AL

A Le St
eIIS er
te Cr
rC oW
ro Le
WL eyy

LIBER DCCCXI
OSSNNAA@@EENNII EENNTTUUZZIIJJAAZZAAM
O M

Design: Frater p

Copyright © Ordo Templi Orientis, International Headquarters

PO Box 33 20 12, D – 14180 Berlin, Germany
All rights reserved
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

Naslov originala "LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM" je objavljen u

zbirci "Gems from The Equinox II, a prvi put {tampan u "The Equinox" Vol. I No. 9,
Welland & Co., London, 1913.

LIBER DCCCXI
OSNA@ENI ENTUZIJAZAM
Zapis o Teurgiji

I A O, vrhovni Pravi Bog Gnostika jeste Gospodar

ovoga rada. Prizovimo ga zato tim imenom, koje Sledbenici
Kraljevskog Svoda psuju, da nam pomogne da objavimo dobra,
koja nam je podario!

II

Bo`anska svest, koja se reflektuje i objavljuje u

radovima Genija, verujem da po~iva na izvesnom izlu~ivanju.
To izlu~ivanje je analogno (mu{kom) semenu, no nije
identi~no sa njim. Postoji samo nekolicina ljudi, i jo{ manje
`ena (u pravilu androgine), koji ga poseduju u svako vreme u
bilo kojoj koli~ini. To izlu~ivanje je tako usko povezano sa
seksualnom ekonomijom da mi se ponekad ~ini da ono mo`e
biti uzgredni proizvod procesa kojim se dobija mu{ko seme. Da
je neki oblik ove doktrine op{te prihva}en pokazuju zabrane
kod svih religija. Pretpostavlja se da svetost zavisi od ~ednosti,
a ~ednost je gotovo uvek bila obja{njavana kao apstinencija.
Ali, sumnjam da je odnos tako jednostavan kako se na osnovu
toga mo`e zaklju~iti; na primer, nalazim da su kod mene mani-
festacije mentalne kreativne snage uvek pra}ene nekim
abnormalnim stanjem fizi~kih snaga reprodukcije. Me|utim,

2
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

nije slu~aj da su dugi periodi ~ednosti s jedne, ili razuzdanosti

u orgijama s druge strane, pogodni za manifestaciju snage ili
~ak njeno stvaranje. Znam to po sebi, u meni je ona stra{no
jaka, njeni su rezultati zapanjuju}i.
Na primer napisao sam Tannhauser, kompletno od
zamisli do realizacije, za 67 uzastopnih sati. Nisam bio svestan
smenjivanja dana i no}i ~ak ni kad sam zavr{io, niti sam
ose}ao bilo kakav zamor. Taj sam rad napisao kada mi je bilo
29 godina, odmah po zavr{etku orgije koja bi me, prirodno,
potpuno iscrpila. ^esto, vrlo ~esto sam zapa`ao da me je
takozvano seksualno zadovoljstvo ostavljalo nezadovoljnim i
odmornim, i izbacivalo iz mene poplavu stihova koji su
osramotili moju karijeru. S druge strane, i period ~ednosti me
je ponekad pripremao za velike provale. Daleko od toga da je
to uvek bio slu~aj. Po zavr{etku ekspedicije KS2 posle pet
meseci ~estitog `ivljenja, mesecima nisam radio ni{ta osim
pisanja delimi~no ~udne lirike. Mogao bih da pomenem 1911.
godinu.
U to vreme sam, savr{eno zdrav, `iveo sa `enom koju
sam voleo. Njeno je zdravlje, pak, variralo, pa smo oboje bili
stalno zabrinuti. Vreme je konstantno bilo prijatno i toplo. Za
period od tri meseca jedva da sam propustio jutro; uvek sam se
budio sa novom idejom koju je trebalo zapisati. Ukupna en-
ergija moga bi}a bila je veoma velika. Imao sam 67 kg, {to je
bila moja te`ina od pre deset godina. Dnevno smo pe{a~ili
nekih 20 milja kroz {umovita brda. Stvaran broj rukopisa
napisanih u to vreme je zapanjuju}i, njihova raznolikost ~ak
jo{ i vi{e; o njihovoj uzvi{enosti ne}u ni govoriti. Ovo je lista
po se}anju, neobra|ena, daleko od iscrpnih podataka:

(1) Tuce knjiga A.'. A.'. uputa, uklju~uju}i Liber Astarte , i

Hram Kralja Solomona za Equinox, (Vol. I.) No. VII.;

3
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

(2) Kratke pri~e: Drvose~a (The Woodcutter) Njegov tajni

greh (His Secret Sin);
(3) Drame: Kralji~in violinist (His Majestys Fiddler) Stara
jegulja (Elder Eel) Adonis napisane jedna za Demoni (The
Ghouls) drugom Mortadello;
(4) Poeme: Sedmostruka Svetinja (The Sevenfold Sacrament)
Ro|endan (A Birthday);
(5) Osnove gr~ke Kabale ({to uklju~uje sakupljanje i anal za
nekoliko hiljada re~i).

Mislim da je ova pojava jedinstvena u istoriji

knji`evnosti. Mogu se dalje nadovezati na moje drugo
putovanje u Al`ir, gde je moj seksualni `ivot mada ~udesno
pun, bio nezadovoljavaju}i. Napu{taju}i Biskru, bio sam tako
pun ideja da sam morao da si|em sa voza u El - Kantara, gde
sam napisao "[korpion" (The Scorpio). Pet ili {est pesama bilo
je napisanih na putu za Pariz; "Isku{enje Ide Pendragon" (The
Ordeal of Ida Pendragon) napisao sam za vreme mog
dvadeset~etvorosatnog boravka u Parizu, a "Sne`nu oluju"
(Snowstorm) i "Elektri~nu Ti{inu" (The Electric Silence)
odmah po povratku u Englesku. Da sumiram, mogu uvek da
na|em vezu izme|u mog seksualnog stanja i stanja umetni~kog
stvarala{tva; te dve oblasti moga `ivota su tako blizu da se ve}
primi~u identitetu, a ipak su tako labave da ne mogu
predvideti nijedan va`niji uslov.
Ovakva razmi{ljanja zadaju bol kada se sretnem s
neukima koji `ele mehani~ki da proizvedu genija. Mo`e biti da
ja gre{im, ali moja gre{ka je hiljadu puta veli~anstvenija od
njihovog najve}eg uspeha. Zbog toga u osnovati svoja
opa`anja ne toliko na svojim zapa`anjima i eksperimentima,
koliko na prihva}enim klasi~nim metodama stvaranja tog
osna`enog entuzijazma, poluge koja pokre}e Boga

