Како волим кад се љ уди покажу какви јесу.

То се види најбољ е кад успемо у нечему што смо замислили,кад успеш, а некад
чак и ако се за нешто трудиш. Нису у месу као они.
Више се у животу ншта не бринем. Све на крају покаже своје право лице. У то сам
с еуверила милион пута и да накрају буде онако како треба да буде.
И човек мора бити свестан, да ако га нико не воли, битно је да воли себе,да сам
себе тера да ради.
Када сами све то можемо, онда смо потпути и све можемо да постигнемо да нисмо
ни свесни.
Сваки догађ ај у нашем животу нам је лекција. Те лекције чине поглављ а, а она на
крају књ игу нашег живота.
Често, књ игу завршимо тек кад остаримо. Тада схватимо ми или неко други који
чита нашу књ игу и учи.
Како би смо могли да што пре увидимо стране наше књ иге, како ћ е она изгледати
и у којем правцу све то иде, битно је да нешто радимо.
Све то је могућ е ако спосматрамо себе,љ уде око нас, природу. Ако читамо
измедју редова, ако проживљ авамо и замишљ амо себе у тудђ им животима, и да
их на тренутак живимо.
Ко ћ е нас волети ако не ми сами себе, када се угасе светла,сви оду ми смо ти који
седимо са својим мислима, собом.
Треба да радимо оно што нас испуњ ава и што је за нас добро. Да лоше љ уде и
навике мењ амо. Ако нам не успе из прва,а углавном не успе, онда макар
покушати. Увек пробати још једном.. јер тај још једанпут нам увек донесе несшто.
Не мора то да буде оно што смо тражили, него можда нешто што треба да
научимо а да тога нисмо ни свесни. Зато, пробати.
Да радимо, да не дозволимо да нам време оде и да кажемо како нам је досадно.
Толико има тога да се уради. Да схватимо данм некад не треба храна,него лепих
тренутака.
Пустимо дасве иде својим током. Слушати интуицију. Волети себе и Бога, и цео
свет је наш. Имати циљ и веровати у њ ега свим срцем.
Тако ћ е те бити човек,успети,знати сврху живота.
Ако се сетим још нечега, а хоћ у, написаћ у.