ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА У КИКИНДИ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: Значај музике за развој детета

Предмет: Методика музичког вспитања

Професор: Студент:

Слободан Балаћ, спец Катарина Илић /5348

Кикинда, децембар 2018.

 САДРЖАЈ

Увод............................................................................................................................1

Значај музичког васпитања у вртићу......................................................................3

Значај музике за развој детета..................................................................................4

Музичко васпитање деце узраста од 6 до 12 месеци.............................................7

Музичко васпитање деце током друге године.......................................................8

Музичко васпитање деце од треће до шесте године.............................................9

Закључак...................................................................................................................11
 УВОД

Музички педагог Ирена Којов Буквић музичко васпитање дефинише као „планско
утицање на формирање личности детета путем побуђивања интереса, потребе,
способности и естетског односа према музици“ (Којов Буквић, 1985: 16). Она указује да се
музички развој испољава у области емоција, осећања, опажања и слуха, „од разликовања
појединачних звукова до целина, односно до диференцирања висине тонова, ритма, боје,
темпа и динамике“ (Којов Буквић, 1985. 16). Музичко васпитање у предшколским
установама подразумева музички развој деце, али, оно без сумње подстиче и доприноси
развоју интелектуалних, моралних, естетских, физичких, психичких, емоционалних,
социјалних аспеката личности. Психолог Ксенија Радош подвлачи да из тог разлога
музика у предшколским установама треба да буде уткана у дневне активности као њихов
интегрални део. Она треба да буде у служби „најважнијих развојних и педагошких
циљева, а да истовремено за дете представља извор задовољства, уживања и естетских
доживљаја“ (Радош, 1986: 1). У Правилнику о општим основама предшколског програма
указано је на могућност музичког и свестраног развоја деце узраста до три године
реализацијом одговарајућих музичких садржаја и ритмичко-музичких активности, што
подразумева слушање музике, певање и извођење музичких игара (Правилник о општим
основама предшколског програма, 2006).

Од музичких активности очекује се да: подстичу целокупан психо-физички развој

детета; доприносе стварању пријатне атмосфере; доприносе емоционалној равнотежи
детета; за дете представљају извор задовољства и радости, и подстичу на бројне
активности. Оне посебно доприносе музичком развоју деце: буде интересовања и љубав
према музици; поспешују развој музичких способности (слуха, гласа, осећај за ритам и
мелодију, музичку меморију); подстичу на стваралаштво те развијају естетска осећања. Од
посебног значаја је то што музичке активности пружају могућност развијања стваралачких
способности деце. Сазнање детета да је способно да само ствара нове музичке вредности
даје му већу сигурност у сопствене снаге.

1
 Предшколско васпитање и образовање је процес раног учења и формирања
личности детета од рођења до поласка у школу, који се одвија у свим окружењима у
којима дете живи. Оно је део јединственог друштвеног система образовања и васпитања и
темељ за усвајање нових знања која се стичу током живота. Коменски је истицао изузетан
значај и смисао васпитања и образовања у раном детињству за даљи развој човекове
личности. Према њему, темељи свих знања и способности полажу се од малена, тако да
„после није немогуће ни тешко радити даље на тим темељима, само ако се са разумним
бићем разумно поступа“ (Коменски, 1946: 45). Истакнути педагог Емил Каменов сматра
да се недостаци и пропусти у васпитању током првих година живота касније тешко могу
надокнадити преваспитањем (Каменов, 1999). Оваква схватања свакако треба имати у
виду када је у питању музичко васпитање и музички развој деце. Психолози и музички
педагози упућују на изузетан значај раног музичког васпитања деце, позивајући се на
истраживања која указују да „музички развој почиње рођењем па чак и раније, у
пренаталном периоду“ (Радош, 1996: 237). Прва музичка искуства која деца стичу у кругу
породице и у предшколским установама од непроцењивог су значаја за њихов музички и
свестрани развој.

