovim snovima i želi da ih
probudi. Ljubav je netrpeljiva prema bolu i patnji. Strpljenje Gurua nema granica, i prema tome
ona ne može nikad da otkaže. Guru nikad ne odustaje, ne izneverava.
P: Da li je moj prvi Guru takođe i poslednji, ili ja moram ići od Gurua do Gurua?
M: Celokupan Univerzum je vaš Guru. Vi učite od svega, ako ste ozbiljni, budni i inteligentni.
Ako vaš um bude jasan i vaše srce čisto, vi biste trebali da učite od svakog prolaznika. Ali vi
ste suviše indolentni i nemirni da bi se vaše unutarnje Sopstvo manifestovalo kao spoljašnji
Guru, i da biste ga slušali i verovali mu.
P: Da li je Guru neizbežan?
M: To je kao da pitate: "Da li je majka neophodna?" Da biste rasli u svesnosti od jedne
dimenzije ka drugoj, vama je potrebna pomoć. Pomoć ne mora biti uvek u obliku ljudske
osobe, to može biti suptilno, prefinjeno prisustvo, ili iskra intuicije, ali pomoć mora doći.
Unutarnje Sopstvo pazi i čeka da se sin vrati svome ocu. U pravo vreme ono aranžira sve,
nežno, srdačno i delotvorno. Gde je potreban glasonoša ili vodič, ono šalje Gurua da učini
potrebno.
P: Postoji jedna stvar koju ne mogu da shvatim. Vi govorite o unutarnjem Sopstvu, tako
mudrom, tako dobrom i tako lepom, prekrasnom, i na svaki način savršenom, a o osobi kao o
refleksiji bez sopstvenog postojanja. S druge strane, vi imate tako mnogo problema u
pomaganju personi da ostvari sebe. Ako je persona, osoba, tako nevažna, zašto biti tako
zabrinut za njenu dobrobit. Ko brine o senci?
M: Vi ste rođeni u dualnosti, gde nema ničega. Postoji telo i postoji Sopstvo. Između njih je
um, u kome je Sopstvo reflektovano kao: "JA JESAM"
Zbog nedostataka uma, njegove grubosti i uznemirenosti, rastresenosti, nedostatka
pronicljivosti i sagledavanja, on smatra sebe da je telo, a ne Sopstvo. Sve što je potrebno jeste
da se pročisti um tako da on može da spozna svoj identitet sa Sopstvom.
Kada um utone u Sopstvo, telo ne predstavlja problem. Ono postaje ono što jeste,
instrument prepoznavanja, saznavanja i akcije, alat, instrument, i izraz kreativne vatre iznutra.
Krajnja, bitna vrednost tela je da posluži da se otkrije kosmičko telo, koje je Univerzum u
svojoj ukupnosti. Kada ostvarite sebe u pojavnosti, vi produžavate u otkrivanju da ste oduvek
nešto što niste mogli ni zamisliti.
P: Postoji li kraj u samootkrivanju, samospoznaji?

164
M: Kako ne postoji početak, ne postoji ni kraj. Ali ono što sam otkrio milošću moga Gurua,
jeste: Ja nisam ništa na što može biti ukazano. Ja nisam ni "ovo", niti "ono". Ovo važi kao
apsolutno.
P: Onda, gde svršava nikad dovršeno otkrivanje beskonačno transcendirajućeg Sopstva u nove
kvalitete?
M: Sve ovo pripada carstvu manifestovanja, ispoljavanja; u samoj strukturi Univerzuma je da
više može da se ostvari samo kroz oslobođenje od nižeg.
P: Šta je niže, a šta više?
M: Gledajte na to u stanjima svesnosti. Šira i dublja svesnost je viša. Sve što živi, radi da
ovekoveči i proširi svesnost. Ovo je jedina svetovna svrha i smisao. To je sama suština Joge -
večno podizanje nivoa svesnosti, otkrivanje novih dimenzija, sa njihovim svojstvima,
kvalitetima i moćima. U tom smislu ceo Univerzum postaje škola Joge, yogakshetra.
P: Da li je savršenstvo sudbina ljudskog postojanja?
M: Svih živih bića - konačno. Mogućnost postaje neizbežnost kad se zamisao prosvetljenja
pojavi u umu. Jednom kad živo biće čuje i shvati da je ta zamisao u njegovom dosegu,
mogućnostima, ono neće to nikad zaboraviti, jer je to prva, glavna, poruka iznutra.
To će zahtevati iskorenjivanje i sazrevanje, i blagovremenu pojavu milostivog oblika,
svete pojave, Gurua.
P: Dakle, sve što se nas tiče je spasenje svesti?
M: Šta drugo? Um ide pogrešnim putem, i um se vraća domu svome. Čak i reč "u stranu" nije
ispravna. Um mora da zna sebe u svakom raspoloženju, stanju. Ništa nije pogreška ako se ne
ponavlja.

59. ŽELJA I STRAH SU EGOCENTRIČNA STANJA

Pitalac: Želeo bih da se ponovo vratim na pitanje zadovoljstva i bola, želje i straha. Ja
razumem strah koji je sećanje i predviđanje bola. To je bitno za očuvanje organizma i njegovog
načina življenja. Potrebe, kada se ne ispune, su bolne i njihovo predviđanje je puno straha; mi
smo opravdano uplašeni od nesposobnosti da se suočimo sa našim osnovnim potrebama.
Olakšanje koje imamo kad se potreba ispuni, ili smanjenje uznemirenosti, uglavnom je zbog
okončanja bola. Možemo tome dati pozitivna imena kao što su zadovoljstvo, ili radost, ili
sreća, ali u suštini to je oslobođenje od bola. To je onaj strah koji drži sve naše društvene,
ekonomske i političke institucije.
Ono što mene zbunjuje jeste da mi izvlačimo zadovoljstvo iz stvari i stanja uma koja
nemaju ništa zajedničko sa preživljavanjem, opstankom. S druge strane, naša zadovoljstva su
obično destruktivna, rušilačka. Ona oštećuju, povređuju ili uništavaju objekat, instrument,
oruđe, a takođe i subjekat zadovoljstva. Inače zadovoljstvo i težnja ka zadovoljstvu ne bi bilo
problem. Ovo me dovodi do suštine moga pitanja: Zašto je zadovoljstvo destruktivno? Zašto
je, uprkos svojoj destruktivnosti, poželjno?
Mogu da dodam, da nisam imao na umu zadovoljstveno-bolni obrazac ponašanja, na
koji nas priroda primorava da idemo, kao njenim putem. Mislio sam na zadovovoljstva koje je
čovek izmislio, i čulna i suptilna, od grubih, kao prejedanje, sve do najfinijih.
Prijemčivost posvećenika za zadovoljstvo, po bilo koju cenu, je tako univerzalno da
mora postojati nešto značajno u osnovi toga.
Naravno, ne mora svaka čovekova aktivnost biti usmerena na korist i projektovana da
se ostvari potreba, zadovoljstvo. Igra, na primer, je prirodna i čovek je najveselije,
najrazigranije stvorenje u postojanju. Igra ispunjava potrebu za samootkrivenjem i
samorazvojem. Ali čak i u svojoj igri, čovek postaje destruktivne prirode, prema drugima i sebi
samom.
165
Maharadž: Ukratko, vi ne zamerate zadovoljstvu, već samo njegovoj ceni u bolu i patnji.
P: Ako je realnost sama po sebi blaženstvo,, na neki način mora biti povezano sa njom.
M: Nemojmo nastavljati sa verbalnom logikom. Blaženstvo realnosti ne isključuje patnju.
Pored toga, vi poznajete samo zadovoljstvo, a ne blaženstvo čistog postojanja. Zato hajde da
proučimo zadovoljstvo na njegovom sopstvenom nivou.
Ako posmatrate sebe u momentima vašeg zadovoljstva ili bola, vi ćete nedvosmisleno
uvideti da nije stvar zadovoljstva ili bola sama po sebi ta, koja je prijatna ili bolna, već situacija,
okolnost u kojoj je ona deo.
Zadovoljstvo postoji u odnosu između uživaoca i uživanog. A suština toga je
prihvatanje.
Ma kakva bi mogla da bude okolnost, ako je ona prihvatljiva, ona je prijatna,
prihvaćena. Ako nije prihvatljiva, onda je ona bolna. Šta je čini prihvatljivom nije važno; uzrok
može biti fizički ili psihički, ili nepredviđen, nepoznat; prihvatanje je odlučujući faktor.
Suprotno, patnja je prisutna zbog neprihvatanja.
P: Bol nije prihvatljiv.
M: Zašto da ne!? Da li ste nekad pokušali? Pokušajte i otkrićete u bolu radost koju
zadovoljstvo ne može doneti, iz prostog razloga što vas prihvatanje bola odvodi mnogo dublje
nego što to može zadovoljstvo.
Individualno Ja po svojoj stalnoj suštinskoj prirodi je neprestano u potrazi za
zadovoljstvom i izbegavanjem bola. Završetak ovog obrasca je završetak individualnog Ja.
Završetak ovog individualnog Ja sa njegovim željama i strahovima osposobljava vas da se
vratite vašoj pravoj prirodi, izvoru svih sreća i mira. Večita želja za zadovoljstvom je odraz
bezvremene harmonije iznutra.
Jasna je činjenica da osoba postaje samosvesna samo kad je uhvaćena u sukob između
zadovoljstva i bola, koji zahteva izbor i odluku. To je onaj sukob između želje i straha koji
prouzrokuje ljutnju, gnev, koji je veliki uništitelj zdravlja u životu.
Kada je bol prihvaćen onakav kakav jeste, kao lekcija i opomena, upozorenje, i duboko
ispitan i spoznat, odvojenost između zadovoljstva se ruši; oboje: i bol i zadovoljstvo postaju
iskustvo - bolno kad je neprihvaćeno, radosno kad je prihvaćeno.
P: Da li vi savetujete da se izbegava zadovoljstvo, a da se sledi bol?
M: Ne, niti tragati za zadovoljstvom, niti izbegavati bol. Prihvatite oboje kako oni dođu,
uživajte u oboma, i bolu i zadovoljstvu dok traju, pustite ih da odu kako moraju
P: Kako mogu stvarno uživati u bolu? Fizički bol zove na uzbunu, akciju.
M: Naravno, i tako isto čini i mentalni bol, patnja. Blaženstvo je u duhovnoj svesnosti toga, a
ne u zaziranju ili na bilo koji drugi način odbijanju, okretanju od toga. Sva sreća dolazi od
duhovne svesnosti. Što smo više duhovno svesniji, to je naša radost dublja, veća. Prihvatanje
bola, neopiranje, nesuprotstavljanje, hrabrost i izdržljivost - ovo stvara duboke i večite izvore
istinske, realne sreće, istinskog blaženstva.
P: Zašto bi bol bio efikasniji od zadovoljstva?
M: Zadovoljstvo je lako prihvatljivo, dok se sve sile individualnog Ja opiru bolu. Kako je
prihvatanje bola negiranje individualnog Ja, sebe, a individualno Ja stoji na putu istinske sreće,
dobrovoljno i svesrdno prihvatanje bola oslobađa izvore sreće.
P: Da li prihvatanje mentalne patnje deluje na isti način?
M: Stanje bola se lako dovodi u fokus duhovne svesnosti. Sa patnjom to nije tako
jednostavno. Usredsrediti patnju nije dovoljno, jer je mentalni život, kako ga mi znamo, jedan
kontinuirani tok patnje. Dosegnuti dublje nivoe patnje, znači ići u njene korene i otkriti njenu
podzemnu, nesvesnu, mrežu, gde su strah i želja blisko povezane, prepletene i tokovi životne
energije se suprotstavljaju, ometaju i uništavaju se međusobno.
P: Kako mogu da ispravim tu konfuziju koja je potpuno ispod nivoa moje svesnosti?

166
M: Sa bivanjem, življenjem sa vama samima, sa "JA JESAM", sa posmatranjem sebe u
svakodnevnom životu, sa svesnim, budnim interesovanjem, sa namerom da razumete više
nego da sudite, sa punim prihvatanjem svega onog što može da se desi, iskrsne, jer to
postoji tamo, vi ohrabrujete dubinu da dođe do površine i obogati, oplemeni vaš život i
svesnost sa njenim zarobljenim energijama.
Ovo je veličanstven rad duhovne svesnosti; ona otklanja prepreke i oslobađa
energije sa razumevanjem prirode života uma.
Inteligencija je kapija ka slobodi, a budna pažnja je majka inteligencije.
P: Još jedno pitanje. Zašto se zadovoljstvo završava u bolu?
M: Sve ima početak i kraj, a isto tako i zadovoljstvo. Nemojte predviđati i nemojte žaliti i neće
biti bola. Sećanje i fantazija su uzrok patnji.
Naravno, bol posle zadovoljstva može da bude zbog zloupotrebe tela ili uma. Telo zna
svoje kapacitete, ali um ne zna. Njegovi apetiti i želje su bezbrojni i neograničeni. Posmatrajte
vaš um sa velikom marljivošću jer tu leže vaše ograde, zatvor, i takođe ključ ka slobodi.
P: Na moje pitanje još nije potpuno odgovoreno. Zašto su ljudska zadovoljstva destruktivna?
Zašto čovek nalazi toliko mnogo zadovoljstva u destrukciji, uništavanju? Životna obaveza, leži
u zaštiti, održavanju, ovekovečenju i ekspanziji samoga sebe. U ovome on je vođen bolom i
zadovoljstvom. Na kojoj tački on postaje destruktivan?
M: Kada um preuzme vlast, kada preovladaju sećanja i očekivanja, on preteruje, iskrivljuje, on
se ne obazire, previđa. Prošlost se projektuje u budućnost, a budućnost zavodi očekivanja.
Čulni organi i organi akcije su stimulisani iznad mogućnosti i oni se neizbežno slamaju. Objekti
zadovoljstva ne mogu dati ono što se od njih očekuje i postaju istrošeni, izmoreni, ili uništeni,
zbog zloupotrebe. To vodi u neumerenost i bol tamo gde je traženo zadovoljstvo.
P: Mi uništavamo ne samo sebe, već i druge takođe?
M: Prirodno, sebičnost je uvek destruktivna. Želja i strah, oboje su egocentrična stanja.
Između želje i straha bes se rađa, sa ljutnjom mržnja, sa mržnjom pasija, strast za destrukciju.
Rat je mržnja u akciji, organizovan i opremljen sa svim instrumentima smrti.
P: Postoji li put da se okončaju ovi užasi?
M: Kada više ljudi dođe do spoznaje svoje prave prirode, njihov uticaj, ma kako prefinjen, će
prevladati i svetska emocionalna atmosfera će se poboljšati, humanizovati. Ljudi slede svoje
vođe i kada se među liderima pojave izvesni, veliki u srcu i umu, i apsolutno slobodni od
egocentričnosti, njihov uticaj će biti dovoljan da učine da grubost, sirovost i kriminal sadašnjeg
doba neće biti više mogući.
Nove zlatne godine mogu ponovo doći i trajati neko vreme i podvrgnuti se svojim
sopstvenim savršenstvima, jer opadanje počinje kad je talas nevolja na svom najvišem nivou.
P: Da li postoji takvo nešto kao stalno savršenstvo?
M: Da, postoji, ali ono uključuje sva nesavršenstva. To je savršenstvo naše sopstvene prirode,
koja čini sve mogućim, opažajućim, zanimljivim. Ono, savršenstvo, ne zna za patnju, jer ono
niti voli niti ne voli, niti prihvata, niti odbacuje. Stvaranje i destrukcija, transformacija, su dva
pola između kojih ono tka svoju uvek promenljivu strukturu. Budite oslobođeni od naklonosti i
proricanja, od očekivanja, i samog uma sa svim njegovim ograničenjima i teretima - i patnje
više neće biti.
P: Ali ja nisam sam koji patim. Postoje i drugi.
M: Kad vi odete njima sa svojim željama i strahovima, vi samo dodajete na njihovu patnju.
Prvo budite oslobođeni od vaše patnje i onda se samo nadajte da pomognete drugima. Čak
nemate potrebu ni da se nadate - samo vaše postojanje će biti najveća pomoć koju čovek može
dati svom bližnjem.

167
 60. ŽIVITE ČINJENICE - NE MAŠTARIJE

Pitalac: Vi kažete da ste sve što vidite. Takođe dopuštate mogućnost da vidite svet i kao što
ga mi vidimo. Ovde su današnje novine sa svim užasima koji se dešavaju. Pošto ste vi svet,
kako možete objasniti takvo rđavo ponašanje u njemu?
Maharadž: Koji svet vi imate na umu?
P: Naš zajednički svet, u kome živimo.
M: Da li ste vi sigurni da mi živimo u istom svetu? Ja ne mislim na prirodu, more i zemlju,
biljke i životinje. Oni nisu problem, niti beskonačni prostor, ni beskrajno vreme, niti neiscrpna
moć.
Nemojte biti zavedeni sa tim što ja jedem i pušim, čitam i govorim. Moj um nije tamo,
moj život nije ovde. Vaš svet želja i njihovih ispunjenja, strahova i njihovog izbegavanja,
definitivno i jasno nije moj svet. Ja ga čak i ne opažam, izuzev jedino kroz ono što mi vi kažete
o njemu!! To je vaš privatni svet snova i moja jedina reakcija na njega je da vas zamolim da
prestanete sanjati.
P: Sigurno da zatvori i revolucije nisu snovi. Bolesne majke i gladna deca nisu snovi.
Bogatstvo nepošteno stečeno i nerazumevanje, nije san.
M: Šta je drugo?
P: San se ne može deliti.
M: Niti može budno stanje. Sva tri stanja - budno, sanjanje i dubok san bez snova - su
subjektivna, personalna, intimna stanja. Ona se događaju i sadržana su u malom mehuru
svesnosti, zvanom ’Ja’. Stvarni, istiniti svet postoji iznad i izvan individualnog Ja.
P: ’Ja’, ili ’ne-Ja’, činjenice su realne
M: Naravno, činjenice su realne! Ja živim među njima. Ali vi živite sa maštarijama, a ne sa
činjenicama. Činjenice se nikad ne sukobljavaju, protivureče, dok su vaš život i svet puni
suprotnosti. Protivurečnost je oznaka lažnog; realno, istinito, nikad ne protivreči sebi.
Na primer, vi se žalite da su ljudi jako siromašni. Ipak, vi ne delite vaša bogatstva sa
njima. Vi se brinete, svesni ste rata, kad je pred vratima, ali vas uopšte ne brine kad je on u
nekom dalekom kraju. Promenljivost sreće vašeg ega određuje vaše vrednosti: "ja mislim", "ja
želim", "ja moram" su urođene u potpunosti samovoljne.
P: Ipak, zlo je realno.
M: Ne više realno nego što ste vi. Zlo je u pogrešnom pristupu problemima stvorenim
nerazumevanjem i zloupotrebom. To je začaran krug.
P: Može li krug biti slomljen?
M: Lažni krug ne treba da bude slomljen. Dovoljno ga je sagledati onakvog kakav jeste -
nepostojeći.
P: Ali dovoljno je realan da vas učini potčinjenim, izloženim, i da nam nanese uvrede,
poniženja, i zverstva, grozote.
M: Ludilo, bolest, je univerzalno, sveopšte. Zdravlje je retko. Ipak postoji nada, jer u trenutku
kad mi opazimo naše ludilo, bolest, mi smo na putu ka ozdravljenju. Ovo je dužnost Gurua - da
nas osposobi da vidimo ludilo, bolest, našeg svakodnevnog života. Život vas čini svesnim, ali
vas učitelj čini probuđenim, duhovno.
P: Gospodine, vi niste ni prvi ni poslednji. Od davnih vremena ljudi su prodirali u realnost,
spoznavali su stvarnost. Kako je to ipak malo delovalo na naše živote!!! Rame, Krišne, Bude,
Isusi, su dolazili i odlazili, a mi smo kao što smo i bili; valjamo se u suzama i znoju.
Šta su ti uzvišeni učitelji, čije živote mi svedočimo, prihvatamo? Šta ste vi učinili,
gospodine, da podignete, da olakšate svetovnom robu?

168
M: Jedino vi možete da poništite zlo koje ste stvorili. Vaša sopstvena nemilosrdna, neosetljiva
sebičnost je koren toga. Dovedite prvo vašu sopstvenu kuću u red i videćete da je vaš posao
obavljen.
P: Ljudi od mudrosti i ljubavi, koji su dolazili pre nas, sebe su doveli u ispravnost, često po
nezamislivoj ceni. Šta je bio rezultat? Leteća zvezda, ma koliko blistava, ne čini noć svetlijom.
M: Da biste mogli prosuđivati o njima i njihovom radu, morate postati jedno sa njima. Žaba u
bunaru, ne zna ništa o pticama na nebu.
P: Da li hoćete da kažete da između dobra i zla nema prepreke, zida?
M: Nema zida, prepreke, jer ne postoji dobro i ne postoji zlo. U svakoj konkretnoj situaciji
postoji samo potrebno i nepotrebno. Nužno je ispravno, suvišno je pogrešno.
P: Ko odlučuje?
M: Situacija odlučuje. Svaka situacija je izbor, izazov, koji zahteva ispravan odgovor. Kada je
odgovor ispravan, izbor je pronađen i problem je zaustavljen, rešen. Ako je odgovor pogrešan,
izbor nije pronađen i problem ostaje nerešen. Vaši nerešeni problemi - to je ono što konstituiše,
stvara, vašu karmu. Rešite ih ispravno i bićete slobodni.
P: Izgleda da me vi vraćate uvek nazad ka meni. Postoji li objektivno rešenje svetskih
problema?
M: Svetski problemi su stvoreni od brojnih ljudi kao što ste vi, svaki od njih je pun svojih
sopstvenih želja i strahova. Ko vas može osloboditi vaše prošlosti, personalne i socijalne, osim
vas samih? I kako ćete vi to uraditi ako ne vidite hitnu potrebu vašeg bića, postojanja, da se
prvo oslobodite od preklinjanja, čežnji, rođenih u obmani? Kako zaista možete pomoći sve
dotle dok i vi imate potrebu da vam se pomogne?
P: Na koji su način drevni mudraci pomagali? Na koji način vi pomažete? Mali je broj
pojedinaca koji dobijaju korist; bez sumnje, vaše vođstvo i primer mogu mnogo da znače
njima; ali na koji način vi utičete na čovečanstvo, na ukupnost života i svesnosti? Kažete da ste
vi svet i da je svet vi; kakav vi uticaj imate na njega?
M: Kakvu vrstu uticaja, delovanja, vi očekujete?
P: Čovek je glup, sebičan.
M: Čovek je takođe mudar, ljubazan, nežan, i dobar, plemenit.
P: Zašto dobrota ne prevlada?
M: Ona prevladava - u mom realnom svetu. U mom svetu čak i ono što vi nazivate zlom je
sluga dobrog i, prema tome, potrebno. To je kao temperature i groznice, koje čiste telo od
nečistoće. Bolest je bolna, čak i opasna, ali ako se odvija onako kako treba, ona leči, isceljuje.
P: Ili ubija.
M: U nekim slučajevima smrt je najbolji lek. Život može biti gori od smrti, koja je samo retko
neprijatno iskustvo, ma kako da izgleda. Prema tome, sažaljevajte život, nikad smrt. Ovaj
problem stvari, dobra i zla u njima, ne postoji u mom svetu. Ono što je potrebno je dobro, a što
je nepotrebno je zlo. U vašem svetu zadovoljstvo i prijatno, je dobro, a bolno je zlo.
P: Šta je potrebno, neophodno?
M: Odrastati, sazrevati je potrebno. Prerastanje, nadrastanje, prevazilaženje je potrebno.
Ostaviti iza sebe dobro, u korist boljeg je potrebno.
P: Do kog kraja?
M: Kraj je početak. Vi završavate gde ste počeli - u Apsolutu.
P: Zašto onda sve ove nevolje? Da se vratim gde sam počeo?
M: Čije nevolje? Koje nevolje? Da li vi sažaljevate seme, koje raste i umnožava se dok ono ne
postane ogromna, moćna šuma? Da li vi ubijate dete da ga spasete od nevolja života? Šta je
loše u životu, večnom životu?
Otklonite prepreke duhovnom napredovanju i svi vaši personalni, socijalni, ekonomski i
politički problemi će se jednostavno rastopiti, iščeznuti.

169
 Univerzum je savršen kao celina, a njegovi delovi, koji teže ka savršenstvu su na putu
radosti.
Dobrovoljno, spremno, žrtvujte nesavršeno savršenom i više neće biti govora o dobru i
zlu.
P: Ipak, mi smo uplašeni od boljeg i priklanjamo se gorem.
M: To je naša glupost, zasnovana na ludosti i koja se graniči sa ludošću.

61. MATERIJA JE SVESNOST

Pitalac: Imao sam sreće da budem u društvu svetih ljudi celog svog života. Da li je to
dovoljno za samoostvarenje?
Maharadž: Zavisi kako ste to iskoristili.
P: Rečeno mi je da je oslobađajuće dejstvo satsanga automatsko. Upravo kao što reka nosi
nekoga ka svome ušću, tako će me suptilan, prefinjen, i tihi uticaj dobrih ljudi odvesti realnosti,
istinitosti.
M: To će vas dovesti do reke, ali je prelazak vaš sopstveni. Sloboda ne može biti dobijena niti
zadržana bez volje za slobodom. Vi morate težiti ka slobodi; jedino što možete uraditi je da
otkrijete i otklonite prepreke revnosno, marljivo. Ako želite mir, morate težiti za njim. Nećete
zadobiti mir samo ako se držite u tišini.
P: Dete jednostavno raste. Ono ne pravi planove za rastenje, niti ima svoje obrasce ponašanja;
niti ono raste u delovima, ruka ovde, a noga tamo; ono raste integralno, sveukupno i nesvesno.
M: Zato što je ono slobodno od maštanja. Vi možete takođe napredovati, odrastati tako, ali ne
smete dozvoliti da se prepustite, da upadnete u predskazivanje i planove, koji su proizišli iz
sećanja i predviđanja. To je jedna od posebnosti mudraca, da on nije zabrinut vezama za
budućnost. Vaša zabrinutost za budućnost je zbog straha od bola i želje za zadovoljstvom, za
mudraca je sve blaženstvo. On je srećan sa bilo čim da dođe.
P: Sigurno da postoje mnoge stvari koje bi mogle da učine čak i Gurua, mudraca, bednim.
M: Mudrac se može sresti sa teškoćama, ali one ne mogu njemu nauditi, ne mogu mu doneti
patnju. Dovesti dete od rođenja do zrelosti može izgledati težak zadatak, ali za majku sećanja
na lišavanja i teškoće su radost. Nema ničega lošeg sa svetom. Ono što je loše je način na koji
vi gledate na njega. Vaša sopstvena imaginacija, maštarenja, je ono što vas obmanjuje.
Bez imaginacije, uobraženja, nema sveta. Vaše ubeđenje da ste vi svesni sveta je svet.
Svet koji vi opažate je sačinjen od mentalne svesnosti; ono što vi nazivate materijom je
svesnost. Vi ste prostor, akaša, u kome se on kreće, vreme u kom on traje, ljubav koja njemu,
svetu, daje život. Prekinite sa uobraženjima, imaginacijom i vezanošću, i šta ostaje?
P: Svet ostaje, ja ostajem.
M: Da, ali kako je to različito kada vi to možete videti onakvo kakvo jeste, a ne kroz prizmu
želje i straha!
P: Zbog čega su sve ove razlike - realnosti i obmana, iluzija, mudrost i neznanje, svetac i
grešnik? Svako je u potrazi za srećom, svako teži očajnički, beznadežno; svako je Jogi, a
njegov život škola mudrosti. Svako uči svoj sopstveni put, lekcije koje su mu potrebne.
Društvo odobrava jedno, a ne odobrava drugo, ne postoje pravila koja se primenjuju svuda i u
svako vreme.
M: U mom svetu, ljubav je jedini zakon. Ja ne molim za ljubav, ja je dajem. Takva je moja
priroda
170
P: Ja vidim da vi živite vaš život saglasno određenim pravilima ponašanja. Vodite čas
meditacije ujutro, predavanja i razgovore imate redovno; dva puta dnevno je bogosluženje,
puja, i religiozno pevanje, bhajan. Izgleda da se vi slažete sa propisanim tokom događaja
pedantno, pristajete na tu rutinu savesno.
M: Bogosluženje i pevanje su onakvi kakvim sam ih zatekao, i nisam video razlog da ih
menjam, da intervenišem. Glavna rutina, sled ponašanja, je saglasno željama ljudi sa kojima
sam slučajno živeo ili koji su hteli da slušaju. To su zaposleni ljudi sa mnogo obaveza i
vremenski raspored aktivnosti je u cilju njihove udobnosti. Izvesna ponovljena rutina, navika,
je neminovna. Čak i životinje i biljke imaju svoje vremenske rasporede.
P: Da, vidimo ispravan niz događaja u celom životu. Ko održava red? Postoji li unutrašnji
vladar koji uspostavlja zakone i održava red?
M: Sve se kreće saglasno svojoj prirodi. Odakle potreba za policijom? Svaka akcija stvara
reakciju, koja balansira, uravnotežuje ili neutrališe akciju. Sve se dešava, ali postoji neprestano
poništavanje, neutralisanje, i na kraju ostaje kao da se ništa nije desilo.
P: Nemojte me tešiti sa krajnjom, konačnom harmonijom. Obračuni su podesni, slažu se, a
gubitak je moj.
M: Sačekajte i vidite. Možete završiti konačno sa profitom dovoljno dobrim da opravdate
trošak.
P: Imam dug životni put pred sobom i često se čudim da li se njegovi mnogi događaji dešavaju
slučajno, neočekivano, ili postoji plan. Da li je postojao kalup, uzorak, koji je postavljen pre
nego što sam ja rođen, po kome ja moram da živim moj život? Ako jeste, ko je sačinio planove
i ko ih je podstakao? Mogu li tu postojati odstupanja i greške? Neki kažu da je sudbina
nepromenljiva i da je svaki sekund života predodređen; drugi kažu da čista slučajnost određuje
sve.
M: Možete uzeti to kako želite. Možete u vašem životu jasno opažati kalup, obrazac, ili videti
samo lanac slučajnosti. Objašnjenja su namenjena da zadovolje um. Ona ne moraju biti istinita.
Realnost je nedefinisana, neodrediva i neopisiva.
P: Gospodine, vi ste izbegli moje pitanje! Ja želim da znam kako vi gledate na to. Bilo gde da
pogledamo mi vidimo strukturu neverovatne inteligencije i lepote. Kako mogu da verujem da je
Univerzum bezobličan i haotičan? Vaš svet, svet u kom vi živite, može biti bezobličan, ali on
ne mora biti haotičan.
M: Objektivni Univerzum ima strukturu, građu, on je uređen i prekrasan. Niko to ne može da
porekne. Ali struktura i obrazac, oblici zahtevaju prinudu i obaveznost. Moj svet je potpuno
slobodan; sve u njemu je samoodređeno. Prema tome ja se zadržavam na onome što sam rekao
da se sve dešava samo od sebe.
Postoji red i u mom svetu takođe, ali to nije nametnuto spolja, to dolazi spontano i
trenutno, odmah, zbog njegove bezvremenosti. Savršenstvo nije u budućnosti. Ono je ovde i
sada.
P: Da li vaš svet oseća moj?
M: Samo u jednoj tački - u tački sadašnjosti, sada. To nije njemu trenutno postojanje, prolazni
osećaj realnosti. U punoj objektivnoj svesnosti kontakt je uspostavljen. To zahteva
nenapornost, spontanu pažnju.
P: Da li je to pažnja kao ponašanje uma?
M: Da, kad je um žudi za realnošću, to daje pažnju. Nema ničega lošeg sa vašim svetom, samo
je vaše mišljenje o sebi kao odvojenom od njega to koje stvara nered. Sebičnost je izvor sveg
zla.
P: Ja se vraćam ponovo na moje pitanje. Pre nego što sam bio rođen, da li je moje unutarnje
Sopstvo odlučilo o detaljima moga života, ili je to bilo potpuno slučajno i u milosti nasleđa i
okolnosti?

171
M: Oni koji tvrde da su izabrali svoga oca i majku i odlučili kako će živeti svoj sledeći život, to
mogu znati za sebe. Ja znam za sebe. Ja nikad nisam rođen.
P: Ja vidim da sedite ispred mene i odgovarate na moja pitanja.
M: Vidite telo, koje je, naravno, bilo rođeno i koje će umreti.
P: Životna priča ovoga tela - uma je ono za šta sam ja zainteresovan. Da li ste to postavili,
odredili vi ili neko drugi, ili se to dešava slučajno?
M: Postoji zamka u samom vašem pitanju. Ja ne pravim razliku između tela i Univerzuma.
Svaki je uzrok onoga drugoga; svaki je onaj drugi u Suštini, u Stvarnosti. Ali sam ja izvan
svega toga. Kad vam govorim da nisam nikad rođen, zašto nastavljati sa pitanjem kakve su bile
moje pripreme za naredno rođenje? U momentu kada dopustite vašoj mašti da se kovitla,
luta, ona se odjednom zavrti van Univerzuma. Nije sve tako kako vi zamišljate i ja nisam
ograničen vašim maštarijama.
P: Potrebna je inteligencija i energija da se izgradi i održava ljudsko telo. Odakle one dolaze?
M: Postoji samo imaginacija. Inteligencija i moć, energija, su sve utrošene u našem
zamišljanju, imaginaciji. Ona, imaginacija, vas je toliko apsorbovala, zaokupila, tako potpuno,
da vi jednostavno ne možete shvatiti koliko ste daleko od realnosti odlutali.
Bez sumnje imaginacija je obilato kreativna. Univerzum unutar univerzuma se na njoj
gradi. Ipak oni su svi u prostoru i vremenu, prošlosti i budućnosti, koje jednostavno ne
postoje.
P: Čitao sam skoro izveštaj o maloj devojčici, koja je bila jako strogo odgajana u svom ranom
detinjstvu. Bila je jako osakaćena i unakažena i odrasla je u jednom sirotištu, potpuno otuđena
od svoje okoline. Ova mala devojčica je bila tiha i poslušna, ali potpuno nezainteresovana.
Jedna od sestara koja je pazila na dete, bila je ubeđena da devojčica nije mentalno zaostala,
nego samo povučena i nije reagovala. Psihoanalitičar je bio zamoljen da preuzme slučaj i
tokom pune dve godine on bi obilazio dete jednom nedeljno, i pokušavao da razbije zid
izolacije.
Ona je bila poslušna i dobrog ponašanja, ali nije obraćala pažnju na svog doktora. On ju
je odveo u kuću lutaka, sa sobama i pokretnim nameštajem i lutkama koje su predstavljale oca,
majku i njihovu decu. To je izazvalo odgovor, devojčica se zainteresovala. Jednog dana stare
povrede su ponovo oživele i došle na površinu. Postepeno ona se oporavila, brojne operacije
su dovele njeno lice i telo u normalno stanje i ona je stasala u efikasnu, delotvornu, i privlačnu
mladu ženu. To je doktoru oduzelo više od pet godina, ali je posao bio urađen. On je bio
stvarni Guru! On nije postavljao uslove i govorio o spremnosti i kvalifikacijama. Bez vere, bez
nade, jedino iz ljubavi on je pokušavao i pokušavao neprestano.
M: Da, to je priroda Gurua. On neće nikad odustati. Ali, da bi uspeo, on se ne mora susresti sa
toliko mnogo otpora. Sumnja i neposlušnost, neozbiljnost, nužno usporavaju uspeh. Dato
poverenje i poniznost, fleksibilnost, koje on donosi, donose brzu, radikalnu, korenitu promenu
u učeniku. Duboko sagledavanje, pronicljivost Gurua i ozbiljnost učenika, su neophodni.
Ma kakvo da je bilo njeno stanje, devojčica u vašoj priči je patila od gubitka poverenja,
iskrenosti u ljude. Najteži su intelektualci. Oni govore mnogo, ali nisu ozbiljni.
Ono što vi nazivate realizacijom je prirodna stvar. Kada ste spremni, vaš Guru će
čekati. Sadhana, duhovna disciplina, je beznaporna, laka. Kada je odnos sa vašim Učiteljem
ispravan vi napredujete. Iznad svega, verujte mu. On vas ne može izneveriti, obmanuti
P: Čak i kad me on zamoli da uradim nešto očigledno pogrešno?
M: Uradite to! Saniyasin, monah, je bio zamoljen od svog Gurua da se oženi. On je poslušao i
patio gorko. Ali njegovo četvoro dece su bili svi sveci i proroci, najveći u Maharashtra-i.
Budite srećni sa svim onim što dođe od vašeg Gurua i vi ćete napredovati ka savršenstvu bez
napora.
P: Gospodine, imate li vi neke želje ili potrebe? Mogu li ja učiniti nešto za vas?

172
M: Šta mi vi možete dati što ja već nemam? Materijalne stvari su potrebne za zadovoljstvo. Ali
ja sam zadovoljan sa samim Sobom. Šta bih drugo trebao?
P: Sigurno da kad ste gladni tad vam treba hrana, a kad ste bolesni potreban vam je lek.
M: Glad donosi hranu, a bolest donosi lek. Sve je to prirodan rad.
P: Ako bih ja doneo nešto, što ja verujem da vam je potrebno, da li biste to prihvatili?
M: Prihvatio bih ljubav koja je učinila da mi to ponudite.
P: Ako bi vam neko ponudio da vam sagradi prelep Ašram?
M: Dopustimo mu na svaki način. Dopustimo mu da potroši bogatstvo, zaposli stotine, nahrani
ljude.
P: Nije li to želja?
M: Uopšte ne. Ja ga samo molim da to uradi onako kako treba, ne sa škrtošću, neodlučno. On
ispunjava svoju sopstvenu želju, ne moju. Dopustimo mu da to uradi dobro i bude poznat
među ljudima i bogovima.
P: Ali da li vi to želite?
M: Ja to ne želim.
P: Da li ćete to prihvatiti?
M: Meni to nije potrebno.
P: Da li ćete ostati u njemu?
M: Ako sam prisiljen.
P: Šta vas može prisiliti?
M: Ljubav onih koji su u potrazi za svetlom.
P: Da, shvatam vašu ideju. Sada, kako da dospem u samadhi, blaženstvo?
M: Ako ste u pravom stanju, štogod da vidite dovešće vas u samadhi. Konačno, samadhi nije
ništa neobično! Kada je um intenzivno zainteresovan, zaokupljen, on postaje jedno sa objektom
interesovanja - posmatrač i posmatrano postaju jedno u viđenju, slušalac i slušano postaju
jedno u slušanju, ljubavnik i voljeno postaju jedno u ljubavi. Svako iskustvo može biti temelj za
samadhi.
P: Da li ste vi stalno u stanju samadhia?
M: Naravno da ne. Samadhi je stanje uma na kraju krajeva. Ja sam iznad svakog iskustva, kao
i od samadhia. Ja sam veliki proždrljivac i razoritelj, bilo šta da dotaknem, rastapa se u
prazninu, akasha.
P: Potreban mi je samadhi za samoostvarenje.
M: Vi imate sve što vam treba za samoostvarenje, ali ne verujete u to. Imajte hrabrosti, verujte
u sebe, idite, pričajte, delujte; dajte tome šansu da dokaže sebe. Sa nešto napretka, to dolazi
neprimetno, ali na neki način ljudima je potrebno uverenje. Oni su se promenili, ali to ne
primećuju. Takvi ne-spektakularni, neprimetni slučajevi su često najpouzdaniji.
P: Može li osoba da veruje sebi da je prosvetljena, a da greši?
M: Naravno. Sama ideja "ja sam ostvaren" je pogreška. Ne postoji "ja sam ovo", "ja sam ono"
u Prirodnom Stanju.

62. U SVEVIŠNJEM SE RAĐA SVEDOK

Pitalac: Pre nekih četrdesetak godina J. Krishnamurti je rekao da postoji samo život i da svi
razgovori o personalnostima i individualnostima nemaju osnove u realnosti. On nije pokušao da
opiše život - samo je rekao da život nema potrebe i ne može biti opisan, ali može biti potpuno
doživljen, iskušen, ako su prepreke za njegovo iskušavanje otklonjene. Glavna prepreka leži u
našoj ideji, i predanošću vremenu, u našoj navici da iščekujemo budućnost u svetlosti prošlosti.
Ukupna suma prošlosti postaje "ja sam bio", nada za budućnost postaje "ja ću biti", a život je

173
stalni napor da se pređe od onoga "ja sam bio" do onoga "ja ću biti". Sadašnji trenutak, "sada"
je izgubljeno iz vida. Maharadž govori o "ja jesam". Da li je to obmana, kao "ja sam bio" i "ja
ću biti", ili postoji nešto realno u vezi toga? I ako je "ja jesam" takođe jedna obmana, kako da
se osoba oslobodi od toga? Sam pojam ja jesam oslobođen od "ja jesam" je besmislenost.
Postoji li nešto realno, nešto trajno u vezi sa "ja jesam" za razliku od "ja sam bio" ili "ja ću
biti", koji se menjaju sa vremenom, jer uskovitlane memorije stvaraju nova nadanja?
Maharadž: Sadašnje "ja jesam" je isto tako lažno kao i "ja sam bio" i "ja ću biti". To je samo
jedna ideja u umu, jedna impresija oslobođena iz memorije, a odvojeni identitet je stvara
lažnom. Ova navika obraćanja lažnom centru mora biti prekinuta, završena; utisak: "Ja vidim",
"ja jesam", "ja mislim", "ja radim", mora iščeznuti iz polja vaše svesnosti; ono što ostaje kad
lažno iščezne je realno, istinito.
P: Zašto ovaj veliki govor o eliminaciji sebe (Ja)? Kako može sebe (Ja) da eliminiše samo
sebe? Koja vrsta metafizičke, tajanstvene akrobatike može dovesti do iščezavanja akrobate? Na
kraju on će nestati, jako ponosan na svoje nestajanje.
M: Nemate potrebu da jurite "ja jesam" da biste ga uništili. Vi to ne možete. Jedino što je
potrebno je iskrena težnja za istinom, realnošću. Mi to nazivamo atma-bhakti, ljubav prema
Svevišnjem; ili moksha-sankalpa, odlučnost da se bude slobodan od lažnog. Bez ljubavi i
voljom inspirisanom ljubavlju ništa ne može biti urađeno.
Samo govoriti o Realnosti, Istini, bez ikakvog rada u vezi toga je poražavajuće. Mora
postojati ljubav u odnosu između osobe koja kaže "ja jesam" i posmatrača tog "ja jesam".
Sve dok posmatrač, unutarnje Sopstvo, "više" Sopstvo, smatra sebe odvojenim od
posmatranog, "nižeg" sopstva (’Ja’), ono ga prezire i osuđuje, rešenje je bez nade.
Jedino kad posmatrač, vyakta, prihvata ’Ja’ vyakti, kao projekciju ili manifestaciju sebe,
i tako reći, smatra da je ’Ja’ u Sopstvu, dualnost "Ja" i "ovo" nestaje i u istovetnosti unutarnjeg
i spoljašnjeg Svevišnja Realnost, Istina, manifestuje Sebe.
Ovo jedinstvo gledaoca i viđenog se ostvaruje kad posmatrač postane svestan sebe kao
posmatrača; on više nije zainteresovan za viđeno, koje je on svakako, ali takođe je
zainteresovan da bude zainteresovan, dajući pažnju pažnji, probuđenost probuđenosti. Nežna,
prijatna duhovna probuđenost je presudan faktor koji dovodi Realnost, Istinu, u centar pažnje.
P: Saglasno Teozofima i ujedinjenim okultistima, misticima, čovek se sastoji od tri aspekta:
personalnosti, individualnosti, i duhovnosti.
Iznad duhovnosti je Božanstveno, Bog.
Personalnost je striktna i valjana samo za jedno rođenje. Ona počinje sa rođenjem tela i
završava se sa rođenjem sledećeg tela. Jednom završena, završena je za svagda; ništa ne ostaje
od nje, osim nekoliko slatkih ili gorkih lekcija.
Individualnost počinje sa animalnim čovekom i završava se sa potpuno humanim.
Rascep između personalnosti i individualnosti je karakteristika naših sadašnjih dana u
čovečanstvu. Sa jedne strane individualnost sa svojom težnjom za istinom, dobrotom i
lepotom, a sa druge strane jedno ružno naprezanje između navike i ambicije, straha i pohlepe,
pasivnosti i nasilja.
Duhovni aspekt je još u neizvesnosti. On ne može da se manifestuje u atmosferi
dualnosti. Samo kada je personalnost ponovo sjedinjena sa individualnošću i postane
ograničena, verovatno, ali istinit izraz toga je da svetlost, ljubav i lepota duhovnog se
pojavljuju kao njihovi sopstveni.
Vi učite o vyakti, vyakta i avyakta, posmatraču, posmatranom i činu posmatranja. Da li
se to slaže sa drugim gledanjem?
M: Da, kada vyakti, posmatrač, spozna da on ne postoji odvojeno od vyakta, posmatranog, i
vyakta, posmatrano, vidi vyakti, posmatrača, kao svoj sopstveni izraz, onda mir i tišina stanja
avyakte, čina posmatranja dolazi u postojanje.

174
 U stvarnosti, ovo troje su jedno; vyakta, posmatrano, i avyakta, posmatranje, su
nerazdvojni, dok je vyakti, posmatrač, čulno-osećajno-misaoni proces, zasnovan na telu
sačinjenom i održavanom od pet elemenata.
P: Kakav je međusobni odnos između vyakta, posmatranog, i avyakte, posmatranja?
M: Kako može postojati odnos kad su oni jedno? Sav razgovor oko odvojenosti i odnosa je
zbog iskrivljenog i izopačenog, neistinitog uticaja ideje "ja sam telo". Spoljašnje Sopstvo,
vyakti, je samo projekcija telo-uma, unutarnjeg Sopstva, vyakta, koje je opet samo izraz
Svevišnjeg Sopstva, avyakta, koje je sve i ništa.
P: Postoje Učitelji koji neće da govore o višem i nižem Sopstvu. Oni posmatraju čoveka kao
da samo postoji kao niže Sopstvo. Niti Buda, niti Hrist nisu nikad spomenuli Više Sopstvo.
Krišnamurti takođe se podsmehuje bilo kom pominjanju Višeg Sopstva. Zašto je to tako?
M: Kako može biti dva Sopstva u jednom telu?! "Ja jesam" je jedno. Ne postoji "više ja jesam"
i "niže ja jesam". Sva stanja uma su prisutna u duhovnoj svesnosti, budnosti, i postoji
identifikacija, poistovećivanje sa njima.
Objekti posmatranja nisu ono što izgleda da jesu, i ponašanja koja se s njima dešavaju
nisu ono što bi trebalo da budu. Ako vi mislite da Buda, Hrist ili Krišnamurti govore personi,
osobi, vi grešite. Oni znaju vrlo dobro da je vyakti, posmatrač, spoljašnje Sopstvo, samo senka
vyakte, posmatranog, unutarnjeg Sopstva, i Oni samo upućuju i obraćaju se, savetuju, vyakta-i,
posmatranom.
Oni kažu njemu, posmatranom, da pazi na spoljašnje Sopstvo, da ga vodi i da mu
pomaže, da se oseća odgovornim za njega; ukratko, da bude potpuno svesno njega.
Duhovna svesnost dolazi od Svevišnjeg i obuhvata unutarnje Sopstvo; takozvano
spoljašnje Sopstvo je samo deo čovekovog postojanja od koga on nije svestan duhovno.
Čovek može biti svestan mentalno, jer je svako biće svesno mentalno, ali čovek nije
probuđen, svestan duhovno.
Ono što je obuhvaćeno u probuđenosti, duhovna svesnost, postaje unutarnje i zavisi od
unutarnjeg. Ovo se može postaviti i drugačije: telo definiše spoljašnje Sopstvo, svesnost
unutarnje Sopstvo, a u čistoj probuđenosti, duhovnoj svesnosti, Svevišnji je dosegnut.
P: Vi kažete da telo određuje spoljašnje Sopstvo. Pošto vi imate telo, da li vi takođe imate
spoljašnje Sopstvo?
M: Trebao bih, kad sam vezan za telo i smatram ga da je moje.
P: Ali vi ste duhovno svesni njega i brinete o njegovim potrebama.
M: Suprotno je bliže istini - telo zna mene i duhovno je svesno je mojih potreba. Ali nije
stvarno ni tako. Ovo telo se pojavljuje u vašem umu, u mom umu ničega nema.
P: Da li hoćete da kažete da ste vi sasvim nesvesni da imate telo?
M: Suprotno, ja sam svestan da nemam telo.
P: Vidim da pušite?!
M: Tačno tako. Vi me vidite da pušim. Otkrite za sebe kako ste došli do saznanja da me vidite
da pušim, i vi ćete lako shvatiti da je to vaše "ja sam telo" stanje uma odgovorno, uslovno, za
ovu ideju "ja vas vidim da pušite".
P: Postoji telo, a postojim i ja. Ja znam telo. Osim toga, šta sam ja?
M: Ne postoji "ja" odvojeno od tela, niti sveta. Svo troje se pojavljuju i nestaju zajedno. U
osnovi je osećaj "ja jesam". Idite iznad toga.
Ideja: "Ja nisam telo" je samo protivotrov ideji "ja sam telo", koja je lažna. Šta je to "ja
jesam"? Dok vi ne znate sebe, šta drugo možete saznati?
P: Iz onoga što kažete ja zaključujem da bez tela ne može biti oslobođenja. Ako je ideja "ja
nisam telo" ta koja vodi oslobođenju, prisustvo tela je bitno.
M: Sasvim ispravno. Bez tela, kako bi mogla ideja "ja nisam telo" postojati? Ideja "ja sam
slobodan" je isto tako lažna kao i ideja "ja sam zarobljen". Pronađite "ja jesam" zajedničko za
oboje i idite iznad.
175
P: Sve je samo san.
M: Sve su to samo reči, od kakve su koristi one vama? Vi ste upetljani u tkanje verbalnih
definicija i formulacija. Idite iznad vaših koncepata i ideja; u tišini, smirenju od želja i misli,
Istina se pronalazi.
P: Čovek mora da se seti, ne samo da se seti. Kakav zadatak!
M: To ne može biti urađeno, naravno. To mora da se desi. A to se dešava kada vi zaista vidite
potrebu za tim. Ponovo, ponavljam, ozbiljnost, iskrenost je zlatni ključ.
P: U pozadini mog uma postoji zujanje, koje se neprekidno odvija. Brojne, neodlučne,
konfuzne misli se roje, motaju se, i bruje, žagore i ovaj bezoblični oblak je uvek sa mnom. Da li
je tako isto i sa vama? Šta je u pozadini, temelju vašeg uma?
M: Tamo gde nema uma, nema pozadine uopšte. Ja sam sav napred, na čelu, ne pozadi!
Praznina govori, Praznina ostaje.
P: Da li je neko sećanje ostalo?
M: Nijedno sećanje prošlog zadovoljstva ili bola nije ostalo. Svaki momenat je novorođeni.
P: Bez sećanja vi ne možete biti mentalno svesni.
M: Naravno da sam svestan i potpuno probuđen, duhovno svestan, toga. Ja nisam drvena
klada. Uporedite svesnost i njen sadržaj sa oblakom. Vi ste unutar oblaka, dok ga ja
posmatram. Vi ste izgubljeni u njemu, teško sposobni da vidite i vrhove vaših prstiju, dok ja
vidim oblak i mnogo drugih oblaka i plavo nebo takođe, i Sunce, Mesec, zvezde. Realnost je
jedna za nas oboje, ali za vas je to zatvor, dok je za mene dom.
P: Vi ste govorili o personi-vyakti, svedoku-vyakta i Svevišnjem-avyakta. Koje dolazi prvo?
Koje se prvo javlja?
M: U Svevišnjem se svedok pojavljuje.
Svedok stvara personu, osobu, i misli o sebi da je odvojen od nje. Svedok vidi da se
persona pojavljuje u mentalnoj svesnosti, koja se opet pojavljuje u svedoku.
Ostvarenje temeljnog jedinstva je posao Svevišnjeg. To je moć iznad svedoka, izvor iz
koga sve proističe. On ne može biti dosegnut dok ne postoje jedinstvo i ljubav i uzajamna
pomoć između persone i svedoka, dok delanje nije u harmoniji sa postojanjem i
spoznavanjem.
Svevišnji je oboje: i izvor i plod takve harmonije.
Dok vam govorim, ja sam u stanju odvojene, ali srdačne, nežne, duhovne svesnosti,
turiya.
Kada se ova duhovna svesnost podigne naviše, na viši nivo, iznad sebe, vi je možete
nazvati Svevišnje Stanje, turiyatita.
Ali Temeljna Stvarnost je iznad duhovne svesnosti, iznad tri stanja bivanja i nebivanja.
P: Kako to da je ovde, sa vama, moj um angažovan u uzvišene teme i snalazi se lako boraveći
u njima, družeći se sa njima, i prijatno se oseća. A kad se vratim kući ja uviđam da sam
zaboravio sve što sam ovde naučio, brinući se i plašeći se, nesposoban da se setim moje
istinske prirode čak i za trenutak. Šta tu može biti uzrok?
M: To je vaša detinjatost kojoj se vraćate. Vi još niste potpuno odrasli; postoje nivoi koji su
ostali nerazvijeni jer im nije posvećena pažnja, nisu negovani. Samo dajte punu pažnju na ono
što je u vama grubo, nasilno, i primitivno, neumereno, i neljubazno, sirovo, potpuno detinjasto
i vi ćete sazreti. Bitna je zrelost srca i uma. Ona dolazi bez napora i lako kada su glavne
prepreke otklonjene - nepažnja, nesvesnost.
U svesnosti, duhovnoj probuđenosti, vi napredujete, sazrevate.

176
 63. UTISAK 'JA DELAM' JE ROPSTVO

Pitalac: Mi smo bili odseli u ašramu Sathya Sai Babe neko vreme. Takođe smo proveli dva
meseca u Sri Ramanashram-u u Tiruvannmalai. Sada smo na našem putu natrag u Sjedinjene
Države, SAD.
M: Da li je Indija izazvala neku promenu u vama?
P: Osećamo da smo skinuli naš teret. Sri Sathya Sai Baba nam je rekao da sve prepustimo
njemu, i da samo živimo svakodnevno, što ispravnije možemo. "Budite dobri, a ostalo ostavite
meni!" - imao je on običaj da nam kaže.
M: Šta ste radili u Sri Ramanashramu?
P: Mi smo nastavili sa mantrom koju smo dobili od Gurua. Takođe smo meditirali. Nije bilo
mnogo mišljenja ili učenja; mi smo samo pokušavali da budemo tihi, smireni. Mi smo na bhakti
stazi, stazi ljubavi prema Bogu, i dosta oskudni u filozofiranju. Mi ne moramo mnogo da
mislimo - samo verujemo našem Guruu, i živimo svoje živote.
M: Većina bhakta poklonika veruju svom Guruu samo dok je sve dobro sa njima. Kada
nevolje dođu, oni osećaju razočarenje i odlaze u potragu za drugim Guruom.
P: Da, bili smo upozoreni na ovu opasnost. Pokušavali smo da primimo teškoće zajedno sa
uspehom, lakoćom. Osećanje: "Sve je Milost", mora biti veoma jako.
Sadhu, Svetac, je hodao prema istoku, odakle je počeo da duva vrlo jak vetar. Sadhu se
samo okrenuo i zakoračio na zapad. Mi se nadamo da živimo upravo tako - podešavajući se
okolnostima koje su nam poslate od našeg Gurua.
M: Postoji samo život. Nema nikoga ko živi život.
P: To razumemo, ipak, mi neprestano činimo pokušaje da živimo naše živote umesto
jednostavno da živimo. Stvaranje planova za budućnost je izgleda naša ukorenjena navika.
M: Bilo šta da vi planirate ili ne, život se nastavlja. Ali u samom životu mala spirala se
pojavljuje, rađa se u umu, koja povlađuje u fantazijama i zamišlja sebe da dominira i kontroliše
život. Život sam po sebi je bez želja i potpuno je ispunjen. Ali lažno sopstvo želi da se kreće ka
ispunjenju i zadovoljstvu.20 Prema tome, ono je uvek angažovano u osiguranju čovekovog
kontinuiteta. Život je bez straha i slobodan. Sve dok vi imate ideju da utičete na događaje,
oslobođenje još nije za vas; sam utisak delovanja, biti uzrokom, je ropstvo.
P: Kako možemo da prevaziđemo dualitet činitelja, onog koji deluje, i urađenog?
M: Kontemplirajte život kao beskonačan, nepodeljen, uvek prisutan, uvek aktivan, dok ne
ostvarite da ste jedno sa njim. To čak nije ni tako teško, jer ćete se vratiti vašem sopstvenom
prirodnom stanju.
Jednom kada shvatite, ostvarite, spoznate da sve dolazi iznutra, da svet u kome vi
živite nije projektovan vama, već od vas, vaš strah će prestati.
Bez ovog ostvarenja, vi identifikujete sebe sa spoljašnjim, kao što su telo, um, društvo,
nacija, čovečanstvo, čak i sa Bogom ili Apsolutom. Ali sve ovo su bežanja od straha.
Samo onda kada prihvatite odgovornost za mali svet u kome živite, u kome je proces
njegovog stvaranja, očuvanja i razaranja, transformacije, onda možete biti oslobođeni od vašeg
zamišljenog, imaginarnog ropstva.
P: Zašto bih ja zamišljao sebe tako zapetljanim i bednim?

20
Zato što je individualno Ja lažno, ono proizvodi i lažan utisak da život nije (već) ispunjen i stoga bez želja,
da treba tek da dođe do ispunjenja. Želje postoje zbog lažnog osećaja nepotpunosti, ispunjenje želja je lažan
pokušaj da se ostvari potpunost. Kada je bez iluzije Ja, čovek vidi da je postojanje u svakom trenutku potpuno i
savršeno i zato su želje nepotrebne. (I. A.)
177
M: Vi to radite samo po navici. Promenite vaše načine osećanja i mišljenja, pregledajte ih,
ustanovite ih i proučite neposredno. Vi ste u ropstvu zbog nepažnje. Pažnja oslobađa. Vi
toliko mnogo stvari smatrate da je Istina. Počnite da se pitate da li je to tako. Najočiglednije
stvari su najneverovatnije. Postavite sebi takva pitanja kao što su: "Da li sam ja stvarno
rođen?", "Da li sam ja ovo ili ono?", "Kako ja znam da postojim?", "Mogu li ja da verujem u
sve ono što sam govorio o sebi samom?", "Ko su moji roditelji?", "Da li su oni mene stvorili ili
sam ja stvorio njih?", "Ko sam ja uprkos svemu, konačno?"
Vi ste uneli toliko mnogo energije u izgrađivanje ropstva za samog sebe. Sada utrošite
isto toliko energije za rušenje toga. U stvari, rušenje ropstva je vrlo lako, jer se lažno ruši samo
kad se otkrije.
Sve se zasniva na ideji "JA JESAM". Proučite, istražite je vrlo pažljivo, potpuno. To
leži u korenu svih nevolja. To je vrsta kože koja vas odvaja od realnosti, istine. Realno je i
unutar kože i sa njene spoljašnje strane, ali sama koža nije realna.
Ova ideja "JA JESAM" nije rođena sa vama. Vi ste mogli živeti vrlo dobro i bez nje.
Ona je došla kasnije, zbog vaše identifikacije sa telom. Stvorila je iluziju odvojenosti tamo gde
ona nije postojala. Ona vas je učinila strancem u vašem sopstvenom svetu i stvorila svet
neprijateljstva i otuđenja. Bez osećaja "JA JESAM" život se nastavlja. Postoje trenuci kada
smo bez osećaja "JA JESAM", u miru i sreći. Sa povratkom "JA JESAM" nevolja počinje.
P: Kako čovek da se oslobodi od "ja" osećaja?
M: Vi morate de se bavite osećajem "ja", ako želite da ga se oslobodite. Posmatrajte ga u
delovanju i u miru, kako on počinje i kako se završava, šta on želi i kako to dobija, sve dok ne
vidite jasno i sve dok ne razumete potpuno.
Konačno, sve te joge, ma kakvi bili njihovi izvori i karakteri, imaju samo jedan cilj, da
vas spasu od katastrofe, bede odvojenog postojanja, da ne budete besmislena mrlja na
prostranoj i prelepoj slici.
Vi patite zato što ste otuđili sebe od realnosti i sada tragate za bekstvom od ovog
otuđenja. Ne možete pobeći od svojih sopstvenih opsednutosti. Jednino možete da prestanete
da ih negujete.
Pošto je "JA JESAM" lažno, ono želi da se nastavi, da traje. Realnost ne treba da se
nastavlja - pošto zna sebe kao neuništivu, ona je nezainteresovana na uništenje oblika i
izražajnosti. Da bi ojačali i stabilizovali "JA JESAM" mi činimo razne stvari - ali sve uzalud, jer
se "JA JESAM" ponovo gradi od momenta do momenta. To je neprekidan rad i jedino
radikalno rešenje je rastopiti, raspršiti osećaj odvojenosti "ja sam takva i takva ličnost" jednom
zauvek.
Postojanje ostaje, ali ne samo kao lično postojanje.
P: Ja imam određene duhovne ambicije. Da li moram da radim na njihovom ispunjenju?
M: Nema 'duhovnih' ambicija. Sve ambicije su u korist "JA JESAM". Ako želite da učinite
istinski napredak, morate napustiti sve ideje o ličnim uspesima.
Ambicije takozvanih jogija su besmislene, apsurdne. Čovekova želja za ženom je sama
po sebi nevina u poređenju sa pohlepom za večnim ličnim blaženstvom.
Um je prevarant, obmanjivač. Što više on izgleda pobožan, gora je prevara, veći je
obmanjivač.
P: Ljudi vam dolaze vrlo često sa svojim svetovnim nevoljama i mole za pomoć. Kako vi znate
šta ćete im reći?
M: Ja im jednostavno kažem ono što dođe u moj um toga trenutka. Ja nemam standardizovanu
proceduru u odnosu sa ljudima.
P: Vi ste sigurni u Sebe. Ali kad ljudi dođu kod mene po savet, kako da budem siguran da je
moj savet ispravan?

178
M: Posmatrajte u kakvom ste stanju, sa kog nivoa govorite. Ako govorite iz uma, možete
pogrešiti. Ako govorite iz potpunog sagledavanja situacije, bez vaših sopstvenim mentalnih
navika, vaš savet bi mogao biti pravi odgovor.
Glavna stvar je biti potpuno svestan, budan, da niti ste vi, niti je čovek ispred vas samo
telo; ako je vaša svesnost, probuđenost jasna i potpuna, greška je manje verovatna.

64. SVE ŠTO VAS ZADOVOLJAVA, VUČE VAS NAZAD

Pitalac: Ja sam penzionisani računovođa, a moja supruga je angažovana u socijalnom radu za

siromašne žene. Naš sin je otputovao u SAD, i mi smo došli da ga vidimo. Mi smo iz
Pendžaba, ali živimo u Delhiju. Imamo Gurua Radha-Soani vere i vrednujemo jako visoko
satsang. Sreli smo jako mnogo svetih ljudi, i drago nam je da smo susreli još jednog više.
Maharadž: Vi ste sreli mnogo pustinjaka i asketa, ali potpuno ostvarenog čoveka svesnog
svoje božanstvenosti, svarupa, teško je naći. Sveci i Jogiji uz ogromne napore i odricanja
zadobijaju mnoge čudotvorne moći i mogu da urade mnogo toga dobrog na putu pomaganja
ljudima i inspirisanja vere, ipak, to ih ne čini savršenim.
To nije put ka Istini, već samo obogaćivanje lažnog. Sav napor vodi ka većem naporu;
sve što je bilo stvoreno, moralo je biti očuvano, sve što je bilo stečeno moralo je biti sačuvano
od raspada ili gubitaka.
Sve što može biti izgubljeno nije stvarno, realno, u posedu čoveka, njegovo sopstveno;
a ono što nije vaše sopstveno od koje koristi može biti vama?
U mom svetu ništa se ne gura, sve se dešava samo od sebe. Sva egzistencija, stvarnost
je u prostoru i vremenu, ograničena i prolazna. Onaj koji doživljava stvarnost, egzistenciju, je
takođe ograničen i privremen.
Ja nisam zabrinut bilo za ono "što postoji" ili za onoga "ko postoji"; Ja se držim iznad,
gde sam Ja oboje i ništa.
Osobe koje su posle mnogo napora i ispaštanja ispunile svoje ambicije i osigurale više
nivoe iskustva i delovanja, su obično istinski svesne svog stanja; oni klasifikuju ljude po
hijerarhijama, lestvicama, rangirajući ih od najnižih, neuspešnih, do najviših, uspešnih,
ostvarenih.
Za mene su svi jednaki. Razlike u izgledu, pojavnosti i izrazu postoje, ali one nisu
važne. Upravo kao što oblik zlatnog nakita ne utiče na zlato, tako i čovekova suština ostaje
netaknuta.
Gde ovaj osećaj jednakosti nedostaje to znači da realnost, Istinitost nije dosegnuta.
Sámo znanje nije dovoljno, znalac mora biti znan. Panditi i Jogiji mogu znati mnoge
stvari, ali od koje je koristi samo znanje, kad Sopstvo nije spoznato? To bi bilo stvarno
beskorisno, zloupotreba. Bez spoznaje znalca ne može biti mira.
P: Kako čovek da spozna znalca?
M: Ja vam jedino mogu reći iz mog sopstvenog iskustva. Kada sam sreo mog Gurua, on mi je
rekao: "Ti nisi ono što smatraš o sebi da si. Pronađi ono što si. Posmatraj osećaj "ja jesam",
pronađi svoje istinsko, stvarno Sopstvo".
Ja sam ga poslušao zato što sam mu verovao. Radio sam ono što mi je rekao. Sve moje
slobodno vreme bih provodio gledajući unutar sebe u tišini. I kakvu je razliku to učinilo! I kako
brzo! Trebalo mi je samo tri godine da spoznam moju istinsku prirodu.
Moj Guru je umro uskoro, ali to nije učinilo nikakvu razliku. Ja sam zapamtio ono što
je on rekao i istrajao sam. Plod toga je ovde, sa mnom, u meni.
P: Šta je to?

179
M: Ja znam Sebe kakav sam u Realnosti, Istini. Ja nisam niti telo, niti um, niti mentalne
sposobnosti. Ja sam iznad svega toga.
P: Da li ste vi samo ništa?
M: Hajde, budite razumni! Naravno, ja jesam. Jedino nisam ono što vi možete misliti o meni da
sam! Ovo vam sve govori.
P: To meni ništa ne govori.
M: Zato što to ne može biti rečeno. Vi morate steći vaše sopstveno iskustvo. Vi ste
prilagođeni da se bavite sa stvarima, fizičkim i mentalnim. Ja nisam stvar, niti ste to vi. Vi niste
niti materija, niti energija, niti telo, niti um. Jednom kada imate letimičan pogled sagledavanja
vašeg sopstvenog postojanja, Bića, vi nećete videti da postoje teškoće da me razumete.
Mi verujemo u tako mnogo stvari po čuvenju, rekla-kazala. Mi verujemo u daleke
zemlje i ljude u nebesima i paklu, u dobru i zlu jer nam je to rečeno. Slično tome, nama je
rečeno o nama samima, našim roditeljima, imenu, položaju, dužnostima... i tako dalje... Mi
nikad nismo pokušali da to proverimo.
Put ka Istini vodi kroz rušenje lažnog. Da bi srušili lažno, morate preispitati vaša
najokorelija, najukorenjenija verovanja. Od svih verovanja najgore je da verujete da ste telo.
Sa telom dolazi svet za svetom - Bog, za kog se pretpostavlja da je stvorio svet i zato
počinju strahovi, religije, molitve, žrtvovanja, sve vrste društvenih sistema - sve da se zaštite i
podrže ljudi-deca, preplašeni od svojih umova, sa čudovištima svog sopstvenog delanja.
Spoznajte da ono što ste vi ne može biti rođeno, niti umire, a sa odlaskom straha sva se
patnja završava.
Ono što um stvori, izmisli, to um i razori. Ali realno, Istinito, nije izmišljeno, stvoreno, i
ne može biti uništeno. Držite se onoga nad čim um nema moć, snagu. Ono o čemu vam
govorim nije niti u prošlosti, niti u budućnosti. Niti je u svakodnevnom životu kako on protiče
u sadašnjosti. To je bezvremeno i potpuna bezvremenost toga je iznad uma.
Moj Guru i njegove reči: "Ti si Ja" su večno sa mnom. U početku sam morao da
usmerim svoj um na njih, ali sada je to postalo prirodno i lako.
Momenat kada um prihvati reči Gurua kao Istinu i živi sa njima spontano, prirodno, i u
svakom detalju dnevnog života, je predvorje ostvarenja.
Na neki način to je spasenje verom, ali vera mora biti jaka, intenzivna, i trajna.
Međutim, vi ne smete misliti da je vera sama po sebi dovoljna. Vera ispoljena u akciji je
siguran put ka ostvarenju. Od svih načina to je najefikasniji.
Postoje učitelji koji negiraju veru i veruju samo razumu. Stvarno, to nije vera koju oni
negiraju, nego slepo verovanje. Vera nije slepa. To je spremnost da se pokuša.
P: Nama je rečeno da od svih oblika duhovnih praksi, praksa stava samosvedočenja je
najefikasnija. Kako je to u upoređenju sa verom?
M: Stav svedočenja je takođe vera; to je vera u samog sebe. Vi verujete da vi niste ono što
doživljavate, iskušavate, i gledate na sve sa distance. Nema napora u svedočenju. Vi razumete
da ste samo svedok i razumevanje deluje. Vi ne trebate ništa više, samo se sećajte, zapamtite
da ste samo svedok.
Ako u stanju svedočenja pitate sebe: "Ko sam ja?" odgovor odmah dolazi, mada je on
bezglasan i tih. Prestanite da budete objekt i postanite subjekt svega što se dešava; jednom,
kada se okrenete unutar sebe, vi ćete pronaći sebe i iznad subjekta. Kada pronađete sebe vi
ćete uvideti da ste takođe iznad objekta, da oboje: i subjekt i objekt postoje u vama, a vi
niste ni jedno ni drugo.
P: Vi govorite o umu, o svedočenju svesnosti iznad uma i o Svevišnjem, koji je iznad duhovne
svesnosti, probuđenosti. Da li mislite da kažete da je čak i probuđenost, duhovna svesnost,
nerealna, neistinita?
M: Sve dok se koristite izrazima realno-nerealno, duhovna probuđenost, svesnost, je jedina
realnost koja može biti. Ali Svevišnji je iznad svih razlika, posebnosti, i na njega se izraz
180
"realan" ne primenjuje, jer u njemu je sve istinito, realno, i prema tome, nema potrebe da bude
označen na taj način. On je sam izvor realnosti, on saopštava, donosi realnost svemu čega se
takne (omogućava sámo postojanje, bilo nama ono ’realno’ ili ’nerealno’). On jednostavno ne
može biti shvaćen rečima. Čak i direktno iskustvo, ma koliko uzvišeno, samo pruža
svedočenje, ništa više.
P: Ali ko je stvorio svet?
M: Univerzalni Um, Chidakash stvara i rastvara sve. Svevišnji, Paramakash, donosi realnost
svemu što dolazi u postojanje. Reći da je to Univerzalna ljubav može biti najbliže što mi
možemo doći do njega rečima. Upravo kao ljubav on čini sve realnim, lepim, poželjnim.
P: Zašto poželjnim?
M: Zašto da ne? Odakle dolazi svemoćna privlačnost da čini da sve stvorene stvari odgovaraju
jedna drugoj, da spaja ljude zajedno, ako ne od Svevišnjeg? Ne izbegavajte želju; jedino se
pobrinite da ona teče usmerena u ispravnim smerovima. Bez želje vi ste mrtvi. Ali sa niskim
željama vi ste sablast, avet.
P: Koje nas iskustvo najbliže približava Svevišnjem?
M: Ogroman mir i neograničena ljubav. Spoznajte da je sve što postoji istinito, plemenito i
lepo u Univerzumu, to sve dolazi od vas, da ste vi sebi izvor i na izvoru svega toga. Bogovi i
Boginje koji nadgledaju svet mogu biti najdivnija i najslavnija bića; ipak su svi oni kao prelepo
obučene sluge koje objavljuju moć i bogatstvo njihovog Gospodara.
P: Kako čovek ostvaruje stanje Svevišnjega?
M: Odricanjem od svih nižih želja. Sve dok ste zadovoljni sa nižim, ne možete imati više.
Sve što vas zadovoljava, vuče vas nazad. Dok ne ostvarite nezadovoljstvo sa svim,
svesni njihove tendencije i ograničenosti, i ne sakupite više energije u jednu veliku težnju, čak
ni prvi korak nije učinjen. S druge strane, sveukupnost želja za Svevišnjim je samo po sebi
poziv od Svevišnjeg.
Ništa fizičko ili mentalno ne može vam dati slobodu. Vi ste slobodni kada jednom
spoznate da vaše ropstvo nastaje od vašeg sopstvenog delovanja, i kada prestanete da kujete
lance koji vas zarobljavaju.
P: Kako se ostvaruje vera u Gurua?
M: Pronaći Gurua, a takođe i verovati u njega je velika sreća. To se ne dešava često.
P: Da li to sudbina određuje?
M: Nazivanje to sudbinom vrlo malo objašnjava. Kad se to desi vi ne možete reći zašto se to
desilo i samo prekrivate vaše neznanje nazivajući to karmom ili Milošću ili Voljom Boga.
P: Krišnamurti kaže da Guru nije potreban.
M: Neko vam mora reći o Svevišnjoj Realnosti i putu koji vodi ka njoj. Krišnamurti nije radio
ništa drugo. Na neki način on je u pravu - većina takozvanih učenika, poklonika, ne veruju
svojim Guruima, nisu im poslušni i konačno ih napuštaju. Za takve učenike bilo bi daleko bolje
da oni nemaju Gurue uopšte i da se samo okrenu u svoju unutarnjost da dobiju vođstvo. Naći
živog Gurua je retka prilika i velika odgovornost. Ove stvari ne smeju se shvatiti olako. Vi
ljudi ste spremni da kupite sebi nebesa i zamišljate da će vam to Guru nabaviti za neku cenu.
Težite da pravite pogodbu nudeći malo, ali tražeći mnogo! Vi ne varate nikog do sebe same.
P: Vama je vaš Guru rekao da ste Svevišnji i vi ste mu verovali i radili na tome. Šta vam je
donelo to poverenje?
M: Recimo da sam bio samo razuman. Bilo bi suludo ne verovati mu. Kakav bi moguć interes
on imao da me obmanjuje?
P: Vi ste rekli pitaocu da smo mi isto, da smo mi jednaki. Ja to ne mogu da verujem. Pošto ja u
to ne verujem, od kakve je koristi vaša tvrdnja za mene?
M: Vaše neverovanje nije važno. Moje reči su istinite i one će uraditi svoj posao!! Ovo je
lepota plemenitog druženja, satsang (druženja sa plemenitim, uzvišenim čovekom).
P: Samo sedeći pored vas može li to biti smatrano duhovnom praksom?
181
M: Naravno. Reka života teče. Neke od njenih voda su ovde, ali tako mnogo vode je već
doseglo svoj cilj, okean. Vi znate samo sadašnjost. Ja vidim malo dalje u prošlost i budućnost, i
to što ste vi i šta možete biti. Ja ne mogu videti vas drugačije nego kao samog sebe. U samoj
prirodi ljubavi je da ne vidi razlike.
P: Kako mogu ostvariti to da vidim sebe kao što me vi vidite?
M: Dovoljno je ako vi sebe ne zamišljate kao telo. Ta sama ideja "ja sam telo" je tako kobna,
nesrećna. Ona vas potpuno zaslepljuje za vašu realnu, istinitu prirodu. Čak ni za trenutak
nemojte misliti da ste telo. Nemojte sebi davati ime, niti oblik. U mraku i tišini realnost se
pronalazi.
P: Ne moram li misliti sa izvesnim ubeđenjem da nisam telo? Gde da pronađem takvo
ubeđenje?
M: Ponašajte se kao da ste potpuno ubeđeni u to da niste telo i ubeđenje će doći. Kakva je
korist samo od reči? Formula, mentalni obrazac, neće vam pomoći. Ali nesebično delovanje,
oslobođeno od svake zabrinutosti za telo i njegove potrebe će vas odvesti u samo srce
Realnosti, Istine.
P: Gde ću dobiti hrabrost da delujem bez ubeđenja?
M: Ljubav će vam dati hrabrost. Kada sretnete nekoga potpuno predivnog, vrednog ljubavi,
uzvišenog, vaša ljubav i divljenje će vam dati podsticaj da delujete plemenito.
P: Ne znaju svi da se dive predivnom. Većina ljudi je neosetljiva.
M: Život će ih učiniti da razumeju. Sama težina akumuliranih iskustava daće im oči da vide.
Kada sretnete vrednog, dostojnog čoveka, vi ćete ga voleti i verovati mu i slediti njegov savet.
Ovo je uloga ostvarenih ljudi - da daju primer savršenstva drugima, da se dive i da vole. Lepota
života i karakter je ogroman doprinos za opšte dobro.
P: Moramo li da patimo da bismo napredovali?
M: Dovoljno je znati da postoji patnja, da svet pati. Sami po sebi niti zadovoljstvo, niti patnja
ne prosvetljuju. Jedino razumevanje da.
Jednom kada shvatite istinu da je svet pun patnje, da biti rođen znači nevolju,
katastrofu, vi ćete naći snagu i energiju i nagon da idete iznad toga.
Zadovoljstvo vas uspavljuje, a bol vas budi. Ako ne želite da patite, nemojte spavati.
Vi ne možete znati sebe samo kroz blaženstvo, jer je blaženstvo sama vaša priroda.
Morate se suočiti sa suprotnim, sa onim što niste, da biste pronašli oslobođenje, prosvetljenje.

65. SMIREN UM JE SVE ŠTO VAM TREBA

Pitalac: Ja nisam dobro. Osećam se dosta slab. Šta da radim?