4
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

III

Grci ka`u da postoje tri metode za osloba|anje toplog

izlu~ivanja, o kome sam govorio. Oni su mo`da mislili da
njihove metode imaju tendenciju da ga izlu~e, ali u to ne
verujem potpuno, bez sumnje. Jer, manifestacija snage sadr`i
snagu, a ta je snaga morala odnekud do}i. Lak{e mi je da
ka`em "podsvest" i "izlu~ivanje" nego da pretpostavim
spolja{nji rezervoar; lak{e mi je da pro{irim svoju konotaciju
"~oveka" nego da izmi{ljam "Boga". Ipak, tvrdi~luk na stranu,
iz svog iskustva znam da je sasvim beskorisno {ibati umornog
konja. Postoje trenuci kada sam apsolutno li{en i jedne kapi
tog eliksira. Ni{ta ga tada ne mo`e povratiti, ni odmor u
krevetu, ni droge, niti ve`be. S druge strane, kada se ponekad
posle napornog rada sru{im fizi~ki izmrcvaren, mo`da se
ispru`im na podu suvi{e umoran da bih pomakao ruku ili nogu,
ideja se pojavljuje i daje mi krajnji intenzitet energije, a
sprovo|enje ideje u delo osloba|a me pomenutog fizi~kog
umora, iako to zahteva dosta dodatnog rada.
Ta~na paralela (ne sre}e se nigde) jeste slu~aj manije.
Ludak se mo`e satima boriti protiv {estoro istreniranih atleta a
da ne poka`e nikakav znak umora. Onda }e se odjednom
osvestiti, ali kad se sjeti iritiraju}e ideje nastavi}e borbu, sve`
kao uvek. Sve dok nismo otkrili "nesvesno muskulaturno
delovanje" i njegove efekte, bilo je razumno pretpostaviti da je
takav ~ovek "opsednut od |avola", a razlika izme|u ludaka i
genija nije u kvantitetu, ve} u kvalitetu njihovog rada.
Genijalnost je organizovana, a ludilo haoti~no. ^esto je
organizacija genijalnosti na originalnim osnovama, ali
pogre{no usmereni i neuki medicinari zamenjuju je sa
neredom. Vreme je pokazalo da su se Whistler i Gauguin
"dr`ali pravila" jednako kao i majstori koje su, kako se mislilo,
negirali.

5
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

IV

Grci ka`u da postoje tri metode za pra`njenje

Lajdenske Boce Genijalnosti. Te tri metode oni pripisuju trima
Bo`anstvima.
Ta tri Bo`anstva su: Dionis, Apolon i Afrodita. U
prevodu: vino, `ena i pesma. No bilo bi velika gre{ka
misliti da su Grci preporu~ivali posetu javnoj ku}i. To je sli~no
osudi Visoke Mise u crkvi Svetog Petra na osnovu
posmatranja shoda Protestantskog Preporoda. Nered je uvek
parodija reda jer ne postoji arhetipski nered kome bi svaki
drugi mogao sli~iti. Owen Seaman mo`e da parodira pesnika,
ali niko ne mo`e da parodira Owen Seaman - a. Kritika je
sve`anj utisaka, iza nje ne (po)stoji ego. Sve su fotografije u
su{tini sli~ne; radovi dobrih slikara se u su{tini razlikuju. Neki
pisci pretpostavljaju da je u drevnim Eleuzijskim ritualima
Prvosve{tenik javno vodio ljubav sa Prvosve{tenicom. Ako je
bilo tako, onda ne bi trebalo biti ni{ta vi{e "nepristojno" ili
"sramotno" za sve{tenika pretvarati hleb i vino u Bo`je telo i
krv. Istina, Protestanti tvrde da je to sramota, ali Protestant je
onaj kome su sve svete stvari bezbo`ne, ~iji um, budu}i sam
prljav, ne mo`e videti u seksualnom aktu ni{ta drugo do zlo~in
ili lakrdiju, ~iji su jedini gestovi podsmeh i pogled iskosa.
Protestantizam je izopa~enje ljudske misli, i prema
tome, u Protestantskim zemljama umetnost, ukoliko uop{te
postoji, postoji samo radi revolta. Vratimo se sa ove bljutave
aluzije na na{e razmatranje metoda Grka.

Vino, `ene i pesma ~ine mornarsku tavernu, no

slo`imo se da ne sledi iz te ~injenice zaklju~ak da takvi sastojci

6
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

moraju neizbe`no zakuvati |avolsku ~orbu. Postoje neki ljudi

koji su tako glupi da misle da su uni{tili religiju kada su
dokazali da je religiozni instinkt samo puko rascvetavanje
seksualnog nagona.
Bolje da pomislimo da mornareva taverna pru`a
njemu jedini odbljesak neba, isto kao {to je destruktivni
kriticizam samo dokazao da je seks svetinja. Svest je funkcija
mozga, ka`e materijalist s (kamenom) sekirom u ruci. On je
samo druga~ije formulisao staru izreku: "Va{a tela su hramovi
Svetog Duha". Dakle, seks je u tom smislu samo pravedno
posve}en, jer on je ve~ni oganj rase. Huxley je priznao da su
"neke od ni`ih mikroskopskih `ivih bi}a u biti besmrtne", jer
se ve~no razmno`avaju deobom, i koliko god delili x sa 2, uvek
preostaje ostatak. No ~ini se on nikada nije shvatio da je
~ove~anstvo besmrtno u potpuno istom smislu, da se
reprodukuje sa sli~nim karakteristikama ve} vekovima, dodu{e
ponekad izmenjeno usled okoline, ali uvek u biti identi~no.
Ali, spiritualni plod ovog procesa jeste {to se u trenutku
osloba|anja pojavljuje fizi~ka ekstaza, gr~ sli~an mentalnom
gr~u kojeg uzrokuje meditacija. I dalje, putem svete i cere-
monijalne upotrebe seksualnog akta mo`e se ste}i bo`anska
svest.

VI

Dakle, po{to je seksualni akt svetinja, ostaje da se

razmotri u kom smislu ovo ograni~ava rad (seksualnih) organa.
Prvo, o~igledno je prirodno zaposliti ih u njihovu prirodnu,
fizi~ku svrhu. Ali, ako je dozvoljeno koristiti ih ceremonijalno
u religioznu svrhu, vide}emo da je sam akt ogra|en mnogim
zabranama. Jer, u tom slu~aju ti organi postaju sveti.

