www.redbox.

rs
 Životna priča Vjerana Miladi-
novića mogla bi nositi naslov: Jedna
mladost u Jugoslaviji. Ili nekako tako.
On, a pomalo i ona – kako je već
kome volja i kako se tko osjeća u od-
nosi u Vjerana i Merlinku, i kako se
Merlinka u kojem trenutku svoga ži-
vota osjećala – proživjeli su život u
zemlji u kojoj je bilo proklamirano i
zajamčeno svako ljudsko pravo, uko-
liko je grupno konzumirano i formu-
lirano. Prava pojedinaca, onih koji su
se, poput Vjerana Miladinovića, fa-
talno razlikovali, koji su mislili svojom
glavom i usuđivali se biti ono što
jesu, bila su krštena, obezvrijeđena,
ismijana i na kraju ukinuta. Terezin
sin priča je o životnome mučeništvu,
i kada bismo je sveli na golu fabulu,
na faktografiju ljudske egzistencije,
priča Vjerana Miladinovića sličila bi
kratkim i poučnim hagiografijama, ži-
tjima kršćanskih svetaca, predraskol-
nih i poslijeraskolnih, čije je
cjelokupno zemaljsko postojanje bilo
jedna velika patnja, iza koje je stajala
duboka vjera, ali i potreba da se
bude u skladu s vlastitom prirodom.
Između njih i autora ove knjige naro-
čite razlike nema, osim što ne postoji
vjera, niti uvjerenje, nema društvene
skupine koja bi tog ljudskog stvora
smatrala svojim svecem ili koja bi
jedan od tristošezdesetpet dana u
Knjigu možete naručiti preko sajta www.redbox.rs
godini, ili barem onaj tristošezdeset-
šesti prestupni dan slavila kao Dan
svete Merlinke.
Terezin sin se, naravno, može
čitati i na neki drugi način: iz sociolo-
ške perspektive, kao autorefleksija
transrodne osobe u vremenima soci-
jalizma – ili još nešto učenije od toga.
A može se čitati i bez ikakve primisli i
tendencije, kao što se čitaju doku-
menti čovjekove sudbine. Jedino što
ovaj tekst traži, bez čega on ne može,
jest minimum ljudske i čitateljske
empatije. Bez toga, bez empatije, Te-
rezin sin idealan je da ga se ritualno
spali na nekome od beogradskih, za-
grebačkih, jugoslavenskih trgova. I da
tako priča krene ispočetka i da tako
ponovimo naš tužni dvadeseti vijek.
Merlinkin život, život Vjerana
Miladinovića, nije bio freak show. Ali
povijest zajednice u kojoj smo živjeli,
povijest Jugoslavije, bila je jedan ve-
liki, spektakularni freak show. Da nije
tako, ne bi se te zemlje toliki njezini
stanovnici danas sramili nje.
Današnji nacionalisti u Srbiji i
u Hrvatskoj, svi koji prepravljaju
svoju prošlost, ljudi su koji danju po-
kušavaju sakriti da su noću šetali gra-
dom u ženskim haljinama. Merlinka
bi ih razumjela i nježno ih pomilo-
vala.
Miljenko Jergović
10
20
32
40
58
70
82
90
110
124
 Reč urednika
Dragi moji knjigomani i drage moje
knjigomanke,
Polako smo stigli do četvrtog broja
magazina koji se bavi promocijom
kulture čitanja. Moram da priznam
da smo dobili mnogo mejlova i ko-
mentara u kojima nas podržavate i
čestitate nam na entuzijazmu.
Hvala vam svima. Jedna pohvala se
naročito tiče dizajna Bookvara. Ve-
ćina uvek spomene i to. Zato će u
ovom broju da bude mnogo više fo-
tografija, slika, ilustracija nego inače.
Dan izlaska ovog broja slaviće se kao
Praznik za oči, a tome doprinose i ra-
dovi slikara Aleksandra Todorovića iz
njegove serije “Ikonostas izama”. Ali
nadam se da nećete samo da gledate
sličice. Ima tu dosta toga zanimljivog
i za čitanje. Posebno bih vam skre-
nuo pažnju na tekst o Gotfridu Benu
Bookvar -Magazin za promociju čitanja
Izdavač: Regionalni info centar
Web: www.bookvar.rs
koji je napisao naš saradnik iz Nema-
čke. Tu je i tekst o studentima germa-
nistike iz Kragujevca koji su, kroz
pozorište, dobili priliku da prikažu
jezik i kulturu koje izučavaju, a time i
sopstvenu kreativnost i talente. U
ovom broju predstavljamo mladu
spisateljicu nove generacije, Milicu
Marković. A tu je, kao i uvek, i džez
standard – tekstovi o stripovima
Ako ste zainteresovani za saradnju sa
nama, javite nam se na naš mejl ili
preko naše stranice na Fejsbuku . U
slučaju da volite čitate i mislite da
imate nešto da napišete o tome, a
znate i kako da to uradite, pišite nam.
Otvoreni smo za saradnju sa svima
bez obzira na njegovu klinastu veru
ili hijeroglifsko poreklo.
Vaš,
Milan Aranđelović
E-mail: bookvarmagazin@gmail.com
Facebook: www.fb.mr/bookvar.rs
Magazin izlazi svakog drugog meseca
 Poznato je da se percep-
cija o sadržini i kvalitetu
neke knjige stvara na više
načina. Jedan od najvažnijih
su svakako korice knjige. Poznata je činjenica u izda-
vaštvu da za ženske autore, po pravilu, namenjene
korice koje svojim dizajnom sugerišu da je u pitanju
lakše štivo. To je zato što se, valjda, „podrazumeva“
da žene pišu o neobaveznim temama. Muškarac i
žena mogu da napišu knjigu istog sadržaja, istog
kvaliteta, ali će autorkina knjiga uvek da dobije neku
kičastu koricu koja će da daje sugestiju da to i nije
nešto jako važno i ozbiljno.
Uprkos tome što postoje osobe koje knjige
dele na „ženske“, „muške“, o volšebnom „ženskom
pismu“ ili onome što već muškarci podrazumevaju
pod tim pojmom postoje muškarci koji vole da či-
taju „ženske“ knjige napisane „ženskim pismom“.
Kada je američka spisateljica Maureen
Johnson na svom tviter nalogu napisala da bi volela
da je dobila po novčić svaki put kada je od nekog
muškarca primila poruku u kojoj apeluje na nju da
za svoje knjige odabira neke „neženske“ korice iz
toga se ubrzo rodila jedna ideja. Maureen je za svo-
jih 77 000 pratilaca na tviteru postavila mali zanim-
ljiv izazov ili zadatak koji je nazvala Coverflip
(Naslovnofrenija).
Zato što ne želi da se o knjigama ceni po, već
suđenim, koricama Maureen Johnson je od svojih
pratilaca na tviteru tražila da zamisle kako bi izgle-
dale naslovne strane poznatih knjiga da su ih kojim
slučajem napisali autori suprotnog pola. Posle samo
jednog dana dobila je hiljadu
idejnih rešenja.
Ovo su neka od njih.

