6.2.

2 Proracun mehanizma za promenu dohvata strele

Proratunati pogonski mehanizam za prornenu dohvata portalno -obrtne dizalice

nosivosti 0=5 (t) i dohvatn R= 19.50 (m). Dirnlica radi sa grabilicom i rastrositim
materijalima. Maksimalna nosivost dizalice je 10 (l) na 11 .00 (m) . Pogonski
mehanizam je sa iavojnim vretenom . Obl ik , sastavni delovi i gabaritne velicine dati su
na sl. 6.18.

Sastavni delovi :

•
1
1. strela klackalice .
2 . pritisnuta slrela .
3 . zatega,
4 . balanser,
5. spojna poluga ,
6 . protivteg,
7. zavojno vreteno pogona ,
8 . pogonski mehanizam prornene dohvata.

7
[L~<' , . ..
I
I
I

-·~
. .. - - --~

-- P•
f
I
,· I ·,

<! j '
- p

SI. 6. 18 Porta/no • obrlnn diz,1/ica s:-1 dL1 os/wkom sl1t1l0111

 L ODREDJIVANJE POLOL'.AJA TEZISTA KLACKALIC E I BALANSEnA

. Na klackalicu deluju te/ ina tereta , tezina koturace , sopstvena tezina i si la tetine
dela zategeprikljutane na zadnjoj strani klackalice, kao i te:tina prikljucnih zglobova . Za
rasporad tezina "klackal ice pokazanih na sl. 6.19 nize je pokazan tabelarni postupak
odredj ivanja.; tezista
.
.

'y

~~
X

l(
i--c--1----4-4_5:_~_0___·_-G_~_-! ~ -3 _ _7_
74_0_ _ G_4-M• I

SI. 6. 19

· Prikljucni elementi Tezina Ukupan moment My Ukupan moment M,

klackalice (kN)
x koord. Moment y koord . Moment
(m) {kNm) (m} (kNm}

Koturaca G, 3.4 0 0 0 0
Sopstvena tefina G., 20 .1 4 .4 88.44 0.31 6.23
Prikljucni ~glob G:i 0 .8 5 .34 4 .27 0 0
Utad i rolne 3.6 1
Prikljucni zglob
Zatega
0.4
9.3
13 .3 7 .74 102 .94 0 .32 4 .26
'
:E 37 .6 - 195.65 - i 0.49
..
Koordinate tefi~ta X= 195.65/3 .76:5 .2 (m} ; Y=10 .49/3 . 76=0.28 (m)

· Slicno prethodnom, balanser za uravnotezenje strela dizal ico je optere::: e n

sopstvenom telinom, polovinom loline spojnih polLiga , u raspor ed opt o, ecen ja
pokazuje si . 6.20.

lU]
 r
y lI

2070
1120 3420
.I

SI. 6.20

Prikljucn i elementi balansera Telina Koord. Moment Koord . Moment

(kN) X (m) (kNm) y(m) (kNm)
Sopstvena telina 8.6 2.07 17.8 0.24 2 .06
Polovina tefine spojne poluge 1.8 0 0 0 0 I
I

L 10.4 17.8 2.06

Koordinate tezista X,;;:17.8/10 ,4;;:1 .771 (m) I

--
Y,=2.06/10.4=0.198 (m)
-
I

Slicno predhodnom, osnovna strela (sl. 6.21) opterecena je sopstvenom teiinom .

silom tctinc polovino spojnih poluga . Oblik i polofoj opterecenjn pokaz :,.n ju skicom ..1
proral:un to2ista odredjen je tab0larno .
 1,8 kN

y
aj
N

54, 2 kN
G
10 73
X

14 19 4 14

SI. 6.21

I
·-
Prikljucni elementi strele Teiina Koord . Moment Koord . Moment
I (kN) X (m) (kNm) y(m) (kNm)

Sopstvena te.tina 54 .2 7.6 412 0.45 24 .4

Polovin~ tezine · sp•ojnih po luge 1.8 4 .14 7.5 2.18 3.9

l: 56 419 .5 28.3
Koordinate te!is1a Xc=419.5/56"" 7.5 (m)
Y.,=28 .3/56=0 .505 (rn) i

2. ODREDJIVANJE ZATEZNE SILE U POGONSKOM VRATILU

Moment sila koje zate!u pogonsko vrateno jednak je sumi svih momenata koji
deluju na okretnu tatku osnovne - pritisnute strele. U razmatranje su uzeti momenti od
dejstva sopstvene tezine, korisnog tereta, kontratega. Uticaji vetra i ubrzanja imaju
rnanje vrednosti u odnosu na predhodne i kinematske karakteristike pa ovim
proracunom nisu uzeti u obzir.
 Postavljajuci dizalicu u polozaj n □jveceg dohvata dobijamo geometriju pokazanu
na sl. 6.22 . Polazeci od najve6eg dohvata sila zatezanja u zntezi nastala od tezine strele
klackalice i prikljucnih elemenatn je :
0 22
Fzo "" G,r-.!... =37.60· - =4.15[kN]
R 1.99