Maharadž: Ko nije dobro, vi ili vaše telo?
P: Moje telo, naravno.
M: Juče ste se osećali dobro. Šta se osećalo dobro?
P: Telo.
M: Bili ste zadovoljni kad je telo bilo dobro, a tužni ste kad telo nije dobro. Ko je zadovoljan
jednog dana, ako tužan sledećeg?
P: Um.
M: Um je znalac. Ko zna znalca?
P: Ne zna li znalac samog sebe?
M: Um je nepovezan. Više puta on je prazan, kao u snu ili nesvesti, ili razonodi, zbunjenosti.
Mora postojati nešto neprekidno da poveže isprekidano.
P: Um pamti. Ovo održava kontinuitet.
182
M: Sećanje je uvek delimično, samim tim nepouzdano i prolazno, kratkotrajno. Ono ne
objašnjava jak osećaj identiteta koji prožima svesnost, osećaj "ja jesam". Pronađite šta je u
korenu toga.
P: Ma koliko duboko gledao, ja nalazim samo um. Vaše reči "iznad uma" ne daju mi
objašnjenje.
M: Dok gledate sa umom, ne možete otići iznad njega. Da biste otišli iznad, morate gledati
izvan uma i njegovog sadržaja.
P: U kom pravcu da gledam?
M: Svi pravci su unutar uma! Ja vas nisam molio da gledate u bilo kom posebnom pravcu.
Samo gledajte van od svega onoga što se dešava u vašem umu i dovedite ga do osećanja "ja
jesam". "Ja jesam" nije pravac, on je negacija svih pravaca. Konačno i "ja jesam" će morati da
ide, jer vi nemate potrebu da se zadržavate na onome što je očevidno.
Dovođenje uma ka osećanju "ja jesam" samo pomaže u okretanju uma izvan svega
ostalog.
P: Kuda me to sve vodi?
M: Kada je um odvojen od svojih preokupacija, zaokupljenosti, on postaje smiren. Ako ne
uznemiravate ovu smirenost i ostajete u njoj, vi uviđate da je ona prožeta sa svetlošću i
ljubavlju koju nikada niste poznavali, a ipak odmah prepoznajete to kao vašu sopstvenu
prirodu.
Jednom kada prođete kroz ovo iskustvo, nećete biti više nikad ista osoba; nepokorni
um može prekinuti ovaj svoj mir i uništiti viziju, ali on će se sigurno vratiti, ako se određeni
napor uloži; sve do dana kada su sve ograde uklonjene, obmane i vezanosti završene i život
postaje sasvim koncentrisan na sadašnjost.
P: Kakvu razliku to čini?
M: Uma više nema. Postoji samo ljubav u delovanju.
P: Kako ću prepoznati to stanje kad ga dosegnem?
M: Neće biti straha.
P: Okružen svetom punim tajni i opasnosti, kako mogu biti bez straha?
M: Vaše sopstveno malo telo takođe je puno tajni i opasnosti, ipak vi se ne plašite njega, jer ga
smatrate svojim sopstvenim.
Ono što ne znate jeste da je ceo Univerzum vaše telo i ne treba da budete uplašeni od
njega. Možete reći da imate dva tela: lično i univerzalno. Lično dođe i prođe, univerzalno je
uvek sa vama.
Celokupna kreacija je vaše univerzalno telo. Vi ste tako zaslepljeni sa onim što je lično
da ne vidite šta je univerzalno. Ovo slepilo neće se završiti samo po sebi - ono mora biti
uklonjeno vešto i pažljivo. Kada su sve obmane postale razumljive, shvaćene, i napuštene, vi
dosežete stanje oslobođeno od zabluda i savršeno stanje u kome više ne postoje razlike između
ličnog i univerzalnog.
P: Ja sam individua i zato ograničena prostorom i vremenom. Zauzimam malo prostora i
trajem neko vreme; ja ne mogu čak i da zamislim sebe da sam večan i sveprisutan,
sveprožimajući.
M: Ipak, i pored svega, vi to jeste. Kako budete zaranjali duboko u sebe u potrazi za vašom
istinskom prirodom, vi ćete otkriti da je samo vaše telo malo i da je vaše sećanje ograničeno,
oskudno, kratko, dok je prostrani okean života vaša prava suština.
P: Same reči "ja" i "univerzalno" su protivrečne. Jedna drugu isključuju.
M: Ne, one se ne isključuju. Osećaj identiteta, istovetnosti, prožima ceo Univerzum. Tragajte i
otkrićete Univerzalnu Ličnost, koja ste vi sami i beskrajno, neograničeno više. Svakako,
uprkos tome, počnite sa ostvarivanjem da je svet u vama, a ne vi u svetu.
P: Kako to može biti? Ja samo znam deo sveta. Kako ceo svet može biti sadržan u delu, izuzev
kao refleksija, kao u ogledalu?
183
M: Ono što kažete je istina. Vaše lično telo je deo u kome je celina čudesno reflektovana. Ali
vi takođe imate i Univerzalno Telo. Vi čak ne možete reći da to ne znate, jer doživljavate i
vidite to sve vreme. Jedino što vi zovete to "svet" i uplašeni ste od njega.
P: Ja osećam moje malo telo i znam ga, dok drugo univerzalno ja ne znam, jedino ga poznajem
kroz nauku.
M: Vaše malo telo je puno tajni i čuda koja vi ne znate. Tu je takođe nauka vaš jedini vodič.
Oboje i anatomija i astronomija, opisuju vas.
P: Čak i ako prihvatim vašu doktrinu univerzalnog tela kao radnu teoriju, na koji način to
mogu da proverim i od koje je to koristi za mene?
M: Znajući sebe kao stanovnika u oba tela vi se nećete odreći ničega. Sav Univerzum biće vaša
briga, interes, svaku živu stvar vi ćete voleti i pomoći najnežnije i najmudrije. Neće biti sukoba
interesa između vas i drugih. Svako iskorišćavanje će prestati potpuno. Vaša svaka akcija biće
korisna, svaki pokret će biti blagoslov.
P: To je sve veoma primamljivo, ali kako da postupim da ostvarim moje univerzalno
postojanje?
M: Imate dva puta: možete predati svoje srce i um samootkrivanju, ili prihvatiti moje reči i
delovati saglasno njima. Drugim rečima, ili vi postanite potpuno samozainteresovani, ili
potpuno ne-samozainteresovani. Morate biti ekstremni, ići u krajnost, da biste dosegli
Svevišnje.
P: Kako mogu da žudim do takvih visina, mali i ograničen kakav jesam?
M: Spoznajte sebe kao okean svesnosti u kome se sve dešava. Ovo nije teško. Malo
pažljivosti, bliskog posmatranja samog sebe, i vi ćete videti da nikakav događaj, slučaj, nije van
vaše svesnosti.
P: Svet je pun događaja koji se ne ponavljaju u mojoj svesnosti.
M: Čak i vaše telo je puno događaja koji se ne pojavljuju u vašoj svesnosti. To vas ne sprečava
da ne proglasite vaše telo da je vaše. Vi znate svet tačno kao što znate vaše telo - pomoću
vaših čula. Vaš um je taj koji je odvojio svet izvan vaše kože, od sveta unutar i stavio ih u
opoziciju. Ovo stvara strah i mržnju i sve bede življenja.
P: Ono što ja ne razumem jeste ono što vi kažete o odlasku iznad svesnosti. Ja razumem reči,
ali ne mogu da vizualiziram to iskustvo. Konačno, vi ste i sami rekli da su sva iskustva u
svesnosti.
M: Vi ste u pravu, ne može postojati ni jedno iskustvo iznad svesnosti. Ipak, postoji iskustvo
samog postojanja. Postoji stanje iznad svesnosti, koje nije nesvesno. Neki zovu to stanje super-
svesnost, ili čista svesnost, ili svevišnja svesnost. To je probuđenost, duhovna svesnost
oslobođena od subjekt-objekt povezanosti.
P: Ja sam studirao teozofiju i nisam našao ništa blisko u onome što vi govorite. Prihvatam da
se teozofija bavi samo sa manifestacijom. Ona opisuje Univerzum i njegove stanovnike u
mnogim detaljima. To obuhvata mnoge nivoe materije i odgovarajuće nivoe iskustva, ali to ne
ide iznad toga. Ono što vi kažete ide iznad svakog iskutva. Ako se to ne može iskusiti,
doživeti, zašto sav razgovor oko toga?
M: Svesnost, mentalna, je isprekidana, puna praznina. Ipak, postoji kontinuitet jedinstvenosti.
Šta je ovaj osećaj jedinstvenosti kao posledica, ako ne nečega iznad, iznad svesnosti?
P: Ako sam ja iznad uma, kako mogu da promenim sebe?
M: Gde je potreba za menjanjem bilo čega? Um se menja svakako sve vreme, neprestano.
Posmatrajte vaš um nepristrasno; to je dovoljno da ga smirite. Kad je on smiren vi možete ići
iznad njega. Nemojte ga držati zauzetim sve vreme. Zaustavite ga - i samo budite. Ako mu vi
date da se odmori, on će biti doveden u red i ponovo dobiti svoju čistotu i snagu. Neprestano
mišljenje čini ga propadljivim.
P: Ako je moje istinsko biće uvek samnom, kako to da sam ja nesvestan toga, da ja to ne
znam?
184
M: Zato što je vrlo suptilno, prefinjeno, a vaš um je grub, pun grubih misli i osećanja. Smirite i
pročistite, razjasnite vaš um, i vi ćete znati sebe onakvim kakvi ste.
P: Da li mi je potreban um da bih znao sebe?
M: Vi ste iznad uma, ali vi znate sa vašim umom. Očevidno je da širina, dubina i karakter
znanja zavise od instrumenta koji koristite. Poboljšajte vaš instrument i vaše znanje će se
poboljšati.
P: Da bih znao savršeno, potreban mi je savršen um.
M: Smiren um je sve što vam treba. Sve drugo će se desiti ispravno, onako kako treba, kada je
jednom vaš um smiren. Kao kad se Sunce rađa i čini svet aktivnim, tako čini i budnost,
duhovna svesnost, utičući na promene u umu. U svetlosti tišine, smirenosti i stabilne, ustaljene
budnosti unutarnje energije se bude i čine čuda bez ikakvog napora sa vaše strane.
P: Vi hoćete da kažete da je najveći, glavni rad učinjen sa neradom, neaktivnošću?
M: Tačno tako. Morate da razumete da ste vi stvoreni za prosvetljenje, da vam je ono
suđeno. Sarađujte sa vašom sudbinom, nemojte ići protiv nje, nemojte to sprečavati.
Dozvolite prosvetljenju da se ispuni. Sve što vi treba da radite jeste da posvetite pažnju
preprekama koje su stvorene od vašeg luckastog, budalastog uma.

66. SVO TRAGANJE ZA SREĆOM JE BEDA

Pitalac: Došao sam iz Engleske i na putu sam za Madras. Tamo ću sresti mog oca i mi ćemo
ići kopnom za London. Studiram psihologiju, ali još ne znam šta ću raditi kad dobijem
diplomu. Mogao bih da pokušam industrijsku psihologiju, ili psihoterapiju. Moj otac je glavni
lekar, ja mogu da sledim istu liniju. Ali ovo ne iscrpljuje moja interesovanja. Postoje izvesna
pitanja koja se ne menjaju sa vremenom. Ja shvatam da vi imate neke odgovore na takva
pitanja i to me je navelo da dođem da vas vidim.
Maharadž: Ja se pitam da li sam pravi čovek da odgovorim na vaša pitanja. Ja znam malo o
stvarima i ljudima. Ja znam jedino da Ja jesam, i da mnogo takođe i vi znate. Mi smo jednaki.
P: Naravno, ja znam da ja jesam. Ali ja ne znam šta to znači.
M: Ono što vi smatrate da je "ja" i "ja jesam" niste vi. Znati da vi jeste je prirodno, znati šta ste
vi je rezultat većeg istraživanja. Vi ćete morati da ispitate čitavo polje svesnosti i da idete iznad
toga. Zbog toga morate naći pravog učitelja i stvoriti stanja potrebna za otkrivanje,
spoznavanje. Generalno govoreći, postoje dva puta: spoljašnji i unutarnji. Bilo da vi živite sa
nekim ko zna Istinu i pokoravate se potpuno njegovom vođstvu i uticaju, ili vi tragate za
unutarnjim vođstvom i sledite vaše unutarnje svetlo, bilo gde da vas povede. U oba slučaja
vaše personalne želje i strahovi moraju nestati.
Vi učite ili pomoću bliskosti Gurua, ili istraživanjem, pasivno ili aktivnim načinom. Vi
ili dopuštate da budete vođeni rekom života i ljubavi koje predstavlja vaš Guru, ili vi činite vaše
sopstvene napore, vođeni vašom unutarnjom zvezdom.
U oba slučaja morate ići napred, morate biti ozbiljni, iskreni. Retki su ljudi koji su sretni
da nađu nekoga vrednoga od poverenja i ljubavi. Mnogi od njih moraju ići teškim putem,
putem inteligencije i razumevanja, razlikovanja dobrog od lošeg, i nevezanosti, viveka -
vairagya. Ovaj je put otvoren svima.
P: Meni je drago što sam došao ovde, mada odlazim sutra, jedan razgovor sa vama može da
utiče na ceo moj život.

185
M: Da, jednom kad kažete: "Ja želim da pronađem Istinu", sav vaš život će biti duboko prožet
time. Sve vaše mentalne i fizičke navike, osećanja i emocije, želje i strahovi, planovi i odluke će
pretrpeti najradikalnije promene.
P: Jednom kada ja usmerim, pripremim moj um da pronađe Istinu, Realnost, šta treba da radim
nakon toga?
M: To zavisi od vašeg temperamenta. Ako ste vi ozbiljni, iskreni, bilo koji put da izaberete
odvešće vas do vašeg cilja. Ozbiljnost je onaj odlučujući faktor.
P: Šta je izvor ozbiljnosti?
M: To je samonavodeći instinkt, težnja za domom. Njim se ptica vraća u gnezdo i riba u
planinskom toku vraća se tamo gde je bila rođena. Seme se vraća zemlji, kada je plod sazreo.
Sazrevanje je sve.
P: A šta će dati meni da sazrim? Da li mi je potrebno iskustvo?
M: Vi već znate svo iskustvo koje vam je potrebno, jer da je drugačije, vi ne biste došli ovde.
Ne treba više ništa da skupljate, već pre morate da idete iznad iskustva. Koji bilo napor da
učinite, bilo koji metod, sadhanu, da sledite, to će samo stvoriti više iskustva, ali vas neće
odvesti iznad. Niti će vam čitanje knjiga pomoći. One će obogatiti vaš um, proširiti vaše
znanje, ali osobu koja ste vi - neće dotaknuti. Ako vi očekujete neke koristi od vašeg traganja,
materijalne, mentalne ili spiritualne, vi ste promašili suštinu. Istina ne donosi prednosti
materijalno-mentalne. Ona vam ne daje viši status u društvu, niti moć nad drugima; sve što
dobijete je Istina i sloboda od lažnog.
P: Sigurno vam Istina daje moć da pomognete drugima.
M: To je samo maštanje, imaginacija, ali plemenita! U suštini, uistinu, vi ne pomažete drugima,
jer ne postoje drugi. Vi delite ljude u plemenite i jadne, i molite plemenite da pomognu
jadnima. Vi delite, vi vrednujete, procenjujete, vi sudite i osuđujete - u ime Istine - vi je
uništavate. Vaša sama želja da formulišete Istinu je negira, zato što ona ne može biti sadržana
u rečima. Istina može biti izražena samo pomoću negiranja lažnog - u delovanju. Zato vi
morate otkriti lažno kao lažno putem razlučivanja, viveka, i odreći se toga, vairagya. Odricanje
od lažnog je oslobađajuće i daje energiju. To postavlja otvoren put ka savršenstvu.
P: Kad ću znati da sam otkrio Istinu?
M: Kada se ideja "ovo je Istina", "ono je Istina" ne pojavljuje. Istina ne afirmiše sebe, ona je u
viđenju lažnog kao lažnog i odriče ga se. Beskorisno je tragati za Istinom, kada je um slep za
lažno. On mora biti očišćen od lažnog potpuno, pre nego što Istina može da se rodi u njemu.
P: Ali šta je lažno?
M: Svakako, ono što nema postojanje je lažno.
P: Na šta vi mislite s tim - nemati postojanje? Lažno je tu oštro kao ekser.
M: Ono što protivreči sebi nema postojanje. Ili ono ima samo trenutno postojanje, što dolazi
na isto, da nema postojanje. Jer, ono što ima početak i kraj nema sredinu. To je šuplje. To ima
samo ime i oblik dobijen od uma, ali ono nema ni supstance, biti, ni suštine.
P: Ako sve što prolazi nema postojanje, onda i Univerzum takođe nema postojanje.
M: Ko je ikad to negirao? Naravno, Univerzum nema postojanje.
P: Šta ima?
M: Ono što ne zavisi od svog postojanja, ono što se ne rađa kad se Univerzum rađa, niti
nestaje kad Univerzum nestaje; ono što ne treba nikakav dokaz, ali donosi realnost svemu što
dotakne. Priroda je lažnog da se ono pojavi kao realno za neko vreme. Može se reći da Istina
postaje otac lažnom. Ali je lažno ograničeno u vremenu i prostoru i podvrgnuto je
okolnostima.
P: Kako da se oslobodim lažnog, a sačuvam realno?
M: Kojom svrhom?
P: Da bi živeo bolji, zadovoljniji život, sveobuhvatan i srećan.

186
M: Sve što je um zamislio mora biti lažno, jer je to na putu da bude relativno i ograničeno.
Realno je nepojmljivo i ne može biti upotrebljeno za neku svrhu. To mora biti željeno za svoju
sopstvenu korist, cilj, duhovni cilj.
P: Kako mogu da želim nezamislivo?
M: Šta je drugo vredno želje? Uistinu, realno ne može biti željeno kao što se stvar želi. Ali vi
možete videti nerealno kao nerealno i odbaciti ga. Odbacivanje lažnog je ono što otvara put ka
istini.
P: Razumem, ali kako to izgleda u svakodnevnom, stvarnom životu?
M: Samozainteresovanost, egocentričnost i briga za sebe, lični interes, su žiže lažnoga. Vaš
dnevni život vibrira između želje i straha. Posmatrajte ga pažljivo i vi ćete videti kako um
stvara bezbrojna imena i oblike, kao reka koja penuša među kamenjem. Uđite u trag svakoj
akciji do njenog sebičnog motiva i gledajte na motiv usredsređeno dok se on ne rastopi.
P: Da bi živeo čovek mora da pazi na sebe, mora da zarađuje novac za sebe.
M: Vi ne morate da zarađujete za sebe, ali vi možda morate da to radite za ženu ili dete.
Možda morate da radite u korist drugih. Čak i samo biti živ može biti žrtvovanje. Nema
potrebe da bilo ko bude sebičan. Odbacite svaki sebičan, koristoljubiv motiv čim ga spazite i ne
treba da tragate za Istinom. Istina će vas naći.
P: Postoji minimum potreba.
M: Nisu li one bile obezbeđene otkako ste bili začeti? Odustanite od ropstva brige za sebe i
budite ono što ste - inteligencija i ljubav u akciji.
P: Ali čovek mora da preživljava.
M: Vi ne možete pomoći preživljavanju! Realno, vi ste bezvremeni i iznad rođenja i smrti. A
telo će preživeti, opstati onoliko dugo koliko je potrebno. Nije važno da ono treba da traje, živi
dugo. Pun, ispunjen život je bolji nego dug život.
P: Ko odlučuje šta je ispunjen život? To zavisi od mog kulturnog porekla.
M: Ako tragate za stvarnošću morate se osloboditi od svakog porekla, od svih kultura, od svih
obrazaca mišljenja i osećanja. Čak i sama ideja da ste žensko ili muško, ili čak čovek, treba da
bude napuštena. Okean života sadrži sve, ne samo ljude. Dakle, pre svega, napustite sve
identifikacije, prestanite da mislite o sebi kao takvom i takvom, tom i tom, ovom i onom.
Napustite svaku brigu o sebi; nemojte brinuti o vašem blagostanju, materijalnom ili
spiritualnom, napustite svaku želju, grubu ili suptilnu, prefinjenu, prestanite da mislite o
postignuću bilo koje vrste. Vi ste potpuni ovde i sada, vi ne trebate apsolutno ništa. Ali to ne
znači da morate biti bez pameti i ludo odvažni, rasipni ili nezainteresovani; samo osnovna
uznemirenost za sebe mora nestati. Vama treba nešto hrane, odeće i zaklon, krov za vas i vaše,
ali ovo neće stvarati probleme sve dok se pohlepa ne smatra potrebom. Živite u skladu sa
stvarima onakvim kakve su, a ne kako ih vi zamišljate.
P: Šta sam ja ako nisam čovek?
M: Ono što vas navodi da mislite da ste čovek, nije čovek. To je bezdimenzionalna tačka
svesnosti, svesno ništa; sve što vi možete reći o sebi samom je: "JA JESAM". Vi ste čisto
postojanje - svesnost, budnost - blaženstvo. Shvatite da je kraj svom traganju. Vi dolazite do
tog zaključka kad uvidite da sve što mislite o sebi da ste samo je imaginacija, maštanje, i
ostanete povučeno u čistoj budnosti, duhovnoj svesnosti, od prolaznog kao prolaznog,
zamišljenog kao zamišljenog, nestvarnog kao nestvarnog. To nije uopšte teško, ali je potrebna
nevezanost. Prianjanje uz lažno je ono što čini da se Istina teško može videti. Jednom kada
razumete i shvatite da lažno treba vreme, a ono što treba vreme je lažno, vi ste bliže Realnosti
koja je bezvremena, uvek u sadašnjosti. Večnost u vremenu je samo ponavljanje, kao kretanje
časovnika. Ono teče od prošlosti u budućnost večno, prazna večitost. Realnost je ono što čini
sadašnjost tako vitalnom, tako različitom od prošlosti i budućnosti; koje su samo mentalne.
Ako je vama potrebno vreme da spoznate nešto, to mora biti lažno. Realno, Istina je uvek sa
vama; vi ne treba da čekate da biste bili ono što jeste. Samo ne smete dozvoliti vašem umu da
187
ide izvan vas u potragu. Kada želite nešto, pitajte sebe: da li ja stvarno to trebam? Ako je
odgovor ne, onda samo to napustite.
P: Da li moram biti srećan? Ja mogu da ne trebam nešto, neku stvar, ali ako me ona čini
srećnim, ne bi li trebalo da je se dočepam?
M: Ništa vas ne može učiniti srećnijim od vas samih, od onog što ste vi. Svo traganje za
srećom je beda i vodi većoj bedi. Jedina sreća vredna pomena je prirodna sreća svesnog
postojanja.
P: Da li mi je potrebno puno iskustva pre nego što mogu da dosegnem tako visoke nivoe
svesnosti?
M: Iskustvo ostavlja samo sećanje iza sebe i dodaje na breme koje je i onako dovoljno teško.
Vi ne trebate više iskustava. Prošla iskustva su dovoljna. A ako osećate da ih trebate još,
pogledajte u srca ljudi oko vas. Vi ćete naći raznolikost iskustava kroz koja ne biste mogli da
prođete ni za hiljadu godina. Učite iz patnji drugih i spasite sebe vaših sopstvenih. Iskustvo nije
ono što vam treba, već sloboda od svakog iskustva. Nemojte biti pohlepni za iskustvom. Vi ne
trebate ni jedno.
P: Da li ste vi prošli kroz vaša iskustva?
M: Stvari se događaju oko mene, ali ja ne uzimam udela u njima. Jedan događaj postaje
iskustvo jedino kad sam ja emocionalno uključen, povezan. Ja sam u stanju koje je potpuno,
koje ne traga za tim da unapredi sebe. Od koje je koristi iskustvo za mene?
P: Čoveku je potrebno znanje, obrazovanje.
M: Da biste se bavili stvarima, znanje o stvarima je potrebno. Da biste kontaktirali sa ljudima,
vama je potrebno sagledavanje, pronicljivost, simpatija, saosećanje. Da biste se bavili sobom,
ne treba vam ništa. Budite ono što jeste: svesno biće, postojanje, i ne budite izvan sebe.
P: Univerzitetsko obrazovanje je najkorisnije.
M: Bez sumnje, ono vam pomaže da zaradite za život. Ali to vas ne uči kako da se živi. Vi ste
student filozofije. To vam može pomoći u nekim situacijama. Ali možete li vi živeti od
filozofije? Život je vredan imena samo kada on odražava Realnost u akciji. Nijedan univerzitet
neće vas naučiti kako da živite tako da kada vreme umiranja dođe, možete reći: živeo sam
dobro, nemam potrebe da živim ponovo. Većina od nas umire želeći da može živeti ponovo.
Koliko mnogo učinjenih grešaka, toliko mnogo ostaje neurađeno. Većina ljudi vegetira, ali ne
živi. Oni samo skupljaju iskustva i obogaćuju svoju memoriju. Ali iskustvo je negiranje
Realnosti, koja nije ni čulna, niti konceptualna, niti od tela, niti od uma, mada ona uključuje i
prevazilazi i jedno i drugo.
P: Ali iskustvo je korisno. Iskustvom vi učite da ne dotaknete plamen.
M: Ja sam vam već rekao da je znanje najkorisnije u bavljenju sa stvarima. Ali vam ono ne
kaže kako da se odnosite sa ljudima i samim sobom, kako da živite život. Mi ne govorimo o
vožnji kola, ili zarađivanju novca. Za to vi trebate iskustvo. Ali za biće od svetlosti unutar vas
materijalno znanje neće vam pomoći. Vama je potrebno nešto mnogo više, intimnije i dublje
nego razmišljajuće znanje, da budete svoji u istinskom smislu reči. Vaš unutarnji mir i radost
morate zaslužiti. To je mnogo teže nego zarađivati novac. Nijedan univerzitet vas ne može
naučiti da budete svoji. Jedini način je sa praksom. Odmah počnite da budete svoji. Odbacite
sve ono što mislite i idite uvek dublje, mnogo dublje. Upravo kao što čovek kopajući bunar
odbacuje sve ono što nije voda, dok ne dosegne ležište vode u sloju, tako i vi morate ukloniti
ono što nije vaše sopstveno, dok ništa ne ostane za što se um može zakačiti. Vi niste čak ni
ljudsko biće. Vi jednostavno ste iskra, tačka duhovne svesnosti, koegzistirajuća sa vremenom i
prostorom i iznad njih, konačni uzrok, sama po sebi bezuzročna. Ako me pitate: "Ko ste vi?"
moj odgovor bi bio: "Ništa posebno. Ipak, Ja jesam".
P: Ako vi niste ništa posebno, onda morate biti univerzalni, opšti.
M: Šta je biti univerzalan - ne kao koncept, već kao način življenja? Ne odvajati, ne
suprotstavljati se, ali razumeti i voleti sve sa čim ste u kontaktu, jeste živeti univerzalno. Biti
188
sposoban reći istinito: ja sam svet, svet je moj, ja sam u domu u svetu, svet je moj sopstveni.
Svaka egzistencija je moja egzistencija, svaka svesnost je moja svesnost, svaka patnja je moja
patnja i svaka radost je moja radost - to je univerzalan život. Ipak, moje realno postojanje, i
vaše takođe, je iznad Univerzuma i otuda, iznad kategorija posebnog i univerzalnog. Ono je
ono što jeste, potpuno samo u sebi sadržano, samostalno i nezavisno.
P: Mislim da je to teško razumeti.
M: Morate sebi dati vremena da biste razmislili o ovim stvarima. Stare vijuge moraju biti
izbrisane u vašem mozgu, bez formiranja novih. Vi morate spoznati sebe kao nepokretnog,
stabilnog, ispod i iznad pokretnog tihog svedoka svega što se dešava.
P: Da li to znači da moram odustati od svih ideja aktivnog života?
M: Ne, uopšte. Biće ženidbe, biće dece, biće zarađivanja novca da bi izdržavali porodicu; sve
ovo će se desiti u prirodnom toku događaja, jer se sudbina mora ispuniti, vi ćete proći kroz to
bez otpora, suprotstavljanja, suočavajući se sa zadacima kako oni dolaze, pažljivo, i temeljno, i
za male i za velike stvari. Ali glavno ponašanje, stav, biće srdačno nevezivanje, ogromna dobra
volja, bez očekivanja za uzvraćanjem, stalno davanje bez traženja. U braku vi niste ni suprug,
ni supruga; vi ste ljubav između njih dvoje. Vi ste jasnoća i dobrota koja čini sve smirenim,
sređenim i srećnim. To vam može izgledati maglovito, nejasno, ali ako malo razmislite, vi ćete
videti da je tajanstveno i najpraktičnije, jer ono čini vaš život kreativno srećnim. Vaša svesnost
se proširila do visoke dimenzije odakle vidite svet i sve mnogo jasnije i sa većim intenzitetom.
Vi shvatate da je osoba koja ste vi postali pri rođenju, i koja će nestati pri smrti, privremena i
lažna. Vi niste čulna, emocionalna i intelektualna osoba, zgrabljena željama i strahovima.
Pronađite vaše istinsko, realno, postojanje, biće. 'Ko sam ja?' je fundamentalno, temeljno
pitanje svih filozofija i psihologija. Idite u to duboko.

67. ISKUSTVO NIJE REALNO

Maharadž: Tragalac je onaj koji je u potrazi za samim sobom. Uskoro on otkriva da nije telo.
Jednom kada ubeđenje: "ja nisam telo" postane tako dobro utemeljeno, prihvaćeno, da on ne
može više da oseća, misli i deluje za i u korist samog tela, on će lako otkriti da je on
univerzalno biće, postojanje koje zna i deluje, da je u njemu i kroz njega ceo univerzum rođen,
svestan i aktivan. Ovo je srce problema. Ili ste vi telesno svesni i rob okolnosti, ili ste
univerzalno svesni - i u potpunoj kontroli svakog događaja. Ipak svesnost, individualna ili
univerzalna, nije moje istinsko boravište; Ja nisam u tome, to nije moje, nema "mene" u tome.
Ja sam iznad, mada nije lako objasniti kako neko može biti niti svestan, niti nesvestan, ali
jednostavno iznad. Ja ne mogu reći da sam u Bogu ili 'Ja sam Bog'; Bog je univerzalna svetlost
i ljubav; univerzalni svedok; Ja sam čak i iznad univerzalnog.
Pitalac: U tom slučaju vi ste bez imena i oblika. Kakva ste vi vrsta bića?
M: Ja sam ono što jesam, niti sa oblikom, niti bez oblika, niti svestan, niti nesvestan. Ja sam
izvan svih tih kategorija.
P: Vi imate pristup: ni ovo - ni ovo, neti - neti.
M: Ne možete me pronaći samo sa negiranjem. Ja sam isto toliko ništa, koliko sam i sve; niti
sam oboje, niti nijedno. Ove definicije važe za Gospoda Univerzuma, ne za mene.
P: Da li nameravate da kažete da ste vi jednostavno ništa.
M: Oh, ne! Ja sam potpun i savršen. Ja sam bespočetnost postojanja, znanost znanja, punoća
sreće. Ja se ne mogu smanjiti na prazninu, vi me ne možete redukovati na ništavilo!
P: Ako ste iznad Reči, o čemu ćemo razgovarati? Metafizički govoreći, ono što vi govorite
odražava jedinstvo; ne postoji unutarnja protivrečnost. Ali ne postoji hrana, razumevanje za
mene u ovome što kažete. To je tako potpuno iznad mojih bitnih potreba. Kada ja molim za
hleb, vi mi dajete dragulje. Oni su lepi, bez sumnje, ali ja sam gladan.
189
M: To nije tako. Ja vam nudim tačno ono što vi trebate - probuđenje. Vi niste gladni i vama ne
treba hleb. Vama treba prestanak, odricanje, nevezanost. Ono što vi verujete da vam treba, nije
ono što vam treba. Vašu istinsku potrebu ja znam, a ne vi. Ja sam - vaše prirodno stanje. Bilo
šta drugo da vi mislite je iluzija i prepreka. Verujte mi, vi ne trebate ništa drugo sem da budete
ono što jeste. Vi zamišljate da ćete povećati vašu vrednost sa sticanjem materijalnog. To je kao
kad bi zlato zamišljalo da će ga jedno dodavanje bakra poboljšati. Odstranjivanje i pročišćenje,
svesno odricanje od svega što je strano vašoj prirodi je dovoljno. Sve ostalo je uzalud.
P: Lakše je reći nego uraditi. Čovek dolazi kod vas sa bolom u stomaku, a vi mu savetujete da
isprazni svoj stomak. Naravno, bez uma ne bi bilo problema. Ali um je tu najopipljiviji.
M: Um je taj koji vam kaže da je um tu. Ne budite obmanuti. Svi brojni argumenti o umu su
samo proizvodi samog uma, za njegovu sopstvenu zaštitu, kontinuitet, produženje i širenje.
Prazna je upornost smatrati da vas uvijanje, grčenje i pulsiranje uma mogu dovesti iznad njega.
P: Gospodine, ja sam jedan ponizan tragalac, dok ste vi Svevišnja Realnost sama. Sada
tragalac prilazi Svevišnjem da bi bio prosvetljen. Šta čini Svevišnji?
M: Slušajte ono što nastavljam da vam govorim i ne krećite se izvan toga. Mislite o tome sve
vreme, i o ničem drugom nemojte misliti. Uspevajući u tome dovoljno daleko napustite sve
misli, ne samo one o svetu nego i o sebi takođe. Budite iznad svih misli, u tišini suštinske
probuđenosti, duhovne svesnosti. To nije napredak, jer ono do čega ste došli je već tu u vama,
čeka na vas.
P: Dakle, vi kažete da bih trebao da pokušam da zaustavim mišljenje i budem strpljiv, stabilan
u ideji: "JA JESAM".
M: Da, i bilo koje misli da vam dođu u vezi sa "JA JESAM", ispraznite ih od svakog značaja, i
ne obraćajte pažnju na njih.
P: Susreo sam mnogo mladih ljudi, koji su došli sa Zapada i uvideo da postoji bazična,
osnovna razlika, kad uporedim njih sa Indijcima. Izgleda kao da je njihova psiha (antahkarana)
različita. Koncepti kao što su Sopstvo, Realnost, čisti um, univerzalna svesnost - Indijski um
prihvata lako. Oni zvuče njima prisno i slatkog su ukusa. Zapadnjački um ne odgovara na to ili
ih čak odbija. On konkretizuje i želi da ih koristi odmah u službi prihvaćenih i priznatih
vrednosti. Ove vrednosti su često lične: zdravlje, dobrobit, prosperitet, ponekad su one
socijalne - bolje društvo, srećniji život za sve; sve su povezane sa svetovnim problemima,
ličnim ili bezličnim. Druga teškoća je kad slučajno, vrlo često, u razgovoru sa Zapadnjacima
vidite da je njima iskustvo sve - jer oni žele da iskuse hranu, piće, žene, umetnost i putovanja,
tako isto oni žele i da iskuse Jogu, ostvarenje i oslobođenje. njima je to samo još jedno novo
iskustvo, da bi ga imali kao uspeh. Oni smatraju da takvo iskustvo može biti kupljeno i oni se
pogađaju o ceni. Kad se neki Guru ceni suviše visoko u uslovima vremena i napora, oni idu
drugome koji nudi blaže uslove, očigledno vrlo lake, ali zasnovane na neispunjavajućim
uslovima. To je stara priča nerazmišljanja sivog majmuna kad uzme lek. U ovom slučaju to nije
razmišljanje o svetu, "napuštanju svakog identifikovanja", "gašenja svake želje", "postojanje
savršenog celibata", itd. Prirodno postoji široka prevara koja se dešava na svim nivoima i
rezultati su ništavni. Neki Gurui iz čistog očajanja napuštaju svu disciplinu, ne propisuju
uslove, savetuju beznapornost, prirodnost, jednostavno življenje u pasivnoj svesnosti, bez
ikakvog uslova ponašanja "mora se" ili "ne mora se". Postoje mnogi učenici, poklonici, čija ih
prošla iskustva dovode do toga da ne vole i ne žele da paze na sebe. Ako nisu ispunjeni
gađenjem, onda su u dosadi. Oni su prezasićeni od znanja, samopouzdanja, oni žele nešto
drugo.
M: Dopustimo im da ne misle na sebe, ako to ne žele. Neka oni ostanu sa Guruom, neka ga
gledaju, misle na njega. Uskoro će iskusiti vrstu blaženstva, sasvim novog, nikad doživljenog
ranije, izuzev, možda u detinjstvu. Iskustvo je tako očigledno novo, da će privući njihovu
pažnju i stvoriti interesovanje. Jednom kada se interesovanje pokrene, probudi, prava primena
će slediti.
190
P: Ovi ljudi su vrlo kritični i sumnjičavi. Oni ne mogu da budu drugačiji, jer su prošli kroz
mnogo učenja i mnogo razočarenja. S jedne strane oni žele iskustvo, s druge oni ne veruju u
njega, sumnjaju. Kako im prići, jedino Bog zna?!
M: Istinsko razumevanje i ljubav će dospeti do njih.
P: Kada imaju neko duhovno iskustvo, nova teškoća se pojavljuje. Oni se žale da iskustvo ne
traje, da ono dođe i ode na slučajan, iznenadan način. Držeći čvrsto sladoled na štapiću oni žele
da ga ližu sve vreme.
M: Iskustvo, ma koliko uzvišeno i produhovljeno, nije realna, istinska stvar. Po svojoj samoj
prirodi ono dolazi i odlazi. Samorealizacija nije aktivacija, sticanje bogatstva. Ona je više iznad,
od prirode razumevanja. Jednom kad ona dođe, ne može biti izgubljena. S druge strane,
svesnost mentalna je promenljiva, teče, podvrgava se promenama od momenta do momenta.
Nemojte se vezivati, čvrsto držati za mentalnu svesnost i njen sadržaj. Svesnost
zadržava, prekida, nestaje. Pokušati ovekovečiti bljesak razumevanja, sagledavanja, ili
eksploziju sreće je destruktivno za onoga ko želi da sačuva. Ono što dođe mora otići. Večito,
stalno je iznad svih dolaženja i odlaženja. Idite do korena svakog iskustva, do osećaja
postojanja, do biti. Iznad postojanja i nepostojanja boravi ogromnost realnog, istinitog.
Pokušavajte i pokušavajte neprestano.
P: Da bi verovao, čoveku je potrebna vera.
M: Mora prvo postojati želja. Kad je želja jaka, volja i spremnost da se pokuša će doći. Vama
ne treba osiguranje uspeha, kada je žudnja jaka. Vi ste spremni da se odate riziku.
P: Jaka želja, jaka vera - to dolazi na isto. Ovi ljudi ne veruju čak ni njihovim roditeljima ili
društvu, ili čak sebi samima. Sve što oni dotaknu pretvara se u pepeo. Dajte njima jedno
iskustvo potpuno istinito, nesumnjivo, iznad dokazivanja, raspravljanja uma, i oni će vas pratiti
do kraja sveta.
M: Ali ja i ne radim ništa drugo! Neumorno usmeravam njihovu pažnju ka jedinom
neprotivurečnom, nepobitnom faktoru - koji je postojanje. Budući da ne treba dokaza - on
dokazuje sve ostalo. Ako oni samo idu duboko u faktor postojanja i otkriju ogromnost slave,
kojoj su "ja jesam" vrata, i prođu vrata i odu iznad, njihov život će biti pun svetlosti i sreće.
Verujte mi, potreban napor nije ništa kad se uporedi sa otkrovenjem, spoznajom koja se dobija,
koja dolazi s tim.
P: Ono što vi kažete je u redu. Ali ti ljudi niti imaju poverenja, niti strpljenja. Čak i kratak
napor ih umara. Zaista je dirljivo gledati ih kako pipaju naslepo, a ipak ne mogu da se uhvate
za pruženu ruku. Oni su u osnovi tako divni ljudi, ali potpuno zbunjeni. Ja sam im rekao: ne
možete doći do istine vašim sopstvenim uslovima, pojmovima. Morate prihvatiti uslove, stanja.
Ovo je njihov odgovor: neke ćemo uslove prihvatiti, a neke nećemo. Prihvatanja ili
neprihvatanja su površna i slučajna, nebitna; realnost je u svemu; mora postojati put za sve da
koračaju - bez obavezujućih uslova.
M: Postoji takav put, otvoren svakome na svakom nivou, u svakom koraku života. Svako je
svestan sebe. Produbljenje i proširenje samosvesnosti, probuđenosti je kraljevski put. Nazovite
to svesnošću, pažljivošću, ili svedočenjem, ili jednostavno pažnjom - to je sve. Niko nije
nesazreo za to i niko ne može pasti, biti razočaran. Ali naravno, vi ne možete biti samo budni,
oprezni. Vaša pažljivost mora uključiti takođe i um. Svedočenje je u početku probuđenost
svesnosti i njeno kretanje.

191
 68. TRAGAJTE ZA IZVOROM SVESNOSTI

Pitalac: Govorili smo prethodnog dana o putevima modernog zapadnjačkog uma i teškoći
koju on ima u predaji moralu i intelektualnoj disciplini Vedante. Jedna od prepreka leži u
zabrinutosti mladih Evropejaca i Amerikanaca sa katastrofalnim stanjem sveta i hitnoj potrebi
da se to dovede u red. Oni nemaju strpljenja sa ljudima, kao što ste vi koji propovedate lično
usavršavanje kao preduslov za poboljšanje sveta. Oni kažu da to niti je potrebno, niti je
moguće. Čovečanstvo je spremno za promenu sistema - socijalnih, ekonomskih, političkih.
Svetske vlade, svetska policija, svetsko planiranje i ukidanje svih fizičkih i ideoloških barijera;
ovo je dovoljno, nikakva personalna transformacija nije potrebna. Bez sumnje, ljudi stvaraju
društvo, ali takođe društvo stvara ljude. U ljudskom društvu ljudi će biti humani, čovečni,
pored toga, nauka daje odgovore na mnoga pitanja, koja su ranije, odnosno do skora bila u
domenu religije.
Maharadž: Bez sumnje, stremljenje za poboljšanjem sveta je najdostojnije hvale nastojanje.
Učinjeno nesebično, ono razbistrava um i pročišćava srce. Ali uskoro će čovek spoznati da on
sledi fatamorganu, iluziju. Lokalno i privremeno poboljšanje je uvek moguće i ostvarivalo se
neprestano pod uticajem velikih kraljeva ili učitelja; ali bi to uskoro došlo do kraja, ostavljajući
čovečanstvo u novom ciklusu bede. U prirodi svake manifestacije, ispoljavanja, jeste da se
dobro i loše smenjuju međusobno u jednakoj meri. Istinsko utočište je jedino u
nemanifestovanom.
P: Da li vi savetujete bežanje?
M: Sasvim suprotno, jedini put ka obnovi teži kroz transformaciju. Vi morate pretopiti stari
nakit u zlato bez oblika, pre nego što formirate novi nakit. Jedino ljudi koji su otišli iznad sveta
mogu preokrenuti svet. To se nikada ne dešava drugačije. Retki čiji je uticaj bio dugotrajniji bili
su svi poznavaoci Stvarnosti, Istine. Dostignite njihov nivo, i tek onda govorite o pomaganju
svetu.
P: Nisu reke i planine te kojima mi želimo da pomognemo, nego ljudi.
M: Svet u suštini nije loš, već je loš zbog ljudi koji ga takvim čine. Idite i zamolite ih da se lepo
vladaju.
P: Želja i strah čine da se ponašaju kako se ponašaju.
M: Tačno. Sve dok je ljudsko ponašanje pod dominacijom želje i straha, ne postoji mnogo
nade. A da bi znali kako prići ljudima efikasno, svrsishodno, vi morate sebe osloboditi od svake
želje i straha.
P: Neke osnovne želje i strahovi su neizbežni, kao što su one povezane sa hranom, seksom i
smrću.
M: To su potrebe, i kao potrebe i njih je lako zadovoljiti.
P: Čak i smrt je potreba?
M: Ako ste živeli dug i plodonosan život vi osećate potrebu da umrete!?! Jedino kad su
pogrešno primenjeni, želja i strah su destruktivni. Na svaki način treba želeti ispravno, a plašiti
se pogrešnog. Ali kad je ljudska želja pogrešna, kada ljudi žele lažno, a plaše se od onoga što
je ispravno, oni stvaraju haos i beznađe.
P: Šta je ispravno, a šta je pogrešno?
M: Relativno, ono što prouzrokuje patnju je pogrešno, ono što olakšava patnju je ispravno.
Apsolutno, ono što vas vodi nazad realnosti, istini, je ispravno, a ono što pomračuje, gasi,
Istinu, Realnost, je pogrešno.
P: Kada mi govorimo o pomaganju čovečanstvu, mi mislimo na borbu protiv nereda i patnje.
M: Vi samo govorite o pomaganju. Da li ste vi ikada istinski pomogli ijednom čoveku? Da li
ste vi ikad odveli neku osobu iznad potrebe za daljim pomaganjem? Da li vi možete dati
192
čoveku karakter, zasnovan bar na ostvarivanju njegovih dužnosti i mogućnosti, ako ne na
sagledavanju i saznanju svog i njegovog istinskog postojanja, bića? Kad vi ne znate šta je
dobro za vas, kako možete znati šta je dobro za druge?
P: Odgovarajuće dobavljanje sredstava za život je dobro za sve. Vi možete biti Bog lično, ali
vam je potrebno dobro hranjeno telo da biste razgovarali sa nama.
M: Vi ste onaj kome je potrebno moje telo da bih razgovarao sa vama. Ja nisam moje telo, niti
mi je ono potrebno. Ja sam samo svedok. Ja nemam sopstvenog oblika. Vi ste tako naviknuti
da mislite o sebi kao o telu koje ima svesnost, da vi jednostavno ne možete ni zamisliti da ste
svesnost koja ima telo. Jednom kad spoznate da je telesno postojanje samo stanje uma,
kretanje u svesnosti, da je okean svesnosti beskonačan i večan, i da, kada ste u dodiru sa
svesnošću, da ste vi jedino svedok, vi ćete biti u stanju da se odvojite iznad svesnosti potpuno.
P: Mi smo govorili da postoje mnogi nivoi egzistencije. Da li vi egzistirate i funkcionišete na
svim nivoima? Dok ste vi na Zemlji, da li ste takođe i na nebu, snjarga?
M: Ja nisam nigde gde biste me mogli naći. Ja nisam stvar da bi mi se moglo dati mesto među
drugim stvarima. Vi ste mi govorili o nadgradnji, dok sam ja zainteresovan za temelje.
Nadgradnja raste i pada, dok temelji ostaju. Ja nisam zainteresovan za prolazno, dok vi ne
mislite o ničem drugom.
P: Oprostite mi na čudnom, neumesnom pitanju. Ako bi neko oštrim mačem iznenada odsekao
vašu glavu, kakva bi razlika to bila za vas?
M: Nikakva uopšte. Telo bi izgubilo svoju glavu, izvesna linija komunikacije bila bi prekinuta,
to je sve. Dva čoveka govore međusobno telefonom i žica se prekida. Ništa se ne dešava
ljudima, jedino što oni moraju da potraže neki drugi način komunikacije. Bhagavad Gita kaže:
"mač to ne seče". To je doslovno tako. U prirodi je svesnosti da preživljava svoja vozila, tela.
To je kao vatra. Ona spaljuje gorivo, ali ne sebe samu. Upravo kao što vatra može da nadživi
planinu goriva, tako isto svesnost preživljava bezbrojna tela.
P: Gorivo podržava plamen.
M: Sve dok traje. Promenite prirodu goriva i boja i izgled plamena će se promeniti. Mi
razgovaramo međusobno. Za to je prisustvo potrebno; sve dok nismo prisutni, mi ne možemo
razgovarati. Ali prisustvo samo po sebi nije dovoljno. Mora takođe i želja za razgovorom da
postoji. Iznad svega mi želimo da ostanemo svesni. Mi ćemo podneti svaku patnju i
ponižavanje, ali ćemo radije ostati svesni. Sve dok se mi ne usprotivimo protiv ovog nagona za
iskustvom i ne napustimo manifestovano potpuno, neće biti olakšanja, oslobođenja. Mi ćemo
ostati u klopci.
P: Vi kažete da ste tihi svedok, a takođe da ste iznad svesnosti mentalne. Ne postoji li
protivrečnost u tome? Ako ste vi iznad svesnosti, šta svedočite?
M: Ja sam svestan, i nesvestan, oboje, i svestan i nesvestan, niti svestan, niti nesvestan - svemu
ovome ja sam svedok - ali realno ne postoji svedok, jer nema šta da bude svedočeno. Ja sam
savršeno prazan od svih mentalnih struktura, formacija, prazan od uma - ipak potpuno
probuđen, duhovno svestan. Ovo ja pokušavam da objasnim govoreći da sam iznad uma.
P: Kako vas ja onda mogu doseći?
M: Budite probuđeni, duhovno svesni mentalne svesnosti, i tragajte za izvorom svesnosti. To
je sve. Vrlo malo može biti saopšteno rečima. Delo je ono, kako sam vam rekao, što će vam
doneti svetlost, a ne moje pričanje vama. Značenja, načini, ne znače mnogo. Ono što se računa
je želja, nagon i ozbiljnost.

193
 69. PROLAZNO JE DOKAZ NEISTINE

Pitalac: Moj prijatelj je Nemac, a ja sam rođen u Engleskoj, roditelji su mi Francuzi. U Indiji
sam preko godinu dana lutajući, putujući od ašrama do ašrama.
Maharadž: Da li ste radili neku duhovnu praksu, sadhanu?
P: Edukacija, studiranje i meditaciju.
M: Na šta ste meditirali?
P: O onome što sam čitao.
M: Dobro.
P: Šta vi sada radite, gospodine?
M: Sedim.
P: I šta još?
M: Pričam.
P: O čemu vi govorite?
M: Da li vi želite poduku? Bolje pitajte nešto što vas stvarno zaokuplja, da bi ste postali jači u
tome. Osim ako niste emocionalno zaokupljeni, možete se prepirati sa mnom, ali tada neće biti
stvarnog razumevanja među nama. Ako vi kažete: "ništa me ne brine, nemam problema", to je
onda u redu za mene. Ili, možemo biti u tišini. Ali, ako vas stvarno nešto zaokuplja, onda
postoji svrha u razgovoru. Da ja vas pitam: Kakva je svrha što se vi krećete iz mesta u mesto?
P: Da sretnem ljude, da pokušam da ih razumem.
M: Kakve ljude vi pokušavate da razumete, upoznate? Šta ste vi nakon toga?
P: Integracija, Sveobuhvatnost.
M: Ako hoćete integraciju, spasenje, morate znati s kim želite da se ujedinite.
P: Susretanjem sa ljudima, i posmatrajući ih, dolazi se do samog saznanja i do sebe. To ide
zajedno.
M: To ne ide neminovno zajedno.
P: Jedan poboljšava drugog.
M: To ne ide neminovno zajedno.
P: Jedan poboljšava drugog.
M: To ne ide na takav način. Ogledalo reflektuje sliku, ali slika ne poboljšava ogledalo. Vi
niste niti ogledalo, niti slika. Usavršavajući ogledalo, tako da ono reflektuje ispravno, istinito,
vi možete ogledalo okrenuti i videti u njemu sebe - istinito kako i koliko ogledalo može
reflektovati. Ali refleksija niste vi - vi ste vidilac refleksije. To razumite jasno - bilo šta što
možete opaziti, videti, vi niste ono što opažate.
P: Da li sam ja ogledalo, a svet slika?
M: Vi možete videti oboje: i sliku i ogledalo. Vi niste ni jedno od njih. Šta ste vi? Nemojte ići
sa formulama, metodama. Odgovor nije u rečima. Najbliže što možete izraziti u rečima je: ja
sam ono što čini da opažanje bude moguće, život iznad iskušenika i njegovog iskustva. Dakle,
možete li vi odvojiti sebe od oboje, i od ogledala i od slike u ogledalu, i biti potpuno sami, sam
sa sobom?
P: Ne, ne mogu.
M: Kako znate da ne možete? Postoji tako mnogo stvari koje radite, a da ne znate kako to
radite. Vi varite hranu, cirkulišete vašu krv i limfu, pomerate svoje mišiće - sve, a da ne znate
kako. Na isti način, vi opažate, vi osećate, vi mislite, a da ne znate zašto i kako to radite.
Slično, vi ste vaši, vi sami, a da to ne znate. Nema ništa loše sa vama kao Sopstvom. To je ono
što je savršeno. Ogledalo je ono što nije čisto, jasno, nije istinito, i otuda vam daje lažne slike.
Vi nemate potrebe da popravljate sebe - samo postavite ispravno vašu predstavu o sebi.
Naučite da odvojite sebe od slike i ogledala, stalno se prisećajte: ja nisam ni um, ni njegove

194
predstave, ideje. Činite to strpljivo i sa ubeđenjem i sigurno ćete doći do direktne vizije o
sebi kao izvoru postojanja - znanja - ljubavi, večnosti, sveprisutnosti i sveobuhvatnosti. Vi
ste beskonačno smešteno (fokusirano) u telu. Sada vi vidite samo telo. Pokušajte ozbiljno i
uspećete da vidite samo večno.
P: Da li iskustvo Realnosti, Istine, kad se desi, traje duže?
M: Svako iskustvo je neminovno prolazno. Ali temelj svakog iskustva je nepromenljiv,
nepokretan. Ništa što može biti nazvano slučajem, događajem, neće trajati. Ali neki događaji
pročišćavaju um, a neki ga prljaju. Trenuci dubokog sagledavanja, spoznaje, i sveobuhvatne
ljubavi pročišćavaju um, dok želje i strahovi, zavist i bes, slepo verovanje i intelektualna
arogancija, oholost, zagađuju i otupljuju psihu.
P: Da li je samorealizacija tako važna?
M: Bez toga vi ćete biti uništeni sa željama i strahovima, ponavljajući ih besmisleno u
beskrajnoj patnji. Većina ljudi ne zna da postoji kraj patnji. Ali jednom kada oni čuju dobru
vest, Jevanđelje, koja ide iznad svih nesloga i borbi, to im postaje najbitnija stvar koja postoji.
Vi znate da možete biti slobodni i sad sve zavisi od vas. Ili ćete ostati zauvek gladni i žedni,
tragajući, grabeći, prianjajući, uvek gubeći i pateći, ili ćete poći punog srca u potragu za
stanjem bezvremenog savršenstva, kome ništa ne može biti više dodavano, od koga ništa ne
može biti oduzeto. U tom stanju sve želje i strahovi su odsutni, ne zato što su napušteni, nego
zato što su izgubili svoj smisao.
P: Do sada, ja sam vas sledio, razumeo. Sada, šta se očekuje od mene da radim?
M: Ne treba ništa da se radi. Samo budite. Ne radite ništa. Budite. Ne penjite se na planine i ne
sedite u pećinama. Čak i ne kažem: "budite svoji", pošto vi ne znate sebe. Jednostavno budite.
Videći da vi niste "spoljašnji" svet, niti unutarnji svet, koji se može zamisliti, da vi niste niti
telo, niti um - samo budite.
P: Sigurno da postoje stepeni, nivoi realizacije.
M: Ne postoje koraci, nivoi u samorealizaciji. Ne postoji ništa postepeno u vezi toga. To se
dešava iznenadno i nepovratno. Vi se vratite u novu dimenziju iz koje vidite da je prethodna
bila samo apstrakcija, zamisao. Upravo kao što na sunčevoj svetlosti vidite stvari onakve kakve
su, tako u samorealizaciji vidite sve onako kako je realno, istinito. Svet iluzije je napušten.
P: Da li se stvari menjaju u stanju realizacije? Postaju li one mnogobrojne i pune smisla?
M: Iskustvo je sasvim u redu, ali to nije iskustvo realnosti (sadanubhava), već harmonije
(satvanubhava) Univerzuma.
P: Ipak, postoji napredak.
M: Postoji napredak samo u pripremi (sadhani), u duhovnoj praksi. Realizacija je iznenadna.
Plod sazreva postepeno, ali pada iznenada, bez povratka.
P: Ja sam fizički i mentalno smiren. Šta bih više trebao?
M: Vaše stanje ne mora biti konačno, krajnje. Vi ćete prepoznati da ste se vratili vašem
prirodnom stanju sa potpunim odsustvom svih želja i straha. Konačno u korenu želje i straha je
osećaj da vi niste ono što ste. Upravo, kao što jedan iščašeni zglob boli samo toliko koliko je
izvan ležišta; i odmah je zaboravljen bol, čim je zglob namešten ispravno, tako i sve brige, kao
simptomi mentalne izopačenosti, nestaju čim je čovek u prirodnom, normalnom stanju.
P: Da, ali šta je sadhana, duhovna vežba za ostvarivanje tog prirodnog stanja?
M: Držite se se osećaja "ja jesam" za isključivanje svega ostalog. Kada tako um postane
sasvim smiren, on sija sa novim svetlom i vibrira sa novim znanjem. To sve dolazi spontano, vi
treba da se samo držite za "ja jesam". Upravo kao kad se pojavljujete iz sna, ili stanja nesvesti,
zanesenosti, ushićenosti, vi se osećate odmorni, a ipak ne možete objasniti zašto i kako ste
dospeli u stanje da se osećate tako dobro; na isti način u realizaciji vi se osećate potpuni,
ispunjeni, oslobođeni kompleksa zadovoljstvo-bol, a ipak niste uvek u mogućnosti da objasnite
šta se dešavalo, zašto i kako. Jedino to možete izraziti negativnim izrazima: "Ništa više nije
loše sa mnom". Jedino upoređivanjem sa prošlošću vi možete znati da ste izvan nje. Drugačije,
195
vi ste jednostavno svoji. Ne pokušavajte da ubedite druge u to. Ako možete, to nije prava
stvar, istinita. Budite tihi, potpuno smireni, i posmatrajte to ispoljavanje Sebe u akciji.
P: Ako biste mi vi rekli šta ću postati to bi mi možda pomoglo da nadgledam, pratim moj
razvoj.
M: Kako vam bilo ko može reći šta ćete vi postati, kad ne postoji vidljivo postojanje? Vi samo
otkrivate ono što jeste. Svo ukalupljivanje sebe u neke obrasce je ogromno gubljenje vremena.
Ne mislite niti o prošlosti, niti o budućnosti, samo budite.
P: Kako mogu jednostavno biti? Promene su neizbežne.
M: Promene su neizbežne u promenljivom, ali vi niste predmet promena. Vi ste nepromenljivi
temelj na kome se promene dešavaju, opažaju.
P: Sve se menja, temelj se takođe menja. Nema potrebe za nepromenljivim temeljom da bi se
primetile promene. Sopstvo od uma i tela je trenutno, to je samo tačka gde prošlost susreće
budućnost.
M: Naravno da je sopstvo zasnovano na sećanju, i kao takvo ono je trenutno, prolazno. Takvo
sopstvo od uma i tela zahteva neprestan kontinuitet iza sebe. Vi znate iz iskustva da postoje
praznine, međuprostori, kad je vaše sopstvo zaboravljeno. Šta njega vraća nazad u život, u
svest? Šta vas budi ujutro? Mora postojati neki konstantan faktor koji dovodi praznine u
svesnost. Ali ako posmatrate pažljivo, vi ćete videti da iako je vaša dnevna svesnost stalno
budna, ima praznina koje se pojavljuju, mešaju sve vreme. Šta je u prazninama? Šta može tamo
biti osim vašeg realnog, istinskog postojanja, bića koje je bezvremeno; njemu su um i
bezumnost jedno.
P: Postoji li neko posebno mesto koje biste vi preporučili da odem, zbog duhovnog
ostvarenja?
M: Jedino odgovarajuće mesto je unutar vas. Spoljni svet niti može pomoći, niti ometati.21
Nikakav sistem, nikakav obrazac delovanja neće vas dovesti do vašeg cilja. Odustanite od
svakog rada ubuduće i koncentrišite se potpuno na sadašnjost, budite koncentrisani samo na
vaš odgovor na svako kretanje života kako se to bude dešavalo ovde i sada.
P: Šta je uzrok nagona da se tumara okolo?
M: Nema uzroka. Vi samo sanjate da tumarate unaokolo. Kroz nekoliko godina vaš boravak u
Indiji će vam se pojaviti u snu. Vi ćete sanjati neki drugi san u to vreme. Spoznajte da vi niste
nešto što se kreće od sna do sna, već da snovi teku ispred vas, a vi ste nepromenljivi svedok.
Nikakvo događanje ne utiče na vaše realno postojanje - ono je apsolutna, potpuna istina.
P: Da li mogu da se fizički krećem, a da iznutra budem smiren?
M: Možete, ali kakvoj svrsi to služi? Ako ste ozbiljni, iskreni, vi ćete uvideti da ćete na kraju
biti siti tumaranja i zažalićete za gubitkom vremena i energije. Da biste pronašli svoje duhovno
Sopstvo, nije potrebno da učinite nijedan korak.
P: Da li postoji neka razlika između iskustva Sopstva, atmana, i apsoluta, Brahmana?

21
Vrlo važan detalj. Pošto je naša duhovna suština (Sopstvo) nezavisna od predmetnog sveta, i u nama je, onda
je aktuelizujemo nezavisnošću. To znači i sledeće: ništa od spoljnjeg sveta ne može nam pomoći u tome, već mi
sami to moramo učiniti. I drugo: spoljni svet nam isto tako ne može ni nauditi u pogledu naše duhovne suštine,
jer je ova nezavisna od pojavnog sveta. Ona je uvek dostupna nezavisno od okolnosti. Mi uvek Jesmo. Jedino
što nas ometa je naš odnos prema sebi, nesvesnost je naš jedini problem, i upravo zbog nesvesnosti mi taj
problem uvek projektujemo spolja, kao da su nam krive vanjske okolnosti i problemi, i uvek njih pokušavamo
da promenimo i druge ljude umesto sebe. Sve se rešava u nama. Ostajemo porobljeni jer problem pogrešno
projektujemo i rešavamo spolja.
Svoju nezavisnost i budnost dokazujemo tek kada i najneprijatnija osoba ili okolnost ne mogu da utiču
na nas. Neprijatne osobe i okolnosti upravo i postoje u našim životima sa svrhom da nas nateraju da se
okrenemo unutra, svojoj nezavisnosti i da u nezavisnom i kreativnom odnosu prema njima pokažemo i
dokažemo svoju nezavisnost i objektivnost. Kada njih ne bi bilo, kada bi nam život bio uvek prijatan, nikada se
ne bismo okrenuli ka sebi, ka Sopstvu. (Primedba I. A.)
196
M: Ne može biti iskustva Apsoluta, jer je On iznad svakog iskustva. S druge strane, Sopstvo je
iskustveni faktor u svakom iskustvu i otuda, na neki način, potvrđuje raznovrsnost i
mnogostrukost iskustava. Svet može biti pun stvari velikih vrednosti, ali ako nema nikoga da ih
kupi, one nemaju vrednost. Apsolutno sadrži sve što se ispoljava i iskušava, ali bez iskušenika
obe su kao ništa. Ono što čini iskustvo mogućim je Apsolut, Brahman. Ono što ga čini
aktuelnim, stvarnim je Sopstvo.
P: Da li mi ostvarujemo apsolutno kroz postupna iskustva? Počinjući sa najgrubljim, najlošijim,
mi završavamo sa najsuptilnijim, najuzvišenijim.
M: Ne može biti iskustva bez želje za tim. Može biti gradacije, poređenja između želja, ali
između najuzvišenije želje i oslobođenja od svih želja postoji ponor, ambis koji mora biti
pređen. Nerealno može da izgleda realno, ali ono je prolazno. Realno nije zavisno od vremena.
P: Da li je nerealno izraz realnog?
M: Kako bi to moglo biti? To bi bilo isto kao kad bi rekli da Istina izražava sebe u snovima.
Nerealno nije izraz Realnog. Ono izgleda da je realno, jedino zato što vi verujete u to.
Posumnjajte u to, i to će nestati. Kada ste u ljubavi s nekim, vi mu dajete realnost - vi
zamišljate vašu ljubav da je svemoguća i nežna. Kada ljubav dođe do svog kraja, vi kažete: "Ja
sam mislio da je to realno, ali nije bilo tako". Prolaznost je najbolji dokaz nerealnog. Ono što je
ograničeno u prostoru i vremenu, i primenjivo samo jednoj osobi, nije realno. Realno je za sve i
zauvek. Iznad svega drugog vi negujete sebe. Vi ne biste prihvatili ništa u zamenu za vaše
postojanje. Želja da postojimo je najjača od svih želja i ići će samo na ostvarenje vaše istinske
prirode.
P: Čak i nerealnom postoji dodir realnog.
M: Da, realnost u kojoj vi učestvujete, kojoj vi pripadate je realna samo kao fikcija. Ubedili ste
sebe, i vi ste ograničeni vašim ubeđenjem. Kada sunce sija, boje se pojavljuju. Kada zađe, one
iščezavaju. Gde su boje bez sunca?
P: To je mišljenje u pojmovima dualizma.
M: Sva mišljenja su u dualizmu. U jedinstvu nijedna misao ne preživljava.

70. BOG JE KRAJ SVIH ŽELJA I ZNANJA

Maharadž: Odakle ste došli? Zbog čega ste došli?

Pitalac: Došao sam iz Amerike, a moj prijatelj iz Irske republike. Došao sam pre oko 6
meseci i putovao sam od Ašrama do Ašrama. Moj prijatelj je došao na svoju ruku, po svojoj
volji.
M: Šta ste videli?
P: Ja sam bio u Šri Ramana Ašramu, a takođe sam posetio Rišikeš. Mogu li da vas pitam o
vašem mišljenju o Šri Ramana Maharšiju?
M: Mi smo obojica u istom drevnom stanju. Ali šta vi znate o Maharšiju? Vi smatrate sebe da
ste ime i telo, tako da sve što vidite, opažate, su imena i tela.
P: Kada biste vi sreli Maharšija, šta bi se desilo?
M: Verovatno bismo bili jako srećni. Čak bismo izmenili nekoliko reči.
P: Ali da li bi vas on prepoznao kao oslobođenog čoveka?
M: Naravno. Kao kad čovek prepozna čoveka, tako i Gnani, Mudrac, prepoznaje Mudraca. Vi
ne možete proceniti ono što niste iskusili. Vi ste ono što vi mislite o sebi da ste, ali vi ne
možete misliti o sebi da ste ono što niste iskusili.
197
P: Da bih postao inženjer, moram naučiti inženjerstvo. Da bih postao Bog, šta moram da
naučim?
M: Morate da zaboravite sve! Bog je kraj svih želja, i znanja.
P: Vi mislite da kažete da ja postajem Bog samo sa odustajanjem od želje da postanem Bog?
M: Sve želje moraju biti zaboravljene, jer kada želite vi preuzimate oblik vaših želja. Kada
nijedna želja ne ostane, vi se vraćate ponovo u vaše prirodno stanje.
P: Kako ću znati da li sam dosegao savršenstvo?
M: Ne možete znati savršenstvo, samo možete znati nesavršenstvo. Da biste znali da postojite,
mora postojati odvojenost i disharmonija, nesklad. Vi možete znati ono što niste, ali ne možete
znati vaše istinsko biće. Vi možete samo biti ono što jeste. Ceo pristup je kroz razumevanje
koje je u viđenju lažnog kao lažnog. Ali da biste razumeli, morate posmatrati spolja.
P: Vedantinski koncept, učenje o mayi, obmani, važi za manifestovano, ispoljeno, materijalno.
Ali mi bismo trebali da smo u stanju da verujemo u naše znanje manifestovanog.
M: Ne može postojati znanje nemanifestovanog. Potencijal je nepoznat, nesaznajan. Jedino
stvarno može biti poznato, saznajno.
P: Zašto bi znalac ostao nesaznajan?
M: Znalac zna znano. Da li vi znate znalca? Ko je znalac znalca? Vi želite da znate
nemanifestovano. Možete li reći da znate manifestovano?
P: Ja sam stvorio i ideje i njihove odnose. To je ukupna suma svih mojih iskustava.
M: Svih?
P: Pa, svih stvarnih iskustava. Ja se slažem da ne mogu znati ono što se nije desilo.
M: Ako je manifestovano ukupna suma sveg stvarnog iskustva, uključujući njihova iskustva,
koliko od ukupnog vi znate? Veoma mali deo, zaista. I šta je to malo što znate?
P: Neka čulna iskustva koja su povezana sa mnom.
M: Čak ni to! Vi samo znate da reagujete. Ko reaguje i zašto, vi ne znate. Vi znate po dodiru
da postojite kao "ja jesam". Inače uvek zamišljate "ja sam ovo", "ja sam ono".
P: Ja znam manifestovano jer učestvujem, živim, u njemu. Priznajem, moj udeo je vrlo mali,
ipak on je toliko stvaran kao sveukupnost toga. Ali što je još važnije, ja tome dajem smisao.
Bez mene svet je mračan i miran.
M: Svitac osvetljava svet! Vi ne dajete smisao svetu, vi ga pronalazite. Uronite duboko u sebe
i pronađite izvor odakle sav smisao teče. Sigurno to nije površni um koji može dati smisao.
P: Šta me čini ograničenim i površnim?
M: Sveukupnost je otvorena i raspoloživa, ali vi nećete uzeti sveukupnost. Vi ste vezani za
malu personu o kojoj mislite da ste vi. Vaše želje su sužene, vaše ambicije sitne. Konačno, bez
centra opažanja, gde bi bilo manifestovano? Neopaženo manifestovano je isto tako dobro kao i
nemanifestovano. A vi ste tačka opažanja, bezdimenzionalni izvor svih dimenzija. Spoznajte
sebe kao sveukupnost.
P: Kako može tačka da sadrži Univerzum?
M: Postoji dosta prostora u tački za beskrajnost Univerzuma. Ne postoji nedostatak
kapaciteta. Ego - ograničenost je najveći problem22. Ali vi ne možete pobeći od samog sebe.
Ma koliko daleko otišli, vi se vraćate sebi i potrebi razumevanja ove tačke, koja je kao da je
ništa, a ipak je izvor svega.
P: Došao sam u Indiju u potrazi za joga učenjem. Još uvek sam u traganju.
M: Koju vrstu joge vi želite da praktikujete, jogu dobijanja ili jogu odricanja?
P: Ne dolaze li one do istog na kraju?

22
Ego je sam po sebi jedno iluzorno ograničenje. Problem je što on svoje iluzorno stanje projektuje i nameće
samom subjektu, koji je po svojoj prirodi najfiniji izraz i oličenje neograničenog. Otuda je oslobođenje svesnog
subjekta od iluzije Ega i nužno i moguće. (Primedba I. A,)
198
M: Kako bi to mogle? Jedna porobljava, druga oslobađa. Motiv znači najviše. Sloboda dolazi
kroz odricanje, davanje. Svo posedovanje je ropstvo.
P: Zašto bih se ja pridržavao toga kad imam i snagu i hrabrost, zašto bih se odricao? A ako
nemam snage, kako mogu da odustanem? Ja ne razumem ovu potrebu odricanja. Kada želim
nešto, zašto ne bih to sledio? Odricanje je za slabe.
M: Ako nemate mudrosti i snage da odbacite svoja posedovanja, odreknete ih se se, onda ih
samo pogledajte. Sámo vaše objektivno sagledavanje će ih sagoreti. Ako možete da budete
izvan vašeg uma, vi ćete uskoro uvideti da je potpuno odricanje od posedovanja i želja
očevidno najrazumljivija stvar na svetu da se uradi. Vi stvarate svet i onda brinete o njemu.
Postajući sebični, to vas čini slabim. Ako mislite da imate snagu i hrabrosti da želite, to je zbog
toga što ste jaki i mladi i neiskusni. Stalno objekt želje uništava smisao koji mu je namenjen i
onda i sam odumire. To je sve najbolji izlaz, jer vas to uči da izbegavate želju kao otrov.
P: Kako da praktikujem beželjnost?
M: Nema potrebe za praktikovanjem. Nije potreban bilo koji akt odricanja. Samo okrenite vaš
um na nešto drugo, to je sve. Želja je samo fikcija, ustaljenje uma na neku ideju. Izbacite je iz
njenog koloseka ne obraćajući pažnju na nju.
P: To je sve?
M: Da, to je sve. Ma kakva bila želja ili strah, nemojte boraviti u njoj. Pokušajte i vidite sebe
radi. Ovde i onde možete i zaboraviti, ali to ništa ne znači. Vraćajte se neprestano vašim
pokušajima, dok ne izbrišete, dok ne otklonite svaku želju i strah, dok svaka akcija ne postane
automatska.
P: Kako neko može živeti bez emocija?
M: Vi možete imati sve emocije koje želite, ali pazite na reagovanja, od pobuđenih emocija.
Budite potpuno samoopredeljeni i upravljani iznutra, a ne spolja. Sámo odricanje od jedne
stvari da bismo sačuvali drugu, bolju, nije istinsko odricanje. Odustanite od stvari jer vidite
njihovu bezvrednost. Kako se pridržavate odricanja, vi ćete videti da odrastate, napredujete
spontano u inteligenciji i snazi, moći, i nepresušnoj ljubavi i radosti.
P: Zašto se toliko mnogo naglašava odricanje od svih želja i strahova? Da li oni nisu prirodni?
M: Oni nisu prirodni. Oni su potpuno proizvodi uma. Morate da odustanete od svega što znate
da vam ne treba, čak i vašeg tela!?! Vaše potrebe su nerealne i vaši napori besmisleni. Vi
zamišljate da vas vaše posedovanje štiti. U realnosti ono vas čini ranjivim. Spoznajte sebe izvan
svega što može biti naznačeno kao "ovo" ili "ono". Vas ne dodiruje nijedno čulno iskustvo ili
verbalna konstrukcija. Okrenite se od njih. Odustanite da igrate ulogu nekoga.
P: Posle svega što sam čuo od vas, šta da radim?
M: Samo slušanje neće vam pomoći mnogo. Morate to stalno imati na umu i pokušati da
razumete stanje uma koje omogućava da ja kažem ono što kažem. Ja govorim iz Istine:
ispružite ruke i uzmite to. Vi niste ono što mislite o sebi da ste. Ja vas uveravam. Slika koju vi
imate o sebi je sačinjena od sećanja i sasvim je nebitna, slučajna.
P: Ono što sam ja je rezultat moje karme.
M: Ono što izgleda da ste vi, to vi niste. Karma, sudbina, je samo reč, koju ste vi naučili da
ponavljate. Vi nikad niste bili, niti ćete ikad biti persona. Odbacite da smatrate sebe kao nekog.
Ali sve dotle, dok vi čak i ne sumnjate u to da ste vi taj i taj, postoji malo nade. Kad vi odbijate
da otvorite vaše oči, šta vam može biti pokazano?
P: Ja zamišljam karmu da je misteriozna, tajanstvena sila koja me nagoni savršenstvu.
M: To je ono što su vam ljudi rekli. Vi ste već savršeni, ovde i sada. Vi niste onaj ko se može
usavršiti, već ste to. Vi zamišljate da ste ono što niste - prestanite. Prestanak, prekid, je ono što
je važno, a ne što ćete vi prestati.
P: Ne prisiljava li me karma da postanem ono što sam?
M: Ništa vas ne sprečava niti prisiljava. Vi ste ono što verujete o sebi da ste. Prestanite
verovati.
199
P: Ovde vi sedite na vašem sedištu i govorite sa mnom. Ono što vas prisiljava je vaša karma.
M: Mene ništa ne prisiljava. Ja radim šta treba da se radi. Ali vi radite toliko nepotrebnih
stvari. To je vaše odbijanje da ispitate šta stvara karmu. To je nezainteresovanost za svoju
sopstvenu patnju koja je ovekovečava i stalno ponavlja.
P: Da, to je istina. Šta može učiniti kraj ovoj nezainteresovanosti?
M: Težnja, nagon mora doći iznutra kao talas nevezanosti, ili milosrđa, saosećanja.
P: Mogu li ja susresti taj nagon na pola puta?
M: Naravno, sagledajte svoje sopstveno stanje, sagledajte stanje sveta.
P: Mi smo govorili o karmi i reinkarnaciji, evoluciji i jogi, učiteljima i učenicima. Šta da radimo
sa svim tim znanjem?
M: Ostavite sve to iza vas. Zaboravite to. Idite napred, nezarobljeni idejama i verovanjima.
Napustite sve verbalne strukture, sve relativne istine, sve opipljive objekte, ciljeve. Apsolutno
može biti ostvareno samo sa apsolutnom, potpunom predanošću. Ne budite neodlučni.
P: Moram početi sa apsolutnom istinom. Postoji li neka?
M: Da, postoji osećaj "ja jesam". Počnite sa tim.
P: Ništa drugo nije Istina?
M: Sve ostalo niti je Istina, niti je lažno. Ono izgleda stvarno kad se pojavi, kad je negirano,
nestaje. Prolazna stvar je tajna.
P: Ja sam mislio da je realno tajna.
M: Kako bi ono moglo biti? Realno je jednostavno, otvoreno, jasno i dobro, lepo i radosno.
Ono je potpuno slobodno od protivurečnosti. Ono je uvek novo, beskrajno kreativno.
Postojanje i nepostojanje, život i smrt, sve posebnosti, različitosti se pojavljuju iz njega,
realnog.
P: Ja mogu da prihvatim da je sve lažno, ali da li to čini moj um nepostojećim?
M: Um je ono što on misli. Učinite ga istinitim misleći istinito.
P: Ako je oblik stvari samo pojava, šta su one u realnosti?
M: U realnosti postoji samo opažanje. Posmatrač i posmatrano su pojmovi, činjenica
posmatranja je stvarna.
P: Gde Apsolutno ulazi?
M: Apsolutno je mesto rođenja opažaja. Ono čini opažanje mogućim. Ali suviše mnogo analiza
neće vas dovesti nikuda. U vama postoji srce postojanja, koje je iznad analiza uma. Vi to
možete znati jedino u akciji. Izrazite to u svakodnevnom životu i njegova svetlost će rasti uvek
svetlija. Zakonita, prava funkcija uma jeste da vam kaže ono što nije. Ali, ako želite pozitivno
znanje, morate ići iznad uma.
P: Postoji li u celom Univerzumu i jedna stvar od vrednosti?
M: Da, moć ljubavi.

200
 71. U SAMOSVESNOSTI VI UČITE O SEBI

Pitalac: Često ponavljano iskustvo učenika je da oni nanose štetu svojim Guruima. Oni prave
svoje planove i ispunjavaju ih, uopšte ne razmatrajući Guruove želje, savete. Na kraju ostaje
samo Guruova beskrajna briga, a gorčina za njegove učenike.
Maharadž: Da, to se dešava.
P: Ko prisiljava Gurua da se izlaže ovim ponižavanjima?
M: Guru je u suštini bez želje. On vidi šta se dešava, ali ne oseća težnju da interveniše, ometa.
On ne bira, ne donosi odluke. Kao savršen svedok, on posmatra šta se dešava i ostaje
nedodirnut.
P: Ali njegov rad trpi.
M: Pobeda je uvek njegova - na kraju. On zna da ako učenici ne uče iz njegovih reči, oni će
naučiti iz njihovih sopstvenih grešaka. Iznutra on ostaje tih i smiren. On nema osećaj da je
odvojena persona, osoba. Ceo Univerzum je njegov sopstveni, uključujući njegove učenike sa
njihovim sitnim planovima. Ništa posebno ne utiče na njega, ili, što dolazi na isto, ceo
Univerzum utiče na njega u jednakoj meri.
P: Postoji li takvo nešto kao Guruova Milost?
M: Njegova milost je stalna i univerzalna. Ona se ne daje jednome, a uskraćuje drugome.
P: Kako to utiče na mene lično?
M: Guruova milost je ta pomoću koje je vaš um angažovan u traganju za istinom, i sa
njegovom milošću vi ćete je i naći. To deluje sigurno prema konačnom cilju. I to je za sve.
P: Neki učenici su spremni, sazreli, a neki nisu. Ne mora li Guru da izvrši izbor i donosi
odluke?
M: Guru zna Konačno, Cilj, i nepopustljivo pokreće učenika prema tome. Učenik je pun
prepreka, nesavršenosti, koje on sam mora prevazići. Guru nije tako mnogo zabrinut zbog
površnosti učenikovog života. To je kao gravitacija. Plod mora pasti kad se više ne drži.
P: Ako učenik ne zna cilj, kako on može stvarati prepreke?
M: Guru je pokazao cilj, prepreke otkriva učenik. Guru nema prioritete kao oni koji poseduju
prepreke i prevazilaze ih, ostavljajući sve iza sebe. U realnosti učenik nije različit od Gurua. On
je isti bezdimenzionalni centar percepcije, opažanja i ljubavi u akciji. Samo njegova imaginacija,
maštanje i identifikacija sa zamišljenim su ono što ga zarobljava i pretvara u personu. Guru je
malo zabrinut oko persone. Njegova pažnja je više usmerena ka unutarnjem posmatraču,
svedoku. Cilj posmatrača jeste da razume i pomoću toga eliminiše personu. Dok postoji milost
s jedne strane, mora postojati posvećenost zadatku s druge.
P: Ali persona ne želi da bude odstranjena.
M: Persona je samo rezultat nerazumevanja. U realnosti, ne postoji takva stvar persona.
Osećanja, misli, i delovanja jure ispred posmatrača u beskonačnim nizovima, ostavljajući
tragove u mozgu i stvarajući iluziju kontinuiteta. Odraz posmatrača u umu stvara osećaj "ja" i
persona, osoba stiče prividno nezavisno postojanje, egzistenciju. U realnosti ne postoji
persona, samo posmatrač koji poistovećuje sebe sa "ja" i "moje". Učitelj kaže posmatraču: ti
nisi ovo, nema ničega tvoga u ovome, izuzev male iskre "ja jesam", koja je most između
posmatrača i njegovog sna. "Ja sam ovo", "ja sam ono" je san, dok je čisto "ja jesam" sa žigom
realnosti na njemu. Vi ste probali toliko mnogo stvari - sve su došle do nule, sve su propale.
Jedino je osećaj "ja jesam" preostao, istrajao, nepromenjen. Ostanite sa nepromenljivim među
promenljivim, sve dok niste u stanju da idete iznad.
P: Kada će se to desiti?
M: To će se desiti čim vi otklonite prepreke?
P: Koje prepreke?