10
11
12
13
14
15
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Aleksandar Todorović: Ikonostasi izama
Radovi iz ove serije
proučavaju vezu između istorije,
potrošačke kulture zapada, političkih
sistema i religija, kao i sam fenomen
zla. Radove sam slobodno nazvao
Ikonostasima Izama, zbog Komun-
izma, Kapital-izma i Nac-izma. Formu
za njihovo izvođenje sam preuzeo sa
ikonostasa koji u klasičnoj umetnosti
prikazuju raspeće, u koje sam onda
simbolima i prikazom istorijskih
ličnosti smestio predstavnike tri
politička sistema koje najširi auditori-
jum može identifikovati, Komunizma,
Kapitalizma, i Nacizma, kao tri pola
koji opisuju fenomen političkog us-
merenja uopšte. Time sam hteo da
potcrtam vezu koja se javlja kod
samih političkih sistema bilo koje
vrste ka autoritetu i hijerarhiji koja
stvara svoje heroje, idole i antiheroje,
sledbenike i apostole, propagatore
ideja, vernike, kao i mučenike koji se
žrtvuju za te sisteme, što je direktna
paralela sa Isusovim stradanjem, i re-
ligijom kao fenomenom uopšte. Sam
stil crteža je stripski, ilustrativan i
karikaturalan, jer treba da pojača
vezu sa marketinško prihvatljivim
načinom izražavanja i promocijom
ideja, u ovom slučaju te ideje su
politički sistemi, koji se, poput svakog
proizvoda, moraju reklamirati, plasir-
ati i na kraju konzumirati od strane
najširih društvenih masa, te forma
16
plakata, kao i ilustrativnost postaju
logičan izbor. Stoga je i forma radova
prilagođena plakatu, dok lažno data
trodimenzionalnost radova, sa iscr-
tanim, a ne plastično izvedenim
ramovima, rezbarijama i pozlatama,
ima za cilj da potcrta masovnu,
plakatsku potrošnju samih ideja, i
samim tim da ukaže na lažnost
obećanja tih političkih dogmi o nekim
novim kapitalističkim, komunističkim
ili nacističkim utopijama. Likovi koji se
javljaju na radovima predstavljaju
spoj onih ličnosti koje smo putem is-
torije koju pišu pobednici, kao i onih
koje smo upoznali gledajući TV,
stripove i drugu masovnu pop kul-
turu, svi mi upoznali ili ih manje više i
znamo, to su političari-mučenici i
političari-sledbenici, i one sive mase,
tj. potrošača-naroda. Taj narod je ne-
profilisan i bezličan (iz perspektive
političara-manipulatora), te sam im
dao formu lutaka za kreš testove,
čime sam ukazao na manipulativnu
vezu koja se stvara na relaciji
političara-tiranina-despota, i naroda,
pri čemu je narod taj koji trpi sve
posledice sudara ideja koje oni
sprovode u ime svojih gospodara i
same surove stvarnosti, koja se pro-
tivi sistemu i dogmi bilo koje vrste.
Krajnji rezultat tog po narod
nesrećnog braka zvanog političar-
narod predstavlja zlo, koje se krije u
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
upravljačima sveta u formi bolesnih
ambicija ka kontroli orvelovskog tipa
(mada forma države-gulaga nije
obavezna, sasvim je dobra i forma
države materijalnog i tehnološkog
obilja i američkog sna, a duhovnog i
moralnog dna), koje se kroz narod i
sisteme vrednosti konstantno multi-
plicira i umnožava. Treba istaći da
samim tim ovi radovi ne prikazuju
afirmativno nijednu ideju ni politički
sistem, već prikazuju neminovno zlo
koje nastaje iz njih, gušenje individu-
alnosti i svođenje čoveka na bezličnu
masu koju treba indoktrinirati, dok
svaka afirmativna misao u umovima
onih koji gledaju ove radove pred-
stavlja rezultat sopstvene naklonosti
ka nekom od ova tri pola, a ta
naklonost pak predstavlja rezultat
programiranja mase od malih nogu,
kroz školu, kulturu i mas medije.
Same radove sam podelio na
dva dela. U prvom triptihu je reč o
ličnostima i događajima koje su svo-
jim delovanjem na svetskom planu
postali sami za sebe simboli ideja koje
su predstavljali. Da tako kažemo, ova
serija se bavi ovom problematikom
na svetskom, globalnom i od strane
najširih masa najpoznatijem planu.
Drugu seriju sačinjavaju četiri
rada, i ti radovi obrađuju ove
fenomene lokalno na nivou našeg
društva (srpskog, balkanskog i post-
jugoslovenskog) iz perioda novije
srpske istorije. Samim tim ti radovi
imaju i više intimizma, jer živeći ovde
na ovim prostorima kao čovek i
18
umetnički autor, imao sam
mogućnost da mnoge prikazane
scene i sam vidim pa i da učestvujem
u njima, bilo kao posmatrač, bilo kao
učesnik. U ovim pak radovima prisu-
tan je i lik arhetipa političara,
obrađivanog u mojim manjim
crtežima, koji u mom sistemu pred-
stavlja svojom pojavom i pohlepom
sam početak zla, i koji se kao takav
krije u svima nama. Rad koji povezuje
ovaj manji triptih u jednu objedinjenu
celinu zove se Ikonostas Srbizma i on
prikazuje neke opšte karakteristike
našeg društva, tzv. globalnu sliku
propasti sistema, dok sam podređeni
mu triptih obrađuje naše društvo
secirajući ga na tri pola, Srbo-
Komunistički, Srbo-Nacistički i Srbo-
Kapitalistički, preuzimajući u velikoj
meri kompoziciju prve serije triptiha
kao i elemente sa Ikonostasa Srbizma,
ali vodeći računa o lokalnoj priči i
njenim specifičnostima i uvodeći
neke kompozicijske novine, npr. sim-
bole kruga, kvadrata, i trougla koji
formiraju iscrtani ramovi, pri čemu
krug predstavlja jednakost komu-
nizma, kvadrat konzervativizam na-
cizma, a trougao klasnu hijerarhiju
kapitalizma. Prva tri ikonosatasa i
Ikonostas Srbizma su formata
80x100cm i uramljeni su i zastakl-
jeni, u pitanju su crteži rađeni kombi-
nacijom akvarela, akrilika i tuša na
papiru. Manji triptih je po svemu isti
gore navedenim radovima osim po
formatu, jer su ta tri rada formata
50x70cm.
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Lujke koje volimo
„Čovek mora da ima haos i ludilo u
sebi , ako želi da stvori zvezdu koja
pleše“, rekao je Friedrich Nietzsche.
Mnogi umetnici su bili poznati po
tome što su bili talentovani i nada-
reni zvezdostvoritelji. Koliko su sami
umetnici uživali ili patili u svemu
tome, razlikuje se od
slučaja do slučaja.
Neki su tiho patili u
sebi i tako i skončali
svoj život. A neki su
20
sišli sa uma u sjajan dan i uživali su u
svemu tome. Najbolji primeri za ovo
su slučajevi Sylvie Plath i Salvatorea
Dallya. A ako umetnik postigne
uspeh u onome što radi, uđe u modu
ili zaradi velike pare, onda se više ne
radi o ludilu već o maloj ekscentrič-
nosti, svima simpatičnoj i dopušte-
noj. Postoje više vrsta ludila od
kojih su umetnici patili (ili uži-
vali) i svi oni su različito živeli
sa tim.
 Zanimljivosti
Ezra Pound
Nakon što su ga italijanski partizani
uhapsili i isporučili Sjedinjenim Drža-
vama, Ezra Pound je bio optužen za
veleizdaju i širenje fašističkih ideja
tokom rata. Ubrzo je oslobođen op-
tužbi za izdaju, ali su ga strpali u St.
Elizabeth’s Hospital, specijalizovanu
za umobolne kriminalce (neka vrsta
pravog Arkham Asyluma). Dijagnosti-
kovana mu je šizofrenija i on je tu
proveo narednih trinaest godina.
Ezra se tu odomaćio, nije klonuo
duhom, nego je prionuo na prevođe-
nje Sofokleovih drama Women of
Trachis i Electra kao i The Cantos,
družio se sa posetiocima ludare...
Iako je u instituciji bio relativno sre-
ćan, njegovi prijatelji su ipak pokuša-
vali da ga izvuku iz nje. Kada je dobio
Nobelovu nagradu za književnost,
Hemingway je u jednom intevjuu iz-
javio da je ovo odlična godina da se
pesnik oslobodi. Savezni sud je,
1958. godine doneo odluku da Ezra
Pound više ne mora da bude držan
pod ključem i on je oslobođen.
21
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Friedrich Nietzsche
Kada je Nietzsche pošizeo jedne
davne 1889. godine prijatelji su ga
odveli u bolnicu u Jeni. U njoj je pro-
veo godinu dana gde su lekari, ali i
najmanje jedan napadni istoričar
umetnosi, pokušavali da ga izleče. Ili
da, makar, prvo dijagnostikuju nje-
22
govu boljku. Smatrali su da ima sifilis,
mada su kasnije studije tvrdile da je
bolovao od bipolarnog poremećaja,
nekih vrsta demencije, ili CADASIL
syndrome. Mada, naravno, iznena-
dno neobjašnjivo ludilo jednog geni-
jalnog mozga je svakako
najromantičnije objašnjenje.
 Zanimljivosti

Sylvia Plath trošokovima. Posle samo nekoliko

meseci „lečenja“ Sylvia je pokušala
O mentalnom stanju Sylvia Plath je samoubistvo. Smeštena je u ludnicu
dosta raspravljano i postoji brojna u Belmontu u kojoj je provela nared-
dokumentacija, čak i van njene polu- nih šest meseci. Pun pansion joj je
biografske knjige The Bell Jar. Zbog bio obezbeđen – lečenje elektrošo-
kliničke depresije koja joj je bila utvr- kovima i insulinom. Na kraju će je de-
đena prepisana joj je terapija elek- presija koštati života.