7
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

Malo je obaziranja na samu propagandu da je ~ovek

gre{an; najrazvratnija devojka mo`e, i sasvim }e sigurno, roditi
zdraviju decu nego umerena `ena.
Dakle, po{to takozvana "moralna" obuzdavanja nisu
zasnovana na razumu, ona se mogu odbaciti. Time priznajemo
njihovu religioznu funkciju, no neko mo`e odmah uzviknuti da
sam akt ne sme biti bezbo`an. Ne sme se preduzeti lakomisleno
i povr{no, bez odgovornosti. Akt se mo`e vr{iti radi direktnog
produ`enja vrste. Do njega mo`e do}i zbog odanosti pravoj
strasti, jer strast (passion) je, kao {to njeno ime kazuje,
inspirisana snagom bo`anske sile i lepote, bez volje pojedinca,
~esto ~ak i protiv nje. Usputna ili rutinska - Hrist ju je nazivao
"nekorisna" - upotreba, ili radije zloupotreba tih snaga je ono
{to ih profanira/oskrvnjuje. Dalje }e biti o~igledno da ako sam
akt treba da bude svetinja u religioznoj ceremoniji, taj akt
mora biti izveden samo i jedino u ime Bo`je ljubavi. Svako
individualno shva}anje mora biti za vreme toga prognano. Kao
{to svaki sve{tenik mo`e da izvr{i ~udo pretvaranja (trans-
supstancije), tako mo`e bilo koji ~ovek, poseduju}i potrebne
kvalifikacije, u~initi ovo drugo ~udo, ~ija }e priroda oblikovati
predmet dalje diskusije. Po{to su li~ni ciljevi uni{teni, mogu se
zanemariti socijalna i ostala sli~na razmatranja. Fizi~ka snaga i
lepota su neophodni i po`eljni iz estetskih razloga. Pa`nja
obo`avalaca mo`e se omesti ako su slavljenici ru`ni,
deformisani ili nesposobni. Veoma treba da naglasim potrebu
za striktnijom samokontrolom i koncentracijom obo`avalaca.
Kao {to bi bilo sramno u`ivati samo u tupom ukusu sakra-
mentnog vina, tako bi slavljenik morao obuzdati ~ak i
trenutnu manifestaciju `ivotnjskog zadovoljstva. O
kvalifikacijskim testovima nema potrebe govoriti, dovoljno je
samo re}i da su Adepti oduvek znali kako da sa~uvaju
efikasnost.

8
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

Nepotrebno je nagla{avati potrebu da pomo}nici

tako|e poseduju gornje kvalitete; seksualno uzbu|enje mora
biti obuzdano i transformisano u njegov religiozni ekvivalent.

VII

Pomo}u ovih uvoda, napisanih da {tite od ve}

predvi|enih kritika onih Protestanata koji su, po{to ih je Bog
stvorio da budu ne{to ni`i od an|ela, u~inili sebe mnogo ni`im
od `ivotinja svojom upornim `ivotinjskim obja{njenjem svih
ljudskih i bo`anskih stvari, mo`emo razmotriti najpre trojaku
prirodu ovih drevnih metoda osna`enog entuzijazma. Muzika
se sastoji iz dva dela: tona ili visine, i ritma. Ritam povezuje
muziku sa plesom, a onaj deo plesa koji nije ritam je seks.
Onda, onaj deo seksa koji nije oblik plesa, `ivotinjski pokret,
jeste opijenost du{e, koja povezuje muziku sa vinom. Dalje
identi~nosti }e se same pokazati Studentu. Upotrebom tri
metoda u jednoj celo ~ovekovo bi}e mo`e biti stimulisano.
Muzika }e stvoriti osnovnu harmoniju mozga vode}i ga
sopstvenim stazama; vino pru`a osnovni stimulus `ivotinjskoj
prirodi; a seksualno uzbu|enje uzdi`e ~ovekovu moralnu
prirodu svojom bliskom povezano{}u sa najvi{om ekstazom.
Ipak, na Studentu ostaje da proizvede finalno pretvaranje.
Ukoliko ne poseduje specijalno izlu~ivanje o kome sam
govorio, rezultat }e biti obi~an akt. Ovaj sistem je tako har-
moni~an sa ~ovekovom prirodom da je jasno parodiran i
profaniran ne samo u mornarskoj taverni, nego i na
dru{tvenom balu (ples, disco, Izd). Kodtoga, za najni`e naravi
rezultat je pijanstvo, bolest i smrt; za prose~ne naravi
postepeno otupljivanje finijih ose}anja; a za vi{e odu{evljenje
koje rezultira u najboljem slu~aju osnutkom do`ivotne ljubavi.
Ako se ovi socijalni "rituali" pravilno izvode, ne bi trebalo biti
iscrpljenosti. Posle bala, ~ovek bi trebalo da ose}a potrebu za

9
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

dugom {etnjom na ~istom jutarnjem vazduhu. Zabrinutost ili

dosada, glavobolja ili usamljenost, opomene su Prirode.

VIII

Dakle, moralni stav na po~etku i svrha ovakvog bala

~ine mi se neobi~no va`nim. Ako po|ete (na bal) da biste ubili
vreme, onda ubijate sebe. Baudelaire govori o prvom periodu
ljubavi kada mladi} radije voli drve}e u {umi, nego da ne voli
ni{ta. Kada mi je bilo 36 godina na{ao sam se u Pompejima,
opijeno zaljubljen u onu dostojanstvenu statuu u`ene koja stoji
u grobnoj aveniji. ^ak i sada, kada se ujutro budim, ponekad
(od odu{evljenja) padam ljube}i svoje ruke. Sa takvim
ose}anjem treba i}i na bal, i s takvim poja~anim ose}anjem
pro~i{}en i zanesen, ~ovek ga treba napustiti. Po{to je to tako,
koliko bi jo{ bolje bilo kada bi ~ovek i{ao sa direktnom
religioznom svrhom koja plamti unutar celog njegovog bi}a!
Beethoven koji tre{ti dok gledam izlazak Sunca nije za mene
stran prizor; za mene koji klik}em od radosti i u ~udu kada
razumem (bez ~ega ~ovek nikada ne bi mogao re}i da vidi) vlat
trave. Padam na kolena u tihom obo`avanju meseca; krijem
o~i u svetom strahu od dobrog Van Gogha.
Zamislite onda bal na kome je muzika - nebeski hor,
vino - vino Grala ili Sabata Adepata, a ~ovekov partner -
Beskrajan i Ve~an, Istinski i @ivi Najvi{i Bog! Idite ~ak na
jedan obi~an bal ("the Moulin de la Galette" }e poslu`iti ~ak i
posljednjem od mojih magi~ara) sa svom du{om u plamenu
unutar vas, sa svom voljom koncentrisanom na to pretvaranje,
i recite mi kakvo se ~udo doga|a! Zloba, odvratnost prema
`ivotu je ta, koja {alje ~oveka na bal onda kad ostari; kad je
~ovek mlad on je na izvorima, dok ne pro|e vreme, ali ljubav
ka Bogu koja je i jedina istinska ljubev ne umanjuje se s
godinama, ve} postaje dublja i intenzivnija sa svakim