201
M: Želja za lažnim i strah od istinitog. Vi, kao persona zamišljate da je Guru zainteresovan za
vas kao personu, osobu. Ne, uopšte! Za njega ste vi neugodnost i prepreka, smetnja koju treba
ukloniti, ubiti. On zapravo cilja na vašu eliminaciju kao činioca u svesnosti.
P: Ako sam ja eliminisan, šta ostaje?
M: Ništa neće ostati, sve će ostati. Osećaj identiteta će ostati, ali više ne poistovećivanje sa
posebnim telom. Postojanje - probuđenost, duhovna svesnost - ljubav će sijati u punom sjaju,
divoti. Oslobođenje nije nikad oslobođenje persone, osobe, to je uvek oslobođenje od persone.
P: I ni trag od persone ne ostaje?
M: Maglovita sećanja ostaju, kao sećanje sna ili sećanja iz ranog detinjstva. Konačno, šta ima
da se pamti? Protok događaja, uglavnom slučajnih i besmislenih. Niz želja i strahova i praznih,
grubih grešaka. Postoji li nešto vredno pamćenja? Persona je samo ljuštura, omotač koji vas
zarobljava. Slomite ljušturu.
P: Kome kažete da slomi ljusku? Ko će da slomi ljusku?
M: Prekinite veze, okove, sećanja i samopoistovećivanja i ljuska će se sama slomiti od sebe.
Postoji centar koji udeljuje realnost svemu što opaža. Sve što vam treba jeste da razumete da
ste vi izvor realnosti, da vi dajete realnost umesto da je dobijate, da vama nije potrebna
potpora, ni potvrđivanje. Stvari su onakve kakve jesu, zato jer ih vi prihvatate onakve kakve
su. Prestanite da ih prihvatate i one će se rastopiti. O bilo čemu da mislite sa željom ili
strahom, pojavljuje se pred vama kao realno. Gledajte na to bez želje i straha i to će izgubiti
suštinu. Zadovoljstvo i bol su trenutni. Jednostavnije i lakše je napustiti ih nego delovati na
njih.
P: Ako sve stvari imaju kraj, zašto su se one uopšte i pojavile?
M: Kreacija je u samoj prirodi svesnosti. Svesnost prouzrokuje pojavnosti. Realnost je iznad
mentalne svesnosti.
P: Dok smo mi svesni pojavnosti, kako to da mi nismo svesni da su to samo pojavnosti,
privremene?
M: Um prekriva realnost, a da je ne zna. Znati prirodu uma znači: treba imati inteligenciju,
sposobnost da se posmatraju u tišini um i nepristrasna probuđenost, duhovna svesnost.
P: Ako sam ja po prirodi od sveprožimajuće svesnosti, kako mi se može desiti neznanje i
obmana?
M: Ne dešavaju se vama nikad niti neznanje, niti obmana. Pronađite Sopstvo kome pripisujete
neznanje i obmanu i na vaše pitanje će doći odgovor. Vi govorite kao da znate Sopstvo i vidite
ga da je pod uticajem neznanja i obmane. Ali, u stvari, vi ne znate Sopstvo (Sebe), niti ste
svesni neznanja. Ali na svaki način postanite probuđeni, duhovno svesni - ovo će vas dovesti
do Sopstva i vi ćete spoznati da ne postoji niti neznanje, niti obmana u njemu. To je kao kad se
kaže: postoji li Sunce, kako onda može biti mraka?! Pod kamenom će postojati mrak, ma kako
bila jaka sunčeva svetlost, tako i u senci "ja sam telo"-svesnosti mora biti neznanja i obmane.
P: Ali zašto je telesna svesnost uopšte došla u postojanje?
M: Ne pitajte zašto, već "kako". U prirodi je kreativne imaginacije da se identifikuje sa svojim
kreacijama. Vi to možete zaustaviti svakog trenutka sa prekidanjem pažnje. Ili pomoću
istraživanja.
P: Da li kreacija postoji pre istraživanja?
M: Prvo vi stvarate svet, zatim "ja jesam" postaje persona, osoba, koja nije srećna iz
raznoraznih razloga. Zatim ona ide napolje u potrazi za srećom, sreće Gurua koji joj kaže: "Ti
nisi persona, pronađi ko si". Ona to čini i ide iznad.
P: Zašto to ona nije uradila na samom početku?
M: To joj se nije dogodilo. Ona treba nekoga da joj to kaže.
P: Da li je to bilo dovoljno?
M: Bilo je dovoljno.

202
P: Zašto to ne ide u mom slučaju?
M: Vi mi ne verujete.
P: Zašto je moja vera slaba?
M: Želje i strahovi su otupeli vaš um. Njemu treba čišćenje.
P: Kako mogu da razbistrim svoj um?
M: Pomoću njegovog neprestanog posmatranja. Nepažnja zamračuje, pažnja razbistrava.
P: Zašto Indijski učitelji preporučuju neaktivnost?
M: Većina ljudskih aktivnosti su bezvredne, ako nisu potpuno destruktivne. Pod dominacijom
želje i straha, one ne mogu učiniti ništa dobro. Prekidanje činjenja zla nastupa sa počinjanjem
činjenja dobra. Zato potreba za prekidanjem svih aktivnosti za neko vreme, da bi se ispitali
nečiji nagoni i njihovi motivi, da bi videli da je sve lažno u životu, to pročišćava um od svih zlih
motiva i onda je dovoljno samo ponovo početi rad, započinjući sa svojim jasnim, ispravnim
dužnostima. Naravno, ako imate priliku da pomognete nekome, na svaki način uradite to i brzo
takođe, nemojte da čeka dok ne postanete savršeni. Ali nemojte postati profesionalni
dobročinitelj, zadušna baba.
P: Ja ne nalazim da ima suviše mnogo "zadušnih baba" među poklonicima. Većina onih koje
sam ja sretao je suviše zauzeta sa svojim sopstvenim sitnim konfliktima. Oni nemaju srca za
druge.
M: Takva egocentričnost je privremena. Budite strpljivi sa takvim ljudima. Tako mnogo
godina oni su davali pažnju svemu, samo ne sebi. Dopustite im da se okrenu sebi samima za
promenu.
P: Šta su plodovi samoprobuđenosti, duhovne svesnosti?
M: Postajete inteligentniji. U svesnosti vi učite. U samosvesnosti vi učite o sebi. Naravno, vi
možete naučiti samo ono što niste. Da biste znali ono što ste, vi morate ići iznad uma.
P: Nije li svesnost iznad uma?
M: Svesnost je tačka, iskra u kojoj um dopire iznad sebe u realnost. U svesnosti vi tragate,
žudite, ne za onim što zadovoljava, već za onim što je istinito.
P: Ja sam pronašao, osetio da svesnost donosi sobom stanje unutarnjeg mira, stanje psihičke
praznine.
M: To je sve u redu dok traje, ali to nije dovoljno. Da li ste osetili sveobuhvatnu,
sveprožimajuću prazninu u kojoj Univerzum plovi kao oblak na plavom nebu?
P: Gospodine, dozvolite mi prvo da upoznam dobro moj sopstveni unutarnji prostor.
M: Uništite zid koji razdvaja ideju "ja sam telo", i unutarnje i spoljašnje će postati jedno.
P: Da li ja umirem? Da li ću umreti?
M: Fizičko uništenje je besmisleno, bez značenja. Prianjanje za čulni život je ono što vas
zarobljava. Ako možete da iskusite, doživite potpuno unutarnju prazninu, eksplozija,
ekspanzija u totalitet, sveukupnost, bila bi blizu.
P: Moje sopstveno duhovno iskustvo ima svoje periode, etape. Ponekad se osećam
veličanstveno, slavno, onda ponovo, ja sam dole, padam. Ja sam kao lift boy - vozim se gore,
spuštam se dole, penjem se gore i padam dole.
M: Sve promene u svesnosti su zbog ideje "ja jesam telo." Oslobađanjem od ove ideje um
postaje smiren. Postoji čisto postojanje, bit, oslobođeno od iskušavanja bilo čega posebnog. Ali
da biste to ostvarili morate činiti ono što vam vaš učitelj kaže. Samo slušanje i pamćenje nije
dovoljno; ako se vi ne trudite da primenite, živite svaku reč od toga u vašem svakodnevnom
životu, nemojte se žaliti da nemate napredak. Svaki stvarni progres je nepovratan. Dizanje i
padanje, gore-dole, samo pokazuje da učenje nije potpuno prionulo u srcu i prevedeno
potpuno u akciju.
P: Prethodnog dana vi ste nam rekli da ne postoji takva stvar kao karma. Ipak mi vidimo da
svaka stvar ima uzrok, a suma ukupnosti svih uzroka može se nazvati karma.

203
M: Sve dotle dok vi verujete da ste telo, vi ćete davati uzroka svemu. Ja ne kažem da stvari
nemaju uzroke. Svaka stvar ima bezbroj uzroka. To je tako kako je, jer je svet onakav kakav
je. Svaki uzrok u svom razgranavanju pokriva Univerzum. Kada spoznate da ste potpuno
slobodni da budete ono što izgleda da ste zbog neznanja ili nezainteresovanosti, ravnodušnosti,
vi ste slobodni da se bunite i menjate. Vi dopuštate sebi da budete ono što niste. Vi tragate za
uzrocima postojanja onoga što vi niste. To je uzaludno traganje. Ne postoje uzroci, ali vaše
neznanje vam drugačije kaže o vašem istinskom biću, postojanju, koje je savršeno i iznad svake
uzročnosti. Jer za sve što se desi celokupan Univerzum je odgovoran, a vi ste izvor
univerzuma.
P: Ja ne znam ništa o postojanju uzroka Univerzuma.
M: Zato što ne istražujete. Ispitujte, tragajte iznutra i saznaćete.
P: Kako može iskra kao što sam ja da stvori prostrani Univerzum?
M: Kada ste inficirani virusom "ja sam telo", ceo Univerzum se aktivira, uskače u postojanje.
Ali, kada steknete dovoljno tog iskustva, gajite neke nestvarne ideje o oslobođenju i sledite
puteve delovanja potpuno beskorisne i uzaludne. Vi se koncentrišete, meditirate, terorišete,
mučite vaš um i telo, činite sve vrste nepotrebnih stvari, ali propuštate ono bitno, a to je
eliminacija persone, osobe.
P: U početku mi moramo da se molimo i meditiramo neko vreme, pre nego što budemo u
stanju da se samoistražujemo.
M: Ako verujete tako, nastavite. Meni je svo odlaganje samo gubitak vremena. Vi možete
preskočiti sve pripreme i ići direktno za krajnje, bitno traganje unutar vas. Od svih Joga to je
najjednostavniji i najkraći put.

72. ONO ŠTO JE POTPUNO ČISTO I NEVEZANO JE REALNO

Maharadž: Vi ste se vratili u Indiju. Gde ste bili, šta ste videli?
Pitalac: Došao sam iz Švajcarske. Tamo sam boravio sa predivnim, izvanrednim čovekom,
koji je tvrdio da je realizovan, oslobođen. On je radio mnoge Joge u svojoj prošlosti i imao je
mnoga iskustva koja je prošao. Sada ne tvrdi da ima posebne sposobnosti, niti znanje; jedina
neobična stvar vezana za njega je povezana sa senzacijama, osećanjima, on nije u stanju da
odvoji posmatrača od posmatranog. Na primer, kada on vidi da kola jure na njega, on ne zna
da li kola jure na njega, ili on na kola! On misli da je oboje u isto vreme, posmatrač i
posmatrano. Oni postaju jedno. Bilo šta da on vidi, on vidi sebe. Kada sam ga upitao neka
pitanja iz vedante, on je rekao: "Ja zaista ne mogu da odgovorim. Sve što ja znam jeste ova
čudna identičnost sa svim što posmatram, opažam. Ja znam, ja sam očekivao bilo šta, a samo
ne to". On je u celini skroman čovek; on ne stvara učenike i nije na putu da sebe stavi na
presto. On je voljan da govori o svom čudnom stanju, ali to je sve.23
M: Sada on zna ono što zna. Sve ostalo je svršeno. Konačno, ipak, on još govori. Uskoro
može da prestane da govori.
P: Šta će onda da radi?
M: Nepomičnost i smirenost, nisu neaktivni. Cvet ispunjava prostor mirisom, sveća sa
svetlošću. Oni ne rade ništa, a ipak oni menjaju sve samo sa njihovim prisustvom. Vi možete
fotografisati sveću, ali ne i njenu svetlost. Vi možete poznavati čoveka, njegovo ime i pojavu,
izgled, ali ne i njegov uticaj. Njegovo samo prisustvo je delovanje.

23
Ovde je očigledno reč o Ju Džiju ili U. G. što je skraćeno od Uppaluri Gopala Krishnamurti. (I. A.)
204
P: Nije li prirodno biti aktivan?
M: Svako želi da bude aktivan, ali odakle njegova delovanja potiču? Ne postoji centralna
tačka, iskra; svaka akcija rađa drugu, besmisleno, bez značaja, i bolno, u beskonačnom nizu.
Promena, menjanje, rada i pauze, ne postoje. Prvo nađite nepromenljiv, stalni centar, gde svi
pokreti imaju rođenje. Upravo kao što se točak okreće u krug na osovini, tako i vi morate biti
uvek na osovini u centru, a ne da se obrćete, vitlate na periferiji.
P: Kako će to da se odvija u praksi?
M: Kad god vam misao ili emocija želje ili straha dođe u um, samo se okrenite od toga, ne
obraćajte pažnju na to.
P: Potiskivanjem svojih misli i osećanja ja ću izazvati reakciju.
M: Ja ne govorim o potiskivanju. Samo ne obraćajte pažnju.
P: Ne moram li ja da koristim napor da bih zaustavio kretanja, uznemirenost uma?
M: To se ne sme raditi sa naporom. Samo odvratite pažnju, gledajte između misli, radije nego
na misli. Kada vam se desilo da hodate u gomili, vi se ne sudarate sa svakim čovekom koga
sretnete - vi jednostavno nalazite put između.
P: Ako ja koristim moju volju da kontrolišem um, to samo ojačava moj ego.
M: Naravno, kad se borite, vi privlačite borbu. Ali kad se ne opirete, vi se ne suočavate sa
otporom. Kada odbijate da igrate igru, vi ste izvan nje.
P: Koliko će mi to oduzeti vremena, koliko će trajati oslobađanje od uma?
M: To može trajati stotine godina, ali stvarno, nikakvo se vreme ne zahteva. Sve što vam je
potrebno jeste da budete potpuno ozbiljni. Ovde je volja delotvorna. Ako ste ozbiljni, vi ćete to
imati. Konačno, to je stvar stava, držanja i odnosa. Ništa vas ne sprečava da postane mudrac,
gnani, ovde i sada, osim straha. Vi ste uplašeni da postanete bezlični, vi zazirete od bezličnog
postojanja. A to je sasvim jednostavno. Okrenite se, odustanite od svojih želja i strahova i od
misli koje oni stvaraju, i vi ste odmah u vašem prirodnom stanju.
P: Nije u pitanju ponovno dovođenje u ispravno stanje, menjanje, ili eliminisanje uma?
M: Apsolutno ne! Ostavite svoj um na miru, to je sve. Ne idite zajedno sa njim. Konačno, ne
postoji takvo nešto kao um odvojen od misli, koje same dolaze i odlaze povinujući se svojim
sopstvenim zakonima - ne vašim. One gospodare vama samo zato jer ste vi zainteresovani
za njih. To je upravo kao što je Hrist rekao: "Ne opirite se zlu". Sa opiranjem zlu vi ga samo
ojačavate.
P: Da, sad mi je jasno. Sve što treba da radim jeste da negiram postojanje zla. Onda to
iščezava, nestaje. Ali, da li se to ne svodi na neku vrstu autosugestije?
M: Autosugestija je sad u punom zamahu, kada vi mislite o sebi da ste persona, uhvaćena
između dobra i zla. Ono što vas ja molim da uradite jeste da stavite tačku, kraj na to, da se
probudite i vidite stvari onakve kakve su realno. U vezi vašeg boravka u Švajcarskoj, sa tim
čudnim vašim prijateljem, šta ste stekli u ovom druženju?
P: Apsolutno ništa. Njegovo iskustvo nije uticalo na mene uopšte. Jednu stvar sam razumeo:
ne postoji ništa što treba tražiti. Ma gde mogao da odem, ništa me ne čeka na kraju putovanja.
Otkrivanje nije rezultat premeštanja tela.
M: Da, vi ste sasvim izvan svega da možete steći ili izgubiti.
P: Da li vi to zovete vairagya, odricanje, žrtvovanje?
M: Nemate se ničega odricati. Dovoljno je ako prestanete da stičete. Da biste dali morate
imati, a da biste imali morate uzeti. Bolje nemojte uzeti. To je jednostavnije nego praktikovati
odricanje, koje vodi ka opasnom obliku "duhovnog" ponosa, gordosti. Sve ovo odmeravanje,
odabiranje, menjanje - sve je to kupovanje u nekoj "duhovnoj" trgovini. Kakav je vaš posao
tamo? Čime imate vi da se bavite izvan izvršnosti? Kad vi niste izvan poslovno, zašto se
bakćete sa ovim beskonačnim uzbuđenjima izbora, odabiranja. Uznemirenost vas neće odvesti
nikuda. Nešto vas sprečava da ne vidite da nema ničega što vam je potrebno. Pronađite to i

205
vidite njegovu lažnost. To je kao da ste progutali neki otrov i patite od neugasive žudnje za
vodom. Umesto što pijete iznad svake mere, zašto ne eliminišete otrov i budete oslobođeni ove
goruće strasti žeđi.
P: Moram da eliminišem ego?
M: Osećaj "ja sam persona u vremenu i prostoru" je otrov. Na neki način, vreme samo po sebi
je otrov. U vremenu sve stvari imaju svoj kraj, a nove se rađaju, da budu prožderane kad dođe
njihov red. Ne identifikujte sebe sa vremenom, ne pitajte uznemireno: šta dalje, šta dalje?
Izađite iz vremena i vidite to proždiranje sveta. Recite: "Dobro, to je u prirodi vremena da
dovodi do kraja sve. Neka tako bude. To mene ne zabrinjava. Ja nisam zapaljiv, niti imam
potrebu da skupljam gorivo".
P: Može li svedok biti bez stvari koje svedoči?
M: Postoji uvek nešto da se svedoči. Ako ne stvar, onda njeno odsustvo. Svedočenje je
prirodno i nije problem. Problem je prekomerno interesovanje, koje vodi do identifikovanja. U
bilo šta da ste zadubljeni, apsorbovani, vi to smatrate realnim, istinitim.
P: Da li je "ja jesam" realno ili nerealno? Da li je "ja jesam" svedok realan ili nerealan?
M: Ono što je čisto, potpuno, nevezano, je realno. Ono što je uprljano, pokvareno, konfuzno,
zavisno i prolazno je nerealno, neistinito. Nemojte biti obmanuti rečima - jedna reč može
preneti nekoliko i čak protivurečnih značenja. "Ja jesam" koji prati zadovoljstvo i izbegava
neprijatno je lažan; "ja jesam" koji vidi zadovoljstvo i bol kao nerazdvojno vidi ispravno.
Svedok koji je upetljan u ono što opaža je persona; svedok koji stoji rezervisano, izdvojen,
nepokrenut i nedodirnut, je osmatrač, kula osmatračnica realnog; tačka, iskra u kojoj se
duhovna svesnost, nerazdvojiva i nemanifestovana, povezuje sa manifestovanim. Ne može biti
Univerzuma bez svedoka, ne može biti svedoka bez Univerzuma.
P: Vreme proždire, transformiše svet. Ko je svedok vremena?
M: Onaj ko je iznad vremena - Neimenovano. Zapaljena baklja okretana u krug dovoljno brzo
stvara vatreni krug. Kada se okretanje prekine, baklja ostaje. Slično, "ja jesam" u pokretu
stvara svet. "Ja jesam" u mirovanju postaje Apsolut. Vi ste kao čovek sa električnom baterijom
koji se šeta kroz galeriju, hodnik. Možete videti samo ono što je u snopu svetlosti. Ostalo je u
mraku.
P: Ako ja projektujem, stvaram, svet, trebalo bi da mogu i da ga menjam.
M: Naravno da možete. Ali morate da prestanete da identifikujete sebe sa njim i da idete iznad
sveta. Onda imate moć da uništite i ponovo stvarate.
P: Sve što želim jeste da budem slobodan.
M: Morate znati dve stvari: od čega treba da budete slobodni i šta vas drži u ropstvu.
P: Zašto vi želite da uništite, ukinete Univerzum?
M: Ja nisam zabrinut za Univerzum. Neka on bude ili ne bude. Dovoljno je ako ja znam sebe
samog.
P: Ako ste vi iznad sveta, onda niste od koristi svetu.
M: Ne da svet ne postoji, nego je ništavno sopstvo, mentalno Ja ono za koje svet postoji.
Udubljeni u san, vi ste zaboravili vaše istinsko Sopstvo.
P: Bez sveta ne postoji mesto za ljubav.
M: Sasvim tako. Svi ovi kvaliteti: postojanje, mentalna svesnost, ljubav i lepota su refleksije,
odrazi Stvarnosti u svetu. Da nema Stvarnog, istinitog, ne bi bilo ni odraza, refleksije.
P: Svet je pun poželjnih stvari i ljudi. Kako ga ja mogu zamisliti kao nepostojećeg?
M: Ostavite poželjno onima koji žele. Promenite tok vaše želje od uzimanja ka davanju.
Strast za davanjem, za delanjem će prirodno isprati ideju o spoljašnjem svetu iz vašeg uma,
i o davanju takođe. Samo čisto zračenje ljubavi ostaje iznad davanja i primanja.
P: U ljubavi mora postojati dualnost: ljubavnik i voljeni.

206
M: U ljubavi ne postoji čak ni jedan, kako bi onda moglo biti dva? Ljubav je odbijanje
razdvajanja, pravljenja razlikovanja, posebnosti. Pre nego što možete misliti o jedinstvu, vi
morate prvo stvoriti dualnost. Kada istinski volite vi ne kažete: "ja te volim"; gde postoji
pominjanje, sećanje, tu je dualnost.
P: Šta je to što me neprestano vraća u Indiju? To ne može biti samo neuporediva jeftinoća
življenja ovde! Niti kolorit i različitost utisaka. Mora postojati neki mnogo važniji faktor.
M: Postoji takođe duhovni aspekt. Podela između spoljašnjeg i unutarnjeg je manja u Indiji.
Lakše je ovde izraziti unutarnje u spoljašnjem. Integracija je lakša. Društvo nije tako
ugnjetačko.
P: Da, na Zapadu je sve tamas i rajas. U Indiji postoji više sattve, harmonije i ravnoteže.
M: Možete li se vi izdignuti iznad guna? Zašto odabrati sattvu? Budite ono što jeste ma ko da
ste i ne brinite o gunama.
P: Pa ja nemam snage.
M: To samo pokazuje da ste malo stekli u Indiji. Ono što vam je istinski potrebno vi ne možete
izgubiti, jer to imate večno. Budete li se dobro uzemljili i upoznali u vaše Sopstvo, promena
mesta neće uticati na to.
P: U Indiji duhovni život je lak. Tako nije na Zapadu. Čovek mora da se prilagodi okolini do
jako visokog stepena.
M: Zašto ne stvorite svoju sopstvenu okolinu? Svet ima samo onoliko mnogo moći nad vama
koliko mu vi to dozvolite. Probudite se. Idite iznad dualnosti, nemojte praviti razliku između
Istoka i Zapada.
P: Šta čovek može uraditi kad se nađe u vrlo neduhovnom okruženju?
M: Nemojte raditi ništa. Budite svoji sopstveni. Budite izvan. Gledajte iznad.
P: Mora možda biti sukoba u porodici, kod kuće. Roditelji retko imaju razumevanja.
M: Kada znate vaše istinsko biće, nemate problema. Vi možete zadovoljiti vaše roditelje ili ne,
oženiti se ili ne, zaraditi mnogo novca ili ne; to je sve sasvim svejedno vama, samo delujte u
skladu sa okolnostima, ipak u bliskom dodiru sa činjenicama, a i sa realnošću u svakoj situaciji.
P: Nije li to vrlo visoko stanje?
M: Oh ne, to je normalno stanje. Vi zovete to visoko, jer ga se plašite. Prvo budite oslobođeni
od straha. Vidite da ne postoji ništa čega biste se plašili. Stanje bez straha, neustrašivost, je
kapija ka Svevišnjem.
P: Nikakva količina napora me ne može učiniti neustrašivim.
M: Neustrašivost dolazi sama po sebi, kada vi vidite da nemate čega da se bojite. Kada hodate
ulicom prepunoj ljudi, vi jednostavno zaobilazite ljude. Neke vidite, a neke jednostavno samo
nazirete, ali se ne zaustavljate. Zaustavljanje je ono što stvara usko grlo. Nastavite da se
krećete. Ne obazirite se na imena i oblike, nemojte biti vezani, privrženi za njih; vaša vezanost
je vaše ropstvo.
P: Šta bi trebao da radim kad me čovek ošamari po licu?
M: Vi ćete reagovati u skladu sa vašim karakterom, rođenim ili zadobijenim.
P: Da li je to neizbežno? Da li sam ja, da li je svet osuđen da ostane kao i mi?
M: Draguljar koji želi da promeni izgled nekome nakitu prvo ga pretopi do bezobličnog zlata.
Slično, čovek mora da se vrati u svoje prvobitno stanje pre nego što se novo ime i oblik mogu
pojaviti, roditi. Smrt je bitna za renoviranje, obnavljanje.
P: Vi uvek naglašavate potrebu odlaska iznad, u povučenost, u usamljenost. Vi teško da ikad
koristite reči "ispravno" i "pogrešno". Zašto je to tako?
M: Ispravno je biti Sopstven, pogrešno je ne biti. Sve ostalo je posledica. Vi ste željni da
odvojite ispravno od pogrešnog, jer imate potrebu neke osnove za delovanje. Vi ste uvek
radite ovo ili ono. Ali personalno motivisana akcija, zasnovana na nekoj skali vrednosti, sa
ciljem za nekim rezultatom je gora nego neaktivnost, jer su njeni plodovi uvek gorki.

207
P: Da li su duhovna svesnost i ljubav jedno i isto?
M: Naravno. Svesnost je dinamična, ljubav je postojanje, bit. Svesnost je ljubav u delovanju.
Sam po sebi um može da aktualizira bilo koji broj mogućnosti, ali dok one nisu sa ljubavlju,
bezvredne su. Ljubav prožima i prethodi kreaciji. Bez nje postoji samo haos.
P: Gde je delovanje u svesnosti?
M: Vi ste tako neizlečivo operativni. Ukoliko ne postoji pokretanje, uznemirenost, metež,
gungula, vi to ne zovete akcijom, delovanjem. Haos je kretanje u korist kretanja. Istinska akcija
nije pomeranje; ona transformiše, menja. Promena mesta je samo transport, premeštanje;
promena srca je akcija. Samo zapamtite, ništa što je opažajno, što se vidi, nije realno, istinito.
Aktivnost nije delovanje. Akcija je sakrivena, neznana, delovanje je nesaznajno. Vi samo
možete znati plod.
P: Nije li Bog svedelatan?
M: Zašto uvodite spoljnjeg činioca? Svet iznova stvara sebe iz sebe. To je beskrajan proces,
prolazno stvara prolazno. To je vaš ego koji vas navodi da mislite da mora postojati stvaralac,
činitelj. Vi stvarate Boga po svojoj sopstvenoj slici, ali sumarnoj slici. Kroz film vašeg uma vi
projektujete, stvarate svet, a takođe i Boga dajući mu uzrok i svrhu. Sve je to imaginacija,
maštanje - izađite iz toga.
P: Kako je to teško videti svet kao čisto mentalan! Opipljiva stvarnost u odnosu na to izgleda
tako jako ubedljiva.
M: To je tajna imaginacije, da izgleda da je tako stvarna. Vi možete biti u celibatu ili oženjeni,
monah ili porodičan čovek; u tome nije poenta, već: da li ste vi rob vaše imaginacije, ili ne? Ma
koju odluku da donesete, koji bilo rad da radite, on će biti stalno zasnovan na imaginaciji, na
pretpostavkama prikazanim kao činjenice.
P: Ovde ja sedim ispred vas. Koji deo od toga je zamišljanje, imaginacija?
M: Sve to. Čak i prostor i vreme su zamišljeni.
P: Da li to znači da ja ne postojim?
M: Ja takođe ne postojim. Sva egzistencija je imaginacija, zamišljanje.
P: Da li je postojanje, bit, takođe zamišljeno?
M: Čisto postojanje, koje ispunjava sve i iznad svega je, nije egzistencija koja je ograničena.
Sva ograničenost je zamišljena, samo je neograničeno realno, istinito.
P: Kada me vi gledate, šta vidite?
M: Vidim da vi zamišljate o sebi da postojite.
P: Postoje mnogi kao ja. Ipak, svaki je različit.
M: Ukupnost svog stvaranja, projektovanja, je ono što je nazvano Maha - maya, velika
obmana.
P: Ali kada vi gledate sebe, šta vidite?
M: Zavisi kako gledam. Kada gledam kroz um, ja vidim bezbroj ljudi. Kada gledam iznad uma,
vidim svedoka. Iznad svedoka postoji beskonačna snaga praznine i tišine.
P: Kako se vladati, ponašati sa ljudima?
M: Zašto stvarati planove i zbog čega? Takva pitanja pokazuju uznemirenost. Međusobni
odnosi su živa stvar. Budite u miru sa svojim unutarnjim Sopstvom i bićete u miru sa svima.
Spoznajte da vi niste gospodar onoga što se dešava, ne možete kontrolisati budućnost, izuzev
u čisto tehničkim, formalnim stvarima. Ljudski odnosi se ne mogu planirati, oni su suviše
bogati i raznovrsni. Samo imajte razumevanja i saosećanja, oslobođeni od svakog
koristoljublja, sebičnosti.
P: Svakako da ja nisam gospodar onoga što se dešava. Više sam njihov rob.
M: Nemojte biti niti gospodar niti rob. Budite po strani, daleko.
P: Da li to znači izbegavanje akcije?
M: Ne možete izbeći akciju. Ona se dešava, kao i sve drugo.

208
P: Moje delovanje sigurno mogu kontrolisati.
M: Pokušajte. Uskoro ćete uvideti da radite ono što morate.
P: Ja mogu da delujem u skladu sa mojom voljom.
M: Vi znate vašu volju samo posle delovanja.
P: Ja se sećam mojih želja, učinjenih izbora, donetih odluka, i delovanja saglasno tome.
M: Onda vaše sećanje odlučuje, ne vi.
P: Kada ja dolazim?
M: Vi se činite mogućim pružanjem pažnje sebi.
P: Postoji li takvo nešto kao slobodna volja? Da li sam ja slobodan da želim?
M: Oh ne, vi ste prisiljeni da želite. U Hinduizmu, sama ideja o slobodnoj volji je nepostojeća,
tako da ne postoji ni reči o tome. Volja je odanost, predavanje, pritvor, fiksacija, vezanost,
ropstvo.
P: Ja sam slobodan da izaberem moja ograničenja.
M: Vi morate prvo biti slobodni. Biti slobodan u svetu, znači biti slobodan od sveta.
Drugačije, ako niste slobodni, vaša prošlost odlučuje o vašoj budućnosti. Između onog što se
desilo i onoga što se mora desiti vi ste ulovljeni, u klopki. Nazovite to sudbinom ili karmom, ali
nikad slobodom. Prvo se vratite vašem istinskom biću i onda delujte iz srca ljubavi.
P: Unutar manifestovanog, ispoljenog, šta je znak nemanifestovanog?
M: Nema nijednog. U trenutku kada vi počnete da tražite znak nemanifestovanog,
manifestovano se rastapa. Ako pokušate da razumete nemanifestovano sa umom, vi odjednom
idete izvan, iznad uma, kao kad džarate vatru sa drvenim štapom, spalićete i štap. Koristite um
da istražujete manifestovano. Budite kao pile koje kljuca u ljusku. Razmišljanje o životu izvan
ljuske bilo bi od male koristi, ali kljucanje u ljusku će slomiti ljusku iznutra i osloboditi pile.
Slično, probijte um iznutra istraživanjem i otkrivanjem njegovih protivrečnosti i apsurdnosti,
besmislenosti.
P: Odakle potiče težnja za probijanjem ljuske?
M: Od nemanifestovanog.

73. SMRT UMA JE ROĐENJE MUDROSTI

Pitalac: Pre nego što čovek može da ostvari svoju istinsku prirodu, ne mora li on biti
individualna ličnost? Da li ego ima svoju vrednost?
Maharadž: Individualna ličnost je od male koristi. Ona je duboko upetljana u svoje sopstvene
afere i potpuno je u neznanju o svojoj istinskoj prirodi. Sve dok u individui ne započne igra
svedočenja svesnosti i ona postane subjekat, a ne objekat, ostvarenje nije izvodljivo. Svedok je
onaj koji ostvaruje realizaciju priželjkivanu i ostvarivu.
P: Da li postoji vreme u životu individue kada ona postaje svedok?
M: Oh, ne. Ličnost sama po sebi neće postati svedok! To je kao da se očekuje da hladna sveća
počne da gori tokom vremena. Ličnost može ostati u mraku neznanja zauvek, sve dok je
plamen svesnosti ne dotakne.
P: Ko pali sveću?
M: Guru. njegove reči, njegovo prisustvo. U Indiji to je vrlo često mantra. Jednom kada je
sveća upaljena, plamen će sagoreti sveću.
P: Zašto je mantra tako uspešna, efikasna?
M: Neprestano ponavljanje mantre je nešto što individua radi za svoju korist. Korisnik nije
individua. Upravo kao što sveća ne raste sa sagorevanjem.
P: Može li ličnost postati duhovno svesna o sebi - sama od sebe?

209
M: Da, dešava se ponekad kao rezultat velike patnje. Guru želi da vas spase beskrajne patnje.
Takva je njegova milost. Čak i kad ne postoji vidljivi spoljašnji Guru, postoji uvek sadguru,
unutarnji Guru, koji usmerava i pomaže iznutra. Reči "spolja" i "iznutra" su relativne samo za
telo; u realnosti sve je jedno, spoljašnje postojanje je samo projekcija unutarnjeg. Duhovna
svesnost dolazi kao da je iz više dimenzije.
P: Pre nego što je iskra upaljena i posle, kakva je razlika?
M: Pre nego što je iskra bila upaljena nije postojao svedok da opazi razliku. Individua može
biti svesna, ali nije svesna da je svesna. Ona je potpuno nezainteresovana za ono što misli i
oseća, iskušava i doživljava. Mrak koji je u njoj je njena sopstvena tvorevina. Kada je mrak
ispitan on se rastapa. Želja za ispitivanjem je planirana od Gurua. Drugim rečima, razlika
između ličnosti i svedoka je kao između neznanja i znanja Sopstva. Svet viđen u svesnosti će
biti od prirode svesnosti, tada postoji harmonija, sattva, ali kad se aktivnost, rajas, i pasivnost,
tamas, pojave, one zamračuju i iskrivljuju i vi vidite lažno kao realno.
P: Šta može da uradi ličnost da se pripremi za dolazak Gurua?
M: Sama želja da se bude u redu, spremna, znači da Guru mora doći i plamen je upaljen. Može
biti zalutala reč, ili strana u knjizi, Guruova milost deluje tajanstveno.
P: Da li postoji tako nešto kao samopripremanje? Mi čujemo tako mnogo o joga sadhani.
M: Ličnost nije ta koja radi sadhanu. Ličnost je u nemiru i opire se sadhani sve do samog
kraja.24 Svedok je taj koji radi na ličnosti, na ukupnosti njenih obmana, prošlosti, sadašnjosti i
budućnosti.
P: Kako možemo znati da je Istina to što nam vi govorite? Iako je to samostalno i oslobođeno
od unutarnjih protivurečnosti, kako možemo znati da to nije proizvod plodonosne mašte,
pothranjen i obogaćen sa neprekidnim ponavljanjem?
M: Dokaz Istine leži u njenom uticaju na slušaoca.
P: Reči mogu imati najmoćniji uticaj. Sa slušanjem ili ponavljanjem reči, čovek može doživeti
različite vrste zanosa. Slušaočeva iskustva mogu biti pobuđena i ne mogu biti smatrana kao
dokaz.
M: Uticaj reči nije nužno i iskustvo. Reči mogu izazvati promenu u karakteru, u motivaciji, u
odnosima sa ljudima, i sa samim sobom. Zanosi, transevi i vizije, podstaknuti rečima ili
drogama, ili nekim drugim čulnim ili mentalnim načinom, su privremeni, kratkotrajni i
neubedljivi. Istina o kojoj je reč ovde je nepokretna, u miru, i večna. A dokaz o njoj je u
slušaocu, u dubokoj i trajnoj promeni u njegovom celom biću i postojanju. To nije nešto u šta
on može da sumnja, osim ako ne sumnja u svoje sopstveno postojanje, što je nezamislivo. Kada
moje iskustvo postane takođe vaše sopstveno iskustvo, koji bolji dokaz vi želite?
P: Iskušenik je dokaz svoje egzistencije.
M: Doista, ali iskušenik nema potrebu za dokazom, "ja jesam, i ja znam da jesam". Ne možete
tražiti dalje dokaze.
P: Može li postojati istinsko znanje stvari?
M: Relativno - da. Apsolutno - ne postoje stvari. Znati da ništa nije – istinsko je znanje.
P: Kakva je veza između relativnog i apsolutnog?
M: Oni su identični.
P: Sa koje tačke gledišta su oni istovetni?
M: Kada su reči izgovorene, postoji Tišina. Kad je relativno završeno, apsolutno ostaje. Da li
je Tišina pre nego što su reči bile izgovorene različita od Tišine koja dolazi posle izgovorenih
reči? Tišina je jedna i bez nje reči ne bi mogle da se čuju. Tišina je uvek tu - u pozadini, u

24
Najčešći vidovi opiranja praksi je teoretisanje o samoj praksi, menjanje prakse ili ubeđenje da smo nakon
početnog rada spoznali dovoljno i završili sa praksom. Najlukaviji otpor ega ili individue je kada praksu
pretvori u ritual koji vredno i redovno ponavlja, dok se cilj meditativne prakse uvek odlaže u budućnost,
zamišlja ili projektuje na neki drugi način. (Prim. I. A.)
210
temelju reči. Usmerite vašu pažnju od reči ka Tišini i vi ćete je čuti. Um žudi za iskustvom,
sećanjem iz kojeg uzima znanje. Gnani, Mudrac je iznad svakog iskustva i njegova memorija je
ispražnjena od prošlosti. On je potpuno nezavisan i nepovezan sa bilo čim posebno. Ali um,
koji žudi za formulacijama i definicijama, uvek teži da iskaže realnost u verbalnom obliku. Od
svega on želi da načini jednu ideju, jer bez ideja um ne postoji. Realnost je suštinski sama,
jedna, ali um je neće ostaviti na miru - i bavi se umesto toga sa nerealnim fikcijama. Ali ipak to
je sve što um može da uradi - da otkrije nerealno kao nerealno.
P: A viđenje realnog kao realnog?
M: Ne postoji takvo stanje kao viđenje realnog, istinitog. Ko vidi i šta? Vi jedino možete biti
realni - što vi i jeste u svakom slučaju. Problem je samo mentalan. Napustite lažne ideje, to je
sve. Nema potrebe za istinitim idejama. One ne postoje uopšte!
P: Zašto se mi onda ohrabrujemo da tragamo za realnim?
M: Um mora imati svrhu, cilj. Ohrabriti ga da oslobodi sebe od nerealnog je obećanje nečega
za uzvrat. U realnosti nema potrebe za ciljem, svrhom. Biti slobodan od lažnog je dobro samo
po sebi i ne želi nagradu. To je kao jednostavno biti čist - što je samo po sebi njegova
sopstvena nagrada.
P: Da li je samospoznaja nagrada?
M: Nagrada od samospoznaje je oslobođenje od individualnog sopstva, ega. Vi ne možete
znati znalca, jer ste vi znalac. Činjenica saznavanja dokazuje znalca. Vama ne treba drugi
dokaz. Znalac znanja nije saznajan. Upravo kao što je svetlost znana samo u bojama, tako je
znalac znan u znanju.
P: Da li je znalac samo jedan zaključak?
M: Vi znate vaše telo, um i osećanja. Da li ste vi samo jedan zaključak?
P: Ja sam zaključak drugih, ali ne mene samog.
M: Tako sam i ja jedan zaključak za vas, ali ne za mene. Ja znam sebe, pomoću svog
postojanja. Kao što vi znate sebe da ste čovek. To je samo kada vas ostali ljudi zapitaju da vi
to potvrdite. Slično, ja znam da sam sve. Ja nemam potrebe da stalno ponavljam: "Ja sam sve,
Ja sam sve". Jedino kada me vi smatrate da sam izdvojen, poseban, ličnost, ja protestujem.
Kako ste vi čovek sve vreme, tako sam i ja ono što sam - sve vreme. Šta god da ste vi uvek, vi
ste to bez sumnje.
P: Kad vas pitam kako znate da ste vi Mudrac, Gnani, vi odgovorite: "Ne nalazim u sebi
nijedne želje. Nije li ovo dokaz?"
M: Ako bih i bio pun želja, ja bi i dalje bio ono što jesam.
P: Ja, pun želja, i vi puni želja, u čemu bi bila razlika?
M: Vi identifikujete sebe sa vašim željama i postajete njihov rob. Za mene su želje stvari među
drugim stvarima, samo oblici na mentalnom nebu, i ja se ne osećam prisiljen da delujem po
njima.
P: Znalac i njegovo znanje, da li su oni jedno ili dva?
M: Oni su oboje. Znalac je nemanifestovan, znano je manifestovano, ispoljeno. Znano je uvek
u pokretu, ono se menja, nema svoj sopstveni oblik, niti mesto boravka. Znalac je neminovni,
nepromenljivi oslonac sveg znanja. Svako ima potrebu za drugim, ali realnost postoji iznad.
Mudrac ne može biti znan, jer ne postoji niko da bi bio znan. Kada postoji individua, vi možete
reći nešto o njoj, ali kada ne postoji poistovećivanje sebe sa posebnim, šta može da se kaže? Vi
možete reći Mudracu bilo šta, njegovo pitanje će uvek biti: "Kome vi govorite? Ne postoji
takva individua". Upravo kao što ništa ne možete reći o Univerzumu, jer on uključuje sve, tako
isto se ne može reći o Mudracu, jer je on sve, a ipak ništa posebno. Vama je potrebna kuka da
na nju obesite vašu sliku; kada nema kuke, eksera, na šta će se slika okačiti? Da biste smestili
stvar, potreban vam je prostor, da bi se odigrao događaj, potrebno je vreme; ali bezvremeno i
besprostorno, neograničeno, ne da se nikako manipulisati. Ono omogućava svako opažanje, a
ipak ono sámo je iznad opažanja. Um ne može da zna ono što je iznad uma, ali sám um je znan
211
sa onim što je iznad njega (s onim što ga omogućava). Mudrac ne zna niti za rođenje niti za
smrt; egzistencija ili neegzistencija njemu su isto.
P: Kada vaše telo umre vi ostajete?
M: Ništa ne umire!! Telo je jednostavno zamišljeno. Ne postoji takva stvar.
P: Pre nego što će proći drugi vek, vi ćete biti mrtvi za sve oko vas. Vaše telo će biti
pokriveno cvećem, a onda spaljeno i pepeo rasut. To će biti naše iskustvo. Kakvo će biti vaše?
M: Vreme će doći do kraja. Ovo se zove Velika Smrt, Mahamritya, smrt vremena.
P: Da li to znači da će Univerzum i njegov sadržaj doći do kraja?
M: Univerzum je vaše lično iskustvo. Kako on može biti ugrožen? Vi ste možda bili držali
predavanje oko dva časa; gde je to sve otišlo kad je predavanje završeno? To se stopilo sa
tišinom u kojoj su početak, sredina i kraj predavanja, svi zajedno. Vreme je došlo do kraja, ono
je bilo, ali više nije. Tišina posle razgovora i tišina posle života je ista tišina. Besmrtnost je
sloboda od osećaja "ja jesam". Ipak to nije ugašenost, izumiranje. Naprotiv, to je stanje
beskonačno više realno, istinito, duhovno svesno, probuđeno i srećno da vi to uopšte ne
možete zamisliti. Samo mentalna samosvesnost ne postoji.
P: Zašto Velika smrt uma podseća na malu smrt tela, zašto se podudara sa njom?
M: Ona se ne podudara! Vi možete umreti hiljadu puta telesno, ali bez prekida mentalnog
meteža. Ili vi možete zadržati vaše telo, biti živi telesno, a umreti samo u umu. Smrt uma je
rođenje mudrosti.
P: Individualna ličnost odlazi i samo svedok ostaje.
M: Ko ostaje da kaže: "Ja sam svedok"? Kada više ne postoji "ja jesam"; gde je svedok? U
bezvremenom stanju ne postoji sopstvo, biće, koje daje utočište. Čovek koji nosi paket je
uznemiren i zabrinut da ga ne izgubi – on je paketno-svestan. Čovek koji gaji osećanje "ja
jesam" je samosvestan. Mudrac ne pridržava, ne vezuje se ni za šta i ne može se reći da je on
svestan mentalno. Ali opet, on nije nesvestan. On je sámo srce, suština probuđenosti, duhovne
svesnosti. Mi ga zovemo digambara - obučen u prostor; golać iznad svake pojavnosti. Ne
postoji ime ni oblik u kojem bi se moglo reći da on egzistira, ipak on je samo jedan koji stvarno
postoji.
P: Ja ne mogu to da shvatim.
M: Ko može? Um ima svoja ograničenja. Dovoljno je samo vas dovesti do samih granica,
vrata znanja, i suočiti sa ogromnošću neizmernosti nepoznatog. Zaranjanje u to zavisi od vas.
P: Šta je u vezi svedoka? Da li je on realan ili nerealan.
M: On je oboje. Poslednji ostatak obmane i prvi dodir stvarnosti. Reći: 'ja sam samo svedok' je
oboje, i lažno i istinito; lažno zbog "ja jesam"; istinito zbog svedoka. Bolje je reći: "postoji
svedočenje". U trenutku kada vi kažete: "ja jesam", ceo Univerzum ulazi u postojanje zajedno
sa njegovim Stvaraocem.
P: Drugo pitanje: možemo li zamisliti individualnu ličnost i Sopstvo kao dvojicu braće, malog i
velikog? Mali brat je nestašan, štetan i sebičan, neuljudan i uznemiren, dok je veliki brat
inteligentan i ljubazan, dobar, razuman i pažljiv, oslobođen od telesne svesnosti sa njenim
željama i strahovima. Veliki brat zna maloga, ali je mali brat neuk, ne zna velikog brata i misli o
sebi da je potpuno svoj sopstveni, nezavisan. Guru dolazi i kaže malom bratu: "Ti nisi sam, ti
potičeš iz veoma dobre porodice, tvoj brat je izvanredan čovek, mudar i dobar, i on te voli
mnogo. Sećaj se njega, pronađi ga, služi mu, i ti ćeš postati jedno s njim". Sada, pitanje je
postoje li dvojica u nama, personalni i individualni, lažno sopstvo i istinsko Sopstvo, ili je to
samo sličnost?
M: Postoje oba. Oni izgledaju da su dvojica, ali istraživanjem se pronalazi da su jedno.
Dualnost traje sve dotle dok u nju ne posumnjamo, dok je ne osporimo. Trojstvo: um, Sopstvo
i svest, vyakti, vyakta i avyakta - kad se pogledaju iznutra postaju jedinstvo. Postoje samo
načini doživljavanja iskustava, vezanih, nevezanih, i njihovo prevazilaženje.

212
P: Vaša tvrdnja da smo mi u stanju sna, čini vaš položaj neospornim. Koju god zamerku da mi
postavimo, vi jednostavno poričete njenu vrednost i opravdanost. Čovek sa vama ne može
raspravljati!
M: Želja za raspravljanjem je takođe samo želja. Želja za znanjem, da se ima moć, čak i želja
za postavljanjem sve su samo želje. Svako želi da bude, da postoji, da preživi, da traje, jer niko
nije siguran u sebe samog. Ali svako je besmrtan. Vi činite sebe prolaznim, smrtnim, smatrajući
sebe da ste telo.
P: Pošto ste vi pronašli vašu slobodu, da li ćete mi dati malo od nje?
M: Zašto malo? Uzmite celu. Uzmite je, ona je tu da se uzme. Ali vi ste uplašeni od slobode!
P: Svami Ramdas se bavio sličnom molbom. Neki poklonici su se okupili oko njega i počeli da
ga mole za oslobođenje. Ramdas ih je slušao smešeći se, a onda je iznenada postao ozbiljan i
rekao: "Vi je možete imati ovde i sada, slobodu apsolutnu i stalnu. Ko je želi, neka istupi".
Niko se nije pomerio. Tri puta je on ponovio ponudu. Niko nije prihvatio. Onda je rekao:
"Ponuda je povučena".
M: Vezanost uništava hrabrost. Davalac je uvek spreman da daje. Primalac je odsutan.
Sloboda znači napustiti. Ljudi jednostavno ne žele da napuste sve. Oni ne znaju da je konačno
cena beskonačnog, kao što je smrt cena besmrtnosti. Duhovna zrelost leži u spremnosti da se
sve napusti. Predavanje je prvi korak. Ali realno predavanje ili napuštanje je u
spoznavanju da nema ničega od čega treba odustati, nema od čega da se odustane, jer ništa
nije vaše sopstveno. To je kao duboki san - vi ne napuštate vaš krevet kad zaspite - vi ga
jednostavno zaboravljate.

74. ISTINA JE OVDE I SADA

Pitalac: Moje pitanje je: "Šta je dokaz Istine? Sledbenici svake religije, metafizike ili politike,
filozofije ili etike, su ubeđeni da postoji samo jedna Istina, da je sve ostalo lažno i oni smatraju
njihovo sopstveno nepomućeno ubeđenje za dokaz Istine. "Ja sam ubeđen, da to mora biti
Istina", kažu oni. Meni se čini, da ni filozofija, ili religija, niti doktrina, dogma, ili ideologija, ma
koliko potpune, oslobođene od unutarnjih protivrečnosti i emocionalnih molitvi, obraćanja, ne
mogu biti dokaz za njihovu sopstvenu Istinu. One su kao odela koja čovek oblači, koja se
menjaju sa vremenom i okolnostima i prate modni trend. Sada, može li postojati religija ili
filozofija koja je istinita i koja ne zavisi od nečijeg ubeđenja? Niti od svetih knjiga, jer one opet
zavise od nečije vere u njih. Postoji li Istina koja ne zavisi od verovanja, nadanja, koja nije
subjektivna?
M: A šta je sa naukom?
P: Nauka je kružna, ona se završava tamo gde i počinje, sa čulima. Ona se bavi sa pojavnim, i
iskustvo je subjektivno. Ni dve osobe ne mogu imati isto iskustvo, mada ga oni mogu izaraziti
istim rečima.
M: Morate tražiti Istinu izvan uma.
P: Gospodine, ja sam imao dovoljno zanosa i transeva. Bilo koja droga može da ih izazove
jeftino i brzo. Čak i klasični samadhi, prouzrokovan disanjem ili mentalnim vežbama, nisu
mnogo različiti. Postoje kiseonički samadhiji i ugljendioksidni samadhiji i samoiniciran
samadhi prouzrokovan ponavljanjem formule ili niza misli. Jednoličnost je uspavljujuća. Ja ne
mogu da prihvatim samadhi, ma kako bio uzvišen, kao dokaz Istine.
M: Samadhi je iznad iskustva. To je ne-mentalno stanje bez kvaliteta.

213
P: Odsustvo iskustva je zbog nepažnje. Ono se ponovo javlja sa pažnjom. Zatvaranjem očiju ne
negira se svetlost. Karakterisanje realnosti negativnim stanjima neće nas odvesti daleko. Sama
negacija sadrži afirmaciju.
M: Na neki način vi ste u pravu. Ali zar ne vidite, vi tražite dokaz Istine bez objašnjavanja šta
je to Istina koju imate na umu i koji bi dokaz vas zadovoljio? Možete dokazati bilo šta ako
verujete u vaš dokaz. Ali šta će potvrditi da je vaš dokaz istinit? Ja vas lako mogu dovesti do
priznanja da vi znate samo to da postojite - da ste vi jedini dokaz koji možete imati o bilo
čemu. Ali ja ne identifikujem samo egzistenciju sa realnošću. Egzistencija je trenutna uvek u
vremenu i prostoru, dok je Realnost, Istina, nepromenljiva i sveprožimajuća.
P: Gospodine, ja ne znam šta je Istina i šta je može dokazati. Nemojte me bacati na moje
sopstvene izvore. Ja nemam ni jednog. Vi ste ovde Znalac Istine, a ne ja.
M: Vi odbijate svedočenje kao dokaz Istine, iskustvo drugih je nekorisno za vas, vi odbijate
sve zaključke od podudarnih stanovišta velikog broja nezavisnih svedoka; dakle, na vama je da
mi kažete šta je dokaz koji bi vas zadovoljio, šta je test verodostojnosti vašeg dokaza?
P: Iskreno, ja ne znam šta čini dokaz.
M: Čak niti vaše sopstveno iskustvo?
P: Niti moje iskustvo, pa čak ni moja egzistencija. Oni zavise od postojanja moje mentalne
svesnosti.
M: A vaša svesnost, od čega ona zavisi?
P: Ne znam. Doskora bih rekao od tela, sada mogu da vidim da je telo sekundarno, ne
primarno, i ne može biti smatrano kao dokaz postojanja.
M: Meni je drago da ste napustili ideju "ja sam telo", glavni izvor grešaka i patnje.
P: Ja sam je napustio intelektualno, ali osećaj posebnog, odvojenog postojanja persone, još
uvek je sa mnom. Ja mogu da kažem "ja jesam", ali stvarno šta sam ja - ne mogu reći! Ja znam
da postojim, ali ne znam šta postoji. Na bilo koji način da se suočim s tim, ja se suočavam s
nepoznatim.
M: Sámo vaše postojanje je realno, istinito.
P: Svakako, mi nismo govorili o istoj stvari. Ja nisam neko apstraktno, zamišljeno postojanje,
biće. Ja sam persona, ograničena i svesna svojih ograničenja. Ja sam činjenica, ali najnebitnija
činjenica sam ja. Ne postoji ništa što mogu da sagradim ili razorim na mojoj trenutnoj
egzistenciji kao persona.
M: Vaše reči su mudrije od vas samih. Kao persona, vaša egzistencija je trenutna, prolazna. Da
li vi niste samo persona? Da li ste vi persona uopšte?
P: Ko sam ja da odgovorim? Moj osećaj postojanja dokazuje samo da ja jesam; on ne dokazuje
bilo šta što je nezavisno od mene. Ja sam relativan, zavisan od oboje: od kreacije i od Kreatora
relativnog. Apsolutni dokaz apsolutne Istine - šta je to, gde je to? Može li samo osećanje "ja
jesam" biti dokaz Realnosti, Istine?
M: Svakako da ne. "Ja jesam" i "svet jeste" su relativni, povezani i posledični. Oni postoje
zbog tendencije uma da zaštiti imena i oblike.
P: Imena i oblici, ideje i ubeđenja - da, ali ne i Istinu. Zbog vas ja bih prihvatio relativnost,
prolaznost svega, uključujući i Istinu, i naučio da živim sa pretpostavkama. Ali onda vas
susrećem i čujem vas da govorite o Apsolutnom kao o nečemu meni dostupnom, a isto tako i
najviše željenom. Reči kao 'mir', 'blaženstvo', 'večnost', 'besmrtnost', privlače moju pažnju, kao
ponuda slobode od bola i straha. Moji urođeni instinkti, traganje za zadovoljstvom i
radoznalost, znatiželja, su se probudili i ja sam počeo da istražujem carstvo koje ste vi otkrili.
Sve izgleda najprivlačnije i najprirodnije te se pitam da li je to dostupno? Da li je to realno,
istinito?
M: Vi ste kao dete koje kaže: "Dokaži da je šećer sladak, jedino ću ga onda uzeti." Dokaz
slatkoće je u ustima, ne u šećeru. Da biste znali da li je sladak, morate ga okusiti, ne postoji
drugi način. Naravno, vi počinjete sa pitanjima: Da li je to šećer? Da li je sladak? i prihvatate
214
moje tvrđenje pošto ga probate. Jedino onda se sve sumnje rastapaju i vaše znanje postaje iz
prve ruke i stabilno. Ja vas ne molim da mi verujete. Samo mi verujte onoliko da sa tim
započnete. Svaki korak dalje dokazuje ili opovrgava, ne dokazuje sebe. Vi izgleda želite da
dokaz Istine prethodi. I šta bi bio dokaz dokaza? Vidite, vi ste pali u nazadovanje. Da biste to
prekinuli, morate prestati da tragate za dokazima i prihvatite, samo za trenutak, nešto kao
Istinu. To zaista nije važno, ma šta da je. To može biti Bog, ili Ja, ili vaše Sopstvo. U svakom
slučaju vi prihvatate nešto, ili nekoga, neznanog kao Istinu. Sada, ako vi radite na Istini koju
ste prihvatili, čak i za trenutak, vrlo brzo ćete biti dovedeni do sledećeg koraka. To je kao
penjanje uz drvo po mraku - vi se možete čvrsto uhvatiti za sledeću granu jedino kad ste se
prvo dobro oslonili na prethodnu. U nauci to je nazvano eksperimentalni pristup. Da biste
dokazali teoriju vi izvodite eksperiment u saglasnosti sa praktičnim instrukcijama datim od onih
koji su izveli eksperiment pre vas. U duhovnom traganju niz eksperimenata koje čovek treba da
uradi nazvani su Jogom.
P: Postoji tako mnogo Joga, koju odabrati?
M: Naravno, svaki Mudrac, Gnani, će savetovati put svog sopstvenog ostvarenja, kao jedinog
koji zna najintimnije. Ali većina njih je veoma liberalna, slobodoumna i velikodušna i
prilagođava svoje savete potrebama tragaoca. Sve duhovne staze vode vas ka pročišćenju uma.
Nečisti um je opak, tup, mračan za Istinu; čist um je otvoren, proziran. Istina može da se vidi
kroz njega lako i jasno.
P: Oprostite, ali izgleda nisam u stanju da vam prenesem moju teškoću. Ja pitam o dokazu
Istine i dati su mi metodi kojima se ona ostvaruje. Prihvatajući i sledeći metode i postižući
najčudesnija i najpoželjnija stanja, kako ću doći do toga da znam da su moja stanja istinita?
Svaka religija počinje sa verom i obećanjima neke ekstaze, zanosa. Da li je ekstaza od realnog,
Istine, ili je produkt vere? Jer ako je to uslovljeno znanje, ja neću da imam ništa s tim. Uzmite
Hrišćanstvo koje kaže: Isus je vaš spasilac, verujte i bićete spaseni od greha. Kada zapitam
grešnog Hrišćanina, kako to da on nije spasen od greha uprkos svoje vere u Hrista, on
odgovara: Moja vera nije savršena! Mi smo opet u začaranom krugu. Bez savršene vere nema
spasenja, bez spasenja nema savršene vere, otuda nema spasenja. Postavljeni su uslovi koji se
ne mogu ispuniti i onda smo mi krivi i odgovorni što ih ne možemo ispuniti.
M: Vi ne shvatate da je sadašnje vaše budno stanje, stanje neznanja. Vaše pitanje o dokazu
Istine, je rođeno iz neznanja realnosti. Vi ste angažovali vaša čulna i mentalna stanja u
mentalnoj svesnosti, u tački "ja jesam", dok realnost nije posredovala, nije kontaktirana, nije
doživljena, iskušana. Vi prihvatate dualnost tako sigurno za Istinu, da to čak i ne primećujete,
ali za mene raznolikost i različitost ne stvaraju odvojenost. Vi zamišljate da realnost stoji
odvojeno od imena i oblika, dok su za mene imena i oblici večno promenjiva izražavanja,
ispoljavanja realnosti, a ne odvojeni od nje. Vi tražite dokaz Istine, dok je za mene sva
egzistencija dokaz. Vi odvajate egzistenciju od postojanja i postojanje od realnosti, dok je za
mene sve to Jedno. Ma koliko da ste ubeđeni u istinu vašeg budnog sadašnjeg stanja, vi ne
tvrdite da je ona nepromenljiva i stalna, kako ja tvrdim o Mojoj Istini. Ipak ja ne vidim razliku
među nama, jedino što vi maštate o stvarima, zamišljate ih, a ja ne.
P: Prvo ste me diskvalifikovali, oglasili nesposobnim za pitanja o Istini, onda me optužujete da
maštam! Ono što je zamišljanje za vas, jeste Istina za mene.
M: To je tako sve dok ne istražujete. Ja vas ne optužujem ni za šta. Ja vas samo molim da
pitate, raspravljate, mudro, pametno. Umesto traganja za dokazom istine, koji ne znate, idite
kroz dokaze koje imate o onome što verujete da znate. Vi ćete uvideti da ne znate ništa
sigurno - vi verujete po čuvenju "rekla - kazala". Da biste znali Istinu, morate proći kroz svoje
sopstveno iskustvo.
P: Ja sam smrtno uplašen od samadhija i drugih transeva, ekstaza, šta god da je njihov uzrok.
Piće, pušenje, groznica uzbuđenja, droga, disanje, pevanje, plesanje, brzo okretanje, molitva,
seks ili post, uzdržavanje, mantre ili neko vrtoglavo, iznenadno izdvajanje, može me pomaći iz
215
mog budnog stanja i doneti mi neko iskustvo, izvanredno, jer je nepoznato. Ali kada uzroci
prestanu posledice se rastope i jedino sećanje ostaje, koje ne izbija iz glave, ali postepeno se
gubi. Odustanimo od svih sredstava i njihovih rezultata, jer su rezultati ograničeni sa
sredstvima koja ih izazivaju; postavimo ponovo pitanje: može li se Istina naći.
M: Gde je mesto boravka Istine, gde je možete potražiti? I kako ćete znati da ste je našli?
Kakav kriterijum, probni kamen vi nosite sa kojim ćete je testirati, proveriti. Vi ste se vratili na
vaše početno pitanje: šta je dokaz Istine? Mora biti nešto pogrešno u samom pitanju, jer
nastojite da ga ponavljate neprestano. Zašto pitate šta su dokazi Istine? Nije li to zbog toga što
ne znate Istinu iz prve ruke, i bojite se da biste mogli biti obmanuti? Vi zamišljate da je Istina
stvar koja nosi ime "Istina", i da je korisno imati je, ako je prava. Otuda vaš strah da ne budete
prevareni. Vi trgujete sa Istinom, ali ne verujete trgovcu. Vi ste uplašeni od falsifikata i
imitacije.
P: Ja se ne bojim da budem prevaren. Bojim se da prevarim samog sebe.
M: Ali vi varate samog sebe u vašem neznanju o vašim istinskim motivima i namerama. Vi
tragate za Istinom, ali u stvari vi samo želite udobnost za koju biste voleli da traje večno. Sad,
ništa, nijedno stanje uma, ne može da traje večno. U vremenu i prostoru uvek je ograničenje,
jer su i vreme i prostor, sami po sebi ograničeni. A u bezvremenom reč "zauvek" nema smisla.
Isto je i sa "dokazom Istine". U carstvu ne-dualnosti, jedinstva, sve je potpuno, samo sebi
dokaz, smisao i svrha. Gde je sve jedno, nikakva podrška nije potrebna. Vi zamišljate da je
stalnost dokaz Istine, da je sve što traje duže na neki način više istinito. Vreme postaje mera
Istine. I zato je vreme u umu, um postaje sudija i traži unutar sebe dokaz Istine - zadatak
potpuno nemoguć i baznadežan.
P: Gospodine, vi ste rekli: "Ništa nije Istina, sve je relativno". Ja bih se saglasio sa vama, ali vi
ste podržavali da Istina postoji kao Realnost, savršeno znanje, zato ja pitam: Šta je to i kako ću
saznati? A ko će mi reći: Maharadž je bio u pravu?!
M: Vi se zadržavate na potrebi dokaza, svedočenja, autoriteta. Vi još zamišljate da Istina treba
da se prikaže, otkrije, i da vam kaže: "Gledajte, ovde je Istina". To nije tako. Istina nije rezultat
napora, kraj puta. Ona je ovde i sada, u samoj težnji i traganju za njom. Ona je bliže nego um i
telo, bliža od osećaja "ja jesam". Vi je ne vidite jer gledate suviše daleko od sebe, izvan vašeg
najdubljeg postojanja, bića. Vi ste opredmetili i ograničili Istinu i insistirate na vašim
standardima dokaza i testiranja koji se primenjuju samo na stvari i misli, važe samo za njih.
P: Sve što ja mogu da razaberem od onoga što vi kažete, jeste da je Istina iznad mene i da ja
nisam kvalifikovan da govorim o njoj.
M: Vi ne samo da niste kvalifikovani, već ste vi sama Istina! Samo što vi zamenjujete lažno za
Istinu.
P: Izgleda da vi kažete: "Nemojte pitati za dokaze o Istini. Budite zainteresovani samo za
neistinu".
M: Otkrivanje Istine je u pronicljivom razlikovanju od neistine. Vi možete znati ono što nije.
Ono što jeste – može(te) samo biti. Znanje je relativno prema znanom. Na neki način to je
kontrapunkt, duplikat neznanja. Gde nema neznanja, gde je potreba za znanjem? Sami po sebi,
niti neznanje, niti znanje nemaju postojanje. Oni su samo stanja uma, koji su opet ponovo
pojavljivanje kretanja u svesnosti, koja je u svojoj suštini nepromenljiva.
P: Da li je Istina u carstvu uma ili iznad?
M: Ona nije ni u jednom, ona je oboje. Ona ne može biti izražena rečima.
P: Ovo je ono što čujem sve vreme - neizreciva, anirvachanija. To me ne čini ništa mudrijim.
M: Istina je da to često prikazuje čisto neznanje. Um može da operiše sa izrazima svog
sopstvenog stvaranja, ali on jednostavno ne može ići iznad sebe samog. Ono što nije ni čulno ni
mentalno, a opet bez koga ni čulno ni mentalno ne može postojati, ne može se nalaziti u umu.
Razumite da um ima svoja ograničenja; da biste išli iznad, morate pristati na tišinu.

216
P: Možemo li reći da je delovanje dokaz Istine? Ona ne može biti verbalizovana, objašnjena
rečima, ali može biti demonstrirana.
M: Dokaz Istine nije niti delovanje, niti nedelovanje. Istina je iznad toga, iznad oboje.
P: Može li čovek ikad reći: "Da, ovo je istina"? Ili je ograničen na negiranje lažnog? Drugim
rečima, da li je Istina čista negacija? Ili, da li će doći trenutak kada će ona postati tvrdnja?
M: Istina ne može biti opisana, ali ona može biti doživljena, iskušana.
P: Iskustvo je subjektivno, ono ne može biti podeljeno. Vaše iskustvo ostavlja me tamo gde
sam.
M: Istina može biti doživljena, ali to nije samo iskustvo. Ja to znam, i ja to mogu da prenesem,
saopštim, ali samo ako ste vi otvoreni za to. Biti otvoren znači ne želeti ništa drugo.
P: Ja sam pun želja i strahova. Da li to znači da nisam kvalifikovan za istinu?
M: Istina nije nagrada za dobro vladanje niti dobra ocena za neke položene testove. To ne
može biti dobijeno. Istina je osnovna, primarna, nerođena, prastari izvor svega što postoji, što
jeste. Vi ste kvalifikovani zato što jeste. Vi ne treba da zaslužite Istinu. Ona je vaša
Sopstvenost. Samo prestanite da bežite jureći za nečim drugim. Budite smireni, budite tihi.
P: Gospodine, ako želite da telo bude smireno i um smiren, kažite mi kako se to radi. U
duhovnoj samosvesnosti ja vidim telo i um da se kreću sa uzrocima iznad moje kontrole.
Nasleđe i okolina potpuno dominiraju sa mnom. Svemogući "ja jesam", Kreator Univerzuma,
može biti uništen, ubijen drogom privremeno, ili sa kapi otrova trajno.
M: Opet vi smatrate sebe da ste telo!?!
P: Čak i ako odbacim ovo telo od kostiju, mesa i krvi kao ne - ja, još ja ostajem sa suptilnim
finim telom, sačinjenim od misli i osećanja, memorije i imaginacije. Ako odbacim i ovo takođe,
kao ne - ja, još uvek ostajem sa svešću, koja je takođe jedna vrsta tela.
M: Vi ste sasvim u pravu, ali ne treba da se zaustavite tamo. Idite iznad. Niti mentalna
svesnost, niti "ja jesam", u centru toga ste vi. Vaše istinsko biće je potpuno nesvesno sebe
mentalno, potpuno je slobodno od svih poistovećivanja sa bilo čim što može biti grubo,
suptilno ili transcendentalno.
P: Mogu zamisliti sebe da sam iznad. Ali kakav dokaz imam? Biti da bi bio. Ja moram biti
neko.
M: To je dugi put unaokolo. Biti - da biste bili - vi morate biti niko. Misliti o sebi da ste
nešto, ili neko, je smrt i pakao.
P: Čitao sam da su ljudi u starom Egiptu bili ulazili u neke misterije u kojima su pod uticajem
droge ili bajanja, gatanja, bili odvojeni od svojih tela i mogli su stvarno da dožive da budu van
tela i da gledaju na njihove sopstvene ispružene, ležeće oblike. Ovo je bilo namenjeno da ih
ubedi o realnosti posmrtne egzistencije i da stvori u njima duboku brigu za njihovu krajnju
sudbinu, tako korisnu za državu i crkvu. Poistovećivanje sa osobom koja poseduje telo je
ostalo.
M: Telo je sačinjeno od hrane, dok je um sačinjen od misli. Vidite ih onakvim kakvi jesu.
Nepoistovećivanje, kada je prirodno i spontano, je oslobođenje. Vi ne treba da znate šta ste, ko
ste. Dovoljno je da znate ono što niste. Ono što ste vi nikad nećete znati, jer svako otkrivanje
otvara nove dimenzije koje treba osvojiti. Nepoznato nema ograničenja.
P: Da li to nagoveštava neznanje zauvek?
M: To znači da neznanje nikad nije bilo. Istina je u otkrivanju neotkrivena. A otkrivati nema ni
početka ni kraja. Ispitajte ograničeno, idite iznad, postavite sebi zadatke, naizgled nemoguće -
to je put.

217
218
 75. U MIRU I TIŠINI VI NAPREDUJETE

Pitalac: Indijska tradicija nam govori da je Guru neophodan. Zbog čega je On neophodan?
Majka je neophodna da dâ detetu telo. Ali dušu ona ne daje. Njena uloga je ograničena. Kako
je to sa Guruom? Da li je njegova uloga takođe ograničena, i ako jeste na šta? Ili je on
neophodan generalno, čak apsolutno?
Maharadž: Unutarnja svetlost koja sija smireno i bezvremeno u srcu, je stvarni Guru. Svi
drugi samo pokazuju put.
P: Ja nisam zabrinut za unutarnjeg Gurua, samo za onog koji pokazuje put. Postoje ljudi koji
veruju da je bez Gurua joga nedostižna. Oni su uvek u potrazi za pravim Guruom, menjajući
jednog za drugim. Od kakve su vrednosti takvi Gurui?
M: Oni su privremeni, vremenom ograničeni Gurui. Vi ih srećete na svakom koraku života.
Oni su vam potrebni za dobijanje nekog znanja ili veštine.
P: Majka je samo za trajanje života, ona počinje sa rođenjem, a završava se smrću. Ona nije
zauvek.
M: Slično, vremenom ograničeni Guru nije zauvek. On je ispunio svoju svrhu i ustupa svoje
mesto drugome. To je sasvim prirodno i nema krivice koja je vezana za to.
P: Za svaku vrstu znanja ili veštinu, da li mi je potreban poseban Guru?
M: Ne može biti pravila u tim stvarima, izuzev jedno: "spoljašnje je prolazno, unutrašnje je
stalno i nepromenljivo", mada uvek novo u pojavnosti i delovanju.
P: Kakav je odnos između unutarnjeg i spoljašnjeg Gurua?
M: Spoljašnji prikazuje unutarnjeg, unutarnji prihvata spoljašnjeg - za neko vreme.
P: Čiji je napor?
M: Učenikov, naravno. Spoljašnji Guru daje instrukcije, unutarnji daje snagu; svesna primena
je učenikova. Bez volje, inteligencije i energije od strane učenika spoljašnji Guru je nemoćan.
Unutarnji Guru pruža svoju šansu. Tupost, gluposti i pogrešno vođstvo donosi krize i učenik
se budi sa svojim sopstvenim neprilikama. Mudar je onaj koji ne čeka na šok koji može biti
suviše grub.
P: Da li je to pretnja?
M: Ne pretnja, upozorenje. Unutarnji Guru nije zavetovan na nevolje. On može biti vrlo
nasilan povremeno, do tačke uništenja gluposti ili izopačene personalnosti. Patnja i smrt, kao i
život i sreća, njegovi su alati rada. Samo u dualnosti nenasilje postaje jedinstven zakon.
P: Mora li čovek biti uplašen od svog sopstvenog Sopstva?
M: Ne uplašen, jer Sopstvo želi dobro. Ali to se mora uzeti jako ozbiljno. Sopstvo zove na
pažnju i poslušnost; kada se ne sluša, ono se okreće od ubeđivanja ka prisili, jer za neko vreme
ono ne može da čeka, ono neće biti negirano. Teškoća ne leži na Guruu, unutarnjem ili
spoljašnjem. Guru je uvek na raspolaganju. Zrelost učenika je ono što nedostaje. Kada ličnost
nije spremna, šta se može učiniti?
P: Spreman ili voljan?
M: Oboje. To dolazi na isto. U Indiji mi to zovemo adhikari. To znači oboje: sposobnost i
imati pravo (biti sposoban i moći učiniti).
P: Može li spoljašnji Guru darivati inicijaciju (diksha)?
M: On može dati sve vrste inicijacija, ali inicijacija u Stvarnost mora doći iznutra.
P: Ko daje unutarnju inicijaciju?
M: Ona se samo Sopstvom daje.
P: Osećam se da se mi vrtimo u krugovima. Na kraju krajeva, ja znam samo sebe, sadašnjeg,
iskustvenog sebe. Unutrašnje ili više Sopstvo je samo jedna ideja za mene namenjena da objasni
i ohrabri. Mi govorimo o tome Sopstvu kao da ima nezavisno postojanje, ali nema.

219
M: Spoljno Sopstvo i unutarnje Sopstvo, oba su zamišljena. Opsednutost postojanjem
individualnog "ja" zahteva drugu opsednutost sa "nad - ja" da bi bila izlečena, kao što je
potreban drugi trn da bi se izvadio prvi, ili drugi otrov da neutrališe otrov. Sva dokazivanja
zahtevaju poricanje, ali je ovo samo prvi korak. Sledeći je ići iznad oboje.
P: Ja razumem da je spoljašnji Guru neophodan da usmeri moju pažnju na mene samog i na
hitnu potrebu da uradim nešto za sebe. Ja takođe razumem kako je on bespomoćan kad to
dovede do neke dublje promene u meni. Ali ovde vi uvodite sadgurua, unutarnjeg Gurua,
nepromenljivog, temelj postojanja, bez početka, stabilnu nadu, siguran cilj. Da li je on koncept
ili realnost?
M: On je jedina realnost. Sve ostalo je senka, kalup telo-um, deha-buddhi, na licu vremena.
Naravno, čak je i senka povezana sa realnošću, ali sama po sebi nije realnost.
P: Ja sam jedina realnost koju znam. Sadguru je tu sve dotle dokle mislim na njega. Šta ja
dobijam sa premeštanjem realnosti na njega?
M: Vaš gubitak je vaš dobitak. Jedino kad se senka vidi da je senka, vi prestajete da je sledite.
Vi se okrećete u nazad i otkrivate sunce koje je bilo tu sve vreme - iza vaših leđa.
P: Da li unutarnji Guru takođe podučava?
M: On daje ubeđenje da ste vi večni, nepromenljivi, stvarnost-svesnost-ljubav, unutar i iznad
sve pojavnosti.
P: Ubeđenje nije dovoljno. Mora biti sigurnosti.
M: Sasvim tako. Ali u ovom slučaju sigurnost uzima oblik hrabrosti. Strah nestaje potpuno.
Ovo stanje bez straha je tako očevidno novo, ali se oseća duboko kao svoje sopstveno, da ne
može biti negirano. To je isto kao voljenje svog sopstvenog deteta. Ko u to može sumnjati?
P: Mi čujemo o progresu u našem duhovnom nastojanju. Kakvu vrstu progresa ste vi imali na
umu?
M: Kada odete iznad progresa, vi ćete znati šta je progres.
P: Šta vas čini naprednim? Šta je to što utiče na nas da napredujemo?
M: Tišina je glavni činilac, u miru i tišini vi napredujete, sazrevate.
P: Um je potpuno uznemiren. Koji je put za njegovo smirenje?
M: Verujte učitelju. Uzmite moj sopstveni slučaj. Moj Guru mi je naredio da pazim na osećaj
"ja jesam" i da ne obraćam pažnju ni na šta drugo. Ja sam samo poslušao. Ja nisam praktikovao
nijedan poseban kurs disanja, ili meditacije, niti sam proučavao svete knjige. Bilo šta da se
dešavalo, ja sam odvraćao moju pažnju od toga i ostajao sa osećajem "ja jesam". To može
izgledati veoma lako, jednostavno, čak grubo, prosto. Moj jedini razlog da to radim je bio taj
što mi je moj Guru to kazao da radim. Ipak, to je uspelo, delovalo je! Poslušnost je moćan
rastvarač svih želja i strahova. Samo se odvojite od svega što uznemirava um, ne obazirite se
na ono što ga uznemirava, uradite sve poslove što morate da završite, ali izbegavajte nove
obaveze; budite prazni, budite postojani, ne odupirite se onome što dođe nepozvano. Na kraju
ćete doseći stanje neprianjanja, radosne nevezanosti, unutarnje lakoće, lagodnosti i neopisive
slobode, a ipak izvanredno realne, istinite.
P: Kada tragalac za istinom ozbiljno praktikuje svoje joge, da li ga njegov unutarnji Guru vodi
i pomaže mu, ili ga on napušta i prepušta sopstvenim resursima jednostavno čekajući samo na
rezultat?
M: Sve se dešava samo po sebi. Niti tragalac niti Guru ne čine bilo šta. Stvari se dešavaju kako
se dešavaju; krivica ili nagrada su raspodeljene kasnije, posle pojavljivanja osećaja delovaoca.
M: Kako čudno! Sigurno da vršilac dolazi pre dela.
M: To je kružni put. Delo je činjenica. Vršilac je samo koncept. Sam vaš jezik pokazuje da
dok je delo poznato, vršilac je sumnjiv; promena odgovornosti je igra naročito ljudska.
Razmatrajući beskrajnu listu odgovornih činilaca potrebnih za sve što se dešava, čovek se
može samo složiti da je sve odgovorno za sve, iako međusobno udaljeno.
Delatelj je mit rođen iz iluzije "ja" i "moje".
220
P: Kako moćna iluzija!
M: Bez sumnje, pošto je zasnovana na realnosti.
P: Šta je realno u tome?
M: Istražite sa razboritošću i odbacivanjem svega što nije realno.
P: Nisam dobro razumeo ulogu unutarnjeg Sopstva u duhovnom napretku, nastojanju. Ko čini
napor? Da li spoljašnje Sopstvo ili unutarnje?
M: Vi ste izumeli reči kao: napor, unutrašnje, spoljašnje, Sopstvo i tako dalje i težite da ih
odredite u realnosti. Stvari se jednostavno dešavaju kako se dešavaju, ali mi želimo da ih
ugradimo u obrasce, postavimo u strukturu našeg govora. Tako je jaka ova navika da težimo
da negiramo realnost zato što ne može da bude verbalizovana, izražena rečima. Mi jednostavno
odbijamo da vidimo da su reči samo simboli, povezane sporazumom, ponašanjem i navikom sa
ponovljenim iskustvima.
P: Kakva je vrednost duhovnih knjiga?
M: One pomažu u otklanjanju neznanja. One su korisne u početku, ali postaju prepreka na
kraju. Čovek mora da zna kad da ih ostavi, svesno napusti .
P: Kakva je povezanost između atme i sattve, između Sopstva i univerzalne harmonije, sklada?
M: Kao između Sunca i njegovih zraka. Harmonija i lepota, razumevanje i ljubav, naklonost,
sve su izražavanja realnosti. To je realnost, Istina, u delovanju, uticaj duha na materiju. Tamas
zamračuje, rajas iskrivljuje, sattva harmonizuje. Sa sazrevanjem sattve sve želje i strahovi se
završavaju, nestaju. Realno postojanje se odražava u umu neiskrivljeno, direktno. Materija je
iskupljena, osvećena, Duh je otkriven. Dvoje je viđeno kao jedno. Oni su uvek bili jedno, ali ih
je nepročišćen um video kao dvoje. Pročišćenje, savršenstvo uma je čovekov, ljudski zadatak,
da bi se materija i Duh susreli u umu. 25
P: Ja se osećam kao čovek pred vratima. Znam da su vrata otvorena, ali su tu psi želja i straha
koji ih čuvaju. Šta da radim?
M: Slušajte Učitelja i suprotstavite se, budite hrabri sa psima. Ponašajte se tako kao da oni
nisu tu. Ponavljam, poslušnost je zlatno pravilo. Sloboda se stiče poslušnošću, disciplinom! Da
bi pobegao iz zatvora čovek mora bez pitanja da posluša instrukcije onoga ko radi na
njegovom oslobođenju.
P: Reči Gurua, kad se samo čuju, imaju malu snagu. Čovek mora da ima veru da ih posluša.
Šta stvara takvu veru?
M: Kada vreme dođe, vera dođe. Sve dođe u svoje vreme. Guru je uvek spreman da deli, ali
nema ko da primi.
P: Da, Sri Ramana Maharshi je imao običaj da kaže: Gurua ima mnogo, ali gde su učenici?
M: Dakle, u toku vremena sve se dešava. Sve će proći, nijedna duša, điva, neće biti izgubljena.
P: Ja sam jako mnogo uplašen od intelektualnog razumevanja ostvarenja. Mogu da govorim o
Istini, a da je ne znam, a mogu i da je znam, a da ne kažem nijednu reč o njoj. Znam da će ovaj
razgovor biti objavljen. Kakav će biti njegov uticaj na čitaoce?
M: U pažljivom i istinskom čitaocu on će sazreti i doneti cveće i plodove. Reči zasnovane na
Istini, ako se potpuno analiziraju i prihvate, imaju svoju sopstvenu moć.