23
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Anne Sexton
Još jedna tragična pesnikinja koja je ula-
zila i izlazila iz mentalnih ustanova celog
života. Lečili su je od bipolarnog poreme-
ćaja i suicidalnih misli. Interesantno je da
je ona i poeziju počela da piše kao vid te-
rapije koji joj je predložio doktor Martin
Orne. Zato je i njena poezija prožeta te-
mama ludila i bola. Isto kao i Sylvia i ona
je sebi na kraju oduzela život.

24
 Zanimljivosti

Zelda Sayre Fitzgerald

Kao Sextonova i Zelda je svoj kratki život
provela po raznim mentalnim institucijama.
Kako je menjala bolnice tako se menjala i di-
jagnoza – bipolarni poremećaj, šizofrenija i
slično. Bila je zarobljena u krugu koji se
stalno ponavljao, njeno stanje nije nikada
bilo stabilno, i na kraju je umrla 1948. go-
dine u sanatorijumu u Ashevilleu gde je pri-
mala šok terapije insulinom.

25
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Paulo Coelho ženju i nesrećan u školi. Nisam bio

lud, već samo sedamnaestogodiš-
Bio je tinejdžer kada su ga roditelji njak koji je želeo da postane pisac.
prvi put poslali u ludnicu. Kada je po- Zato što niko nije shvatao ovo mene
begao iz nje, oni su ga vratili. Bežao su zatvorili i kljukali me sedativima za
je još dva puta, sve dok ga u dvade- smirenje. A češće su mi davali elek-
setoj godini nisu (od)pustili na miru. trošokove. Obećao sam sebi da ću
O razlozima zbog kojih je bio institu- jednog dana da pišem o ovom svom
cionalizovan on je napisao sledeće: iskustvu, da bi drugi mladi ljudi shva-
„Razlozi navedeni u mom zdravstve- tili da mi moramo da počnemo da se
nom kartonu su stvarno banalni. Na- borimo za svoje snove veoma rano u
pisali su da sam bio asocijalan, životu.“
neprijateljski nastrojen prema okru-

26
 Zanimljivosti
Robert Lowell
Kao i većina pesnika sa ove liste Lo-
well je veći deo života patio od bipo-
larnog poremećaja, zbog čega je
nekoliko puta bio smeštan u ludnice.
Posle majčine smrti imao je čast da
bude gost ozloglašenog McLeana.
Neka od svojih iskustava je iskazao
kroz svoje pesme. Na kraju je, da bi
kontrolisao svoju bolest, počeo da
uzima litijum, inače uobičajeno sred-
stvo koje su davali depresivcima pre
prozaka. Prema rečima njegovog
urednika, ovo mu je pomoglo da se
oslobodi patnje zbog ideje da je mo-
ralno i emocionalno odgovoran za
stanje u kome se nalazi. Ipak, to nije
zaustavilo sve neugodnosti. Uvek se
osećao žalostan zbog činjenice da će
njegova porodica i prijatelji morati da
se nose sa njim i njegovim stanjem
do kraja života.
27
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Richard Brautigan trijski pregled. Tamo je dobio uput za

bolnicu u Salemu u kojoj je proveo
Posle jedne teške noći 1955. godine gotovo tri meseca. U toj bolnici su ga
Richard Brautigan je doneo odluku pržili elektrošokovima i davali mu
da je lud. On je ušetao u policijsku medikamente. Tada je shvatio da je
stanicu i tražio da ga uhapse. Pošto one noći doneo pomalo ishitrenu
su policajci odbili da ga uhapse bez odluku i da u stvari i nije lud. O tome
razloga on je bio prinuđen da kame- je kasnije govorio svojoj ćerki kako je
nom razbije prozorsko staklo na po- posle toga odlučio da izađe odatle
licijskoj stanici. Sedmog dana što pre i da je zbog toga posao uzo-
izdržavanja svoje desetodnevne zat- ran pacijent.
vorske kazne poslali su ga na psihija-

28
 Zanimljivosti

David Foster Wallace

On je još jedna izuzetno depresivna književna po-
java koja je pohodila dvore McLanea. On je tamo
proveo nekoliko nedelja i taj boravak mu je, po re-
čima njegovog biografa, promenio život. Bio je sme-
šten u odeljenje za alkoholičare i depresivce.
Doktori su mu rekli da ako se ne skine sa opijata da
neće da doživi tridesetu. Kada je shvatio da je de-
presivac i da mu alkohol u stvari i izaziva depresiju
bio je srećan kao petogodišnji dečak.

29
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Najgore od Farme
Farma je rijaliti šou koji je lan-
sirala švedska producentska kuća
Strix. Danas se ova emisija realizuje
u preko četrdeset zemalja širom
sveta i jedna od najpopularnijih emi-
sija ovog tipa. Ideja je da dvanaest
ljudi, neko vreme, živi zajedno na
farmi dok ih snimaju kamere i sve to
prikazuju na televiziji. A gledaoci gla-
sovima odlučuju ko će da ispadne, a
ko će da ostane i pobedi u ovom tak-
mičenju.
Postoje dve vrste Farmi. One
se običnim, nepoznatim ljudima, i
one sa poznatim, zvezdama. Kod nas
je uobičajena ova druga varijanta.
Čak i da niste ljubitelj ovakve vrste
zabave, i u slučaju da nemate televi-
32
zor, tokom prikazivanja Farme nema
šanse da na neki način ne naletite na
životinje sa Farme. Na svim sajto-
vima domaćih medija nalaze se izve-
štaji sa Bliskog istoka i bliskije nam
Farme. Pročitaćete makar naslov. Ili
dok sasvim nevino na trafici kupujete
cigarete ili kondome sa naslovnih
strana gotovo svih novina i časopisa
u izlogu vrebaće vas ljupka lica far-
mera i farmerki.
Ako želite da izbegnete kon-
taminaciju Farmom moraćete da po-
begnete na neko pusto ostrvo. A na
spisku knjiga koje planirate da pone-
sete na ostrvo svakako izbegavajte
sledeće naslove jer vas i između ko-
rica ovih knjiga čekaju užasi farme.
 Zanimljivosti

Charlotte's Web, E.B. White

Ovo je roman za decu, ali mogu da ga
čitaju i odrasli. A deca i ne moraju.
Ovo je priča o životinjama koje žive
na farmi, o njihovim međusobnim
odnosima i požrtvovanju. One jedno-
stavno svojim humanim delima čine
svet boljim mestom. Radnja se de-
šava na Zuckermanovoj farmi gde
prase Wilbur i pauk Charlotte postaju
najbolji prijatelji. Međutim Wilburov
život je na panju, bukvalno. I tu na-
stupa hrabra Charlotte koja smišlja
plan kako da spase svog prijatelja od
mesarskog noža. Šta je jezivo na ovoj
Farmi? To što su životinje veći ljudi
od ljudi.

33
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

As I Lay Dying, William Faulkner

Frojd bi uživao da provede odmor na
ovoj farmi. Siromašna, disfunkcionalna
seoska porodica ne može da nađe način
da se otarasi leša svoje nedavno premi-
nule majke porodice Addie Bunchen. A
leš polako truli. Šta je odvratno na ovoj
farmi? Sve. Oni prave mrtvački sanduk
pod Addienim prozorom dok je ona još
živa. Njen leš su stavlili u kovčeg nao-
pako, tako da ona, na putu do groblja,
stalno ispada iz posmrtne kočije i onda
stalno moraju da je vraćaju. A počinje i
da kandiše.

A Thousand Acres, Jane Smiley

Ova knjiga, za koju je autorka dobila Pulice-
rovu nagradu i po kojoj je snimljen istoimeni
film, prikazuje oca, gospodara farme i svoje
tri ćerke. Jasne su aluzije na Šekspirovog
Kralja Lira. Šta je jezivo na ovoj farmi? Bolje
reći, zlo. Kada se najmlađa ćerka suprotstavi
svom ocu, on je razbaštini, ali to pokreće i
niz događaja koji će na svetlo dana da iznesu
svedočanstvo o višegodišnjem seksualnom
zlostavljanju koje su ove devojke trpele.