10
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

zadovoljstvom. ^ini se da ako u najplemenitijem ~oveku ovo

izlu~ivanje raste - {to sigurno sugeri{e spolja{nji rezervoar -
godine gube svu svoju gor~inu. Nalazimo "Brata Lawrence" - a,
Nicholas Herman Lorenski, kako je u osamdesetoj godini jo{
uvek u ne prestanoj radosti u jedinstvu sa Bogom. Buddha }e
se u tim godinama uzdizati i silaziti sa Osam Visokih Ekstaza
kao akrobata na merdevinama; ne manje sli~ne pri~e ispri~ane
su o biskupu Berkeleyu. Mnogi uop}e nisu postigli jedinstvo
(jednota, union) sve do srednjih godina, i retko da su je posle
toga izgubili.
Istina je da se genije, u pravom smislu te re~i, gotovo
uvek iskazuje ve} u mladosti. Mo`da bi trebalo uzimati takve
slu~ajeve kao {to je Nicholas Herman za nau~ene genije. Sada
sam, neopozivo, mi{ljenja da genijalnost mo`e biti ste~ena, ili
alternativno, da ona gotovo da je univerzalno vlasni{tvo.
Njezina retkost mo`e se pripisati uni{tavaju}em uticaju
korumpiranog dru{tva. Retkost je sresti mladog ~oveka bez
visokih ideala, plemenitih misli, ose}anja svetosti, sopstvene
va`nosti, ose}anja koja su, kad se objasne: ose}anja njegove
istovetnosti sa Bogom. Tri godine u svetu, i on je bankarski
~inovnik ili ~ak slu`benik u vladi. Samo oni koji od ranog
de~a{tva intuitivno shvate da moraju ostati po strani, i koji
imaju neverovatnu hrabrost i izdr`ljivost da to ~ine uprkos
svemu {to zatiranje, bezose}ajnost i prezir inferiornih mo`e
u~initi, samo oni sti`u do punoletnosti nezatrovani. Svaka
ozbiljna ili duhovna misao slu`i za podsmeh, o pesnicima se
misli kao o "slabi}ima" i "kukavicama" samo zato {to su oni
jedini de~ki sa sopstvenom voljom i imaju hrabrosti da se
suprotstave celoj {koli, drugoj deci i u~iteljima koji su u
sli~nom savezu kao {to su nekad bili Pilat i Herod; ~ast je
zamenjena iskori{}avanjem, svetost hipokrizijom. ^ak i tamo
gde nalazimo sasvim dobro seme koje klija na izda{noj zemlji,
pre~esto postoji rasturanje snaga.

11
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

Laskavo ohrabrivanje pesnika ili slikara mnogo je gore

za njega nego bilo koliko kritika/progona. Ovde opet pitanje
seksa (PITANJE SEKSA - tako ga zovu Tolstojanci,
prodava~i po{tenja, snobovi, i oni koji ne pri~aju i ne
razmi{ljaju ni o ~emu drugom) pomalja svoju stra{nu glavu.
Verujem da je svaki de~ak prvobitno svestan seksa kao svete
stvari. Ali, on nezna {ta je to. Sa beskrajnom plaho{}u on pita.
Gospodar odgovara sa svetim u`asom, de~ak obara pogled,
potajno se sme{ka, mo`da i gore.
Raspolo`en sam da se slo`im sa direktorom Eton-a da
homoseksualne naklonosti me|u de~acima "ne {kode"; ~ak ih
smatram jedinom protute`om (alternativom) spram
mogu}nosti seksualnog `ivota u takvim javnim {kolama.
Hindusi su mudriji. U odgovaraju}em ~asu puberteta de~ak se
priprema kao za svetinju; vode ga u posve}en hram, i tu se
zahvaljuju}i mudroj i svetoj `eni, pravoj umetnici posve}enoj
tom cilju, inicira sa svim sve~anostima u tu tajnu `ivota. Tako
se taj akt progla{ava religioznim, svetim, bezli~nim, sasvim
odeljenim od ljubakanja i erotike i animalizma i
sentimentalizma i svih ostalih sramota koje je Protestanizam
od njega na~inio. Katoli~ka crkva je, verujem, do izvesnog ste-
pena sa~uvala pagansku tradiciju. Brak je svetinja. (Naravno,
postojala je {kola |avolskih anandera bez mu{kosti, koji dr`e
da je akt sam po sebi "gre{an". O takvom izopa~avanju prirode
ne}emo dalje govoriti. Napomena A.C.) No u nastojanju da
li{e seksualni akt svih dodataka koji bi ga u~inili bezbo`ni~kim,
Crkveni Oci su, negiraju}i sami sebe, priklju~ili dodatke koji
su ga jo{ vi{e u~inili bezbo`ni~kim. Povezali su ga sa imovinom
i nasle|em. @eleli su da slu`i i Bogu i Mamonu. Striktno
ograni~avaju}i sve{tenika koji bi time trebalo da ulo`i svu
svoju energiju u ~udo Mise, oni svoj savet smatraju savr{enim
savetom. Magi~ka tradicija je delimi~no bila izgubljena;
sve{tenik nije mogao da ~ini ono {to se od njega o~ekivalo, te

12
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

se nepro{irena porcija njegove energijeukiselila. Otud se misli

sve{tenika, sli~no mislima modernih snobova, ve~no vrte oko
pitanja seksa. Posebna i Tajna Misa Slu`enja Misterije
Inkarnacije, Misa Svetog Duha, kad bi se izvodila u izvesnim
intervalima, mogla bi da spasi i monahe i monahinje i podari
Crkvi ve~nu dominaciju u svetu.

IX

Da se vratimo. Retkost genija je u velikoj meri rezultat

destrukcije njegove mladosti. Kao {to je u fizi~kom `ivotu
pogodna biljka ona koja od hiljade drugih semena istera
mladicu, tako uslovi ubijaju sve sem najja~ih sinova
genijalnosti. Ali, kao {to se ze~evi brzo mno`e u Australiji, gde
je poznato da ~ak i misionar mo`e dobiti devedesetoro dece za
dve godine, tako }emo i mi mo}i da negujemo genijalnost ako
mo`emo da prona|emo i uklonimo ono {to je sputava.
O~igledan prakti~ni korak koji treba poduzeti jeste
vratiti rituale Bahusa, Afrodite i Apolona na njihovo pravo
mesto. Oni ne treba da budu dostupni svakome, a ~ove~nost
treba da bude nagrada ku{nje i inicijacije. Fizi~ki testovi treba
da budu strogi, a slabi}e bi radije trebalo odstraniti nego da se
ve{ta~ki odr`avaju. Isto se odnosi i na intelektualne testove.
No, takvi testovi treba da budu toliko op{ti koliko god je to
mogu}e.
U {koli sam bio totalni neznalica u svim granama
atletike i igara, jer sam ih prezirao. Dr`ao sam, i jo{ uvek
dr`im, brojne svetske rekorde u planinarenju. Sli~no tome,
ispiti ne uspevaju da testiraju inteligenciju. Cecil Rhodes
odbijao je da zaposli bilo kog ~oveka sa univerzitetskom
diplomom. To {to takve diplome dovode do ~asti u Engleskoj
znak je truljenja Engleske, mada su one ~ak i u toj dr`avi ~esto
prelazni koraci ka klerikalnoj jalovosti ili ropstvu pedagogiji.