25
Ovde se govori o učenju Sânkhye. Videti o tome na: http://www.ivantic.net/moje_knjige.htm (I. A.)
221
 76. ISTINSKO ZNANJE JE ZNATI DA NE ZNAŠ

Maharadž: Postoji telo. Unutar tela se pojavljuje posmatrač, a spolja je svet koji posmatra.
Posmatrač i njegovo posmatranje, kao i posmatrani svet se pojavljuju i nestaju zajedno. Iznad
svega toga, postoji praznina. Ova praznina je jedna za sve.
Pitalac: Ono što vi kažete izgleda jednostavno, ali ne bi svako rekao to. Jedino vi govorite o
ovom trojstvu i praznini iznad. Ja vidim samo svet, koji sve uključuje.
M: Čak i "ja jesam"
P: Čak i "ja jesam". "Ja jesam" je tu zato što je svet tu.
M: I svet je tu zato što je 'ja jesam" ovde.
P: Da, to ide u oba pravca. Ja ne mogu odvojiti to dvoje, niti ići iznad. Ja ne mogu da kažem
da nešto postoji dok ga ne doživim, ne iskusim, kao što ne mogu reći da nešto nije, ne postoji,
zato što to nisam doživeo, iskusio. Šta je to što ste vi doživeli da možete govoriti sa tolikom
sigurnošću?
M: Ja znam Sebe kao ’ja jesam’, ono što sam, bezvremen, neograničen, bezuzročan. Vi to ne
znate, budući da ste obuzeti drugim stvarima.
P: Zašto sam ja tako zaokupljen stvarima?
M: Zato što ste zainteresovani.
P: Šta me nagoni da budem zainteresovan?
M: Strah, bol i želja za zadovoljstvom. Prijatan je kraj bola, a bolan je kraj zadovoljstva. Oni se
samo smenjuju u beskonačnom nizu. Istražujte taj poročni, pogrešni krug, dok ne nađete sebe
iznad njega.
P: Da li mi je potrebna vaša milost da me odvedete iznad?
M: Milost vaše Unutarnje Istine je večno sa vama. Sámo vaše pitanje za milošću je znak toga.
Nemojte brinuti o mojoj milosti, već radite ono što vam je rečeno! Delovanje je znak i dokaz
ozbiljnosti, ne očekivanje milosti.
P: U čemu treba da budem ozbiljan?
M: Istražujte istrajno sve što prolazi vašim poljem pažnje. Sa praksom vaše polje pažnje će
se proširiti i istraživanje produbiti dok ne postane spontano i neograničeno.
P: Da li ste vi ostvarili realizaciju kao rezultat prakse? Praksa operiše sa ograničenjima fizičke
egzistencije. Kako to može dati rođenje neograničenog?
M: Naravno, ne postoji uzročna veza između prakse i mudrosti. Ali prepreke na putu ka
mudrosti su duboko pod uticajem prakse.
P: Šta su prepreke?
M: Pogrešne ideje i želje koje dovode do pogrešnih akcija, prouzrokujući rasipanje, istrošenost
i slabost uma i tela. Otkrivanje i napuštanje lažnog otklanja ono što sprečava realno da uđe u
um.
P: Ja mogu da realizujem dva stanja uma: "Ja jesam, pošto i svet jeste". Vi ste kazali: "Svet
jeste, i zato ja jesam". Koje je istinito?
M: Nijedno. Ova dva stanja su jedno isto stanje u prostoru i vremenu. Iznad, postoji
bezvremeno.
P: Kakva je povezanost između vremena i bezvremenog?
M: Bezvremeno zna vreme, ali vreme ne zna večno, bezvremeno. Sva mentalna svesnost je u
vremenu i za nju bezvremeno se pojavljuje kao nesvesno. Ali ono je to koje čini svesnost
mogućom. Svetlost sija u mraku. U svetlosti mrak nije vidljiv. Ili, to možete i ovako postaviti -
u beskonačnom okeanu svetlosti, oblaci svesnosti se pojavljuju tamni i ograničeni, primetni po
kontrastu. Ovo su samo pokušaji da se izrazi rečima nešto vrlo jednostavno, a ipak potpuno
neizrecivo.
222
P: Reči bi trebalo da služe kao most da se pređe.
M: Reči se odnose na stanje uma, a ne na realnost. Reka, dve obale, most preko - sve je ovo u
umu. Samo reči vas ne mogu odvesti iznad uma. Mora postojati ogromna težnja za istinom, ili
apsolutna vera u Gurua. Verujte mi, ne postoji cilj niti put da bi se on dosegao. Vi ste put i cilj,
nema ništa drugo da se dosegne nego sebe samog. Sve što vam je potrebno jeste da razumete,
a razumevanje je cvetanje uma. Drvo je višegodišnja biljka, ali cvetanje i sazrevanje, donošenje
plodova, dolazi u sezoni. Sezone, godišnja doba se menjaju, ali ne i drvo. Vi ste drvo. Vama su
porasle bezbrojne grane i lišće u prošlosti i vi ih možete povećati takođe i u budućnosti - ali
ipak vi ostajete. Vi morate znati šta je sada, ne šta je bilo, ili šta će biti. Vaša je želja stvorila
Univerzum. Upoznajte svet kao svoj sopstveni, kao vašu kreaciju i budite slobodni.
P: Vi kažete da je svet delo ljubavi. Kad znam užase sveta prepunog ratova, koncentracionih
logora, nehumane eksploatacije, kako mogu prihvatiti i verovati da je sve to moja sopstvena
kreacija? Ograničen, kakav sam, nisam mogao stvoriti tako okrutan svet.
M: Otkrijte da ovaj okrutan svet tako izgleda umu i vi ćete znati zašto se on izgleda tako
okrutan. Vaša pitanja su sasvim legitimna, ali na njih ne može biti odgovoreno sve dok vi ne
znate čiji je svet. Da biste pronašli smisao, značenje stvari, morate se obratiti njihovom
stvaraocu. Ja vam kažem: vi ste stvaralac sveta u kome živite - samo ga vi možete promeniti, ili
ga ne stvarati.
P: Kako možete reći da sam ja stvorio svet? Teško da ja to znam.
M: Ne postoji ništa na svetu a da to ne možete znati kad znate sebe. Misleći o sebi da ste
individualno telo, vi vidite svet kao skup individualnih, materijalnih stvari. Kad znate sebe
kao centar svesnosti, svet vam izgleda kao okean svesti. Kad znate sebe kakvi ste u
stvarnosti, vidite svet kao sebe samog.
P: Sve to zvuči prelepo, ali ne odgovara na moje pitanje. Zašto postoji tako mnogo patnje u
svetu?
M: Ako samo stojite po strani kao posmatrač, nećete patiti. Vi ćete videti svet kao predstavu,
zaista najzabavniji šou.
P: Oh, ne! Ovu zabavnu teoriju ja neću prihvatiti. Patnja je tako suviše akutna, kritična, i
sveprisutna. Kakva izopačenost razonoditi se spektaklom patnje! Kakvog mi okrutnog Boga vi
nudite?!
M: Uzrok patnje je u poistovećivanju posmatrača sa posmatranim. Iz toga je rođena želja, a sa
željom slepa akcija, besmislenih rezultata. Pogledajte unaokolo i videćete - patnja je stvar koju
je čovek stvorio, to je čovekov izum.
P: Ja bih se složio sa vama da je čovek stvorio samo svoju sopstvenu patnju. Ali u svojoj
ludosti on je učinio i da drugi pate. Sanjač ima svoje privatne noćne more i niko drugi ne pati
nego on sam. Ali kakva je to vrsta sna da stvara pustoš u životima drugih?
M: Opisivanja su mnoga i protivurečna. Realnost je jednostavna - sve je jedno, harmonija je
večni zakon, niko nije prisiljen da pati. Samo kada pokušavate da opišete i objasnite, tada vam
reči nedostaju.
P: Sećam se da mi je jednom Gandi rekao da Sopstvo nije ograničeno zakonom nenasilja,
ahimsa. Sopstvo ima slobodu da nametne patnju na svoja ispoljavanja, svoju kreaciju, da bi ih
doveo u ispravnost.
M: Na nivou dualnosti to može biti tako, ali u realnosti postoji samo izvor mračan u sebi
samom, koji čini sve sjajnim. Neopažen, nevidljiv, on omogućava opažanje. Bezosećajan,
omogućava osećanje. Bez misli, prouzrokuje misao. Nepostojanje daje rođenje postojanju. To
je nepomični temelj, izvor kretanja. Jednom kada ste tamo, vi ste u domu ma gde bili.
P: Ako sam ja to, onda šta je bio moj uzrok da se rodim?
M: Sećanja na prošle neispunjene želje krade i skladišti energiju koja sebe manifestuje kao
individualnu ličnost. Kada se njena količina isprazni, individua umire. Neispunjene želje
uslovljavaju novo rođenje. Poistovećivanje sebe sa telom stvara večno nove želje i nema kraja
223
u njima, sve dok taj mehanizam ropstva nije jasno spoznat. Jasno razumevanje je ono što
oslobađa, jer ne možete napustiti želje sve dok njihovi uzroci i posledice nisu jasno sagledani.
Ja ne kažem da se ista individua ponovo rađa. Ona umire i umire za dobro, sa svrhom. Ali
njena sećanja ostaju i njihove želje i strahovi. Oni skupljaju energiju za novu individualnost.
Stvarnost ne učestvuje u tome, ali omogućava dajući svetlost (svest koju individua koristi na
svoj način).
P: Moja teškoća je u sledećem. Kako ja mogu da vidim, svako iskustvo je svoja sopstvena
realnost. Ono je tu - iskušeno, doživljeno. U momentu kada ga ja ispitujem i pitam se kome se
to desilo, ko je posmatrač i tako dalje, iskustvo je gotovo i sve što ja mogu da istražujem je
sećanje na njega. Ja jednostavno ne mogu da istražujem trenutak dešavanja, živi trenutak, sada.
Moja svesnost je od prošlosti, ne od sadašnjosti. Kad sam svestan, ja ne živim stvarno u
sadašnjosti, već jedino u prošlosti. Može li realno biti svesnost o sadašnjosti?
M: Ono što vi opisujete nije svesnost, probuđenost uopšte, već samo razmišljanje o iskustvu.
Istinska svesnost, probuđenost, sam uvid, je stanje čistog svedočenja, bez i najmanjeg
pokušaja da bilo šta radite u vezi slučaja, događaja koji svedočite. Vaše misli i osećanja, reči
i akcije mogu takođe biti deo događaja; vi gledate sve nezabrinuti i nevezani, u punoj svetlosti
jasnoće i razumevanja. Vi sve razumete precizno, jasno, šta se dešava, zato što to na vas ne
utiče uopšte. To može da izgleda da je bio pokušaj hladne, ravnodušne povučenosti, ali to nije
realno tako. Jednom kad ste u tome, vi ćete videti, osetiti, da volite sve što vidite, ma šta
mogla biti njegova priroda. Ova nesebična, neizbirljiva ljubav je probni kamen probuđenosti,
duhovne svesnosti. Ako ona nije tamo, vi ste samo zainteresovani iz nekih ličnih razloga.
P: Sve dok postoje bol i zadovoljstvo, čovek je ograničen samo da bude zainteresovan.
M: I sve dok je čovek svestan mentalno, postojaće bol i zadovoljstvo. Vi se ne možete boriti
sa bolom i zadovoljstvom na nivou mentalne svesnosti. Da biste otišli iznad njih morate
otići iznad mentalne svesnosti, uma, što je moguće samo kada gledate na um (misli) kao na
nešto što se vama dešava, a nije vaše, kao nešto spoljašnje, strano, nadređeno. Onda,
iznenada, vi ste oslobođeni uma, realno sami, ničim uznemireni. I to je vaše istinsko stanje.
Mentalna svesnost (um) je osip koji vas tera da se češete. Naravno, ne možete izaći iz uma
(mentalne svesnosti) samo pomoću same ideje o izlasku, jer je i ona u umu. Ali ako naučite
da posmatrate vašu mentalnu svesnost (um) kao vrstu groznice, nervoze, lične i privatne, u
kojoj ste zarobljeni kao pile u svojoj ljusci, iz samog ovog stanja doći će pomoć koja će
slomiti ljusku.
P: Buddha je rekao da je život patnja.
M: On mora da je imao na umu da je sva svesnost mentalna bolna, što je očevidno.
P: A da li smrt nudi oslobođenje?
M: Onaj ko veruje o sebi da je bio rođen, jako je uplašen od smrti. S druge strane, za onog ko
sebe poznaje istinski, smrt je srećan događaj.
P: Hindu tradicija kaže da je patnja donesena sa sudbinom, a sudbina je zaslužena. Pogledajte
na ogromne nesreće, užase, prirodne ili koje je čovek izazvao, poplave i zemljotrese, ratove i
revolucije. Možemo li se mi usuditi da mislimo da svako pati za svoje sopstvene grehe o
kojima on ne može imati pojma? Milioni koji pate, da li su svi oni jednostavno kažnjeni
kriminalci?
M: Može li čovek patiti samo za svoje sopstvene grehe? Da li smo mi stvarno odvojeni? U
ovom prostornom okeanu života mi patimo zbog grehova drugih, i utičemo da drugi pate zbog
naših grehova. Naravno, zakon ravnoteže najviše odlučuje i računi se podmiruju na kraju. Ali
dok život traje mi utičemo jedni na druge duboko.
P: Da, kao što pesnik kaže: "Nijedan čovek nije ostrvo".
M: U pozadini svakog iskustva je Sopstvo i njegova zainteresovanost u iskustvu. Zovite to
željom, zovite to ljubavlju - reči nisu važne.

224
P: Mogu li ja da želim patnju? Mogu li ja namerno da molim za patnju, bol? Da li sam ja kao
čovek, koji je sebi sačinio paperjasti krevet nadajući se dobrom noćnom snu, a onda je imao
posetu noćne more i prevrtao se i vrištao u svom snu? Svakako da ovde nije ljubav ta koja
stvara noćne more.
M: Sva patnja je uzrokovana sebičnom izolacijom, zbog uskogrudosti i pohlepe. Kada je uzrok
patnje spoznat i otklonjen, patnja prestaje.
P: Ja mogu da otklonim moje uzroke patnje, ali drugi će biti ostavljeni da pate.
M: Da biste razumeli patnju, morate ići iznad bola i zadovoljstva. Vaše sopstvene želje i
strahovi sprečavaju vas da razumete i tako pomognete drugima. U realnosti ne postoje drugi, i
sa pomaganjem sebi vi pomažete svim drugima. Ako ste ozbiljni u vezi patnje čovečanstva,
morate usavršiti jedini način pomaganja koji imate - sebi samima.
P: Vi nastavljate da govorite da sam ja kreator, održavatelj i preobrazitelj ovog sveta,
sveprisutan, sveznajući, svemogući. Kad razmislim o onome što kažete, ja se pitam: "Kako to
da postoji tako mnogo zla u mom svetu"?
M: Ne postoji zlo, nema patnje; radost življenja je superiorna. Pogledajte kako sve prianja i
stremi životu, kako je draga egzistencija.
P: Na ekranu moga uma slike teku jedna za drugom u beskonačnom nizu. Nema ničega stalnog
u vezi sa mnom.
M: Morate bolje da se zagledate u sebe. Ekran je tu - on se ne menja. Svetlost sija postojano.
Jedino se film između njih nastavlja da pokreće i stvara slike koje se pojavljuju. Možete nazvati
film sudbinom, prarabdha.
P: Šta stvara sudbinu?
M: Neznanje je uzrok neminovnosti.
P: Neznanje čega?
M: Prvenstveno neznanje o sebi. Takođe, neznanje o istinskoj prirodi stvari, o njihovim
uzrocima i posledicama. Vi gledate unaokolo bez razumevanja i smatrate pojavnost za realnost.
Vi verujete da znate svet i sebe - ali to je samo vaše neznanje koje vas nagoni da kažete: ja
znam. Počnite sa priznanjem da ne znate i počnite odatle. Ne postoji ništa što može pomoći
svetu više nego završetak vašeg neznanja. Dakle, ne morate da činite ništa posebno da biste
pomogli svetu. Vaše sámo postojanje je pomoć, delovali ili ne delovali.
P: Kako može neznanje biti saznato? Znati neznanje predstavlja znanje.
M: Potpuno tako. Sámo priznanje: "Ja ne znam" je rođenje znanja. Čovek koji ne zna, ne zna
svoje neznanje. Vi možete reći da neznanje ne postoji, jer u momentu kad se vidi ono više ne
postoji. Prema tome, možete to nazvati nesvesno ili slepilo. Sve što vidite okolo i u vama je
ono što vi ne znate i ne razumete, čak uopšte i ne znajući da vi to ne znate, i ne razumete.
Znati da ne znate i ne razumete je istinsko znanje, znanje poniznog, skromnog, srca.
P: Da, Hrist je rekao: "Blaženi su siromašni u duhu"...26
M: Uzmite to kako hoćete, činjenica je da je znanje samo neznanje. Vi znate da ne znate.
P: Da li će se neznanje ikad završiti?
M: Šta je loše ne znati? Vi ne treba da znate sve. Dovoljno je da znate što treba da znate.
Ostalo će se brinuti samo o sebi, bez vašeg znanja kako se to dešava. Ono što je važno je da
vaše nesvesno ne radi protiv svesnosti, da postoji integracija, jedinstvo na svim nivoima. Znati
nije tako jako važno.
P: Ono što vi kažete je ispravno psihološki. Ali kada dođe do saznavanja drugih, saznavanja
sveta, moje znanje da ne znam tu ne pomaže mnogo.
M: Jednom kada ste iznutra integrisani, spoljašnje znanje vam dolazi spontano. U svakom
momentu vašeg života vi znate šta treba da znate. U okeanu univerzalnog uma svo znanje je

26
Jedan od pogrešnih prevoda Biblije, tačan prevod je: ’Blaženi su smernoga uma’, pri čemu ’smernost’
označava ’smirenost’ i ’sa merom’. (I. A.)
225
sadržano; ono vam dolazi na poziv. Većinu od toga vi možda nećete trebati nikad da znate - ali
to je ipak vaše. Kako sa znanjem, tako je i sa moći. Bilo šta da osećate da treba da se desi,
dešava se neprestano, neiscrpno. Bez sumnje, Bog se brine za sve poslove rukovođenja
Univerzumom; ali On je radostan da ima neku pomoć. Kad je pomagač nesebičan i inteligentan,
sve sile univerzuma su pod njegovom kontrolom.
P: Čak i slepe sile prirode?
M: Ne postoje slepe sile. Mentalna svesnost je moć. Budite budni, budite svesni onoga što
treba da se uradi i biće urađeno. Samo budite budni, oprezni i smireni. Jednom kada
dostignete vaše odredište, i znate vašu pravu prirodu, vaša egzistencija postaje blagoslov za
sve. Vi ne morate znati, niti će svet znati, ipak pomoć zrači. Postoje ljudi u svetu koji čine
mnogo više dobra nego svi državnici i filantropi zajedno. Oni zrače svetlost i mir bez želje i
bez znanja. Kad im drugi kažu o čudima koja su oni učinili, i oni su takođe iznenađeni.
Štaviše, ne smatrajući ništa kao njihovo sopstveno, oni niti su ponosni, niti teže za
reputacijom. Oni su jednostavno nesposobni da žele bilo šta za njih, čak ni radost
pomaganja drugima, znajući da je Bog dobar, oni su u miru.

77. LAŽNE IDEJE SU "JA" I "MOJE"

Pitalac: Ja sam jako vezan za moju porodicu i vlasništvo. Kako mogu da pobedim ovu
vezanost?
Maharadž: Ova vezanost je rođena zajedno sa osećajem "ja" i "moje". Pronađite istinski
smisao ovih reči i bićete oslobođeni ropstva. Vi imate um koji je raspršen u vremenu. Vama se
dešavaju stvari jedna za drugom i sećanja ostaju. Nema ništa loše u tome. Problem se
pojavljuje samo kad sećanja prošlih bolova i zadovoljstava - koji su bitni za sav organski život -
ostanu kao refleks, odraz, preovlađujuće ponašanje. Ovaj refleks, odgovor, uzima oblik "ja' i
koristi telo i um za svoje svrhe, koje su stalno u potrazi za zadovoljstvom ili bekstvom od bola.
Kada spoznate "ja" onakvo kakvo jeste, teret želja i strahova, i osećaj "moje" kao prisvajanje
svih stvari i ljudsku potrebu za svrhom izbegavanja bola i sigurnosnog zadovljstva, vi ćete
videti da su "ja" i "moje" lažne ideje, koje nemaju temelj u realnosti. Stvorene od uma ove se
upravljaju svom stvaraocu sve dok ih on smatra istinitim; kada budu analizirane, one se
rastapaju. Nemajući svoju sopstvenu egzistenciju, u njima samima, "ja" i "moje" traže podršku i
nalaze je u telu. Telo postaje njihova tačka obraćanja, svedočenja. Kada vi govorite o "mom"
suprugu i "mom" detetu, vi mislite o telu supruga i o telu deteta. Odbacite ideju da ste telo i
suočite se sa pitanjem: ’Ko sam ja?’ Odmah će proces da se stavi u kretanje koje će nazad
vratiti realnost, ili tačnije, odvešće um ka realnosti, istini. Jedino ne smete biti uplašeni.
P: Od čega da budem uplašen?
M: Da bi ostvarili realnost, ideje "ja" i "moje" moraju se napustiti. Onda će se vaše prirodno
stanje opet pojaviti, u kome vi niti ste telo, niti um, niti "ja" ili "moje", već potpuno u
drugačijem stanju. To je čista duhovna svesnost postojanja, bez postojanja ’ovog’ ili ’onog’,
bez bilo kakve identifikacije sebe, poistovećivanja sa bilo čim posebno, ili uopšte. U toj čistoj
svetlosti nema ničega, čak nema ni ideje o ničemu. Postoji samo svetlost.
P: Postoje ljudi koje volim. Moram li ih se odreći, osloboditi?
M: Vi se samo oslobodite vaše vezanosti za njih. Ostalo zavisi od njih. Oni mogu izgubiti
interesovanje za vas, ili ne moraju.
P: Kako oni to mogu? Nisu li oni moji sopstveni?
M: Oni su vaša tela, ne vaši sopstveni. Ili, tačnije, ne postoji niko ko nije vaš sopstveni.
P: A šta je sa mojim vlasništvom, sa mojim posedima?
226
M: Kada "moje" više ne postoji, gde je vaše vlasništvo?
P: Molim vas, recite mi, moram li ja izgubiti sve sa gubljenjem "ja"?
M: Možete, ili ne morate! Sve će to vama biti jednako. Vaš gubitak biće nečiji dobitak. Vi
nećete brinuti.
P: Ako mi je svejedno, izgubiću sve!!
M: Jednom kada nemate ništa, nećete imati problema.
P: Ja sam oslobođen problema preživljavanja.
M: To je telesni problem i on će biti rešen sa hranjenjem, pijenjem i spavanjem. Ima dovoljno
za sve, samo ako se sve deli.
P: Naše društvo je zasnovano na grabeži, a ne na deljenju.
M: Sa deljenjem vi ćete to promeniti.
P: Ja se ne osećam kao darodavac. U svakom slučaju ja sam opterećen s mojim posedovanjima
i za to plaćam porez.
M: To nije isto kao dobrovoljno davanje. Društvo se neće promeniti prisilom. To zahteva
promenu srca. Shvatite da ništa nije vaše sopstveno, da sve pripada svemu. Jedino će se onda
društvo promeniti.
P: Razumevanje jednog čoveka neće dovesti svet daleko.
M: Svet u kome vi živite biće duboko dirnut, to će biti zdrav i srećan svet koji će zračiti i
komunicirati, rasti i širiti se, rasprostirati se. Moć istinskog srca je ogromna.
P: Molim vas recite nam više o tome.
M: Pričanje nije moj hobi. Ponekad ja govorim, ponekad ne. Moje pričanje, ili ne pričanje, je
deo date situacije i ne zavise od mene. Kada postoji situacija u kojoj moram da govorim, ja
čujem sebe da govorim. U nekoj drugoj situaciji ja ne moram čuti sebe da govorim. To je meni
sasvim svejedno. Da li ja govorim ili ne govorim, svetlost i ljubav postojanja onoga što sam ja
nisu dirnuti, niti su oni pod mojom kontrolom. Oni postoje i ja znam da postoje, da jesu.
Postoji radosna duhovna svesnost, ali ne postoji onaj ko je radostan. Naravno, postoji osećaj
identiteta, ali to je identitet sećanja, kao identitet niza slika na večno prisutnom ekranu. Bez
svetlosti ekrana ne bi bilo slike. Spoznati sliku kao igru svetlosti na ekranu, daje oslobođenje
od ideje da je slika realna. Sve što treba da radite jeste da razumete da volite sebe, Sopstvo, i
da Sopstvo voli vas, i da je osećaj "ja jesam" veza između vas oboje, znak identiteta uprkos
pojavnoj raznolikosti. Smatrajte "ja jesam" kao znak ljubavi između unutarnjeg i spoljašnjeg,
realnog i pojavnog. Upravo, kao u snu sve je različito, osim osećaja "ja" koji vas ubeđuje da
kažete "ja sam sanjao", tako deluje osećaj "ja jesam" omogućujući vam da kažete ponovo "ja
sam moje realno Sopstvo". Ja ne radim ništa, niti je šta urađeno meni. Ja sam ono što sam i
ništa me ne može dodirnuti, uticati na mene. Izgleda da sam ja zavisan od svega, ali u suštini
sve zavisi od mene.

78. SVE ZNANJE JE NEZNANJE

Pitalac: Smemo li vas pitati kako ste postigli samoostvarenje?

Maharadž: Na neki način, u mom je slučaju to bilo veoma jednostavno i lako. Pre nego što je
umro, moj mi je guru rekao: "Veruj mi, ti si Vrhovna Stvarnost. Ne sumnjaj ni u moje reči ni u
moje namere. Govorim ti istinu. Deluj u skladu s njom." Nisam to mogao zaboraviti i spoznao
sam sebe.
P: Ali šta ste zapravo radili?
M: Ništa posebno. Živeo sam svoj život, vodio trgovinu, brinuo se za svoju porodicu. U
svakom svom slobodnom trenutku neprestano sam se prisećao guruovih reči. Ubrzo nakon
našeg susreta moj je guru umro i ja sam se sad mogao osloniti samo na sećanje. No, to mi je
bilo dovoljno.
P: Vaše je oslobođenje zasigurno bilo posledica milosti i moći vašeg gurua.
227
M: Njegove su reči bile istinite i zato su se ostvarile. Istinite reči uvek se ostvaruju. Moj guru
nije učinio ništa. Njegove su reči delovale samo zato što su bile istinite. Sve što sam činio
dolazilo je iznutra, iako to nisam ni tražio ni očekivao.
P: Želite li reći da je guru pokrenuo proces u kojem nije sudelovao?
M: Možeš to izraziti kako god želiš. Stvari se događaju tako kako se događaju. Ko može reći
zašto i kako? Ništa nisam učinio namerno. Sve je došlo samo od sebe - želja da sve odbacim,
da budem sam, da uđem u sebe.
P: Zar niste ulagali nimalo napora?
M: Nimalo. Verovali ili ne, nisam čak ni gorljivo želeo postići oslobođenje. Guru mi je samo
rekao da sam ja Vrhovna Stvarnost i nakon toga je umro. Jednostavno nisam mogao ništa
drugo nego da mu poverujem. Ostalo se dogodilo samo od sebe. Shvatio sam da se menjam -
to je bilo sve. U stvari, i sâm sam bio zaprepašten. Ali pojavila se želja da proverim istinitost
njegovih reči. Bio sam toliko siguran da mi moj guru ni u kojem slučaju nije mogao lagati da
sam osećao kako moram spoznati puno značenje njegovih reči jer ću inače umreti. Bio sam
posve odlučan, mada nisam znao šta zapravo činim. Provodio sam sate razmišljajući o svojem
guruu i njegovim rečima, ali nisam se u mislima prepirao s njim, već sam se samo prisećao
onoga što mi je rekao.
P: Šta vam se nakon toga dogodilo? Kako ste spoznali da ste Vrhovna Stvarnost?
M: Nije došao niko izvana da mi to kaže, niti mi je to rečeno iznutra. U stvari, kroz neka sam
neobična iskustva prošao samo u početku svoje sadhane, kad sam ulagao napore. S vremena
na vreme viđao sam svetlost ili bih začuo glasove, susretao sam različite bogove i boginje i
razgovarao s njima. No, otkada mi je moj guru rekao: "Ti si Vrhovna Stvarnost", vizije su i
transevi prestali te sam postao veoma miran i jednostavan. Ustanovio sam da sve manje želim i
znam, sve dok nisam s krajnjim zaprepaštenjem mogao reći: "Ništa ne želim, ništa ne znam."
P: Jeste li se istinski oslobodili svih želja i strahova ili ste otelovili mudraca prema predstavi
koju vam je dao guru?
M: Nisam ni od koga dobio nikakvu predstavu o mudracu, niti sam je sam imao. Moj guru mi
nikada nije rekao šta mogu očekivati.
P: Moglo bi vam se dogoditi još dosta toga. Jeste li uistinu stigli na kraj puta?
M: Nije bilo nikakvog puta. Ja jesam, kao što sam oduvek i bio.
P: Ali šta je ta Vrhovna Stvarnost koju ste morali postići?
M: Više nisam bio obmanut, to je sve. Ranije sam stvarao i naseljavao svet. Sada to više ne
činim.
P: A gde onda živite?
M: Živim u praznini koja se nalazi onkraj bitka i nebitka, iznad svesnosti. Ta je praznina
ujedno i punoća. Nemoj me žaliti. Osećam se poput čoveka koji kaže: "Obavio sam svoj posao,
nema se više što činiti."
P: Postoji određeni dan koji smatrate datumom svojeg oslobođenja. Znači li to da vam se nešto
dogodilo upravo toga dana? Šta se tada dogodilo?
M: Um je prestao da proizvodi događaje. Traganje koje bez prestanka traje od pamtiveka toga
se dana završilo. Više ništa nisam ni želeo, ni očekivao, ni prihvatao kao svoje. Nije više bilo
pojedinačnog "ja" koje bi nečemu težilo. Izbledeo je čak i puki osećaj "ja jesam". Druga stvar
koju sam primetio bila je da sam izgubio sva svoja uobičajena uverenja. Ranije sam bio siguran
u mnogo toga, a posle toga dana ni u šta. Ali nisam osećao da sam išta izgubio time što ne
znam, zato što je sve moje znanje bilo lažno. Moje sadašnje neznanje bilo je poznavanje
činjenice da je sve znanje u stvari neznanje i da je tvrdnja "ja ne znam" jedina istinita tvrdnja
koju um može izreći. Uzmi kao primer ideju "ja sam rođen". Ti je možeš smatrati istinitom. Ali
ona to nije. Nikada se nisi rodio i nikada nećeš umreti. Umreće ideja o rođenju i smrti, a ne ti.
Poistovećujući se s njom, postaješ smrtan. Kao što u bioskopu sve nastaje iz svetlosti, tako i
sav veliki svet nastaje iz svesnosti. Pogledaj pobliže i videćeš da sva imena i likovi nisu ništa
228
drugo do prolazni valovi na okeanu svesnosti, da jedino za svesnost možemo reći da jeste, a
nikako za njene preobražaje.
U beskraju svesnosti pojavljuje se svetlost, sićušna tačka koja se brzo pokreće
iscrtavajući likove, misli, osećaje, koncepte i ideje, kao olovka koja piše po papiru. A tinta koja
ostavlja trag je pamćenje. Ti si ta sićušna tačka čijim se kretanjem svet uvek iznova stvara.
Prestani da se pokrećeš i više neće biti sveta. Pogledaj u sebe i shvatićeš da je ta tačka svetlosti
odraz beskrajne svjetlosti u telu i da se izražava u osećaju "ja jesam". Postoji jedino svetlost,
sve se drugo samo pojavljuje.
P: Poznajete li ti tu svetlost? Jeste li je videli?
M: Ona se umu pokazuje kao tama. Možeš je spoznati jedino kroz njene odraze. Na dnevnoj
svetlosti možeš videti sve osim same svetlosti.
P: Trebam li odatle zaključiti da su naši umovi slični?
M: Kako bi to bilo moguće? Ti imaš svoj um, isprepleten nitima pamćenja koje na okupu drži
želja i strah. Ja nemam vlastitog uma. Ono što treba da znam univerzum donosi pred mene kao
da mi pribavlja hranu koju ću pojesti.27
P: Znate li sve što želite znati?
M: Nema ničega što bih želeo znati. Ali ono što trebam znati postaje mi dostupno.
P: Stiže li ti to znanje iznutra ili izvana?
M: Na mene se ne mogu primeniti reči "iznutra" ili "izvana". Moja je nutrina izvan mene, a
moja vanjština u meni. Znanje koje mi je u određenom trenutku potrebno mogu dobiti i od
tebe, ali ti nisi odvojen od mene.
P: Čuli smo da postoji četvrto stanje svesti (turija). Šta je to?
M: Biti tačka svetlosti koja iscrtava svet znači nalaziti se u stanju poznatom kao turija, a biti
sama svetlost znači nadići to stanje (turijatita). Ali od kakve su nam koristi nazivi, kad nam je
stvarnost toliko blizu?
P: Postoji li ikakav daljnji napredak u vašem stanju? Kad upoređujete sebe kakvi ste bili juče s
ovim kaki ste danas, primećujete li da ste se promenili ili napredovali? Dobiva li vaše viđenje
stvarnosti na širini i dubini?
M: Stvarnost je nepokretna, a ipak se neprestano kreće. Ona je poput moćne reke - teče, a
ipak je večna. Ono što teče nije reka sa svojim koritom i obalama, već voda u njoj. Isto tako i
univerzalni sklad, svojstvo uravnoteženosti (sattva guna), igra svoje igre protiv sile mraka
(tamas) i beznađa (rađas). U uravnoteženosti uvek postoji promena i napredak, u beznađu
promena i nazadovanje, a mrak predstavlja haos. Ta se tri svojstva večno nadigravaju. To je
činjenica koju nikako ne možemo osporiti.
P: Moram li uvek postajati tup zbog sila mraka ili očajavati zbog sila beznađa? Što se tada
događa s uravnoteženosti?
M: Ona je zračenje tvoje prave prirode. Uvek je možeš naći onkraj uma i njegovih
mnogobrojnih svetova. Ali želiš li biti u svetu, moraš prihvatiti njegove tri osobine kao
neodvojive: materija, energija i život isti su u svojoj srži, ali različiti kao pojave. Oni se mešaju
i teku u svesnosti. U vremenu i prostoru postoji večni tok: rođenje i smrt, napredak i
nazadovanje - prividno bez početka i bez kraja. Blaženstvo je stvarnost, bezvremena i
nepromenljiva svesnost koja ne poseduje ni telo ni um.
P: Razumem da je, prema vama, sve što postoji samo jedno od stanja svesnosti. Svet je prepun
različitih stvari i pojava. Jedno zrnce peska stvar je koliko i čitava planeta. U kakvom su
odnosu sve te stvari sa svesnošću?

27
Um se održava iluzijom da čovek treba uvek nešto da osmisli i sazna, da dođe do odgovora.
Transcendencijom uma otkriva se paradoks da je sve već tu i da nam nije potreban um da bismo nešto videli
kako jeste. Bez uma vidimo mnogo bolje i direktno sve kako jeste. Sve je već tu i sve nam se otkriva. Otuda
vidovitost kod prosvetljenih. (I. A.)
229
M: Tamo gde svesnost ne može da dopre počinje materija. Pojava je oblik bitka koji nismo
razumeli. Taj se bitak ne menja, on je uvek isti. No, nama se čini da se pojavljuje negde
zasebno, kao nešto strano i tuđe. Naravno, pojava se uvek odigrava u svesnosti (ćit), ali
pojavljuje se kao da se nalazi izvan nje zbog svoje prividne nepromenljivosti. Temelj je svih
stvari pamćenje jer bez njega ne bi bilo prepoznavanja. Stvaranje, odražavanje, odbacivanje - to
su Brahma, Višnu i Šiva, odnosno proces koji večno traje i upravlja svime.
P: Ne postoji li izlaz?
M: Ja i ne činim ništa drugo: samo ti pokazujem izlaz. Shvati da Jedno uključuje troje, da si ti
to Jedno, i bit ćeš spasen od svetovnih procesa.
P: Što će se u tom slučaju dogoditi s mojom svesnošću?
M: Nakon razdoblja stvaranja dolazi razdoblje ispitivanja i odražavanja, a onda konačno i
razdoblje odustajanja i zaboravljanja. Svesnost ostaje, ali u skrivenom, mirnom stanju.
P: Zadržava li se i dalje identitet?
M: Identitet je svojstven stvarnosti i nikada se ne gubi. Ali identitet nije ni prolazna ličnost
(vjakti), ni karmom određena individualnost (vjakta). To je ono što ostaje kad se svako
poistovećivanje odbaci kao pogrešno - čista svest, osećaj bitka svega što jeste i što može biti.
Svest je čista u početku i na kraju, ali u međuvremenu se zagađuje zamišljanjem koje se nalazi
u korenu stvaranja. Ona u svakom trenutku ostaje ista. Spoznati je takvu kakva jeste
predstavlja oslobođenje i bezvremeni mir.
P: Je li osećaj "ja jesam" stvaran ili nestvaran?
M: I jedno i drugo. Nestvaran je kad kažemo "ja sam ovo, ja sam ono", a stvaran kad znamo
"ja nisam ovo, ja nisam ono".
Spoznavalac se javlja i nestaje zajedno s onim što je spoznao i prolazan je. Ali ono što
zna da ne zna, ono što je oslobođeno svih sećanja i predviđanja, bezvremeno je.
P: Je li osećaj "ja jesam" isto što i svedok ili je to dvoje odvojeno?
M: Da nema jednog, ne bi bilo ni drugog. Pa ipak, oni nisu jedno. To je poput cveta i njegove
boje. Da nema cveta, ne bi bilo ni boje, a da nema boje cvet se ne bi mogao videti. Onkraj
svega nalazi se svetlost koja u dodiru s cvetom stvara boju. Spoznaj da je tvoja istinska
priroda jedino čista svetlost i da posmatrač i posmatrano dolaze i odlaze zajedno. Ono što
oboje čini mogućim, a ipak nije nijedno od njih, jeste tvoj stvarni bitak. On nije bitak
"ovog" ili "onog", već čista svest o bitku i nebitku. Kad se svest usmeri na sebe, javlja se
osećaj neznanja. Kad je okrenuta prema vanjskome, nastaje sve spoznatljivo. Zato je tvrdnja "ja
poznajem sebe" protivrečna jer ono što poznajem ne može biti "moje Sopstvo".
P: Ako Sopstvo zauvek ostaje nepoznato, šta se onda spoznaje prilikom samoostvarenja?
M: Dovoljno već oslobađa i spoznaja da ono što znamo ne može biti ni "ja" ni "moje". Sloboda
od samopoistovećivanja s nizom sećanja i navika, začuđenost pred beskonačnim bogatstvom
bitka, njegovom neiscrpnom kreativnošću i potpunom transcendentalnošću, apsolutna
neustrašivost koju rađa spoznaja prividnosti i prolaznosti svakog oblika svesnosti - ističu iz
dubokog i neiscrpnog izvora. Postići samoostvarenje znači spoznati taj izvor kao izvor, pojave
kao pojave, a sebe kao izvor.
P: Na kojoj je strani svedok? Je li on stvaran ili nestvaran?
M: Niko ne može reći: "Ja sam svedok." Predmet svedočenja uvek je osećaj "ja jesam". Stanje
nevezane svesti je svesnost, "um kao ogledalo". Ona se pojavljuje i nestaje zajedno sa svojim
objektom i zato nije sasvim stvarna. No, o kakvom god se objektu radilo, ostaje nepromenjena
pa je zato i stvarna. Osećaj "ja jesam" sudeluje i u stvarnom i u nestvarnom pa predstavlja
most između toga dvoga.
P: Ako se sve događa samo u odnosu na osećaj "ja jesam", ako je on i predmet spoznavanja i
spoznavalac i proces spoznavanja, šta čini svedok? Od kakve je on koristi?
M: Svedok ne čini ništa i nije ni od kakve koristi.
P: Ali zašto onda uopšte govorimo o njemu?
230
M: Zato što postoji. Most služi samo jednoj svrsi - da premošćuje. Na njemu ne možeš
sagraditi kuću. Osećaj "ja jesam" posmatra stvari, a svedok vidi kroz njih. On ih vidi takvima
kakve jesu, kao nestvarne i prolazne. Njegov je zadatak da govori: "Ovo nisam ja, ovo nije
moje."
P: Je li pojavno (saguna) način na koji se ispoljava nepojavno (nirguna).
M: Nepojavno se ne može ni na koji način ispoljavati. Ništa od pojavnog ne može izraziti
nepojavno.
P: Ali zašto onda govorite o njemu?
M: Zato što je to mesto mog rođenja.

79. LIČNOST, SVEDOK I VRHOVNA STVARNOST

Pitalac: Dugo smo uzimali različite vrste droga. Uglavnom se radilo o drogama koje služe
proširenju svesti. Na taj način stekli smo iskustva različitih stanja svesti, uzvišenih i prizemnih,
ali takođe i uverenje da su droge nepouzdane te da su učinci koje izazivaju u najboljem slučaju
prolazni, a u najgorem razorni za organizam i ličnost. Sada smo u potrazi za boljim načinima
razvijanja svesnosti i transcendencije. Želeli bismo da nam plodovi našeg traganja zauvek
ostanu i da nam obogate život, umesto da se preokreću u bleda sećanja i bespomoćna žaljenja.
Smatramo li pod duhovnošću samoispitivanje i razvoj, svrha našeg dolaska u Indiju izričito je
duhovna. Sretno razdoblje u kojem smo bili deca cveća daleko je iza nas. Sada smo ozbiljni pa
želimo tako i da delujemo. Znamo da postoji stvarnost koju trebamo naći, ali ne znamo kako
da je dosegnemo i kako da se vežemo za nju. Ne treba nam uverenje, već jedino vođstvo.
Možeš li nam pomoći?
Maharadž: Vama ne treba pomoć, nego savet. Ono što tražite već je u vama. Uzmimo kao
primjer moj slučaj. Ja nisam učinio ništa kako bih postigao oslobođenje. Moj mi je učitelj rekao
da se stvarnost nalazi u meni. Pogledao sam u sebe i, kao što mi je on rekao, onde sam je i
našao. Videti stvarnost jednostavno je koliko i videti svoj odraz u ogledalu. Ali ogledalo mora
biti čisto i ne sme iskrivljavati sliku. Potreban ti je samo spokojan um koji nije izopačen željama
i strahovima, koji je slobodan od svih ideja i mišljenja i čist na svim razinama, da bi se u njemu
mogla odraziti stvarnost. Budi čist i miran, pažljiv i nevezan pa će se sve drugo dogoditi samo
od sebe.
P: Pre nego što si spoznao istinu morao si pročistiti i smiriti svoj um. Kako si to postigao?
M: Nisam učinio ništa. Sve se dogodilo samo od sebe. Živeo sam mirno svoj život i brinuo se
za potrebe svoje porodice. Ali um mi nije pročistio ni moj guru. To se dogodilo samo od sebe,
upravo onako kako je on rekao da će se dogoditi.
P: Ništa se ne događa samo od sebe. Za sve što se događa mora postojati neki uzrok.
M: Sve što se događa uzrok je svemu što se događa. Uvek postoji bezbroj uzroka. Ideja o
jednom jedinom uzroku čisti je privid.
P: Zasigurno si radio nešto posebno, neku vrstu meditacije ili joge. Kako možeš tvrditi da će se
samoostvarenje dogoditi samo od sebe?
M: Nisam radio ništa posebno. Samo sam živeo svoj život.
P: Zaprepašten sam!
M: I ja sam bio. Ali zbog čega bismo se trebali toliko čuditi? Reči mog učitelja ostvarile su se.
I što s time? On me poznavao bolje nego što sam ja poznavao samog sebe, i to je sve. Zašto
tražiti uzroke? U samom početku pridavao sam određenu pažnju i vreme osećaju "ja jesam", ali
to je bilo isključivo u početku. Ubrzo nakon što je moj guru umro, ja sam oživeo. Njegove su
se reči pokazale istinitima. To je sve što se dogodilo. Sve je to jedinstven proces, a ti želiš
odvojiti stvari u vremenu i onda tražiti njihove uzroke.
P: Šta sada radiš? Čime se baviš?
231
M: Ti zamišljaš da su bitak i delovanje istovetni. Ali nije tako. Um i telo pokreću se i menjaju,
a time uzrokuju kretanje i promenu drugih umova i tela. To se zove delovanje ili akcija. Ja
uviđam da je u prirodi delovanja da stvara novo delovanje, kao što je u prirodi vatre da nastavi
da gori ako u nju ubacujemo gorivo. Ja niti delujem niti uzrokujem da drugi deluju. Ja sam
samo bezvremeno svestan svega što se događa.
P: Vredi li to samo za tvoj um ili i za druge umove?
M: Postoji samo jedan um, koji vrvi idejama: "Ja sam ovo, ja sam ono, ovo je moje, ono je
moje." Ja nisam, nikada nisam bio i nikada neću biti um.
P: Kako je nastao um?
M: Svet se sastoji od materije, energije i inteligencije. To troje ispoljava se na mnogo različitih
načina. Želja i zamišljanje stvaraju svet, a inteligencija usaglašava to dvoje i uzrokuje osećaj
sklada i mira. Meni se sve to događa. Ja sam svestan, ali me se ništa ne dotiče.
P: Ne možeš biti svestan i uz to nedirnut. To je protivrečno. Percepcija je promena. Kad si
jednom iskusio osećaj, sećanje ti neće dopustiti da se vratiš u prvobitno stanje.
M: Tačno, ono što se zabeleži u pamćenju ne može se tako lako izbrisati, ali, sasvim je sigurno
da se to ipak može učiniti. U stvari, ja sve vreme upravo to i činim. Nalik sam ptici koja se
pokreće zahvaljujući krilima i zato ne ostavlja tragove u pesku.
P: Ima li svedok ime i lik ili se on nalazi iznad njih?
M: Svedok je samo tačka u svesti. Nema ni imena ni lika. On je poput sunčevog odraza u
kapljici rose. Kapljica ima ime i lik, ali mala tačkica svetlosti uzrokovana je suncem. Čistoća i
glatkoća kapljice nužni su preduslov za to, ali nisu same po sebi dovoljne. Slično tome, čistoća
i tišina uma nužni su preduslov da bi se u njemu pojavio odraz Stvarnosti, ali same po sebi nisu
dovoljne. Iznad njih mora postojati Stvarnost. No, budući da je Stvarnost bezvremeno prisutna,
naglasak se stavlja upravo na te nužne preduslove.
P: Može li se dogoditi da um bude čist i miran, a da se u njemu ipak ne pojavi odraz
Stvarnosti?
M: Postoji sudbina koja se treba pažljivo razmotriti. Nesvesno je u šaci sudbine. U stvari,
nesvesno jeste sudbina. Pojedincu bi se moglo dogoditi da mora da čeka. Ali koliko god bila
teška ruka sudbine, strpljenjem i nadzorom nad sobom uspećemo je podignuti. Poštenje i
čistota uklanjaju sve prepreke pa u umu dolazi do viđenja Stvarnosti.
P: Kako se može steći nadzor nad sobom? Moj je um veoma slab!
M: Najpre moraš razumeti da nisi osoba kojom se smatraš. Ono što ti misliš da jesi samo je
slutnja ili zamišljanje. Nemaš roditelje, nikada nisi rođen i nikada nećeš umreti. Možeš odmah
poverovati u to što ti kažem, a možeš i sam doći do toga proučavanjem i istraživanjem. Put
savršene vere veoma je brz, a potonji je spor, ali postojan. Oba se moraju proveriti na delu.
Deluj u skladu s onim što smatraš istinitim. To je put do istine.
P: Jesu li zasluživanje istine i sudbina jedno te isto?
M: Da, oboje se nalazi u nesvesnom. Svesna zaslužnost samo je taština. Svesnost je uvek puna
prepreka. Kad nema prepreka, pojedinac je lako nadilazi.
P: Hoće li mi razumevanje da nisam telo dati snagu karaktera koja je potrebna da se postigne
nadzor nad sobom?
M: Kad spoznaš da nisi ni telo ni um, oni više neće moći da vladaju nad tobom. Sledićeš istinu
kamo god te vodila i činićeš ono što treba činiti kakvu god cenu morao da platiš.
P: Je li nužno delovati kako bi se postiglo samoostvarenje?
M: Za njegovo postizanje nužno je razumevanje. Delovanje je samo propratna pojava. Čovek
koji je postigao nepokolebljivo razumevanje neće se uzdržavati od delovanja. Delovanje je
provera istine.
P: Jesu li nam takve provere nužne?
M: Ne budeš li sve vreme samog sebe proveravao, nećeš moći razlikovati stvarnost od

232
fantazije. Promatranje i pažljivo razlikovanje pomažu do neke određene mere, ali stvarnost je
paradoksalna. Kako ćeš znati da si postigao oslobođenje ne budeš li promatrao svoje misli i
osećaje, reči i dela, ne budeš li se čudio promenama koje su ti se dogodile, a da ne znaš ni zašto
ni kako? Upravo zato što jesu tako iznenađujuće, znaš da su i stvarne. Ono što možemo
predvideti i što očekujemo retko je istinito.
P: Kako nastaje ličnost?
M: Kao što se senka pojavljuje kad se snop svetlosti prekine nekim objektom, tako se i ličnost
pojavljuje kad je tok čiste svesti o sebi zaprečen idejom "ja sam telo". I kao što senka menja lik
i položaj zavisno od strukture tla, tako se i osoba pojavljuje na različite načine, kao radosna ili
tužna, spokojna ili nevoljna, dobitnik ili gubitnik, u skladu s obrascem sudbine. Kad više nema
tela, osoba u potpunosti nestaje, i to bez povratka, a ostaje samo svedok i Velika Nepoznanica.
Svedok je taj koji kaže "ja znam". Osoba kaže "ja činim". Tvrditi "ja znam" nije neistinito, već
samo ograničeno, ali tvrditi "ja činim" u potpunosti je lažno, zato što niko ništa ne čini. Sve se
događa samo od sebe, uključujući i nastanak ideje da je osoba ta koja nešto čini.
P: Što je onda delovanje?
M: Univerzum je ispunjen delovanjem, ali ne postoji onaj koji deluje. Postoji bezbroj osoba,
malih, velikih i ogromnih, koje zahvaljujući poistovećivanju s telom zamišljaju da delaju. Ali to
ne utiče na činjenicu da je svet delovanja (makadakaš) jedinstvena celina u kojoj sve zavisi od
svega i sve utiče na sve. Zvezde duboko utiču na nas i mi duboko utičemo na njih. Istupi iz
delovanja u svesnost, ostavi delovanje telu i umu jer to je njihovo područje. Ostani čisti
svedok, sve dok čak i svedočenje ne nestane u Vrhovnoj Stvarnosti.
Zamisli gustu džunglu prepunu teških stabala. Daska je napravljena od debla, isto kao i
sitna olovka koja piše po njoj. Svjedok čita ono što je napisano i zna da su i olovka i daska u
dalekom srodstvu s džunglom, a da samo pisanje nema ništa s njom. Pisanje je u potpunosti
nadodano i njegovo nestajanje nema nikakve važnosti. Nestajanje osobe uvek je praćeno
osećajem velikog olakšanja, kao da nam je s leđa spao težak teret.
P: Kad tvrdiš da si u stanju onkraj svedoka, koje ti iskustvo omogućuje da to kažeš? Na koji se
način takvo stanje razlikuje od stanja u kojem si samo svedok?
M: To je nalik pranju platna na kojem je otisnuta slika. Najpre se gube linije crteža, zatim
pozadina i na kraju celo platno postaje belo. Osoba ustupa mesto svedoku, zatim svedok
odlazi, a ostaje samo čista svest. Platno je bilo belo u početku i ostalo je takvo i na kraju. Crtež
i boje samo su ga na određeno vreme snašli.
P: Može li postojati svesnost kad nema objekta svesnosti?
M: Svesnost propraćenu objektom zovemo svedočenjem. Kad uz to postoji i
samopoistovećivanje s objektom, uzrokovano željom i strahom, takvo se stanje naziva osobom.
U stvarnosti postoji samo jedno stanje. Ako je iskrivljeno samopoistovećivanjem zovemo ga
osobom, a ako je obojeno osećajem bitka, svedokom. Kad je to stanje bez boja i bez
ograničenja zovemo ga Vrhovnom Stvarnošću.
P: Ustanovio sam da sam stalno nemiran, da žudim, nadam se, tragam, otkrivam, uživam,
odustajem i ponovno tragam. Šta me čini tako nemirnim?
M: Ti u stvari tražiš samog sebe, a da to ni ne znaš. Čezneš da voliš nešto što će biti vredno
tvoje ljubavi, nešto savršeno drago i milo. No, zbog svog neznanja, tražiš to u svetu
suprotnosti i protivrečnosti. Onog trena kad to nađeš u sebi, tvoje će traganje biti privedeno
kraju.
P: Uvek ću se morati nositi s ovim tužnim svetom.
M: Nemoj ništa predviđati unapred. Ne znaš šta će ti se dogoditi. Uistinu, celokupni pojavni
svet zasniva se na suprotnostima. Užitak i bol, dobro i loše, uzvišeno i primitivno, napredak i
nazadak, mirovanje i borba - sve to dolazi i odlazi zajedno; sve dok postoji svet, postojaće i
njegove protivrečnosti. Postoje razdoblja savršenog sklada, blaženstva i lepote, ali traju samo
neko vreme. Ono što je savršeno vraća se izvoru sveg savršenstva, a suprotnosti nastavljaju
233
svoju igru.
P: Kako da postignem savršenstvo?
M: Budi spokojan. Obavljaj svoj svetovni posao, ali iznutra ostani miran. Tada ćeš sve dobiti.
Nemoj se oslanjati na svoj rad na oslobođenju. To može koristiti drugima, ali ne i tebi. Tvoja je
nada u tome da zadržiš mir u umu i ljubav u srcu. Oslobođene osobe žive u tišini.

80. PROBUĐENOST - DUHOVNA SVESNOST

Pitalac: Da li je potrebno određeno vreme da se ostvari Sopstvo, ili vreme ne može da

pomogne ostvarenju? Da li je samoostvarenje stvar samo vremena, ili da li to zavisi od drugih
faktora?
Maharadž: Svo čekanje je beskorisno, uzaludno. Zavisnost od vremena da bismo rešili naše
probleme je samo obmana. Budućnost, ostavljena sama sebi, samo ponavlja prošlost. Promena
se može desiti samo sada, nikad u budućnosti.
P: Šta prouzrokuje promenu?
M: Sa kristalnom jasnoćom videti potrebu za promenom. To je sve.
P: Da li se samoostvarenje dešava u materiji, ili iznad? Da li je to iskustvo koje zavisi od tela i
uma za svoje događanje?
M: Svo iskustvo je iluzorno, obmanjujuće, ograničeno i privremeno. Ne očekujte ništa od
iskustva. Ostvarenje samo po sebi nije iskustvo, mada ono može da vodi ka novoj dimenziji
iskustva. Ipak, nova iskustva, ma koliko interesantna, nisu ništa više realna nego stara.
Realizacija sigurno nije novo iskustvo. To je otkrovenje bezvremenog, večnog faktora u
svakom iskustvu. To je duhovna svesnost, probuđenost, koja čini iskustvo mogućim. Upravo
kao što je u svim bojama svetlost bezbojni faktor, tako je i u svakom iskustvu prisutna
svesnost, a ipak nije iskustvo.
P: Ako svesnost nije iskustvo, kako ona može biti ostvarena?
M: Svesnost je uvek prisutna. Ona ne treba da bude realizovana. Otvorite kapke koji zatvaraju
um i on će biti preplavljen svetlošću.
P: Šta je materija?
M: Ono što vi ne razumete je materija.
P: Nauka razume materiju.
M: Nauka samo gura unazad granicu našeg neznanja.
P: A šta je priroda?
M: Ukupnost svesnih, mentalnih iskustava je priroda. Kao svesni sebe vi ste deo prirode. Kao
duhovno probuđeni, duhovno svesni, vi ste iznad. Viđenje prirode kao čiste mentalne svesnosti
je probuđenost, duhovna svesnost.
P: Postoje li nivoi probuđenosti, duhovne svesnosti?
M: Postoje nivoi u mentalnoj svesnosti, ali ne u probuđenosti. Probuđenost je od jednog bloka,
homogena. Njena refleksija u umu je ljubav i razumevanje. Postoje nivoi jasnoće u
razumevanju i intenzitetu ljubavi, ali ne u njihovom izvoru. Izvor je jedinstven i jedan, ali su
njegovi darovi neograničeni, beskrajni. Ostvarite sebe kao izvor, a ne kao reku; to je sve.
P: Ja sam takođe reka.
M: Naravno, jeste. Kao "ja jesam" vi ste reka, koja teče između obala tela. Ali vi ste takođe i
izvor i okean i oblaci na nebu. Gde god da postoje život i svesnost vi ste. Manji od najmanjeg,
veći od najvećeg vi ste, dok se sve drugo samo pojavljuje.
P: Osećaj postojanja i osećaj življenja - da li su oni jedno i isto, ili različito?
M: Identitet u prostoru stvara jedan kontinuitet, u vremenu stvara drugo.

234
P: Vi ste jednom rekli da su, posmatrač, posmatranje i posmatrano jedna jedina stvar, celina,
ne tri. Za mene su tri odvojene. Ja ne sumnjam u vaše reči, samo ne razumem.
M: Gledajte pažljivo i videćete da se posmatrač i posmatrano pojavljuju samo kad postoji
posmatranje. Oni su osobine posmatranja. Kad kažete: "ja vidim ovo", "ja jesam", i "ovo"
dolazi sa viđenjem, ne pre toga. Vi ne možete imati neviđeno "ovo" niti neviđeno "ja jesam".
P: Ja mogu reći: "ne vidim"
M: "Ja vidim ovo" je postalo "ja vidim moje neviđenje" ili "ja vidim tamu". Viđenje ostaje. U
trojstvu: spoznato, spoznavanje i znalac, jedino je spoznavanje činjenica. "Ja sam" i "ovo" su
sumnjivi. Ko zna? Šta je znano? Ne postoji sigurnost, osim da postoji saznavanje.
P: Zašto sam ja siguran u saznavanje, ali ne i u znalca?
M: Saznavanje je odraz vaše istinske prirode zajedno sa postojanjem i voljenjem. Znalac i
znano su dodati pomoću uma. U prirodi uma je da stvara dualnost subjekt-objekt, gde ne
postoji niko.
P: Šta je uzrok želje i straha?
M: Očevidno, sećanje prošlog bola i zadovoljstva. Nema velike tajne u tome. Sukob nastaje
samo kad se želja i strah odnose na isti objekat.
P: Kako izbrisati sećanje?
M: To niti je potrebno, niti je moguće. Spoznajte da se sve dešava u mentalnoj svesnosti, a da
ste vi izvor svesnosti. Svet je samo niz iskustava, i vi ste onaj koji ih čini svesnim, a ipak ostaje
iznad svakog iskustva. To je kao toplota, plamen i goruće drvo. Toplota odražava plamen,
plamen spaljuje drvo. Bez toplote ne bi bilo niti plamena, niti goriva. Slično, bez duhovne
svesnosti ne bi bilo mentalne svesnosti, niti života koji preobražava materiju u sredstvo
svesnosti.
P: Vi podržavate to da bez mene ne bi bilo ni sveta i da su svet i moje znanje sveta identični.
Nauka je došla do sasvim različitog zaključka; svet postoji kao nešto konkretno, stvarno, i
kontinuirano, dok sam ja nusprodukt biološke evolucije nervnog sistema, koji nije prvobitno
sedište svesnosti, kao mehanizam preživljavanja kako individualnog tako i vrste. Vaš pogled je
potpuno subjektivan, dok nauka pokušava da sve opiše u objektivnim merilima. Da li je ova
protivurečnost neizbežna?
M: Konfuzija je očigledna i čisto verbalna. Što jeste, jeste. Niti je subjektivno, niti je
objektivno. Materija i um nisu odvojeni, oni su aspekti jedne energije. Gledajte na um kao
funkciju materije, i imaćete nauku; gledajte materiju kao produkt uma imate religiju.
P: Ali šta je istina? Šta dolazi prvo, um ili materija?
M: Nijedno ne dolazi prvo, jer se ni jedno ne pojavljuje samo. Materija oblikuje, um imenuje.
Zajedno oni stvaraju svet. Realnost je sveprožimajuća i prevazilazeća, čisto postojanje -
duhovna svesnost, probuđenost - blaženstvo, sama vaša suština.
P: Sve što ja znam je tok svesnosti, jedan beskrajan niz događaja. reka vremena teče donoseći i
odnoseći nemilosrdno. Transformacija budućnosti u prošlost se odvija neprestano, sve vreme.
M: Niste li vi žrtva vašeg govora? Vi govorite o proticanju, toku vremena, kao da ste bili
stacionirani, stalni. Jer događaje koje ste vi svedočili juče, neko drugi može videti sutra. Vi ste
onaj koji je u pokretu, ne vreme. Prestanite da se pokrećete i vreme će se zaustaviti!
P: Šta to znači - vreme će se zaustaviti?
M: Prošlost i budućnost će se stopiti, integrisati u večno sada.
P: Ali šta to znači u stvarnom iskustvu? Kako znate da je za vas vreme stalo?
M: To može značiti da prošlost i budućnost nisu više od značaja, da nisu važni. To može
takođe da znači da sve što se desilo ili će se desiti, postaje otvorena knjiga da se čita po želji.
P: Ja mogu da zamislim neku vrstu kosmičke memorije, pristupačnu uz izvestan trening. Ali
kada može budućnost biti poznata? Neočekivano je neizbežno.

235
M: Ono što je neočekivano na jednom nivou može biti izvesno da se desi kad se gleda sa višeg
nivoa. Konačno, mi smo unutar ograničenja uma. U realnosti ništa se ne dešava, nema
prošlosti, nema budućnosti; sve se pojavljuje i ništa nije, ne postoji.
P: Šta to znači: ništa nije i ne postoji? Da li vi odlazite u prazninu, ili padate u san? Ili rastapate
svet i držite nas sve u neizvesnosti, dok se ne vratimo nazad u život na sledeći treptaj, plamičak
vaše milosti?
M: Oh ne, to nije tako loše. Svet uma i materije, imena i oblika, nastavlja da postoji, ali meni
ne znači ništa uopšte. To je kao imati senku. Ona je tu - prati me bilo gde da idem, ali mi
uopšte ništa ne smeta. To ostaje svet iskustva, ali ne od imena i oblika koji se odnose na mene
sa željama i strahovima. Iskustva su bez kvaliteta, čista iskustva, ako tako mogu reći. Ja ih
zovem iskustvima u nedostatku bolje reči. Ona su kao talasi na površini okeana, uvek prisutni a
ne utičući na njegovu smirenu, tihu moć.
P: Hoćete da kažete da iskustvo može biti bez imena, bez oblika, nedefinisano?
M: U početku sva iskustva su takva. Samo su želja i strah, rođeni u sećanju, oni koji mu daju
ime i oblik i odvajaju ga od drugih iskustava. To nije svesno iskustvo, jer nije u suprotnosti sa
drugim iskustvima, ipak to je iskustvo pri svem tom.
P: Ako nije svesno, zašto govoriti o njemu?
M: Većina vaših iskustava su nesvesna. Ona svesna su vrlo retka. Vi ste nesvesni činjenica, jer
vama vredi samo ono čega ste svesni. Postanite svesni nesvesnog.
P: Može li čovek da bude svestan nesvesnog? Kako se to ostvaruje?
M: Želja i strah su zamračujući i iskrivljujući faktori. Kada je um oslobođen od njih, nesvesno
postaje pristupačno.
P: Da li to znači da nesvesno postaje svesno?
M: To je pre obrnuto. Svesno postaje jedno sa nesvesnim. Razlike nestaju, na koji bilo način
da vi gledate na to.
P: Ja sam zbunjen. Kako neko može biti svestan, a ipak nesvestan?
M: Duhovna svesnost, probuđenost, nije ograničena mentalnom svesnošću. Ona je sve što
jeste, temelj svega što jeste. Mentalna svesnost je od dualnosti. U probuđenosti, duhovnoj
svesnosti, nema dualizma. To je jedan jedinstven blok čistog razumevanja. Na isti način, čovek
može govoriti o čistom postojanju i čistoj kreaciji - bezimenoj, bezobličnoj, smirenoj, a ipak
apsolutno realnoj, istinskoj, moćnoj, korisnoj. Njihovo postojanje je neopisivo, ne utiče na njih
na kraju. Dok su oni nesvesni, oni su bitni. Mentalna svesnost se ne može promeniti temeljno,
ona se može samo prilagođavati, modifikovati. Bilo koja stvar, da bi se promenila, mora proći
kroz smrt, kroz pomračenje i rastapanje. Zlato dragulja mora biti pretopljeno pre nego što se
izlije u kalup za drugačiji oblik. Ono što odbija da umre, ne može biti ponovo rođeno.
P: Pored smrti tela, kako čovek umire?
M: Povlačenje, rezervisanost, odlazak, otpuštanje je smrt. Da bi živeo potpuno, smrt je
bitna; svaki kraj čini novi početak. S druge strane, morate razumeti da jedino smrtno može
umreti, ne život. Ono što je živo u vama je besmrtno.
P: Odakle želja crpi svoju energiju?
M: Njeno ime i oblik ona crpi iz sećanja. Energija teče iz izvora.
P: Neke želje su potpuno pogrešne. Kako mogu pogrešne želje teći iz univerzalnog izvora?
M: Izvor niti je ispravan, niti je pogrešan. Niti je želja sama po sebi ispravna ili pogrešna. To je
ništa drugo do stremljenje za srećom. Identifikujući sebe sa maleckim telom vi se osećate
izgubljeni i tragate očajnički za osećajem punoće i potpunosti, što vi nazivate srećom.
P: Kad sam ja izgubio sreću? Nikad je nisam ni imao.
M: Imali ste je pre nego što ste se probudili ovog jutra. Idite iznad vaše svesnosti i naći ćete je.
P:Kako da idem iznad?
M: Vi to znate već sad; uradite to.
P: To je ono što vi kažete. Ja ne znam ništa o tome.
236
M: Ipak, ja ponavljam - vi znate to. Uradite to. Idite iznad, vratite se vašem normalnom,
prirodnom, svevišnjem, božanskom stanju.
P: Ja sam zbunjen.
M: Trun u oku čini da mislite da ste slepi. Isperite ga i progledajte.
P: Da, ja gledam! I vidim samo mrak.
M: Uklonite mrlju i vaše oči će biti preplavljene svetlošću. Svetlost je tu - čeka. Oči su tu,
spremne. Mrak koji vidite je samo senka, mala mrlja od truna. Oslobodite je se i vratite se u
vaše prirodno stanje.

81. GLAVNI UZROK STRAHA

Maharadž: Odakle ste došli?

Pitalac: Ja sam iz SAD, ali živim uglavnom u Evropi. U Indiju sam došao nedavno. Bio sam u
Rišikešu, u dva Ašrama. Učio sam meditaciju i disanje.
M: Koliko dugo ste bili tamo?
P: Osam dana u jednom, šest u drugom. Nisam bio srećan tamo i otišao sam. Zatim sam
proveo tri nedelje sa Tibetanskim Lamama. Ali su oni bili obuzeti sa ritualima i propisima.
M: I šta je bio čist rezultat svega toga?
P: Definitivno je bio porast energije. Ali pre nego što sam krenuo za Rišikeš, imao sam period
gladovanja i dijete u Sanatorijumu Prirodnog Lečenja u Pudukkotaiju u Južnoj Indiji. To mi je
učinilo ogromno dobro.
M: Možda je priliv energije bio zbog boljeg zdravlja.
P: Ne mogu da kažem. Ali kao rezultat svih tih pokušaja počela je neka vatra da gori u raznim
mestima moga tela i čuo sam pesme crkvene i glasove gde ih nije bilo nikad.
M: I kako ste posle toga sada?
P: Dakle, šta smo mi posle svega? Izvesna istina, neka unutarnja sigurnost, neka stvarna sreća
je u nama. U raznim školama samorealizacije ima mnogo govora o duhovnoj svesnosti,
probuđenosti, da čovek dobije utisak na kraju da je probuđenost sama po sebi svevišnja
realnost. Da li je to tako? Telo je pod kontrolom mozga; mozak je obasjan mentalnom
svesnošću; probuđenost, duhovna svesnost kontroliše mentalnu svesnost; da li postoji nešto
iznad probuđenosti?
M: Kako vi znate da ste svesni, probuđeni?
P: Osećam da jesam. Ja to ne mogu drugačije izraziti.
M: Kad to pratite pažljivo od mozga kroz svesnost do probuđenosti, vi uviđate da osećaj
dualnosti istrajava. Kada idete iznad probuđenosti, postoji stanje nedualnosti, u kome ne
postoji prepoznavanje, samo čisto postojanje, koje može biti isto tako nazvano nepostojanje,
ako pod postojanjem smatrate postojanje nečeg posebnog.
P: Ono što vi nazivate čisto postojanje, da li je to univerzalno postojanje, postojanje svega?
M: Sve sadrži u sebi skup svega pojedinačnog. U čistom postojanju sama ideja o
pojedinačnom ne postoji.
P: Postoji li neki odnos između čistog postojanja i pojedinačnog postojanja?
M: Kakav odnos može postojati između onoga što jeste i onoga što samo izgleda da postoji?
Da li postoji neki odnos između okeana i njegovih talasa? Realno omogućuje nerealnom da se
pojavi i prouzrokuje da ono iščezne. Učestalost prolaznih trenutaka stvara iluziju vremena, ali
bezvremena realnost čistog postojanja nije u trenutku, jer svo kretanje treba nepokretnu
237
pozadinu, podlogu. Ona je sama sebi podloga. Jednom kada je nađete u sebi, vi znate da nikada
i niste izgubili to nezavisno postojanje, nezavisno od svih podela i odvojenosti. Ali ne tražite to
u mentalnoj svesnosti, tamo je nećete naći. Ne tražite realnost nigde, jer nju ništa ne sadrži.
Suprotno, ona sadrži sve i manifestuje sve. To je kao dnevno svetlo što omogućuje da sve
bude vidljivo, dok je samo po sebi nevidljivo.
P: Gospodine, od koje je to meni koristi kad mi vi kažete da se realnost ne može naći u
mentalnoj svesnosti? Gde drugde da je tražim? Kako vi to shvatate?
M: To je sasvim jednostavno. Ako vas ja upitam kakav je ukus vaših usta, sve šta vi možete da
uradite jeste da kažete: on nije niti sladak, niti gorak, niti kiseo, niti opor; on je onakav kakav
ostaje, kad svi ovi ukusi nisu prisutni. Slično tome, kada sve razlike i reakcije ne postoje više,
ono što ostaje to je realnost, jednostavna i stabilna.
P: Sve što mogu da razumem, jeste da sam ja u zagrljaju bespočetne, večne iluzije. I ne vidim
kako se to može okončati. Ako može, trebalo je mnogo ranije. Ja sam morao imati mnogo
prilika u prošlosti, a imaću ih takođe i u budućnosti. Što se ne može desiti, ne može se desiti.
Ili ako može, to ne može potrajati. Samo naše žalosno stanje, posle svih ovih neopisivih
miliona godina, donosi u najboljem slučaju obećanje konačne ugašenosti, ili što je još gore,
pretnju beskrajnog i besmislenog ponavljanja.
M: Kakav dokaz vi imate da je vaše sadašnje stanje bez početka i bez kraja? Kakvi ste vi bili
pre nego što ste se rodili? Kakvi ćete biti posle smrti? A o vašem sadašnjem stanju - koliko vi
uopšte znate? Da li vi znate čak i to kakvo je bilo vaše stanje jutros, pre nego što ste se
probudili? Vi samo malo znate o vašem sadašnjem stanju i iz toga izvlačite zaključke za sva
vremena i mesta ?!?! Može biti da vi sad upravo sanjate i zamišljate da je vaš san večan.
P: Nazivanje toga snom - ne menja situaciju. Ja ponavljam moje pitanje: kakva je nada
preostala kad se večnost pored mene ne može ispuniti. Zašto bi moja budućnost bila različita
od moje prošlosti?
M: U vašem grozničavom stanju vi projektujete prošlost u budućnost i smatrate ih realnim. U
stvari, vi znate samo vaše sadašnje stanje, sadašnji momenat. Zašto ne istražujete ono što je sad
umesto što ispitujete prošlost i budućnost? Vaše sadašnje stanje niti je bez početka, niti je bez
kraja. Ono je svršeno u tren oka. Gledajte pažljivo odakle ono dolazi i gde odlazi. Uskoro ćete
otkriti bezvremenu realnost iza toga.
P: Zašto ja to nisam uradio ranije?
M: Kao što se svaki talas povlači u okean, tako se i svaki trenutak vraća svom izvoru.
Realizacija se sastoji u otkrivanju izvora i ostajanju u njemu.
P: Ko otkriva?
M: Um otkriva.
P: Da li on nalazi odgovore?
M: On nalazi da je ostao bez odgovora, da nijedan odgovor nije potreban.
P: Čovek se rađa, to je činjenica. Čovek umire, to je druga činjenica. Kako se one pojavljuju
svedoku?
M: Dete se rodilo, čovek mora umreti - samo događaji u trajanju vremena.
P: Postoji li neki napredak svedoka? Da li probuđenost, duhovna svesnost, evoluira?
M: Ono što se opaža može biti podvrgnuto mnogim promenama dok je svetlost probuđenosti
usmerena ka njemu, ali objekat je onaj koji se menja, a ne svetlost. Biljka raste na svetlu, ali
Sunce ne raste. Sami po sebi, oboje, i telo i svedok su nepokretni, ali kad su uvedeni zajedno u
um, oba izgledaju da se kreću.
P: Da, mogu da vidim da ono što se kreće i menja jeste samo "ja sam". Da li je "ja sam"
potrebno uopšte?
M: Ko to treba? On je tu sad. Ko je imao početak, on će imati i kraj.
P: Šta ostaje kad "ja sam" ode?

238
M: Ono što ne dolazi i ne odlazi - ostaje. Večno pohlepni um je taj koji stvara ideje o progresu
i evoluciji prema savršenstvu. On uznemirava i postavlja pitanja, neprestano priča, uništava i
traga za sigurnošću.
P: Postoji li progres sudbine, karme?
M: Karma je samo skladište neutrošenih, zarobljenih energija, neispunjenih želja i neshvaćenih
strahova. Skladište je neprestano popunjavano novim željama i strahovima. To ne može biti
tako večno. Shvatite osnovni uzrok vaših strahova - otuđenost od vas samih; i od želja - žudnja
za sobom, i vaša karma će se rastopiti kao san. Između neba i zemlje život je večan. Ništa nije
neprirodno, samo tela rastu i propadaju.
P: Između osobe i svedoka, kakav je odnos?
M: Ne može biti odnosa između njih, pošto su oni jedno. Nemojte odvajati i nemojte tragati za
međusobnim odnosom.
P: Ako su posmatrač i posmatrano jedno, kako se pojavila odvojenost?
M: Fascinirani imenima i oblicima, koji su po samoj svojoj prirodi različiti i odvojeni, vi pravite
razlike što je prirodno i odvajate ono što je posebno. Svet je bogat i različit, ali vaše osećanje
otuđenosti stvara krivo shvatanje. Telo je ono koje je u opasnosti, ne vi.
P: Ja mogu da vidim da osnovna biološka uznemirenost, zebnja, instinkt bežanja, spasonosni
instinkt, uzima mnoge forme i iskrivljuje moje misli i osećanja. Ali kako se ova uznemirenost
pojavila?
M: To se pojavilo zbog mentalnog stanja prouzrokovanog idejom "ja sam telo". To može biti
uklonjeno suprotnom idejom: "ja nisam telo". Obe ideje su lažne, ali jedna otklanja drugu.
Shvatite da nijedna ideja nije vaša sopstvena, sve one dolaze spolja. Morate misliti na to
neprestano, iz petnih žila, zbog vas, postanite sami sebi predmet meditacije. Napor da
razumete sebe je Joga. Budite Jogi, posvetite svoj život tome, promišljajte, čudite se, pitajte se,
tragajte, sve dok ne dođete do korena zablude, i do istine iznad zablude.
P: U meditaciji, ko meditira, osoba ili svedok?
M: Meditacija je promišljen pokušaj da se prodre u viša stanja svesnosti i da se konačno ide
iznad nje. Umetnost meditacije je umetnost premeštanja fokusa pažnje na uvek suptilne, finije,
nivoe, bez gubljenja povezanosti sa nivoima ostavljenim iza. Na neki način to je kao imati
kontrolu nad smrću. Čovek počinje sa najnižim nivoima; socijalnim okolnostima, prilikama,
običajima i navikama; fizičkom okolinom, okruženjem, položajima tela i disanjem; čulima,
njihovim senzacijama, osetima, i percepcijama, opažanjima; umom, njegovim mislima i
osećanjima; dok ceo mehanizam personalnosti nije obuhvaćen i stavljen pod kontrolu, dok nije
čvrsto držan. Konačni stadijum meditacije se dostiže kada osećaj identiteta, izvornosti ode
iznad "ja sam ovo ili ono" iznad "to sam ja", iznad "ja sam samo svedok", iznad "postoji", iznad
svih ideja u impersonalno personalnom čistom postojanju. Ali vi morate biti energični kada se
bavite meditacijom. To nije određeno kratkotrajno zanimanje. Ograničite vaše interesovanje i
aktivnosti na one koje su potrebne za vas i vaše najneophodnije gole potrebe. Štedite sve vaše
energije i vreme za rušenje zida koji je vaš um sagradio oko vas. Verujte mi, nećete zažaliti.
P: Kako ste vi došli do saznanja da je moje iskustvo univerzalno?
M: Na kraju vaše meditacije sve se zna direktno, bez posredovanja uma, nikakvi dokazi se ne
zahtevaju, nisu potrebni. Kao što svaka kap okeana nosi ukus okeana, tako isto svaki trenutak
vremena nosi ukus večnosti. Definicije i opisi imaju svoju svrhu kao korisne inicijative za dalje
traganje, ali vi morate ići iznad njih u ono što je nedefinisano, neobjašnjivo i neopisivo, izuzev
u negativnim pojmovima. Konačno, čak su i univerzalnost i večnost samo koncepti, pojmovi
suprotnosti postojanju ograničenom mestom i vremenom. Realnost nije koncept, pojam, niti
manifestacija koncepta. Ona nema ništa da radi sa konceptima. Bavite se sobom, istražujte svoj
um, otklonite njegove iskrivljenosti i nečistoće. Jednom kada osetite ukus vašeg Sopstva, vi
ćete ga naći svuda, na svim mestima i u svako vreme. Prema tome, to je tako važno da treba da

239
dođete do toga. Jednom kada to saznate, vi ga nikada nećete izgubiti. Ali morate dati sebi
priliku kroz intenzivnu, čak i napornu meditaciju.
P: Šta tačno želite da ja radim?
M: Predajte vaše srce i um kontemplaciji na ideju "ja jesam", šta je ona, kakva je ona, šta
je njen izvor, njen život, njen smisao. To je jako slično kopanju bunara. Vi izbacujete
kopajući sve ono što nije voda, dok ne dospete do izvora koji život daje.
P: Kako ću znati da se krećem u pravom smeru?
M: Sa vašim napretkom u posvećenosti, odanosti, u jasnoći i srčanoj predanosti prema
zadatku.
P: Mi, Evropljani, nalazimo da nam je jako teško da budemo smireni, tihi. Mi smo suviše
okrenuti svetovnom.
M: Oh, ne, vi ste takođe sanjači, maštari. Mi se razlikujemo samo u sadržaju naših snova. Vi
jurite za savršenstvom u budućnosti. Mi nameravamo da ga nađemo u sadašnjosti. Samo je
ograničeno još nesavršeno. Neograničeno je već savršeno. Vi ste savršeni, samo što to ne
znate. Naučite da spoznate sebe i otkrićete čuda. Sve što vam je potrebno već je u vama, samo
morate prići vašem Sopstvu sa poštovanjem i ljubavlju. Samoosuđivanje, nepoverenje u sebe i
nesigurnost su ogromne greške. Vaše stalno bežanje od bola i traganje za zadovoljstvom je
znak ljubavi koje vi nosite za vaše Sopstvo; sve što vas ja molim je ovo: učinite ljubav od vašeg
Sopstvenog savršenstva. Nemojte nikad negirati Sebe - dajte vašem Sopstvu beskonačno i
večno i otkrite da ih ne trebate; vi ste iznad.

