Hrono dijeta

Ko je "izmislio" hrono dijetu

Francuz A Delabos je još davne 1986. godine postavio osnove hrononutricije a njen razvoj teče do
današnjih dana. A šta je to dr Delabos otkrio? Pa, jednostavno, da nije svaka hrana za svaki deo dana -
jedna vrsta namirnica je primerena za doručak a druge za ručak i večeru... Naravno, i užina ima svoj
posebni "tajming". Zvuči interesantno... Sledeća zamisao i obećanje istraživača koji su poboljšavali i
razvijali ideju dobrog nam doktora Delabosa je da dijetalci na hrono dijeti ne samo da treba brzo da
izgube težinu već i da NIKADA ne osećaju glad! I kao šlag na torti - kao da sve gorespomenuto nije
dovoljno - hrononutricionisti obećavaju i dobrobiti ove dijete koje nisu male: generalno popravljanje
zdravstvenog stanja, preoblikovanje tela pa čak i nestanak celulita (ukoliko ga imate)!
Hrono dijeta - praktična primena

Ukoliko ste ljubitelj moderne kuhinje, imate malo znanja o namirnicama - veoma lako ćete usvojiti
(možda i zavoleti) ovaj novi način ishrane. Osnovno pravilo koje treba da odmah upamtite je: ugljeni
hidrati i proteini se, osim kada je doručak u pitanju, ne jedu u istom obroku! A evo i ostalih informacija
šta treba da radite na Hrono dijeti:

Za doručak: Jedite životinjske masti i integralne žitarice (integralni hleb, pirinač i sl.) Prema Delabosu,
naše telo luči dovoljno enzima koji razgrađuju masti i proteine kada se probudimo, pa doručak može da
bude bogat, masni obrok uz hleb, puter, jaja, šunku, kobasice i sireve. Obilan i bogat doručak omogućava
da ste manje gladni tokom dana. Sve je dopušteno osim šećera i voća jer se suviše brzo razgrađuju.

Za ručak: Jedite uglavnom proteine (životinjske ili druge), i neko povrće, najbolje lako pareno i/ili u obliku
sveže salate. Dva puta nedeljno možete za ručak jesti i namirnice koje sadrže ugljene hidrate i to sa
povrćem. Ali, nikako proteine i ugljene hidrate u istom obroku!

Popodnevna užina: Jedite malu količinu biljnih masti: masline, orasi, kikiriki puter, med ili 30 grama
tamne čokolade - nešto više od dve supene kašike. Ili neko voće sa niskim glikemičkim indeksom.

Večera: Ovo je najlakši obrok u toku dana koji uključuje ribu, posno meso i nešto zelenog povrća. Ili, ako
ste i dalje siti od ostalih obroka, samo je preskočite! Izbegavajte ugljene hidrate uveče - sporo se vare i
imaju tendenciju da se pretvaraju u masnoće.

Dakle u osnovi, doručkujte kao kralj, ručajte kao princ i večerajte kao siromah.

Dodatne napomene
Doručak je OBAVEZAN;

Za doručak nikada ne jedite voće;

Pijte dovoljno tečnosti;

Ne treba da gladujete ni u jednom delu dana;

Poželjno je da obroci budu u isto vreme svakoga dana i da razmak između obroka bude minimum 4 sata,
kako bi se smirila pankreasna aktivnost;

Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova;

Proteini iz biljnih izvora mogu da zamene proteine životinjskog porekla;

Nema grickanja između obroka! Znači, apsolutno ništa!

Slatko mleko se ne koristi već njegove prerađevine: kiselo mleko i sir;

Nikada ne idite na spavanje neposredno posle obroka - ostavite želucu bar dva sata pre spavanja da se
"izbori" sa hranom.

Razmimoilaženja

Oko dijetnog plana i centralne ideje većina istraživača se slaže. Međutim, oko nekih drugih stvari vladaju
polemike. Neki autori navode da je potrebno 4 do 6 nedelja da dođe do preraspodele masti u organizmu,
drugi uvode intoleranciju na namirnice (još uvek nepotvrđena priča), treći mogućnost konzumiranja
alkohola (uglavnom vina i šampanjca) za vreme dijete. Ove stvari ćemo ostaviti po strani mada se ideja o
konzumiranju vina čini jako primamljivom i, verovatno je dobri doktor Delabos želeo da ugodi malo i
psihi...

Inače, istraživanja potvrđuju da obilan doručak bogat proteinima, mastima i ugljenim hidratima daje
bolje rezultate kod dijetalaca nego niskokalorijski i nisko ugljeno hidratni doručak. U studiji Virdžinija
Komonvelt Univerziteta, žene koje su jele svoj najveći obrok u toku dana za doručak, gubile su težinu i
narednih osam meseci, u poređenju sa ženama koje su na niskomasnom doručku sa malo ugljenih
hidrata (koje su, odmah posle prestanka eksperimenta počele i da dobijaju na težini).