2
 ЗНАЧАЈ МУЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У ВРТИЋУ

Настава музике у вртићу одвија се у оквиру активности које су предвиђене планом

и програмом (певање песама, слушање музике, свирање и дечије стваралаштво), а преко
садржаја за које се васпитач самостално опредељује.

Музика има задатак да подстиче и унапређује различите видове музичког развоја

детета (опажајног, појмовног, психомоторног, вокалног), као и да развија и интересовање
деце за музику. У вртићу се музичко васпитање спроводи кроз разне активности од којих
су најзаступљеније: певање песама, слушање музике, свирање и дечје стваралаштво.

Наш истакнути методичар музике, Гордана Стојановић сматра да се музичке

способности деце развијају и обликују полазећи од деци ближих, познатих, једноставних
и лакших садржаја. (Стојановић,1996) Наиме први музички доживљаји и искуства детета
потичу из породице, односно из мајчиног певања уз цупкање или љуљање у крилу.
Касније у игри са вршњацима упознаје и бројалице, брзалице, загонетке а васпитач ће их
користити да развије ритам и говор детета што ће им помоћи у каснијем свирању на
дечијим инструментима.

Певање песама има значајно место у раду са младима. Оно је најдражи и

најраширенији облик музицирања деце предшколског узраста, те у великој мери утиче на
развој слуха, ритма и емоционалног живота деце, стварање естетских навика и
изграђивање музичког укуса.

Проучавање музичких способности заузима истакнуто место у психолошким

истраживањима, а представља до сада једно од најплоднијих истраживачких подручја у
психологији музике. (Радош,2010.). Сви они који су се бавили истраживањем музичких
способности, од Карла Штумпфа (1880) па до данас, истичу да су музичке способности
веома сложене менталне функције и према Радош најбитније је рано откривање и
култивисање музичке осетљивости код деце како би се унапредио конгнитивни и
афективни развој, на које музикалност и бављење музиком имају пресудан значај. “И
психолози и музичари који се баве питањима способности врло често користе бројне
термине, као што су даровитост, таленат, музичке способности, потенцијал, капацитет,

3
музикалност, а који немају увек јасно дефинисане појмовне одреднице и коришћени у
различитим контекстима, немају увек јасно значење“ (Богуновић 2008.).

Музичке способности можемо поделити у четири основне групе:

• слушне способности,

• ритмичке способности,

• меморијске способности и

• емотивне способности.

Слушне способности се односе на способност тачног репродуковања мелодије по

слуху, ритмичке способности се односе на способност тачног репродуковања и одржавања
задатог ритма, меморијске способности се односе на способност репродуковања музичког
садржаја, а емотивне способности се односе на израженим интересовањем за музиком.

Првенствено се у предшколском узрасту акценат ставља на слушање музике, на

певање и интерпретирање наученог. Љубав према музици стиче се већ у најранијем
узрасту. Музику треба укључивати у сваку активност која даје ту могућност, јер је игра
занимљивија и богатија ако се кроз њу преплићу и разни музички садржаји.

ЗНАЧАЈ МУЗИКЕ ЗА РАЗВОЈ ДЕТЕТА

Значај коришћења музике у раду са децом од најранијег узраста се не исцрпљује у

правовременом подстицају развоја музичких способности. Музика има знатно важнију
улогу. Уз помоћ ње се отварају простори за спонтану, топлу комуникацију у међусобном
олштењу деце и деце са одраслима.

Непосредност деловања, једна од основних одлика музике, од највећег је значаја

баш у предшколско доба – доба најбурнијег развоја личности. Радост, туга или неко друго
расположење исказано музиком доживљавамо и онда када нисмо у стању да објаснимо на
који начин је музика подстакла одређено раеположење у нама. Дете, искрено и отворено
за нова сазнања, спонтано прихвата оно што му музиком нудимо, a то је од посебног
аначаја у периоду кад оно мења средину и већи део дана проводи у вртићу, посебно у

4
периоду адаптације и реадаптације. Осмишљеним избором и применом музике ведрог
карактера може се ублажити туга и несигурност детета, које пати не само због одвајања из
породичног амбијента, здравственог или неког другог разлога (љубомора, тешкоће у
комуникацији са људима, неправилан однос родитеља према детету, неадекватно одевање
и слично).