34
 Zanimljivosti

Animal Farm, George Orwell

Kada životinje na farmi više ne mogu da trpe teror
i diktaturu farmera Jonasa, one podižu bunu, ma
šata bunu, pravu revoluciju. Ideja koja ih pokreće
jeste da su sve životinje jednake. Štaje strašno na
ovoj farmi? Kada životinje jednom preuzmu stvari
u svoje papke i kopita, ispostavlja se da mnoge od
njih nisu zainteresovane za jednakost mnogo više
od starog farmera. Ovo je uznemirujuća lekcija o
revolucijama, o vladama, kao i o onome što tinja
u nama – surova zver.

Mating, Norman Rush

Ovaj odličan roman o odnosu između
rasa, polova i moći, prikazuje samoza-
ljubljenog i briljijantnog naučnika Ne-
lson DeNoona koji želi da stvori
savršenu ljudsku zajednicu. On upseva
da napravi svoju utopiju negde u divlji-
nama Afrike u vidu samodovljne farme
koja bi trebalo da donese blagostanje i
sreću svim njenim stanovnicima. Šta je
strašno na ovoj farmi? To što je tvorac
ove utopije jedini muškarac kome je
pristup u nju dozvoljen.

35
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

We Were the Mulvaneys, Joyce Carol Oates

Život je lep za Mulvaneyove. Oni su poštovana, uspe-
šna šestočlana porodica koja živi na svojoj farmi. Ili je
barem bio lep. Međutim, kada se mezimica porodice,
petnaestogodišnja Marianne, posle maturskog bala,
zaputi na jednu žurku, sve se menja. Tamo je opije i
siluje pripadnik više klase, uspešan poslovni čovek, i
prijatelj njenog oca. Marianne ne želi da podnese
tužbu protiv njega i tada porodica počinje da se ra-
spada. Šta je strašno na ovoj farmi? Mulvanovi su
lepi, uspešni, bogati, vole jedno drugo i međusobno
se podržavaju. Ništa nije strašnije kada takva idila
počne da se raspada na komade.

The Complete Stories, Flannery O’Connor

Budući da ima titulu prve dame južnjačke gotike, Flannery se trudi da tu svoju
titulu i opravda pišući jezive, strašne, groteskne i makabrične priče. Iz ove
njene zbirke posebno se izdvaja priča „Dobri seoski ljudi“. Dvoje farmera živi
u pastoralnom miru sa svojom ćerkom Joy, tridesetdvogodišnjom devojkom
koja je u detinjstvu ostala bez noge i sada nosi protezu. Ona je pri tom i ateista.
Kada u njihovu kuću svrati putujući prodavac Biblija, on zamoli Joy da sa njim
ode na izlet. Na izletu, on iz jedne Biblije, koja je šuplja, vadi alkohol, porno
slike i kondome. Traži od Joy da skine svoju protezu i naočari, a zatim želi da je
napije i da je iskoristi. Pošto ga ona odbija on krade njenu protezu, govoreći
joj da on skuplja proteze osoba sa invaliditetom i nihilističkih ateista i nestaje
bez traga.

36
 Zanimljivosti

Fiela’s Child, Dalene Matthee

U ovoj knjizi čija se radnja dešava u devetnaestom
veku, crna žena Fiela koja živi na farmi nojeva,
usvaja i odgaja napuštenog belog dečaka. Devet
godina kasnije dečka odvodi bela porodica koja
tvrdi da je on njihov sin. Šta je morbidno na ovoj
farmi? Dečko se zaljubljuje u devojku koja možda
jeste, a možsa i nije njegova rođena sestra. Doda-
tni horor - nojevi...

The Good Earth, Pearl Buck

Ova knjiga, koja je Pearl Bucku donela Nobe-
lovu nagradu, prikazuje težak i mučan seoski
život bračnog para Wang Lunga i O- Lan u Kini
pre Drugog svetskog rata. Šta je strašno na ovoj
farmi? Tokom teškog, mučnog i napornog far-
merskog posla O – Lan se sama i bez ičije po-
moći porađa, a zatim odmah vraća da radi na
polju. Udarnički, ali ne pokušavajte ovo kod
vaše kuće. Dodatni horor – ova knjiga se našla
na spisku knjiga koje preporučuje Opra.

37
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Gotfrid Ben, gr

Piše: Marko Stojkić

40
 Poezija
rađanin pesnik
Dva su vodeća stereotipa o
pesnicima. Stereotip „A“ je u ideal-
nom slučaju zanesenjak ili očajnik,
opijen životom, njegovim ponorima
i liticama, boem, bard, opijen alkoho-
lom, ponekad i drogama, neposre-
dan, u njegovim stihovima ključa
iskustvo, on prkosi tabuima, živi i piše
slobodno, često za tu slobodu plaća
i cenu u vidu, recimo, prerane smrti.
Stereotip „B“ je – pogađate – uče-
njak, poeta doctus, knjiški moljac,
onaj mršavac iz prve klupe sa te-
glama od naočara kojeg su za vreme
odmora dečaci tukli iz zabave (de-
bela Milica ga branila), sa stalnom
poštedom na fizičkom, onaj koji još
od školskih književnih sekcija revno-
sno gutajući knjige korak po korak
grabi ka Akademiji. Pesnik „A“ ima
Biografiju, koloplet mitova i legendi
oko svog imena, auru, harizmu. Pes-
nik „B“ ima Bibliografiju, titule, kate-
dru, spisak nagrada. Prvi je Dionis,
drugi Apolon.
„Živite od senki, stvarajte umetnost.“
G.B
Pesnik ne postoji bez publike.
A publika, uprkos naporima postmo-
dernista, ipak ne ume pesnika da
svede samo na tekst. Ma koliko se
trudili da pesniku ukinemo nameru,
da izađemo iz osnovne škole i presta-
nemo da se pitamo „šta je pesnik
hteo da kaže“, a da svu pažnju posve-
timo pitanju „šta pesma hoće da
kaže“ ili „gde sam ja-čitalac u ovoj
pesmi“, ma koliko se trudili da se ota-
rasimo diktature autorstva, da pri-
svojimo tekst, uvek iza svega ostane
jedan nedeljivi ostatak. Ostaju pita-
nja. Ko je ovo napisao? Ko je taj
čovek? Ko je pesnik? Gde živi, čime
se bavi, od čega živi, ko je „građanin
pesnik“? Čitalački apetit je nezasit,
često bezobziran, skoro pa kanibalan,
on neće samo udobne cipele, hoće i
marku tih cipela, celog autora, ge-
nija! Publika stvara genija.
Tip „A“ – Bodler, Rembo,
Đura Jakšić, Silvija Plat, Mika Antić,
Brana Petrović, neću zaboraviti Bu-
41
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

kovskog, onda Alen Ginsberg (na kojim

li je drogama?), Ana Ahmatova, čak i Vi-
slava Šimborska. Tip „B“ – duga pauza
– Eliot, Miodrag Pavlović, Malarme, Va-
leri, Ivan Lalić, Seferis (uglavnom mu-
škarci, smeju li žene da budu učene?),
Sen Džon Pers, Aneta fon Droste Hilshof
(evo, da spomenem jednu). Pesnik „A“
– miljenik „šire“ publike, plebsa. Pesnik
„B“ – miljenik intelektualnih snobova.
Starozavetni dualizam – rok vs. pop, na-
rodna vs. zabavna muzika, Zvezda i Par-
tizan. Ima li prelaznih tipova, prema
Darvinu, prelaznih „biografskih tipova“
(biografija me ovde zanima), ima li izu-
zetaka? Ima, ali zar je to važno, to me
ometa u čitanju, ja hoću ili-ili, hoću „A“
ili „B“, da bih uopšte bio u stanju da
čitam, da u čitanju uživam. Ja sam čita-
lac, gazda, ja stvaram i proglašavam pe-
snika, elem, izuzeci me ne zanimaju.
Tako nekako.
Postoji, u stvari, ipak jedan
važan prelazni oblik, malograđanski
fetiš, a to je „A plus B“, Klark i Super-
men, Erik i njegova Banana, kancelarij-
ski činovnik koji je u slobodno vreme
serijski ubica, sve one ličnosti-heroji u
koje se da isprojektovati sav čemer sva-
kodnevnice, a te i takve ličnosti žive,
svima nam omiljeni, dvostruki život.
Ovako je Gotfrid Ben, a o njemu name-
ravam da pišem, naslovio pred kraj ži-
vota svoju autobiografiju. Opet šablon,
reći ćete, i dajem vam za pravo. Ali ja
volim šablon, ja sam svemoćni čitalac,
voajer, hoću krv i meso, hoću trač.
42
 Poezija