82. APSOLUTNO SAVRŠENSTVO JE OVDE I SAD

Pitalac: Rat stalno traje. Kakav je vaš stav prema tome?

Maharadž: Na nekom mestu ili nekom drugom, u jednom ili drugom obliku, rat se uvek vodi.
Da li je bilo vremena kada nije bilo rata? Neki kažu da je to Volja Božja. Neki kažu da je to
Božja igra. To je drugi način da se kaže da su ratovi neminovni i da niko nije odgovoran.
P: Ali kakav je vaš stav?
M: Zašto namećete stavove u pogledu mene? Ja nemam stavove da ih smatram mojim
sopstvenim.
P: Sigurno da je neko odgovoran za ova užasna i besmislena, bezosećajna nasilja. Zašto se
ljudi tako olako uništavaju?
M: Tragajte za krivcem unutra. Ideje "ja" i "moje" su koren svih sukoba. Budite oslobođeni od
njih i bićete van sukoba.
P: Pa šta ako sam ja izvan sukoba? To neće uticati na rat. Ako sam ja uzrok rata, spreman sam
da budem uništen. Ipak, logično je da nestanak hiljada kao što sam ja neće zaustaviti ratove.
Oni nisu počeli sa mojim rođenjem, niti će završiti sa mojom smrću. Ja nisam odgovoran. Ko
je?
M: Nesloga i borba su deo egzistencije. Zašto ne istražujete ko je odgovoran za egzistenciju!?
P: Zašto kažete da su postojanje i sukob neodvojivi? Da li može biti egzistencije bez sukoba?
Ja nemam potrebu da se borim s drugima da bih bio svoj.
M: Vi se borite sve vreme s drugima za vaše preživljavanje kao odvojeno telo-um, odvojeno
ime i oblik. Da biste živeli vi morate uništavati. Od momenta vašeg začeća, vi ste počeli rat sa
vašom okolinom, nemilosrdan rat međusobnog uništavanja, dok vas smrt ne oslobodi.

240
P: Niste odgovorili na moje pitanje. Samo ste opisali ono što znam - život i njegove patnje. Ali
ko je odgovoran, niste rekli. Kad vas pritisnem, vi bacate krivicu na Boga, ili karmu, ili na
moju sopstvenu pohlepu i strah - koji samo otvaraju dalja pitanja. Dajte mi konačan odgovor.
M: Konačan odgovor je ovaj: niko i ništa nije odgovorno. Sve je trenutno pojavljivanje u polju
univerzalne svesti; kontinuitet kako imena tako i oblika je samo mentalna struktura, laka za
uništenje.
P: Ja pitam o neposrednosti i prolaznosti pojavnosti. Ovde je slika deteta ubijenog od vojnika.
To je činjenica - koja gleda na vas. Vi je ne možete negirati. Dakle, ko je odgovoran za smrt
deteta?
M: Niko i svako. Svet je ono što sadrži i svaka stvar utiče na sve druge. Mi svi ubijamo dete, i
mi svi umiremo sa njim! Svaki događaj ima bezbrojne uzroke i stvara bezbrojne uticaje.
Beskorisno je to prebrojavati, tome se ne može ući u trag.
P: Vaši ljudi govore o karmi i odmazdi, kazni.
M: To je samo veliko uprošćavanje; u realnosti mi smo svi kreatori i stvoreni jedni za druge;
međusobno prouzrokujemo jedni drugima teret, probleme i podnosimo ih.
P: Znači, nevin pati za krivca?
M: U našem neznanju mi smo nevini; u našem delovanju mi smo krivi. Mi grešimo, a da to i ne
znamo; i patimo, a da ne razumemo zašto. Naša jedina nada jeste: stati, gledati, razumeti i
osloboditi se, izvući se iz klopke sećanja. Jer sećanje hrani maštu, a mašta stvara želju i strah.
P: Zašto ja uopšte maštam.
M: Svetlost svesnosti prolazi kroz film sećanja i stvara slike u vašem mozgu. Zbog
manjkavosti, neosvećenosti i nesređenog stanja vašeg mozga, ono što vi opažate je iskrivljeno i
obojeno osećanjima dopadanja i nedopadanja. Učinite vaše mišljenje smirenim, sređenim i
oslobođenim od emocionalnog preterivanja, i videćete ljude i stvari onakvim kakvi oni jesu, sa
jasnoćom i dobronamernošću, saosećajnošću. Svedok rođenja, života i smrti je jedan i isti. On
je svedok bola i ljubavi. Za neko vreme egzistencija u ograničenju i odvojenosti je žalosna, a mi
je volimo. Mi je volimo i mrzimo u isto vreme. Mi se borimo, ubijamo, uništavamo život i
vlasništvo, imovinu, a ipak smo nežni, srdačni i samopožrtvovani. Mi odgajamo dete nežno i
stvaramo od njega siroče takođe. Naš život je pun suprotnosti. Ipak mi mu se priklanjamo,
odani smo mu. Ova odanost je koren svega. Ipak, ona je potpuno površna. Mi se vezujemo za
nešto ili nekoga svom našom snagom, a sledećeg trenutka to zaboravljamo; kao dete kad
oblikuje blatne kolače i napušta ih laka srca. Ako ih dodirnete - ono će vrištati u ljutini,
zabavite dete nečim i ono će ih zaboraviti. Pošto je naš život sada, i ljubav iz njega je sada. Mi
volimo različitosti, igru bola i zadovoljstva, mi smo fascinirani s kontrastima. Jer nama su
potrebne suprotnosti i njihova vidljiva odvojenost. Mi uživamo u njima neko vreme i onda
postajemo umorni i žudimo za mirom i tišinom čistog postojanja. Kosmičko srce kuca
neprestano. Ja sam svedok, a i srce takođe.
P: Ja mogu da vidim sliku, ali ko je slikar? Ko je odgovoran za ovo teško, strašno, a ipak
divno iskustvo?
M: Slikar je u slici. Vi odvajate slikara od slike i tragate za njim. Ne odvajajte i ne postavljajte
lažna, pogrešna pitanja. Stvari su onakve kakve jesu i niko posebno nije odgovoran. Ideja o
ličnoj odgovornosti dolazi iz obmane društva: "Neko mora da je to uradio, neko je
odgovoran". Društvo, kakvo je danas sa svojim propisanim, okvirnim zakonima i običajima je
zasnovano na ideji odvojene i odgovorne ličnosti, ali to nije jedini oblik koje društvo može da
ima. Mogu postojati drugi oblici, gde je osećaj odvojenosti slab i odgovornost proširena.
P: Da li je individua sa slabim osećajem ličnosti bliža samorealizaciji?
M: Uzmimo slučaj malog deteta. Osećaj "ja jesam" još nije formiran, ličnost je u zametku.
Prepreka za samospoznaju je malo, ali snaga i jasnoća svesnosti, njena širina i dubina
nedostaju. Nizom godina svesnost će rasti, ali takođe i skrivena, potencijalna personalnost će
se pojaviti, zamračiti i otežati stanje. Upravo kao što je kvalitetnije drvo koje je tvrđe, i daje
241
topliji plamen, tako se iz jače ličnosti uništenjem i rastapanjem dobija svetlija, jasnija svetlost
svesti.
P: Da li vi imate problema?
M: Ja nemam problema, već sam vam rekao. Postojati sa imenom i oblikom: ja to volim.
P: Da, ali vi volite sve!
M: U postojanju sve je sadržano. Moja sama priroda je da volim; čak i bolno je voljeno.
P: To ne čini bolno manje bolnim. Zašto ne ostane u neograničenom?
M: To je instinkt istraživanja, ljubav nepoznatog, tajanstvenog, koja me je dovela u postojanje.
U prirodi je postojanja da vidi avanturu u stvaranju, kao što u samoj prirodi stvorenog da traži
mir u postojanju. Ova naizmeničnost postojanja i stvaranja je neizbežna; ali moj dom je iznad.
P: Da li je vaš dom u Bogu?
M: Voleti i klanjati se Bogu - takođe je neznanje. Moj dom je iznad svih pojmova, ma koliko
bili uzvišeni.
P: Ali Bog nije pojam. To je realnost iznad postojanja.
M: Možete koristiti bilo koju reč koju volite. Ako o bilo čemu možete misliti, ja sam iznad
toga.
P: Jednom kad ste upoznali svoj dom, zašto ne ostanete u njemu? Šta vas odvodi izvan njega?
M: Iz ljubavi prema celokupnoj egzistenciji čovek je rođen i kad je rođen, on je upleten u
sudbinu. Sudbina je neodvojiva od stvaranja. Želja da budete posebni, odvojeni, dovodi vas u
osobnost sa svom njenom ličnom prošlošću i budućnošću. Pogledajte neke velike ljude, kakvi
su predivni ljudi oni bili! A ipak kako je nesrećan i težak bio njihov život i ograničen u svojim
plodovima. Kako je personalnost čoveka krajnje zavisna i kako je njen svet nezainteresovan. A
ipak ga mi volimo i štitimo ga zbog njegovih mnogih beznačajnosti.
P: Rat se nastavlja i vlada haos i vi ste zamoljeni da brinete o prehrani u narodnoj kuhinji.
Vama je dato sve što je potrebno i samo je pitanje kada ćete početi sa radom. Da li ćete to
odbiti?
M: Raditi ili ne raditi je jedno isto za mene. Ja mogu preuzeti brigu, ili ne moram. Možda bi
drugi bolje odgovarali za takve zadatke, možda su obdareni za njih više nego ja, ili su obučeni,
kao na primer profesionalni isporučioci hrane. Ali moj stav je drugačiji. Ja ne gledam na smrt
kao na nesreću, kao što se ne radujem previše rođenju deteta. Dete ima problema i nevolja koje
ima da savlada. Smrt je oslobođenje od toga. Vezanost za život može biti vezanost za patnju.
Mi volimo ono što nam donosi bol. Takva je naša priroda. Za mene, trenutak smrti će biti
trenutak likovanja, ushićenja, ne straha. Ja sam plakao kad sam se rodio, a umreću smejući se.
P: Kakva je promena u svesnosti u trenutku smrti?
M: Kakvu promenu očekujete? Kada se film projekcije završi, sve ostaje isto kao kad je
započelo. Stanje pre nego što ste bili rođeni biće isto stanje posle smrti, ako se sećate.
P: Ne sećam se ničega.
M: Zato što nikad niste pokušali. To je samo pitanje okretanja uma. To zahteva trening,
naravno.
P: Zašto ne uzmete učešća u društvenom radu?
M: Ali ja i ne radim išta drugo sve vreme! Koji je to društveni rad koji biste vi voleli da radim?
Krpež, sitničarenje, nije za mene. Moj stav je jasan: proizvesti da bi distribuirali, nahraniti pre
nego što jedete, dati pre nego što uzmete, misliti na druge pre nego što mislite na sebe. Samo
nesebično društvo zasnovano na delanju, darivanju, može biti stabilno i srećno. To je jedino
praktično rešenje. Ako to ne želite - borite se.
P: Sve je to stvar guna. Gde tamas i rađas prevladavaju, mora postojati rat. Gde sattva vlada,
tu će biti mir.
M: Uzmite to kako želite, sve to dolazi na isto. Društvo je sagrađeno na motivima. Stavite
dobru volju u temelj i nećete imati potrebu da specijalizujete socijalne radnike.

242
P: Svet postaje bolji.
M: Svet bi morao neprestano da postaje bolji, ipak nije. Kakva nada postoji za budućnost?
Naravno, bilo je i biće perioda harmonije i mira, kada je sattva u dominaciji, kada ona
preovladava, ali stvari bivaju uništene sa svojim sopstvenim savršenstvom. Savršeno društvo je
neminovno statično i otuda, ono stagnira i propada. Od vrhunca svi putevi vode naniže.
Društva su kao ljudi - oni se rađaju, razvijaju se do određene tačke relativnog savršenstva i
onda propadaju i umiru.
P: Postoji li stanje apsolutnog savršenstva koje ne propada?
M: Sve što ima početak mora imati i svoj kraj. U bezvremenom sve je savršeno, ovde i sada.
P: Ali, da li ćemo blagovremeno doseći bezvremeno?
M: Blagovremeno ćemo se vratiti do početne tačke. Vreme nas ne može odvesti van vremena,
kao što nas prostor ne može izvesti van prostora. Sve što dobijate sa čekanjem je samo
čekanje. Apsolutno savršenstvo je ovde i sada, nije u nekoj budućnosti, bližoj ili daljoj.
Tajna je u delovanju, ovde i sada. Vaš stav, ponašanje je ono što vas zaslepljuje prema
vama samima. Izostavite sve ono što mislite o sebi da ste i delujte kao da ste potpuno
savršeni – ma kakva ideja o savršenstvu mogla biti. Sve što vam treba je hrabrost.
P: Gde da pronađem takvu hrabrost?
M: U samom sebi, naravno. Zagledajte se unutra.
P: Vaša milost će pomoći?
M: Moja milost vam govori sada da gledate unutra. Sve što vam treba, imate. Koristite to.
Ponašajte se kako najbolje znate, radite ono što smatrate da je potrebno. Nemojte biti
uplašeni od grešaka; uvek ih možete popraviti, samo je namera važna. Oblik koji stvari
uzimaju nije unutar vaše moći, motivi vaših delovanja jesu.
P: Kako delovanja stvorena iz nesavršenosti mogu da vode ka savršenstvu?
M: Delovanje ne vodi ka savršenstvu; savršenstvo je izraženo u delovanju. Sve dok
prosuđujete sebe pomoću vaših izražavanja, dajete im punu pažnju; kada ostvarite vaše
sopstveno postojanje, vaše ponašanje će biti savršeno spontano i prirodno.
P: Ako sam ja večno savršen, zašto sam onda rođen uopšte? Kakva je svrha ovog života?
M: To je isto kao pitati: šta poboljšava zlato da bude ugrađeno kao ukras? Ukras dobija boju i
lepotu zlata, zlato nije obogaćeno. Slično, realnost izražena u delovanju čini delovanje
značajnim, osmišljenim i lepim.
P: Šta realnost može da dobije kroz svoja izražavanja?
M: Šta ona može dobiti? Uopšte ništa. Ali je u prirodi ljubavi da se izrazi, da se afirmiše, da
prevaziđe teškoće. Jednom kada shvatite da je svet ljubav u akciji, u delovanju, vi ćete to
gledati sasvim drugačije. Ali, prvo se vaš stav prema patnji mora promeniti. Patnja je
prvenstveno poziv na pažnju koja je sama po sebi kretanje ljubavi. Više nego sreća, ljubav želi
da raste, da se proširi i produbi svesnost i postojanje. Sve što sprečava postaje uzrok bola, a
ljubav ne izbegava bol. Sattva, energija koja deluje za pravednost i miran razvoj, ne sme biti
sprečavana. Kada je pomračena, ona se okreće protiv sebe same i postaje destruktivna. Kad
god je ljubav zadržana, i patnji dozvoljavamo da se širi, rat postaje neizbežan. Naša
nezainteresovanost prema našim susedima, njihovoj patnji, donosi patnju do naših vrata.

243
 83. ISTINSKI GURU

Pitalac: Vi ste bili rekli prošlog puta da je u osnovi vašeg ostvarenja bilo poverenje u vašeg
Gurua. On vas je uverio da ste već bili Apsolutna Realnost i da nema ničega više da bude
urađeno. Vi ste mu verovali i prepustili ste se tome bez opiranja i naprezanja. Dakle, moje
pitanje je: bez poverenja u Gurua da li biste postigli realizaciju? Nakon svega, vi ste ono što
jeste, bilo da je vaš um verovao ili ne; da li bi sumnja sprečila delovanje Guruovih reči i učinila
ih nedelotvornim?
Maharadž: Vi ste to rekli - one bi bile bez dejstva - za neko vreme.
P: I šta bi se desilo sa energijom ili snagom u Guruovim rečima?
M: One bi ostale latentne, nemanifestovane. Ali celo pitanje je zasnovano na nerazumevanju.
Učitelj, učenik, ljubav i poverenje među njima, sve to su jedna činjenica, ne tako mnogo
nezavisnih činjenica. Svaka je deo druge. Bez ljubavi i poverenja ne bi bilo ni Gurua, ni
učenika, niti odnosa među njima. To je isto tako kao uključivanje električne lampe; pritiskanje
prekidača lampe, transformator, prenosne linija i električna centrala formiraju jednu celinu da vi
možete dobiti svetlost. Bilo koji faktor da nedostaje - svetla neće biti. Ne smete odvojiti
neodvojivo. Reči ne stvaraju činjenice, one ih ili opisuju ili iskrivljuju. Činjenice su uvek ne-
verbalne.
P: Još uvek ne razumem; mogu li Guruove reči ostati neispunjene ili će se sigurno pokazati
istinitim?
M: Reči ostvarene osobe nikad ne gube svoju svrhu. One čekaju prava, povoljna stanja,
uslove, da se probude, što može trajati neko vreme, i to je prirodno, postoji sezona za sejanje i
sezona za žetvu, branje plodova. Ali reč Gurua je seme koje ne može iščeznuti. Naravno, Guru
mora biti istinski, koji je iznad tela i uma, iznad same svesnosti, iznad prostora i vremena, iznad
dualnosti i jedinstva, iznad razumevanja i opisivanja. Dobri ljudi, koji su čitali mnogo i imaju
mnogo korisnog da kažu, nisu pravi Gurui, čije reči postaju istinite. Oni takođe mogu da vam
kažu da ste vi krajnja realnost, ali kakva je korist od toga.
P: Ipak, ako mi se zbog nekog razloga desi da mu poverujem, da li ću biti gubitnik?
M: Ako ste u stanju da verujete i poslušate vi ćete uskoro uvideti da ćete naći vašeg stvarnog
Gurua, ili tačnije, On će vas naći.
P: Da li svaki znalac Sopstva postaje Guru, ili neko može biti znalac Realnosti, a da nije
sposoban da dovede druge do toga?
M: Ako znate šta podučavate, možete podučavati ono što znate. Ovde su viđenje i
podučavanje jedno. Ali je Apsolutna Realnost iznad oboje. Samouvereni Gurui govore o
sazrevanju i naporu, o zasluzi i dostignuću, o sudbini i milosti; sve su to samo mentalne
formacije, projektovanja jednog okorelog uma, umesto da pomažu, oni ometaju.
P: Kako mogu razabrati koga da sledim, a kome da verujem?
M: Ne verujte svemu dok niste ubeđeni. Istinski Guru vas nikad neće poniziti, niti će vas
udaljiti od sebe. On će vas stalno podsećati na činjenicu o vašoj prisutnoj savršenosti i
ohrabrivaće vas da tragate unutar vas. On zna da vi ne trebate ništa, čak ni njega, i nikad nije
umoran da vas podseća na to. Ali samozvani Guru je više zabrinut za sebe nego za svoje
učenike.
P: Vi ste rekli da je Realnost iznad znanja i učenja o realnom. Da li je znanje o svevišnjoj
Realnosti samo po sebi i učenje i dokaz njenog postignuća?
M: Znanje o Realnom, ili Sopstvu, je stanje uma. Podučavanje drugoga je kretanje u dualnosti.
Oni samo interesuju um; sattva je samo Guna.
P: Šta je onda Realno?

244
M: Onaj što zna um kao nerealizovan i realizovan, ko zna neznanje i znanje kao stanje uma,
On je Realnost. Kada su vam dati dijamanti pomešani sa šljunkom, vi možete ili promašiti, ne
pronaći dijamante, ili ih pronaći. Viđenje je ono što je važno. Bez moći da se vidi, gde je sivoća
šljunka i lepota dijamanta? Znano je samo oblik, a znanje je samo ime. Znalac je samo stanje
uma. Realno je iznad.
P: Svakako, objektivno znanje i ideje o stvarima i znanje Sopstva nisu jedna ista stvar. Jedno
treba mozak, drugo ne treba.
M: Možete aranžirati reči i dati im značenje u svrhu diskusije, ali činjenica ostaje da je
mentalno znanje oblik neznanja. Najpreciznija mapa je ipak samo papir. Svo znanje je u
sećanju; to je samo prepoznavanje, dok je Realnost iznad dualnosti znalca i znanog.
P: Onda, sa čime se Realnost prepoznaje?
M: Kako se obmanjujete! Vi primate za gotovo da je Realnost takođe spoznajna kroz
mentalno znanje, i onda ćete uvesti i znalca realnosti iznad Realnosti! Morate razumeti da bi
uopšte bila - Realnost ne treba da bude znana. Neznanje i znanje su u umu, ne u Realnom.
P: Ako ne postoji tako nešto kao znanje Realnosti, istine, onda kako ću je ja doseći?
M: Ne morate da dosežete ono što je već u vama. Samo vaše spoznavanje čini da vi to
propuštate. Odustanite od ideje da vi to niste našli i samo dopustite da to dođe u centar
direktnog opažanja, ovde i sada, sa odstranjivanjem svega što je od uma.
P: Kada sve što može da ode, ode, šta ostaje?
M: Praznina ostaje, duhovna svesnost, probuđenost ostaje. To je kao pitati šta ostaje od sobe
kad se sav nameštaj ukloni. Ono najkorisnije, soba, ostaje. I kad su čak i zidovi srušeni, prostor
ostaje. Iznad prostora i vremena je ovde i sada Realnost, Istina.
P: Da li svedok ostaje?
M: Sve dok postoji mentalna svesnost, njen svedok je takođe tu. Ovo dvoje pojavljuje se i
nestaje zajedno.
P: Ako je svedok takođe prolazan, zašto mu je data toliko velika važnost?
M: Samo da odagna čaroliju znanoga, obmanu da je samo opaženo Realno, istinito.
P: Opažanje je primarno, svedok - sekundaran.
M: To je srce problema. Sve dok verujete da je samo spoljni svet realan, vi ostajete njegov
rob. Da biste postali slobodni, vaša pažnja mora biti usmerena na "ja jesam", na svedoka.
Naravno, znalac i znano nisu dvoje, ali da se rastera čarolija znanog, znalac mora biti
izveden napred, u prvi plan. Nijedan nije primaran, glavni, oboje su refleksije, odrazi u sećanju
neizvesnog iskustva, uvek novog i uvek sada, neprolaznog, bržeg nego što je um.
P: Gospodine, ja sam ponizni tragalac, lutam od gurua do gurua u traganju za ostvarenjem.
Moj um je bolestan, gori od želje, smrzava se od straha. Moji dani lete, prolaze, crveni od bola,
posiveli od dosade. Moje godine napreduju, troše se, moje zdravlje propada, truli, moja je
budućnost mračna i zastrašujuća. U ovoj trci života živeću u patnji i umreti u beznađu. Da li
postoji nada za mene? Ili sam došao suviše kasno?
M: Ništa nije loše sa vama, ali ideje koje vi imate o sebi su potpuno pogrešne. Niste to vi koji
želi, plaši se i pati, to je ličnost stvorena na temelju vašeg tela sa okolnostima i uticajima. Vi
niste ta ličnost. Ovo mora biti jasno utvrđeno, utemeljeno u vašem umu i nikad izgubljeno.
Normalno, to zahteva dužu sadhanu, godine samouzdržavanja, odricanja i meditacije.
P: Zašto je um slab i neodlučan. Ja nemam niti snage niti upornosti za sadhanu. Moj slučaj je
beznadežan.
M: Na neki način vaš slučaj najviše ohrabruje, daje najviše nade. Postoji jedna alternativa
sadhane, to je poverenje, vera. Ako ne možete da imate poverenje, ubeđenje dobijeno iz
neuspelog traganja, onda uzmite prednost iz mog otkrića, koje sam ja tako spreman da podelim
sa vama. Ja mogu da vidim sa potpunom jasnoćom da vi nikad niste, niti ćete biti odvojeni od
Realnosti, da ste vi punina savršenstva ovde i sada i da vas ništa ne može lišiti vašeg nasleđa,
od čega ste vi. Vi niste ni na koji način različiti od mene. Jedino što vi to ne znate. Vi ne znate
245
šta ste vi i otuda zamišljate sebe da ste ono što niste. Otuda želje i strah i porazno beznađe. I
besmislena, beznačajna aktivnost da bi pobegli. Samo mi verujte i živite verujući mi. Ja vas
neću obmanuti. Vi ste Svevišnja Realnost iznad sveta i njegovog tvorca, iznad mentalne
svesnosti i njenog svedoka, iznad svih tvrdnji i negiranja. Zapamtite to, mislite o tome, delujte
na tome. Napustite svaki osećaj odvojenosti, vidite sebe u svemu i delujte saglasno prema
tome. Sa delovanjem blaženstvo će doći, a sa blaženstvom uverenje. Konačno, na kraju
krajeva, vi sumnjate u sebe, jer ste u patnji. Sreća, prirodnost, spontanost i trajnost ne mogu
biti zamišljeni. Ili je to tu, ili nije. Jednom kada počnete da doživljavate mir, ljubav i sreću, koji
ne trebaju spoljašnje uzroke, sve vaše sumnje će nestati. Samo se čvrsto uhvatite za ono što
sam vam rekao i živite sa tim.
P: Vi mi govorite da živim sa sećanjem?
M: U svakom slučaju vi živite sa sećanjem. Ja vas samo molim da zamenite stara sećanja ovim
što sam vam rekao. Kako ste delovali po vašem starom sećanju tako sad delujte po ovom
novom. Nemojte se plašiti. Posle izvesnog vremena sigurno, neminovno će biti sukoba između
starog i novoga, ali ako se stavite odlučno na stranu novoga, razdor će se uskoro okončati, i vi
ćete ostvariti nenaporno, opušteno stanje postojanja svog Sopstva, Sebe, i nećete biti obmanuti
željama i strahovima rođenim iz obmane.
P: Mnogi Gurui imaju naviku da daju svete simbole, predmete svoje milosti - njihove kape,
njihove police, štapove, zdelu za prošenje hrane, ili odeću, te tako prenose ili potvrđuju
samorealizaciju svojih učenika. Ja ne mogu da vidim vrednost u takvim običajima. To nije
samoostvarenje koje je preneseno, već sujeta, samovažnost. Od koje je zemaljske koristi moglo
biti tako nešto rečeno vrlo laskavo, a neistinito? S jedne strane vi me upozoravate na mnoge
samozvane Gurue, a s druge strane želite da vam verujem. Zašto smatrate da ste izuzetak?
M: Ja vas ne molim da verujete meni. Verujte mojim rečima i zapamtite ih, Ja želim vašu sreću,
ne moju. Ne verujte onima koji stvaraju odvojenost između vas i vašeg istinskog bića,
postojanja, i nude sebe kao posrednika. Ja ne činim ništa od toga. Ja čak i ne dajem neka
obećanja. Ja samo kažem; ako verujete mojim rečima i proverite ih, vi ćete za sebe otkriti kako
su one apsolutno istinite. Ako tražite dokaz pre poduhvata, sadhane, ja samo mogu da kažem:
'Ja sam dokaz'. Ja sam verovao rečima moga Učitelja i držao ih u umu i doživeo da su one bile
istinite, da sam Ja bio, da Jesam, i da ću biti Večna Realnost, koja sve grli i prevazilazi sve.
Pošto vi kažete da nemate niti vremena niti energije za duže praktikovanje, ja vam nudim
alternativu. Prihvatite moje reči na poverenje i živite iznova, ponovo se rodite, ili živite i umrite
u patnji.
P: To izgleda suviše dobro da bi bila istina.
M: Nemojte biti obmanuti jednostavnošću saveta. Malo je onih koji imaju hrabrosti da veruju
jednostavnom i bezazlenom. Znati da ste zatvorenik, rob svoga uma, da živite u zamišljenom
svetu vaše sopstvene kreacije, je buđenje mudrosti. Ne želeti ništa od ovoga zatvora, biti
spreman da se to potpuno napusti, jeste ozbiljnost, iskrenost. Samo ovakva iskrenost,
predanost, rođena iz stvarnog očaja, beznađa, će učiniti da mi verujete.
P: Da li sam ja patio dovoljno?
M: Patnja vas je učinila tupim, mlitavim, nesposobnim da vidite njenu ogromnost. Vaš prvi
zadatak jeste da vidite patnju u vama i oko vas; a vaš sledeći zadatak jeste da težite intenzivno
ka oslobođenju. Sam intenzitet težnje će vas voditi; ne treba vam drugi vodič.
P: Patnja me je učinila tupim, čak nezainteresovanim za sebe samoga.
M: Možda to nije patnja nego zadovoljstvo koje vas je učinilo tupim, neosetljivim.
P: Ma šta bio uzrok, ja sam tup. Nemam ni volje niti energije.
M: Oh, ne! Vi imate dovoljno energije za prvi korak. A svaki korak će stvoriti dovoljno
energije za sledeći. Energija dolazi sa poverenjem, a poverenje dolazi sa iskustvom.
P: Da li je ispravno menjati Gurua?

246
M: Zašto ne menjati? Gurui su kao putokazi. Prirodno je kretati se od jednog ka drugome.
Svaki vam kaže pravac i odstojanje, dok je sadguru, večni guru, sam po sebi put. Jednom kad
spoznate da je put cilj i da ste uvek na putu, ne dostižući cilj, ali uživate njegovu lepotu i
njegovu mudrost, život prestaje da bude obaveza i postaje prirodan i jednostavan, ekstaza sam
po sebi.
P: Dakle, nema potrebe za obožavanjem, za molitvom, za vežbanjem joge?
M: Malo svakodnevnog čišćenja, pranja i kupanja, ne može činiti loše. Samosvesnost vam
govori na svakom koraku šta treba da se uradi. Kada je sve urađeno, um postaje smiren. Sada
ste vi u budnom mentalnom stanju, ličnost sa imenom i oblikom, radostima i patnjama. Ličnost
nje bila tu pre nego što ste se rodili, niti će biti tu posle vaše smrti. Umesto borbe sa ličnošću
da je učite da bude ono što nije, zašto ne idete iznad budnog stanja i napustite personalni život
potpuno? Nije važno proširenje ličnosti, važno je samo videti je u pravoj perspektivi, u suštini.
P: Samo još jedno pitanje. Vi ste rekli da pre nego što sam bio rođen, da sam bio jedno sa
čistim postojanjem Realnosti. Ako je tako, ko je odlučio da treba da budem rođen?
M: U Realnosti vi nikad niste rođeni niti ćete ikad umreti. Ali sada vi zamišljate da jeste, da
imate telo, i pitate šta je izazvalo ovo stanje. Unutar ograničenja iluzije odgovor je: želja
rođena iz sećanja privlači vas telu i čini da vi mislite da ste jedno sa njim. Ali je ovo istina samo
iz relativne tačke gledišta. U stvari nema tela, niti sveta koji to sadrži u sebi; postoji samo
mentalno stanje, stanje slično snu, koje je lako odagnati sa ispitivanjem njegove realnosti.
P: Kada vi umrete, da li ćete se opet vratiti? Ako ja živim dovoljno dugo da li ću vas ponovo
sresti?
M: Vama je telo realno, za mene ne postoji ni jedno. Ja, kako me vidite, postojim samo u vašoj
mašti. Svakako, vi ćete me videti ponovo, ako i kad me budete trebali. To ne utiče na mene,
kao što Sunce nije dotaknuto sa izlaskom ili zalaskom sunca. Pošto nije dodirnuto, ono je
sigurno da će biti tu kada bude potrebno. Vi ste skloni znanju, Ja nisam. Ja nemam taj osećaj
nesigurnosti koji vas nagoni da žudite da znate. Ja sam radoznao, kao što je dete radoznalo. Ali
ne postoji uznemirenost koja čini da tražim zaklon, utočište u mentalnom znanju. Prema tome,
ja nisam zabrinut da li ću biti ponovo rođen, ili koliko će dugo svet trajati. To su pitanja rođena
iz straha.

84. VAŠ CILJ JE VAŠ GURU

Pitalac: Vi ste nam bili rekli da postoje mnogi samozvani gurui, ali da je pravi guru vrlo
redak. Postoje mnogi gnaniji koji o sebi misle da su realizovani, ali sve što oni imaju je knjiško
znanje i visoko mišljenje o sebi samima. Ponekad oni impresioniraju, čak fasciniraju, privlače
učenike i čine da oni gube svoje vreme u beskorisnim praksama. Posle nekoliko godina kada
učenik ocenjuje sebe, on ne vidi da je napredovao, da se promenio. Kada bi se takvi učenici
žalili svom učitelju, dobili bi uobičajen prekor da se nisu trudili dovoljno, da je krivica u
nedostatku vere i ljubavi u njihovom srcu. U realnosti odgovornost je na guruu koji nije smeo
da prihvata učenike i da podgreva njihove nade. Kako se zaštiti od takvih gurua?
Maharadž: Zašto biti tako zabrinut za druge? Bilo ko da je guru, ako je on čistog srca i
deluje sa dobrom verom, on neće učiniti nažao svojim učenicima. Ako ne postoji napredak,
greška leži u učenicima, njihovoj lenjosti i nedostatku samokontrole. S druge strane, ako je
učenik ozbiljan i usredsređuje sebe inteligentno i sa poletom u svoju sadhanu, on je na putu da
sretne kvalifikovanijeg učitelja, koji će ga voditi dalje. Vaše pitanje proizilazi iz tri neistinite
pretpostavke: da neko treba da brine o drugom, da jedan može proceniti drugoga i da je

247
napredak učenika, zadatak i odgovornost njegovog gurua. U realnosti, guruova uloga je samo
da poduči i ohrabri, učenik je potpuno odgovoran za sebe.
P: Nama je rečeno da je potpuna predanost guruu dovoljna, da će guru uraditi ostalo.
M: Naravno, kad postoji potpuna predanost, potpuno odricanje od svoje prošlosti, sadašnjosti
i budućnosti, sa fizičkom i duhovnom sigurnošću i postojanošću, novi život se rađa, pun ljubavi
i lepote; tada guru nije važan, jer je učenik slomio ljušturu, oklop samoodbrane. Potpuna
predanost je sama po sebi oslobođenje.
P: Kada su i učenik i učitelj neadekvatni, nepotpuni, šta će se desiti?
M: U dugačkom putovanju sve će biti dobro. Konačno, realno Sopstvo obojice nije pod
uticajem komedije koju oni izvode neko vreme. Oni će se otrezniti, uozbiljiti i sazreti i
prikloniti se višem nivou međusobnog odnosa.
P: Ili se mogu razdvojiti.
M: Da, oni se mogu rastati. Na kraju krajeva, nijedan odnos nije večan. Dualnost je prolazno
stanje.
P: Da li je slučajno da sam vas ja susreo i da li je drugi slučaj da ćemo se mi rastati, a da se ne
sretnemo ponovo? Ili je moj susret sa vama deo nekog kosmičkog modela delovanja, odlomak
u velikoj drami naših života?
M: Realnost je duboko osmišljena, a osmišljenost se povezuje sa realnošću. Ako je naš odnos
osmišljen vama i meni, on ne može biti slučajan. Budućnost utiče na sadašnjost isto toliko kao i
prošlost.
P: Kako mogu da razlučim ko je istinski svetac, a ko nije?
M: Ne možete ukoliko nemate jasno sagledavanje srca čoveka. Pojavnosti su varljive obmane.
Vidite jasno, vaš um mora biti čist i nevezan. Dok ne spoznate dobro sebe, kako možete znati
drugog? A kad spoznate sebe - nema drugog, vi ste drugi! Ostavite druge na miru za neko
vreme i istražujte sebe. Postoji toliko mnogo stvari koje vi ne znate o sebi - šta ste vi, ko ste vi,
kako je došlo do vašeg rođenja, šta radite sada i zašto, kuda idete, kakav je smisao i svrha
vašeg života, vaše smrti, vaše budućnosti... Imate li prošlost, imate li budućnost? Kako je došlo
do toga da živite u patnji i metežu, gunguli, dok vaše celokupno biće stremi ka sreći i miru?
Ovo su značajne stvari i moraju biti prvo razmatrane. Vi nemate ni potrebe ni vremena za
traženje ko je gnani, svetac, a ko nije.
P: Moram izabrati moga gurua ispravno.
M: Budite ispravan čovek i pravi guru će vas pronaći sigurno.
P: Niste odgovorili na moje pitanje: kako pronaći pravog gurua?
M: Ali ja sam odgovorio na vaše pitanje. Nemojte tražiti gurua, čak nemojte ni razmišljati o
nekom. Učinite vaš cilj vašim guruom. Konačno, guru je samo sredstvo prema cilju, ne sam
cilj. On nije važan, važno je ono što vi očekujete od njega. Dakle, šta vi očekujete od njega?
P: Njegovom milošću ja ću postati srećan, moćan i smiren.
M: Kakve ambicije! Kako može osoba ograničena u prostoru i vremenu, puko telo-um,
gušenje između rođenja i smrti, biti srećna! Sami uslovi i stanja njenog razvijanja čine sreću
nemogućom. Mir, moć, sreća, to nisu nikad personalna stanja, niko ne može reći: "moj mir",
"moja moć", zato što "moj" sadrži u sebi isključivost, koja je krhka, lomljiva i nesigurna.
P: Ja znam samo moje uslovljeno, ograničeno postojanje, ne postoji ništa drugo.
M: Sigurno da to ne možete kazati. U dubokom snu vi niste uslovljeni. Kako spremno i rado vi
idete na spavanje, kako ste smireni, slobodni i radosni kad spavate!
P: Ja ne znam ništa o tome.
M: Stavite to negativno. Kad spavate niste u bolu, niti ograničeni, niti uznemireni.
P: Vidim Vašu poentu. Dok sam budan, ja znam da ja jesam, ali nisam srećan; u snu ja jesam,
srećan sam, ali ne znam to. Sve što mi je potrebno jeste da znam da sam slobodan i srećan.
M: Tačno tako. Dakle, idite unutra, u stanje koje možete uporediti sa stanjem budnog sna; u
kome ste svesni sebe, ali ne i sveta. U tom stanju vi ćete znati, bez i najmanje trunke sumnje, da
248
ste u osnovi vašeg bića slobodni i srećni. Jedina nevolja jeste da ste se odali iskustvu, i negujete
vaša sećanja. U realnosti postoji sasvim drugi kružni put: ono što je zapamćeno nikad nije
realno; realnost je sada.
P: Sve to ja shvatam verbalno, ali to nije postalo deo mene. To je ostalo kao slika u mom umu
da bi bila gledana. Nije li zadatak Gurua da dâ život slici.
M: Ponovo vam kažem, to je potpuno drugačiji kružni put. Slika je živa. Mrtav je um. Kako
um stvara reči i slike, tako je svaka odraz u umu. To prekriva realnost sa verbalizacijom, i onda
se žali. Vi kažete da je guru potreban da čini čuda sa vama. Vi se igrate samo rečima. Guru i
učenik su jedna ista stvar, kao sveća i njen plamen. Ukoliko učenik nije ozbiljan, on se ne može
nazvati učenikom. Ukoliko guru nije sav ljubav i davanje sebe, on se ne može nazvati guruom.
Samo realnost stvara realnost, ne lažno.
P: Mogu da vidim da sam ja lažan. Ko će me stvoriti istinitim?
M: Same reči koje ste rekli će to uraditi. Rečenica: "Ja mogu da vidim da sam lažan, neistinit",
sadrži sve što je potrebno za oslobođenje. Razmišljaj o tome, idi u to duboko, idi u koren toga;
to će delovati. Moć je u reči, ne u personi.
P: Ja vas ne shvatam potpuno. S jedne strane vi kažete da je guru potreban; s druge, guru
može samo dati savet, ali je napor moj. Molim vas, formulišite, recite jasno, može li učenik
ostvariti Sopstvo bez Gurua, ili je pronalaženje istinskog gurua bitno?
M: Mnogo bitnije je pronaći istinskog učenika. Verujte mi, istinski učenik je vrlo redak, jer on
odlazi iznad potreba za guruom, pronalazeći svoje sopstveno Sopstvo. Nemojte gubiti vreme u
pokušavanju da protumačite da li savet koji ste dobili dolazi samo iz mentalnog znanja, ili iz
vašeg istinskog iskustva. Jednostavno ga sledite s punom verom, verno. Život će vam doneti
drugog gurua, ako je drugi potreban. Ili se lišite svakog spoljašnjeg vođstva i prepustite se
vašem sopstvenom svetlu. Vrlo je važno da shvatite da je ono što je važno - učenje - a ne
ličnost gurua. Vi ste dobili pismo koje vas je rasplakalo ili razveselilo. To nije uradio poštar
koji vam je doneo pismo. Guru vam samo kaže dobre vesti o vašem realnom Sopstvu i
pokazuje vam put nazad ka njemu. Na neki način guru je njegov kurir, glasnik. Biće puno
glasnika, ali poruka je jedna: budi ono što jesi. Ili, to se može postaviti drugačije: dok ne
spoznate sebe ne možete znati ko je vaš istinski guru. Kada ostvarite, uviđate da su svi gurui
imali doprinos vašem probuđenju. Vaše ostvarenje je dokaz da je vaš guru bio realan, istinit.
Prema tome, uzmite ga onakvim kakav je, radite ono što vam on kaže sa ozbiljnošću i
revnošću, i verujte vašem srcu da vas upozori ako bilo šta pođe naopako. Ako se uvuče
sumnja, nesigurnost, nemojte se boriti sa njom. Priklonite se onome što je sigurno, a napustite
sve ono što je nesigurno.
P: Ja imam gurua i volim ga veoma mnogo. Ali, da li je on moj pravi guru, ne znam.
M: Posmatrajte sebe. Ako vidite sebe kako se menjate, napredujete, to znači da ste pronašli
pravog čoveka. On može biti lep ili ružan, prijatan ili neprijatan, koji vam laska ili vas grdi,
ništa nije važno osim jednog presudnog faktora, unutrašnjeg napretka. Ako toga nema, dobro,
on može biti vaš prijatelj, ali ne vaš guru.
P: Kada sretnem Evropljanina sa nekim obrazovanjem i razgovaram sa njim o guruu i njegovim
učenjima, njegova reakcija je: "Čovek mora biti glup da podučava takve gluposti". Šta da mu
kažem?
M: Ostavite ga njemu samom. Pokažite mu kako malo zna o sebi, kako ima apsurdno
stanovište o sebi prema svetoj istini. Njemu je rečeno da je telo, da je rođen, da će umreti, da
ima roditelje, obaveze, da nauči da voli ono što drugi vole i da se plaši onoga čega se drugi
plaše. Potpuna kreatura, stvorenje nasleđa i društva, on živi po sećanju i deluje po navikama.
Ne znajući sebe samog i svoje istinske interese, zanimanja, on sledi lažne ciljeve i uvek je
frustriran, razočaran. njegov život i smrt besciljni su i bolni, i izgleda da ne postoji izlaz. Onda
mu recite da postoji izlaz u domenu njegovog lakog ostvarenja, ne zamena sa drugom grupom
ideja, već oslobođenje od svih ideja i obrazaca ponašanja, šablona življenja. Nemojte mu reći o
249
guruima i učenicima - ovaj način mišljenja nije za njega. Za njega je unutarnji put, on je vođen
unutrašnjim nagonom i vođen je unutrašnjom svetlošću. Pozovite ga da se pobuni i on će
odgovoriti. Nemojte se truditi da ga impresionirate tim da je neko realizovan čovek, i da ga
može prihvatiti kao gurua. Sve dok on ne veruje ni sebi samom, on ne može verovati nekom
drugom. Poverenje će doći sa iskustvom.
P: Kako čudno! A ja ne mogu zamisliti život bez gurua.
M: To je stvar temperamenta. Vi ste takođe u pravu. Za vas pevanje o slavljenju Boga je
dovoljno. Vama nije potrebna želja za ostvarenjem, niti je potrebno da se doda sadhana. Božje
ime je sva hrana koja vam je potrebna. Nastavite tako da živite.
P: Ovo neprestano ponavljanje nekoliko reči, nije li to vrsta ludila?
M: To je ludilo, ali je oslobađajuće, promišljeno ludilo. Svako ponavljanje je tamas, ali
ponavljanje imena Boga je sattva - tamas zbog svog visokog cilja i svrhe. Zbog prisustva
sattve, tamas će se raspasti i dobiće oblik potpune nepristrasnosti, nevezanosti, odricanja,
odvojenosti, rezervisanosti, nepromenljivosti. Tamas postaje snažan temelj na kome može da
se ostvari integrisani, celovit život.
P: Nepromenljivo - da li ono umire?
M: Promenljivo je ono što umire. Nepromenljivo niti živi, niti umire; ono je večni svedok
života i smrti. Vi to ne možete nazvati mrtvim, jer je ono svesno, niti to možete nazvati živim,
jer se ono ne menja. To je isto kao i vaš magnetofon. On snima i reprodukuje - sve sam od
sebe. Vi samo slušate. Slično, ja gledam sve što se događa, uključujući i moj razgovor sa vama.
To nisam ja koji govorim, reči se pojavljuju u mom umu i onda ih čujem da govore.
P: To nije slučaj sa svima.
M: Ko kaže da nije? Ali vi insistirate da vi govorite, dok za mene postoji mišljenje, postoji
govorenje, pričanje.
P: Postoje dva slučaja o kojima treba voditi računa. Ili da sam našao Gurua, ili da nisam. U
svakom slučaju šta je ispravno da uradim?
M: Vi niste nikad bez gurua, jer je on večno prisutan u vašem srcu. Ponekad on ispoljava sebe
i dolazi vam kao jedan uzdižući, inspirišući i preuređujući faktor u vašem životu, kao majka,
žena, učitelj, ili on ostaje kao jedan unutarnji nagon, težnja prema ispravnosti i savršenstvu.
Sve što treba da radite jeste da ga slušate i radite ono što vam kaže. Ono što on želi da vi
radite je jednostavno, učite samosvesnost, samokontrolu, predanost. To može izgledati
naporno, ali to je lako ako ste ozbiljni. A potpuno nemoguće ako niste. Ozbiljnost je oboje: i
neophodna i dovoljna. Sve se potčinjava ozbiljnosti.
P: Šta čini nekoga ozbiljnim?
M: Saosećanje je temelj ozbiljnosti. Saosećanje prema sebi i ostalima, rođeno iz patnje, vaše
sopstvene i drugih.
P: Moram li da patim da bih bio ozbiljan?
M: Ne morate ako ste osetljivi i reagujete na patnje drugih, kao što je Buda osećao. Ali, ako
ste neosetljivi i bez sažaljenja, saosećanja, vaša sopstvena patnja će vas naterati da postavite
sebi neizbežna pitanja.
P: Ja sam primetio da patim, ali ne dovoljno. Život je neprijatan, ali podnošljiv. Moja mala
zadovoljstva nadoknađuju moje male patnje i u celini ja se osećam bolje nego većina ljudi koje
poznajem. Znam da je moje stanje nesigurno, da me nesreća može presresti svakog trenutka.
Moram li čekati na krize da me izvedu na put ka Istini?
M: U trenutku kada ste videli kako je vaše stanje krhko, vi ste već budni, oprezni. Sada
ostanite budni, istražujte, ispitujte, budite pažljivi, otkrijte vaše greške uma i tela i napustite ih.
P: Odakle treba da crpim energiju? Ja sam kao paralizovan čovek u zapaljenoj kući.
M: Čak i paralizovani ljudi ponekad u trenucima opasnosti osete svoje noge! Ali vi niste
paralizovani, vi samo to tako zamišljate. Učinite prvi korak i bićete na vašem putu.

250
P: Ja osećam da je moja vezanost za telo tako jaka da ja jednostavno ne mogu da napustim
ideju da sam telo. Ona će biti neprestano vezana za mene sve dok telo traje. Postoje ljudi koji
smatraju da realizacija nije moguća sve dok su živi i ja se osećam naklonjen toj ideji i slažem se
sa njima.
M: Pre nego što se složite ili ne složite, zašto ne istražite samu ideju o telu? Da li se um
pojavljuje u telu ili telo u umu? Sigurno da mora postojati um da shvati, da potvrdi ideju "Ja
sam telo". Telo bez uma ne može biti "moje telo". "Moje telo" je odsutno kada je um u
privremenom odsustvu, nesvestan. Ono je takođe odsutno kada je um duboko angažovan u
mislima i osećanjima. Jednom kada shvatite da telo zavisi od uma, a um od mentalne svesnosti,
a svesnost od probuđenosti, duhovne svesnosti, a ne suprotno, odgovoreno je na vaše pitanje o
čekanju na samoostvarenje dok ne umrete. Nije neophodno da budete prvo oslobođeni od ideje
"ja sam telo" da biste spoznali Sopstvo. To je potpuno drugačiji put - vi prianjate uz lažno jer
ne znate istinito. Ozbiljnost, ne savršenstvo, je preduslov za samoostvarenje. Vrednosti i moći
dolaze sa ostvarenjem, ne pre.

85. "JA JESAM": TEMELJ SVEG ISKUSTVA

Pitalac: Ja vas slušam dok govorite o sebi kao: "Ja sam večan, nepromenljiv, iznad kvaliteta, i
tako dalje. Kako vi znate te stvari? I šta vas navodi da ih govorite?
Maharadž: Ja sam samo pokušao da opišem stanje pre nego što se "Ja jesam" pojavljuje, ali to
stanje, samo po sebi, budući da je iznad uma, ostaje neopisivo, njegov jezik, lingvistika, je
neopisiv.
P: Temelj sveg iskustva je "ja jesam". Ono što vi pokušavate da opišete mora takođe biti jedno
iskustvo, ograničeno i prolazno. Vi govorite o sebi kao nepromenljivom. Ja čujem zvuk reči,
sećam se njenog značenja, ali iskustvo postojanja nepromenljivosti nemam. Kako mogu da se
probijem kroz barijeru i znam lično, intimno, šta to znači biti nepromenljiv?
M: Sama reč je most. Sećajte se, mislite o njoj, istražujte je, zaokružite je, obgrlite, gledajte na
nju iz svih pravaca, zadubite se u nju sa ozbiljnom istrajnošću; podnosite sva razočarenja i
odlaganja dok se iznenada um ne okrene od reči prema realnosti, istini, iznad reči. To je kao
traženje osobe poznavajući samo njeno ime. Dan će doći kada će vaše traganje da vas dovede
do nje i ime će postati realnost. Reči su vredne, jer između reči i njihovog značenja postoji
veza, i ako neko istražuje reč istrajno, on prolazi iznad koncepta pojma u iskustvo njenog
korena. U stvari, ovako ponavljajući pokušaji da se ide iznad reči je ono što nazivamo
meditacijom. Sadhana je samo istrajan pokušaj da se prođe od verbalnog do neverbalnog.
Zadatak izgleda beznadežan sve dok iznenada sve ne postane jasno i jednostavno i tako
začuđujuće lako. Ali, sve dok ste vi zainteresovani za vaš sadašnji način življenja, vi ćete
propustiti krajnji skok u nepoznato.
P: Zašto bi nepoznato trebalo da me interesuje? Od koje je koristi nepoznato?
M: Od nikakve koristi uopšte! Ali je vredno utrošiti vreme da se sazna šta vas drži u tamnim,
suženim ograničenjima znanoga. Potpuno i ispravno znanje znanoga je ono što vas vodi ka
nepoznatom. Vi ne možete govoriti o tome u pojmovima koristi i prednosti preimućstva; biti
smiren i nevezan, iznad dohvata svih zabrinutosti, ugroženosti, svih sebičnih razmatranja je
jedno neizbežno, istinsko stanje oslobođenja. Vi možete to nazvati smrću; za mene to je
življenje na vrhuncu njegovog smisla i intenziteta, jer sam ja jedno sa životom u njegovoj

251
totalnosti, sveukupnosti i punoći, snazi, osmišljenosti, značajnosti, skladu, harmoniji; šta više
želite?
P: Naravno, ništa više nije potrebno. Ali vi govorite o znanom.
M: O neznanom samo tišina govori. Um može govoriti samo o onom što on zna. Ako marljivo
istražujete znano, ono se rastapa i samo neznano ostaje. Ali sa prvim treptajem imaginacije i
interesovanja nepoznato je zaklonjeno, zamračeno, i znano dolazi u prvi plan. Znano,
promenljivo, je ono sa kojim vi živite, nepromenljivo nije od nikakve koristi vama. Ono je
jedino tu kada ste zasićeni sa promenljivim i težite ka nepromenljivom, kada ste spremni da se
okrenete, odvratite i da stupite u ono što može biti opisano, kad se gleda sa nivoa uma, kao
praznina i tama. Jer um teži za sadržajem i različitošću, dok je stvarnost za um bez sadržaja i
nepromenljiva.
P: To meni izgleda kao smrt.
M: To i jeste. Ali takođe ona je sveprožimajuća, svemoćna, intenzivna, duboka, iznad
poimanja reči. Nijedan običan, nespreman um ne bi mogao biti s njom, a da ne bude slomljen;
zbog toga je neophodna sadhana. Čistota tela i jasnoća uma, nenasilje i nesebičnost u životu su
bitni za preživljavanje jednog inteligentnog i duhovnog entiteta (subjekta).
P: Ima li entiteta (subjekta) u stvarnosti?
M: Identitet je Stvarnost. Stvarnost (da)je identitet. Stvarnost nije bezoblična masa, haos bez
reči. Ona je moćna, svesna, probuđena blažena; upoređena sa vašim životom je kao sunce
prema sveći.
P: Uz pomoć Božje Milosti i vašeg Gurua vi ste izgubili sve želje i strah i ostvarili ste
nepromenljivo stanje. Moje je pitanje jednostavno - kako znate da je vaše stanje
nepromenljivo?
M: Jedino promenljivo može biti u sećanju i o njemu se može govoriti. Nepromenljivo jedino
može biti ostvareno u tišini. Jednom ostvareno, ono će duboko uticati na promenljivo, a ono
samo će ostati nepromenjeno, nedodirnuto.
P: Kako vi znate da ste svedok?
M: Ja ne znam, ja jesam. Ja jesam, a da bih bio, sve mora biti osvedočeno.
P: Postojanje može takođe biti prihvaćeno po čuvenju.
M: Konačno ipak dolazite do potrebe direktnog svedočenja. Svedočenje, ako nije personalno i
aktuelno, stvarno, mora biti konačno moguće i izvodljivo. Direktno iskustvo je konačan dokaz.
P: Iskustvo može biti pogrešno i obmanjujuće.
M: Sasvim tako, ali ne i činjenica o postojanju samog iskustva kao takvog. Ma kakvo bilo
iskustvo, istinito ili lažno, činjenica da se iskustvo desilo ne može se poricati. Ono je samo sebi
dokaz. Posmatrajte sebe pažljivo i videćete da ma kakav bio sadržaj mentalne svesnosti,
njegovo svedočenje neće zavisiti od sadržaja svesnosti. Duhovna svesnost, probuđenost je
sama po sebi Sopstvo, i ne menja se sa događanjima. Događaj može biti prijatan ili neprijatan,
nevažan ili važan, probuđenost, duhovna svesnost, ostaje ista. Uočite jedinstvenu prirodu čiste
probuđenosti, njen prirodni identitet bez i najmanjeg traga misli o sebi, idite u koren toga i
uskoro ćete spoznati da je probuđenost vaša istinska priroda i da ništa ne možete zvati svojim
sopstvenim od svega onoga čega možete biti svesni.
P: Da li su mentalna svesnost (um) i njen sadržaj jedno isto?
M: Mentalna svesnost (um) je kao oblak na nebu, a vodene kapi su sadržaj. Oblaku je
potrebno sunce da bi bio vidljiv, a umu je potrebna budna svest.
P: Da li je probuđenost oblik mentalne svesnosti (uma)?
M: Kada se sadržaj vidi bez sviđanja i nesviđanja, takva svesnost je probuđenost. Ali još
postoji razlika između probuđenosti koja je reflektovana u umu, i čiste probuđenosti iznad
mentalne svesnosti. Reflektovana probuđenost, osećaj: "ja sam probuđen" je svedok, dok je
čista probuđenost suština, bit realnosti. Refleksija Sunca u kapi vode je refleksija Sunca, bez

252
sumnje, ali nije Sunce samo po sebi. Između probuđenosti reflektovane u mentalnoj svesnosti
kao svedoka, i čiste probuđenosti, postoji praznina koju um ne može da prođe.
P: Da li to zavisi od načina gledanja na to? Um kaže da postoji razlika. Srce kaže da ne postoji.
M: Naravno da nema razlike. Realno vidi realno u nerealnom. Um je onaj koji stvara nerealno i
um je taj koji vidi lažno u lažnom.
P: Ja razumem da iskustvo realnog sledi viđenje lažnog kao lažnog.
M: Ne postoji takvo nešto kao iskustvo realnog. Realno je iznad iskutva. Svo iskustvo je u
umu. Vi znate realno kad postanete realno.
P: Ako je realno iznad reči i uma, zašto mi toliko govorimo o njemu?
M: Zbog radosti od toga, naravno! Čak i sam razgovor o njemu je sreća.
P: Ja čujem kad vi govorite o nepromenljivom i blaženom. Šta je u vašem umu kad koristite te
reči?
M: Nema ništa u mom umu. Kako vi čujete reči, tako ih i ja čujem. Moć koja čini da se sve
desi, čini da se i one takođe dese.
P: Ali vi govorite, a ne ja.
M: To se tako vama čini. Kako ja to vidim, dva tela - uma razmenjuju simbolične zvuke. U
realnosti se ništa ne dešava.
P: Molim Vas, saslušajte me, gospodine. Ja sam došao do vas jer sam u nevolji. Ja sam
siromašna, jadna duša, izgubljena u svetu koga ne razumem. Uplašen sam od Majke Prirode,
koja želi od mene da odrastem, rodim se i umrem. Kada pitam za značenje, smisao i svrhu
svega ovoga, ona ne odgovara. Došao sam do vas jer mi je rečeno da ste vi dobri i mudri. Vi
govorite o promenljivom kao lažnom i prolaznom i to ja onda mogu razumeti. Ali kada
govorite o nepromenljivom, nepokretnom, osećam se izgubljenim. "Ne ovo, ne ono, iznad
znanja, nekorisno" - zašto o tome uopšte i govoriti? Da li to postoji, ili je to samo koncept,
verbalna suprotnost promenljivom?
M: Ono jeste, to jedino postoji. Ali u vašem sadašnjem stanju svesti ono, nepromenljivo je
beskorisno za vas. Upravo onako kao što je čaša vode pored vašeg kreveta, a vi sanjate da
umirete od žeđi u pustinji. Ja pokušavam da vas probudim, ma šta vi sanjali.
P: Molim vas, nemojte mi reći da sanjam i da ću se uskoro probuditi. Ja svakako želim da to
bude. Ali ja sam budan i u bolu. Vi govorite o stanju bez bola, ali dodajete da to ne mogu imati
u mom sadašnjem stanju. Osećam se izgubljeno.
M: Nemojte se osećati izgubljeno. Ja samo kažem da morate napustiti vašu vezanost za
promenljivo i bolno da biste pronašli nepromenljivo i blaženstvo. Vi ste zaokupljeni i zabrinuti
vašom sopstvenom srećom, a ja vam kažem da tako nešto, takva pojava ne postoji. Sreća nikad
nije vaša sopstvena, ona je tamo gde "ja" ne postoji. Ja ne kažem da je ona izvan vašeg dosega;
morate je ostvariti samo izvan sebe samog, i tada ćete je pronaći.
P: Ako moram da idem izvan sebe samog, zašto ste mi naveli ideju "ja jesam"?
M: Umu je potreban centar da kruži oko njega. Krug može da se povećava i sa svakim
povećanjem biće promena u osećaju "ja jesam". Čovek koji ima kontrolu nad sobom, svoj je
gospodar, jogi, obrtaće se po spirali, ali će centar ipak ostati, ma koliko spirala bila prostrana.
Dan će doći kada će se videti da je ceo poduhvat lažan i biće napušten. Centralne tačke više
neće biti i univerzum će postati centar.
P: Da, možda. Ali šta da radim sada?
M: Marljivo posmatrajte sve promene u vašem životu, ispitujte temeljno vaše motive iza vaših
delovanja, i vi ćete uskoro probiti mehur u kome ste zatvoreni. Piletu je potrebna ljuska jajeta
da bi odraslo, ali kada dan dođe ljuska mora biti probijena. Ako se to ne desi, biće patnje i
smrti.
P: Da li hoćete da kažete da sam ja, ako se ne posvetim jogi, osuđen na propast?
M: Postoji guru koji će doći da vas spasi. U međuvremenu budite zadovoljni sa posmatranjem
toka vašeg života; ako je vaše gledanje duboko i neprestano, stabilno, uvek okrenuto ka
253
izvoru, to će vas postepeno pomerati uz maticu toka vašeg života, dok iznenada to ne postane
izvor. Dopustite vašoj budnosti, duhovnoj svesnosti, da radi, da deluje, a ne vašem umu. Um
nije pravi instrument za ovaj zadatak. Bezvremeno, večno, može biti dosegnuto samo sa
večnim. Vaše telo i vaš um - oboje su potčinjeni vremenu; samo je duhovna svesnost,
probuđenost, večna; a takođe i u sadašnjosti, večnom sada. U probuđenosti vi se suočavate sa
činjenicama, a realnost je sačinjena od činjenica.
P: Vi se pouzdajete potpuno u moju duhovnu svesnost da će me prevesti preko, a ne na gurua
i Boga.
M: Bog daje telo i um, a guru pokazuje put kako da ih koristimo. Ali povratak izvoru je vaš
sopstveni zadatak.
P: Bog me je stvorio, on će me čuvati.
M: Postoje bezbrojni Bogovi, svaki u svom sopstvenom univerzumu. Oni stvaraju i
preobražavaju večno. Da li ćete čekati na njih da vas spasu? Ono što je vama potrebno za vaše
spasenje je već unutar vašeg dosega. Koristite to, istražujte ono što znate do njegovog samog
kraja i vi ćete dosegnuti nepoznate nivoe vašeg bića. Idite dalje i neočekivano će eksplodirati u
vama i razbiće sve.
P: Da li to znači smrt?
M: To znači život - konačno.

86. NEPOZNATO JE DOM REALNOG

Pitalac: Ko je guru, a ko je Svevišnji Guru?

Maharadž: Sve što se desi u vašoj svesnosti je vaš Guru. Čista duhovna svesnost,
probuđenost, iznad mentalne svesnosti je Svevišnji Guru.
P: Moj Guru je Šri Babađi. Kakvo je vaše mišljenje o njemu?
M: Kakvo pitanje postavljate! Prostor u Bombaju je upitan kakvo je njegovo mišljenje o
prostoru u Puni. Imena se razlikuju, ali ne i prostor. Reč "Babađi" je samo adresa. Ko živi na
toj adresi? Vi postavljate pitanje kada ste u nevolji. Istražite ko donosi nevolju i kome!?
P: Ja razumem da je svako u obavezi da se ostvari, oslobodi. Da li je to njegova dužnost ili je
to njegova sudbina?
M: Ostvarenje je činjenica da vi niste individua. Prema tome, to ne može biti dužnost individue
čija je sudbina da nestane! Njena sudbina je dužnost onoga koji zamišlja sebe da je individua.
Pronađite ko je on i zamišljena individua će se rastopiti. Sloboda znači od nečega se osloboditi.
Od čega vi treba da se oslobodite? Očigledno morate da se oslobodite individualnosti za koju
smatrate da ste vi, pošto je ideja koju vi imate o sebi ta koja vas drži u ropstvu.
P: Kako se osloboditi individualnosti?
M: Odlučnošću, odlukom. Shvatite da ona mora otići i želite da ona ode - ona će otići ako ste
vi ozbiljni, iskreni sa tim. Neko, bilo ko će vam reći da ste vi čista svest, a ne telo-um.
Prihvatite to kao mogućnost i istražujte ozbiljno. Možete otkriti da niste osoba zarobljena u
prošlom vremenu. Razmislite o razlici koju bi to učinilo!
P: Ako nisam individua, onda šta sam ja?
M: Mokro sukno izgleda i miriše različito sve dok je mokro. Kada se osuši ono je ponovo
normalno sukno. Voda je napustila sukno i ko može zaključiti da je ono bilo mokro? Vaša
stvarna priroda nije onakva kakva vama izgleda da jeste. Napustite ideju da ste individua, to je
sve. Vi ne treba da postanete ono što već jeste u svakom pogledu. Postoji identitet koji ste vi, i
postoji individua koja mu je nadređena. Sve što vi znate je vaša individualnost, a svoj izvorni
identitet, koji nije individua, vi ne znate, jer vi nikad niste sumnjali, nikad niste zapitali sebe
254
presudno pitanje - "Ko sam ja?". Identitet je svedok individue, osobe, a sadhana se sastoji u
zaokretu naglašavanja od površne i prolazne individue ka nepromenljivom, postojanom i uvek
prisutnom svedoku.
P: Kako to da me pitanje "Ko sam ja?" vrlo malo privlači? Više volim da provodim vreme u
slatkom, divnom, društvu svetaca.
M: Boravak u vašem sopstvenom biću je takođe sveto društvo. Ako nemate problem patnje i
oslobođenja od patnje, nećete naći energiju i istrajnost potrebne za samoispitivanje. Vi ne
možete stvoriti krize. To mora biti istinito, pravo.
P: Kako se prave krize događaju?
M: To se dešava svakog trenutka, ali vi niste dovoljno budni. Senka na licu vašeg suseda,
ogromna i sveprisutna patnja egzistencije je stalni faktor u vašem životu, ali vi odbijate da
obratite pažnju. Vi volite i vidite da drugi pate, ali ne reagujete.
P: Ono što kažete je istina, ali šta ja mogu da uradim u vezi toga?! Zaista je takva situacija.
Moja neaktivnost, beznadežnost i tupost su deo toga.
M: Sasvim dovoljno. Posmatrajte sebe neprestano, uporno - to je dovoljno. Vrata koja vas
zarobljavaju, takođe su vrata koja vas izvode na slobodu. Vrata su: "Ja jesam". Ostanite na
tome dok se ona ne otvore. U stvari, ona su otvorena, samo što vi niste na njima. Vi čekate na
nekim nepostojećim, naslikanim vratima koja se neće nikad otvoriti.
P: Mnogi od nas su uzimali droge neko vreme, i do izvesnog stepena. Ljudi su nam rekli da je
svrha uzimanja droge prodiranje u više nivoe svesnosti. Drugi su nam savetovali da
upražnjavamo obilan seks sa određenim ciljem. Kakvo je vaše mišljenje u vezi ovoga?
M: Svakako da droga, koja može da utiče na vaš mozak može takođe da utiče na vaš um i da
vam donese sva obećana čudna iskustva. Ali šta su sve droge u poređenju sa drogiranjem koje
vam je donelo najneobičnije iskustvo da ste bili rođeni i da živite u patnji i strahu u potrazi za
srećom, koja ne dolazi ili kratko traje. Vi treba da istražujete prirodu ove droge i da pronađete
protivotrov.
Rođenje, život, smrt - oni su jedno. Pronađite šta ih je prouzrokovalo. Pre nego što ste
bili rođeni vi ste bili drogirani. Kakva je to vrsta droge bila? Možete sebe izlečiti od svih
bolesti, ali ako ste još pod uticajem prvobitne droge, od koje su koristi površna lečenja?
P: Nije li karma uzrok preporađanja?
M: Možete promeniti ime, ali činjenice ostaju. Kakva je droga koju vi nazivate karma ili
sudbina? Ona deluje tako da vi mislite o sebi da ste ono što niste. Šta je to i možete li biti
oslobođeni toga? Pre nego što krenete dalje vi morate prihvatiti konačno kao radnu terapiju ili
teoriju da vi niste ono što vama izgleda da jeste, da ste pod uticajem droge. Onda ćete samo
morati da imate želju i strpljenje da istražujete simptome i tragate za njihovim zajedničkim
uzrocima. Sve što vam guru može reći jeste: "Moj dragi gospodine, vi ste sasvim pogrešili o
sebi. Vi niste osoba za koju mislite o sebi". Ne verujte nikome, čak ni sami sebi. Tragajte,
pronađite, otklonite i odbacite svaku pretpostavku, sve dok ne doprete do žive vode i stene
istine. Sve dok se niste oslobodili od droge, sve vaše religije i nauke i molitve i joge nemaju za
vas nikakve koristi, jer su zasnovane na pogreški, one to samo ojačavaju. Ali ako ostanete pri
ideji da niste telo niti um, pa čak ni njihov svedok, već sasvim iznad, vaš um će se razvijati u
jasnoći, vaše želje u čistoti, vaše delovanje u milosrđu, saosećanju i to unutarnje pročišćenje će
vas odvesti u drugi svet, u svet istine i neustrašive, nepokolebljive ljubavi. Odolevajte vašim
starim navikama osećanja i mišljenja, borite se protiv njih, nastavite uporno da govorite sebi:
"Ne, ne to, to ne može biti tako; ja nisam kao ovo, ja to ne trebam, ja ne želim to", i dan će
sigurno doći kad će se cela struktura grešaka srušiti i temelj će biti slobodan za novi život.
Konačno, vi morate zapamtiti da su sve vaše preokupacije sa sobom samo u toku budnih
časova i delimično u vašim snovima; u toku dubokog sna sve je stavljeno na stranu, ostavljeno i
zaboravljeno. To pokazuje kako je malo važan vaš budni život, čak i vama, dok samo ležite i

255
zatvorite oči on može da se završi. Svaki put kada zaspite vi činite to bez i najmanje sigurnosti
da ćete se probuditi, a ipak preuzimate rizik?!
P: Kada vi spavate, da li ste svesni ili nesvesni?
M: Ja ostajem svestan, ali nesvestan da sam posebna osoba.
P: Možete li nam dati ukus iskustva samoostvarenja?
M: Uzmite sve od toga! To je ovde da se okusi. Ali vi ne probate, ne pitate. Čak i kad pitate,
vi ne uzimate. Pronađite šta vas sprečava da uzmete.
P: Ja znam šta sprečava - moj ego.
M: Onda, pozabavite se svojim egom - mene ostavite. Sve dok ste vi zarobljeni svojim umom,
moje stanje je vama nedostupno.
P: Nalazim da ne bih imao šta više da vas pitam.
M: Kad ste stvarno u ratu sa vašim egom, vi biste trebali da postavite mnogo više pitanja.
Nemate više pitanja jer niste zaista iskreno zainteresovani. Sada živite sa načelom zadovoljstvo
- bol, odnosno sa egom. Vi se slažete sa egom, ne borite se sa njim. Vi čak i niste svesni kako
ste potpuno pod vlašću personalnog razmatranja. Čovek bi trebao uvek da bude u revoltu,
pobuni protiv samog sebe, jer ego, kao krivo ogledalo, smanjuje i iskrivljuje. On je najgori od
svih tirana, on potpuno upravlja vama.
P: Kada ne postoji "ja", ko je slobodan?
M: Svet je slobodan od ogromne neprilike. Za dobrobit.
P: Dobrobit za koga?
M: Dobrobit za sve. To je kao uže razapeto preko ulice, ono ometa saobraćaj. Smatrajte da je
ono tu kao čist identitet. Koristi nam tu samo kad nam zatreba u svojoj nameri. Sloboda od ega
je plod samoistraživanja.
P: Ranije sam bio jako nezadovoljan sobom. Sada sam sreo moga Gurua i sad sam smiren,
posle potpune predaje njemu.
M: Ako gledate vaš svakodnevni život videćete da se vi uopšte niste predali. Vi ste samo
dodali reč "predanost" vašem rečniku i stavili vašeg Gurua u položaj klina da o njega obesite
vaše probleme. Stvarna predanost znači ne raditi ništa sem ako nije podstaknuto od gurua.
Zato vi stanite po strani takoreći, i pustite vašeg Gurua da živi svoj život. Vi samo gledajte i
čudite se kako on lako rešava probleme koji vama izgledaju nerešivi.
P: Ja sedim ovde i vidim sobu, ljude. Vidim vas takođe. Kako to sve izgleda iz vašeg ugla? Šta
vi vidite?
M: Ništa. Ja gledam, ali ono što vidim ne prekrivam prosuđivanjem, predubeđenjima. Ja ne
opisujem niti vrednujem. Ja gledam, ja vas vidim ali ne zamišljam neki stav. Nikakvo mišljenje
ne zamračuje moje viđenje. A kad skrenem pogled moj um ne dozvoljava sećanju da se
zadržava; on je odjednom slobodan i svež za sledeći utisak.
P: Kako sam ja ovde, gledam vas, ne mogu da odredim događaj u prostoru i vremenu. Postoji
nešto večno i univerzalno u vezi prenošenja mudrosti koje postoji. Deset hiljada godina ranije
ili kasnije, ne čine razliku - događaj sam po sebi je bezimen, večan.
M: Čovek se ne menja mnogo godinama, ljudski problemi ostaju isti i pozivaju za iste
odgovore. Postojanje vaše svesnosti, onoga što vi nazivate prenosom mudrosti, pokazuje da
mudrost ipak nije bila prenesena. Kad je imate, niste je svesni. Ono čega ste svesni niti ste vi,
niti je to vaše. Vaša je moć opažanja, ne ono što opažate. Pogrešno je smatrati da je mentalna
svesnost celina čoveka. Čovek je sačinjen od nesvesnog, mentalne svesnosti i nadsvesti, ali vi
niste čovek. Vaše je filmsko platno, svetlost kao i moć viđenja, ali slika niste vi.
P: Moram li da tragam za guruom, ili ću ostati sa onim koga sam našao?
M: Samo pitanje pokazuje da još niste pronašli nekog. Sve dok niste prosvetljeni vi ćete se
kretati od gurua do gurua, ali kad pronađete sebe, traganje će prestati. Guru je putokaz. Kada
ste u pokretu, prolazite tako mnogo putokaza. Kada dostignete vaše odredište, on je poslednji

256
koji zavređuje pažnju. U realnosti sve zavređuje pažnju u njegovo sopstveno vreme i ne vredi
posle toga.
P: Vi izgleda ne pridajete važnost guruu?! On je samo jedan događaj između ostalih!
M: Svi događaji doprinose, ali nijedan nije presudan. On je samo događaj između ostalih. Na
putu svaki vam korak pomaže da dostignete vaše odredište; i svaki je toliko bitan kao i drugi,
jer svaki korak mora biti učinjen, vi ga ne možete preskočiti. Ako odbijete da ga učinite, vi ste
zastali, vi ste se zaglibili!
P: Svako peva u slavu Gurua, dok ga vi upoređujete sa putokazom. Da li nam je potreban
guru?
M: Da li su nam potrebni putokazi? Da i ne. Da, ako smo nesigurni, ne ako znamo naš put.
Jednom kada smo sigurni u sebe, Guru više nije potreban, osim u tehničkom smislu. Vaš um je
instrument, te biste konačno trebali da znate kako da ga koristite. Kako ste naučili da koristite
vaše telo, tako biste trebali da znate kako da koristite vaš um.
P: Šta ja dobijam učenjem da koristim moj um?
M: Dobijate slobodu od želja i straha, koji su potpuno tu zbog pogrešnog korišćenja uma.
Sámo mentalno znanje nije dovoljno. Znanje je slučajno, nebitno, Nepoznato je dom Stvarnog,
Istinitog. Život u mentalnom znanju je ropstvo, živeti u nepoznatom je oslobođenje.
P: Ja sam razumeo da je sva duhovna praksa namenjena odstranjivanju personalnosti. Takva
praksa zahteva čvrstu odluku i upornu primenu. Gde pronaći celovitost, poštenje i energiju za
takav rad?!
M: To ćete naći u druženju sa mudrima.
P: Kako da znam ko je mudar, a ko je samo pametan?
M: Ako su vaši motivi čisti, ako tragate za istinom i ničim drugim, vi ćete pronaći prave ljude.
Njih je lako naći, ono što je teško je verovati im i dobiti punu korist iz njihovih saveta o
vođstva.
P: Da li je budno stanje važnije za duhovnu praksu od spavanja, sna?
M: U celini mi pridajemo suviše mnogo važnosti budnom stanju. Bez spavanja bi budno stanje
bilo nemoguće; bez sna, spavanja, čovek poludi ili umire; zašto pridavati toliko mnogo važnosti
budnoj svesnosti, koja je očigledno zavisna od nesvesnog?! Ne samo svesno, već i nesvesno
isto tako treba da bude razmatrano sa velikom pažnjom u našoj duhovnoj praksi.
P: Kako da čovek pazi na nesvesno, kako da prisustvuje u njemu?
M: Postavite "ja jesam" u fokus svesnosti, sećajte se da vi jeste, posmatrajte sebe neprestano i
nesvesno će poteći u svesno bez nekog velikog napora s vaše strane, uticaće na svesno.
Pogrešne želje i strahovi, lažne ideje, društvena sputavanja su blokade, prepreke koje
sprečavaju njegovu slobodnu međuigru, povezanost sa svesnim. Jednom oslobođeni da se
mešaju - nesvesno i svesno - dvoje postaju jedno i jedno postaje sve. Individua se stapa sa
svedokom, svedok sa svesnošću duhovnom, duhovna svesnost-probuđenost se uliva u čisto
postojanje, a ipak individualni identitet nije izgubljen, samo su njegova ograničenja izgubljena.
Ona je preobražena, i postaje realno, istinito Sopstvo, Sadguru, večni prijatelj i vodič. Vi ne
možete do toga doći ritualom, obožavanjem. Nijedna spoljna aktivnost ne može dospeti do
unutarnjeg Sopstva, obožavanje i molitve ostaju samo na površini; da se ide dublje bitna je
meditacija, neophodna je težnja da se ide iznad stanja dubokog sna, spavanja i budnog stanja.
U početku pokušaji su povremeni, dobrovoljni, zatim se oni ponavljaju češće, postaju stalni,
redovni, zatim neprekidni i intenzivni, duboki, dok sve prepreke nisu pobeđene.
P: Prepreke od čega?
M: Od samozaborava.
P: Ako obožavanja i molitve nisu efikasne, zašto vi svakodnevno vršite obožavanje vašeg
Gurua sa pesmama i muzikom?!
M: Oni koji to žele, rade to, ne vidim svrhe da intervenišem.
P: Ali vi učestvujete u tome.
257
M: Da, tako izgleda. Ali zašto biti tako zainteresovan za mene? Usmerite pažnju na pitanje: šta
je ono što me čini svesnim? - sve dok vaš um ne postane samo pitanje i ne može da misli o
ničem drugom.
P: Svi mogući i raznovrsni ljudi su me terali da meditiram. Nisam našao oduševljenje za
meditaciju, ali sam zainteresovan za mnoge druge stvari, neke volim jako i moj um prianja za
njih, moji pokušaji u meditaciji su sa pola srca, neodlučni, šta da radim?
M: Zapitajte sebe: "Kome se sve ovo dešava?" Koristite sve da idete unutar vas. Osvetlite vaš
put spaljivanjem prepreka u intenzitetu duhovne svesnosti, probuđenosti. Kad vam se desi
da želite ili se plašite, želja i strah nisu pogrešni i da moraju otići, već ličnost koja želi i plaši se.
Nema svrhe boriti se sa željama i strahovima koji mogu biti potpuno prirodni i opravdani;
osoba je ta koja je pod njihovom prevlašću, uticajem, i ona je uzrok grešaka u prošlosti i
budućnosti. Ova osoba, individualna ličnost, treba da bude pažljivo istražena i njene pogreške,
netačnosti, utvrđene; onda će se njena moć nad vama završiti. Konačno, ona se smanjuje,
stišava, svakog puta kada idete na spavanje. U dubokom snu vi niste samosvesna individua,
osoba, a ipak ste živi. Kada ste živi i svesni ali niste više samosvesni, zbunjeni, više niste
individua. U toku budnih časova jeste, kao da ste na pozornici, igrate ulogu, ali šta ste vi kad
se igra završi? Vi ste ono što ste uvek; ono što ste bili pre igre, pre njenog početka i to ostajete
kad se igra završi. Posmatrajte sebe kao glumca na pozornici života. Izvođenje može biti
predivno, sjajno, ili loše, ali vi niste u tome, vi samo to posmatrate; sa interesovanjem i
simpatijama, naravno, ali uvek imajući na umu svo vreme da vi samo posmatrate, dok se igra,
život, nastavlja da odvija.
P: Vi uvek naglašavate spoznavajući aspekt realnosti. Vi teško da ikad spominjete naklonost,
simpatiju, ljubav i volju - nikad?!
M: Volja, naklonost, blaženstvo, težnja, i uživanje su tako duboko zagađeni sa ličnošću da se
njima ne može verovati. Razjašnjenje i pročišćavanje koje je potrebno na samom početku puta,
samo duhovna svesnost može da dâ. Ljubav i volja će doći na red, ali temelj mora biti
pripremljen. Sunce duhovne svesnosti mora se prvo pojaviti - sve ostalo će slediti.