Моћ музике да пробуди у човеку одређено расположење има значаја и за рад са

децом која су већ прихватила вртић као други животни простор. Музика доприноси
стварању пријатне васпитне средине за игру и рад. Опуштено, расположено дете са
радошћу прима подстицаје били они музички или не. Многобројне су игре и садржаји који
у преплетају са музичком грађом значе за дете радост у игри уз музику, a дограђују
залочете процесе развоја личности.

Узмимо, прримера ради, веома једноставан музички садржај – песму коју деца изводе
групним певањем уз покрете:

Јабучице црвена, на црвеној грани,

хајде, хајде јабуко, дај на земљу падни!

Ти висока, мала ја, зар то није шала?

Да сам већа, са гране ја бих тебе брала.

Једноставна и лепа мелодија ове песме креће се у опсегу квинте и деца је без
тешкоћа усвајају и уживају у покрету док је изводе, и то и деца млађе и деца оредње
васпитне групе.

Осврнимо се иа стихове. Колико појмова, чије значење деца тек уевајају и колико
лакоће и шеретлука у говору, који подстичу мисаони процес („да сам већа, са гране ја бих
тебе брала“). Колико је тек могућности за продужене активности: обликовање јабука
ваљањем, отагскивањем, сликањем; разговор o боји; o појмовима „шала“, „високо“,
„мало“ итд.

5
 Спретност у изражавању говором омогућава детету комуникацију и активно
учешће у сопственом раду. Развој говора предшколског детета је област која је пажљиво
проучена, a методологија рада и поступци се и даље детаљно анализирају ради богаћења и
осавремењавања васпитно-образовне праксе. Од првих сигнала и речи дете
говори o својим потребама и ономе што га окружује. Способност запажања, доживљавања
и потребе за активним учешћем у животу прати и већа активност у говору и исказивању
доживљеног.

Доживљаји музике су драгоцени подстицаји на говор, особито ради тога што

подстичу дечју маштовитост, способност замишљања и слободе у описивању сопствене
замисли говором, Дете музику, као и говор, упознаје путем првих утисака које му
одрастао пружа успаванком, малом песмом, њихањем у ритму музике, музиком из
аутомата, сa грамофонске плоче, аудио диска, радио апарата итд. Оно са подједнаком
знатижељом прати песму, дакле музику са јасним текстуалним садржајем, као и успаванку
певану слоговима ни-на, на-на... или вокализацијом на ла, ла…

Одмах по рођењу дете сабира утиске o музици певаној људским гласом и оној која
се изводи инструментима. Kao прву особеност запажа боју људског гласа. Како би иначе
препознавало мајку и најближе, који му се најчешће обраћају. У оквиру те особине оно
врло брзо развија способност разликовања нежности и прекора, забране. To je пут за
разумевање говора, али и карактера музике, који ће дете у већини случајева, касније, када
буде и говорно спретније, опредељивати дете за врсту емоције и асоцијације – чије ће
описивање бити садржај његове говорне активности, на пример.

Смисао музици дете даје на основу стечених сазнања и утисака које му одрасли
пружају, често несвесни да то чине. Замислимо, примера ради, ситуацију када дете
одушевљено открићем игре бацања предмета, хитне играчку која у лету разбије неки
предмет и узнемири дете изненадним, непријатним звуком. Одрастао, у жељи да ослободи
дете страха, „грди“ играчку у једној прилици или, уколико је при паду поломљен део
лутке, на пример, нежно певуши, умирујући тобож повређену лутку. Све су то изрази
људских расположења, које дете касније препознаје у боји музичклх звучања и,
дограђујући у својој машти ранија искуства, ствара причу.