Detinjstvo, rani jadi, Edip,

Frojd bi se obradovao
Maradona je rođen u siroma-
šnoj četvrti toj i toj, u predgrađu Buenos
Airesa – tako nekako počinje jedan do-
kumentarac koji sam voleo kao dečak.
Tako počinje i Benova biografija. Rođen
je 1886. u jednom seocetu od dvesta
ljudi (zove se Mansfeld), na krajnjem se-
veroistoku Nemačke. Otac protestantski
sveštenik, starozavetno strog i prave-
dan, majka... Majka osmoro dece, od
kojih je Gotfrid rođen po redu drugi.
Društveni status u detinjstvu? Ugled i
veze koje je otac imao kao sveštenik, sa
jedne strane, dovode mladog Gotfrida
u kontakt sa bogatom decom. Se druge
strane, teška nemaština i odricanje
(očev sveštenički prihod nije bio dovo-
ljan za preživljavanje, pa se porodica ba-
vila i zemljoradnjom) dovode ga u
neposredno okruženje siromašnih. Dru-
žio se, hvala ocu, i sa aristokratskom i sa
decom zemljoradnika. Dobar štof za ka-
sniju rascepljenost.
Ako se setimo Fridriha Ničea i,
recimo, Ingmara Bergmana, čiji su očevi
takođe bili sveštenici, mogli bismo od
Benove edipalne pobune protiv oca i
protiv Boga, protiv „boga-oca“, mogli
bismo od toga da napravimo pravilo.
No, neću tu izlizanu priču o ateizmu,
neću ni psihoanalizu, hoću fakte. Skro-
lujem timeline malo napred, do 1912.
43
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
godine. Ben ima 26 godina i licenci-
rani je lekar, živi i radi u Berlinu. Be-
nova majka, objekt i izvor bezuslovne
ljubavi, umire na teškim mukama od
raka dojke. Otac – religiozni fanatik
(Benov opis) – ne dozvoljava sinu le-
karu da majci ublaži bolove morfiju-
mom, jer „Bog je hteo bol“. Majka
umire. Ben sa ocem prekida kontakt.
Majka je umetnost. Otac je istorija.
Majka je beskraj, sloboda, ekstaza.
Otac je struktura, realnost, sistem.
Edip je Sfingu ubio jednom
jedinom rečju – čovek. Možda je
zbog toga Ben za oružje izabrao
upravo reč, a za životnu okupaciju
upravo čoveka. Čovek je bolestan,
treba ga lečiti, treba izlečiti čovečan-
stvo. Mladi Ben želi da studira medi-
cinu, logično. Otac mu to, naravno,
ne dozvoljava (stara igra), uz objek-
tivna obrazloženja – medicina pre-
dugo traje, nema se para, i tome
slično. Ben, posle gimnazije, u jesen
1903. upisuje prvo studije evangeli-
stičke teologije i filozofije u Mar-
burgu, da bi se godinu dana kasnije
prebacio na filološke studije univer-
ziteta Fridrih Vilhelm u Berlinu. Pro-
mena nije pomogla – nemotivisan je,
nezainteresovan. U leto 1905. godine
devetnaestogodišnji Ben konačno
biva precrtan sa liste studenata
„zbog lenjosti“. Otac mora da popu-
sti. Ben upisuje medicinu, ali – zbog
ekonomskih prilika – na Vojnomedi-
cinskoj akademiji u Berlinu. Studije
su besplatne, uz uslov da kasnije
44
svaku godinu studiranja vrati po go-
dinom lekarskog rada u vojsci. Stu-
dija medicine Ben se rado sećao.
Disciplina je postojala, ali u podno-
šljivoj meri i – mada se sve dešavalo
u krugu vojske – bogovi nisu bili ge-
nerali nego naučnici, ljudi kao Firhof,
Helmholc, Lajden, Bering. 1912. go-
dine Ben postaje lekar. Iste godine
umire mu majka. Prekida kontakt sa
ocem. Postaje finansijski samostalan.
Kako kaže u jednoj pesmi iz tog pe-
rioda („pesma“? pa on piše?) – iz-
gubljene majke, cela zemlja - /
grobnica puna očeva: - sinovi su sada
veliki/ i podižu crvena božanska čela/
goli u pijanstvu razularene krvi. To je
trenutak kada Ben stupa i na knjiže-
vnu scenu.
Ako želimo da Benove pesničke ok
ljene grupe motiva, mogli bismo to da ura
mozak, lobanja, lično, duh, stvar, Ja, kame
teći, rana, pijanstvo, daleka sreća, daleka v
Ben stupa na književnu scenu 1912
slična onoj koja se dešavala u nemačkom
Umetnici više ne ulepšavaju i ne podražava
građanskog društva. Umetnici se okupljaj
Piše se šokantno, neumereno, često i blasf
u Nemačkoj daju umetnosti poseban kolo
jarke, sve pršti, praska, krvari.
Dominantne teme su kraj sveta, rat
su ovo kasnije obeležavali kao proročki ele
umetnici pevali opelo jednom mlitavom i l
devetnaestovekovnog esencijalističkog po
Hodis, Alfred Lihtenštajn, Georg Trakl, Bert
nisu preživeli Prvi svetski rat.
 Rubrika
Poezija

Ples sa leševima, eros i tanatos, godine zaleta

Nisam vičan pisanju biogra-
fija, ali za sve postoji prvi put. Čini mi
se ipak da je objektivno teško pohva-
tati gde je sve bio i šta je radio Got-
frid Ben počev od 1912. godine pa
do kraja Prvog svetskog rata. No,
prihvatam izazov.
Po završetku Vojnomedicin-
ske akademije Ben prvo kratko
vreme radi kao vojni lekar pri bata-
ljonu Berlin-Štandau. Zatim iz zdrav-
stvenih razloga (šetajući bubreg,
imaju ga mnogi) biva otpušten iz
vojne službe i zapošljava se na ode-
ljenju patologije klinike Vestend u
Berlin-Šarlotenburgu. Ključna go-
dina. Pedantni biografi beleže da je
Ben za godinu dana (1912-1913.)
uradio ukupno 197 obdukcija. Neki
idu čak i dotle da tvrde kako je pisa-
nje obdukcionih nalaza i popunjava-
nje protokola presudno uticalo na
formiranje i zaoštravanje Benovog
preciznog, deskriptivnog stila. Ja ne
bih išao toliko daleko. Elem, fakat je
da je Ben u tih godinu dana bio do
grla u formalinu i da je posmatrao,
opisivao i secirao mnoga beživotna
tela. Smrt i sav njen besmisao.
Pitanje je kako bi izgledao
Benov proboj na književnu scenu da
nije bilo svih tih leševa. Kažu da je

Ben i ekspresionizam
kupacije, po key-word principu, onako strukturalistički grupišemo u dve suprotstav-
dimo ovako: 1) formativni, trezveni, racionalni element sa rečima kao što su glava,
en; 2) anarhični, ekstatični, vitalistički element u rečima plavet, krv, more, strujati,
večnost, dubina, jeza.
2. kao predstavnik ekspresionističke avangarde. Književna revolucija bila je donekle
slikarstvu, istovremena i relativno nezavisna od slikarskih grupa Plavi jahač i Most.
aju već stvaraju stvarnost. Umetnik je dekadentan, sit šupljeg moralisanja i licemerja
u u kabareima, izvode performanse, žive i pišu oslobođeni malograđanskih stega.
femično. Postoji neprestani veliki uticaj francuske moderne, ali društvene okolnosti
orit. Nasuprot klimatskom sivilu i nasuprot sivilu građanske svakodnevnice, boje su

t, smrt, slobodna ljubav, mašine, vozovi, kretanje, grad, alijenacija pojedinca. Mnogi
ement, kao anticipaciju Prvog svetskog rata. Primerenije je reći da su tadašnji mladi
licemernom građanskom društvu, da je apokalipsa o kojoj su pevali bila apokalipsa
ogleda na svet. Pored Bena, predstavnici ekspresionističke poezije bili su Jakob van
tolt Breht, Elza Lasker Šiler, Franc Verfel, Georg Hajm, Ernst Štadler... Mnogi od njih