Zaključak

Vredi probati. Nekima je ova dijeta promenila život, neki nisu videli nikakvu korist a neki su i nazadovali.
Kao i kod drugih dijeta - probajte je i ako vam odgovara - nastavite sa sprovođenjem dok ne dođete do
željene težine/zdravstvenog stanja. Ukoliko vam ne odgovara - bar ćete znati da nije za vas.

A sada iskustvo sa hrono dijetom

Poštujući gorespomenuta pravila autor teksta je držao dijetu tačno 21 dan.

Rezultati:

3, 2 kg manje,

4 cm manje u obimu struka

8 cm manje u obimu kukova

smanjenje ukupne telesne masnoće za dva procenta i smanjenje visceralne masnoće za 2 jedinice
Dakle, dijeta se pokazala kao uspešna. Međutim (uvek to međutim): Po završetku dijete, čisto radi
eksperimenta i vas dragi čitaoci (da, da - žrtvovao sam se zbog vas) - pojeo sam za ručak jedan loše
kombinovani obrok: krompir pire, 50 gr mesa i povrće. Za večeru sladoled. I sutradan je vaga pokazivala
1,2 kg više! Narednog dana (iako sam se vratio na hrono dijetu brojke na vagi su pokazale još 300 gr više -
što znači da sam od izgubljenih 3,2 kg uspeo za nešto više od 24 sata da "vratim" gotovo polovinu! Da
napomenem, nivo aktivnosti je bio isti svih dana (i na dijeti i van nje: oko 2 sata umerene aktivnosti tj.
potrošenih nekih 800 kcal ).

Naravno, da se ja nisam ugojio 1,5 kg već je u pitanju promena ishrane, tečnost i slične stvarčice, ali
mišljenja sam da kod dobre dijete i bogatog doručka - ovolike varijacije ne bi trebalo da se pojavljuju. Ili
ova dijeta jednostavno nije za mene... Daću joj još par dana šansu a vama koji je probate eto materijala
za razmišljanje. I javljajte šta se kod vas dešava.

Dijeta uz gledanje na sat

Prema ovom režimu ishrane, koji topi suvišne kilograme, mogu se jesti sve namirnice u neograničenim
količinama, ali u određeno vreme i prema određenom rasporedu.

Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema
zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Njeno polazište je da svaki
čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve naše fiziološke funkcije i koriste
namirnice za dobijanje energije, kako je objasnila doktorka Ana Gifing iz beogradskog Antiejdžing
dijagnostik centra, koja je svoja iskustva i usavršavanje u Austriji ispisala u knjizi „Alhemija mladosti –
kako usporiti starenje”.
Ova medicinska disciplina je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma. Određuje ga
izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca, noć. Zato nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu
hrane koju prema ritmu lučenja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to doba dana, a mogli bismo
imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije. Ako uzimamo namirnice kada im nije
vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.
Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opšte, tako i parcijalne
(taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela).

Voće ujutru – nikada

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkiša i masnoća. Ne postoji

brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Primenom principa ove ishrane se bez velike muke
trajno gubi višak kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u
krvi, ovaj je režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti
srca, krvnih sudova i maligniteta.

Međutim, izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica
aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne
rezerve se pune. Osim toga, klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutro. Idealan doručak trebalo
bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam
prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani
endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije. Za doručak se ne
uzimaju prosti šećer (med, običan šećer, voće).

Desert nikad uz ručak

Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i
vlakana i nikad, baš nikad ne pojesti desert odmah posle obroka, savetuje doktorka. Kako je ručak
takozvano punjenje baterija, taj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se često dešava da se izostavljen
obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak).

U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela, koja se često prave: šnicla s krompirom; meso i
hleb, meso i testenina (lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira) banana i jogurt. Osobe obolele
od raka debelog creva navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa
testeninama.

Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši
takođe nisu dobra kombinacija. Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah
posle njih.

Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata).
Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća, sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna težina
idealna).

Naša sagovornica naglašava da je povrće zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki
(glikemijski) indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, na
primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti presno (šargarepa i
celer naročito), dok drugo treba samo kratko skuvati na pari.

Testo uveče – nikada!

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model, jer je to vreme kad telo prirodno skladišti
mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i „lenje“ (kortizon, hormon budnosti se mnogo manje luči i
počinje da se proizvodi hormon sna) i po liniji manjeg otpora one žude za brzim šećerom, da bi ga što
lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate (kao i povrća) koji su izvor vlakana. To je vreme za
unos vlakana (koji će nas zasititi u toku čitave noći) i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe, kao što
su skuša, losos, som). Drugi, isto tako dobar, izbor za večeru je sledeći: grilovana piletina/ćuretina,
teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata,
začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima. Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba
bude kraće od dva sata.

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu.
To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom
nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.
------------------------------
Principi hronodijete

* Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata (od 8 ujutro do 20
časova).

* Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana.

* Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače, jer i oni izazivaju povećano lučenje
insulina.

* Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju. Vreme
kada je kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro. Tada je aktivnost enzima veoma značajna i
jedino ujutro ne postoji kompeticija tih enzima u varenju.

* Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka.

* Slatkiši se ne smeju jesti uveče

* Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova.

* Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir
su dozvoljeni.