Sile F 20 i G>< se seku , a rezultanta koja napada osnovnu strelu mora da prolazi
kroz njen vrh , pa je tako utvrdjen njen pravac . Velicina otpora oslonca klackalice R1:.
sledi iz trougla sila i ima suprotan smer od smera rezultante . Komponenta R'
odredjena iz trougla sa sl. 6 .22 ima vrednost 22 .70 (KN) i upravna je na pravac strele .
Obr1ni moment ad tetine klacknlic;e, a za osu okretanja osnovne strele:
M KO = - 22. 70·18.33 = - 416[kNm]

Slitnim postupkom odredjuje se velicina otpora momenta od korisnog tereta

0=50 (kN) . Sita u zategi od korisnog tereta :
I

F =Q-...C =50· 5 · 15 "' 129.40[kN]

ZQ . R 1.99

p ~

. --~ " Fzo

r. '·
321,5

5 20
-~ \\_1 0
":::--< --i l\

u 0
N
c:)
'-'.:)

SI. 6.22
 Slaganje~ sile Fw u z_ategi i s ile_ 0 dobija se rezultanta koja napada vrh
osnovne strele I ta rezultanta Je Ra, Ukol1ko se rezultanta razlozi na kornpononte u
pravcu osnovne strele i upravno na nju (R' 0 =7.00 kN) , maze se odredili moment
otpora promeni dohvata nastao od osnovnog tereta a za osu okretanja strele :
1
M ,:0 -F 0 ·r =7.00 ·18.33"' +128[kNm]

Na : suprotnoj strani razlika predhodna dva momenta se urnvnotei.ava sa

momentom od kontrntega . Kontrateg G 0 =55 (kN) izaziva na suprotnoj strani balansera
silu u spojnim .polugama Fe :

F - G .-!::. =55· ·
3 28 11·.v1
G G R 1.25 ""'I

Posledica .sile u spojnoj poluzi je moment za osu rotacije glavne strele :

8 28
Mc • F G·rc= 55 · · 4 .02 - 579 .6[kNm]
1.25

Moment od tezine balansera i polovine te zine spojne poluge :

52
M5 - 10.40 · 0 · 4.02-17.40(.kNm]
1.25

Moment od tezinc osnovne strelc za njenu osu rotacije :

Ms= - Gs·r -= 56 4 .40= -246[kNm]

Rezime aklivnih momenata

. Zbi~ momenata od tezina klackalice, zategnute pritisnute strele polovine

t~tine spojnih poluga je :

M 1 -. MZKO ➔ MS ~- 416 - 246:... -- 662[kNmj

Pri radu sa leretom ovaj moment ja:

M 11 =M' +M KQ= - 662 + 128 "' - 534(kNm)

Moment od sopstvene teiine balansera i kontratega i polovine tezine spojnih

poluga :
M III i::.M +Ma"'17.40 +579.60= +579[kNm]
8

m kontratega preostali · neuravnotei.eni

Pri uravnotezenju Strela momento
momenti su :
 1. Bez tercta

M -}.£ 111 M '

o- .. - 579 - 662 -= - 65[kNrn]

2 . Sa teretom

'f - •~Ill M Ii
r. Q - m + -579 - 534-= +-63[kNm]

. Neuravnotezeni momenti rezuttiraju silama F i F

zatv o1nom1
· vrctenu_ a . na kraku R:,:;4410 (mm) kotikoo 1·0
us anov Jeno rastoJan;e :
i; u pogonskoj poluzi
geornetrijskih odnosa

1. Sila u zavojnom vretenu bez dejstva lereta :

2 . Silc:1 u zavojnom vretenu pri delovanju tereta :

Mo +63
Fo-R - _ - + 14 .3[kN] (pririsak)
4 41

3 . UTVRDJIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA SNAGE

3 . 1 . Zavojno vretcno

Zn ovako dobijen e sil e pri e kstrem11orn sta11ju opterecenja mehanizma za

promenu dohvata izabrano je zavojno vreteno sa specijaln im dvohod im trapezn im
navojern karakteristika:

d.=105(rnrn) , du=85 (mm) , d ... =95 (mm) , korak h = 76 .20 (mm) ,

tga.= h/dmn=0 .255 , a = 14.32 ° , trenje tl= tQp= 0 .08 , ugao trenja p==4 .75 °,
tg(ct+p)=0 .3422 , tg(a -p)=O . 172.
Kako je a.<p , to vreteno nije samokotece.