45
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

najveći deo pesama iz zbirke Mrtvačnica i

druge pesme (1912) napisao za jednu noć. Po-
treba da umetnički osmisli svu tu smrt, da joj
se naruga, da je nadvlada? Ironično, lagano, a
opet sa tom njemu svojstvenom ekstatičnom
notom (recimo razneženost pred gnezdom
malih pacova koje iznenada otkriva u nečijoj
utrobi, u pesmi Lepa mladost). Nije teško pret-
postaviti kakav je skandal izazvalo pojavljivanje
Benove prve knjige u puritanskom književnom
okruženju. Nije samim tim teško ni predstaviti
oduševljenje na koje je Mrtvačnica naišla u
krugovima – da se izrazim socijalistički – knji-
ževne omladine.
Da damo sad malo traču na volju? Jer
o biografiji je ovde reč, o iskustvenim podsti-
cajima. Bilo je i vrsnih patologa, sa mnogo bo-
ljim skorom obdukcija, mnogo njih, pa niko o
tome nije pisao pesme. Da li su samo leševi
uticali na Benov pesnički razvoj? Ne govorim
ovde o lektiri, o književnim podsticajima, o bio-
grafiji pričam. Mlad čovek, pa gde je seksualni,
gde je emotivni život? Buran. Iste godine dok
radi na patologiji Ben se zabavlja sa poznatom
pesnikinjom jevrejskog porekla Elzom Lasker
Šiler, ravno 17 godina starijom od sebe. Po-
novo Edip? Potreba za majčinskom figurom
kratko posle majčine smrti? Ili – da budem
surov – pomalo sračunatosti, koristoljublja u
celoj toj avanturi, malo muške prostitucije?
Način da se uđe u književne krugove? Žena kao
trofej? Od svega pomalo, pretpostavljam, kako
to obično biva. Elem, ljubav je obostrana, Elza
posvećuje Benu mnoge svoje pesme, Ben Elzi
posvećuje svoju drugu knjigu pesama, onu sa
edipalnim naslovom Sinovi (1913).
Idemo dalje. Krajem 1913. Ben dobija
vodeće mesto na patologiji ginekološke bol-
46
 Poezija

nice Šarlotenburg, gde se nije dugo zadržao.

Zatim neposredno pred izbijanje rata kao
brodski lekar isplovljava za SAD. Iste, 1914. go-
dine ženi se Editom Brosin, iz ovog braka 1915.
godine rađa se Benovo jedino dete, ćerka Neli.
Prvi svetski rat baca ga u novu odiseju.
1914. angažovan je kao vojni lekar na Zapad-
nom frontu, kao sanitetski oficir učestvuje u
osvajanju Antverpena, dobija pritom čak i
orden – Gvozdeni krst druge klase. Spominjem
ovo zato što, nažalost, nije bio imun na orde-
nje. Ali do toga ću doći kasnije. Konačna ratna
odrednica – sudbina se opet poigrala – bila je
jedna bolnica za prostitutke u osvojenoj Bel-
giji. Sa jedne strane, Ben je kao vojni lekar bio
dužan da prisustvuje egzekucijama, svedoci su
govorili o hladnoj profesionalnosti sa kojom je
obavljao dužnost konstatovanja smrti, recimo
čak i pri pogubljenu čuvene britanske medicin-
ske sestre Edite Kavel. Po pitanju istorijskih
previranja Ben je bio težak fatalista, sa jakim
osećanjem dužnosti. Sa druge strane, život mu
je uporno stavljao pred nos živopisne likove
margine i podzemlja. Prostitutke, omiljena
tema francuske umetničke boemije, setimo se
samo Tuluza Lotreka, omiljena tema i ekspre-
sionističkih slikara, spomenimo Kirhnera i
Šilea. A kod Bena – recimo – Sav taj šljam u
uskim cipelicama,/ Ruskinje, Jevrejke, mrtvi
narodi, daleke obale,/ sve se to smuca kroz
prolećnu noć ili Vrata skliznuše: jedna žena./
Spržena pustinja, hananski smeđa./ Čedna,
puna udubljenja./ Sa njom stiže miris. Jedva
da je miris,/ to je samo slatka oblost vezduha/
nad mojim mozgom. Telo! Seks, čula, sloboda,
sva ta niskost, razularenost, grešnost koju je u
istorijskoj klanici nemoguće osuditi, o kojoj je
jedino i vredelo pevati. Da li su prostitutke u
47
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

vreme rata najpošteniji humanisti? pevali o depersonalizaciji, o samopo-

Droga? Kokain? Bilo je i toga.
Mnogo mnogo kasnije, u jednom
pismu Ernstu Jingeru, Ben će elegan-
tno zapisati: „Ako bih u ovoj prilici
smeo da spomenem, kažem Vam da
droge lično niti uzimam niti sam ih
uzimao, ako izuzmem jednu kratku
epizodu sa kokainom u Prvom svet-
skom ratu“ (1951). To samoraspada-
nje, slatko, duboko čeznuto,/ koje mi
daješ (pesma Kokain, 1917) ili O,
noći! Već sam uzeo kokain/ i krv je u
pogonu, raspodeljuje se./ Kosa sedi,
godine lete,/ moram... (pesma O,
noći, 1917). Burne godine. Pesnici su
ništavanju, o otuđenju. Obezličenost
se prelivala u raznim sferama. Droge
su bile bekstvo, jedno od slatkih obe-
ćanja. Bilo je pesnika koji su im u to
vreme potpuno podlegli, setimo se
Georga Trakla.
Ko zna gde bi Bena odvela
ova briselska epizoda da godinu dana
pre kraja rata iz nepoznatih razloga
nije demobilisan. 1917. vraća se u
Berlin, nekoliko nedelja radi kao
lekar-asistent na dermatologiji kli-
nike Šarite, a onda u jesen iste go-
dine otvara privatnu praksu kao
specijalista za kožne i polne bolesti.

Benove pesme
Ben je veliki zanatlija, stilista, zastupnik forme. Čak i kada deluju najspontanije, nje
pažljivog rada. Pisanje je za njega laboratorija, on pesme ne piše, on ih pravi. Njegov
montaža, vešta krojačka dela sastavljena iz krpica među kojima se ne vidi šav. Ben n
„je“, metafora zauzima mesto poređenja. Ne voli glagole jer oni ne daju drugim reč
reči su imenice, one su stožeri i odrednice kroz koje pesma plovi. Njegova omiljena
more, nebo, dubina, beskraj, neiskazivost. Ton njegovih pesama je istovremeno i nau
tičan. Čista pesma je ona koja sama iz sebe zrači, kristal jezika, brilijant, isijavanje.
gdohu, majstor je kovanica i neologizama, prava muka za prevodioce. Pesme, kako
pesme su upravo ono što ostane kada se osećanja odstrane. Njegove pesme su ne
događaj u jeziku, iznenađenje, čudo, one ne pripovedaju, one su antiteza naraciji, o
čati, sušta su nenarativnost, lirika. U poimanju forme i pesme, Ben je nepopravljiv
nista. Pesma mora ili da bude savršena ili da je ne bude, jer poezija ne trpi osred
Nema, kako kaže, uzaludnijeg posla od pisanja poezije jer nema savremenog pes
uspeo da napiše više od 6-7 savršenih pesama. Pesnik je, dakle, u pokušajima da se
na neuspehe. 50 godina rada i teške askeze, a sve zbog tih 6-7 savršenih pesama. Ta
ziju. Sa izlaskom iz ekspresionističke faze, Benov stil se u osnovi nije mnogo menja
su godine odmicale, više u njegovim pesmama bilo one sudbonosne note, ekstatič
pala mesto rezignaciji, kontrastiranje je ustupilo mesto nijansiranju, ali sam pristup