87. SMIRITE UM I OTKRIĆETE

Pitalac: Jednom sam imao čudno iskustvo. Ja nisam postojao, niti je bilo sveta, samo je bilo
svetlosti - unutra i spolja - i neizmeran mir. Ovo je trajalo četiri dana i onda sam se vratio u
svakodnevnu svesnost. Sada imam osećanje da sve što znam je samo skela koja pokriva i
sakriva zgradu pod konstrukcijom u izgradnji. Arhitektu, nacrt, planove, svrhu - ništa ja ne
znam; neka aktivnost se odvija, stvari se dešavaju; to je sve što mogu da kažem. Ja sam ta
skela, izvesna stvar vrlo klimava i kratkog veka; kada je zgrada gotova, skela će biti
demontirana i uklonjena. "Ja jesam" i "Ko sam ja" nisu od vrednosti, jer jednom kad je zgrada
gotova, "ja" će doći kao prirodna stvar, ne ostavljajući o sebi pitanja na koja treba odgovoriti.
Maharadž: Da li ste vi svesni svega ovoga? Nije li činjenica svesnosti stalni faktor?
P: Moj osećaj stalnosti i identiteta je zbog sećanja, koje je tako iščezavajuće i nepouzdano.
Kako se malo toga sećam, čak i nedavne prošlosti! Ja sam proživeo životni vek, i šta je sad
preostalo od toga? Gomila događaja, u najboljem slučaju kratka priča.
M: Sve se to desilo u vašoj svesnosti.

258
P: Unutra i spolja. U toku dana - unutra; noću - spolja. Mentalna svesnost nije sve. Tako
mnogo stvari se dešavaju izvan njenog dosega. Reći da ne postoji ono čega nisam svestan,
sasvim je pogrešno.
M: To što kažete je logično, ali stvarno vi znate samo ono što je u vašoj svesnosti. Ono što
tvrdite da postoji izvan svesnog iskustva, to je tek pretpostavka.
P: To može biti pretpostavka, ali je realnije nego čulno opažanje.
M: Budite pažljivi. U momentu kada počnete da govorite, vi stvarate verbalni univerzum,
univerzum reči, ideja, koncepata, apstrakcija, isprepletenosti i međuzavisnosti, najčudesnije
stvorenih, podržavanih i razjašnjenih, izloženih međusobno, a ipak sve bez suštine ili supstance,
izvornosti, samo kreacija uma. Reči stvaraju reči, realnost je tišina, mir.
P: Kada vi govorite ja vas čujem. Nije li to činjenica?
M: Da, vi čujete - to je činjenica. Ono što čujete - nije! Činjenica može biti doživljena,
iskušana, i u tom smislu zvuk reči i mentalnih talasa, koji se proizvode, doživljavaju se. Nema
druge realnosti iznad toga. Njeno značenje je često konvencionalno, da bude zapamćeno; jezik
može biti lako zaboravljen ako se ne koristi.
P: Ako reči nemaju realnosti u sebi, zašto uopšte govoriti?
M: One služe svojoj ograničenoj svrsi međuljudskoj komunikaciji. Reči ne saopštavaju
činjenice, one ih signaliziraju. Jednom kad ste iznad ličnosti, vama nisu potrebne reči!!!
P: Šta me može odvesti iznad persone? Kako otići iznad mentalne svesnosti?
M: Reči i pitanja dolaze iz uma i tu vas vezuju, drže. Da biste otišli iznad uma, morate biti tihi,
smireni i u tišini. Mir i tišina, tišina i mir - to je put iznad uma. Prestanite da postavljate pitanja.
P: Jednom kada prestanem da postavljam pitanja, šta ću da radim?
M: Šta možete da radite nego da čekate i posmatrate.
P: Šta da čekam?
M: Da se centar vašeg bića pojavi u svesnosti. Tri stanja – dubok san bez snova, sanjanje i
budno stanje (java), sva su u mentalnoj svesnosti, manifestovani; ono što vi zovete nesvesno,
nepoznato, će biti takođe manifestovano - u svoje vreme; iznad mentalne svesnosti (uma) u
celini leži nemanifestovano. A iznad svega, i prožimajući sve je srce postojanja koje kuca
neprekidno - manifestovano - nemanifestovano; manifestovano - nemanifestovano - saguna-
nirguna.
P: Na verbalnom nivou to zvuči sasvim dobro. Ja mogu da vizualizujem sebe kao seme ili
izvor postojanja, tačku, iskru u svesnosti, sa mojim osećajem "ja jesam" kako se pojavljujem i
nestajem naizmenično. Ali šta da radim da ostvarim to, da odem iznad u nepromenljivo, u
Stvarnost bez reči?
M: Ne možete uraditi ništa. Ono što je vreme donelo, ono će i odneti.
P: Čemu onda sva ova podsticanja da se vežba joga i traga za realnošću? Oni čine da se
osećam odgovoran i osposobljen, dok je u stvari vreme ono koje čini sve.
M: Ovo je kraj joge - ostvariti nezavisnost. Sve što se desi, dešava se u umu, i za um, ne za
izvor "ja jesam". Jednom kada spoznate da se sve dešava samo po sebi, nazovite to sudbinom -
ili Voljom Božjom - ili samo slučajnost - vi ostajete samo kao svedok, razumevajući i uživajući,
ali neuznemireni.
P: Ako prestanem da verujem rečima, kakvo će biti moje stanje?
M: Postoji vreme za verovanje i za neverovanje. Neka vreme čini svoj posao, zašto brinuti.
P: Na neki način ja se osećam odgovorno za ono što se dešava oko mene.
M: Vi ste odgovorni samo za ono što možete da promenite. Sve ono što možete da promenite
je samo vaš stav. Tu leži vaša odgovornost.
P: Vi mi savetujete da ostanem nezainteresovan, neosetljiv na patnje drugih?!

259
M: Vi jeste nezainteresovani. Sve patnje čovečanstva ne sprečavaju vas i ne ometaju da uživate
u vašem sledećem obroku. Svedok nije nezainteresovan. On je punoća razumevanja i
saosećanja. Jedino kao svedok vi možete pomoći drugima.
P: Celog mog života sam bio odgajan rečima. Broj reči koje sam čuo i čitao ide do biliona. Da
li mi je to koristilo? Uopšte ne!
M: Um oblikuje jezik, i jezik, govor, oblikuje um. Oboje su alati, instrumenti, koristite ih ali ih
ne zloupotrebljavajte. Reči vas mogu dovesti samo do njihovog sopstvenog ograničenja, da
biste išli iznad, vi ih morate napustiti. Ostanite samo kao tihi svedok.
P: Kako to mogu? Svet me jako uznemirava?!
M: To je zbog toga što vi mislite puno o tome da ste pod uticajem sveta. To nije tako. Vi ste
tako mali da vas ništa ne može obavezati. Vaš um je taj koji je zarobljen, ne vi. Spoznajte sebe
onakvim kakvi jeste - samo iskra, tačka svesnosti, bezdimenzionalni, slobodni, bezvremeni. Vi
ste kao tačka koju crta penkalo - samim kontaktom sa vama um crta svoju sliku sveta. Vi ste
jedan i jednostavan - slika je kompleksna, složena, i prostrana. Nemojte biti obmanuti sa slikom
- ostanite svesni male tačke, iskre, koja je sve na slici i u njoj. Ono što jeste može da prestane
da bude; ono što nije može da dođe da bude; ali ono što niti jeste, niti nije, ono od koga
postojanje (biće), ili nepostojanje (ne biće) zavise; što ih stvara, je nepobitno, neosporno; znajte
da ste vi uzrok želja i straha, a sami po sebi, u suštini, slobodni ste od oboje.
P: Kako to da sam ja uzrok straha?
M: Sve zavisi od vas. Uz vašu saglasnost svet postoji. Odbacite vaše verovanje u njegovu
realnost i on će se rastopiti kao san. Vreme može srušiti planine; mnogo više možete vi koji ste
večni, bezvremeni, izvor vremena. Jer, bez sećanja i očekivanja ne može biti vremena.
P: Da li je "ja jesam" ono Konačno, Cilj?
M: Pre nego što možete da kažete "ja jesam", vi morate da budete tamo da to kažete.
Postojanje ne zahteva da se bude mentalno samosvestan. Vi ne morate da znate da biste
postojali (bili), već morate biti da biste znali.28
P: Gospodine, ja se davim u moru reči! Mogu da vidim kako su reči složene zajedno, ali mora
biti neko da ih poslaže zajedno - osmišljeno, logično. Pisanim rečima nasumice, na sreću,
mogle su se proizvesti Ramajana, Mahabharata i Bhagavata. Teorija slučajnog pojavljivanja
nije održiva. Izvor mudrosti, mora biti iznad toga. Koja je to moć koja stvara red izvan haosa?
Življenje je više nego postojanje a svesnost je više od življenja. Ko je svesno živo biće, svesno
postojanja života?
M: Vaše pitanje sadrži odgovor; svesno živo biće je svesno živo biće. Reči su najpogodnije, ali
vi ne shvatate njihovu punu važnost. Idite duboko u smisao reči: ’postojanje’, ’življenje’,
’svesnost’, i vi ćete prestati da se vrtite u krug; postavljate pitanja ali propuštate ne dobijete
odgovore. Treba da shvatite da ne možete pitati punovažno pitanje o sebi, jer vi ne znate kome
postavljate pitanje. U pitanju "Ko sam ja" nije poznato "ja" i pitanje može da bude naznačeno
kao "ja ne znam šta ja smatram pod ’ja’". Ko ste vi – to vi morate spoznati. Ja vam mogu samo
reći ono što vi niste. Vi niste od sveta, vi čak niste ni u svetu. Svet nije, ne postoji, vi jedino
jeste, postojite. Vi stvarate svet u vašoj imaginaciji, kao san. Kako ne možete da odvojite san
od sebe, tako ne možete da imate spoljašnji svet nezavisan od sebe. Vi ste nezavisni, ne svet.
Nemojte se plašiti sveta koji ste sebi stvorili. Prestanite da tragate za srećom i Stvarnošću u
snu, i probudićete se. Ne morate da znate svi "zašto" i "kako", nema kraja pitanjima. Napustite
sve želje, održavajte vaš um smirenim i otkrićete.

28
Mi uvek 'jesmo', znali to ili ne znali.
260
 88. ZNANJE STEČENO UMOM NIJE ISTINSKO ZNANJE

Pitalac: Da li vi doživljavate tri stanja: budnost, sanjanje i dubok san, baš kao što i mi
doživljavamo, ili drugačije?
M: Sva tri stanja su spavanje bez sna za mene. Moje budno stanje je iznad njih. Kad vas ja
gledam vi svi izgledate zaspano, sanjajući uznemireno vaše sopstvene reči. Ja sam budan jer
ništa ne zamišljam. To nije samadhi koji je samo vrsta spavanja. To je upravo stanje koje nije
pod uticajem uma, i slobodno je od prošlosti i budućnosti. U vašem slučaju ono je uznemireno,
iskrivljeno željom i strahom, sećanjem i nadama; u mom slučaju ono je onakvo kakvo je -
normalno. Biti osoba (izdvojena individua) znači spavati.
P: Iznad tela i čiste svesnosti, probuđenosti, nalazi se "unutarnji organ" antahkarana,
"mentalno telo", "suptilno telo", ma kako mu dali ime. Ono kao rotirajuće ogledalo razlaže
sunčevu svetlost u mnogostruk i raznolik model linija, šara i boja, tako da suptilno telo
pretvara jednostavnu, osnovnu svetlost Sopstva u raznovrstan svet. Prema tome ja sam
razumeo vaše učenje. Ono što ne mogu da shvatim jeste kako se to suptilno telo pojavljuje na
prvom mestu?
M: Ono je stvoreno sa pojavljivanjem ideje "ja jesam". Dvoje su jedno.
P: Kako se pojavilo "ja jesam"?
M: U vašem svetu sve mora imati početak i kraj. Ako nije tako, to nazivate večnim. U mom
viđenju ne postoji tako nešto kao početak ili kraj - oni se svi odnose na vreme. Bezvremeno
postojanje je potpuno u sadašnjosti.
P: "Suptilno telo" antahkarana, da li je ono realno ili nerealno?
M: Ono je trenutno, prolazno. Realno je kad je prisutno, nerealno kad je odsutno.
P: Kakva vrsta realnosti, da li je prolazna?
M: Zovite je iskustvenom, empirijskom, ili aktuelnom, stvarnom, ili činjeničnom, vidljivom. To
je realnost neposrednog, trenutnog iskustva, ovde i sada, koje ne može biti negirano. Možete
videti i pitati za opis i smisao, ali ne za sam događaj. Postojanje i nepostojanje se smenjuju i
njihova realnost je prolazna, trenutna. Nepromenljiva realnost postoji iznad prostora i vremena.
Ostvarite večno postojanje i nepostojanje i budite slobodni od oboje.
P: Stvari mogu biti prolazne, ipak one su mnogo sa nama, u beskonačnom ponavljanju.
M: Želje su jake. Želja je ta koja stvara ponavljanje. Kad nema želja, nema ni ponavljanja.
P: Šta je sa strahom?
M: Želja je iz prošlosti, a strah od budućnosti. Sećanje prošle patnje i straha i njihovog
ponavljanja, vraćanja, čini čoveka uznemirenim u vezi njegove budućnosti.
P: Postoji takođe i strah od nepoznatog.
M: Ko nije patio, nije uplašen.
P: Da li smo osuđeni, predodređeni za strah?
M: Sve dok gledamo na strah i prihvatamo ga kao senku lične egzistencije i osobe, mi smo
primorani da se plašimo. Napustite sva personalna poistovećivanja, i bićete oslobođeni straha.
To nije teško. Kad je želja prepoznata kao lažna, beželjnost dolazi sama po sebi. Nemate
potrebe da žudite za željom. Konačno, to je nagon za srećom, koji je prirodan sve dok postoji
patnja. Samo vidite da ne postoji sreća u onome što želite.
P: Mi smo stvoreni za zadovoljstvo, blaženstvo.
M: Svako svetovno i čulno zadovoljstvo je umotano bolom. Uskoro ćete otkriti da ne možete
jedno bez drugoga.
P: Postoji iskušenik i postoji njegovo iskustvo. Šta stvara vezu među njima?
M: Ništa to ne stvara. To jeste, postoji. Dvoje su jedno.
261
P: Ja osećam da postoji negde veza, ali ne znam gde.
M: Veza je u vašem umu koji nastoji da vidi dualnost gde ona ne postoji.
P: Kada vas slušam, moj um je sav u sadašnjosti, i ja sam začuđen da uviđam i da ostajem bez
pitanja.
M: Možete znati realnost samo kad ste začuđeni.
P: Mogu da razumem da je sećanje uzrok uznemirenja i straha. Koji su načini da se sećanje
ukloni, da mu se učini kraj?
M: Nemojte govoriti o načinima, postupcima - nema postupaka. Ono što vidite kao lažno, ono
se rastapa, nestaje. Sama priroda obmane je takva da se ona rastapa, nestaje pri istraživanju,
spoznavanju. Istražujte - to je sve. Ne možete uništiti lažno, jer ga vi stvarate sve vreme.
Povucite se iz toga, odvojte se, napustite, zanemarite to, ne obraćajte pažnju na to, idite iznad,
i to će prestati da postoji.
P: Hrist je isto tako govorio o ignorisanju, zanemarivanju, đavola, zla, greha, i da se bude
dečjeg duha, bezazlen kao dete.
M: Realnost, Istina je zajednička za sve. Jedino je personalno lažno.
P: Ja sam posmatrao sadhake, aspirante, i istraživao kako oni žive, uvideo sam da su oni samo
zamenili materijalne žudnje sa duhovnim ambicijama. Iz onoga što nam vi govorite izgleda kao
da su reči: "duhovno" i "ambicija" nesaglasne, suprotstavljene. Ako "duhovnost' podrazumeva
oslobođenje od ambicije, šta će biti sa žudnjom, tragaoca? Joga govori o želji za oslobođenjem
kao bitnoj. Nije li to najviši oblik ambicije, slavoljubivosti?
M: Ambicija je personalna, oslobođenje je sloboda od personalnog. U oslobođenju oboje, i
subjekt i objekt ambicije, ne postoje više. Ozbiljnost, iskrenost, nije žudnja za plodovima
napora. To je izraz unutarnje promene, interesovanja, pažnje izvan lažnog, nebitnog,
personalnog.
P: Nedavno ste nam rekli da mi ne možemo čak ni sanjati o savršenstvu pre ostvarenja, jer je
Sopstvo izvor svih savršenstava, a ne um. Ako savršenstvo u vrlini, čestitosti, nije ono što je
bitno za oslobođenje, šta je onda?
M: Oslobođenje nije rezultat nekih postupaka, metoda, koje se izvežbano primenjuju, niti je
rezultat okolnosti, uslova. Ono je iznad uzročnog procesa. Ništa ga ne može prisiliti, niti ga
može sprečiti.
P: Zašto onda mi nismo slobodni ovde i sada?
M: Ali mi jesmo slobodni "ovde i sada". Jedino je um taj koji zamišlja ropstvo.
P: Šta će dovesti do kraja tog zamišljanja?
M: Zašto biste vi želeli da tome dođe kraj? Jednom kada spoznate vaš um i njegove čudesne
moći i otklonite ono što ga truje - ideju o odvojenoj i izolovanoj osobi - vi ga samo pustite na
miru da radi svoj posao među stvarima za koje je on dobro osposobljen. Držati um na
njegovom pravom, namenjenom mestu i na njegovom sopstvenom delovanju, jeste oslobođenje
od uma.
P: Kakav je posao namenjen umu?
M: Um je supruga srca, a svet je njihov dom - da budu vedri i srećni.
P: Ja i dalje ne razumem, ako ništa ne stoji na putu oslobođenja, zašto se ono ne događa ovde i
sada?
M: Ništa ne stoji na putu vašeg oslobođenja i ono se može dogoditi ovde i sada, ali vi ste više
zainteresovani za druge stvari. I ne možete se boriti protiv vaših interesovanja. Vi morate ići sa
njima, gledati kroz njih, i gledati ih kako se razvijaju više kao greške prosuđivanja i
razumevanja.
P: Da li će mi pomoći ako odem i budem neko vreme sa velikim i svetim ljudima?
M: Veliki i sveti ljudi su uvek u vašem prisustvu, ali ih vi ne prepoznajete. Kako ćete znati ko
je velik i svet? Po čuvenju? Možete li verovati drugima u ovom pogledu, ili čak i samom sebi?
Da biste bili ubeđeni iznad senke sumnje vama je potrebno više od pohvale, više čak i od
262
trenutne ushićenosti. Možete slučajno naići na velikog i svetog čoveka ili ženu i čak ne znati za
duže vreme vašu veliku sreću. Dete velikog čoveka dugo neće znati veličinu svog oca. Vi
morate sazreti da biste prepoznali veličinu i čistotu vašeg srca kao svetost. Ili ćete potrošiti
vaše vreme i novac uzalud i takođe propustiti ono što vam život nudi. Postoje dobri ljudi među
vašim prijateljima, možete naučiti mnogo od njih. Jurnjava za svecima je samo druga igra koja
se odvija. Umesto toga setite se sebe i posmatrajte vaš svakodnevni život neprestano, uporno.
Budite ozbiljni i nećete se razočarati u rušenju zidova nepažnje, rasejanosti i imaginacije.
P: Da li mi vi to savetujete da težim potpuno sam?
M: Vi nikad niste sami. Postoje sile i prisustva koja vas služe najodanije sve vreme. Vi ih
možete ili ne možete primetiti, ali ipak ona su realna i aktivna. Kad shvatite da je sve u vašem
umu, a da ste vi iznad uma, tada ste stvarno sami; onda ste vi sve.
P: Šta je sveznanje? Da li je Bog sveznajući? Da li ste vi sveznajući? Mi čujemo izraz:
"Univerzalni svedok". Šta to znači? Da li samorealizacija sadrži u sebi sveznanje? Ili je to stvar
posebnog treninga?
M: Izgubiti potpuno interes u mentalnom saznavanju rezultira sveznanjem. To je jednostavno
dar saznanja šta treba da bude spoznato u pravom trenutku za akciju oslobođenu greške.
Konačno, znanje je potrebno za delovanje i ako vi delujete ispravno, spontano, prirodno, bez
negovanja u umu, što više to bolje.
P: Može li neko znati um druge osobe?
M: Prvo saznajte svoj sopstveni um. On sadrži ceo univerzum, i izvan njega!
P: Vaša radna teorija je da budno stanje nije u suštini različito od sna i spavanja bez snova.
Ova tri stanja su istinski uzroci obmane, identifikacije sa telom. Možda je to istina, ali ja
osećam, da to nije cela istina.
M: Nemojte pokušavati da znate istinu, jer saznavanje pomoću uma nije istinsko znanje. Ali vi
možete znati ono što nije istina - što je dovoljno da vas oslobodi od zablude, neistine. Sama
ideja da znate šta je istina je opasna, jer vas drži zarobljene u umu. Kada ne znate, onda ste
slobodni da tragate. A ne može biti spasenja bez istraživanja, jer je neistraživanje glavni uzrok
ropstva.
P: Vi kažete da obmana sveta počinje sa osećajem "ja jesam", ali kada ja pitam o izvoru
osećaja "ja jesam", vi kažete da on nema izvor, jer se pri istraživanju on rastapa. Šta je
dovoljno temeljno da stvara svet, a da ne može biti samo iluzija. "Ja jesam" je samo promenljivi
faktor koga sam ja svestan, kako on može biti lažan?
M: Nije "ja jesam" ono što je lažno, već ono što vi smatrate o sebi da ste. Ja mogu da vidim,
van svake sumnje, da vi niste ono što verujete o sebi da ste. Bilo logično ili nelogično, vi ne
možete negirati očevidno. Vi niste ništa od onoga čega ste svesni mentalno. Usredsredite se
marljivo na to da uklonite strukturu koju ste sagradili u vašem umu. Ono što je um stvorio
mora i srušiti.
P: Vi ne možete negirati sadašnji trenutak mišljenjem ili nemišljenjem. Ono što je sad, jeste. Vi
možete sumnjati, osporiti pojavnost, ali ne i činjenicu. Šta je koren činjenice?
M: Koren svih pojavnosti jeste "ja jesam" i stalna veza u nizu događanja koja mi nazivamo
život, ali Ja sam iznad "ja jesam".
P: Primetio sam da ostvareni ljudi obično opisuju njihovo stanje u izrazima koji su pozajmljeni
iz njihove religije. Vi ste Hindus slučajno, tako govorite o Brahmi, Vishnuu i Šivi i koristite
Hindu pristupe i slikovito izlaganje. Ljubazno vas molimo da nam kažete, šta je iskustvo iznad
vaših reči? Na koju se realnost one odnose?
M: To je moj način govora, jezik koji sam naučio da koristim.
P: Ali šta je iznad jezika?
M: Kako mogu to da izrazim rečima, osim u njihovim negacijama? Prema tome, ja koristim
reči kao bezvremeno, neograničeno, bezuzročno. To su takođe reči, ali kako su one potpuno
besmislene, one koriste mojoj svrsi.
263
P: Ako su one besmislene, zašto ih koristite?
M: Zato što vi želite reči tamo gde se reči ne primenjuju.
P: Mogu da vidim vašu nameru. Ponovo ste me lišili mog pitanja.

89. PROGRES U DUHOVNOM ŽIVOTU

Pitalac: Mi smo dve devojke iz Engleske, u poseti Indiji. Znamo malo o jogi i ovde smo zato
što nam je rečeno da duhovni učitelji igraju važnu ulogu u životu Indije.
Maharadž: Dobro došle. Nema ničeg novog što ćete naći ovde. Posao koji mi radimo ovde je
bezvremen, odvajkada. Bio je isti pre 10.000 godina i biće isti 10.000 godina ubuduće. Stoleća
prolaze, ali se ljudski problemi ne menjaju - problem patnje i završetka patnje.
P: Pre neki dan sedam mladih stranaca se pojavilo tražeći mesto za prenoćište za nekoliko
noći. Došli su da vide svog gurua, koji je držao predavanje u Bombaju. Ja sam ga srela - mlad
čovek vrlo prijatnog izgleda - očigledno vrlo delotvoran, sa jednom atmosferom mira i tišine u
njegovoj blizini. njegovo učenje je tradicionalno sa naglaskom na karma jogi, nesebičnom radu,
služenju gurua itd. Kao i u Giti, on kaže da je nesebičan rad jedan od važnih uslova koji će
rezultirati u spasenju. On je pun ambicioznih planova, osposobljavajući radnike koji će otvarati
duhovne centre u mnogim krajevima. Izgleda da im on daje ne samo autoritet, ugled, već
takođe i snagu, moć, da rade posao u njegovo ime.
M: Da, postoji tako nešto, mogućnost prenošenja moći, snage.
P: Kada sam bila sa njima imala sam čudno osećanje da postajem nevidljiva. Poklonici u
njihovoj predanosti svom Guruu bili su predani i meni takođe. Šta god sam uradila za njih, to je
bilo delovanje Gurua, i ja nisam uzimana u obzir, izuzev samo kao instrument. Ja sam bila
samo slavina, čep na slavini, da se okrećem levo ili desno. Uopšte nije bilo ličnog odnosa. Oni
su pokušali malo da me preobrate u svoju veru, ali čim su osetili otpor, oni su me jednostavno
napustili, izgubili su me iz svog polja pažnje. Čak i oni sami, međusobno, nisu izgledali mnogo
da su u ličnom odnosu; ono što ih je držalo zajedno je njihov zajednički interes, vezanost za
Gurua. Ja sam to osećala kao hladnoću, skoro nehumanost. Smatrati nekoga instrumentom u
Božjim rukama je jedna stvar, a biti lišen svake pažnje i razumevanja, jer "sve je Bog", može da
dovede do nezainteresovanosti, ravnodušnosti, koja se graniči sa okrutnošću. Konačno, svi
ratovi su vođeni u ime Boga. Celokupna istorija čovečanstva je niz "svetih ratova" Čovek
nikad nije toliko bezličan, kao u ratu.
M: Nastojati uporno ili opirati se, to je sve sadržano u želji da se postoji. Uklonite želju da se
bude osoba, i šta ostaje? Postojanje i nepostojanje se odnosi na nešto u prostoru i vremenu,
ovde i sada, tamo i onda, koji su ponovo u umu. Um igra zagonetnu igru, ona je uvek
neizvesna, nošena zebnjom i uznemirujuća. Vi se bunite jer ste tretirani samo kao instrument
od nekog Boga, ili gurua, i insistirate da budete tretirani kao osobe jer niste sigurni u vašu
sopstvenu egzistenciju, i ne želite da odbacite sve udobnosti i sigurnosti personalnosti. Vi ne
možete biti ono što mislite da ste, ali vam to daje kontinuitet, vaša budućnost teče u vašu
sadašnjost, i postaje prošlost bez potresa. Čovek je preplašen kad mora da negira svoje lično
postojanje, ali se svi morate suočiti s tim pre ili kasnije, i pronaći svoje jedinstvo sa
sveukupnošću života. Onda ne postoji problem ko je korišćen od koga.
P: Sva pažnja koju sam dobila, bio je njihov pokušaj da me preobrate u svoju veru. Kada sam
se usprotivila, oni su izgubili sav interes za mene.
M: Čovek ne postaje učenik preobraćanjem, ili slučajno. Postoji sigurno, ranija, drevna
povezanost, uspostavljena kroz mnoge živote, koja cveta kao ljubav i poverenje, bez kojih
nema ni učenika.
264
P: Šta je odlučilo da vi postanete Učitelj?
M: Ja sam to postao tako što su me prozvali učiteljem. Ko sam ja da podučavam i koga?! Ono
što sam ja i vi ste, ono ko sam ja - i vi ste. Zajedničko svima nama je "ja jesam"; iznad "ja
jesam" je ogromnost svetlosti i ljubavi. Mi to ne vidimo, jer gledamo negde drugde, bilo kuda;
ja samo mogu da ukažem na nebo; vaš sopstveni rad je da vidite zvezdu na nebu. Nekome
treba više vremena pre nego što ugleda zvezdu, nekome manje. To zavisi od jasnoće njegovog
viđenja i njegove ozbiljnosti u traganju. Ovo dvoje moraju biti njegovi sopstveni - ja mogu
samo da ohrabrim.
P: Šta mogu da očekujem kad postanem učenik?
M: Svaki učitelj ima svoj sopstveni metod, obično sačinjen prema uzoru na učenja njegovog
gurua, i na način kako je on sebe realizovao, i po svojoj terminologiji takođe. Unutar tog
okvira se reguliše ličnost učenika. Učeniku je data puna sloboda mišljenja i istraživanja i
ohrabrenje da se zapita o sadržaju svoga srca. On mora biti potpuno iskreno siguran u stanja i
sposobnosti svoga gurua, jer ako to nije, njegova vera neće biti potpuna. Apsolutno u vama je
ono što vas vodi ka Apsolutnom iznad vas - Apsolutnoj Istini i Ljubavi, nesebičnosti, koji su
odlučujući faktori u samoostvarenju. Sa ozbiljnošću ovo može da se ostvari.
P: Ja sam razumeo da čovek mora da napusti svoju porodicu i posedovanja da bi postao
učenik.
M: To varira od gurua do gurua. Neki očekuju od svojih naprednih učenika da postanu askete
i pustinjaci, osamljenici, neki odobravaju, podstiču porodičan život i obaveze. Mnogi od njih
smatraju oblik porodičnog života težim nego život odricanja, usamljenika, koji je pogodniji za
napredniju i više uravnoteženu ličnost. U ranim stadijumima disciplina monaškog života može
da bude preporučljiva. Prema tome u Hindu kulturi studenti sve do 25-e godine života trebalo
bi da žive kao monasi - u siromaštvu, čednosti i poslušnosti - da im se da prilika da izgrade i
steknu karakter, da se osposobe da se suoče sa iskušenjima i teškoćama bračnog, porodičnog
života.
P: Ko su ljudi u ovoj sobi? Da li su oni vaši učenici?
M: Pitajte njih. Čovek ne postaje učenik na verbalnom nivou, već u tihim dubinama čovekovog
bića. Vi ne postajete učenik birajući; to je više stvar sudbine nego vaše volje. Ne znači mnogo
ko je Učitelj - oni vam svi žele dobro. Ono što je važno je učenik - njegova čestitost, poštenje i
ozbiljnost. Pravi učenik će uvek naći pravog Učitelja.
P: Mogu da vidim lepotu i osetim blaženstvo života posvećenog traganju za Istinom pod
vođstvom sposobnog i voljenog Učitelja. Nažalost, moramo da se vratimo u Englesku.
M: Rastojanje nije važno (ne predstavlja prepreku). Ako su vaše želje jake i istinite, one će
oblikovati vaš život za njihovo ispunjenje. Posejte vaše seme i ostavite ga sezonama.
P: Šta su znaci napretka u duhovnom životu?
M: Sloboda od svih napetosti, zabrinutosti, osećaj lakoće i radosti; dubokog mira iznutra i
izobilja energije spolja.
P: Kako ste vi to ostvarili?
M: Sve sam to našao u svetom prisustvu moga Gurua - nisam ništa ja radio. On mi je rekao da
budem tih, smiren - i ja sam bio - onoliko uspešno koliko sam mogao.
P: Da li je vaše prisustvo tako moćno i sveto kao njegovo?
M: Kako bih ja to znao? Za mene - njegovo prisustvo je jedino. Ako ste vi sa mnom, vi ste i sa
njim.
P: Svaki Guru će me uputiti na svog sopstvenog Gurua. Gde je početna tačka.
M: Postoji moć, snaga u Univerzumu koja radi za prosvetljenje i oslobođenje. Mi je zovemo
Sadashiva, koja je uvek prisutna u srcima ljudi. To je ujedinjujući faktor. Sjedinjenje oslobađa.
Oslobođenje je sjedinjenje. Konačno, ništa nije moje niti vaše - sve je naše. Samo budite jedno
sa sobom i bićete jedno sa svim; u domu i u celom Univerzumu.
P: Vi želite da kažete da će sva ta slava doći sa zadržavanjem na osećanju "ja jesam"?
265
M: Jednostavnost je ono što je sigurno, ne komplikovanost. Na neki način, ljudi ne veruju
jednostavnom jer jednostavnost je uvek na raspolaganju! Zašto ne učiniti jedan častan pokušaj
o onome što sam rekao? On može da izgleda vrlo mali, ali to je kao seme koje raste u ogromno
drvo. Dopustite sebi priliku!
P: Vidim tako mnogo ljudi ovde da sedi - smireno (u tišini). Zbog čega su oni došli?
M: Da se susretnu sa sobom. Kod kuće svet je suviše mnogo sa njima. Ovde ih ništa ne
uznemirava; imaju priliku da se oslobode njihovih svakodnevnih briga i kontaktiraju bitno u
sebi.
P: Kakav je način treninga ka samoostvarenju?
M: Nema potrebe za treningom. Svesnost je uvek sa vama. Istu pažnju koju usmeravate ka
spoljašnjosti, usmerite ka unutra. Nikakva nova ili specijalna vrsta svesnosti nije potrebna.
P: Da li vi pomažete ljudima lično?
M: Ljudi dolaze da iznesu svoje probleme. Očigledno da oni dobijaju neku pomoć, inače ne bi
dolazili.
P: Da li su razgovori sa ljudima javni, ili vi razgovarate sa njima i privatno?
M: To je u saglasnosti sa njihovom voljom. Lično, ja ne pravim razliku između javnog i
privatnog.
P: Da li ste vi uvek na raspolaganju ljudima, ili imate i drugi posao da radite?
M: Ja sam uvek na raspolaganju, ali časovi ujutro i kasno posle podne su najpogodniji.
P: Shvatam da nikakav rad ne donosi toliko ploda koliko rad duhovnog učitelja.
M: Najviše vredi motiv.

90. PREDAJTE SE SVOM SOPSTVU (VAŠOJ DUŠI)

Pitalac: Rođena sam u SAD, i poslednjih četrnaest meseci sam provela u Sri Ramanashramu;
sada sam na povratku u SAD, gde me očekuje majka.
Maharadž: Kakvi su vaši planovi?
P: Mogu da se osposobim za medicinsku sestru, ili jednostavno da se udam i imam decu.
M: Šta vas inspiriše da želite da se udate?
P: Ako bih stvorila duhovni dom, spiritualnu atmosferu, to bi bio najviši oblik socijalnog
pomaganja koji mogu da zamislim. Ali, naravno, život može da se odvija i drugačije. Ja sam
spremna za sve što mi život donese.
M: Tih četrnaest meseci u Sri Ramanashramu, šta su vam oni doneli? Na koji ste način sada
drugačiji od onoga kada se stigli tamo?
P: Nisam više uplašena. Pronašla sam neki mir.
M: Kakav je to mir? Mir od onoga što želite, ili ne želite ono što nemate?
P: Pomalo od oboje, verujem da je tako. To nije uopšte bilo lako. Mada je Ašram vrlo tiho
mesto, ja sam bila iznutra u patnjama.
M: Kada spoznate da je razlika između unutarnjeg i spoljašnjeg samo u umu, više nećete biti
uplašeni.
P: Takvo ostvarenje dolazi i prati me. Ipak nisam ostvarila nepromenljivost i stalnost potpune
savršenosti, ispunjenosti.
M: Dakle, sve dok tako verujete vi morate nastaviti sa vašom sadhanom, da raspršite lažnu
ideju da niste potpuni, savršeni. Kada spoznate sebe kao manjeg od tačke u prostoru i
vremenu, kao nešto tako suviše malo da bude posečeno, smrvljeno, i tako kratkog veka, da

266
bude ubijeno, onda, i samo onda, sav strah će nestati. Kada ste manji od vrha igle, onda vas
igla ne može probosti, - vi probadate iglu!
P: Da, ponekad se ja tako osećam - nesavladivo. Ja sam više nego neustrašiva - ja sam sama
neustrašivost.
M: Šta vas je navelo da odete u Ašram?
P: Imala sam nesrećnu ljubav, pakleno sam patila. Nije mi moglo pomoći piće, a ni droga.
Počela sam oprezno da istražujem i slučajno sam našla neke knjige o jogi. Od knjige do knjige,
od otkrića do otkrića - došla sam do Ramanashrama.
M: Ako bi vam se iste tragedije desile ponovo, da li biste vi isto toliko patili, uzimajući u obzir
sadašnje stanje vašeg uma?
P: Oh, ne, ne bih dozvolila sebi da ponovo patim. Ubila bih se.
M: Znači, vi se ne bojite da umrete!
P: Bojim se umiranja, ne od same smrti. Zamišljam proces umiranja kao bolan i ružan.
M: Kako znate, ne mora biti tako. On može biti lep, prijatan, smiren. Jednom kada spoznate da
se smrt događa telu, a ne vama, vi samo posmatrajte, vaše telo se odbacuje kao stara iznošena
odeća.
P: Ja sam potpuno svesna da je moj strah od smrti zbog strahovanja i neznanja.
M: Ljudska bića umiru svake sekunde, strah i patnja od umiranja pokriva svet kao oblak. Nije
ni čudo što ste i vi takođe uplašeni. Ali, jednom kada saznate da samo telo umire, a ne
kontinuitet sećanja i osećaj "Ja jesam" reflektovan u tome, vi više niste uplašeni.
P: Dakle, umrimo i videćemo.
M: Obratite pažnju i videćete da su rođenje i smrt jedno, da život pulsira između postojanja i
nepostojanja i da svaki treba drugoga zbog potpunosti. Vi ste rođeni da umrete i umirete da
biste se ponovo rodili.
P: Da li nevezanost zaustavlja proces?
M: Sa nevezanošću strah nestaje, ali ne i delo.
P: Da li ću biti prisiljena da se ponovo rodim? Kakav užas?
M: Ne postoji prinuda. Vi dobijate ono što želite. Vi pravite vaše sopstvene planove i vi ih
ostvarujete.
P: Da li mi osuđujemo sebe na patnju?
M: Mi napredujemo kroz istraživanje, a da bismo istraživali potrebno nam je iskustvo. Mi
težimo da ponovimo ono što nismo razumeli. Ako smo senzitivni i inteligentni, ne moramo da
patimo. Bol je poziv na pažnju i kazna zbog nepažnje, nemara. Inteligentna i saosećajna akcija
jedini je lek.
P: Baš zato što sam odrasla u inteligenciji, razumevanju, ne bih više tolerisala moju patnju. Šta
je loše u samoubistvu?
M: Nema ništa loše ako to rešava problem. Šta ako ne? Patnja izazvana stranim, irelevantnim
faktorima - neke bolne i neizlečive bolesti, ili nepodnošljive nesreće, mogu da daju neko
opravdanje, ali gde nedostaju mudrost i saosećanje, samoubistvo ne može pomoći. Glupa smrt
znači glupo ponovo rođenje. Pored toga mora se uzeti u obzir pitanje karme. Izdržljivost je
obično najmudriji put.
P: Mora li čovek da izdrži patnju, ma kako beznadežno i bolna bila?
M: Izdržavanje je jedna stvar, a beznadežna agonija je nešto drugo. Izdržljivost je osmišljena i
podnošljiva, dok je agonija beskorisna.
P: Zašto brinuti o karmi? Ona vodi brigu sama o sebi u svakom slučaju.
M: Većina naše karme je kolektivna. Mi patimo zbog grehova drugih, kao što i drugi zbog
naših. Čovečanstvo je jedno. Neznanje o ovome neće promeniti te stvari. Mi smo mogli biti
mnogo srećniji ljudi, ali nismo zbog naše nezainteresovanosti za patnje drugih.
P: Uvidela sam da sam postala mnogo osećajnija.

267
M: Dobro. Kad vi to kažete, šta imate na umu? Sebe kao osećajnu osobu sa telom žene?
P: Postoji telo i postoji saosećanje, i postoji sećanje, i brojne stvari i ponašanja; zbirno oni
mogu da se nazovu osoba.
M: Uključujući i ideju "Ja jesam"?
P: "Ja jesam" je kao košara koja sadrži mnoge stvari, koje čine osobu.
M: Ili, preciznije, to je vrba od koje je košara ispletena. Kada mislite o sebi kao o ženi, da li
mislite da ste žena, ili da je vaše telo opisano kao žensko?
P: To zavisi od mog raspoloženja. Ponekad osećam sebe da sam samo centar svesnosti.
M: Ili okean svesnosti. Da li postoje trenuci kada vi niste ni čovek ni žena, ne slučajno, bez
povoda od okolnosti i stanja?
P: Da, postoje, ali ja osećam stidljivost da govorim o tome.
M: Namigivanje je sve što čovek može očekivati. Nemate potrebe da dalje govorite.
P: Da li mi je dopušteno da pušim u vašem prisustvu? Znam da to nije običaj da se puši pred
svecem, mudracem, i još je to neobičnije za ženu.
M: Svakako, pušite, niko neće zameriti. Mi razumemo.
P: Osećam potrebu da se smirim.
M: Vrlo je često tako sa Amerikancima i Englezima. Posle izvođenja sadhane oni postaju
ispunjeni energijom i izbezumljeno traže odušak. Organizuju udruženja, postaju učitelji joge,
sklapaju brakove, pišu knjige - bilo šta izuzev da pokušaju da borave u tišini i u okeanu svoje
energije unutra pronađu izvor nepresušne moći i nauče umetnost njenog držanja pod
kontrolom.
P: Priznajem da sada želim da se vratim i živim vrlo aktivnim životom, jer se osećam ispunjena
s puno energije.
M: Možete raditi šta vam se svidi sve dok ne smatrate za sebe da ste telo i um. To nije toliko
pitanje stvarnog nevrednovanja tela i svega što ide sa tim, kao što je jasno razumevanje da vi
niste telo, osećaja povučenosti, izdvojenosti, emocionalne nevezanosti.
P: Znam šta mislite. Pre nekih četiri godine sam prošla kroz period odbacivanja fizičkog,
nebrige o svom izgledu; ne bih kupovala odeću, jela bih najjednostavniju hranu, spavala na
golim daskama. To je prihvatanje privatnosti, oskudice koja ima smisao, znači, ne stvarna
neudobnost. Sada sam spoznala da treba prihvatiti, pozdraviti život onakav kakav je, kakav se
događa i voleti sve što on nudi. To je najbolji način. Prihvatiti radosnog srca sve što dođe i
učiniti najbolje što mogu. Ako ne mogu ništa drugo, do da dam život i istinsko obrazovanje i
kulturu nekolicini dece - sasvim dovoljno; mada moje srce pripada svakom detetu, ipak ne
mogu doći do svakoga.
M: Vi ste u braku i majka samo kad ste muško - ženske svesnosti. Kada ne smatrate sebe
telom, onda porodični život tela, ma koliko intenzivan i zanimljiv, izgleda samo kao igra na
platnu, ekranu uma, sa svetlošću svesti koja ih projektuje i koja je jedina realnost.
P: Zaista vi insistirate na svesnosti, probuđenosti, kao jedinoj realnosti? Nije li objekat
svesnosti isto tako realan, dok traje?
M: Ali, on ne traje! Trenutna, prolazna realnost je sekundarna; ona zavisi od vanvremenskog.
P: Da li mislite neprekidnog ili stalnog?
M: Ne može biti kontinuiteta u postojanju. Kontinuitet sadrži u sebi identitet u prošlosti,
sadašnjosti, i budućnosti. Nikakav takav identitet nije moguć, jer sam smisao identifikacije,
poistovećivanja je kolebanje, talasanje i promena. Kontinuitet, stalnost, to su obmane stvorene
u umu, sećanju, samo mentalne projekcije obrazaca gde nikakvi obrasci ne postoje; napustite
sve ideje o prolaznom ili stalnom, telu ili umu, muškarcu ili ženi, šta tad ostaje? Kakvo je stanje
vašeg uma kada su sve podvojenosti otklonjene, prevaziđene? Ja ne govorim o prestajanju
različitosti, jer bez njih nema manifestovanja, ispoljavanja.

268
P: Kad ne odvajam, ja sam srećna i u miru. Ali nekako uvek gubim orijentaciju i počinjem da
tragam za srećom u spoljašnjim stvarima. Zašto moj unutrašnji mir nije stabilan, ne mogu da
razumem.
M: Mir je, naposletku, takođe jedno stanje uma.
P: Iznad uma je tišina. O njoj se ne može reći ništa.
M: Sav govor o tišini je samo buka.
P: Zašto mi tragamo za svetovnom srećom, čak i posle iskustva sa svojom sopstvenom
prirodnom, spontanom srećom?
M: Kada je um angažovan u služenju telu, sreća je izgubljena. Da biste je ponovo zadobili, to
zahteva zadovoljstvo. Nagon da se bude srećan je ispravan, sasvim u redu, ali načini da se to
očuva su pogrešni, obmanjujući, nepouzdani i destruktivni za istinsku sreću.
P: Da li je zadovoljstvo uvek pogrešno?
M: Ispravno stanje i korišćenje tela i uma su intenzivno jaka i prijatna. Ono što je pogrešno je
traganje za srećom. Ne pokušavajte da učinite sebe srećnim, bolje se upitajte o samom vašem
traganju za njom. Vi želite da budete srećni zato što niste srećni. Pronađite zašto ste nesrećni.
Zato što niste srećni, vi tražite sreću u zadovoljstvu; zadovoljstvo donosi bol i zato vi to zovete
svetovno; vi zatim tragate, žudite za nekim drugim zadovoljstvom, koje ne donosi bol, koje vi
nazivate duhovnim, božanskim. U realnosti zadovoljstvo je samo predah od bola. Sreća je i
svetovna i nesvetovna, unutar i iznad svega što se dešava. Nemojte praviti razliku, nemojte
odvajati neodvojivo i ne otuđujte sebe iz života.
P: Kako vas sad razumem dobro! Pre mog boravka u Ramanashramu bila sam tiranizovana
savešću, uvek nastojeći da prosuđujem o sebi. Sada sam potpuno smirena, opuštena, potpuno
prihvatajući sebe onakvu kakva sam. Kad se vratim u SAD, prihvatiću život onakav kakav
bude, kao Bhagavanovu milost, i uživati u gorkom kao i u slatkom. To je jedna od stvari koju
sam naučila u Ašramu - da verujem Bhagavanu. Nisam bila ranije ovakva, nisam mogla da
verujem.
M: Verovati Bhagavanu je verovati sebi. Budite svesni da šta god se dešava, dešava se vama,
pomoću vas, kroz vas, da ste vi kreator, uživalac i transformator svega što opažate i tad nećete
biti uplašeni. Bez straha nećete biti nesrećni, niti ćete tragati za srećom. U ogledalu vašeg uma
razne vrste slika se pojavljuju i nestaju. Znajući da su one potpuno vaše sopstvene kreacije,
posmatrajte ih smireno kako dolaze i odlaze, budite budni, svesni, ali neuznemireni,
nedodirnuti. Ovakav postupak smirenog posmatranja je sam temelj joge. Vidite sliku, ali vi
niste slika.
P: Ja mislim da me misao o smrti plaši zato što ne želim ponovo da se rodim. Ja znam da me
niko ne prisiljava, ipak, pritisak neostvarenih želja je neodoljiv i čovek neće biti sposoban da se
odupre.
M: Pitanje suprotstavljanja se ne postavlja. Ono što se rađa i preporađa niste vi. Neka se to sve
desi, gledajte kako se to dešava.
P: Zašto se mi onda uopšte brinemo?
M: Ali, vi ste zabrinuti! I vi ćete biti zabrinuti sve dok se slika ne uskladi sa vašim sopstvenim
osećajem istine, ljubavi i lepote. Želja za skladom, harmonijom u miru je neizbrisiva. Ali kad je
jednom ispunjena, zabrinutost prestaje i fizički život postaje nenaporan, prijatan, i ispod nivoa
pažnje. Onda, iako ste u telu, vi niste rođeni. Biti otelovljen ili bez tela, vama je isto! Vi
dosežete tačku kad vam se ništa ne može desiti. Bez tela ne možete biti ubijeni, bez
posedovanja ne možete biti opljačkani, bez uma ne možete biti obmanuti. Ne postoji tačka
gde se želja ili strah mogu zakačiti. Sve dok vam se nikakva promena ne može desiti, šta je
drugo važno?
P: Nekako ne volim ideju o umiranju.
M: To je zato što ste tako mladi, što više znate o sebi, to ste manje uplašeni. Naravno,
agonija umiranja nije nikad prijatna da se gleda, ali umirući čovek je retko svestan.
269
P: Da li se on vraća svesnosti?
M: To je vrlo slično snu. Za izvesno vreme osoba je izvan fokusa i onda se vraća.
P: Ista osoba?
M: Osoba, budući da je stvorena od okolnosti, nužno se menja zajedno sa njima, kao plamen
koji se menja sa gorivom. Jedino se proces (individuacije) nastavlja neprestano, stvarajući
vreme i prostor.
P: Dakle, Bog će me paziti. Mogu sve prepustiti njemu.
M: Čak i vera u Boga je samo stepen na putu. Konačno, vi napuštate sve jer dolazite do
nečega tako jednostavnog da ne postoje reči da to mogu da izraze.
P: Ja sam samo početnica. U početku nisam imala vere. Bila sam uplašena da dopustim
stvarima da se dese. Svet mi je izgledao vrlo opasno i neprijateljsko mesto. Sada konačno
mogu da govorim o poverenju u Gurua ili Boga. Dopustite da napredujem. Nemojte me
požurivati. Dopustite da nastavim mojom sopstvenom brzinom.
M: Na svaki način nastavite. Ali vi ne nastavljate. Vi ste još uvek vezani za ideje o muškarcu i
ženi; starom i mladom, životu i smrti. Nastavite idući iznad. Spoznata stvar, ideja, je
prevaziđena stvar.
P: Gospodine, ma gde da odem, ljudi smatraju da je njihova dužnost da mi pronalaze greške i
da me neprestano podbadaju, gone. Ja sam ispunjena sa ovim duhovnim bogatstvom koje sad
imam. Šta je loše sa mojom sadašnjošću što bi trebalo da žrtvujem za budućnost, ma kako to
bilo uzvišeno? Vi kažete da je realnost u sadašnjosti. Ja volim moju sadašnjost. Ja je želim. Ja
ne želim da večno budem nespokojna u vezi mog statusa i njegove budućnosti. Ja ne želim da
jurim više i bolje. Dopustite mi da volim ono što imam.
M: Vi ste sasvim u pravu. Radite to. Samo budite pošteni - jednostavno volite šta volite -
nemojte se napinjati i usiljavati.
P: To je ono što ja nazivam predaja Guruu.
M: Zašto projektovati, ići izvan sebe? Predajte se vašem sopstvenom Sopstvu jer sve je
njegova projekcija.

91. UŽIVANJE I SREĆA

Pitalac: Moj prijatelj, mladić od dvadeset i pet godina, saznao je da boluje od neizlečive
bolesti na srcu. Napisao mi je kako mu je draže samoubistvo od dugog i sporog umiranja.
Odgovorio sam mu da se bolest, koja je prema zapadnoj medicini neizlečiva, može izlečiti na
neki drugi način. Postoje joginske moći koje mogu dovesti do skoro trenutnih promena u
ljudskom telu. Učinci čestih postova takođe se graniče s čudesnim. Napisao sam mu da se ne
žuri umreti, već da radije pokuša s nekom alternativnom metodom.
Čuo sam da neki jogin koji živi nedaleko od Bombaja poseduje čudesne moći. On se
specijalizirao za kontrolu životnih sila koje vladaju telom. Sreo sam nekoliko njegovih učenika
i poslao mu po njima fotografiju svoga prijatelja. Sad ću videti što će se dogoditi.
Maharadž: Tačno, čuda se često događaju, ali mora postojati želja za životom. Nema li nje,
čudo se ne može dogoditi.
P: Može li se želja za životom u nekoga usaditi?
M: Površinska želja može, ali takva želja brzo će se istrošiti. Načelno, niko ne može prisiliti
drugu osobu da živi. Uz to, postojale su kulture u kojima je samoubistvo imalo priznato i
ugledno mesto.
P: Nije li naša dužnost da proživimo svoj životni vek?
270
M: Naša je dužnost da živimo prirodno, spontano i s lakoćom. Ali bolest i patnja nisu
prirodne. Plemenita je vrlina nepokolebljivo izdržati sve što život nosi, ali ima i dostojanstva u
odbijanju besmislenog mučenja i poniženja.
P: Dobio sam knjigu koju je napisao neki siddha.29 U njoj je opisao mnogo svojih neobičnih,
čak i zapanjujućih iskustava. Po njegovu mišljenju, put istinskoga sadhake30 završava kad
sretne svojega učitelja i preda mu telo, um i srce. Od toga trenutka guru preuzima sadhakin
život u svoje ruke i postaje odgovoran za svaki, pa i najmanji događaj u njegovu životu, sve
dok njih dvoje ne postanu jedno. To možemo nazvati samoostvarenjem kroz poistovećivanje.
Učenika obuzima sila koju nema pod nadzorom i kojoj se ne može oduprijeti, a pri tom se
oseća bespomoćnim kao list u oluji. Jedino što ga može spasti od ludila i smrti jeste vera u
ljubav i moć njegovog gurua.
M: Svaki učitelj poučava u skladu s vlastitim iskustvom. Iskustvo se oblikuje prema uverenju,
a uverenje prema iskustvu. Čak i učenik oblikuje gurua prema vlastitoj predstavi. Učenik je taj
koji gurua čini velikim. Kad jednom postane jasno da je guru nosilac moći oslobođenja koje
deluje i iznutra i izvana, zdušna predanost postaje prirodna i laka. Kao što se čovek preplavljen
bolovima potpuno predaje u ruke hirurga, tako se i učenik bez ikakvih ograda poverava svojem
guruu. Sasvim je prirodno tražiti pomoć kad se oseća goruća potreba za njom. Ali, koliko god
guru bio moćan, on ne sme nametati svoju volju učeniku. S druge strane, učenik koji ne veruje
i okleva mora ostati neispunjen, a da njegov guru nije nimalo kriv za to.
P: Šta se tada događa?
M: Kad se sve ostalo pokaže neuspešnim, život postaje naš učitelj. Ali na pouke života treba
dugo čekati. Moguće je uštedeti mnoga odgađanja i nevolje ako samo postoji poverenje i
poslušnost guruu. No, do takvog poverenja dolazi samo onda kad ravnodušnost i nemir ustupe
mesto jasnoći i miru. Čovek koji ne poštuje samoga sebe neće moći verovati ni sebi ni bilo
kome drugome. Zbog toga učitelj daje u početku sve od sebe kako bi uverio učenika u svoje
visoko poreklo, plemenitu prirodu i veličanstvenu sudbinu. On mu prenosi iskustva velikih
svetaca jednako kao i svoja vlastita i nastoji da u učeniku probudi poverenje u samog sebe i u
vlastite bezgranične mogućnosti. Kad poverenje u sebe i u učitelja idu ruku pod ruku, u
učenikovom se karakteru i životu događaju brze i dalekosežne promene.
P: Možda se ja ne želim menjati. Moj je život dovoljno dobar takav kakav jeste.
M: Govoriš tako jer još nisi uvideo koliko je bolan život koji vodiš. Nalik si detetu koje spava
s cuclom u ustima. Možeš se osećati srećnim u trenutku kad si potpuno usmeren na sebe, ali
dovoljno je samo pažljivije pogledati ljudska lica da bi na njima primetio sveobuhvatnu
činjenicu patnje. Čak je i tvoja sreća tako ranjiva i kratkotrajna, izložen si milosti i nemilosti
bankrota ili čira na želucu. Tvoja je sreća samo trenutak predaha, puki vremenski razmak
između dve patnje. Stvarna sreća nije ranjiva, zato što ne zavisi od okolnosti.
P: Govorite li iz vlastitoga iskustva? Jeste li vi nesrećni?
M: Ja nemam osobnih problema. Ali svet je pun živih bića čiji su životi pritisnuti između straha
i želje. Oni su nalik stoci dovedenoj u klanicu koja bezbrižno i sretno skače i juri naokolo, ali
ne prođe ni sat vremena a već je mrtva, odrane kože. Tvrdiš da si srećan. Jesi li uistinu srećan
ili samo nastojiš samoga sebe uveriti u to? Pogledaj u sebe bez straha i začas ćeš shvatiti da
tvoja sreća zavisi od uslova i okolnosti i da je zato trenutna, a ne stvarna. Stvarna sreća dolazi
iznutra.
P: Od kakve mi je koristi takva sreća? Ona me ne čini srećnim.
M: Možeš je imati celu, i više od toga, samo ako je zatražiš. Ali ti je ne tražiš, čini se da je ni
ne želiš.
P: Zašto to kažete? Ja želim da budem srećan.

29
Siddha je jogin koji je praksom joge stekao neke moći.
30
Učenika.
271
M: Ti se u potpunosti zadovoljavaš svojim užicima. Tu nema mesta za sreću. Isprazni svoju
šoljicu i očisti je, inače se neće moći napuniti. Drugi ti mogu pružiti užitak, ali nikada sreću.
P: Meni je već dovoljan i lanac ugodnih događaja.
M: Prije ili kasnije taj će se lanac prekinuti i završiti u bolu, ako ne i u nekoj većoj nesreći.
Joga nije ništa drugo do traganje za trajnom srećom u sebi.
P: Vi možete govoriti jedino o životu na Istoku. Na Zapadu su životni uslovi drukčiji i onde se
to ne može primeniti.
M: Nema istočne ili zapadne patnje, odnosno istočnoga ili zapadnoga straha. Problem je
univerzalan, postoji patnja koju treba prekinuti. Uzrok je patnje zavisnost, a lek je
nezavisnost. Joga je nauka i umetnost postizanja oslobođenja zahvaljujući razumevanju
samoga sebe.
P: Ne osećam se spremnim za jogu.
M: A za šta biste drugo mogli biti spremni? Svi ti vaši dolasci i odlasci, traganje za užitkom,
ljubav i mržnja - sve to pokazuje vašu borbu protiv ograničenja, samonametnutih ili prihvaćenih
izvana. U svojem neznanju činite greške i nanosite bol sebi i drugima. Ali poriv za
oslobođenjem postoji u vama i ne sme se negirati. Isti poriv koji vapi za rođenjem, srećom i
smrću vapiće i za razumevanjem i samoostvarenjem. On je poput iskre plamena u tovaru
pamuka. Možda ni ne znate da je iskra u pamuku, ali pre ili kasnije ceo brod će izgoreti.
Oslobođenje je prirodan proces i dugo traje, ali je neminovan. No, u tvojoj je moći da ga
dovedeš u sadašnji trenutak.
P: Zašto onda na svetu postoji tako malo oslobođenih ljudi?
M: U određenom trenutku u velikoj šumi je samo malobrojno drveće u punom cvatu, ali će na
svako drvo doći red. Pre ili kasnije, vaši telesni i mentalni izvori će se iscrpiti. Šta ćete tada
učiniti? Očajavati?! U redu, očajavajte. Umorićete se od očajavanja i počećete da postavljate
pitanja. U tom ćete trenutku postati spremni za svesnu jogu.31
P: Meni sve to traganje i mozganje izgleda veoma neprirodno.
M: Vaša prirodnost nalik je prirodnosti čoveka koji se rodio kao bogalj. Možda ste nesvesni,
ali to vas ne čini prirodnim. Vi uopšte ne znate šta znači biti prirodan ili normalan, a ne znate ni
da to ne znate. Trenutno lutate i zato ste u opasnosti. Onome ko luta u svakome se trenutku
može nešto dogoditi. Bilo bi pametnije da se probudite i uvidite u kakvoj se situaciji nalazite.
To da jesi - to znaš; ali šta jesi - to ne znaš. Otkrij šta uistinu jesi.
P: Zašto na ovome svetu ima toliko patnje?
M: Uzrok je patnje sebičnost. Nema drugog uzroka.
P: Mislio sam da je patnja sastavni dio ograničenog ličnog postojanja.
M: Razlike i osobine nisu uzrok patnje. Jedinstvo u različitosti prirodno je i dobro. Istinska
patnja pojavljuje se u svetu jedino zbog osećaja odvojenosti i traganja za sebičnim
zadovoljstvima.

31
Sav život i karmička evolucija duše je nesvesna joga. Kada taj proces postane svestan, onda se naziva joga i
privodi se svom ishodu. (I. A.)
272
 92. UZDIGNITE SE IZNAD IDEJE ’JA SAM TELO’

Pitalac: Ljudi su nalik životinjama, jure naokolo uzalud tražeći sreću i čini se da tome nema
kraja. Postoji li izlaz?
Maharadž: Biće vam ponuđeno mnogo zaobilaznica koje će vas samo voditi natrag do
polazne tačke. Najpre morate shvatiti da vaš problem postoji samo u budnom stanju i da ga
u potpunosti možete zaboraviti, koliko god bolan bio, kad odete na spavanje. U budnom ste
stanju svesni, a za vreme spavanja jedino ste živi. I svesnost i život možete nazvati Bogom,
ali vi ste iznad jednog i drugog, iznad Boga, iznad bića i nebića. Um koji se temelji na
sećanjima sprečava vas da spoznate sebe kao onoga koji je sve i koji je iznad svega. On ima
nad vama moć sve dok mu verujete. Nemojte se boriti s njime. Samo se ne obazirite na
njega. Lišen vaše pažnje, on će polako usporiti i otkriti mehanizam svoga rada. Kad
jednom spoznate njegovu prirodu i nameru, nećete mu više dopustiti da izmišlja probleme.
P: Ali, nisu svi problemi izmišljeni. Postoje i stvarni problemi.
M: Mogu li postojati ikakvi drugi problemi osim onih koje stvara um? Život i smrt ne stvaraju
probleme. Bol i užitak dolaze i odlaze. Doživljavamo ih u svojem iskustvu i zatim
zaboravljamo. No, sećanje i zamišljanje stvaraju problem želje za postignućem ili izbegavanjem,
obojene sviđanjem ili nesviđanjem. Istina i ljubav čovekova su stvarna priroda, a um i srce
načini na koje se očituju.
P: Kako se um može dovesti pod nadzor? Šta učiniti sa srcem koje ne zna šta hoće?
M: Um i srce ne mogu raditi u mraku. Da bi ispravno funkcionisali, potrebna im je svetlost
čiste svesti. Svi napori da se stave pod nadzor samo će ih podrediti zapovestima sećanja.
Pamćenje je dobar sluga, ali loš gospodar. Ono uspešno sprečava otkrivanje istine. U
stvarnosti nema mesta za napor. Napor je znak sebičnosti koja nastaje usled
poistovećivanja s telom, što je glavni čovekov problem i uzrok svih drugih problema. A
sebičnost se ne može ukloniti ulaganjem napora, već samo jasnim uvidom u njene uzroke i
način delovanja. Napor je znak postojanja sukoba između protivrečnih želja. Njih treba prozreti
jer će jedino tada nestati.
P: A šta će ostati?
M: Ostaće ono što se ne može promeniti - veliki mir, duboka tišina, skrivena lepota stvarnosti.
Budući da se ne može preneti rečima, istina čeka da je iskusite.
P: Ne mora li čovek biti spreman i osposobljen za postizanje oslobođenja? Naša je priroda u
svojoj biti životinjska. Kako bismo se mogli nadati da će se u nama pojaviti stvarnost ako ne
pobedimo najpre tu životinjsku prirodu?
M: Pustite životinju na miru, neka živi svoj život. Samo se prisećajte šta ste. Iskoristite svaki
događaj tokom dana da vas podseti kako bez vas kao svedoka ne bi bilo ni životinje ni Boga.
Shvatite da ste vi i jedno i drugo, srž i građa svega što jeste pa se čvrsto držite svog
razumevanja.
P: Je li razumevanje dovoljno? Nisu li mi potrebni opipljiviji dokazi?
M: Vaše razumevanje odlučiće o valjanosti dokaza. Ali, treba li vam opipljiviji dokaz od
vlastitog postojanja? Kamo god idete, susrećete sebe. Koliko god daleko otputujete u
vremenu, vi ste onde.
P: Očito je da ja nisam sveprožimajući i večan. Ja sam samo ovde i sada.
M: To je već dovoljno. Ovde je svugde, a sada je uvek. Uzdignite se iznad ideje da ste telo i
shvatićete da su prostor i vreme u vama, a ne vi u njima. Kad jednom budete to razumeli,
biće uklonjena glavna prepreka do samoostvarenja.
P: Šta je samoostvarenje koje se nalazi onkraj razumevanja?
273
M: Zamislite gustu šumu punu tigrova, a sebe u čvrstom, čeličnom kavezu. Znajući da vas
kavez u potpunosti štiti, bez straha posmatrate tigra. U sledećoj fazi, tigar se nalazi u kavezu, a
vi lutate džunglom. Na kraju, kavez iščezava, a vi jašete tigra!
P: Prisustvovao sam grupnoj meditaciji koja se nedavno održala u Bombaju i svedočio ludilu i
mahnitom prepuštanju osećajima onih koji su u njoj učestvovali. Zašto ljudi rade takve stvari?
M: Sve su to izumi nemirnoga uma koji hrane ljude u potrazi za senzacijama. Neki od tih
izuma pomažu nesvesnom da otpusti potisnuta sećanja i želje, čime se postiže određeno
olakšanje. Ali, na kraju, takve metode ostavljaju praktikanta na istom mestu na kojem je i bio ili
čak i na gorem.
P: Nedavno sam pročitao knjigu koju je napisao neki jogin, a govori o njegovim iskustvima u
meditaciji. Knjiga je prepuna vizija i zvukova, boja i melodija, prava raskoš i izvrsna zabava!
Na kraju su svi joginovi doživljaji iščezli, a ostao je jedino osećaj potpune neustrašivosti. Nije
čudo, čovek koji je prošao kroz sva ta iskustva neozleđen uistinu se ne treba plašiti ničega.
Uprkos tome, pitao sam se od kakve mi koristi može biti takva knjiga?
M: Ni od kakve, verovatno, budući da vas nije privukla. Neko drugi možda bi bio očaran.
Ljudi se razlikuju. Ali svi su suočeni s činjenicom vlastitog postojanja. Osećaj "ja jesam"
osnovna je činjenica, a pitanje "Ko sam ja?" osnovno pitanje na koje svako mora sam naći
odgovor.
P: Je li odgovor isti za sve?
M: Isti u suštini, ali različit u izražavanju.
Svaki duhovni tragalac prihvata ili pronalazi metodu koja mu najbolje odgovara,
primenjuje je na sebi s određenom ozbiljnošću i naporom i postiže rezultate u skladu sa svojim
temperamentom i očekivanjima. Zatim ih uliva u kalupe reči, gradi od njih sisteme, uspostavlja
tradiciju i počinje da prima učenike u svoju "školu joge". Sve se to gradi na sećanju i
zamišljanju. Nijedna takva škola nije bezvredna, ali nije ni neophodna. U svakoj od njih
pojedinac može napredovati do one tačke u kojoj se i želja za napretkom odbacuje kako bi se
omogućio daljnji napredak. Nakon toga odbacuju se sve škole i prestaju svi napori. U samoći i
tajanstvenom neznanom napraviće se zadnji korak kojim se zauvek okončava neznanje i strah.
Međutim, pravi učitelj neće zarobiti svoga učenika nekim propisanim sledom ideja,
osećaja i delovanja, već će mu, naprotiv, strpljivo ukazivati na potrebu da se oslobodi svih ideja
i obrazaca ponašanja. Tražiće od njega da bude budan i ozbiljan i da pliva u skladu s bujicom
života, ma kamo ga ona nosila, ali ne da bi uživao ili patio, već da bi razumevao i učio. Učenik,
pod vođstvom pravog učitelja, uči kako da uči, a ne da pamti i sluša. Satsang, društvo
plemenitih i svetih, ne oblikuje ga u kalup, već ga oslobađa svih kalupa. Čuvajte se svega što
vas čini zavisnim. Većina takozvanih "predavanja" guruu završava razočaranjem, ako ne i
tragedijom. Srećom, ozbiljan će se tražilac izvući na vreme, obogaćen mudrošću koju je stekao
zahvaljujući tom iskustvu.
P: Sasvim je sigurno da predanost Sopstvu ima određenu vrednost.
M: Predati se Sopstvu znači predati mu sve svoje brige. To se ne može učiniti, to se događa
kad spoznate svoju istinsku prirodu. Verbalna predanost, čak iako je praćena iskrenim
osećajima, nije gotovo ni od kakve važnosti i ruši se kod prvog stresa. Ona, u najboljem
slučaju, odaje iskrenu nameru, ali ne i stvarnu činjenicu.
P: U Rg-vedi se spominje prvobitna joga (adhi joga), koja se sastoji od venčanja mudrosti
(prađnja) i života (prana), što označava, barem sam tako ja shvatio, sjedinjenje to dvoje.
Smatrate li da to znači i jedinstvo ispravnosti (dharma) i delovanja (karma)?
M: Da, upravo tako, pod uslovom da pod ispravnošću smatrate usklađenost sa svojom pravom
prirodom, a pod delovanjem isključivo nesebičnu akciju koja nije motivisana željom. U adhi
jogi sam je život guru, a um je njegov učenik. Um osluškuje potrebe života, ali mu ne
zapoveda. Život teče prirodno i bez napora, a um uklanja prepreke koje stoje na putu njegovog
večnog toka.
274
P: Nije li život po svojoj prirodi sklon ponavljanju? Neće li prepuštanje životnom toku voditi
do zastoja?
M: Život je sam po sebi beskrajno kreativan. Sićušna semenka tokom vremena postaje velika
šuma. Um je nalik šumaru koji štiti beskrajni životni poriv postojanja i koji upravlja njime.
P: Shvati li se adhi joga kao služenje uma životu, ona predstavlja savršenu demokratiju. Svako
živi svoj život u skladu sa svojim najvećim sposobnostima i znanjem i svi su učenici istoga
gurua.
M: Može se i tako reći. Postoji mogućnost da zaista bude tako, ali sve dok osoba ne voli život
i dok mu ne veruje, sve dok ne ide za njim s ozbiljnošću i poletom, biće neozbiljno govoriti o
jogi koja je kretanje u svesnosti i svest u akciji.
P: Jednom sam prilikom posmatrao kako planinski potok teče preko kamenja. Kod svakog
kamena voda stvara virove na drukčiji način, u skladu s njegovim oblikom i veličinom. Nije li
svaka osoba samo vrtloženje vode života koja prelazi preko njenog tela, a život je jedan i
večan?
M: Virovi i voda nisu odvojeni. Smetnja u slobodnom protoku čini te svesnim vode. Svesnost
je uvek u kretanju i u promenama. Ne postoji nepromenljiva svesnost. Nepromenljivost istoga
trena u potpunosti briše svesnost. Čovek koji je lišen vanjskih i unutarnjih oseta gubi svest ili se
uzdiže iznad svesnosti i nesvesnosti do stanja u kojem nema ni rođenja ni smrti. Svesnost se
rađa samo kad se združe duh i materija.
P: Jesu li oni jedno ili dvoje?
M: To zavisi od reči koje koristite. Oni su jedno, dvoje ili troje. U procesu istraživanja troje
postaje dvoje, a dvoje jedno. To se može uporediti s licem, ogledalom i odrazom lica u
ogledalu. Za svako dvoje potrebno je treće da bi ih ujedinilo. U sadhani vidiš troje kao dvoje,
dok iznenada ne shvatiš da je dvoje jedno.
Dokle god vašu pažnju zaokuplja svet, nećete moći da spoznate svoje Sopstvo. Da bi
ga spoznali, odvratite pažnju od sveta i okrenite je prema unutra.
P: Ne mogu uništiti svet.
M: Nema potrebe za tim. Samo shvatite da ono što vidite nije ono što uistinu jeste.
Zahvaljujući procesu istraživanja, pojave će iščeznuti, a na površinu će izbiti stvarnost koja se
nalazi u njihovoj pozadini. Ne trebate spaliti kuću da bi je napustili. Jednostavno izađite. Kuća
postaje za vas zatvor jedino onda kad ne možete slobodno da ulazite i izlazite iz nje. Ja izlazim
iz mentalne svesnosti i ulazim u nju lako i prirodno te je zbog toga svet za mene dom, a ne
zatvor.
P: Ali, konačno, postoji li svet ili ne?
M: Ono što vidite kao svet zapravo je vaše Sopstvo. Možete ga nazvati kako god želite, ali
sama činjenica neće se promijeniti. Služeći se filmom sudbine, vaša svetlost prikazuje slike na
platnu.32 Vi ste gledalac, svetlost, slika i platno. Sami ste odabrali čak i sadržaj filma (sudbinu,
prarabdha) pa ga samome sebi nametnuli. Duh voli da se igra i uživa u savladavanju prepreka.
Što je zadatak teži, to je dublje i šire njegovo samoostvarenje.

32
Film je sećanje, kroz njegov oblik svetlost projektuje sliku sveta s kojom se identifikujemo kao nešto u što
gledamo spolja. Sećanje (film) nastaje svakog trena naše identifikacije s telom, iluzije individualnosti, a to je
nesvesnost Sebe. (Prim. I. A.)
275
 93. ČOVEK NIJE TAJ KOJI DELUJE

Pitalac: Od početka života progoni me osećaj nepotpunosti. Od osnovne do srednje škole, na

poslu, u braku, tokom sticanja materijalnih dobara, neprestano sam zamišljao da će mi mir
sigurno doneti upravo ono sledeće. Ali mira nije bilo. Kako godine prolaze, taj osećaj
neispunjenosti sve više raste.
Maharadž: Dokle god postoji telo i osećaj istovetnosti s njime, frustracija je neminovna.
Jedino kad sebe spoznate kao onoga ko je potpuno odvojen i različit od tela moći ćete
predahnuti od mešavine straha i želje, neodvojive od ideje "ja sam telo". Puko ublažavanje
strahova i zadovoljavanje želja neće ukloniti osećaj praznine od kojeg pokušavate pobeći.
Pomoći vam može jedino znanje o Sopstvu. Pod tim pojmom mislim na potpuno poznavanje
onoga što nisi. Takvo je znanje moguće steći, i to do kraja. Ali, otkrivanju onoga što jesi ne
može biti kraja. Što više otkrivaš, pojavljuje se više onoga što još moraš otkriti.
P: Da bismo to postigli, morali bismo imati drukčije roditelje i obrazovanje, živeti u drukčijem
društvu.
M: Ne možeš menjati okolnosti, ali možeš promeniti svoj stav prema njima. Ne treba da budete
vezani za ono što nije bitno. Dobro je jedino ono što je nužno. Mir se može naći samo u onom
najbitnijem.
P: Ja tražim istinu, a ne mir.
M: Sve dok niste u miru, ne možete videti ono što je istinito. Miran um od presudne je
važnosti za ispravnu percepciju, a ona je neophodna za samoostvarenje.
P: Toliko toga moram da učinim. Jednostavno sebi ne mogu priuštiti da budem u miru.
M: Razlog je tome iluzija da to vi delujete. Istina je, međutim, da se sve događa vama, a ne
zahvaljujući vama.
P: Budem li samo dopuštao da se sve događa samo od sebe, kako ću biti siguran da se događa
onako kako sam to zamislio? U svakom slučaju, događaje moram pokoriti svojim željama.
M: Vaša vam se želja naprosto događa, kao i njeno ispunjenje ili neispunjenje. Ništa ne možete
promeniti. Možete jedino da verujete da se naprežete, borite i nastojite nešto da postignete.
No, to se samo događa, kao što se događaju i plodovi delovanja. Ništa se ne događa
zahvaljujući vama i za vas. Sve je već u slici koja se prikazuje na platnu, ničega nema u
svetlosti, uključujući i ono čime se smatrate, a to je da ste osoba. Vi ste samo svetlost.
P: Ako sam ja samo svetlost, kako sam to mogao zaboraviti?
M: Niste to zaboravili. U slici na platnu zapisano je da ćete zaboraviti, a onda se prisetiti.
Ne možete prestati biti čovek zato što sanjate da ste tigar. Slično tome, vi ste čista svetlost
koja se pojavljuje kao slika na platnu. Ta će se slika ponovno sjediniti sa svetlošću.
P: Budući da se sve samo događa, zašto bih se trebao brinuti?
M: Tačno, ne trebate se više brinuti. Oslobođenje znači osloboditi se briga. Budući da ste
shvatili da ne možete uticati na plodove svojeg delovanja, nemojte više usmeravati pažnju na
svoje želje i strahove. Pustite ih da dolaze i odlaze. Nemojte ih hraniti zanimanjem i pažnjom.
P: Ne budem li usmeravao pažnju na ono što se događa, od čega ću živeti?
M: To je kao da me pitate: "Šta ću da radim ako prestanem da sanjam?" Prestanite da sanjate i
videćete šta se dogoditi. Ne trebate se bojati pitanja "šta je sledeće?". Uvek postoji nešto
sledeće. Život nikada nije započeo i nikada neće završiti. Neprestano se pokreće i večno traje.
Svetlost se ne može istrošiti, mada se zahvaljujući njoj projektuju bezbrojne slike. Jednako
tako, život ispunjava svaki oblik do vrha i vraća ga njegovom izvoru, gde se uništava.
P: Ako je život tako čudesan, kako je uopšte nastalo neznanje?
M: Želite da izlečite bolest, a niste ni videli pacijenta. Pre negoli počnete da postavljate pitanja
o neznanju, zašto prvo ne istražite ko je neznalica? Kad kažete da ste u neznanju, ne znate da
276
ste trenutačnom stanju svojih misli i osećaja nametnuli koncept neznanja. Ispitajte ih onako
kako se događaju, sasvim se usredotočite na njih i otkrićete da ne postoji neznanje, već samo
nepažnja. Usmerite pažnju na ono što vas brine, to je sve. Naposletku, briga je mentalna bol, a
bol je neminovno poziv na pažnju. U trenutku kad usmerite pažnju na taj poziv, on nestaje i
pitanje se neznanja gubi. Umesto da čekate odgovor na svoje pitanje, otkrijte ko je onaj koji ga
postavlja i šta ga podstiče na to. Veoma ćete brzo ustanoviti da je to um teran strahom od
bola. A u strahu postoji sećanje i predviđanje, prošlost i budućnost. Pažnja vas vraća u
sadašnjost, u sada. A prebivanje u sadašnjem trenutku stanje je koje nam je uvek blizu, mada
ga retko primećujemo.
P: Sveli ste sadhanu na najobičniju pažnju. Kako to da drugi učitelji podučavaju celovite i
teške tehnike koje izvesno vreme treba praktikovati?
M: Guru obično podučava onu vrstu sadhane kojom je sam dosegao cilj, kakav god da mu je
bio cilj. To je sasvim prirodno jer svoju sadhanu najbolje poznaje. Mene je moj guru podučio
da se usredotočim na osećaj "ja jesam" i ja sam otkrio da je to krajnje delotvorna tehnika. Zbog
toga o njoj mogu govoriti s potpunim uverenjem. Ali često ovamo dolaze ljudi koji su potpuno
pogrešno postupali sa svojim telom, mozgom i umom tako da su postali izopačeni i slabi te im
je stanje bezoblične pažnje nedostižno. U takvim slučajevima pogodniji su neki jednostavniji
oblici discipline. Ponavljanje mantre ili promatranje određene slike mogu pripremiti njihovo
telo i um za dublje i neposrednije traganje. Naposletku, neophodna je jedino ozbiljnost, ona je
presudni činilac. Sadhana je samo posuda koja se mora do ruba ispuniti ozbiljnošću. Ozbiljnost
pak nije ništa drugo do ljubav na delu. Jer, ništa se ne može učiniti bez ljubavi.
P: Volimo jedino sebe.
M: Bilo bi sjajno kad bi tako bilo! Volite sebe mudro i postići ćete vrhunac savršenstva. Svi
vole svoje telo, ali veoma malo njih voli svoje stvarno biće.
P: Je li mojem stvarnom biću potrebna moja ljubav?
M: Vaše stvarno biće je sama ljubav, a vaše mnogobrojne ljubavi jedino su njeni odrazi u
skladu sa situacijom u određenom trenutku.
P: Mi smo sebični, poznajemo jedino sebičnu ljubav.
M: To je dovoljno za početak. U svakom slučaju, želite sebi dobro. Razmislite o tome, osetite
duboko šta je uistinu dobro za vas i iskreno težite k tome. Ubrzo ćete ustanoviti da je stvarnost
vaše jedino dobro.
P: Uprkos tome, ne razumem zašto različiti gurui uporno propisuju učenicima složenu i tešku
sadhanu? Zar ne znaju ništa bolje?
M: Nije važno ono što činite, već ono što ste prestali da činite. Ljudi koji počinju sa sadhanom
veoma su grozničavi i nemirni pa se moraju u potpunosti zaposliti kako bi se održali na putu.
Za njih je dobra rutina kojoj se mogu u potpunosti predati. No, nakon nekog vremena smiruju
se i odustaju od daljnjih napora. U miru i tišini pokrov lažnog "ja" iščezava, a vanjsko i
unutarnje postaju jedno. Prava sadhana teče bez napora.
P: Ponekad imam osećaj da je ceo svemir moje telo.
M: Dokle god ste vezani iluzijom "ja sam ovo telo", samo ste tačka u prostoru i trenutak u
vremenu. Kad više nema poistovećivanja s telom, sav prostor i vreme u vašem su umu, koji je
samo mali val u svesnosti, a ona je pak svest odražena u prirodi. Svest i materija aktivni su i
pasivni aspekt čistoga bića, koji se nalazi u obema i izvan oba. Prostor i vreme jesu telo i um
univerzalnog postojanja. Ja imam osećaj da se sve ono što se događa u prostoru i vremenu
događa meni, da su sva iskustva moja, kao i svi oblici. Ono što mislim da jesam postaje moje
telo, a sve što se događa tom telu postaje moj um. No, u korenu univerzuma postoji samo čista
svest, izvan prostora i vremena, ovde i sada. Spoznajte da je ona vaše stvarno biće i delujte u
skladu s time.
P: Zašto bi se ono što mislim o sebi moralo odražavati u mojem delovanju? Delovanje se
događa u skladu s okolnostima.
277
M: Okolnosti i uslovi upravljaju neznalicom. Poznavalac stvarnosti nije pod njihovim uticajem.
Jedini zakon kojem se on pokorava jeste zakon ljubavi.

94. VI STE IZVAN PROSTORA I VREMENA

Pitalac: Stalno mi govorite da se nikada nisam rodio i da nikada neću umreti. Ako je uistinu
tako, kako je moguće da svet vidim kao neko ko se rodio i ko će sigurno umreti?
Maharadž: Verujete u rođenje i smrt jer nikada niste doveli u pitanje svoje uverenje da ste telo
koje je očito rođeno i zato mora i umreti. Dok je telo živo, ono privlači pažnju i toliko snažno
opčinjava da pojedinac veoma retko može opaziti svoju pravu prirodu. Čini se da on opaža
samo površinu okeana, a da u potpunosti zaboravlja na beskraj koji se nalazi ispod nje. Svet je
samo površina uma, a um je beskonačan. Ono što zovemo mislima samo su mreškanja u umu.
Miran um odražava stvarnost. Kad je potpuno nepokretan, on iščezava, a ostaje samo
stvarnost. Ona je toliko konkretna i stvarna, toliko opipljivija od uma i materije, da je u
poređenju s njom čak i dijamant mekan poput maslaca. Njena sveobuhvatna prisutnost čini svet
nalik snu, maglovitim i beznačajnim.
P: Kako možete svet, koji prolazi kroz tako duboku patnju, doživljavati kao nešto beznačajno?
Potpuno ste bezdušni!
M: Vi ste taj koji je bezdušan, a ne ja. Ako je vaš svet toliko ispunjen patnjom, učinite s njim
nešto. Nemojte samo uvećavati njegovu patnju svojom pohlepom i lenjošću. Ja nisam prinuđen
da živim u vašem svetu nalik snu. U mom svetu ne sade se semenke očaja, želje i straha i ne
žanje se patnja. U njemu nema protivrečnosti i nepomirljivih suprotnosti koje se uzajamno
uništavaju, već svugde vlada sklad. Njegov je mir nalik steni. Taj mir i tišina moje su telo.
P: To što ste rekli podsetilo me na Buddhu i jedno od njegovih imena, 'otelovljenje dharme'
(dharmakaja).
M: Moguće, ali ne treba da uvodimo novu terminologiju. Samo shvatite da je osoba kojom se
smatrate deo sveta koji opažate unutar svog uma. Promatrajte svoj um izvana jer vi niste
um. Naposletku, vaš jedini problem jeste gorljivo poistovećivanje sa svime što opažate.
Odbacite tu naviku i neprestano se prisećajte da niste ono što se može opažati. Upotrebite
svoju moć budne odvojenosti. Vidite samoga sebe u svemu što živi i vaše će ponašanje
izraziti tu viziju. Kad jednom shvatite da na ovome svetu nema ničega što bi mogli nazvati
svojim, gledaćete ga izvana kao što promatrate predstavu na pozornici ili sliku na platnu,
čudeći se i uživajući, ali zapravo nedirnuti. Sve dok zamišljate da ste nešto opipljivo i čvrsto,
jedna od mnogih stvari koje trenutno postoje u vremenu i prostoru, da ste kratkog veka i
ranjivi, prirodno je da ćete se teskobno brinuti za svoj opstanak i rast. Ali kad jednom budete
spoznali sebe kao onoga koji se nalazi izvan prostora i vremena i koji je s njima u dodiru
samo u tački koja postoji ovde i sada, a inače je sveprožimajući i svesadržavajući,
nepristupačan, nedostupan i neranjiv - nećete više biti uplašeni. Spoznajte sebe kakvi jeste -
protiv straha nema drugoga leka.
Morate naučiti da mislite i osećate na takav način ili ćete neizbežno ostati na ličnom
nivou želje i straha, gubitka i dobitka, rasta i zastoja. Lični problem ne može se rešiti na nivou
ličnosti. Sama želja za životom glasnik je smrti, kao što je čežnja za srećom jezgro patnje. Svet
je okean bola i straha, teskobe i očaja. Užici su poput riba, dolaze u malom broju i hitro. Retko
se pojavljuju i brzo nestaju. Čovek niske inteligencije veruje, usprkos svim dokazima, da je on
izuzetak i da je svet dužan da ga usreći. Ali svet mu ne može dati ono što ni sam nema. U
svojoj je srži nestvaran pa mu za postizanje stvarne sreće nije ni od kakve koristi. Ne može biti
drugačije. Tragamo za stvarnim zato što smo nesrećni s nestvarnim. Budući da je sreća naša
278
stvarna priroda, ne možemo se smiriti dok je ne nađemo. Ali retko znamo gde je treba tražiti.
Kad jednom budete razumeli da svet nije ništa drugo do pogrešan pogled na stvarnost i da nije
onakav kakvim se pojavljuje, oslobodićete se njegovih opsesija. Jedino vas ono što je u skladu
s vašim stvarnim bićem može usrećiti, a svet kakvog opažate direktno je negiranje stvarnoga.
Budite veoma mirni i posmatrajte sve što dolazi na površinu vašeg uma. Odbacite
znano, dočekajte s dobrodošlicom daleko i neznano, a na kraju, kad na to dođe red, odbacite i
njega. Tako ćete doći u stanje u kojem nema znanja, u kojemu postoji samo biće, u stanje u
kojem je biće samo po sebi znanje. Znati bićem neposredno je znanje. Ono se temelji na
istovetnosti onoga koji posmatra i objekta posmatranja. Posredno znanje temelji se na čulima i
pamćenju, na blizini onoga koji opaža i objekta opažanja, a ograničeno je njihovom
suprotnošću. Isti je slučaj sa srećom. Morate biti tužni da bi znali šta je radost, i radosni da bi
znali šta je tuga. Istinska sreća nema uzroka i ne može iščeznuti zbog nedostatka podsticaja.
Ona nije suprotnost tuzi, već uključuje svu tugu i patnju.
P: Kako je moguće biti srećan usred tolike patnje?
M: Unutarnja sreća ne može se prekinuti. Ona je neodoljivo stvarna. Kao i sunce na nebu,
može biti zaklonjena oblacima, ali nikada nije odsutna.
P: Kad smo u nevolji, moramo biti nesretni.
M: Strah je jedina nevolja. Spoznaj sebe kao nezavisno biće i bićeš slobodan od straha i
njegovih senki.
P: Kakva je razlika između sreće i užitka?
M: Užitak uvek od nečega zavisi, a sreća ne.
P: Ako sreća ne zavisi ni od čega, zašto nismo uvek srećni?
M: Sve dok verujemo da nam je potrebno nešto što će nas usrećiti, moramo verovati i da ćemo
biti nesrećni ako to izgubimo. Um se uvek oblikuje u skladu sa svojim uverenjima. Zbog toga
je veoma važno steći uverenje da za sreću nisu potrebni nikakvi razlozi, a da je užitak samo
nepažnja i smetnja zato što isključivo povećava lažno uverenje da trebamo imati ili činiti nešto
kako bismo bili srećni. U stvarnosti je upravo suprotno.
Ali čemu uopšte govoriti o sreći? O njoj mislite samo kad ste nesrećni. Čovek koji
tvrdi: "Sada sam srećan" nalazi se između dve patnje, prošle i buduće. Njegova sreća samo je
uzbuđenje koje je uzrokovao prestanak boli. Stvarna sreća nije uopšte svesna sebe. Ona se
najbolje izražava negativnim pojmovima: "Sa mnom se trenutno ne događa ništa loše, ne treba
ni zbog čega da se brinem." Naposletku, krajnji je cilj sadhane dosegnuti tačku u kojoj se to
uverenje temelji na stvarnom i uvek prisutnom iskustvu, a nije samo verbalno.
P: O kakvom se iskustvu radi?
M: O iskustvu da si prazan, neopterećen sećanjima i očekivanjima. To je sreća otvorenog
prostora, mladosti, obilja vremena i energije da radiš ono što voliš, da otkrivaš, da krećeš u
pustolovinu.
P: A šta se treba otkriti?
M: Svemir koji je izvan nas i beskraj koji je u nama, i to onakvi kakvi su u stvarnosti, u
velikom srcu i umu Boga. Otkriti treba smisao i svrhu postojanja, tajnu patnje i način
izbavljenja života iz kandži neznanja.
P: Ako biti srećan znači isto što i biti slobodan od straha i brige, može li se reći da je uzrok
sreće odsutnost poteškoća?
M: Stanje odsutnosti ili nepostojanja ne može biti uzrok sreće. Sam pojam podrazumeva
prethodno postojanje uzroka. Tvoje prirodno stanje, u kojem ništa ne postoji, ne može biti
uzrok postajanja. Uzroci su skriveni u velikoj i tajanstvenoj moći sećanja. Ali tvoj istinski dom
nalazi se u ništavilu, u praznini bez sadržaja.
P: Praznina i ništavilo, kako to strašno zvuči!
M: Tvoje lice je najsrećnije kad odlaziš da spavaš! Otkrij stanje budnog spavanja i ustanovićeš
da je ono u potpunom skladu s tvojom pravom prirodom. Reči ti mogu preneti samo ideju, ali
279
ideja nije iskustvo. Sve što mogu reći jeste da istinska sreća nema uzroka, a da je ono što nema
uzroka nepokretno. No, to ne znači da se može i opažati, kao na primer užitak. Ono što se
može opažati je bol i užitak. Stanje oslobođenja od patnje može se opisati jedino negativnim
pojmovima. Da biste mogli neposredno da ga spoznate, morate nadići um koji je bolesno
zavisan od zakona uzročnosti i tiranije vremena.
P: Ako sreća nije u umu i ako mentalna svesnost nije srećna, šta ih onda povezuje?
M: Mentalna svesnost koja je proizvod uslova i okolnosti zavisna je od njih i s njima se menja.
Ono što je nezavisno, nestvoreno, bezvremeno i nepromenljivo, a ipak uvek novo i sveže,
nalazi se iznad uma. Kad um misli o tome, on sam iščezava, a ostaje jedino sreća.
P: Kad sve nestane, ostaje ništavilo.
M: Kako bi ničeg moglo biti bez nečeg? Ništavilo je samo ideja, a zavisi od sećanja na nešto.
Čisto biće potpuno je nezavisno od postojanja nečega što se može definisati i opisati.
P: Molim vas, recite nam nastavlja li se svesnost i s one strane uma ili završava s umom?
M: Mentalna svesnost uma dolazi i odlazi, a svest nepromenljivo sija.
P: Ko je svestan u svesti?
M: Kad postoji osoba, postoji i mentalna svesnost. Ideja "ja jesam", um i svesnost označavaju
jedno te isto stanje. Kažeš li: "Ja sam svestan", to samo znači: "Ja sam svestan da mislim o
tome kako sam svestan." U čistoj svesti ne postoji "ja jesam".
P: A šta je sa svedočenjem?
M: Svedočenje pripada području uma. Svedok postoji uporedo s onim što svedoči. U stanju
nedvojnosti nestaju sva odvajanja.
P: A šta je s vama? Postojite li vi i dalje u svesti?
M: Osoba, odnosno ideja "ja sam ovo telo, ovaj um, ovaj lanac sećanja, ova hrpa želja i
strahova" iščezava, ali ostaje nešto što bi se moglo nazvati identitetom. On mi omogućava da
postanem osoba kad je to potrebno. Ljubav stvara sve što joj je nužno, ona čak može postati i
osoba.
P: Rečeno je da se stvarnost ispoljava kao postojanje-svesnost-blaženstvo. Jesu li te osobine
apsolutne ili relativne?
M: One su međusobno povezane i zavisne. Stvarnost je nezavisna od svojih ispoljavanja.
P: U kakvom su odnosu stvarnost i njena ispoljavanja?
M: Između njih nema odnosa. U stvarnosti je sve stvarno i istovetno. To se može izraziti
tvrdnjom da su pojavnost sa svojstvima (saguna) i nepojavnost bez svojstava (nirguna)
jedno te isto u vrhovnoj stvarnosti (parabrahman). Postoji samo vrhovna stvarnost. Kad se
kreće, ona poprima svojstva, a kad je nepokretna, tada je bez svojstava. No, samo je um taj
koji se kreće i ne kreće. Stvarnost je iznad toga, vi ste iznad toga. Kad jednom shvatite da
ništa od onoga što možete opaziti ili zamisliti ne možete biti vi, bićete slobodni od svih
zamišljanja. Za postizanje samoostvarenja nužno je sve sagledati kao zamišljanje koje se
rađa iz želje. Zbog nedostatka pažnje propuštamo stvarnost pa neumerenim zamišljanjem
kreiramo nestvarno.
Celo svoje srce i um morate posvetiti tim pitanjima i uvek iznova duboko razmišljati
o njima. To je nalik pripremanju hrane. Neko je vreme morate držati na vatri da bi postala
spremna za jelo.
P: Nisam li ja pod uticajem sudbine (karma)? Šta mogu učiniti protiv nje? Ono što jesam i što
činim unapred je predodređeno. Čak je i moj takozvani slobodni izbor već predodređen. Jedino
što toga nisam svestan pa zamišljam da sam slobodan.
M: Ponovno vam kažem, sve zavisi od načina na koji gledate. Neznanje je poput groznice
zbog koje vidite ono čega nema. Sudbina (karma) je način lečenja koji je propisao Bog.
Izrazite joj srdačnu dobrodošlicu, verno sledite njena uputstva i biće vam bolje. Pacijent može
napustiti bolnicu tek nakon što se oporavi. No, zahteva li on uporno da mu se istoga trena
omogući sloboda izbora i delovanja, samo će odgoditi svoj oporavak. Prihvatite svoju sudbinu
280
i ispunite je - to je najkraći put da je se oslobodite, iako se time nećete osloboditi ljubavi i
njenih zahteva. Delovanje iz želje i straha je ropstvo, a delovanje iz ljubavi sloboda.

95. PRIHVATITE SVE ŠTO VAM ŽIVOT DONOSI

Pitalac: Bio sam ovde prošle godine. Sada sam opet pred vama. Zaista ne znam što me
podstaklo da ponovno dođem, ali nikako vas ne mogu zaboraviti.
Maharadž: Neki me zaboravljaju, a neki ne. To je u skladu s njihovom sudbinom koju možete
nazvati i slučajem, ako vam se to više sviđa.
P: Između slučaja i sudbine postoji temeljna razlika.
M: Ona postoji samo u vašem umu. U stvari, vi ne znate kako su stvari uzročno povezane.
Sudbina je samo prazna reč koja skriva neznanje. Slučajnost je još jedna reč koja čini isto.
P: Je li moguća sloboda bez poznavanja uzroka i njihovih posledica?
M: Uzroci i posledice bezbrojni su i beskonačno raznoliki. Sve utiče na sve. Kad se u ovom
univerzumu promeni samo jedna stvar, sve se menja. Odatle proizlazi velika čovekova moć
da, menjajući sebe, promeni svet.
P: Prema vašim rečima, vi ste se, milošću svog gurua, pre četrdesetak godina iz korena
promenili. Uprkos tome, vaš svet ostao je isti kao i pre.
M: Moj se svet u celosti promenio, a vaš je ostao isti, zato što se vi niste promenili.
P: Kako je moguće da vaša promena nije uticala na mene?
M: Zbog toga što između nas nije bilo zajedništva. Nemojte smatrati da ste odvojeni od mene i
istoga trena naći ćemo se u zajedničkom stanju.
P: U SAD-u posedujem neku imovinu koju nameravam prodati. Kupiću malo zemljište u
Himalajima. Onde nameravam da izgradim kuću, uredim vrt, kupim dve ili tri krave i mirno da
živim. Ljudi mi govore da imovina i mir ne idu zajedno i da ću istoga trena zapasti u nevolje sa
službenim vlastima, susedima i lopovima. Je li to neizbežno?
M: Najmanje što možete očekivati jeste beskonačni niz posetilaca koji će vašu kuću pretvoriti
u besplatno i uvek otvoreno prenoćište. Bolje je da prihvatite svoj život onako kako dolazi, da
se vratite kući u SAD i da se s ljubavlju i nežnošću brinete za svoju ženu. Niko vas drugi ne
treba. Vaši snovi o slavi vodiće vas u još veće nevolje.
P: Ali ja ne tražim slavu, već stvarnost.
M: Da bi našli stvarnost, potreban vam je sređen i miran život, spokojan um i beskrajna
ozbiljnost. Sve ono što u određenom trenutku dolazi u vaš život, a da to niste tražili, dolazi
od Boga i sigurno će vam pomoći budete li to znali da iskoristite na najbolji mogući način.
Nevolje vam donosi samo ono za čime težite zbog vlastitog zamišljanja i želje.
P: Je li sudbina isto što i milost?
M: Apsolutno. Prihvatite sve što vam život donosi i shvatićete da vam je to najveći
blagoslov.
P: Još bih i mogao prihvatiti vlastiti život, ali kako ću prihvatiti način života kojim su prisiljeni
da žive ljudi oko mene?
M: Vi to u svakom slučaju prihvatate. Patnja drugih ne sprečava vas da uživate u svojim
zadovoljstvima. Kad biste uistinu bili saosećajni, već bi odavno odbacili sve brige za sebe i
postigli jedino stanje koje omogućava pružanje pomoći.
P: Kad bih imao veliku kuću i dovoljno zemlje, mogao bih sagraditi ašram s jednokrevetnim
sobama, zajedničkom prostorijom za meditaciju, kantinom, bibliotekom, uredom i slično.
M: Ašrami se ne grade, oni se događaju. Ne možete ih ni započeti graditi ni zaustaviti njihovu
281
gradnju, kao što ne možete ni pokrenuti reku ili pak zaustaviti njen tok. U izgradnju uspešnog
ašrama uključeno je previše faktora, a vaša unutarnja zrelost samo je jedan od njih. Naravno,
ne poznajete li svoje stvarno biće, sve što činite mora se pretvoriti u pepeo. Ne možete se
pretvarati da ste guru i izbeći posledice. Svako licemerje mora završiti u velikoj nesreći.
P: Zbog čega je loše ponašati se poput sveca pre negoli postaneš svet?
M: Ponašati se poput sveca je sadhana33. To je savršeno u redu pod uslovom da iz toga ne
nastojite izvući nikakvu korist za sebe.
P: Kako ću znati jesam li u stanju da osnujem ašram pre negoli to pokušam?
M: Sve dok sebe smatrate osobom, telom i umom, odvojenom od struje života, nekim ko
poseduje svoju volju i sledi svoje ciljeve, živite samo na površini. Ono što činite biće kratkoga
veka i neće imati veliku vrednost. To će biti samo slamka koja hrani plamen taštine. Morate da
uložite istinsku vrednost da bi mogli da očekujete nešto stvarno. Koju vi vrednost ulažete?
P: Kako ću to odrediti?
M: Istražite sadržaj svoga uma. Vi ste ono o čemu razmišljate. Niste li sve vreme zaokupljeni
sopstvenom malom ličnošču i njenim svakodnevnim potrebama? Vrednost redovne meditacije
jeste u tome što vas ona odvlači od svagdašnje dnevne rutine i što vas podseća da niste ono što
mislite da jeste. Ali samo prisećanje nije dovoljno. Uverenje mora biti propraćeno delom.
Nemojte biti kao bogataš koji je napisao detaljan testament, ali odbija da umre.
P: Nije li postupnost zakon života?
M: Oh, ne! Jedino je priprema postupna, a sama promena iznenadna je i potpuna. Postupna
priprema neće vas dovesti do novog nivoa svesti bića. Potrebna vam je hrabrost za otpuštanje
nepotrebnog.
P: Priznajem da mi nedostaje hrabrosti.
M: To je zato što nemate čvrsto uverenje. Takvo uverenje stvara i želju i hrabrost. A
meditacija je umeće sticanja vere kroz razumevanje. U meditaciji duboko promišljate učenje
koje ste dobili, u svim njegovim aspektima. To činite sve dok se iz jasnoće ne rodi uverenje, a
iz njega delovanje. Uverenje i delovanje neodvojivi su. Ako vaše uverenje nije propraćeno
delovanjem, nemojte sebe optuživati za nedostatak hrabrosti, već preispitajte svoja uverenja.
Omalovažavanje samoga sebe neće vas nigde odvesti. Nema li jasnoće i emocionalnog
pristanka, volja nije ni od kakve koristi.
P: Šta vi smatrate pod emocionalnim pristankom? Treba li da delujem protivno svojim
željama?
M: U tom slučaju nećete delovati protiv svojih želja. Jasnoća nije dovoljna. Energija dolazi iz
ljubavi. Da biste mogli da delujete, morate voleti, kakav god bio način na koji se ljubav
izražava i kakav god bio objekt vaše ljubavi. Bez jasnoće i saosećanja hrabrost je razorna.
Ljudi su u ratu čudesno hrabri, ali kakva je korist od toga?
P: Sasvim jasno vidim da je sve što želim kuća s vrtom u kojoj ću mirno da živim. Zašto ne bih
smeo da delujem u skladu s tom željom?
M: U svakom slučaju, delujte. Ali nemojte zaboraviti na neizbežno i neočekivano. Ne bude li
kiše, vaš vrt neće cvetati. Za pustolovinu vam je potrebna hrabrost.
P: Potrebno mi je vreme da skupim hrabrosti, nemojte me požurivati. Dopustite mi da sazrim
za delovanje.
M: Ceo vaš pristup je pogrešan. Odgađanje delovanja jednako je odustajanju. Moguće je da će
se pojaviti nove prilike za delovanje, ali sadašnji je trenutak nenadoknadivo izgubljen. Sve
pripreme usmerene su ka budućnosti, ne možete se pripremati za sadašnjost.
P: Šta je loše u pripremanju za budućnost?
M: Te pripreme ne mogu mnogo pomoći delovanju u sadašnjem trenutku. Jasnoća je sada,
delovanje je sada. Razmišljanje o spremnosti ometa delovanje, a delovanje je merilo stvarnosti.

33
Duhovna praksa.
282
P: Čak i kad delujemo bez uverenja?
M: Ne možete živeti bez delovanja, a u pozadini svakog delovanja nalazi se neki strah ili želja.
Konačno, sve što činite temelji se na vašem uverenju da je svet stvaran i nezavisan. Kad biste
bili uvereni u suprotno, vaše bi ponašanje bilo sasvim drukčije.
P: Nema ničeg lošeg u mojim uverenjima. Moje se delovanje oblikuje zavisno od okolnosti.
M: Drugim rečima, uvereni ste u stvarnost svojih okolnosti, odnosno sveta u kome živite.
Pratite svet do njegovog izvora i otkrićete da ste pre njega postojali i da ćete, kad njega više ne
bude, vi ostati. Pronađite svoju bezvremenu suštinu i vaše će delovanje sadržavati dokaz o
tome. Jeste li je našli?
P: Ne, nisam.
M: A šta bi drugo trebali da radite? U svakom slučaju, to je vaš najvažniji zadatak. Ne možete
da spoznate da ste nezavisni od svega ako ne odbacite sve pa ostanete bez osnove i
nedefinisani. Kad jednom budete spoznali sebe, biće nevažno ono što radite, ali da bi spoznali
svoju nezavisnost, morate je proveriti otpuštanjem svega onoga od čega zavisite. Ostvarena
osoba živi na razini apsolutnog. Njena mudrost, ljubav i hrabrost potpune su, u njoj nema ničeg
relativnog. Zbog toga se ona mora potvrditi na strožim testovima i podvrgnuti se zahtevnijim
iskušenjima. Onaj ko proverava, ono što se proverava i postupak proveravanja odigravaju se u
pojedincu. To je unutarnja drama u kojoj niko drugi ne može učestvovati.
P: Raspeće, smrt i uskrsnuće - na poznatom smo tlu! Beskonačno sam čitao, slušao i govorio o
tome, ali ne osećam se sposobnim da to napravim.
M: Budite mirni, neka vas ništa ne dodiruje pa će mudrost i moć doći u pravo vreme. Ne treba
da žudite za njima. Čekate ih u tišini svoga srca i uma. Veoma je lako biti miran, ali tek poneko
ima i spremnosti. Ljudi žele da postanu nadljudi preko noći. Budite bez ambicija, bez i
najmanje želje, ogoljeni, ranjivi, nezaštićeni, nesigurni i sami, u potpunosti otvoreni životu.
Izrazite mu dobrodošlicu onako kako se događa, bez sebičnog uverenja da vam sve mora
doneti užitak ili profit, bilo materijalni bilo takozvani duhovni.
P: Slažem se sa svim što kažete, ali jednostavno ne vidim načina kako da to postignem.
M: Kad biste znali kako, ne biste to učinili. Odustanite od svakog pokušaja i jednostavno
budite. Nemojte se boriti, nemojte nastojati, otpustite svaki oslonac i prionite uz slepi osećaj
bića, ne obazirući se ni na šta drugo. To je dovoljno.
P: Kako da to učinim? Što više odbacujem i otpuštam, to više sadržaja izlazi na površinu.
M: Ne usmeravajte pažnju na njih, dopustite da sve dolazi i odlazi. Želje i misli takođe su
tvarne prirode. Ne obazirite se na njih. Od pradavnih vremena prašina događaja prekriva
čisto ogledalo vašeg uma tako da možete videti jedino sećanja. Očistite prašinu pre nego što
se nataloži. To će čišćenje otkrivati stare slojeve sve dok se ne pokaže istinska priroda vašeg
uma. Postupak je veoma jednostavan i razmerno lak. Budite ozbiljni i strpljivi, to je sve.
Nepristranost, nevezanost, sloboda od želje i straha, od svake brige za sebe, puka svest -
oslobođena sećanja i očekivanja - to je stanje uma u kome može doći do otkrića. Konačno,
oslobođenje je sloboda koju treba otkriti.

283
 96. ODBACI SEĆANJA I OČEKIVANJA

Pitalac: Amerikanac sam po rođenju. Proteklih godinu dana živeo sam u jednom ašramu u
Madja Pradešu, proučavajući jogu u njenim mnogobrojnim aspektima. Imali smo učitelja čiji je
guru učenik velikog Šivanande Sarasvatija, a živi u Mongajru. Neko vreme proveo sam i u
ašramu Ramane Maharšija. Ovde u Bombaju prošao sam intenzivni kurs burmanske meditacije
koji je vodio učitelj po imenu Goenka. Uprkos tome, nisam našao mir. Došlo je do određenog
poboljšanja u mojoj samokontroli i u dnevnoj disciplini, ali to je sve. Ne mogu reći na koji je
način delovala na mene svaka od tih sadhana zasebno.
Maharadž: Dobri rezultati će se pojaviti pre ili kasnije. Jesi li i u ašramu Šri Ramane dobio
duhovna uputstva?
P: Da, poučavali su me neki Englezi, a jedan Indijac, sledbenik jnana joge, koji onde stalno
živi, držao mi je lekcije.
M: Kakvi su ti planovi?
P: Moram da se vratim u Ameriku zbog poteškoća s vizom. Nameravam da diplomiram i
proučavam načine prirodnog lečenja jer želim da se time kasnije u životu bavim.
M: To je nesumnjivo lepo zanimanje.
P: Možeš li mi reći je li opasno slediti put joge po svaku cenu?
M: Je li kutija šibica opasna kad je kuća u plamenu? Traganje za stvarnošću nešto je
najopasnije čime se možeš baviti zato što to uništava svet u kojem živiš. Ali, ako su tvoji
motivi ljubav prema istini i životu, ne treba da se plašiš.
P: Plašim se vlastitog uma. Veoma je nestabilan!
M: Slike se pojavljuju i iščezavaju u ogledalu tvoga uma, ali ogledalo ostaje. Nauči da
razlikuješ nepokretno od pokretnog, nepromenljivo od promenljivog34, sve dok ne shvatiš
da razlike postoje samo u pojavama, a da je jedinstvo jedina nepromenljiva činjenica. Tu
temeljnu istovetnost možeš nazvati Bogom, brahmanom ili matricom (prakriti), reči su
najmanje važne. Bitno je samo spoznati da je sve jedno. Kad jednom, s punim poverenjem
rođenim iz neposrednog iskustva, budeš mogao utvrditi: "Ja sam svet, svet je ja", bićeš, s jedne
strane, slobodan od svih želja i strahova, a s druge ćeš postati u potpunosti odgovoran za svet.
Tvoja jedina briga biće nerazumna patnja čovečanstva.
P: Dakle, čak i mudrac ima problema?
M: Tačno, ali ne stvara ih on sam. Njegova patnja nije zatrovana osećajem krivice. Nema
ničega lošeg u patnji zbog tuđih grehova. Vaše se hrišćanstvo temelji na tome.
P: Nismo li svu patnju stvorili sami?
M: Tačno, patnju stvara odvojeno 'Ja' dokle god postoji. Na kraju puta spoznaješ da nema
greha, a time ni krivice ni iskupljenja, već postoji jedino život u svojim beskonačnim
preobražajima. Nestajanjem osobnog "ja" nestaje i osobna patnja. Ostaje samo duboka tuga
saosećanja i užasavanje zbog nepotrebnog bola.
P: Ima li ičeg nepotrebnog u Božjem planu?
M: Ništa nije nepotrebno, ništa nije neminovno. Navika i strast zaslepljuju i vode na pogrešan
put. Saosećajna svest leči i otkupljuje. Nema ničeg što bismo mogli učiniti, možemo jedino
dopustiti da se stvari događaju u skladu sa svojom prirodom.
P: Savetuješ li nam potpunu pasivnost?
M: Jasnoća i saosećanje su delovanje. Ljubav nije lenja, a jasnoća određuje smer njenog
delovanja. Ne trebaš se zamarati delovanjem, samo vodi računa o svojem umu i srcu. Glupost i

34
... i svest od sadržaja svesti (I. A.)
284
sebičnost jedina su zla.
P: Je li bolje ponavljati Božje ime ili meditirati?
M: Ponavljanje Božjeg imena stabilizovaće će tvoje disanje. Duboko i mirno disanje poboljšaće
vitalnost, što će uticati na mozak i pomoći umu da postane čist, stabilan i spreman za
meditaciju. Bez vitalnosti veoma se malo može učiniti i zbog toga je važno da se ona zaštiti i
poveća. Stav tela i disanje delovi su joge jer telo mora biti zdravo i sasvim pod nadzorom. No,
prevelika usredsređenost na telo poništava vlastitu svrhu, budući da je um u početku primaran.
Kad se um smiri pa više ne uznemiruje unutarnji prostor (ćidakaš), telo poprima novo značenje
pa njegov preobražaj postaje i nužan i moguć.
P: Proputovao sam celu Indiju, susreo mnoge gurue i naučio osnove nekoliko vrsta joge. Nije
li u redu probati od svega pomalo?
M: Ne, to je samo uvod. Srešćeš osobu koja će ti pomoći da nađeš vlastiti put.
P: Osećam da guru kojeg bih sam izabrao ne može biti moj pravi guru. Da bi guru bio pravi,
mora se pojaviti neočekivano i biti neodoljiv.
M: Najbolje je ništa ne predviđati unapred. Presudan će biti način na koji ćeš odgovoriti na
njegov poziv.
P: Vladam li ja svojim odgovorima?
M: Razlučivanje i nepristranost koje sada praktikuješ daće svoje plodove u pravo vreme. Ako
su koreni zdravi i dobro zalivani vodom, plodovi će sigurno biti slatki. Budi čist i budan. I
sasvim spreman.
P: Jesu li strogosti i pokore (tapas) od neke koristi?
M: Već je dovoljna pokora suočavanje sa životnim promenama! Nije potrebno izmišljati
nevolje. Jedina pokora koja ti je potrebna jeste radosno dočekivanje svega što ti život donosi.
P: A što je s požrtvovanošću?
M: Deli dobrovoljno i radosno sve što imaš s onima koji nemaju. Nemoj izmišljati okrutnosti
pa ih nametati samome sebi.
P: Šta je predanost?
M: Prihvatiti sve što dođe35.
P: Osećam se previše slab da bih stajao na vlastitim nogama. Potrebno mi je sveto društvo
gurua i dobrih ljudi. Ravnoteža uma je izvan mog dosega. Pomisao na prihvatanje svega u
životu onako kako dolazi silno me plaši. O povratku u Ameriku razmišljam s užasom.
M: Vrati se kući i iskoristi na najbolji mogući način sve što ti se onde nudi. Najpre diplomiraj.
Uvek se možeš vratiti u Indiju da bi izučavao prirodno lečenje.
P: Potpuno sam svestan svih mogućnosti koje mi se pružaju u Americi. Ali plašim se
usamljenosti.
M: Uvek si u društvu sa svojim Sopstvom - ne treba da se osećaš usamljeno. No, ako si od
njega udaljen, bićeš usamljen čak i u Indiji. Sva sreća dolazi od ugađanja Sopstvu. Ugodi mu.
Nakon povratka u Ameriku nemoj činiti ništa što ne bi bilo dostojno veličanstvene stvarnosti u
tvom srcu i bićeš srećan. A ta će sreća u tebi i ostati. Ali moraš tragati za Sopstvom, a kad ga
nađeš, moraš ga i zadržati.
P: Donosi li potpuna samoća neku dobrobit?
M: To zavisi od tvoga temperamenta. Možeš raditi s drugima i za druge, a ostati budan i
srdačan i rasti više nego u samoći, koja te može učiniti tupim ili te prepustiti milosti i nemilosti
beskonačnog brbljanja tvoga uma. Nemoj zamišljati da možeš da se promeniš samo
zahvaljujući sopstvenim naporima. Nasilje, čak i kad se okrene protiv sebe, kao u strogostima i
pokorama, ostaje bez plodova.
P: Postoji li način da se utvrdi ko je ostvarena osoba, a ko nije?
M: Jedini dokaz koji imaš jesi ti sam. Otkriješ li da si se pretvorio u zlato, to će biti znak da si

35
Prihvatanje svega je mera i pokazatelj napuštanja svega, nevezanosti ili nezavisnosti. (I. A.)
285
dotaknuo kamen mudrosti. Ostani s osobom koju si našao i posmatraj šta će ti se dogoditi.
Nemoj ispitivati druge sledbenike. Njihov učitelj ne mora biti i tvoj guru. Guru može biti
univerzalan u svojoj srži, ali ne i u izražavanju. Izvana on može izgledati ljut, pohlepan ili
previše zaokupljen svojim ašramom i porodicom. Zbog toga ćeš možda biti zaveden
pojavnostima, a ostali ne.
P: Nije li moje pravo da očekujem potpuno savršenstvo, unutarnje i vanjsko?
M: Unutarnje - da; ali vanjsko savršenstvo zavisi od okolnosti, od ličnog i društvenog
položaja, tela i bezbrojnih drugih faktora.
P: Rekli su mi da potražim mudraca od kojeg ću moći da naučim umetnost postizanja
mudrosti, a ti mi sad govoriš da je sav taj pristup pogrešan budući da mudraca ne mogu
prepoznati. Uz to, mudrost nije moguće steći odgovarajućim načinima. Sve je to tako
zbunjujuće!
M: Razlog je zbunjenosti tvoje potpuno nerazumevanje stvarnosti. Tvoj um prožet je navikama
vrednovanja i sticanja pa ne želi da prizna da ono neuporedivo i nedostižno bezvremeno čeka u
tvom srcu da ga prepoznaš. Jedino što moraš učiniti jeste da odbaciš sva sećanja i očekivanja.
Samo budi spreman, u krajnjoj ogoljenosti i ništavnosti.
P: Ko je taj koji mora sve da odbaci?
M: Bog će to učiniti. Ti moraš samo uvideti potrebu za odbacivanjem. Nemoj se opirati, nemoj
se čvrsto držati osobe kojom se smatraš. Budući da zamišljaš da si ti osoba, zamišljaš i da je
mudrac osoba, samo malo drukčija, obrazovanija i moćnija. Moglo bi se reći da je mudrac
večno svestan i srećan. Ali to je daleko od izražavanja cele istine. Nemoj verovati definicijama i
opisima jer te zavode na krivi put.
P: Sve dok mi ne kažu šta da radim i kako da to radim, osećam se izgubljenim.
M: Ti se svakako osećaj izgubljenim! Sve dok se osećaš kompetentnim, sve dok veruješ
svojem znanju, stvarnost je izvan tvoga dosega. Sve dok unutarnju pustolovinu ne prihvatiš
kao način života, ništa od otkrića.
P: Kakvog otkrića?
M: Otkrića središta tvog bića, koje je slobodno od svih smerova, načina i ciljeva.
P: Je li cilj biti sve, znati sve, imati sve?
M: Cilj je ne biti ništa, ne znati ništa i nemati ništa. To je jedini život vredan življenja i jedina
sreća vredna posedovanja.
P: Moram priznati da je cilj o kome govoriš izvan mog shvatanja. Molim te, reci mi barem na
koji ću ga način ostvariti.
M: Moraš naći sopstveni put. Sve dok ga sam ne pronađeš, to neće biti tvoj put i neće te
odvesti nikuda. Iskreno živi svoju istinu u onoj meri u kojoj si je spoznao. Deluj u skladu s
onim što si razumeo, ma kako to malo bilo. Ozbiljnost je ta koja će te voditi dalje, a ne pamet -
tvoja ili tuđa.
P: Plašim se pogrešaka. Mnogo sam toga pokušao, a iz toga se nije izrodilo ništa.
M: Dao si premalo sebe. Bio si samo znatiželjan, ali ne i ozbiljan.
P: Ne znam ništa bolje.
M: Bar toliko znaš. Imajući na umu da su tvoja iskustva površna, nemoj im pridavati nikakvu
vrednost, već ih zaboravi čim prođu. Živi čistim, nesebičnim životom, to je sve.
P: Je li moralnost toliko važna?
M: Ne varati i ne povređivati druge - nije li to važno? No, više od svega potreban ti je mir u
srcu, a on zahteva sklad između unutarnjeg i vanjskog. Radi ono u što veruješ i veruj u ono što
radiš. Sve je drugo uzaludno gubljenje energije i vremena.

286
 97. UM I SVET NISU ODVOJENI

Pitalac: Video sam ovde slike nekih svetaca. Rekli su mi da su to tvoji duhovni preci. Ko su
oni i kako je sve to započelo?
Maharadž: Poznati smo kao "devetorica učitelja". Legenda kaže da je naš prvi učitelj bio riši
Dattatreja, velika inkarnacija trojstva Brahme, Višnua i Šive. Čak su i devetorica učitelja
mitološke osobe.
P: Koja je posebna osobina njihovog učenja?
M: Jednostavnost u teoriji i praksi.
P: Kako se postaje jednim od vas, inicijacijom ili nasleđivanjem?
M: Ni jednim od tih načina. Tradicija devetorice učitelja (navnath parampara) nalik je reci
koja teče prema okeanu stvarnosti i nosi sa sobom svakoga ko u nju ude.
P: Podrazumeva li to i prihvatanje živog učitelja koji pripada istoj tradiciji?
M: Oni koji praktikuju sadhanu usredsređujući svoj um na osećaj "ja jesam" mogu se osećati
povezani s onima koji su sledili isto učenje i ostvarili vrhovni cilj. Takvi praktikanti mogu
odlučiti i da rečima izraze svoje osećaj pripadnosti toj tradiciji pa se nazivaju sledbenicima
devetorice učitelja. To im pruža osećaj zadovoljstva jer pripadaju slavnoj tradiciji.
P: Imaju li oni ikakve koristi ako joj se pridruže?
M: Broj članova društva svetaca (satsang) s vremenom se sve više povećava.
P: Stiču li oni na taj način pristup izvoru moći i milosti koji bi im u protivnom bio nedostupan?
M: Moć i milost pripadaju svima i mogu ih dobiti svi koji se za to mole. Uzimanje određenog
imena ne pomaže mnogo. Možeš se nazvati bilo kojim imenom, ali sve dok napeto vodiš brigu
za svoje lažno "ja", prepreke koje su se isprečile znanju o stvarnom Sopstvu neće biti
uklonjene.
P: Budući da mi se sviđa tvoje učenje i da te prihvatam kao učitelja, mogu li sebe nazvati
sledbenikom devetorice?
M: Ugodi svom umu koji je bolesno vezan za reči! Puko ime neće te promeniti. U najboljem
slučaju, može te podsećati kako treba da se ponašaš. Postoji niz gurua i njihovih učenika koji u
znak zahvalnosti podučavaju nove učenike i na taj način održavaju svoju liniju. Ali kontinuitet
je tradicije neformalan i dobrovoljan. On je poput prezimena, samo što se ovde radi o duhovnoj
porodici.
P: Mora li pojedinac postići samoostvarenje da bi se mogao pridružiti devetorici učitelja?
M: Linija devetorice učitelja samo je tradicija, određeni način prenošenja učenja i njegovog
praktikovanja. Ona ne označava nivo svesnosti. Prihvatiš li nekog učitelja iz te tradicije za
svojeg gurua, pridružuješ se njegovoj liniji. Obično dobivaš neki znak njegove pažnje - pogled,
dodir, reč, ponekad i živopisan san ili sposobnost neprestanog prisećanja. Ponekad je jedini
znak milosti uočljiva i brza promena u karakteru i ponašanju učenika.
P: Znam te već nekoliko godina i redovno se susrećem s tobom. Misao na tebe skoro nikada
ne napušta moj um. Čini li me to pripadnikom tvoje linije?
M: Pripadnost ovoj tradiciji stvar je tvoga osećaja i uverenja. Naposletku, sve je to verbalno i
formalno. U stvarnosti ne postoje ni guru ni učenik, ni teorija ni praksa, ni neznanje ni
samoostvarenje. Sve zavisi od onoga što misliš da jesi. Spoznaj samoga sebe takvim kakav
uistinu jesi. Za znanje o Sopstvu nema zamene.
P: Šta će biti dokaz da uistinu poznajem sebe?
M: Ne trebaju ti dokazi. Iskustvo je jedinstveno i nedvosmisleno. Kad se u određenoj meri
uklone prepreke, ono će se iznenada pojaviti u tebi. To je nalik pucanju isečenog užeta. Na tebi
je da ga nastojiš prekinuti i do toga jednom mora doći. Pucanje užeta može se odgoditi, ali ne i
287
sprečiti.
P: Zbunjuje me što negiraš zakon uzročnosti. Znači li to da niko nije odgovoran što je svet
takav kakav jeste?
M: Ideja o odgovornosti nalazi se u tvom umu. Ti misliš da mora postojati nešto ili neko ko je
isključivo odgovoran za sve što se događa. Između mnogostrukog univerzuma i pojedinačnog
uzroka postoji protivrečnost. Nešto od toga mora biti lažno. A možda je i oboje lažno. Ja sve
to vidim samo kao sanjarenje na javi. Ideje nisu stvarne. Činjenica je da bez tebe ne bi mogli
nastati ni univerzum ni njegov uzrok.
P: Ne mogu da shvatim je li univerzum stvorio mene ili sam ja stvorio univerzum?
M: To da "ja jesam" uvek je prisutna činjenica, a ideja "ja sam stvoren" samo je ideja. Ni
Bog ni univerzum nisu došli da ti kažu da su te stvorili. Um, opsednut idejom uzročnosti,
izmišlja stvaranje i zatim se pita ko je stvoritelj. Upravo je on stvoritelj. No, čak ni to nije
potpuna istina, zato što su onaj koji stvara i ono što je stvoreno jedno. Um i svet nisu
odvojeni. Shvati da je ono što smatraš svetom u stvari tvoj vlastiti um.
P: Postoji li svet i iznad, odnosno izvan uma?
M: Sav prostor i sve vreme nalaze se u umu. Gde ćeš smestiti supramentalni svet? Postoji
mnogo nivoa uma i svaki projektuje svoju verziju sveta, ali ipak, sve se one nalaze u umu i
on ih stvara.
P: Kakav je tvoj stav prema grehu? Kako gledaš na grešnika, na onoga ko krši vanjski ili
unutarnji zakon? Želiš li da se on promeni ili samo osećaš saučešće za njega? Ili si možda
ravnodušan prema njemu zbog njegovih grehova?
M: Ne poznajem ni greh ni grešnika. Tvoja razlikovanja i vrednovanja nimalo me se ne tiču.
Svako se ponaša u skladu sa svojom prirodom. To se ne može sprečiti, niti zbog toga treba
žaliti.
P: Drugi pate.
M: Život živi od života. U prirodi vlada proces prisile, a u društvu bi trebala vladati dobra
volja. Nema života bez požrtvovanosti. Grešnik odbija da se žrtvuje i time priziva smrt. To je
tako kako jeste, ali nije razlog za osudu ili žaljenje.
P: Sigurno osećaš barem malo saosećanja kad vidiš čoveka koji je ogrezao u grehu.
M: Da, osećam da sam taj čovek ja i da su njegovi gresi moji.
P: To je lepo, ali šta činiš?
M: Kad postanem jedno s njim, on postaje jedno sa mnom. To nije svestan proces, već se u
celosti događa sam od sebe. Ne možemo to zaustaviti ni on ni ja. Ono što se treba promeniti
svakako će se promeniti. Dovoljno ti je da upoznaš samoga sebe kakav jesi, ovde i sada. Joga
je pomno i metodičko istraživanje uma.
P: Šta je s lancima sudbine koje je iskovao greh?
M: Kad iščezne neznanje koje je majka greha, nestaje i sudbina koja nije ništa drugo do prisila
da se ponovno greši.
P: Ali greh se mora iskupiti.
M: Kad se neznanje privede kraju, kraju se privodi i sve ostalo. Tada sve vidiš kako jeste,
spoznaješ da je sve dobro.
P: Ako grešnik, prekršitelj zakona, dođe k tebi i zamoli te za milost, šta ćeš mu odgovoriti?
M: Daću mu ono što traži.
P: Uprkos tome što se radi o veoma lošem čoveku?
M: Ja ne poznajem loše ljude, ja poznajem samo sebe. Ne vidim ni grešnike ni svece, samo
živa bića. Ne delim milost. Nema ničega što bih ti ja mogao dati ili uskratiti, a što i sam ne
poseduješ u jednakoj meri. Samo postani svestan svog bogatstva i iskoristi ga na najbolji način.
Sve dok zamišljaš da ti je potrebna moja milost, stajaćeš poput prosjaka na mojim vratima
moleći me da ti je dam. Kad bih ja tebe molio za milost, to takođe ne bi imalo smisla! Nismo
odvojeni, stvarnost je zajednička svima.
288
P: Kad bi majka došla k tebi s tužnom pričom da njen sin jedinac uzima drogu, da se odao
promiskuitetu te da stvari idu iz zla u gore, kad bi te molila da mu se smiluješ, šta bi joj
odgovorio?
M: Verovatno bih se zatekao kako joj govorim da će sve biti dobro.
P: Je li to sve?
M: To je sve, šta još očekuješ?
P: Ali, hoće li se njen sin promeniti?
M: Možda hoće, a možda i neće.
P: Ljudi koji se skupljaju oko tebe i koji te godinama znaju smatraju da se, kad ti kažeš da će
nešto biti u redu, ono što si rekao neizbežno i događa.
M: Možeš isto tako reći da je majčina ljubav spasla dete. Za sve postoje bezbrojni uzroci.
P: Kažu mi da je osoba koja ništa ne želi za sebe svemoćna. Ceo univerzum stoji joj na
raspolaganju.
M: Veruješ li da je tako, deluj u skladu s time. Odbaci svaku osobnu želju i iskoristi moć koju
ćeš na taj način steći da promeniš svet!
P: Svi buddhe i rišiji nisu uspeli da ga promene.
M: Svet nije podložan promeni. On je po svojoj prirodi bolan i prolazan. Sagledaj ga kakav
jeste i oslobodi se svih želja i strahova. Kad te svet više ne bude vezivao i ograničavao,
postaće za tebe boravište radosti i lepote. U svetu možeš biti srećan jedino onda kad ga se
oslobodiš.36
P: Šta je ispravno, a šta pogrešno?
M: Najopštije rečeno, pogrešno je ono što uzrokuje bol, a ispravno ono što ga uklanja. Telo i
um ograničeni su i zbog toga ranjivi. Potrebna im je zaštita koja povećava strah. Sve dok se
poistovećuješ s telom i umom, moraćeš da patiš. Shvati da nisi zavisan od njih i postani
srećan. Kažem ti, to je tajna sreće. Uverenje da tvoja sreća zavisi od stvari i ljudi nastalo je
kao posledica neznanja o tvojoj pravoj prirodi. Mudrost je spoznaja da ti za sreću nije
potrebno ništa drugo osim znanja o Sopstvu.
P: Je li prvo nastalo biće ili želja?
M: Kad se u svesnosti pojavljuje pojedinačno biće, zajedno s njim u tvom umu nastaju ideje o
onome što jesi i što bi trebao biti. To donosi sa sobom želju i delovanje pa započinje proces
postajanja. On prividno nema ni početka ni kraja zato što ponovno započinje svakoga trena.37
S nestankom zamišljanja i želje, prestaje i postajanje, a bivanje ovim ili onim uranja u čisto biće,
koje se ne može opisati, već samo iskusiti. Tebi se svet čini tako neodoljivo stvarnim jer sve
vreme razmišljaš o njemu. Prestani da razmišljaš o svetu i on će se raspršiti u retku izmaglicu.
Ne zaboravi: kad nestane želje i straha, nestaje i ropstva. Emotivno uplitanje i obrazac sviđanja
i nesviđanja koji nazivamo karakter i temperament, ono je što stvara ropstvo.
P: Šta je motiv za delovanje kad nema želje i straha?
M: Motiva nema, osim ako dovoljnim motivom ne smatraš već i samu ljubav prema životu,
ispravnosti, lepoti. Nemoj se plašiti slobode od želje i straha. Ona će ti omogućiti da živiš svoj
život na sasvim drukčiji način od ovoga koji trenutno poznaješ, mnogo dublje i zanimljivije
nego do sada, tako da gubitkom svega zapravo dobivaš sve.
P: Budući da svoje duhovne pretke brojiš od rišija Dattatreje, imam li pravo što verujem da ste
ti i svi tvoji prethodnici njegove reinkarnacije?
M: Možeš da veruješ šta god želiš, a budeš li delovao u skladu sa svojim uverenjem, to će
doneti i ploda. Ali za mene to nema nikakve važnosti. Ja sam ono što jesam i to mi je dovoljno.
Nemam želje da se poistovećujem ni s kim, koliko god čuven bio, a ne osećam ni potrebu da

36
Zato što je svet škola za oslobođenje, a ne dom za stalno življenje. (I. A.)
37
Sve što izgleda kao da nema početka ni kraja, sve što izmiče našem razumevanju, zapravo nastaje svakog
trena jer mu mi dajemo stvarnost. Kada smirimo um i budemo ovde i sada, onda to sve spoznajemo. (I. A.)
289
mitove smatram stvarnošću. Brine me samo neznanje i kako ga se osloboditi. Guru je zapravo
tu da rasprši neznanje u srcu i umu svoga učenika. Kad učenik to jednom shvati, na njemu je da
u svom delovanju to i potvrdi. Niko ne može delovati umesto tebe. Ne deluje li učenik
ispravno, to samo znači da nije postigao razumevanje i da guruov posao još nije završen.
P: Sigurno postoje i beznadežni slučajevi.
M: Niko nije beznadežan slučaj. Sve se prepreke mogu savladati. Ono što život ne može
popraviti, dovršiće smrt, ali guru će sigurno uspeti u svom zadatku.
P: Šta ti jamči da je tako?
M: Guruova i čovekova unutarnja stvarnost uistinu su jedno te isto i zajednički rade na
ostvarenju istoga cilja - na iskupljenju i spasenju uma. Tu ne može biti neuspeha. Upravo od
kamenja koje stvara prepreke oni grade svoje mostove. Umna svesnost ne predstavlja
celokupno čovekovo biće. Postoje i drugi nivoi na kojima je čovek spremniji na saradnju. Guru
je kod kuće na svim nivoima, a njegova energija i strpljivost neiscrpne su.
P: Neprestano mi govoriš da sanjam i da je krajnje vreme da se probudim. Kako je moguće da
Maharadž, koji je došao k meni u moj san, nije uspeo da me probudi? On me stalno podstiče na
buđenje i podseća me na to koliko je ono nužno, ali san se i dalje nastavlja.
M: Nisi se probudio zato što još uvek nisi razumeo da uistinu sanjaš. To je srž ropstva,
mešanje stvarnog i nestvarnog. U tvom sadašnjem stanju jedino se osećaj "ja jesam" odnosi na
stvarnost. "Šta sam ja?" i "Kako sam ja?" samo su prividi nametnuti sudbinom ili slučajem.
P: Kad je moj san započeo?
M: Čini se da on nema početka, ali u stvari postoji jedino sada. Obnavljaš ga iz trenutka u
trenutak.38 Kad jednom shvatiš da sanjaš, probudićeš se. Ali ti ne vidiš da sanjaš jer želiš da se
san nastavi. Doći će dan kad ćeš za prestankom sna čeznuti svim svojim srcem i dušom.
Tada ćeš biti spreman da platiš bilo koju cenu da se to dogodi, a cena će biti nepristrasnost
i nevezanost, gubitak interesa za taj san.
P: Kako sam samo bespomoćan! Sve dok san postojanja traje, ja želim da se nastavi. A sve
dok ja želim da se nastavi, on traje.
M: Želeti da se san nastavi nije neminovno. Uvidi jasno u kakvim se uslovima nalaziš i tvoja će
te jasnoća osloboditi.
P: Dokle god sam s tobom, sve što govoriš čini mi se sasvim jasnim. Ali čim se udaljim od
tebe, lutam naokolo nemiran i u teskobi.
M: Ne treba da se držiš dalje od mene, barem ne u svom umu. Ali tvoj se um brine za dobrobit
sveta!
P: Svet je pun nevolja, nije čudo da je moj um zaokupljen njima.
M: Je li svet ikada bio bez nevolja? Tvoje postojanje u obliku osobe zavisi od nasilja nad
drugima. I samo je tvoje telo bojno polje, puno smrti i umiranja. Postojanje podrazumeva
nasilje.
P: Ako misliš na postojanje tela, to je tačno, ali ako misliš na postojanje ljudskoga bića, to je
sasvim sigurno netačno. Za čovečanstvo je nenasilje zakon života, a nasilje zakon smrti.
M: U prirodi ima vrlo malo nenasilja.
P: Bog i priroda nisu ljudi i ne treba da se ponašaju kao ljudi. Mene zabrinjava jedino čovek.
Da bih mogao biti čovek, moram biti bezuslovno milosrdan.
M: Zar ne uviđaš da sve dok imaš lažno "ja" koje treba da štitiš, moraš biti nasilan?
P: Uviđam. Da bih bio istinski čovek, moram biti nesebičan. Sve dok sam sebičan, bliži sam
životinji nego čoveku. Tada sam samo humanoidan.
M: Dakle, skoro svi smo humanoidni, ima veoma malo ljudi. No, nezavisno od toga koliko ih
ima, malo ili mnogo, jasnoća i saosećanje ono su što ih čini pripadnicima ljudske vrste. Kod
onih koji su na nivou ispod čovekovog, kod humanoida, prevladava pasivnost (tamas) i

38
Vidi napomenu br. 36. (I. A.)
290
aktivnost (rađas), a kod ljudi prevladava uravnoteženost (sattva). Jasnoća i saosećanje svojstva
su uravnoteženosti budući da utiču na um i delovanje. Ali stvarnost se nalazi iznad svojstva
uravnoteženosti. Otkada te znam neprestano se zamaraš pomaganjem svetu. Koliko si mu
pomogao?
P: Nimalo. Nismo se promenili ni svet ni ja. Ali, činjenica je da svet pati i da zajedno s njim
patim i ja. Prirodno je boriti se protiv patnje. A šta su drugo civilizacija i kultura, filozofija i
religija doli pobuna protiv patnje? Nije li zlo i okončavanje zla ono najvažnije čime se i ti baviš?
To što ja radim možeš nazivati neznanjem, ali svodi se na isto.
M: Tačno, reči nisu važne, a nije ni važno u kakvom si trenutno liku. Imena i likovi neprestano
se menjaju. Spoznaj sebe kao nepromenljivog svedoka promenljivog uma. To je dovoljno.

98. OSLOBOĐENJE OD POISTOVEĆENOSTI S LAŽNIM 'JA'

Maharadž: Možeš li da sediš na podu? Treba li ti jastuk? Imaš li kakvih pitanja? Naravno, ne
moraš ništa pitati, možeš samo sedeti ovde sa mnom, u tišini. Važno je biti i jedino biti. Ne
moraš ništa ni da pitaš ni da činiš. Takav način provođenja vremena, koji prividno izgleda kao
lenjost, u Indiji se visoko ceni. To znači da te neko vreme ne progoni pitanje: "Šta je sledeće?"
Kad nisi u žurbi i kad je um oslobođen svih strahova, on postaje miran, a samo se u tišini može
čuti ono što se obično ne opaža jer je previše nežno i suptilno. Um mora biti otvoren i miran da
bi to mogao da primeti. Ovde u Indiji nastojimo dovesti svoj um u njegovo prirodno stanje da
bi mogao da razume šta je stvarno.
Pitalac: Mogu li ovde da naučim kako da prestanem da se brinem?
M: Ne treba da se brineš zbog svojih briga. Samo budi. Nemoj da se trudiš da budeš miran.
Stanje spokoja ne sme se pretvoriti u zadatak koji moraš da obaviš. Nemoj se uznemiravati
zbog nemira ni patiti zato što patiš. Samo budi svestan da jesi i ostani u toj svesnosti. Nemoj
reći: "Da, postigao sam mir. Šta je sledeće?" U svesnosti "ja jesam" nema "sledećeg", to je
bezvremeno stanje.
P: Ako je to bezvremeno stanje, ono će se u svakom slučaju uspostaviti.
M: Ti jesi ono što jesi, bezvremeno, ali od kakve ti je to koristi ako to ne znaš i ako ne deluješ
u skladu s tim? Tvoja prosjačka zdela može biti napravljena i od čistog zlata, ali sve dok to ne
saznaš, bićeš prosjak. Da bi svoju unutarnju vrednost mogao da izraziš svakodnevnim
žrtvovanjem želje i straha, moraš da je spoznaš i moraš da joj veruješ.
P: Kad spoznam svoje Sopstvo, hoće li sve moje želje i strahovi nestati?
M: Usprkos novostečenom uvidu, mentalne će navike možda još neko vreme potrajati, kao i
navika čežnje za poznatom prošlošću i straha od nepoznate budućnosti. Ali tek kad shvatiš da
obe navike potiču iz uma, moći ćeš da se uzdigneš iznad njih. Sve dok neguješ različite vrste
ideja o sebi, poznaješ svoje Sopstvo samo kroz maglu koju one čine. Odbaci sve ideje kako bi
mogao spoznati sebe kakav uistinu jesi. Ne možeš zamisliti kakav je okus čiste vode, možeš ga
jedino otkriti odbacivanjem svih drugih okusa. Sve dok si zainteresovan za svoj sadašnji
način života, nećeš ga moći odbaciti. Do otkrića ne može doći dokle god si čvrsto vezan za
ono što ti je blisko. Izlaz je moguće naći jedino kad u potpunosti shvatiš beskrajnu tugu
svoga života i kad se pobuniš protiv nje.
P: Sada razumem da tajna večnoga života o kojem govorite ovde u Indiji leži u onim
dimenzijama postojanja o kojima je ova zemlja od pamtiveka podučavala druge.
M: Da, to je njena javna tajna i uvek je bilo onih koji su bili spremni da je dele s drugima.
Učitelja ima mnogo, ali postoji svega nekolicina neustrašivih učenika.
P: Ja sam u potpunosti spreman da učim.
291
M: Nije dovoljno naučiti reči. Možeš poznavati teoriju, ali dok nemaš stvarnog iskustva o sebi
kao o neličnom i središtu postojanja bez svojstava, ljubavi i blaženstva, puko verbalno znanje
neće ti doneti ploda.
P: Šta onda treba da radim?
M: Nastoj biti, jedino biti. Ovde je najvažnija reč nastojati. Nađi svakodnevno dovoljno
vremena da sediš u miru i nastojiš, jednostavno nastojiš da se uzdigneš iznad svoje ličnosti sa
svim njenim bolesnim zavisnostima i opsednutostima. Ne pitaj kako se to radi jer se to ne može
objasniti. Samo stalno nastoj to da činiš,39 sve dok ne uspeš. Budeš li istrajan, uspeh ti je
siguran. Pri tom su najvažnije iskrenost i ozbiljnost. Ali, uistinu moraš biti zasićen svojim
postojanjem u liku osobe kojom se smatraš. Uvidi svoju neodložnu potrebu da se oslobodiš
beskorisne poistovećenosti s hrpom sećanja i navika. Taj postojani otpor spram
nepotrebnog tajna je uspeha.
Uostalom, ti si ono što jesi svakoga trenutka u svom životu, ali nikada nisi svestan
toga, možda samo u času buđenja nakon dubokog sna. Moraš samo postati svestan svoga bića,
ali ne kao verbalne tvrdnje, već kao sveprisutne činjenice. Svesnost da jesi otvoriće ti oči za
ono što jesi.40 Sve je to veoma jednostavno. Ali, najpre moraš učvrstiti stalan dodir sa svojim
Sopstvom. Neprestano ga se drži. Dok si u svesnosti o Sebi, obasipaju te svi blagoslovi.
Započni kao središte promatranja i namerne spoznaje pa izrasti u središte ljubavi na delu.
Osećaj "ja jesam" sićušna je semenka koja će izrasti u golemo drvo, i to sasvim prirodno, bez
imalo napora.
P: Vidim toliko zla u sebi. Ne moram li najpre to promeniti?
M: Zlo je senka nepažnje. U svetlosti svesti o sebi zlo mora da presahne i otpadne.
Svaka zavisnost od drugih beskorisna je, jer sve ono što ti drugi mogu dati, mogu ti i
uzeti. Jedino će ono što je na početku bilo tvoje ostati tvoje i na kraju. Nemoj prihvatiti
nikakvo drugo vođstvo osim onoga koje dolazi iznutra, ali čak i tada iznesi na videlo sva
sećanja jer te ona zavode na krivi put. Čak i ako uopšte ne poznaješ staze i načine kojima se
dolazi do unutarnjeg vođstva, budi miran, gledaj u sebe i ono će sigurno doći. Nikada nisi
prepušten samome sebi, uvek ti je dostupno znanje o tome šta bi trebalo biti tvoj sledeći korak.
Nevolja je u tome što ga ponekad pokušavaš izbeći. Guru je ovde da ulije u tebe hrabrost
svoga iskustva i uspeha. Ali od trajne koristi biće ti jedino ono što otkriješ kroz sopstvenu
svesnost i sopstveni napor.
Upamti, ništa od onoga što opažaš nije tvoje. Izvana ti ne može doći ništa vredno.
Važni su samo tvoji osećaji i razumevanje, oni ti pomažu u otkrivanju. Reči koje si čuo ili
pročitao stvoriće samo slike u tvom umu. Ali ti nisi mentalna slika, ti si moć percepcije i
delovanja u pozadini i izvan slike.
P: Čini mi se da nam savetuješ da budemo usmereni na sebe, sve do krajnje sebičnosti. Zar ne
bih trebao da odustanem od svoje koristi radi drugih ljudi?
M: Tvoje je zanimanje za druge sebično jer proizlazi iz brige za samoga sebe i usmereno je, u
stvari, isključivo na tebe. Tebe ne zanimaju drugi kao osobe. Zanimaju te samo u onoj meri u
kojoj mogu obogatiti i oplemeniti sliku koju imaš o sebi. A vrhunska je sebičnost zaokupljati se
samo zaštitom, održavanjem i razmnožavanjem svoga tela. Pod telom mislim na sve ono što je
povezano s tvojim imenom i likom - porodica, rod, zemlja, rasa i slično. Sebičnost je vezanost

39
… i u tom nastojanju ćeš videti kako. Sama praksa nam korak po korak ukazuje kako se meditira, tj. smiruje
um. Um se smiruje smirivanjem, nikako drugačije. Nikakvom aktivnošću uma, zamišljanjem i razmišljanjem,
to se ne može videti. (I. A.)
40
Ova svesnost može biti podstaknuta i rečima prosvetljenog majstora, kao što je Nisargadata. On nam pomaže
da budemo svesni onoga što znamo i oduvek jesmo. Stvarnost uvek postoji kao i naša svest o njoj. Neko spolja
mora da nam potvrdi čega smo svesni jer često nismo sigurni da je to - to. Uostalom, to radi i sam život. Učitelj
to samo čini rečima, a niko na svetu nije to jasnije i preciznije učinio od Nisargadate zbog čega zaslužuje našu
najdublju zahvalnost. (I. A.)
292
za vlastito ime i lik. Čovek koji zna da nije ni telo ni um ne može biti sebičan jer on ne poseduje
ništa zbog čega bi bio sebičan. Može se reći i da je on podjednako "sebičan" prema svima koje
susreće. Dobrobit bilo kojeg pojedinca ujedno je i njegova dobrobit. Za takvog je čoveka
osećaj "ja sam svet, svet je ja" sasvim prirodan. A kad se on jednom uspostavi, više
jednostavno ne postoji mogućnost sebičnosti. Biti sebičan znači pohlepno žudeti, sticati i
skupljati samo u korist jednog dela, a protiv celine.
P: Neko će možda posedovati velika bogatstva koja je stekao nasledstvom, brakom ili čak
zahvaljujući sreći.
M: Ali mora biti čvrsto vezan za njih ako ne želi da mu budu oduzeta.
P: Možeš li ti, u svom sadašnjem stanju, da voliš drugu osobu kao osobu?
M: Ja jesam ta druga osoba, ona je moje Sopstvo. Razlikujemo se imenom i likom, ali između
nas nema odvojenosti. U temelju svoga bića mi smo jedno.
P: Nije li uvek tako kad se ljudi vole?
M: Uvek je tako, ali ljudi nisu toga svesni. Oni osećaju privlačnost jedni prema drugima, ali ne
znaju razlog za to.
P: Zašto je ljubav tako izbirljiva?
M: Nije izbirljiva ljubav, već želja. U ljubavi nema stranaca. Kad više ne postoji središte
sebičnosti, svaka želja za užitkom i strah od bola iščezavaju. Tada nismo zainteresovani za to
da budemo srećni budući da iznad sreće postoji čista snaga, neiscrpna energija, ekstaza davanja
koja dolazi iz večnog izvora.
P: Ne bih li najpre morao da razrešim problem šta je pogrešno, a šta ispravno?
M: Ljudi smatraju dobrim ono što je ugodno, a lošim ono što je bolno.
P: Da, tako je to s nama, običnim ljudima. Ali kako je to s tobom, na nivou jedinstva? Šta je za
tebe dobro, a šta loše?
M: Loše je ono što povećava patnju, a dobro ono što je uklanja.
P: Dakle, ti ne smatraš da patnja može biti dobra. Postoje religije koje je smatraju dobrom i
plemenitom.
M: Sudbina (karma) je očitovanje zakona dobrobiti, univerzalne sklonosti prema ravnoteži,
skladu i jedinstvu. U svakome trenutku događa se ono što je najbolje. To može izgledati bolno
i ružno, kao gorka i besmislena patnja, a da uprkos tome predstavlja jedini i najbolji izlaz iz
tragične situacije, uzimajući u obzir prošlost i budućnost.
P: Pati li čovek zbog svojih grehova?
M: On pati zbog onoga s čime se poistovećuje. Osećaš li da si jedno s čovečanstvom, patićeš
zbog čovečanstva.
P: A budući da ti tvrdiš da si jedno s univerzumom, u vremenu i prostoru nema granica tvojoj
patnji!
M: Biti znači patiti. Što je uži krug onoga s čime se poistovećuješ, to je manje duboka patnja
uzrokovana željom i strahom.
P: Hrišćanstvo prihvata patnju kao put pročišćenja i oplemenjivanja, a hinduizam na nju gleda s
gnušanjem.
M: Hrišćanstvo sačinjavaju reči složene na jedan, a hinduizam čine reči složene na drugi način.
Stvarnost je iza i onkraj reči, njima ju je nemoguće preneti, već je valja iskusiti neposredno.
Ona je eksplozivna u svom delovanju na um. Ne želi li se ništa drugo osim nje, veoma ju je
lako steći. Nestvarno je stvoreno zamišljanjem, a održavaju ga želje.
P: Da li postoji li patnja koja je nužna i dobra?
M: Slučajna ili nenamerna bol neizbežna je i prolazna. Namerna bol, makar joj se podvrgli u
najboljoj nameri, besmislena je i okrutna.
P: Ti nisi pobornik kažnjavanja zločinaca?
M: Kazna je ozakonjen zločin. U društvu koje bi se temeljilo na prevenciji, a ne na naknadnoj

293
kazni, bilo bi veoma malo kriminala. U takvom društvu mali broj izuzetaka mogao bi se lečiti
medicinski, kao nezdrav um i telo.
P: Čini mi se da ti religiju ne smatraš previše korisnom.
M: Šta je religija? Oblak na nebu. Ja živim na nebu stvarnosti, a ne u oblacima koji nisu ništa
drugo nego reči složene na određen način. Ukloniš li prazne reči, šta će ti ostati? Ostaće istina.
Moj je dom u nepromenljivom, koje izgleda kao stanje neprestanog mirenja i ujedinjavanja
suprotnosti. Ljudi dolaze ovamo da bi učili o stvarnom postojanju takvog stanja i o
preprekama koje stoje na putu njegovog pojavljivanja. Oni uče kako da ga zadrže u svesnosti
nakon što ga jednom opaze i kako da izbegnu sukob između razumevanja i življenja. Ali, to
stanje nadilazi um i nije ga potrebno učiti. Um se može jedino usredsrediti na prepreke.
Sagledati prepreke kao takve veoma je delotvorno jer tada um deluje na um. Počni od početka:
usredsredi se na činjenicu da jesi. Nikada ne možeš reći: "Ja nisam bio." Jedino što možeš reći
je: "Ne sećam se." Dobro ti je poznata nepouzdanost pamćenja. Prihvati činjenicu da si zbog
zaokupljenosti beznačajnim ličnim problemima zaboravio ko si. Nastoj da povratiš izgubljeno
sećanje, uklanjajući ono što ti je poznato. Ne može ti biti rečeno šta će se dogoditi, a to nije ni
poželjno. Predviđanje će stvoriti iluziju. U unutarnjem traganju neizbežno ćeš naići na
neočekivano. Otkriće istine sigurno je iznad svih tvojih zamišljanja. Kao što nerođeno dete ne
može znati kakav će mu biti život nakon rođenja, jer u njegovom umu nema ničega što bi mu
omogućilo da stvori pouzdanu sliku, tako i čovekov um nije sposoban da misli o stvarnom u
okvirima nestvarnog, osim negiranjem, "ne ovo, ne ono". Prihvatanje nestvarnog kao da je
stvarno je osnovna prepreka. Sagledavanje lažnoga kao lažnoga i odricanje od lažnoga uvodi
stvarnost. Stanje krajnje jasnoće, beskrajne ljubavi i potpune neustrašivosti u ovom su trenutku
za tebe samo prazne reči, crteži bez boje, pokazatelji onoga što tek može biti. Nalik si slepcu
koji se nada da će nakon operacije očiju progledati! U stanju u kojem se ja nalazim reči ništa ne
znače, a ne postoji ni vezanost za njih. Važne su jedino činjenice.
P: Kad ne bi bilo reči ne bi bilo ni religije.
M: Sve zabeležene religije samo su hrpe praznih reči. One pokazuju svoje pravo lice tek tokom
delovanja u tišini. Da bi saznao u šta čovek veruje, promatraj kako deluje. Za većinu ljudi
religija je služenje vlastitom telu i umu. Oni možda gaje religijske ideje, ali se ne ponašaju u
skladu s njima. Takvi se ljudi samo poigravaju sa svojim idejama, često ih veoma ljube, ali ne
postoji sklad između njihovih misli i dela.
P: Reči su potrebne radi komunikacije.
M: Potrebne su samo za razmenu informacija jer stvarna međuljudska komunikacija nije
verbalna. Da bi se uspostavio i održao neki odnos, potrebna je svesnost prožeta ljubavlju koja
se izražava u neposrednom delovanju. Nije važno šta kažeš, nego šta činiš. Reči je stvorio um i
značajne su samo na nivou uma. Reč "hleb" ne možeš pojesti, a ne možeš ni živeti od nje. Ona
samo prenosi određenu ideju. Ta reč poprima značenje jedino kad stvarno jedeš hleb. U tom
smislu govorim ti da prirodno stanje nije verbalno. Mogao bih reći da je to mudra ljubav koja
se izražava u delovanju, ali te reči veoma malo prenose ne iskusiš li ih sam u svoj njihovoj
punoći i lepoti.
Reči imaju ograničenu upotrebljivost, ali mi ih ne ograničavamo i time se dovodimo do
ruba katastrofe. Naše plemenite ideje okaljane su neplemenitim delovanjem. Govorimo o Bogu,
Istini i Ljubavi, ali umesto neposrednog iskustva imamo samo definicije. Umesto da
proširujemo i produbljujemo delovanje, samo usavršavamo svoje definicije. A pri tom još
zamišljamo da znamo sve što možemo definisati!
P: Kako se iskustvo može preneti osim rečima?
M: Iskustvo se ne može preneti rečima. Ono dolazi s delovanjem. Čovek koji ima duboka
iskustva širiće oko sebe samopouzdanje i hrabrost. Drugi će takođe delovati inspirisani njime i
steći sopstveno iskustvo rođeno iz delovanja. Verbalno učenje ima svoju korist jer priprema
um na otpuštanje svega što je nagomilao.
294
 Nivo mentalne zrelosti dostiže se kad vanjsko više nema nikakve vrednosti i kad je
srce spremno svega da se odrekne. Tada stvarnost dobija priliku i ona je i iskorišćava. Dođe
li do bilo kakvih zastoja, to znači da ih je uzrokovao um koji još nije spreman da nešto vidi
ili odbaci.
P: Jesmo li uistinu tako potpuno prepušteni sami sebi?
M: O, ne, nismo. Oni koji imaju mogu dati svima, a takvih je davalaca mnogo. Svet je, sam po
sebi, vrhunski dar koji se održava služenjem iz ljubavi. Ali pravih primalaca, mudrih i poniznih,
veoma je malo. "Tražite i biće vam dano" - to je večni zakon.
Toliko si mnogo reči naučio, toliko si mnogo reči izgovorio. Znaš sve, ali ne poznaješ
sebe, jer Sopstvo se ne može spoznati rečima. Otkriti ga može jedino neposredni uvid. Gledaj u
sebe, traži u sebi.
P: Veoma je teško odbaciti reči. Naš mentalni život temelji se na neprekidnoj verbalnoj bujici.
M: Odbacivanje reči nije pitanje lakoće ili težine. Nemaš drugog izbora, možeš samo pokušati
ili ne. Odluka je tvoja.
P: Pokušao sam mnogo puta i nisam uspeo.
M: Pokušaj ponovno. Nastaviš li pokušavati, nešto će se dogoditi, ali ne budeš li se trudio,
ostaćeš zaglavljen. Možeš poznavati sve prave reči, citirati svete spise, biti nenadmašan u
raspravama, a ipak ostati vreća kostiju. A možeš biti i neupadljiv i ponizan, sasvim beznačajna
osoba, a ipak zračiti blagom ljubaznošću i dubokom mudrošću.