3 .2 Medjuprenosnik snage

Kako se vidi sa sl. 6.24 za medjuprenosnikje izabran zupcasti par : z/z 1=240/39.
m =3 (mm) , i=6.15 ulaznog broja okretaja n,::930 (min •1).

lz geornetrijskih odnosa utvrdjena je duzina hod a zavojnog vretena S=2 .24 (m) .

Polazeci od ovih karakteristika, broj okretaja navrtke oko zavojnog vretena i

brzina uzdu~nog kretanja vretena su :
 nl 930
n "'n .,=- ~- - =151[min - 1 J
" L-'. i 6.15

Vv - n,.;h =151 -0.0762 - 11.S0(m/min] ~0 .192[m/s]

_Vreme potrebno za potpunu promenu dohvata i prosecna brzina kretanja tere1a :

2 240
T =- -~ - · ·11 .70(s]
Vy 0.192

RTMY--Rmln 19.50 - 7 .50 .

Vo- - -- - ---- - - 0 = 1[m/s] =60[m/mmj
T 11.7

Priroda izvr~enog uravnotezenja strela dizalico uslovljava promenljiv karnkter

sile u pogonskom zavojnom vretenu . Tako se pri izvlacenju strele sa teretom javlja
pritisc1k u pogonskom zavojnom vretenu . a bez tercta zatezanje . Pri nekom drugom
rnzrrrntrnnom dohvatu dizalice stanje je drugac ija i ono se odredjuje iz stanja viska iii
manjka potencijalne energije svih masa u odnosu na potpuno uravnote:zeni sistern . Pri
tome putunja kretanja te reta nijc idct1lna prnva vec blaga kosinusoida .

3 .3 Odredjivanje potrcbno snage motora

Zndovoljavajuci se statitkim otpororn pri promeni dohvata, dulj im postupkom je

poknzan postupak odredjivanja snag e rnotora za prornenu dohvatc1 dizal ice .

Predhodno utvrdjen "visak" iii "rnanjak" potencijalne energije izaziva promenljiv

knrukter sile u pogonskom vretenu . sto jednom dovodi motor u stanje pogona a drugi
put u stanje kocenja. Upravo zato se razlikuju stepeni korisnih dejstava pogona (llvN,)
i kotenja (llvN:l) :
11 VNI - t,:a. ~ Q.225 - Q.6575
tg(a tp) 0.3422

~ t.l:(Cl -p) = 0.170 ~Q 7644

1l VN:.? lga. Q.252 .

Stepon korisnog dejstva zup~astog prenosnika snage sa glodanim zubima je

usvojen flR=0.930 . Opsti izrazi za potrebnu snagu motora pri izvlacenju i uvlacenju strele
su:
±Fv·Vv ±1\.-0.192
PMI --- ----- :10.314Fy(,HV]
11 VNJ.,h 0.6575-0.93
 Na ovaj nacin zavisno od stanja optorecenosti dizalice (rad sa teretom iii bez
tereta) i pravca promene dohvata (uvlacenje iii izvlacenje strele) imamo sledeca stanja
opterecenj_a motora m'ehanizma Zil promonu dohvata :

a . Uvlacenje strele bez tereta P.= F 0 -0 .314=4 .63 (kW)

b . Uvlacenje str~le sa teretom Pb= F 0 -0 . 136=1 .95 (kW)
c . lzvlacenje strele bez terota Pc=Fn·0 .316=2 .01 (kW)
d . lzvlatenje strele sa teretom L,t=F 0 -0 .314=4 .49 (kW)

Naredna skica (s1. 6.23) pokazuje ta cetiri karakteristicna slucaja . Ovako definisan
postupak proracuna snage sprovodi se za oba krajnja poloi.aja dohvata i nekoliko
medjupolotnja dohvata. 'Tako je izratunat najveci otpor pri izvlacenju strele iz najmanjeg
dohvata (F ,,.~.. =20.30 KN) i njegova odgovarajuca snag a P ma.,=6.370 {kW) .

3 kNrn
M □ =-65 MO-

Q, 3 kN
8 8

SI. 6.23 Ce!td karakteristit:na s/nnja otpora

Za dalji izbor motora potrebno je poznavati karakter eksploatacije dizalice . Ovo

podrazumeva stvarnu radnu ucestalost mehanizma za promenu dohvata (pogonsku
klasu) i vreme trajanja pojedinih otpora , U tu svrhu treba izabrati nekoliko
reprezentativnih stanja eksploatacije mehanizma za promenu dohvata i odrediti snagu
molora prema obrascw

2 2 2 2 2
P 1 11 +P2 t2 +P3 t3 +P4 t 4 +-P5 t5 + .••
P=
r,+r2+l3+l◄ •l5+ ...