48
 Poezija

Građanski život, put ka Akademiji, flert sa nacistima

Godina je 1918. rat je zavr- ćerci Neli preuzima danska operska
šen. Bilo je, kažu, među ekspresioni- pevačica Elen Overgard.
stima i takvih koji su se ratu radovali, Dvadesete godine, period
sa nadom da će u njemu biti sahra- Vajmarske republike, bile su eko-
njeno trulo građansko društvo. Ove nomski veoma teške. Kao poražena
nade su surovo raspršene u klani- strana u ratu, Namačka je morala da
cama bojnih polja širom Evrope. Ben plaća velike ratne odštete, vladala je
ima 32 godine i počinje da vodi na- stalna recesija, inflacija le ličila onu
poran građanski život. U ulici Merig- na našu devedesetih, novčanice su
dam u Berlinu imao je lekarsku se štampale i štampale i štampale. Ni
ordinaciju, a odmah pored nje i mali Benova lekarska ordinacija nije bila
stan u kojem je provodio mnogo vre- bogznakako profitabilna i on je, na
mena. Supruga i ćerka za to vreme ličnom planu, bio u osnovi nesrećan.
žive na drugoj Naporan lekarski
adresi, u ulici rad ne donosi mu
Pasau, i Ben ih ne ekonomsku stabil-
posećuje često. nost, a čak ga ni
Nezavisnost mu je književni uspesi
egove pesme su plod
bila potrebna za (kontinuirano ob-
ve pesme su mozaici,
e voli reč „kao“, nego
književni rad, ali javljivanje pe-
čima da dišu. Kraljice nije manjkalo ni sama i eseja, sve
a boja je plava, ona je ljubavnih afera. brojniji kritički
učno-egzaktan i eksta- 1921. zabavlja se osvrti na njegovo
. Voli redukciju, sine- sa 12 godina mla- delo, učešće tu i
o kaže, nisu osećanja, đom bibliotekar- tamo u novinskim
epredvidljive, one su kom Getrudom polemikama) ne
one se ne daju prepri- Cences, a kasnije ispunjavaju. Ili,
i idealista, perfekcio- ga dovode u vezu kako je tih godina
dnjost. Ben je asketa. sa fotografkinjom zapisao: Ovo nije
snika koji je za života Fridom Ris, kojoj život, ovo svakod-
e izrazi stalno osuđen je posvetio jednu nevno mackanje i
ako je Ben video poe- pesmu. Benova ušpricavanje i šar-
ao. Nije doduše, kako supruga Edit latanstvo, a uveče
nost je sve više ustu- umire 1922. go- takav umor da ti
p pisanju ostao je isti. dine, a brigu o dođe da urlaš...
49
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Da, neopisivo sam umoran i beživo- šno je odvajao od umetničkog. Nje-

