Историја српског народа 19-20 век.

1.Београдски Пашалук уочи првог српског устанка

Крајем 18 и почетком 19 века,Османско Царство доживљава дубоку кризу у свим обласног
државног,јавног и економског живота.Реформе султана Селима3,познате као ''низами-
џедид'',не само што нису побољшале опште прилике него су отвориле нове процесе које су
дубоко уздрмали целокупан правни и друштвено-економски поредак у царству.На свим
странама у држави а нарочито на Балконском полуострву избијају велики немири и
покрети сељаштва праћени отказивањем послушности локалних органа власти.Око
1800.године у турској нико више није био задовољан постојећим поредком.Ни шири
слојеви хришћанске раје ни муслиманска друштвена средина почев од ситних посредника
сељака до спахија,јерлија и других редова варошког становништва и градских војних
посада.Реформама султана Селима3 и доцније Махмуда2,посебно су били незадовољни
јаничари.
Неколико крупних сепаратистичких покрета Портиних високих управника у
Албанији,Босни и Бугарској,устанак Срба у Београдском пашалуку 1804,затим неколико
ратова које је Порта водила на спољним границама царства,нарочито са Русијом 1806-
1812,били су битна крарактеристика историје Турске на Балканском полуострву у првој
деценији 19,века.
Тежак положај хришћанских сељака,представљале су буне јаничара и појава крџалија које
ће почетком 19 века потресати Турску и у њеним многим пространим деловима изазвати
праву пустош.Тако ће јаничари бити стално у сукобу с Портом у Босанском Пашалуку а
један њихов огранак познате дахије Изазваће српски устанак 1804,док ће крџалије више од
пуне деценије бити страх и трепет за Румелију нарочито за неке санџаке у Бугарској.Под
разним именима и са различитим интензитетом у пограничним крајевима Албаниеј са
Епиром и Македонијом као и у Тесалији,велику несигурност за јавни поредак и за животе
сеоског становништва дуго ће стварати многе паше-одметници,нарочито Али-паша
Јањински,Тепенели,затим разни башибозучи одреди,против којих ће Порта водити чак и
неколико великих војних похода све до почетка тридесетих година 19 века.Као одметник
од царске власти јавиће се и Осман Пазван-Оглу у пространом видинском санџаку.
На Балкану одвијао се процес замене тимарско-спахијског система за читлук-сахибијске
аграрно-правне продукционе односе.Процес је био праћен и наметањем нових аграрних
обавеза сељацима насилним одузимањем сељачких баштина протеривањима и
избеглиштвом сељака у безбедније крајеве.Бруталност поступка према раји и
безобзирност у отимању сељачке земље чинили су основна обележја тог процеса.Повећана
робна размена и већа циркулација новца у трговинским односима Османског Царства са
средњом Европом убзравали су велику експлоатацију сељака и стварали нове односе
између ''господара''спахија и сељака и битно утицали на производне и друштвене односе
на селу.
Прва и главна карактеристика Османског Царства на почетку 19.века била је
следећа:општа јавна несигурност у готово свим крајевима на Балканском
полуострву,страховито тежак правни,друштвени и економски положај раје,неколико
већих народних буна и устанака у Србији и Грчкој са којима ће започети нова епоха код
већине балканских народа епоха еманципационихантитурских,заправо
нацоналноослободилачких покрета.Српски устанак из 1804 значиће прелом и исходну
тачку за читав потоњи однос балканских народа према Османском Царству у Европи у
19.веку.
Српски народ се крајем 18.века и даље налазио под туђинском управом издељен у
неколико држава,највећим делом под Турском и Аустријом а до 1797.и под венецијом.У
Далмацији.Изван ове поделе неизвесан положај имале су мала Дубровачка
Република,заправо Република Св.Влаха и Црна Гора чији се независан положај према
Турској нарочито појачао 1796.године после победе над скадарским везиром Махмуд-
пашом Бушатлијом.Већина српског народа живела је у Турској,у Османском Царству.
Српски народ је под турском влашћу територијално припадао администрацији два
вилајета:Босанског и Румелијског.У босанском вилајету познатом код босански пашалук
српски народ је живео у сва четири његова
санџака:Зворничком,Босанском,Клишком,Херцеговачком.