13
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

Slede}e je impresionisti~ka shema slike koju `elim da

naslikam. Ako bi mo} da se poseduje imovina zavisila od
~ovekovih sposobnosti i njegovog opa`anja pravih vrednosti,
onda bi nova aristokratija odmah bila stvorena, a kobna
~injenica da dru{tveno mi{ljenje varira sa mo}i da se obezbedi
{ampanjac prestalo bi da bude ~injenica. Na{a nov~ano -
politi~ka aristokratija nestala bi za jedan dan. Ali, ja sam
isuvi{e svestan da takvu sliku nije pogodno slikati.
Dakle, mo`emo samo raditi strpljivo i u tajnosti.
Moramo odabrati pogodan naterijal i ve`bati ga sa najdubljim
po{tovanjem prema ovim trima majstorskim metodama, ili
pomagati du{i u njenom genijalnom orgazmu.

Slede}i ~astan stav je od vanredne va`nosti. Normalni

ljudi nalaze normalno olak{anje od svakog op{teg ili posebnog
uzbu|enja u seksualnom aktu. Komandir Marston, R.N., ~iji
su eksperimenti o uticaju tam - tama na udatu engleskinju
klasi~ni i pou~ni, divno je opisao kako nejasni nemir koji se u
po~etku pokazuje, postepeno poprima seksualan oblik, i
kulminira ako je to dozvoljeno, besramnom masturbacijom ili
pove}anjem zahteva. Me|utim, to je samo prirodan zaklju~ak
koji sledi iz tvrdnje da udate engleskinje obi~no ne znaju {ta je
seksualni vrhunac. Njihove `elje, koje stalno stimuli{u brutalni
i neuki mu`evi, nisu nikada zadovoljene. Ova ~injenica po-
novo obja{njava odkud zadivljuju}a nadmo} lezbijskog odnosa
u londonskom dru{tvu.
Hindusi upozoravaju svoje u~enike na opasnosti koje
mogu prouzrokovati ve`be disanja. Zaista, najmanja
opu{tenost u moralnim ili fizi~kim tkivima mo`e da
prouzrokuje ne`eljeno osloba|anje energije koja se ve`bom
nagomilala. Znam to iz sopstvenog iskustva. Dakle, od najve}e

14
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

je va`nosti shvatiti da osloba|anje od tenzije treba tra`iti u

onome {to su Hebreji i Grci nazivali prorokovanje, koje je
bolje kad se organizuje u umetnost. Nepravilno osloba|anje je
~isto rasipanje, divlji urlik; pravilno osloba|anje je
"Neukro}eni Prometej" ili "Lage dairain", zavisno od posebnih
sposobnosti poletne osobe. Ali, moramo zapamtiti da se
specijalne sposonosti vrlo lako poprimaju ukoliko je vode}a
snaga entuzijazma velika. Ako ne mo`e{ da se dr`i{ pravila
drugih, stvara{ sopstvena pravila.
Obi~no se posle du`eg vremena poka`e, da je tvoj
skup pravila jednako dobar kao i neki drugi. Henri Rousseau,
carinik, bio je ismejavan celog `ivota. I ja sam se smejao od
srca kao i ostali, mada sam u inat samom sebi i dalje ponavljao
(jer tako glasi fraza) "da ose}am ne{to, ne mogu re}i {ta". U
momentu kada se nekome pru`i prilika da sve svoje slike
sakupi u jednoj sobi, o~ito je da je njegova naivnost samo
jednostavnost Umetnika. I neka niko ne pomisli da nisam
uspeo opaziti, ili da potcenjujem opasnosti kod ovih metoda.
^ak i pojava tako proste stvari kao {to je umor mogla bi da
pretvori jednu "Las Meninas" u glupu seksualnu krizu. ("Las
Meninas" je naziv slike. Prev.) Bi}e neophodno za ve}inu
Engleza da se ugledaju na Arape i Hinduse, ljude sa
izvanrednom samokontrolom ~iji je ideal da oduzmu nevinost
{to ve}em broju devica - osamdeset se smatra sasvim
dovoljnim brojem - bez dovr{enja akta.
Zaista je od najve}e va`nosti za slavljenika u bilo kom
ritualu da bude sposoban da privede akt kraju bez da dozvoli
bilo kakvoj seksualnoj ili senzualnoj misli da se uplete u njegov
um. Um mora biti apsolutno odvojen od sopstvenog tela, kao
{to je i od tu|eg.

15
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

XI

Od muzi~kih instrumenata nekoliko ih je pogodno.

Ljudski glas je najbolji i jedini koji zaista mo`e biti kori{ten u
horu. Sve {to podse}a na orkestar zahteva beskrajne probe i
uvodi atmosferu izve{ta~enosti. Orgulje su vredan solo
instrumenat i u stvari su orkestar po sebi, dok njihov ton i
akord uvode religioznu ideju. Violina je najkorisnija od svih jer
svaki njen ton izra`ava glad za beskrajno{}u, a ipak je tako
elasti~an da ima ve}i emocionalni opseg od bilo kog drugog
instrumenta. Ukoliko je (za pratnju violine) svira~ na harfi
nedostupan, nema potrebe za pratnjom. Harmonijum je
u`asan instrument, mo`da samo zbog asocijacija uz njega;
sli~an je klavir, mada bi mogao da poslu`i, ako se ne vidi, a na
njemu svira Paderewski. Truba i zvono su odli~ni da podbodu
kod krize u ceremoniji. Topao, razigran, odan, u drugoj etapi
ceremonije, etapi intenzivnijoj i direktnijoj ali manje uzvi{enoj
od ostalih, tam - tam je jedinstven. On se odli~no kombinuje
sa praktikovanjem mantre, i najbolja je pratnja za bilo koji
sveti ples.