tan i opet naizgled, a o tome tek govi medicinski saradnici nisu imali
nema šta da se kaže, sva ta besmisle- pojma o tome da se bavio književno-
nost postojanja u čistoj kulturi i bez- šću.
izglednost privatne egzistencije u Ben je ipak bio samo čovek.
svoj njenoj rasejanosti. Nailaze godine koje će ga obeležiti.
Evo nas kod te čuvene mo- Godine 1928. postaje član nemačkog
dernističke rascepljenosti, zjapa iz- PEN-a, a 1932. primljen je u Prusku
među građanske i umetničke akademiju umetnosti (ekvivalent
egzistencije, od kojih je svaka po- svima nam omiljenoj SANU), gde
djednako uzaludna, zjapa između ubrzo postaje predsednik sekcije za
kulture i istorije koji je obeležio književnost. Vrtoglavi ulazak u politi-
Benov duhovni svet. Uopšte – duali- čki kulturni fokus. Ko bi rekao da je
zam, dvostrukost, životna dijalektika ovaj čovek toliko poštovao institu-
– sve ono što su mnogo kasnije post- cije? Ako je umetnost za njega bila
modernisti sa velikim apetitom de- svetinja, otkud u njemu potreba da
konstruisali. No, reći ću ovde da se veruje da svetinja mora da ima svoj
radilo o istorijskom periodu u kojem hram, Akademiju? Nacisti 1933. go-
nije bilo moguće živeti drugačije. dine dolaze na vlast, sastavljaju se
Vraćam se sada kratko na one ste-
reotipe o pesnicima. Stereotipu A
pripisao sam buran život i poeziju
koja nastaje kao destilat iskustva.
Stereotipu B pripisao sam učenost i
poeziju koja nastaje kao reciklaža
pročitanog. Ben je imao buran život,
ali dovoljno je pročitati makar jedan
njegov esej pa videti o kakvom se in-
telektualcu radilo, o kakvoj načitano-
sti, o kakvom renesansnom duhu.
Kako su godine prolazile, zjap između
umetnosti i istorije, između kulture i
politike, postajao je kod Bena sve
veći. Zastupnik neograničene slo-
bode u umetničkom stvaranju, Ben
je u političkom i društvenom pogledu
postajao sve veći konzervativac. Gra-
đanski život do nekog trenutka uspe-
50
 Poezija
liste nepoželjnih pisaca, većina njih
odlazi u emigraciju, naročito oni je-
vrejskog porekla. Ben ostaje u Aka-
demiji. I ne samo što ostaje! Na
privatno pismo Hajnriha Mana, koji
iz emigracije pokušava da ga dozove
pameti, Ben odgovara javnim obra-
ćanjem „književnim emigrantima“ u
jednom govoru na radiju. Poručuje
im, između ostalog, da ne razumeju
istorijski trenutak, da se u Nemačkoj
dešava narod, da je lako praviti se
pametan iz francuskih kupališta, da
treba zasući rukave i staviti se u
službu novoj državi, takve stvari. Celu
je salvu reakcionarnih poštapalica
sasuo izbeglim piscima. Ali ni on nije
bio nacistima po volji, te već krajem
1933. iz Akademije biva sklonjen. To-
talitarni sistem voli realizam, voli
umetnost razumljivu, pitku, propa-
gandnu, ona koja će da „oplemeni“
narod. A Ben se tu nije uklapao. Za
naciste je bio samo stari dekadent
prerušen u novo političko ruho. Za
svoje nekadašnje prijatelje bio je mo-
ralni izdajnik, otpadnik. Ben ostaje
sam. U svakom pogledu sam. Da li je
to zaslužio? Jeste.
Benova dalja biografija za
vreme nacističke vlasti i za vreme
Drugog svetskog rata može da stane
u nekoliko rečenica. 1935. ostavlja
svoju ordinaciju i reaktivira se u voj-
noj službi, pa će kao vojni lekar biti
raspoređen prvo u Hanoveru, a od
1937. opet u Berlinu. 1938. ženi se
svojom sekretaricom Hertom fon Ve-
demajer, sa kojom će provesti i ratne
godine. U privatnim pismima iz tog
perioda (zakasnela pamet) oštro se
suprotstavlja nacističkom režimu,
1938. godine nacisti zabranjuju ob-
javljivanje njegovih knjiga. Iste go-
dine premešten je u grad Gožov
Vjelkopolski u današnjoj Poljskoj, gde
će kao vojni lekar u tamošnjoj ka-
sarni provesti ceo Drugi svetski rat i
gde je napisao veći deo autobiogra-
fije. Godine 1945. vraća se u Berlin,
ponovo preuzima staru lekarsku or-
dinaciju. Iste godine supruga Herta
izvršava samoubistvo morfijumom
plašeći se, kako kažu, brutalnosti Cr-
venoarmejaca. Ben i žene. Pesnik i
mrtva draga. 1946. godine oženiće se
zubarkom Ilzom Kaul.
51
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Dvostruki život
Česta je pojava da mladi ana-
rhisti pod starost postanu konzerva-
tivci, mnogi su veliki levičari u
starosti zatvarali luk prema desnici.
Ni Ben tu nije bio izuzetak. Epizoda
sa nacistima, ta jedna jedina godina
teškog političko-društvenog greha,
morala je da ga opameti. Jer bio je
kažnjen, zaista kažnjen. Od kraja
1933. pa sve do kraja rata živeo je
potpuno skrajnuto. Po povratku u
Berlin zabrana objavljivanja knjiga
produžava se i za vreme novih (poga-
đate – sovjetskih) vlasti i traje sve do
1948, kada se Ben konačno ponovo
vraća u književni život (u Zapadnoj
Nemačkoj). Možda ga je upravo taj
sudbonosni flert sa nacistima naveo
da u književnom delovanju posle
Drugog svetskog rata izađe iz ša-
blona, iz tipskog uljuljkivanja davno
afirmisanog autora u staru slavu.
Književno delovanje poslednjih go-
dina života Ben je nastavio punom
snagom, sa jedne strane verovatno
svestan činjenice da je jedan od ret-
kih preživelih predstavnika nekada-
šnje avangarde, sa druge strane
rešen da što jasnije skoncentriše i
formuliše svoje književno zaveštanje.
Publika, pre svega mlađa publika, jer
mladi odlučuju o budućnosti, znala je
da njegov napor prepozna i vred-
nuje.
52
Ben umire 1956. godine,
kratko posle 70. rođendana, nekoliko
meseci nakon što mu je postavljena
dijagnoza raka kostiju. Uspeo sam na
Jutjubu da iskopam snimak jednog
televizijskog intervuja sa Benom, 2-3
meseca pred smrt. Potpuno sabran,
pomalo retor, jedan proćelavi čikica,
sasvim neutralan, običan, u činovni-
čkom odelu, sa pozom pruskog jun-
kerskog oficira koje se, kako kažu, još
od mladosti nije otarasio. I mladi vo-
ditelj koji ne uspeva da sakrije divlje-
nje i koji naravno ne dira tamo gde se
ne dira. (Ako smem da zloupotrebim
prostor, bio bih zahvalan ako bi mi
neko nekako dostavio nedostupni
dokumentarac Jirgena Mirmajstera –
Gotfrid Ben, Šakal i anđeo iz 2006, u
produkciji ZDF-a.)
Počev od 1948. pa do smrti
Benov novi književni uspon razantan
je. Za tih osam godina objavljuje više
od 10 knjiga, 1951. dobija prestižnu
književnu nagradu Georg Bihner,
1953. ga čak i država odlikuje nekak-
vim Krstom zaslužnog građanina.
Ono što ovde želim da podvučem je
to da Ben nije bio jedini pisac čija je
biografija bila uprljana odnosom
prema nacistima. Bilo ih je još. U po-
litičkom pogledu, on je bio važan jer
je nastupio kao pokajnik, on je o svo-
jim greškama otvoreno govorio i
pisao. Ako mi je dozvoljeno da
budem strog, reći ću da je i ta prizna-
nja u knjizi Dvostruki život poprilično
stilizovao (te malo skrati citat onog
 Poezija
Uticaj na posleratnu književnost
Benova književna rehabilitacija posle Dru-
gog rata ide dotle da postaje idol mnogim
generacijama mladih pesnika. Njegovo pre-
davanje Problemi lirike iz 1951. godine,
koje je na poziv održao studentima univer-
ziteta u Marburgu, predstavlja prelomnu
tačku, prekretnicu u kojoj jedan stari mo-
dernista ostavlja svoje, i ne samo svoje,
književno zaveštanje. Ben postaje neizosta-
vna figura nemačkog i evropskog modern-
izma. Njegova kontroverzna biografija
ostaje potpuno odvojena tema, baš kako je
to za života i želeo, a istovremeno nema
istoričara književnosti koji ga ne ubraja u
najveće savremene nemačke pesnike. Po-
stoji kilometarska bibliografija prikaza, ana-
liza, interpretacija i studija njegovog
književnog dela, neizostavan je i na internet
forumima, česta tema doktorskih diserta-
cija.
U svojim kasnim spisima o umetnosti i sa-
vremenom pesništvu, Ben je beskompro-
misno oštar i jezgrovit, zarazno podsticajan,
sentenciozan. Njegove rečenice postaju
motoi za kasnije pesničke pravce. Šta za
Bena znači pisati, umetnički stvarati? Znači:
Razoriti svoje unutrašnje biće rečima kako
bi se otvorio prostor i formulisala potreba
da se čovek izrazi, da blista, da svetluca, bez
obzira na opasnost i ne osvrćući se na do-
gađaje. U osnovi nihilista, Ben u umetni-
čkom činu vidi nepobedivi vitalizam, jedinu
moguću pobedu nad istorijskim besmi-
slom. Samim aktom stvaranja, artizma,
samim čudom stvaranja, umetnik pobe-
đuje istoriju i nadvladava nihilizam.
svog govora na radiju 1933,
te kaže da u onoj poplavi po-
litičkih programa niko tada
nije mogao da pretpostavi
da su nacisti toliko ludi i re-
šeni, te da je kroz ceo život
imao mnogo prijatelja Je-
vreja, poznati repertoari iz-
govora). Svoje istorijsko
pokajanje u toj knjizi vešto je
retuširao pesničkim i poeti-
čkim pasažima – malo poli-
tike, pa poetski intermeco.
Kažem, elem, da se ni u tom
svom pokajništvu nije baš
samobičevao i valjao po
blatu. Ali bio je, verujem,
svestan da je jedan od retkih
koji će uraditi makar toliko.
Ko je šta zamerio Ernstu Jin-
geru na primer? Svojim priz-
nanjem naišao je na široku
političku rezonancu kod čita-
lačke publike, ponudio je –
onako lekarski – melem na
ranu kako mnogima čija sa-
vest nije bila mirna, tako i
svim moralnim čistuncima
ovozemaljskim. Malogra-
đanština? Ništa novo. Svi sa-
vremeni pesnici bili su
malograđani, kaže kratko i
jasno Ben u knjizi Dvostruki
život. Klasno gledano, da
budem precizan, građanin
pesnik razapet je između ve-
čitog nezadovoljstva i zaje-
dljivosti sitne i licemerne
53
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
snobovštine krupne buržoazije.
Da se, konačno, opet vratim
na one stereotipe o pesnicima, na
one krvne grupe A, B i AB (postoji
možda i nulta?), kako ih čitalačka pu-
blika svrstava. Gde je u svemu tome
bio Ben? U koju grupu da ga svrstam,
ja, verni čitalac? Ko je bio „građanin
pesnik“? Da budem iskren – niko, ap-
solutno niko, telo i prah, gomila hra-
brih i kukavičkih postupaka,
repertoar navika, mana i vrlina,
svega i svačega, trska na vetru, „gra-
đanin pesnik“ rodio se, živeo i umro,
možda dospeo i na obdukcioni sto,
bio seciran, meren, gledan pod mi-
kroskopom, analiziran, zapisan u pro-
tokole. Šta je od njega ostalo?
Pesme, priča, ove moje reči.
Knjige na srpskom:
- Gotfrid Ben, Izabrane pesme, pre-
vod Slobodan Glumac (Nolit, 1984)
- Gotfrid Ben, Dvostruki život, pre-
vod Mira Litričin (Svetovi, 1991)
- Gotfrid Ben, Problem genija – oda-
brani eseji, prevod Snežana Minić-
Veljović (Udruženje izdavača i
štampara Jugoslavije, 1999)
 Poezija
Karijatida
Iščupaj se iz tog kamena! Rasprsni
udubljenje što te zarobljava! Odšumi
u polje! Narugaj se kamenim vencima
Gledaj – niz bradu pijanog Silena
iz njegove večito opijene,
hučne, neponovljive krvi koja tutnji,
vino mu kaplje na stidnik.
Pljuni tu pomamu za stubovima: sa-
mrtne
staračke ruke podigoše ih, drhteći
prema zastrtim nebesima. Poruši
hramove pred žudnjom svoga kolena
u kojem čezne ples!
Rasprostri se, smrtonosno se rascve-
taj, o, okrvavi
svoju meku leju od rana što zjape:
gledaj: Venera s golubovima opasuje
ruže
oko ljubavne kapije bokova –
gledaj poslednji plavi dah ovog leta
kako po morima hrizantema plovi
prema dalekim
obalama mrkim kao stabla: gledaj
kako se dani ovaj poslednji čas sreće-
laži
naše južnosti,
visoko zaoblučen.
(prevod Slobodan Glumac)
Podzemna železnica
Meka jeza. Cvetna jutra. Kao
iz toplog krzna nadolazi iz šuma.
Neko crvenilo se roji. Velika narasta krv.
Kroz svo to proleće evo je neznana žena.
Njena čarapa na članku, to gde se zavr-
šava
daleko je od mene. Jecam na pragu:
nežno cvetanje, neznane vlažnosti.
O kako joj usta žderu blagi vazduh!
Ti ružo-mozgu, morska krvi, ti višnja po-
mračino,
zemaljska lejo, o kako iz bokova strujiš
i bacaš taj korak taj dah kojim hodaš.
Tama: sada joj živi pod suknjom:
samo bela zver, puštena. I mutav miris.
Jadni moždani pas. Čvrsto zauzdan
Bogom.
Tako sam sit ove glave. O otvorila bi je
tako nežno jedna skela od cveća
i otekla bi i mirisala i pljuštala bi.
Tako rastrojen. Tako umoran. Hoću da
pešačim.
Beskrvno po putevima. Pesme iz vrtova.
Senka i potop. Daleka sreća: umreti
u spasonosno dubokoj morskoj plaveti.
(prevod Marko Stojkić)
Slike koje prate tekst: Otto Dix
55
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Opljačkana biblioteka na
otvorenom u Knez Mihailovoj u
Beogradu

58
 Biblioteke

Fantastične biblioteke i knjižare na otvorenom

Globalno zagrevanje, a i lo-
kalno, sezonsko ima jednu dobru
stranu. Omogućava nam duže setnje
po prirodi, uživanje na obali reke, ali
i čitanje napolju. Do sada je to uglav-
nom bilo skockano sa predhodnom
pripremom – traženjem pogodnih
knjiga po knjižarama ili bibliotekama.
Od sada se i to menja. