Предиспитни задатак:Дубравка Карадаревић 140018/2013

1.

име порекло слој значење

1. Стефан грчко хришћански венац, име хришћанског
светитеља
2. Александар грчко хришћански заштитник људи
3. Маријан латинско слој позајмљених од женског библијског
имена имена Марија
4. Филип грчко хришћански Љубитељ коња, име
хришћанског светитеља
5. Ђорђе грчко хришћански Земљорадник, име
хришћанског светитеља
6. Дубравка италијанско слој позајмљених од имена Silvia
имена
7. Верослава словенско словенски од именице вера и
корена слав
8. Лала турско слој позајмљених назив цвећа узет за
имена лично име
9. Дрина латинско слој позајмљених име реке узето за лично
имена име
10. Нада грчко хришћански једна од хришћанских
врлина

2.Прескакање доручка погубно за линију

Јутарње гладовање појачава апетит и чини примамљивом калоричну

храну
Британски научници дошли су до закључка, скенирањем мозга људи који „прескачу“
доручак, да особе које не доручкују касније током дана траже маснију, калоричнију храну.
Испитивањем 21 особе закључено је да мозак више привлачи храну уколико је доручак
прескочен да те особе онда више једу за ручак, преноси Би-Би-Си, а код нас Танјуг.

Научници упозоравају да прескакање оброка отежава дијету јер особа онда увек тражи-и
узима-калоричнију храну, а нутриционисти тврде да је доручак битан у дијетама јер
ублажава апетит током дана.

Испитаницима који су сви нормалне тежине биле су у два наврата приказане фотографије
калоричне хране-када су доручковали и када су прескочили доручак. Резултати магнетне
резонанце показали су да је мозак био „наклоњенији“ калоричној храни у дану када нису
доручковали.
Када је испитаницима понуђен ручак на дан када су прескочили доручак, испитаници су
јели за петину више калорија него обично.

а- 2. саставни а. за везивање двеју истовремених или сукцесивпих радња или

напоредних особина :У Београду је 25 степени, а у Новом Саду 27.

апетит- -ита м лат. жеља, прохтев за јелом, јешност:Чим видим лепо аранжирану
храну отвори ми се апетит.

Би-Би-Си-највећа корпорација за емитовање радијског и телевизијског програма у

свету. : Ту информацију пренео је Би-Би-Си.

би1ти-будем и (супл.) јесам, сам (енкл.);одрич. (ек. и ијек.) нисам, није и

(ијек.)нијeсам; импф. бејах, ијек. бијах и бех,ијек. бјех; аор. бих; прил. сад. будући;прил.
пр. бивши) сврш. и несврш. 1. као спона и као помоћни глагол: То је био превелики
залогај за мене.

би1тно-прил. у суштини, у основи, од великог значаја: Јако је битно слушати шта нам
родитељи говоре.

бри3та5нски5, -а, -о а. братски који се односи на Велику Британију и Британце:

Британски енглески се доста разликује од америчког енглеског језика.

ви1ше-б. комп. од много.: Након изгубљеног првог килограма сам желала да смршам
све више и више.

гладо3вати (гладо3ва5ње)- с гл. им. од гладовати.гладовати, гладујем несврш.

1. а. не јести, остајати гладан.: Када сам приметила да сам претерала с килажом морала
сам да се посветим гладовању.

да-везн. (у зависним реченицамa) 3. изрични: Као мала девојчица желела сам да будем
балерина.

да2н-м (ген. заст. дне, лок. дану; ном.мн. дани, заст. и покр. дни и дневи) 1.време од
изласка до заласка Сунца: Цео данашњи дан сам провела напољу.

два2-м и с, две, ијек. двије, ж (ген. двају м и с, двеју, ијек. двију, ж; дат. двама
инст,двема, ијек. двјема ж) а. број који се обележава са 2,за једну јединицу већи од један.:
У посладња два месеца су преминула два веома популарна глумца.
дије4та-ж лат. 1. режим исхране прописан од лекара болеснику док траје његова
болест; уздржавање од јаких и масних јела са зачинима и од пића.: Од понедељка крећем
на дијету.

до-предл. и прил. I . предл. 1.с генитивом ђ . вољу, интерес, оно до кога или чега је коме
стало. Највише ми је стало до тог момка.

до3ручак-чка м први, јутарњи или преподневни оброк. Никада не треба прескакати

доручак.

до3ручковати—кује5м сврш. и несврш. узети, узимати, (по)јести доручак:

Увек доручкујем у првих сат времена након буђења.

до4ћи и до2ћи-дoђем (аор. дoђох, дoђе;р. прид. дoшао, -шла, -шло) сврш.
приближити се жељеном месту.:Чим дођем кући, лећи ћу да спавам.