6
Ритам је особеност музичког говора, које дете такође рано разликује. Оно опонаша ритам
говора брбљањем, додајући му (користећи и мелодику говора и кзраз лица) одређени
садржај

МУЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ УЗРАСТА ОД 6 ДО 12 МЕСЕЦИ

Психо-моторни и интелектуални развој деце узраста од 6 до 12 месеци се одвија

веома динамично. У овом узрасту дете изводи разноврсне активности: седи, пузи, преврће
се, устаје и хода уз придржавање, пажљивије слуша, осмехује се, гуче, имитира покретом
и гласом оно што види и чује, изговара прве слогове и речи, додирује и хвата предмете и
игра се са њима, показује знаке радости (Шаин и сар, 2006). Сугестија Основа програма је
да се контакти који се остварују са децом током активности обавезно пропрате песмом,
покретима и изразом лица, што треба да их ослободи и подстакне на сарадњу (Правилник,
2006: 4).

Музичком и свеукупном развоју детета у овом периоду посебно доприносе музичке

активности − слушање музике и музичке игре. „Основни циљ музичких активности са
децом у првој години живота је стварање и одржавање ведрог расположења, што је
значајан предуслов за развијање њихових интересовања за ствари и појаве из непосредне
околине и за учествовање у активностима које доприносе физичком, социјалном и
интелектуалном развоју“ (Правилник, 2006: 6). Уочено је да пажњу детета у овом узрасту
више привлачи певање васпитача него слушање инструменталне музике. Да би дете што
боље прихватило музику, пожељно је да васпитачи уз музику која се слуша изводе
једноставне игре. На пример: на одређеној удаљености од детета започињемо певање или
свирање на неком од дечјих музичких инструмената, а затим се лагано приближавамо
креветићу у коме се налази дете. Заустављамо се када дете окрене главу у правцу извора
звука. Након краћег музицирања на инструменту, допуштамо да се њиме поигра
(Манастериотти, 1981). Или, док певамо и свирамо, приближавамо се и удаљујемо од
креветића у коме се налази дете. Дете гуче и весели се када му се приближавамо а смирује
се када се удаљујемо. Циљ је да музичка активност подстакне дете на покрет и реаговање
гласом. У овом периоду изражена је способност детета за опажање и уочавање. Оно може

7
да разликује више нијанси боја или звукова. Зато, „ради разбијања монотоније звука, треба
смењивати звечке различитих облика, величина, боја и различитих звукова“ (Ивић и сар.,
1994).

МУЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ТОКОМ ДРУГЕ ГОДИНЕ

Током друге године живота код детета се интензивније развијају ходање и говор.
Дете постаје активније: самостално устаје и почиње да хода, што му омогућава да боље
упознаје простор око себе. Овладава покретима руку и прстију, што му омогућава да
лакше рукује предметима. На социјалном плану тежи ка успостављању контакта са
околином, нарочито са млађом децом. Видан напредак настаје и развојем говора. Почиње
схватати речи, усваја све већи број назива предмета и радњи. Почиње састављати краће
реченице, поставља питања и опонаша различите звукове из окружења. Под утицајем
говора и кретања сазрева у психо-физичком и емоционалном погледу. Развијају се
памћење, машта, концентрација, мишљење, као и естетска осећања. Емоције су
краткотрајне и нестабилне. У овом периоду дете радо опонаша одрасле (Правилник, 2006).
Његова пажња је краткотрајна, па често мења активности. Од осамнаестог месеца пажња
детета је нешто трајнија, па дечја игра може трајати дуже. У овом узрасту деца показују
интересовање једни према другима. Ходају или трче једно за другим, гласно се смеју. У
том периоду потребно је деци што више певати и омогућити слушање музике, што ће
допринети њиховом емоционалном и психофизичком развоју. Интересовање за музику
дете испољава гукањем, певушењем, али и интензивнијим покретима. Управо у овом
периоду најчешће реагује покретом, па и музички доживљај манифестује најчешће кроз
покрет. При крају друге године појављује се и певање, као нова музичка активност детета
(Манастериотти, 1981).

Код детета од 13. до 18. месеци, интересовање за музику подстичемо певањем,

слушањем музике и извођењем музичких игара. Посебна пажња посвећује се активном
слушању музике, њеном доживљавању и разумевању. Да би се то постигло код детета
развијамо концентрацију и музички слух. Дете ће разумети музику „ако се честим
слушањем буде на њу навикло, препустило јој се, тако да музика у њему побуди емоције“

8
(Манастериотти, 1981: 28). Слушање истих композиција развија код детета памћење,
музички слух, те изазива ведро расположење. У овом периоду дете исказује своје емоције
кроз радост или смирену концентрацију. Интересовање за слушање музике дете такође
исказује пажљивим слушањем, испољавањем радосног расположења, нарочито кад слуша
песмице које говоре о животињама, луткама, цвећу и сл. Колико ће дете са пажњом
слушати музику у великој мери зависи од правилног избора композиција и квалитета
њиховог извођења. Деца овог узраста са великом пажњом слушају плесове, нарочито
народне.

МУЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ОД ТРЕЋЕ ДО ШЕСТЕ ГОДИНЕ

Током треће године у вртићу су и даље актуелне активности: слушање музике,

извођење музичких игара и певање, које доприносе развоју слуха, гласа и осећаја за ритам.
У овом периоду се уочава изузетна заинтересованост за слушање музике (Ивић и сар,
1994). Иако су дечји глас и моторика далеко развијенији у односу на претходни период,
деца не показују претерано потребу за певањем и реаговањем покретом, већ управо имају
потребу да мирно слушају музику. Зато се при слушању музике пажња још више може
усмерити на детаље композиције. Поред дечјих песмица, слушају се и кратке
инструменталне композиције програмског карактера. Такве композиције, у којима се
музичким средствима осликавају различита расположења или одређени ликови, на пример
из животињског света, „могу врло подстицајно деловати на једноставна, а ефектна
кретања деце уз музику“ (Вукомановић, 1985: 79). Припрему за слушање у овом периоду
вршимо тако што деци испричамо о чему ћемо певати или свирати. Затим, пружамо више
података о лику или појави о којој музика говори. На тај начин подстичемо интересовање
за слушање и усмеравамо пажњу према музици и њеним особинама. Деци је посебно
занимљиво када васпитач песму прво отпева а затим одсвира мелодију на неком од
инструмената: клавиру, хармоници, мелодици, блок флаути, ксилофону или металофону.
Или, васпитач свира мелодију неке песме коју су деца претходно већ слушала, а деца
имају задатак да препознају музику и кажу о чему она говори. На овај начин припремамо
децу за слушање инструменталних композиција. Деца убрзо, већ после неколико тактова,
препознају о којој песми се ради, односно о чему музика говори, али их упућујемо да
стрпљиво и пажљиво послушају композициу до краја па тек онда да се јаве и кажу о чему

9
музика говори. Тако их васпитавамо да са пажњом слушају музику до краја њеног
извођења. Велику важност у подстицању интересовања за слушање музике и даље имају
разне играчке-животиње, макете, слике, које приближавају ученицима садржај песме.
Овим средствима, ако су направљена лепо и складно, развијамо код деце и осећај за лепо.

10
 ЗАКЉУЧАК

Основни принцип у остваривању циљева и задатака треба да будеактивно учешће

ученика на часу, а час музичке културе треба да будедоживљај за ученике. Усвајање знања
ученика зависи од добре организацијечаса, који мора бити добро планиран, осмишљен и
занимљив. Настава треба дасе одвија у ведрој и радној атмосфери. Разним облицима рада,
техникама иочигледним средствима ученицима се преносе знања и комбинују разнеметоде
у настави. Према својим садржајима наставни програм се реализује унеколико етапа. У
првој етапи настава се своди на форме рада које највишеодговарају психофизичком
развоју ученика. То су: бројалице, песме, музичке игре, слушање музике и свирање на
дечјим ритмичким инструментима.

11