asdfghhjyghgf5555555551234567890-=[][poiuyfdsxcvmlkjfdsawwwe Крајем XVIII века и почетком XIX
века Османско Царство пролази кроз кризу државног,јавног,и економског живота.Реформе
султана Селима III нису побољшале опште прилике,уместо тога отварају нове процесе које су погодили друштвено-економски и правни систем у царству.Избијају немири и покрети сељаштва праћени отказивањем послушности локалних органа власти,широких слојева хришћанске раје,ситних поседника-сељака до спахија,градског становништва,и градских војних посада.Реформама Селима III и доцније Махмуда II,посебно су били незадовољни јаничари.
Посебну тешкоћу за развој нормалних прилика,а нарочито за тежак живот хришћанских
сељака,представљале су буне јаничара и појава крдзалија, које избијају почетком XIX века. Јаничари ће бити у сталном сукобу са Портом у Босанском пашалуку, а један њихов огранак, познат под именом као дахије, изазваће први српски устанак, док ће крдзалије пуне две деценије ширити страх Румелијом, посебно у неким сандзацима у Бугарској. У пограничним крајевима Албаније са Епиром и Македонијом, као и у Тесалији, несигурност за јавни живот су представљали паше-одметници, као што су Али-паша Јањински, Тепеленли, против којих ће Порта водити и велике војне походе. Као одметник од царске власти јавиће се и Осман Пазван-Оглу у видинском сандзаку.Упоредо се, на Балкану, одвијао и процес замене тимарско-спахијског система за читлук- сахибијске аграрно-правне продукционе односе. Процес је био праћен и наметањем нових аграрних обавеза сељацима,насилним одузимањем сељачких баштина, протеривањима и избеглиштвом сељака у безбедније крајеве. Бруталност поступака према раји и безобзирност у отимању сељачке земље чинили су основна обележја тога процеса. Такође,била је присутна и исламизација хришћанског живља, нарочито по селима пашалука на Косову.
• Главна карактеристика Османског Царства на прелазу векова била је општа несигурност у
крајевима на Балканском полуострву, тежак правни, друштвени,и економски положај раје, неколико народних буна и устанака у Србији и Грчкој којима ће почети период код већине балканских народа, период еманципационих антитурских, односно националноослободилачких