за-предл. са ген., ак. и инстр.П. са речју и изразом у акузативу означава 1. намену

нечега ономе што је обележено речју у акузативу. Та девојка јако много пати за њим.

за3кључак,-чка м 1. лог. суд изведен изједног, два или више других судова; кратак
извод из ширег излагања, резиме. На часвима обраде новог градива заједно долазимо до
закључака.

за3кључан и за4кључан, -чна, -чно који се односи на закључак;

коначан, дeфинитиеан, последњи.:Након бројних анализа закључено је да је потпуно
здрава.

и-I. саставни везник.: Лети највише једем смокве и јагоде.

испити4вати, -итујем несврш. према испитати.2.испробати, проверити
вредност чега, прегледати, преконтролисати.:Потребно је испитати састојке ту храну.

испита3ни5к,-ика м онај који је на испиту,који полаже испит; онај који је био на

саслушању.:Као последњи испитаник, он је краће задржан у станици.

јер-везн. а. везује зависне реченице којима се изриче узрок ономе што је казано углавној
реченици. : Волим да једем смокве јер ме враћају у детињство.

је1сте-2. 3. л.јд. през.помоћног глагола бити. Он је веома добар момак.

је1сти-једем (импф. јеђах; аор. једох,2. и 3. л. једе; имп. једи; прил. сад. једући;прил.
пр. (по)једавши; р. прид. јео, јела;трп. прид. једен) несврш. 1. жвакати игутати јело,
хранити се.: Веома је важно јести воће у току дана.

ју1та5рњи5,-а5, -е5 који припада јутру, који бива или се врши ујутро.: Када
имам времена волим да се посветим јутарњој гимнастици.

ка3да-прил. и везн. II. везн. стоји на почетку зависних реченица и изриче 1. а. време.
Када сам била мала хтела сам да постанем лекар.

кало3рично,-чна, -чно 1. који се исказује у калоријама: ~ вредност. 2. који има

довољно калорија. Увече треба избегавати калоричну храну.

ка1снo- 3. (комп. касније) после неког времена. Касније ћу ићи на трчање.

код-предл. с ген. показује, означава, да је нешто у поседу тога, да томе припада: при,
у. :Док су деца код бабе и деде, родитељи не треба да брину.

ко3ји5, -а5, -е5 придевска зам. 3. односна в. односи се на именицу пред којом стоји.
Највише волим људе који зраче позитивном енергијом.

ли3нија и ли4нија ж (ген. мн. ли4ни5ја5 и ли1ни5ја5) лат. 7. (обично мн.)облик,

форма, изглед. : Волим да преко лета имам добру линију па чим прође зима, почињем да
вежбам.

љу2ди- љу4ди5 м (дат. љу4дима и љу4дма)1. мн. од човек. На улици је било

много познатих људи.

ма3гне5тни5,-а, -o = магнетски који сеодноси на магнет, који је под деловањем

магнета. :Јуче смо из физике учили магнетно поље.

ма2сно(ма4сно)-прил.2.а.обилато узимајући масну, добру храну:Не волим када је

бурек много мастан.

мо2зак и мо1зак-мозга м (лок. мoзгу)1. анат. централни орган нервног система

у човека и других кичмењака, краљешњака,мека материја која испуњава лoбању и
кичмени, хрптенични канал . Од пада из младости она је имала повреде на мозгу.

на-предлог којим се заједно са самосталном речју у ак. или лок. означава 12. (с ак.) време
кад се што догађа. На Велики петак се фарбају јаја.
на4врат-м пут, мах.: У пар наврата сам одлазила код њега.

на3клоњен,-а, -о 1. трп. прид. од наклонити (се). 2. а. склон, предиспониран,

слаб,неотпоран према чему. Више сам наклоњена мајци.

на3учни5к-човек који се бави науком, учењак.: Учењем саме теорије, стварају се

научници.

ми2-зам.(ген.ак.нас, енкл. нас, дат. нама, енкл. нам)1.лична заменица за прво лице
множинекојом се означава неко заједништвоговорног лица с другим лицем или лицима.:
Од нас се више очекивало.

него (наглашено : не1го)- везн. 1. у поређењу а. после компаратива придева и прилога.

Драже су ми мачке него кучићи.

ни3је(ни1је)-негирани, одрични облик, 3.л.јд.суплетивног през гл.бити. :Он није

довољн добар за њу.

но3рма5лан и но1рма5лан,-лна, -лно лат.1. правилан, какав треба да

буде, уобичајен,редован, природан. :Важно је имати нормалан однос да другарима.

нутрицио3нист(а), -е, м (мн. -сти) мед.стручњак за људску исхрану. Када сам се

угојила, мајка ми је предложила да идемо код нутриционисте.