XII

Od svetih igara najprakti~niji za okupljanje je ples u

sede}oj pozi. Kod toga se sedi sa prekr{tenim nogama na podu,
i nji{e se napred - nazad iz bokova u ritmu mantre. Solo, ili
duet plesa~a kao prizor radije izbaciti iz ove ve`be. Preporu~io
bih maleno ali veoma blje{tavo svetlo na podu u sredini sobe.
Pod takve sobe najbolje je oblo`iti mozai~kim mramorom; jed-
nostavan pod masonske lo`e nije lo{a stvar. O~i, ako uop{te
ne{to vide, vide tada samo ritmi~ke ili mehani~ke kvadrate
koji u perspektivi vode do prostog, netrep~u}eg svetla.
Njihanje tela u ritmu mantre (koja ima sama od sebe

16
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

tendenciju uspona i pada na veoma tajanstven na~in) postaje

nagla{enije; na kraju se javlja stupanj gr~a, a onda svest
zatreperi i nestane, mo`da se probije u bo`ansku svest, mo`da
je ponovo dozvana k sebi usled neke promene u spolja{njem
zbivanju. Gornje je veoma jednostavan opis uobi~ajenog i
zna~ajnog oblika ceremonije osnovane mahom na ritmu.
Veoma ju je lako pripremiti, a njeni su rezultati obi~no veoma
ohrabruju}i za po~etnika.

XIII

Upotreba vina, budu}i da je "prevarant", i `estokog

pi}a koje vrlo razjaruje, pre }e dovesti do nevolje nego sama
muzika. Su{tinska pote{ko}a je u odre|ivanju koli~ine.
^oveku treba prava mera, a kako Blake isti~e, ~ovek mo`e re}i
koliko je dosta samo ako uzme previ{e. Doza vrlo varira od
~oveka do ~oveka, a tako|e varira i za istog ~oveka u
razli~itom periodu. Ceremonijalni izlaz od ovoga sastoji se od
tihog poslu`itelja koji }e nositi posudu sa pi}em i dodavati je
svakome po redu u razli~itim intervalima. Piti treba u malim
koli~inama, a iz posude uzeti onoliko koliko obo`avatelj misli
da je dovoljno, i dodati je dalje. Peharnik treba da je inicijat, i
da bude diskretan pre nego {to dade zdelu. Najmanji znak da
opijenost zahvata ~oveka treba da bude znak za njega da
zaobi|e tog ~oveka. Ovaj postupak mo`e se lako uklopiti u ve}
ranije opisanu ceremoniju. Ako se `eli, umesto vina se mo`e
upotrebiti eliksir koji sam ja uveo u Evropu. Ali rezultati koje
on daje, ako se upotrebi na ovaj na~in, jo{ uvek nisu dovoljno
prou~eni. Moja je neposredna namera da ispravim taj propust.

17
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

XIV

Seksualno uzbu|enje koje mora upotpuniti sklad

metoda, pru`a mnogo te`i problem. Izuzetno je po`eljno da svi
telesni pokreti tada prisutni budu lepi u najvi{em smislu;
mnogi ljudi su tako bolesno naviknuti da }e biti nesposobni da
posmatraju takvu ceremoniju bilo kako druga~ije osim
kriti~kim ili razbludnim okom, {to je fatalno posve dobro
dotad u~injeno. Izgleda da je bolje sa~ekati da se sada{njost
digne na vi{i nivo nego da riskiramo profanaciju/svetogr|e.
Nije po`eljno, po mom mi{ljenju, da obo`avatelji slave javno.
@rtvovanje bi trebalo biti samostalno. Ipak...
XV

Ba{ sam gornje pisao kad je na moja vrata zakucao

izvrstan pesnik, sa kojim sam razgovarao o Misterijama, pa me
je taj razgovor naveo da zapi{em ovih nekoliko nemarnih
bele{ki. Rekao sam mu da radim na idejama koje mi je
predlo`io i da pa, ba{ sam prionuo. Zatra`io je dozvolu da
pogleda rukopis (jer je dobro ~itao engleski, mada ga je
govorio slabo), pa po{to je to u~inio, odu{evio se i rekao: "Ako
sada po|e{ sa mnom, zavr{i}emo Tvoj esej." Sre}an zbog
izgovora, {to uverljivijeg to bolje, da prkinem sa radom,
po`urio sam po svoj kaput i {e{ir. "Uzgred", dodao je u kolima
"mislim la nema{ ni{ta protiv da mi poda{ Re~ Ru`inog
Krsta." Iznena|en, razmenio sam tajne I.N.R.I. sa njim. "A
sada, odli~ni Prin~e", re~e "ono {to sledi je pod tim pe~atom."
I dade mi najva`niji od svih Masonskih znakova. "Upravo si
na putu", re~e "da uporedi{ svoj ideal sa na{om realno{}u."
Dotakao je zvono. Automobil je stao i mi izi|osmo.
Otpustio je {ofera. "Do|i", rekao je "imamo pola milje
brzog hoda." I{li smo kroz gustu {umu do jedne stare ku}e gde

18
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

nas je u ti{ini pozdravio gospodin koji je, mada u dvorskoj

ode}i, nosio veoma `upotrebljiv` ma~. Kada je bio zadovoljan
na{im odgovorima propustio nas je kroz koridor u predsoblje,
gde nas je do~ekao drugi naoru`an stra`ar. On mi je, posle
daljeg stavljanja na ispite, pru`io dvorsku ode}u, simbole ~asti
Suverenog Princa Ru`inog Krsta, zatim podvezice od zelene
svile i ogrta~ od zelene kadife sa trakama od crvene svile. "To
je mala misa", {apnuo je stra`ar.
U predsoblju bilo je jo{ troje ~etvoro {to `ena {to
mu{karaca, zauzetih obla~enjem. U tre}oj sobi nai{li smo na
formiranu povorku i pridru`ili joj se. Sve u svemu bilo nas je
dvadeset {estoro. Pro{av{i kraj poslednjeg stra`ara stigli smo do
kapele na ~ijem su ulazu stajali mlad mu{karac i mlada `ena,
oboje obu~eni u jednostavne odore od bele svile pro{arane
zlatnim, crvenim i plavim vezom. ^ovek je nosio baklju od
smolastog drveta, a `ena nas je, po{to smo pro{li, poprskala
ru`inim mirisom iz zdele. Soba u koju smo do{li slu`ila je jedno
vreme kao kapela to se videlo iz njenog oblika. Ali visoki oltar
bio je pokriven prekriva~em koji je prikazivao Ru`u i Krst, dok
je iznad njega bilo pore|ano sedam sve}njaka, svaki sa sedam
kraka. Fotelje su bile rezervisane; kod ruku svakog viteza
gorela je sve}a od ru`i~asto obojenog voska, a buket ru`a je
stajao pred njim.
U centru crkvene la|e bio je veliki krst kalvarijski krst
od deset kvadrata` mere}i, recimo, 6x5 stopa, naslikan u
crvenoj boji na beloj tabli na ~ijoj ivici bejahu prstenovi kroz
koje su prolazile pozla~ene pre~ke. Na svakom uglu bila je
zastava sa lavom, bikom, orlom i ~ovekom, a sa vrha njihovih
pre~ki spu{tao se plavi baldahin na kome je u zlatu blistalo
dvanaest znakova zodijaka. Vitezovi i dame bili su na mestu;
iznenada se u svodu crkve za~ulo zvono. Tog momenta svi su
ustali. Vrata su se otvorila i sa zvukom trube glasono{a je
pristupio pra}en Prvosve{tenikom i Prvosve{tenicom.