99. ONO ŠTO SE OPAŽA NE MOŽE BITI ONAJ KO OPAŽA

Pitalac: Putujem od mesta do mesta i upoznajem različite vrste joge koje praktičaru stoje na
raspolaganju, ali ne uspevam da odlučim koja mi najbolje odgovara. Biću ti zahvalan budeš li
mi dao neki kompetentni savet. Trenutno se sva ta traganja svode na to da sam već umoran od
ideje da treba da nađem istinu. Traganje za istinom čini mi se nepotrebno i uznemirujuće. U
životu, takvom kakav jeste, moguće je uživati i više ne vidim nikakve svrhe da ga popravljam.
Maharadž: Bilo bi dobro kad bi zauvek mogao ostati zadovoljan. Ali, da li je to moguće?
Mladost, vitalnost i novac proći će i pre nego što očekuješ. Tuga, koju toliko izbegavaš,
neprestano će te slediti. Želiš li da se uzdigneš iznad patnje, moraš da je presretneš na pola puta
i zagrliš. Odreci se svojih navika i zavisnosti, živi jednostavnim i trezvenim životom i nemoj
povređivati živa bića. To je temelj joge. Da bi otkrio stvarnost, moraš biti stvaran i pri
najmanjim dnevnim aktivnostima. U traganju za istinom nema varanja. Kažeš da je tvoj život
vredan uživanja. Možda je trenutno zaista tako. Ali ko uživa u njemu?
P: Priznajem da ne poznajem ni onoga ko uživa ni ono u čemu on uživa. Poznajem samo
uživanje.
M: To je sasvim tačno. Ali uživanje je stanje uma koje se javlja i nestaje. Opažati ga možeš
upravo zahvaljujući njegovoj prolaznosti. Ne možeš biti svestan onoga što se ne menja. Sva je
svesnost zapravo svesnost o promeni. Ali ne zahteva li već i sama percepcija promene neku
nepromenljivu pozadinu?
P: Ne, nikako. Iskustvo promene daje sećanje na prošlo stanje u poređenju s trenutnim,
odnosno sadašnjim stanjem.
M: Između onoga čega se sećamo i onoga što je trenutno prisutno postoji temeljna razlika koja
se može posmatrati iz trena u tren. Ni u jednom trenutku ono što je trenutno prisutno nije i ono
čega se sećamo. Između toga dvoga postoji razlika i u vrsti, a ne samo u intenzitetu. Ono što je
295
trenutno prisutno jeste nesumnjivo. Nikakvim naporom volje ili zamišljanja ne možeš zameniti
to dvoje. Ali šta to daje jedinstvenu kakvoću onome što se trenutno događa?
P: To što se trenutno događa stvarno je, a u pogledu onoga što pamtimo postoji prilična
nesigurnost.
M: Sasvim tačno. Ali zašto je tako? Samo čas ranije ono čega se sećamo bilo je trenutno
prisutno, a za koji će čas ono što je trenutno prisutno biti ono čega ćemo se sećati. Šta čini ono
što je trenutno prisutno toliko jedinstvenim? To je, očigledno, osećaj tvoga prisustva. U
sećanju i predviđanju postoji jasan osećaj da su to mentalna stanja koja posmatramo, a u
onome što se trenutno događa od presudne je važnosti osećaj da smo prisutni i svesni.
P: Da, mogu to da shvatim. Svesnost je ta koja stvara razliku između onoga što se trenutno
događa i onoga čega se sećamo. Pojedinac razmišlja o prošlosti, ali prisutan je jedino sada.
M: Kuda god išao, sve vreme nosiš sa sobom osećaj prisutnosti ovde i sada. To znači da si
nezavisan od prostora i vremena, da su oni u tebi, a ne ti u njima. No, tvoje poistovećivanje s
telom koje je, naravno, ograničeno prostorom i vremenom, daje ti osećaj konačnosti. U
stvarnosti si beskrajan i večan.
P: Kako da spoznam svoje beskonačno i večno Sopstvo?
M: Da li je Sopstvo koje želiš da spoznaš neko Sopstvo koje je odvojeno od tebe? Jesi li ti
napravljen od većeg broja Sopstava? Svakako, postoji samo jedno Sopstvo, a to si ti. Ukloni i
odbaci pogrešne ideje o sebi i ono će biti ovde s tobom, u svoj svojoj veličanstvenosti. Jedino
te tvoj um sprečava da ga spoznaš.
P: Kako da se oslobodim uma? Je li život bez njega uopšte moguć na ljudskom nivou?
M: Um ne postoji. Postoje samo ideje, a neke su od njih pogrešne. Odbaci sve pogrešne ideje
zato što su lažne i zato što te sprečavaju da vidiš svoje Sopstvo.
P: Koje su ideje pogrešne, a koje istinite?
M: Ideje kojima nešto tvrdimo obično su pogrešne, a ideje kojima nešto negiramo obično su
ispravne.
P: Ne može se živeti u negiranju svega!
M: Jedino se u negiranju svega može živeti. Ropstvo je tvrditi nešto. Nužno je sve dovesti u
pitanje i zatim poništiti. To je srž pobune, a bez pobune nema slobode.
Nema drugog ili višeg Sopstva koje bi trebao da tražiš. Ti si najviše Sopstvo, samo
odbaci lažne ideje koje imaš o sebi. I vera i razum govore ti da nisi ni telo ni njegove želje i
strahovi, da nisi um s njegovim zamišljanjima i idejama, da nisi uloga koju pod pritiskom
društva moraš da igraš, a ni osoba kojom se smatraš. Odbaci lažno i istina će doći na videlo.
Tvrdiš da želiš da spoznaš samoga sebe. Ti jesi to što jesi, ne možeš biti ništa drugo do
ono što jesi. Je li znanje odvojeno od bića? Sve što možeš spoznati umom pripada umu, ali ne
ti sam. O sebi možeš reći samo "ja jesam", "ja sam svestan", "ja to volim".
P: Po mom mišljenju, biti živ veoma je bolno stanje.
M: Ti ne možeš biti živ, ti jesi sam život. Pati jedino osoba kojom se smatraš, a ne ti. Postani
svestan te osobe i time je uništi. Ona je samo hrpa sećanja i navika. Između svesnosti o
nestvarnom, i svesti koja je tvoja prava priroda, nalazi se provalija koju ćeš lako preći kad
jednom savladaš umeće bivanja u čistoj svesti.
P: Znam jedino da ne poznajem sebe.
M: Kako znaš da ne poznaješ sebe? Tvoj neposredni uvid govori ti da pre svega poznaješ sebe
jer za tebe ništa ne postoji ako nema tebe koji ćeš iskusiti to postojanje. Ti samo zamišljaš da
ne poznaješ sebe jer ne možeš da se opišeš. Uvek možeš reći: "Ja znam da jesam" i na taj način
odbaciti neistinitu tvrdnju: "Ja nisam". Ali, ti ne možeš biti ono što se može opisati, a ono što
jesi ne može se opisati. Svoje Sopstvo možeš spoznati jedino tako da budeš Sopstvo, a ne da
ga pokušavaš definisati ili na neki način prikazati. Kad jednom budeš razumeo da ti nisi nešto
što se može opaziti ili pojmiti, da ne možeš biti ništa od onoga što se pojavljuje u polju tvoje
svesnosti, daćeš se na iskorenjivanje svih poistovećivanja jer je to jedini put koji te može
296
dovesti do dublje spoznaje vlastitog Sopstva. Istinski napreduješ upravo odbijanjem svega -
to je prava raketa. Spoznati da nisi ni u telu ni u umu, iako jesi svestan i jednoga i
drugoga, već je znanje o Sopstvu.
P: Ako nisam ni telo ni um, kako je moguće da sam ih svestan? Kako mogu opažati nešto što
mi je potpuno strano?
M: Prvi je korak misao "ja nisam ništa", a drugi "ja sam sve". Obe su povezane s idejom
"postoji svet". Kad se i ona odbaci, ostaješ ono što jesi, nedvojno Sopstvo. Ti si to, ovde i
sada, ali tvoj je vid zamućen lažnim idejama koje imaš o sebi.
P: U redu, priznajem da jesam, da sam bio i da ću biti, barem od rođenja do smrti. Nemam
nikakve sumnje što se tiče mojeg bića ovde i sada. Ali smatram da to nije dovoljno. Mom
životu nedostaje radost koja se rađa iz sklada unutarnjeg i vanjskog. Postojim li jedino ja, pa je
svet samo moja projekcija, otkud sav taj nesklad?
M: Taj nesklad stvaraš ti sam i onda se žališ na njega! Kad želiš i strahuješ, kad se
poistovećuješ sa svojim osećajima, stvaraš patnju i ropstvo. A kad stvaraš s ljubavlju i
mudrošću, kad nisi vezan za svoje tvorevine, posledica je toga sklad i mir. Ali, kakvo god bilo
stanje tvog uma, na koji se način ono odražava na tebe? Jedino te poistovećivanje s umom čini
srećnim ili nesrećnim. Pobuni se protiv robovanja umu, shvati da si svoje granice stvorio ti sam
i slomi lance privlačnosti i gađenja. Imaj na umu svoj cilj slobode sve dok ne shvatiš da si već
slobodan, da sloboda nije nešto što je moguće zaslužiti u dalekoj budućnosti ulaganjem bolnih
napora, već da je ona tvoja imovina koju uvek možeš da koristiš! Oslobođenje nije sticanje
slobode, već se radi o hrabrosti koja će ti omogućiti da poveruješ kako si već slobodan i da
deluješ u skladu s time.
P: Budem li činio sve što mi se sviđa, moraću da patim.
M: Uprkos tome ti jesi slobodan. Posledice tvojih dela zavise od društva u kojem živiš i
njegovim običajima.
P: Mogao bih delovati nepromišljeno.
M: Uporedo s hrabrošću pojaviće se mudrost, saosećanje i sposobnosti za delovanje. Znaćeš
šta moraš da radiš, a ono što ćeš raditi donosiće dobrobit svima.
P: Otkrio sam da u meni ratuju moji različiti aspekti i da stoga nemam mira. Gde su sloboda,
hrabrost, mudrost i saosećanje? Moje delovanje samo povećava provaliju u kojoj živim.
M: Sve je to zato što misliš da si neko ili nešto. Zaustavi se, posmatraj, istražuj, postavljaj
prava pitanja, dođi do pravih zaključaka i imaj hrabrosti da deluješ u skladu s njima pa ćeš
videti šta će se dogoditi. Prvi koraci mogli bi dovesti do toga da ti se sruši krov nad glavom, ali
zbrka će se veoma brzo razbistriti i nastaće mir i radost. Toliko toga znaš o sebi, ali ne
poznaješ onoga ko to zna. Otkrij ko si ti, ko je poznavalac onoga što znaš. Marljivo se
posmatraj i ne zaboravi neprestano da se prisećaš da ono što se opaža ne može biti onaj koji
opaža. Upamti dobro da ti nisi ništa što vidiš, čuješ, ništa o čemu misliš. Ti nisi ono što se
događa, ti si onaj kome se to događa. Uroni duboko u osećaj "ja jesam" i sigurno ćeš otkriti da
je središte percepcije sveobuhvatno, kao što je sveobuhvatna i svetlost koja osvetljava svet.
Sve što se događa u univerzumu događa se tebi, tihom svedoku. S druge strane, sve što se u
univerzumu čini, čini se zahvaljujući tebi, univerzalnoj i neiscrpnoj energiji.
P: Bez imalo sumnje, svakoj je osobi veoma ugodno da čuje da je tihi svedok i univerzalna
energija. Ali kako iz verbalne tvrdnje stići do neposrednog znanja? Čuti nije isto što i znati.
M: Pre nego li bilo šta spoznaš neposredno, neverbalno, moraš spoznati spoznavaoca. Do sada
si smatrao da je to um, ali jednostavno nije tako. Um te obasipa slikama i idejama koje
ostavljaju tragove u pamćenju. Ti misliš da je sećanje isto što i znanje. Ali istinsko je znanje
uvek sveže, novo, neočekivano. Ono izvire iznutra. Kad znaš šta si, ti si ujedno i to što znaš.
Između znanja i bića nema raskoraka.
P: Um mogu istraživati jedino umom.
M: Svakako koristi um da bi upoznao um. To je savršeno ispravno, a ujedno i najbolja
297
priprema za nadilaženje uma. Biće, znanje i uživanje pripadaju tebi. Ali najpre spoznaj svoje
biće. To je lako zato što te osećaj "ja jesam" uvek prati. Zatim spoznaj sebe kao spoznavaoca
koji je odvojen od onoga što spoznaje. Kad budeš spoznao svoje Sopstvo kao čisto biće,
postići ćeš ekstazu slobode.
P: Kakva je to joga?
M: Čemu se brinuti? Došao si ovamo zato što nisi bio zadovoljan svojim životom kakav si
poznavao, životom svojega uma i tela. Možeš pokušati da ih poboljšaš tako što ćeš ih staviti
pod nadzor ili poistovetiti s nekim idealom, a možeš i u potpunosti preseći čvor svih
poistovećivanja pa posmatrati svoje telo i um kao nešto što se događa, ali što te ni na koji
način ne obavezuje.
P: Mogu li put nadzora i discipline nazvati rađa jogom, put nevezanosti đnjana jogom, a put
obožavanja ideala bhakti jogom?
M: Možeš ih nazvati kako god ti se sviđa. Reči nagoveštavaju, ali ne objašnjavaju. Ja
podučavam drevni, jednostavni način oslobađanja razumevanjem. Shvati svoj um i on više neće
uticati na tebe. Um razumeva na pogrešan način jer je to u njegovoj prirodi. Ispravno
razumevanje jedini je lek, kakvo god mu ime dao. Ono je prvo i poslednje zato što se bavi
umom takvim kakav jeste.
Ništa od onoga što činiš neće te promeniti jer ti promena nije potrebna. Možeš
promeniti svoj um ili svoje telo, ali u tom se slučaju menja samo nešto izvan tebe, a ne i ti
sam. Zašto se uopšte mučiti promenama? Shvati jednom zauvek da nisi ni telo ni um, da
nisi čak ni vlastita mentalna svesnost, pa prebivaj u svojoj istinskoj prirodi koja se nalazi
iznad mentalne svesnosti i nesvesnosti. Nikakav te napor ne može dovesti do nje, jedino
jasnoća razumevanja. Prati svoja pogrešna razumevanja i odreci ih se. To je sve. Nema
ničega što bi trebalo tražiti i naći jer ništa nije ni izgubljeno. Opusti se i posmatraj osećaj
"ja jesam". Stvarnost se nalazi odmah iza njega. Budi miran i tih i ona će se pojaviti. Ili
tačnije, ona će te prigrliti k sebi.41
P: Ne moram li se najpre osloboditi svoga tela i uma?
M: Ne možeš ih se osloboditi jer te sama ideja o oslobađanju vezuje za njih. Samo to shvati
i nemoj im više pridavati važnost.
P: Ne mogu to učiniti jer nisam celovit.
M: Zamisli da si potpuno celovit i da su tvoje misli i dela savršeno usklađeni. Kako bi ti to
moglo pomoći? To te neće osloboditi od pogrešnog razumevanja da si telo ili um. Um i telo
moraš videti na ispravan način, kao nešto što nisi, to je sve.
P: Ti želiš da upamtim kako ih moram zaboraviti!
M: Da, izgleda da je tako. Uprkos tome, stvar nije beznadežna. Ti to možeš učiniti. Samo
kreni na posao s najvećom ozbiljnošću. Tvoje slepo tapkanje u mraku puno je obećanja. Samo
traganje već je i nalaženje. Uspeh ti je zagarantovan.
P: Patimo zato što nismo celoviti.
M: Patićemo sve dok naše misli i dela budu pokretali želje i strahovi. Uvidi njihovu ispraznost i
opasnost pa će haos koji stvaraju nestati. Nemoj da pokušavaš da se promeniš, samo shvati
koliko je uzaludna svaka promena. Promenljivo se drži promene, a nepromenljivo ostaje.
Nemoj se nadati da će te promenljivo dovesti do nepromenljivog, to se nikada neće dogoditi.
Tek kad se sama ideja o promeni sagleda kao lažna i odbaci, nepromenljivo može doći do
izražaja.
P: Kuda god da odem, svi mi govore da moram da se iz temelja promenim ako želim da
ugledam stvarnost. Taj proces namerne promene koji smo sami sebi nametnuli naziva se
jogom.

41
Ovde se moramo podsetiti na sve one gurue koji su došli na Zapad da nas uče kako da se promenimo, nudeći
nam tako lek od sulude i razarajuće ’zapadnjačke’ identifikacije sa umom i telom. (I. A.)
298
M: Sve promene odnose se jedino na um. Da bi mogao postati ono što stvarno jesi, moraš se
uzdići iznad uma, do svojeg stvarnog bivstva. Sasvim je nevažno kakav je um koji si ostavio za
sobom, pod uslovom da si ga ostavio radi nečeg boljeg. Ali to nije moguće učiniti pre negoli
dođe do samoostvarenja.
P: Da li dolazi prvo do odustajanja od uma, ili do samoostvarenja?
M: U svakom slučaju prvo dolazi do samoostvarenja. Um ne može nadići sam sebe. On mora
da se rasprsne.
P: A da li je pre tog rasprsnuća potrebno istraživati?
M: Sila koja je potrebna za rasprsnuće uma dolazi iz stvarnosti. Ali, dobio si dobar savet, um
se mora pripremiti na to. Strah uvek može odgoditi samoostvarenje, sve dok se ne pojavi nova
prilika.
P: Mislio sam da uvek postoji šansa.
M: Teoretski postoji, ali u praksi se mora pojaviti situacija u kojoj će biti prisutni svi faktori
nužni za samoostvarenje. Ali, to ne treba da te obeshrabri. Tvoje prebivanje u osećaju "ja
jesam" veoma će brzo stvoriti novu šansu, i to zato što ispravno ponašanje privlači povoljnu
priliku. Sve što znaš došlo ti je iz druge ruke. Jedino osećaj "ja jesam" dolazi iz prve ruke i ne
traži nikakve dokaze. Stoga neprestano prebivaj u njemu.

100. RAZUMEVANJE VODI DO SLOBODE

Pitalac: U mnogim zemljama na svetu istražitelji primenjuju određene postupke kako bi

iznudili priznanje od svojih žrtava. Pokaže li se to potrebnim, menjaju i njihovu ličnost.
Mudrim izborom različitih oblika fizičke i moralne izolacije te beskonačnim uveravanjima stara
se ličnost slama, a njeno mesto zauzima nova. Čovek koji se nalazi pod istragom bezbroj će
puta čuti da je neprijatelj države i izdajnik svoje zemlje pa će na kraju doći dan kad će se nešto
u njemu slomiti, kad će, s potpunim uverenjem, početi da oseća da je uistinu izdajnik,
buntovnik, sasvim nedostojna osoba vredna prezira te da zbog toga zaslužuje najstrožu kaznu.
Taj je postupak poznat kao "ispiranje mozga".
Duboko me pogodilo kad sam shvatio da je disciplina religije i joge veoma slična
"ispiranju mozga". Ovde se također susreću fizička i mentalna tortura, lišavanja, različite vrste
izolacije, snažan osećaj greha, očajna patnja i želja da se pobegne od nje kroz pokajanje i
obraćanje, uz prihvatanje nove slike o sebi koju treba oteloviti. Jednako tako, ovde postoji i
ponavljanje niza formula: "Bog je dobar, guru i duhovna zajednica znaju sve, vera će me
spasti." U takozvanim praksama joge i religije deluje potpuno isti mehanizam kao i kod
"ispiranja mozga". Um se mora usmeriti na neku određenu ideju i pri tom isključiti sve ostale, a
njegova usredsređenost snažno se ojačava strogom disciplinom i bolnim trpljenjem. Budući da
se plaća visoka cena, život ili sreća, čini se da je ono što pojedinac dobija zauzvrat od izuzetno
velike važnosti. To namešteno preobraženje, očigledno ili skriveno, religijsko ili političko,
etičko ili socijalno, može izgledati istinsko i trajno, ali uprkos tome, javlja se u vezi s njim
osećaj nečeg neprirodnog.
Maharadž: Sasvim si u pravu. Kad se um podvrgne tolikim teškoćama, on se izobličava i
postaje nepokretan. Njegovo je stanje veoma nesigurno i sve što takav um preduzima vodi u
još veće ropstvo.
P: Zašto je onda propisana sva ta sadhana?
M: Sve dok u nešto ne uložiš veliki napor, ne možeš biti siguran da te napor nikuda ne vodi.
299
Pojedinačno Ja toliko veruje samom sebi da se neće predati sve dok ga sasvim ne obeshrabriš.
Puko verbalno uverenje nije dovoljno. Jedino jaki dokazi mogu ukazati na potpunu ništavnost
slike koju imamo o sebi.
P: Onaj koji mi ispira mozak tera me da postanem lud, a guru me tera da postanem zdrav.
Oboje koriste sličan postupak. Uprkos tome, njihov motiv i namera potpuno su drukčiji.
Sličnosti su možda samo verbalne.
M: I poziv i prisila na patnju sadrže u sebi nasilje, a plod nasilja ne može biti sladak. Postoje
određene životne situacije koje su neizbežno bolne i koje moraš prihvatiti kako najbolje znaš i
umeš. Postoje takođe određene bolne situacije koje si stvorio sam, namernim delovanjem ili
propustom. Iz takvih situacija moraš izvući neku pouku, kako se više ne bi ponavljale.
P: Čini se da moramo da patimo kako bismo naučili da savladamo bol.
M: Bol se mora izdržati. Nema savladavanja bola i to nije potrebno vežbati. Vežbanje za
budućnost učenjem novih oblika ponašanja samo je pokazatelj straha.
P: Kad jednom saznam kako da se suočim s bolom, oslobodiću ga se i neću ga se više bojati.
Zbog toga ću biti srećan. To je ono što se događa i zatvoreniku. Prihvati li on svoju kaznu kao
pravednu i odgovarajuću, živeće u miru sa zatvorskim vlastima i državom. Sve religije čine
samo jedno: propovedaju prihvatanje i predanost. Ohrabruju nas da se osećamo krivi, da
preuzmemo odgovornost za sva zla u svetu i da upremo prstom u sebe kao u jedini uzrok za
sve to. Ne vidim veliku razliku između "ispiranja mozga" i sadhane, osim što na sadhanu
nismo fizički primorani. Element prisilne sugestije prisutan je u oba slučaja.
M: Kao što si rekao, sličnosti su samo površinske. Ne moraš se stalno vraćati na njih.
P: Sličnosti nisu površinske. Čovek je složeno biće i istovremeno može biti tužitelj, optuženi,
čuvar, zatvorenik i dželat. U "dobrovoljnoj" sadhani malo je toga dobrovoljno. Pojedinca
pokreću sile koje se nalaze izvan njegovog razumevanja i kontrole. Ne podvrgnem li se bolnom
i dugotrajnom upinjanju koje se zove joga, mogu tek malo da promenim svoj mentalni sistem,
a isto toliko i telesni. Jedino što me zanima jeste: "Slaže li se Maharadž sa mnom da joga
uključuje nasilje?"
M: Slažem se da joga kakvom je ti prikazuješ znači nasilje, a ja nikada ne zastupam ništa
slično. Moj put je potpuno nenasilan. I mislim upravo to što kažem: moj put je nenasilan. Otkrij
sam šta to znači. Ja samo kažem da on nije nasilan.
P: Ja ne zloupotrebljavam reči. Kad guru traži od mene da do kraja svoga života meditiram
šesnaest sati dnevno, ne mogu to da učinim bez ekstremnog nasilja prema sebi. Je li takav guru
u pravu ili greši?
M: Niko te ne prisiljava da meditiraš šesnaest sati dnevno, ako ti osećaš da to ne želiš. To je
samo jedan od načina da ti se kaže: "Ostani sa svojim Sopstvom, nemoj se izgubiti među
drugim ljudima." Učitelj može da čeka, ali um je nestrpljiv. Nije nasilan učitelj, već um, a um se
ujedno i plaši vlastitog nasilja. Pogrešno je proglasiti apsolutnim ono što dolazi iz uma jer je to
relativno.
P: Ostanem li pasivan, ništa neće da se promeni, a budem li aktivan, moraću biti nasilan. Šta
bih mogao da činim a da to ne bude ni neplodno ni nasilno?
M: Sasvim sigurno, postoji put koji nije ni nasilan ni neplodan, a ipak je vrhunski delotvoran.
Samo posmatraj sebe kakav jesi, sagledaj sebe kakav jesi, prihvati sebe kakav jesi i ulazi sve
dublje u to što jesi. Nasilje i nenasilje opisuju tvoj stav prema drugima. Sopstvo nije ni nasilno
ni nenasilno u odnosu prema samome sebi, ono čak nije ni svesno ni nesvesno sebe. Poznaje li
Sopstvo sebe, sve što radi biće dobro. Ali, ne poznaje li sebe, sve što radi biće loše.
P: Šta misliš kad kažeš: "Ja poznajem sebe kakav jesam?"
M: Pre uma - ja jesam. Stav "ja jesam" nije misao u umu. Um se događa meni, a ne ja njemu. A
budući da su vreme i prostor u umu, ja sam iznad njih, večan i sveprisutan.
P: Misliš li ti to ozbiljno? Želiš li stvarno reći da postojiš svugde i u svako doba?
M: Da, upravo tako mislim. Meni je to očigledno koliko i tebi sloboda kretanja. Zamisli da
300
drvo upita majmuna: "Misliš li ti ozbiljno da možeš da se krećeš s mesta na mesto?" A majmun
mu odgovori: "Da, upravo tako mislim."
P: Jesi li oslobođen i zakona uzročnosti? Možeš li stvarati čuda?
M: Svet je sam po sebi čudo. Ja sam iznad čuda - potpuno sam normalan. Sve mi se događa
onako kako mora biti. Ne mešam se u stvaranje. Od kakve su mi koristi mala čuda, kad se u
meni sve vreme događaju najveća od svih čuda? Sve što vidiš tvoje je bivstvo. Uđi sve dublje u
sebe i traži u sebi. U otkrivanju Sopstva nema ni nasilja ni nenasilja. Uništenje lažnoga nije
nasilje.
P: Kad ispitujem ili ulazim u sebe s idejom da ću od toga imati neke koristi, ipak bežim od
onoga što jesam.
M: To je sasvim tačno. Istinsko ispitivanje uvek te uvodi u nešto, nikad te ne izvodi iz nečeg.
Ako se ispitujem samo zato da bih nešto dobio ili izbegao, zapravo se ne ispitujem. Da bih
nešto spoznao, moram to u potpunosti da prihvatim.
P: Da, da bih spoznao Boga moram da ga prihvatim - kako je to zastrašujuće!
M: Pre nego li uzmogneš da prihvatiš Boga, moraćeš da prihvatiš sebe, a kako je tek to
zastrašujuće! Prvi koraci u prihvatanju sebe nisu nimalo ugodni jer ono što pojedinac vidi
obično nije naročito lepo. Potrebna nam je velika hrabrost da bismo nastavili dalje. Ali, pomaže
tišina. Posmatraj samoga sebe u potpunoj tišini i nemoj da se opisuješ. Gledaj biće za koje
veruješ da jesi i ne zaboravi da ono što vidiš nisi ti. "To nisam ja, a šta sam ja?" - to je trenutak
istinskog samoispitivanja. Nema drugog puta do oslobođenja, svi ostali su samo odgađanje.
Odlučno odbacuj ono što nisi, sve dok u svom veličanstvenom ništavilu, u svojoj praznini u
kojoj ničega nema, ne izroni tvoje stvarno Sopstvo.
P: Svet prolazi kroz brze i ključne promene. Kod nas u Americi možemo ih sasvim jasno
videti, iako se događaju i u drugim zemljama. S jedne strane, dolazi do velikog porasta
kriminala, a s druge do porasta stvarnije i istinske duhovnosti. Osnivaju se različite duhovne
zajednice, a neke su od njih na veoma visokom nivou celovitosti i discipline. Čini se kao da zlo
uništava samo sebe sopstvenim uspesima, poput vatre koja uništava svoje gorivo. A dobro
se, poput života, neprestano obnavlja.
M: Sve dok deliš događaje na dobre i zle, možda i jesi u pravu. U određenom trenutku dobro
postaje zlo, a zlo dobro.
P: A šta je s ljubavlju?
M: Kad se ljubav pretvori u požudu, postaje razorna.
P: Šta je požuda?
M: Prisećanje, zamišljanje, predviđanje. Požuda je čulne i verbalne prirode i predstavlja oblik
zavisnosti.
P: Da li je u jogi neophodno suzdržavanje od seksa (barahmaćarja)?
M: Život ograničavanja i potiskivanja nije joga. Um mora biti oslobođen od želje i opušten. Do
toga se dolazi razumevanjem, a ne odlučnom usmerenošću, koncentracijom, koja je samo drugi
oblik pamćenja. Um koji razume slobodan je od želja i strahova.
P: Kako da postignem takvo razumevanje?
M: Meditiranjem koje predstavlja usmeravanje pažnje. Postani potpuno svestan svog
problema, razgledaj ga sa svih strana, razmotri na koji način utiče na tvoj život. Tada ga ostavi
na miru. Ne možeš učiniti ništa više od toga.
P: Hoće li me to osloboditi?
M: Slobodan si od onoga što si razumeo. Vanjskim izrazima slobode potrebno je vreme da bi
se mogli pokazati, ali oni su već ovde. Ne očekuj savršenstvo. U pojavnom svetu nema
savršenstva. Detalji se moraju međusobno sukobljavati. Nijedan problem ne može se rešiti u
celosti, ali se možeš odmaknuti od njega na nivo na kome više ne deluje na tebe.

101. MUDRAC SE NI ZA ŠTA NE HVATA I NIŠTA NE ZADRŽAVA

301
Pitalac: Kako postupa mudrac kad nešto treba učiniti? Da li stvara planove, odlučuje li o
njihovim detaljima pa ih sprovodi u delo?
Maharadž: Mudrac u potpunosti razume situaciju i zato istoga trena zna šta treba učiniti. To
je sve. Ostalo se događa samo od sebe i u velikoj je meri nesvesno. Mudračevo poistovećivanje
sa svim što jeste tako je potpuno da mu univerzum odgovara na isti način na koji on odgovara
njemu. Mudrac ima vrhunsko poverenje da će se događaji, kad se situacija jednom spozna do
kraja, oblikovati u pravi odgovor. Običan čovek zabrinut je na ličan način i zato odmerava
moguće rizike za gubitak i šanse za dobitak. Mudrac stoji po strani, sasvim siguran da će se sve
dogoditi onako kako mora biti. Njemu nije važno šta će se dogoditi jer je neizbežno da se na
kraju sve vrati u prvobitnu ravnotežu i sklad. Srce svega što jeste uvek je u miru.
P: Shvatio sam da je individualnost iluzija i da je budna nevezanost bez gubljenja identiteta
naša dodirna tačka sa stvarnošću. Hoćeš li mi reći, molim te, jesi li ti u ovome trenutku
individualna ličnost ili identitet koji je svestan samoga sebe?
M: Ja sam i jedno i drugo. Ali stvarno Sopstvo ne može se opisati osim pojmovima koji se tiču
individualne ličnosti, pojmovima onoga što nisam. Šta god možeš reći o individui nije Sopstvo,
a o Sopstvu ništa ne možeš reći što se ne bi odnosilo na ličnost kakva jeste, kakva bi mogla i
kakva bi trebala biti. Sva osobine se odnose na ličnost. Stvarnost je iznad njih.
P: Jesi li ti ponekad Sopstvo, a ponekad ličnost?
M: Kako bi to bilo moguće? Ja se samo onima koji misle da su individue pojavljujem kao
ličnost. Za samoga sebe, ja sam beskrajno prostranstvo svesnosti u kojem se, u beskonačnom
nizu, pojavljuju i nestaju bezbrojne individualne ličnosti.
P: Kako je moguće da se nama osoba, koja je za tebe sasvim iluzorna, čini toliko stvarnom?
M: Ti, kao Sopstvo, kao bivstvo koje je temelj svekolikog postojanja, svesnosti i blaženstva,
pridaješ stvarnost svemu što opažaš. To pridavanje stvarnosti neprestano se događa sada, a ne
u nekom drugom vremenu, zato što prošlost i budućnost postoje jedino u umu. Bivstvo se
odnosi jedino na trenutak koji je sada.
P: Nije li i večnost beskonačna?
M: Vreme je beskonačno, mada je ograničeno, a večnost se nalazi u sadašnjem trenutku koji je
usečen između prošlosti i budućnosti. Mi propuštamo taj trenutak zato što naš um neprestano
luta tamo-amo između prošlosti i budućnosti. On ne želi da se zaustavi da bi se usredsredio na
trenutak koji je sada, što je relativno lako učiniti. Samo mora postojati interes za to.
P: Šta ga može podstaći?
M: Ozbiljnost koja je znak zrelosti.
P: A kako se postiže zrelost?
M: Um treba neprestano da bude čist i bistar, u svakom trenutku treba da živi životom pune
svesnosti, bez obzira na to šta on nosi, i treba da ispituje i uništava želje i strahove čim se
pojave.
P: Da li je uopšte moguća takva usredsređenost?
M: Pokušaj pa ćeš videti. Učiniti odjednom samo jedan korak, lako je, a energija će proisteći iz
ozbiljnosti.
P: Čini mi se da nisam dovoljno ozbiljan.
M: Veoma je bolno varati samoga sebe. To izjeda um poput raka. Jedini su lek jasnoća i
celovitost mišljenja. Pokušaj da razumeš da živiš u svetu iluzija, ispitaj ih i otkrij njihove
korene. Već i sam pokušaj će te uozbiljiti jer blaženstvo izvire iz ispravnog nastojanja.
P: Kuda će me to odvesti?
M: A kuda bi te moglo dovesti!? Do sopstvenog blaženstva. Kad se jednom čvrsto utemeljiš u
sadašnjem trenutku, nemaš više kuda da odeš. Ono što bezvremeno jesi, to večno i izražavaš.
P: Jesi li ti jedan ili mnogi?
M: Ja sam jedan, ali pojavljujem se kao mnogi.
302
P: Zašto se pojedinac uopšte pojavljuje?
M: Dobro je biti i dobro je biti svestan.
P: Život je tužan.
M: Patnju uzrokuje neznanje. Sreća je posledica razumevanja.
P: Zašto bi neznanje trebalo biti bolno?
M: Neznanje se nalazi u korenu svih želja i strahova koji su veoma bolna stanja i izvor
beskonačnih zabluda.
P: Viđao sam kako se ljudi, koji su se navodno ostvarili, smeju i plaču. Ne pokazuje li to da još
nisu oslobođeni želja i strahova?
M: Oni se mogu smejati ili plakati zavisno od okolnosti, ali iznutra su mirni i sabrani te
nevezano posmatraju svoje spontane reakcije. Pojave uvek zavode, a još i više kad se radi o
mudracu.
P: Ne razumem te.
M: Um to ne može da razume zato što je uvežban da se za sve hvata i da sve zadržava, a
mudrac se ni za šta ne hvata i ništa ne zadržava.
P: Šta ja to ne mogu da otpustim, a ti možeš?
M: Vi ste bića stvorena od sećanja ili barem zamišljate da ste takvi, a ja sam u potpunosti
stvaran. Ja sam to što jesam i ne mogu se poistovetiti ni s jednim psihičkim ili mentalnim
stanjem.
P: Neka bi nesreća možda uništila tvoju ravnotežu.
M: Možda ti to izgleda neobično, ali nije tako. Na moje veliko iznenađenje, uvek ostajem
takav kakav jesam, čista svest, i uvek sam spreman na sve što se događa.
P: Hoćeš li biti takav čak i u trenutku svoje smrti?
M: Šta bi meni trebalo da znači što moje telo umire?
P: Nije li ti ono potrebno da bi mogao da budeš u dodiru sa svetom?
M: Meni nije potreban svet. Ja ne živim u njemu. Svet na koji ti misliš nalazi se samo u tvom
umu. Ja ga mogu videti tvojim očima i tvojim umom, ali potpuno sam svestan da je on
projekcija tvog sećanja. Taj svet dotiče se sa stvarnošću jedino u tački svesnosti koja može biti
samo sada.
P: Čini se da je jedina razlika između nas ta što ja neprestano tvrdim da ne poznajem svoje
stvarno Sopstvo, a ti tvrdiš da ga odlično poznaješ. Postoji li ikakva druga razlika?
M: Između nas nema razlike. Ni ja ne mogu reći da poznajem svoje Sopstvo. Ja samo znam da
mene nije moguće ni opisati ni definisati. Za najdaljim dosegom uma proteže se golemo
prostranstvo. To je moj dom, to sam ja. A to je prostranstvo ljubav.
P: Ti svugde vidiš ljubav, a ja mržnju i patnju. Istorija čovečanstva je istorija ubistava,
individualnih i kolektivnih. Nijedno drugo živo biće ne uživa toliko u ubijanju kao čovek.
M: Budeš li dublje istraživao motive takvog ponašanja, otkrićeš da je u pozadini svega uvek
ljubav - ljubav pojedinca prema samome sebi i onome što misli da mu pripada. Ljudi se bore za
ono što zamišljaju da vole.
P: Njihova ljubav, sasvim sigurno, mora biti za njih dovoljno stvarna kad su za nju spremni i
umreti.
M: Ljubav je bezgranična. Stoga se ono što se ograničava na svega nekoliko osoba ili ideja ne
može nazvati ljubavlju.
P: Poznaješ li ti takvu bezgraničnu ljubav?
M: Da, poznajem.
P: Kako se ona doživljava?
M: Sve je voljeno i vredno ljubavi. Ništa nije isključeno.
P: Čak ni ružnoća ili kriminal?
M: Sve je unutar moje svesnosti, sve je moje. Potpuno je suludo podeliti samoga sebe na ono

303
što voliš i ono što ne voliš. Ja sam iznad toga, ja nisam otuđen.
P: Biti slobodan od sviđanja i nesviđanja znači postati ravnodušan.
M: To može tako izgledati na početku, tada se možeš osećati ravnodušnim. Ali, budeš li
istrajan u toj ravnodušnosti, ona će procvetati u sveprožimajuću i sveobuhvatnu ljubav.
P: Svi imamo trenutke kad nam um postaje poput cveta ili ljubavnog plamena, ali oni ne traju
dugo i život se vraća svom svakidašnjem sivilu.
M: Diskontinuitet je pravilo kad se baviš konkretnim. Trajnost se ne može iskusiti zato što
nema granica. Svesnost podrazumeva izmene, u njoj promena sledi promenu. Kad se jedan
događaj ili stanje privede kraju, započinje nešto drugo. Ono što nema granica ne može se
iskusiti u uobičajenom smislu reči. Pojedinac jedino može biti, on ne može znati šta je. Ali, on
može znati šta nije. A sasvim sigurno nije ništa od celokupnog sadržaja svesnosti koja je
neprestano u kretanju.
P: Ako se ono što je nepokretno ne može spoznati, koji je smisao i svrha njegovog ostvarenja?
M: Ostvariti ono što je nepokretno znači postati to nepokretno, a svrha je dobrobit za sve što
živi.
P: Život je kretanje. Nepokretnost je smrt. Kako bi smrt mogla da koristi životu?
M: Ja govorim o nepokretnosti kao o postojanosti, a ne kao o ukočenosti. Kad postigneš
samoostvarenje, postaješ postojan u ispravnosti, preobražavaš se u snagu koja sve poboljšava.
To može, ali i ne mora uključivati napornu vanjsku aktivnost. Važno je jedino da um ostane
dubok i miran.
P: Kad posmatram svoj um uviđam da se sve vreme menja, da raspoloženja slede jedno za
drugim u beskonačnoj raznolikosti. Ali, čini mi se da se ti neprestano nalaziš u istom
raspoloženju, u radosnoj blagonaklonosti.
M: Raspoloženja pripadaju području uma i nisu bitna. Uđi u sebe, uzdigni se iznad njih.
Prestani biti opčinjen sadržajem svoje svesnosti. Kad dosegneš dublje slojeve svog istinskog
bića, shvatićeš da na tebe veoma malo utiče površinska igra uma.42
P: Ali ona nikad neće prestati.
M: Miran um nije mrtav.
P: Svesnost je uvek u kretanju, to je lako uočljiva činjenica. Tvrditi da je svesnost
nepromenljiva predstavlja protivrečnost. Na šta misliš kad govoriš o mirnom umu? Nije li um
isto što i svesnost?
M: Moramo se prisetiti da se reči koriste na mnogo načina i da u velikoj meri zavise od
konteksta. Činjenica je da postoji mala razlika između svesnog i nesvesnog - oni su u osnovi
jedno te isto. Budno stanje razlikuje se od dubokog sna samo po prisutnosti svedoka. Zrak
svesti osvetljava deo našeg uma i taj deo postaje naš san ili budna svesnost, a sama svest
pojavljuje se kao svedok. Svedok obično poznaje jedino svesnost. Sadhana se sastoji u tome
da se svedok najpre vrati u svesnost o samome sebi, a preko nje u čistu svest. Svest o Sopstvu
je joga.
P: Ako je svest sveprožimajuća, znači li to da slepac, nakon samoostvarenja, može progledati?
M: Brkaš čulne senzacije sa svešću. Mudrac poznaje sebe kakav jest. On će biti svestan da je
njegovo telo osakaćeno ili da njegov um ne dobija određenu vrstu čulnih senzacija. Ali njemu
nije važno poseduje li određene sposobnosti ili ne.
P: Moje pitanje je mnogo određenije: "Hoće li se slepcu vratiti očni vid kad postane mudrac?"
M: Kako bi slepac mogao videti ako mu se ne obnove oči i mozak?
P: Ali hoće li se njegove oči i mozak, nakon samoostvarenja, obnoviti?
M: Možda hoće, a možda i neće. Sve zavisi od sudbine i milosti. Mudrac raspolaže posebnim

42
U prirodi je uma da je uvek aktivan. Naš zadatak je da uočimo da smo različiti od uma, od svih sadržaja i
aktivnosti koje on može da ima. Upravo nam stalna aktivnost uma i pomaže da to lakše uočimo. Tako nam je
nemir uma od pomoći. Zapravo, kada krenemo u probuđenje, sve nam je od pomoći. (I. A.)
304
načinom spontane, vančulne percepcije, koji uzrokuje da vidi neposredno, a ne pomoću čula.
On se nalazi iznad percepcije i koncepcije, iznad kategorija vremena i prostora, iznad imena i
likova. Mudrac nije ni ono što se opaža ni onaj koji opaža, već jednostavan i univerzalan faktor
koji percepciju čini mogućom. Stvarnost je unutar svesnosti, ali ona nije ni svesnost ni bilo koji
od njenih sadržaja.
P: Šta je lažno, svet ili moje znanje o njemu?
M: Postoji li svet izvan tvog znanja? Možeš li se uzdignuti iznad onoga što poznaješ? Ti možeš
samo pretpostaviti da postoji svet iznad tvog uma, ali on će ostati koncept, nedokazan i
nedokaziv, sve dok ne stekneš svoje iskustvo. Ono je tvoj dokaz i vredi samo za tebe. Ko bi
drugi mogao imati tvoje iskustvo, kad je druga osoba za tebe samo onoliko stvarna koliko se
pokazuje stvarnom u tvom iskustvu?
P: Zar sam toliko beznadežno usamljen?
M: Kao osoba - jesi; ali u svom stvarnom biću sasvim si celovit.
P: Jesi li ti deo sveta koji nosim u svojoj svesnosti, ili si nezavisan od njega?
M: Ono što ti vidiš tvoje je, a ono što ja vidim moje je. To dvoje ima veoma malo zajedničkog.
P: Mora postojati neki zajednički činilac koji nas sjedinjava.
M: Ako želiš da ga pronađeš, moraš da odbaciš sve razlike. Samo je univerzalno zajedničko
svima.
P: Čini se strahovito čudnim što kažeš da sam, s jedne strane, ja puki proizvod svojih sećanja
koji je jadno ograničen, a da s druge stvaram široki i bogati svet u kojem je sve sadržano,
uključujući i tebe i tvoje učenje. Veoma mi je teško da razumem kako se ta širina može stvoriti
i kako može biti sadržana u mojoj malenkosti. Možda mi ti iznosiš celu istinu, ali ja shvatam
samo njen mali deo.
M: Uprkos tome, to je činjenica. Maleno projektuje celinu, ali ne može je sadržavati. Koliko
god velik i celovit bio tvoj svet, on je protivrečan, prolazan i sasvim iluzoran.
P: On možda jest iluzoran, ali je ipak predivan. Kad gledam, slušam, dodirujem, mirišem i
kušam, mislim i osećam, sećam se i zamišljam, ne mogu a da ne ostanem zapanjen svojom
čudesnom kreativnošću. Posmatram svet pomoću mikroskopa ili teleskopa i vidim čuda.
Sledim putanju atoma i čujem šapat zvijezda. Ako sam ja jedini stvoritelj svega toga, tada sam
uistinu Bog! Ali, ako jesam Bog, zašto se samome sebi činim tako malenim i bespomoćnim?
M: Ti si Bog, ali to ne znaš.
P: Ako sam Bog, tada svet koji sam kreirao mora biti stvaran.
M: Stvaran je u svojoj srži, ali ne i u pojavi. Oslobodi se želje i straha i tvoj će vid postati
odjednom jasan. Tada ćeš sve videti u pravom svetlu. Moglo bi se reći i da svojstvo
uravnoteženosti stvara svet, da ga svojstvo pasivnosti zatamnjuje, a svojstvo aktivnosti
izobličava.
P: To mi ne govori mnogo, ali, budem li te upitao šta su ta svojstva, tvoj će odgovor biti: ono
što stvara, zatamnjuje i izobličava. Ali, ostaje činjenica da mi se dogodilo nešto neverovatno, a
ja ne razumem ni šta, ni kako, ni zašto.
M: Da, čudo je početak mudrosti, a postojano i neprestano čuđenje jest sadhana.
P: Živim u svetu koji ne razumem i zbog toga ga se bojim. Takvo iskustvo imaju svi ljudi.
M: Odvojio si se od sveta i zbog toga te on boli i plaši. Otkrij svoju zabludu i oslobodi se
straha.
P: Tražiš od mene da odbacim svet, a ja želim da budem srećan u njemu.
M: Ako tražiš nemoguće, može li ti iko pomoći? Ono što je ograničeno mora neizbežno biti
naizmenično bolno i ugodno. Tragaš li za stvarnom srećom, nepobitnom i nepromenljivom,
moraš da ostaviš svet sa svim njegovim bolima i zadovoljstvima iza sebe.
P: Kako to izvesti?
M: Puko fizičko odricanje samo je znak ozbiljnosti, ali ozbiljnost, sama po sebi, ne oslobađa.
Uz to, mora postojati i razumevanje koje dolazi s budnom prijemčivošću, gorljivim ispitivanjem
305
i dubokim istraživanjem. Da bi se spasao od greha i patnje, moraš neumoljivo da radiš.
P: Šta je greh?
M: Sve ono što te vezuje.

306
 Dodatak I

Prirodna joga
(nisarga-joga)

U skromnom stančiću Šri Nisargadate Maharadža samo se po električnoj rasveti i

zvukovima uličnog saobraćaja moglo znati u kom se razdoblju ljudske istorije nalazimo. U
njegovoj malenoj sobici vladalo je ozračje bezvremenosti, a takve su bile i teme o kojima se
raspravljalo, teme koje od pamtiveka pobuđuju čovekovo zanimanje. Način na koji su se
izlagale i razrađivale bio je jednako tako bezvremen. Prošli su vekovi, milenijumi, čak i čitave
juge, a čovek se i dalje bavi istim pitanjima, neizmerno starim, a ipak večno novim.
Rasprave koje su se onde vodile i učenja koja su se predavala bila su ista i deset hiljada
godina pre, a ista će ostati i deset hiljada godina posle. Uvek ima svesnih bića koja se čude
samoj činjenici svoje svesnosti i istražuju njen uzrok i svrhu. Odakle dolazim? Ko sam ja? Kuda
idem? Takvim pitanjima nema ni početka ni kraja. Od presudne je važnosti znati odgovore na
njih jer bez potpunog razumevanja samog sebe, i u vremenu i u bezvremenosti, život je samo
san što ga nameću sile koje ne poznajemo, sa svrhom koju ne možemo razumeti.
Maharadž nije bio obrazovan čovek. On nije poznavao nijedan drugi jezik osim svog
materinskog marathskog. Nije citirao autoritete, veoma je retko spominjao svete tekstove. U
njegovom učenju začuđujuće bogato nasleđe Indije više se samo po sebi podrazumeva, nego
što se jasno ističe. Nikada nije izgradio ašram, a većina njegovih poklonika bili su skromni ljudi
u radnom odnosu koji su veoma cenili svaku priliku da s vremena na vreme učestvuju u
jednosatnom satsangu.
Jednostavnost i poniznost glavne su odrednice Maharadžijevog života i učenja. Ni u
fizičkom ni u psihičkom smislu on nikada nije zauzimao viši položaj. Srž bitka o kojem je
govorio video je jednako jasno u drugima kao i u samome sebi. Maharadž je priznavao da je on
tog bitka svestan a ostali još nisu, ali je govorio da je ta razlika privremena i od male važnosti i
da se tiče jedino uma i njegovih večno promenljivih sadržaja. Kad su ga ispitivali o njegovoj
jogi, govorio je da nema šta ponuditi, da ne postoji neki posebni sistem koji bi mogao izložiti,
neka posebna teologija, kosmogonija, psihologija ili filozofija koju bi mogao predstaviti. On je
samo spoznao svoju istinsku prirodu, koja je istovetna istinskoj prirodi njegovih slušalaca i
stoga ukazuje na nju. Slušalac je ne može sam videti zato što ne može videti ono što je
očigledno, jednostavno i neposredno. Sve što zna spoznao je svojim umom koji stimuliraju
čula. A čak nije ni posumnjao da je i sam um jedno čulo.
Maharadžijeva prirodna joga (nisarga-joga) gotovo je zabrinjavajuće jednostavna.
Sveprožimajući um mora da prepozna sopstveno bivstvo i da prodre u njega. To ne znači biti
ovo ili ono, ovde ili onde, tada ili sada; to znači biti samo bezvremeno bivstvo.
Bezvremeno bivstvo izvor je života i svesti. U okvirima vremena, prostora i uzroka on
je svemoguć, bezuzročan uzrok, sveprožimajući, večan, jer nema ni početka ni kraja, jer je
uvek prisutan. Slobodan je jer nema uzroka, sveznajući jer sve prožima i blažen jer nije
podeljen. On živi, voli i beskrajno se zabavlja oblikujući i preoblikujući univerzum. Svaki čovek
poseduje bezvremeno bivstvo, on jeste to biće. Ali, nažalost, čovek ne poznaje sebe kakav jeste
i zbog toga se poistovećuje s imenom i likom svog tela i sadržajem svoje svesti.
Jedini način da čovek ispravi pogrešno razumevanje svoje stvarne prirode jeste da u
potpunosti spozna kako radi njegov um i da ga pretvori u instrument otkrivanja vlastitog
Sopstva. U samom početku duhovne evolucije um je bio dragoceno oruđe u borbi za opstanak.
Morao je naučiti zakone i puteve prirode da bi je mogao pokoriti. To je činio i čini još uvek jer
život se na viši nivo može podići samo ako um i priroda rade zajedno. Ali, u tom procesu um je
stekao umeće simboličnog razmišljanja i komunikacije, sposobnost i veštinu izražavanja
307
govornim jezikom. Reči su postale previše važne. Ideje i pojmovi poprimili su izgled stvarnosti,
konceptualno je zamenilo stvarno, a sve je to dovelo do toga da čovek sada živi u verbalnom
svetu, zagušen rečima koje su stekle vlast nad njim.
Očigledno je da se u svakodnevnici moramo služiti predmetima i komunicirati s
ljudima, a u oba slučaja reči su izuzetno korisne. Ali zbog njih ostajemo u svetu da živimo
potpuno simbolično pa stoga i nestvarno. Da bismo iz tog zatvora verbalnog uma pobegli u
stvarnost, moramo biti u stanju da premestimo težište svoje pažnje s reči na ono o čemu
govore, na samu stvarnost.
Reč koja se najčešće upotrebljava i koja je najviše prožeta osećajima i idejama jest "ja".
Um pokazuje sklonost da je uključi u sve čime se bavi, i u telo i u apsolut. U duhovnoj
disciplini reč "ja" služi kao putokaz prema iskustvu koje je neposredno, direktno i beskrajno
značajno. Najvažnije je biti i znati da jesi. Zanimljivo nam može biti samo ono što je povezano
s našim svesnim postojanjem, koje je žarišna tačka svake želje i straha. Krajnji cilj svake želje
jeste da istakne i pojača osećaj vlastitog postojanja, a svaki osećaj straha u svojoj je srži samo
strah od prestanka postojanja ili uništenja.
Nisarga-joga znači prebivanje u osećaju "ja jesam", tako stvarnom i životnom, s
namerom da se stigne do njegovog izvora. Budući da taj osećaj nije neprekidan, on mora imati
izvor iz kog dolazi i u koji se vraća. Bezvremeni izvor svesnoga bivstva je ono što Maharadž
zove našom stvarnom prirodom ili bićem (svarupa).
Kad govori o načinima spoznaje svog vrhovnog identiteta kao sveprisutnog bivstva,
Maharadž je izrazito neograničen. On tvrdi da svako raspolaže vlastitim putem do stvarnosti i
da zato ne može postojati opšte pravilo koje bi vredelo za sve. Ali, za svakoga tragaoca glavna
ulazna vrata u stvarnost predstavlja osećaj "ja jesam", nezavisno od toga kako je stigao do njih.
Upravo se uviđanjem izuzetne važnosti osećaja "ja jesam" i njegovim nadilaženjem stiže do
njegovog izvora pa tako spoznajemo vrhovno stanje, koje je ujedno prvobitno i krajnje.
Razlika između početka i kraja postoji jedino u umu. Kad je um tup ili uznemiren, taj se izvor
ne može spoznati. Ali kad je čist i jasan, um postaje veran odraz izvora. Izvor je uvek
nepromenljiv, nalazi se izvan mraka i svetlosti, izvan života i smrti, izvan svesnog i nesvesnog.
Poniranje u osećaj "ja jesam" veoma je jednostavna, lagana i prirodna joga. U njoj nema
nikakve tajnovitosti ili zavisnosti, ona ne zahteva posebnu pripremu ili inicijaciju. Ko god je
zbunjen samom činjenicom svog postojanja kao svesnog bića pa iskreno želi da pronađe svoj
izvor, može čvrsto prionuti uz večno prisutni osećaj "ja jesam" pa marljivo i strpljivo prebivati
u njemu sve dok se ne rasprše oblaci koji mu zamračuju um, dok ne ugleda srce bivstva u svoj
njegovoj veličanstvenosti.
Bude li pojedinac istrajan u praktikovanju nisarga-joge, ona će uroditi bogatim plodom
i dovesti ga do toga da postane svestan i aktivan u onome u čemu je oduvek bio nesvestan i
pasivan. Ne postoji razlika u kvalitetu, već samo u načinu izražavanja, kao što ne postoji
razlika između grumena zlata i veličanstvenog nakita koji je iz njega izrađen. Život se nastavlja
dalje, ali postaje spontan i slobodan, svrhovit i srećan.
Nisargadata veoma jasno opisuje to prirodno, spontano stanje, ali kao što čovek koji je
od rođenja slep ne može zamisliti svetlost i boje, tako i neprosvetljen um nije u stanju da prida
značenje takvim opisima. Izrazi kao što su spokojna sreća, saosećajna nevezanost,
bezvremenost i bezuzročnost bića i pojava zvuče mu strano i ne izazivaju nikakav odgovor.
Čovek samo intuitivno oseća da se u njima krije duboko značenje i stoga oni bude u njemu
neobičnu čežnju za neobjašnjivim, kao vesnici nečega što tek treba doći. Ali to je sve. Upravo
kao što Maharadž kaže, reči su samo putokazi, one upućuju na smer kretanja, ali ne mogu poći
s nama. Istina je plod ozbiljnog traganja, a reči samo pokazuju put.
Maurice Frydman

308
 Dodatak II

Devetorica učitelja
(navanath sampradaja)

Pojmom ’hinduizam’ obuhvaćene su brojne sekte, vere i kultovi. Poreklo većine gubi se
u drevnoj prošlosti. "Tradicija učitelja" (nath sampradaja), kasnije poznata kao "tradicija
devetorice učitelja" (navanath sampradaja), samo je jedna od njih. Neki učenjaci smatraju da
ta sekta vuče koren od mitskog učitelja (riši) Dattatreje, za kojeg se veruje da je bio zajedničko
otelovljenje svetog trojstva Brahme, Višnua i Šive. Jedinstvena duhovna postignuća tog
legendarnog lika spominju se u Bhagavata-purani, Mahabharati, a i u nekim kasnije nastalim
Upanišadama. Neki pak smatraju da je to učenje ogranak hatha-joge.
Ma kakvo da mu je poreklo, učenje "tradicije devetorice učitelja" postajalo je tokom
vekova složeno poput lavirinta i počelo u različitim delovima Indije primati različite oblike.
Neki gurui iz te "tradicije" počeli su naglašavati put predanosti Bogu (bhakti), neki put
mudrosti (đnjana), a neki put delovanja (karma). Pojedini su pak učitelji smatrali da je važan
jedino cilj svake joge, a to je sjedinjenje s vrhovnom stvarnošću. U četrnaestom veku živeo je
veliki hatha-jogin po imenu Svatmarama Svami, koji je jadikovao nad tamom različitih
mišljenja. U nameri da rasprši taj mrak upalio je svetiljku svojim čuvenim delom Hatha-joga-
pradipika.
Prema nekim učenim komentatorima, "tradicija devetorice učitelja" podučavala je da je
cela kreacija rođena iz zvuka (nada), koji predstavlja božanski princip, i iz svetlosti (bindu),
koja predstavlja materijalni princip, a da je vrhovna stvarnost, iz koje oba potiču, Šiva. Po
njihovom mišljenju, oslobođenje je stapanje duše sa Šivom u procesu uništenja (laja) ljudskog
ega, odnosno iščeznuće osećaja individualnog i ličnog postojanja.
Međutim, u svakodnevnim duhovnim uputstvima svojim poklonicima učitelji su se
retko pozivali na metafizičke spoznaje do kojih su učeni ljudi došli u svojim istraživanjima. U
stvari, pristup tih učitelja bio je potpuno nemetafizički, jednostavan i direktan. Iako pevanje
svetih himni i poštovanje idola jesu tradicionalne osobine sekte, njeno učenje naglašava da se
vrhovna stvarnost može spoznati jedino u vlastitom srcu.
"Tradicija učitelja" postala je poznata kao "tradicija devetorice učitelja" kad su jednom
u dalekoj prošlosti sledbenici sekte izabrali devetoricu od svojih prvih gurua kao istaknute
primere vlastitih verovanja. Nažalost, ne postoji saglasnost o imenima te devetorice majstora.
Bilo kako bilo, najprihvaćeniji je sledeći popis: Matsjendranath, Gorakhnath, Đalandharnath,
Kantinath, Gahininath, Bhartrinath, Revananath, Ćarpatnath i Naganath.
Dvojica od devetorice tih majstora, Gahininath i Revananath, imali su veliki broj
sledbenika u južnim delovima Indije, uključujući i državu Maharasthru, kojoj pripada i Sri
Nisargadatta Maharaj. Smatra se da je Revananath osnovao vlastitu podsektu izabravši
Kadasiddhu za svog glavnog učenika i naslednika. Ovaj je pak inicirao čuvenog Lingađangama
Maharađa i Bhausahiba Maharađa, kojima je poverio ašram i širenje svoga učenja. Bhausahib
Maharađ osnovao je kasnije tradiciju koja je postala poznata kao injćegeri sampradaja, novi
pokret unutar tradicionalnog. Njegovi najpoznatiji učenici bili su Amburao Maharađ,
Grimallešvar Maharađ, Siddharamešvar Maharađ i čuveni filozof dr. R. D. Ranade.
Sri Nisargadatta Maharaj je učenik i naslednik Siddharamešvara Maharađa.
Ovde svakako moramo spomenuti da Maharadž nikada nije pridavao mnogo važnosti
sektama, kultovima i verama, uključujući i vlastitu, iako je službeno bio tadašnji guru ogranka
injćegeri sampradaj. Odgovarajući na pitanje jednog tragaoca koji je želeo da se pridruži
"tradiciji devetorice učitelja", Maharadž je rekao: "Navnath sampradaja samo je tradicija,
način podučavanja i sprovođenja duhovne discipline. Ona ne označava nivo svesti. Prihvatiš li
309
učitelja iz te tradicije za svog gurua, pridružio si se i njegovoj tradiciji. Tvoja pripadnost
tradiciji zavisi samo od tvog ličnog osećaja i uverenja. Najzad, sve je to verbalno i formalno. U
stvarnosti ne postoji ni guru ni učenik, ni teorija ni duhovna disciplina, ni neznanje ni
samoostvarenje. Sve zavisi od toga šta misliš o sebi. Spoznaj samoga sebe na ispravan način.
Ništa drugo ne može zameniti znanje o Sopstvu." Učenja "tradicije devetorice učitelja" nude
tragaocu kraljevski put do oslobođenja koji u sebi sjedinjuje sva četiri sporedna puta: bhakti,
đnjana, karma i dhjana margu. I Adinath Bhairava, za koga se smatra da je bio otelovljenje
samog Gospoda Šive, u svom životopisu pod naslovom Nathlingamrita tvrdi da je put na koji
je ukazala ta tradicija najbolji od svih jer vodi direktno do oslobođenja.

310
 DODATAK III
REČNIK

adhar ................................podržavanje, trpljenje

adhi-yoga..........................svevišnja joga, iznad, svevišnje + joga
ahimsa ..............................nenasilje, odustajanje od povređivanja drugih rečju ili delima,
neubijanje, nepovređivanje
akash ................................praznina, eter kao elelment prostora, nebo
ananda ..............................blaženstvo, sreća
anirvachaniya ....................neopisivo
antahkarana ......................psiha, um, um u ukupnom smislu uključujući inteligenciju, ego i um,
manas
anubhava ..........................direktna percepcija, iskustvo, prepoznavanje. Iskustvo koje se
ostvaruje na kraju akcije. U svim iskustvima nema iskušenika osim
"ja". Tako su sva iskustva direktna (anubhavas) i vode ka "ja"
principu - "ja jesam"
Atma, Atman ....................Svevišnje Sopstvo, individualna duša. Atman je iznad sve tri gune
prirode, prakriti. Atman je onaj koji ne deluje, već samo Prakriti,
priroda.
Atma - bhakti....................obožavanje svevišnjeg
Atma - prakash .................svetlost Sopstva
atmaram............................radost Sopstva
avatara..............................inkarnacija, Onaj koji je sišao
avyakta .............................nemanifestovano
bhajan...............................pevanje svetih pesama, praksa obožavanja
bhakti ...............................devocija, obožavanje
bhoga, bhogi.....................iskušavanje svetovnih radosti i tuge, "bhogi" je onaj koji je uključen
u svetovne radosti i tuge, "bhoga marga" put je svetovnih težnji,
radosti i tuge
Brahma.............................jedan od Bogova Hinduističkog trojstva: Brahma-kreator, Vishnu-
održavatelj i Shiva-transformator, preobrazitelj
Brahmacharya...................uzdržavanje, religiozno školovanje sa celibatom, neženjstvo, u
širem smislu odustajanje od svih čulnih uživanja
Brahman ...........................Apsolut, Konačna Realnost čije su karakteristike: apsolutno
postojanje-sat, apsolutna svesnost-chit, i apsolutno blaženstvo-
ananada. Po Sanakaracharyai Brahman, Apsolut, ima pet različitih
lica, faza: 1. Hiranyagarbha, Kosmičko Sopstvo, Ishvara, 2.

311
 personalni Bog u formi Avatara, 3. jiva, individualna duša, 4.
prakriti, prolazna, nestalna priroda, i 5. shakti, kreativna moć, sila.
Brahmasmi........................Ja sam Svevišnji, Brahman, "ja jesam" čista svesnost samo-
postojanja - Purushae. Kada ova čista svesnost bude uključena,
inkorporirana u materiju, čisto "ja jesam" se menja u "ja sam to",
"ja sam ovo - i ono"
buddhi ..............................inteligencija, odraz realnog u umu, moć koja osposbljava um da
opaža objekte u pojavnom svetu. Sve dok budhi funkcioniše kroz
medijum, sredstvo uma, nije moguće spoznati čistu svesnost,
probuditi se.
chetana .............................svesnost, unutarnje probuđenje, chit
chidakash..........................Brahman u svom aspektu, obliku, neograničenog znanja, ekspanzija
svesnosti, različito korišćena za svesnost, kako individualnu tako i
univerzalnu.
chidananda........................svesnost blaženstva, radost duha
chidaram...........................radost svesnosti
chit ...................................Univerzalna svesnost
chitta ................................individualna svesnost, priroda svesnosti ne materijalna - ali pod
uticajem materije, produkt svesnosti i materije, Purushe i Prakriti,
obuhvata sve nivoe uma, od kojih je najniži manas
deha..................................fizičko telo
deha - buddhi....................intelekt koji čini da čovek identifikuje sopstvo sa fizičkim telom
digambara .........................nag čovek obučen u četvrtinu neba, u prostor, uglavnom sledbenici
đaine
gnana................................znanje, posebno više znanje ostvareno iz meditacije, često pisana i
kao "jnana", gnani, znalac, gnana je ostvarenje jedinstva svih stvari
u Brahmanu
gunas................................atributi, kvaliteti, u filozofiji Samkhya tri kvaliteta Kosmičke
Supstance, Prakriti, jesu: prosvetljenost-sattva, aktivnost-rajas, i
opadanje-tamas.
guru..................................duhovni učitelj, majstor
yagrat-sushupti .................probuđeno spavanje, budan san
jiva, jivatman.....................individualna duša, po Vedanti jiva dospeva u postojanje kao
rezultat pogrešne identifikacije atmana sa telom, čulima i umom.
Atman + činjenje, delovanje, jeste jiva
kalpana .............................imaginacija, zamišljanje, fantazija
karma ...............................delovanje, posebno odgovorna akcija, dobra ili loša, karma je od tri
vrste akcija: sanchita-sakupljenih iz prethodnih rođenja, prarabdha-
deo prošle karme koja treba da se odradi u sadašnjem životu, i
agami-tekuća karma čiji rezultat će doneti plodove u budućnosti
karana...............................uzrok, primarni uzrok neminovno prethodi rezultatu,
nemanifestovan potencijalni uzrok koji blagovremeno uzima oblik
312
 kao vidljiv život, efekt, materijalni uzrok univerzuma, karana je
kosmička energija u potencijalnom obliku
lila ....................................igra, sport, kosmos posmatran kao božanska igra. Lila nije
Apsolutna Istina Brahmana. Ona je samo delimična istina, koja se
ne razlikuje od neistine. Na primer, led može biti opisan od nekih
kao voda i kao para od drugih, ali oba ta stanovišta su samo
delimično istinita.
mahdakash........................velika prasak, ekspanzija egzistencije, Univerzum od materije i
energije
maha-karta........................veliki stvaralac, delovaoc - um, uvek zauzet, uvek angažovan
nečim, ovim ili onim
maha-mantra .....................velika inkarnacija
maha-maya .......................velika obmana, nerealno, velika obmanjujuća slika koja skriva,
pokriva Realnost. Priroda maye je da obmanjuje. Maya je
sveukupnost svih mentalnih projektovanja, stvaranja.
maha-mrityu......................konačno rastapanje, velika smrt cele kreacije
maha-sattva ......................Svevišnja Harmonija, Sklad
maha-tattva.......................Velika Realnost, Svevišnja Svesnost
maha-vakya.......................velike izjave, rečenice. Četiri upanišadske objave izražavaju najviše
vedantijske istine, koje su poznate kao mahavakyas. One su:
Prajnam Brahman – ’svesnost je Brahman’, Aham Brahmasmi – ’ja
sam Brahman’, Tat Tvam Asi – ’to si ti’ i Ayam Atma Brahma -
moje Sopstvo je Brahman
mana, manas .....................um, razumevanje, sposobnost razmišljanja, razlučivanja, u Nyaya
filozofiji manas je duša, različita od Atmana
manana .............................meditacija, refleksija, razmišljanje
mantra ..............................inkarnacija, himna, instrument misli, idealni zvuk vizualiziran kao
slova i vokalizovan, artikulisan, kao slogovi. Mantra je grupa reči
čije stalno ponavljanje proizvodi posebne rezultate.
marga ...............................put, staza
moksha .............................emancipacija, oslobođenje od svetovnog postojanja, "Mukta" -
oslobođena persona, osoba
moksha - sankalpa.............odluka da se bude slobodan od lažnog
mumukshattva...................ispravna želja koja sadrži ozbiljnost da se spozna Konačni Princip i
pomoću toga da se ostvari oslobođenje; u vedanti jedan od četiri
uslova tragaoca za Istinom: ispravno razlikovanje - viveka, ispravna
nepristrasnost - vairagya, ispravno vođstvo - sat sampat i ispravna
mumukshattva. Mumukshattva je intenzivna težnja ka oslobođenju.
neti - neti ..........................ne ovo - ne ovo, analitički proces progresivnog, razumnog
negiranja svih imena i oblika od kojih je svet stvoren, radi dosezanja
večnog, Konačne Istine
nirguna .............................neuslovljeno, bez kvaliteta

313
nirvana..............................konačno rastapanje, preobraženje, ugašenost plamenom života,
oslobođenje od materije i ponovno ujedinjenje sa Svevišnjim
Duhom, Brahmanom. "Nirvani" je tragalac nirvane.
nirvikalpa..........................oslobođenje od formiranja ideja, potpuna kontrola uma, bez
modifikacije, promena, uma
nisarga ..............................prirodno, nerođeno
nivritti...............................oslobođenje od svetovne egzistencije, odricanje
Parabrahman.....................Svevišnja Realnost
Paramakash.......................Velika ekspanzija, prasak, bezvremena i neograničena, beskonačna,
Realnost, Apsolutno Postojanje, Bit
Paramartha .......................uzvišena istina
pragna ..............................ne-samosvesno znanje, kognitivna, ne-razmišljajuća svesnost, čista
svesnost. Takođe se piše kao "prajna". Prajna se smatra za višu
svesnost.
prakriti..............................Kosmička Supstanca, izvorni neuzročni uzrok pojavnog,
manifestovanog postojanja, egzistencije, koja je bezoblična,
neograničena, nepokretna, večna i sve-prožimajuća. Takođe
nazvana "Avyakta".
pralaya..............................potpuno rastapanje, kada se kosmos utapa u Nemanifestovani
Apsolut Svevišnje Realnosti
prana ................................dah života, vitalni princip
prarabdha..........................sudbina, ono što je počelo kao obaveza. Količina, zaliha, karme
prošlih života, sanchita, koja je postala sudbina u sadašnjem životu
pravritti.............................neprekidna aktivnost, naklonost prema svetovnom životu
Premakash ........................Brahman u svom aspektu neograničene ljubavi. To je drugo ime za
Chidakash, ali on naglašava aspekt ljubavi, a ne aspekt
spoznavanja. Ljubav je izraz Sopstva kroz srce. Premakash je srce
+ ja jesam - ja sam srce
puja ..................................Obožavanje, odanost
purna ................................punoća, potpunost, apsolutno, beskonačno, koristi se za Brahman
Purusha.............................Kosmički Duh, večni i nedelatni uzrok univerzuma, koji daje
pojavnost svesnosti ka svim manifestacijama materije, prakrti, koja
sve stvara. Ropstvo Purushe u materiji je zbog "ja" svesnosti koja je
rođena iz Chitta vritti, mentalne aktivnosti, što dovodi do porasta
nebrojenih želja.
rajas..................................motivacija, aktivnost, energija, jedna od tri karakteristike, sastavni
deo Kosmičke Supstance (sattva, rajas i tamas), bez koje se druge
dve ne bi mogle manifestovati. U jogi - egoizam.
sat-chit..............................transcendentalno stanje univerzalnog potencijala, sat-postojanje +
chit-svesnost
sadaanubhava....................iskustvo večne realnosti, sada-uvek + anubhava-iskustvo

314
sadashiva ..........................večna lepota, dobrota, uvek uspešna, sada-uvek, + Shiva-otmen,
milostiv, povoljan
sat-cit-ananda ...................konačni principi sa tri kvaliteta u apsolutnom savršenstvu: sat-
postojanje + chit-svesnost + ananda-blaženstvo
sadguru.............................istinski duhovni učitelj
sadhana.............................praksa koja donosi uspeh "siddhi", sadh-ići pravo ka cilju, biti
uspešan
sadhu ................................asketa, sadh-ići pravo ka cilju
saguna ..............................manifestovano stanje sa tri "gune" - sattva, rajas i tamas, Svevišnji
Apsolut shvaćen kao kvaliteti koje poseduje: ljubav, zahvalnost,
itd., kao razlika između nedifirenciranog Apsoluta, Advaita
Vedante
samadhi ............................nadsvesno stanje, duboka meditacija, trans, ushićena apsorpcija,
stapanje, praksa joge u kojoj tragalac-saddhaka, postaje jedno sa
objektom svoje meditacije, sadhya, i tako ostvaruje neopisivo,
apsolutno, blaženstvo. Samadhi je stanje koje se pojavljuje u pet
tipova: savikalpa - vizualizacija čulnog objekta, obično nekog
ideala, ili Boga u dualističkoj sferi; nirvikalpa - iznad svih dualnosti,
imena i oblika; nissankalpa - sve želje prestaju da dolaze u obliku
"sankalpe"; nirvirittik - čak i nevoljna spominjanja, talasi vrittje
prestaju; nirvisana - želja je smirena
samskara...........................mentalna impresija, utisak, saosećanje, memorija, takođe nazvana
vasana, želja, zaostala impresija
samvid ..............................istinska svesnost
sat.....................................transcendentalni aspekt Konačnog principa u aktivnom stanju,
postojanje, biće, suprotno "asat"
sat-sang ............................druženje sa istinskim duhovnim i mudrim ljudima, biti sa Istinom
sattva................................postojanje, egzistencija, istinska bit, srž, u jogi kvalitet čistote ili
dobrote, "satvičko" čisto, istinsko
sattvanubhava ...................iskustvo, anubhava, istinske harmonije Univerzuma, sattva,
postojanje
satyakama.........................onaj koji teži Uzvišenoj Istini, sattya, istina, brahman + kama,
kamana, želja
Shiva ................................jedan od Bogova Hinduističkog trojstva - Brahman-kreator,
Vishnu-održavatelj i Shiva, transformator, preobrazitelj; povoljan,
srećan, naklonjen; destrukcija kosmosa od boga Shive je povoljan
akt za destrukciju prethodnog stvaranja, kreacije; Shiva je
apsolutna ljubav "ja" principa u čoveku; kao uništitelj,
transformator, On donosi ostvarenje, potpunu anihilaciju, uništenje
ljudskog ega
shravana ...........................slušanje svetih knjiga, akt slušanja
siddha ...............................ostvarena osoba, onaj koji je ostvario savršenstvo, sadh, ići pravo
ka cilju, biti uspešan
315
smarana ............................sećanje, mentalno recitovanje
soham...............................ja sam on, so-on + aham-ja sam
sutratma............................spajajuća, ujedinjujuća veza između sih bića, sutra-nit, opruga +
atma, duša; oslonac kao neprekinuta nit manifestovanog sveta,
otuda je Čista Svesnost osnova svih bića, postojanja; Maharadž
koristi reč akumulirana karma od života do života
swarga ..............................nebeski region
swarupa ............................čovekov autentičan, sopstveni oblik, priroda, karakter, sva - nečije
sopstveno + rupa -suptilni element oblika
tamas................................mračnost, inercija, tromost, pasivnost, jedan od tri konstituenta,
delova, guna Kosmičke Supstance, tj. sattva, rajas i tamas
tat-sat ...............................ovo je Istina, tat - to + sat - istina, Postojanje, Realnost
tattva ................................istinska Suština, Realnost, tad-tat - to + tva - apstraktni sufiks, tj. to
turiya ................................nadsvesno stanje samadhija, turiya, četvrti, četvrto stanje duha u
kome on postaje jedno sa Brahmanom, najviša svesnost
turiyatita ...........................iznad najviše svesnosti, turiya + atita, ići iznad
tyaga.................................odricanje, odricanje od plodova svakog rada, sprovođenje karme sa
odricanjem i bez želja za rezultatima
uparati ..............................odmor, smirenost, počinak, tolerancija i odricanje od svih sektaških
izdvajajućih obreeda, upa - prema, ispid, dole + rati, odmor, od
korena ram, biti zadovoljan, u vedanti jedno od šest postignuća:
satsampat: sama - smirenost, dama - uzdržavanje, samoodricanje,
uprati - tolerancija, trpeljivost, titiksha - izdržljivost, sraddha - vera
i samadhana - ravnoteža
vairagya ............................odsustvo svetovnih želja, vi - bez traga želja, ravnodušnost prema
nerealnom i prolaznom, potpuno odsustvo bilo kakve privlačnosti
prema objektima, koji donose zadovoljstvo
Vishnu ..............................jedan od bogova Hinduističkog Trojstva - Brahma, Vishnu i Shiva.
viveka...............................razlikovanje, ispravno razlučivanje između istinitog i lažnog,
realnog i nerealnog, vi - izvan, bez + veka, od korena vic, proveriti,
odvojiti, prekinuti. Viveka je jedan izraz duhovne svesnosti skriven
iza uma. Viveka vodi ka vairagyi, nevezanosti.
vyakta...............................manifestovana materija, evoluirana, razvijena, priroda, vi - pored,
izvan, bez + akta, pasivni princip od anj, miropomazati. Otud
razvijen miropomazan produkt, suprotno - "avyakta".
vyakti................................persona, osoba, spoljašnje Sopstvo
vyaktitva...........................personalnost, ograničena identifikacija sebe sa telom

yoga .................................jedan od šest sistema Hindu filozofije (od yuj, spojiti ili sjediniti).
Joga uči načine sa kojima individualna duša, jivatma, može da se

316
 sjedini ili spoji sa Univerzalnim Duhom, Paramatma. Joga sistem je
po verovanju utemeljio Patanjali.
yoga - bhrashta .................onaj koji je pao sa visokog stanja joge
yoga - kshetra ...................polje delovanja za jogu, fizičko telo u filozofskom smislu, kshetra,
polje
yoga - sadhana ..................duhovna praksa joge
yogi ..................................onaj ko praktikuje jogu.

317
 Sadržaj:

Predgovor
Ko je Nisrgadata Maharadž
Primedba prevodioca
Primedba izdavača
1. Osećaj "JA SAM"
2. Opsednutost telom
3. Večna Sadašnjost
4. Stvarni svet je iznad uma
5. Ono što je rođeno mora umreti
6. Meditacija
7. Um
8. Sopstvo boravi iznad uma
9. Odgovori sećanja
10. Svedočenje
11. Duhovna budnost (svesnost) i mentalna svesnost
12. Ličnost (individualnost) nije istina
13. Svevišnji um i telo
14. Pojavno i istina
15. Svetac Gnani - znalac
16. Beželjnost, najveće blaženstvo
17. Uvek prisutan (sveprisutan)
18. Da biste znali ko ste - saznajte šta niste
19. Realnost počiva na bezličnosti
20. Svevišnji je iznad svega
21. Ko sam ja?
22. Život je ljubav i ljubav je život
23. Razlikovanje (razlučivanje) dovodi do nevezanosti
24. Bog je svečinitelj. Gnani - mudrac je nečinitelj
25. Čvrsto se držite za "ja jesam"
26. Ličnost (personalnost), prepreka
27. Bespočetnost počinje večno
28. Sva patnja se rađa iz želje
29. Živeti je jedini cilj života
30. Bi ste slobodni sad
31. Vrednujte pažnju
32. Život je svevišnji guru
33. Sve se dešava samo od sebe
34. Um je sam po sebi uznemirenost
35. Najveći Guru je vaše unutarnje Sopstvo
36. Ubijanje povređuje ubicu, ne povređenog
37. Iznad bola je blaženstvo
38. Duhovna praksa je potvrđujuća i ponovo potvrđujuća volja
39. Samo od sebe ništa nema postojanje
40. Jedino je Sopstvo istina
41. Razvijajte stav svedoka
42. Istina se ne može iskazati
318
43. Neznanje može biti prepoznato - istina ne
44. Ja jesam je istina - sve drugo su posledice
45. Ono što dolazi i odlazi nema postojanje, suštinu
46. Svesnost Sopstva je blaženstvo
47. Posmatrajte svoj um
48. Svesnost je sloboda
49. Um prouzrokuje nesigurnost
50. Samosvest je svedok
51. Budite ravnodušni na bol i zadovoljstvo
52. Biti srećan - pružati sreću - jeste ritam života
53. Ispunjena želja stvara više želja
54. Telo i um su pokazatelji neznanja
55. Odustanite od svega i dobićete sve
56. Kad svesnost uskrsava, svet se rađa
57. Iznad uma nema patnje
58. Savršenstvo, sudbina svih
59. Želja i strah su egocentrična stanja
60. Živite činjenice - ne maštarije
61. Materija je svesnost
62. U Svevišnjem se rađa svedok
63. Utisak činitelja je ropstvo
64. Sve što vas zadovoljava, vuče vas unazad
65. Smiren um je sve što vam treba
66. Svo traganje za srećom je beda
67. Iskustvo nije realno
68. Tragajte za izvorom svesnosti
69. Prolazno je dokaz neistine
70. Bog je kraj svih želja i znanja
71. U samosvesnosti vi učite o sebi
72. Ono što je čisto potpuno, nevezano je realno
73. Smrt uma je rođenje mudrosti
74. Istina je ovde i sada
75. U miru i tišini vi napredujete
76. Istinsko znanje je znati da ne znaš
77. Lažne ideje su "ja" i "moje"
78. Svo znanje je neznanje
79. Persona, svedok i svevišnji
80. Probuđenost - duhovna svesnost
81. Glavni uzrok straha
82. Apsolutno savršenstvo je ovde i sad
83. Istinski Guru
84. Vaš cilj je vaš Guru
85. "Ja jesam": temelj svakog iskustva
86. Nepoznato je dom realnog
87. Smirite um i otkrićete
88. Znanje stečeno umom nije istinsko znanje
89. Progres u duhovnom životu
90. Predajte se svom Sopstvu (vašoj duši)
91. Zadovoljstvo i sreća
92. Idite iznad ideje: "JA SAM TELO"
319
93. Čovek nije činitelj
94. Vi ste iznad prostora i vremena
95. Prihvatite život onakav kakav je
96. Napustite osećanja i očekivanja
97. Svet i um nisu odvojeni
98. Oslobodite se samopoistovećivanja
99. Opaženo ne može biti posmatrač
100. Razumevanje vodi ka slobodi
101. Mudrac - gnani, se ne vezuje niti poseduje
DODATAK I - PRIRODNA NISARGA YOGA
DODATAK II - NAVANATH SAMPRADAYA
DODATAK III - REČNIK

320