о̀бичан, -чна, -чно-б. који је постао навика, свакодневни, уобичајен, редован.:

Волим храну спреману на обичан традиционални начин.

о1нда5-прил. 3. према томе, дакле; у том случају, тада. Ако буде падала киша онда
нећу ићи на трчање.

о3соба-ж 1. а. људска јединка,човек (без обзира на пол), лице. Срела сам познату особу
у згради.

пе3тина и пети3на-ж 1. пети део чега. :Нисам стигла да обавим ни петину онога
што сам замишљала.

по1губно-прил. на погубан начин.: Неактивност је погубна за здравље.

пока4зати-покажем сврш. 3. фиг. учинити јасним, очевидним, разумљивим,

познатим, објаснити; доказати.: Показала ми је кућу у којој је одрасла.
по3нудити -им сврш. б. принети понуде, послужење, послужити.: Када сам дошла
код баке понудила ми је колаче.

појача4вати-(се), -ачавам (се) несврш. и уп. према поја3чати (се)-повећати

јачину нечега. Из дана у дан сам појачавала темпо трчања.

преска4кати-прескачем несврш. и уп. према прескочити. а. испустити,

изоставити што из текста, пропустити при читању,излагању и сл.: Пошто
нисам стигла све да научим, прескочила сам неколико лекција.

пре3не5ти-пренесем-предати информацију писмом, телефоном, разговором,

радиом итд. :Замолио ме да јој пренесем да ће он доћи у 12 сати.

прима3мљиво,-а, -о који има моћ, способност да привуче, очара, заведе;

који обећава успех, корист, уживање.: Та тема била је примамљива за дискусију.

привла4чити-привлачи.м (се) несврш.и уч. према привући (се).-учинити се

ближим нечему у било ком смислу:Привукло ме је његово лепо понашање.

резона3нца-ж лат. 1.физ. појава појачавања треперења (амплитуде,вибрација)

када се учестаност, фреквенција спољне силе која их изазива подудара с учесталошћу
сопствених треперења система, преношење треперења, осцилација једног
изворазвучних или др. таласа на други. :Никада нисам успела да схватим појам
резонанце у физици.

ру4чак,-чка м 1. главни дневни оброк,бед који се једе у подне или око подне.: Бака нас
је позвала на недељни ручак.

са1в, сва1, све1 (некњиж. сво) зам. и прид.; 1. који је без изузетка, целокупан:
Узела сам из библиотеке све књиге које су потребне.

скени4рати, ске3ни5ра5м, свр. и несвр. 2.испитати, испитивати скенером,

дијагностицирати уз помоћ скенера: Замолила сам брата да ми скенира компјутер и
провери да ли има вируса.

Танјуг
твр4дити, твр2ди5м несврш. 1. казивати,износити нешто као непобитну
истину: Тврдим да она није крива.
тежи3на ж. 2. износ количине те силе којисе добије као производ масе тела и
убрзања Земљине теже.: Увек сам водила рачуна о тежини.

то2к-3.правац и начин којим се нешто развија, збива, тече: Волим када све иде својим
током, по плану.
тра4жити-тра2жи5м несврш. 1. а. трудитисе дасе пронађе оно штоје
изгубљено, затуреио,скривен. : У сваком момку сам тражила нешто његово.

у-предл.означава да се нешто налази унутар нечега, у опсегу нечега, време. :Волим да

спавам у току дана

убла4жити-у3бла5жи5м сврш. 1. учипити благим нешто оштро, силно,

сурово,ослабити оштрину, снагу чега. :Покушала сам да ублажим ту лошу вест.

у1ве5к-прил. 1. у свако време у свакој прилици, сваки пут, свакад. : Учили су ме да

увек будем искрена.

у3зимати, -а5м-1. носврш.и уч. према узети. 2. заузимати, садржати,

обухватати, запремати.: Узела сам новац са стола.

уколи3ко, у3колико и уко3лико везн. 1.у поредбеним реченицама, у

корелацији с прилогом утолико казује да је оно што се износи главном реченицом
сразмерно ономе што је речено зависном реченицом.: Уколико сутра буде лепо време,
ићи ћемо на језеро.

упозора4вати,—о3ра5ва5м = упозоривати несврш. и уч. према упозорити.:

Упозоравала сам те да је ту опасно.

фотогра3фија-ж грч. 2. снимак, слика која се на тај начин добива.: Уживам да

гледам старе фотографије.

хра́на-ж 1. а. материје које живи организми узимају ради одржавања живота, јело,
намирнице за људе и животиње, хранљиве материје уопште. : Када је била тужна,
одбијала је да узима храну.

чѝнити—и5м, несвр.г.доводити некога у какво стање, положај, ситуацију.: Само

он ме је чинио срећном.