19
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

Prvosve{tenik je bio ~ovek od oko {ezdeset godina, {to

sam prosudio po beloj bradi; ali je hodao krepkim, jo{ uvek
sigurnim korakom tridesetih. Prvosve{tenica, ponosita, visoka,
ozbiljna `ena od oko trideset leta, kora~ala je pored njega;
ruke su im bile ra{irene i dodirivale su se kao u mementu.
Njihove krajeve ode}e nosilo je dvoje mladih ljudi koji su nas
primili.
Sve se to odvijalo dok su nevidljive orgulje svirale
Introit. Zvuci su utihnuli kad su oni zauzeli mesta na oltaru.
Okrenuli su se licem prema zapadu, ~ekaju}i. Po{to su se vrata
zatvorila naoru`ani stra`ar ~ija je ode}a sad bila skerletno
crvena umesto ranije zelene boje, izvukao je svoj ma~ i hodao
gore dole po krilu crkve izvode}i egzorcizam i ma{u}i velikim
ma~em. Svi prisutni izvukli su ma~eve i licem se okrenuli
prema vani, gledaju}i u ta~ku pred sobom. ^inilo se da }e ovaj
deo ceremonije trajati ve~no.
Kada je zavr{io, mladi} i devojka se ponovo pojavi{e,
nose}i, jedan zdelu a drugi kadionicu. Mada nisam mogao da
~ujem re~i, verovatno su na gr~kom pevali neku litaniju;
pro~istili su i posvetili kapelu. Sada su Prvosve{tenik i
Prvosve{tenica otpo~eli litaniju u ritmi~kim stihovima jednake
du`ine. Na svaki tre}i odgovor dodirnuli bi se rukama na
svojstven na~in; na svaki sedmi bi se poljubili. Dvadeset prvi
bio je kompletan zagrljaj. Zvono je odjeknulo u svodu crkve i
oni se razdvoji{e. Prvosve{tenik tada uze sa oltara bocu
oblikovanu tako da predstavlja falus. Prvosve{tenica je
kleknula i pokazala zlatan pehar u obliku malog ~amca. On je
kleknuo naspram nje ali nije sipao iz boce. Sada su vitezovi i
dame otpo~eli dugu litaniju, najpre dama u sopranu, onda
vitez u basu kojem je hor svih prisutnih uz orgulje odgovorio.
Hor je pevao.
EVOE HO, IACCHE! EPELTHON, EPELTHON,
EVOE, IAO!

20
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

Uvek se iznova zvuk uzdizao i spu{tao. Zajedno sa

njim, da li zbog `scenskog efekta` ili ne, ne mogu re}i, svetlo
iznad oltara postajalo bi ru`i~asto, a onda purpurno. Tada je
Prvosve{tenik iznenada o{trim pokretom digao ruku;
momentalno je nastala ti{ina. Sada je sipao vino iz boce.
Prvosve{tenica pehar dade devojci koja ga odnese svima
prisutnima. To nije bilo obi~no vino.
Za votku je re~eno da izgleda kao voda, a ima o{trinu
vatre. Sa ovim vinom je obrnut slu~aj. Bilo je sli~no bogatom
ognjenom zlatu u kome su poigravali i drhtali plami~ci lu~i, ali
mu je ukus bio bistar i ~ist kao sve`a voda sa izvora. Nisam ga
gotovo ni okusio a po~eh da drhtim. Bilo je to zadivljuju}e
ose}anje, mogu da ga uporedim sa ose}anjem ~oveka koji ~eka
svog krvnika, a prebrodio je strah, pa mu je ostalo samo
uzbu|enje. Pogledao sam oko sebe i opazio da svako do`ivljava
ne{to sli~no. Za vreme dok smo pili Prvosve{tenica je pevala
himnu, ponovo na gr~kom. Ovoga puta prepoznao sam re~i,
bile su iz jedne drevne Ode Afroditi.
Mladi} je sada do{ao do Crvenog Krsta, stao i poljubio
ga, onda je zaplesao na njemu na takav na~in da se ~inilo da
iscrtava divne ru`e od zlata, jer je tupkanje prouzrokovalo
padanje svetlog praha sa baldahina. U me|uvremenu je
litanija (druge re~i, ali isti hor) po~ela ponovo. Ovoga puta u
duetu su pevali Prvosve{tenik i Prvosve{tenica. Pri svakoj
pesmi hora vitezovi i dame bi se duboko naklonili. Devojka je
neprestano kru`ila, a pehar je i{ao iz ruke u ruku. Ovo se
zavr{ilo iscrpljeno{}u mladi}a koji se onesve{ten sru{io na krst.
Devojka je odmah uzela pehar i prinela ga njegovim ustima.
Onda ga je podigla, i uz pomo} Stra`ara Hrama izvela ga iz
kapele. Zvono se ponovo oglasilo u crkvenom svodu.
Glasnik je dunuo u fanfare. Prvosve{tenik i
Prvosve{tenica pri{li su jedno drugom i zagrlili se, u ~inu

21
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

odre{ivanja te{kih zlatnih odora koje su nosili. Haljine pado{e,

dva zlatna jezerca. Sad je videh odevenu u haljinu (kako se
kasnije pokazalo) od hermelina sa lakim belim svilenim
trakama.
Ode}a Prvosve{tenika bila je u ukrasnom vezu svih
boja, ura|enom sa izvrsnom ali ipak robusnom umetno{}u.
Tako|e je nosio naprsnik koji je bio u skladu sa baldahinom,
izvezenim od zlata u svakom uglu, dok je dvanaest znakova
zodijaka bilo simbolizovano dragim kamenjem na naprsniku.
Zvono je ponovo odjeknulo, i glasnik sa trubom se nanovo
oglasio. Slavljenici su po{li sa rukom u ruci niz crkvenu la|u,
dok su orgulje grmele dalje svoje sve~ane akorde. Svi su
vitezovi i dame ustali i dali tajni znak Ru`e i Krsta.
U tom delu ceremonije po~ele su da mi se doga|aju
neke stvari. Iznenada sam postao svestan ~injenice da mi je
telo izgubilo i te`inu i osetljivost. ^inilo mi se da mi se svest
vi{e ne nalazi u telu. Zamenio sam sebe, ako mogu tako da se
izrazim, sa jednom od zvezda na baldahinu. Tako sam
propustio da vidim kako slavljenici prilaze krstu. Zvono se po-
novo oglasilo; povratio sam se, a onda sam video
Prvosve{tenicu kako stoji u podno`ju krsta i baca svoju haljinu
preko njega, tako da se krst vi{e nije mogao videti. Ostala je
samo tabla prekrivena hermelinom. Sada je bila naga, na sebi
je imala samo krunu sa draguljima svih boja, {irok zlatnan
lanac oko vrata i odgovaraju}e narukvice na rukama i
nogama. Po~ela je da peva na ne`nom i stranom jeziku tako
ose}ajno i te~no a ja, u svojoj delimi~noj pometnji, nisam ni
uspeo ~uti sve, no uhvatio sam nekoliko re~i, (Io Pan! Io
Pan!), i frazu u kojoj su re~i Iao Sabao upe~atljivo zavr{avale
re~enicu u kojoj sam razabrao re~i Eros, Thelema i Sebazo.
Dok je pevala otkop~ala je svoj prsnik i dala ga
devojci. Sledila je odora; video sam da su bile nage i da se nisu
stidele. Po prvi put je nastala apsolutna ti{ina. Sada je iz

22
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

stotine cevi koje su okru`ivale tablu potekao mirisni purpurni

dim.
Sve je bilo obavijeno ne`nom koprenom magle,
svetom kao oblaci nad planinama. Tada se na znak
Prvosve{tenika zvono jo{ jednom oglasilo. Slavljenici su ra{irili
ruke u obliku krsta, isprepletaju}i prste. Lagano su kru`ili tri i
po kruga. Onda ga je polo`ila na krst i zauzela svoje odre|eno
mesto. Orgulje su sada ponovo nastavile sa svojom sve~anom
muzikom.
Bio sam izgubljen za sve. Samo sam uspeo da vidim da
slavljenici nisu ~inili o~ekivane kretnje. Pokreti su bili sitni, a
ipak vrlo sna`ni. Ovo mora da se nastavilo jo{ du`e vreme.
Meni se ~inilo da ni sama ve~nost ne mo`e sadr`avati
raznovrsnost i dubinu mojih iskustava. Ni jezik ni pero to ne
mogu opisati, no jo{ uvek sam voljan da poku{am nemogu}e.

1. Bio sam, sasvim sigurno i bez sumnje, zvezda na baldahinu.

Ta je zvezda bila neshvatljivo ogroman svet ~istog plamena.

2. Iznenada wam shvatio da zvezda nije imala odre|enu

veli~inu. Nije da se zvezda smanjila, ve} je ona (= Ja)
iznenada postala svesna beskrajnog prostora.

3. Desila se eksplozija. Kao posledica toga, ose}ao sam se

sli~no svetloj ta~ki, beskrajno maloj a ipak beskrajno blistavoj,
i ta ta~ka je bila bez pozicije.

4. Naravno, ta je ta~ka bila sveprisutna, i bilo je prisutno

ose}anje beskrajne zbunjenosti, a blistala je dugo vreme
izlivom beskrajnog ushi}enja. (Upotrebio sam re~ /blistala/ kao
da se obuzdavam, bolje da sam upotrebio re~i izbrisana,
savladana, ili osvetljena.)

23
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

5. Ova beskrajna puno}a - ne opisujem je kao takvu, ali to je

bilo to - iznenada se pretvorila u ose}aj beskrajne praznine,
koje sam postao svestan kao ~e`nje.

6. Ova dva ose}anja po~e{e stalno iznena|uju}e da se

smenjuju velikom brzinom, bez ikakvog preimu}stva jednog
nad drugim.

7. To smenjivanje mora da se desilo pedeset puta, ili jo{ bolje

sto puta.

8. Ta su dva ose}anja iznenada postala jedno. Ponovo je re~

eksplozija jedina koja to mo`e opisati.

9. Sada sam, ~inilo se, bio svestan svega odjednom da je sve u

isto vreme bilo i jedno i mnogo . Ka`em odjednom, tojest,
nisam postepeno postao sve, ve} odjedanput.

10. To bi}e, ukoliko to mogu nazvati bi}em, ~inilo se da pada

u beskrajni bezdan Ni~ega.

11. Dok je taj pad trajao, zvono se iznenada oglasilo tri puta.
Tog momenta sam postao normalno bi}e, ali jo{ uvek sa
izvesnom svesno{}u (koja me do ovog ~asa nije napustila) da
istina svega nije ovo normalno "Ja" nego To {to jo{ uvek pada
u Ni{ta. Oni koji znaju uveravaju me da sam sposoban
uspostaviti kontakt ukoliko prisustvujem drugoj ceremoniji.
Zvono je utihnulo. Devojka je brzo pritr~ala i prebacila
hermelin nad slavljenike. Glasnik je dunuo u fanfaru a vitezovi
i dame napustili su svoja sedi{ta.

Idu}i prema tabli nosili smo pozla}ene {tapove i pratili

glasnika koji je izlazio iz kapele, nose}i svetiljku u malu

24
 LIBER DCCCXI - ENERGIZED ENTHUSIASM

pobo~nu kapelu koja je vodila ka izlazu iz srednjeg predsoblja;

zatim smo iza{li, posle ~ega je stra`ar zaklju~ao vrata.
U ti{ini smo se skinuli i napustili ku}u. Na otprilike
milju kroz {umu nai{li smo na automobil mog prijatelja. Upitao
sam ga, ako je ovo bila mala misa, zar mi ne bi moglo biti
dozvoljeno da prisustvujem i Velikoj Misi? "Mo`da", odgovorio
je sa zagonetnim sme{kom - "ako je sve {to pri~aju o tebi
istina." U me|uvremenu mi jedozvolio da opi{em ceremonijui
njene rezultate onoliko verno koliko sam sposoban,
obavezuju}i me jedino da ne nazna~im grad blizu koga se
ceremonija odvijala. Voljan sam da uka`em Inicijatima
masonerije Razreda Ru`e i Krsta koji poseduju povelje
istinskih autoriteta (jer postoje la`ni masoni koji deluju pod
la`nim poveljama) na adresu osobe koja }e mo}i da razmotri
njihovu podobnost za ~lanstvo u Odel (Chapter, Prev) koji
praktikuje sli~ne rituale.

XVI

Mislim da je suvi{no da nastavim svoj esej o

Misterijama i moju analizu Osna`enog Entuzijazma.

25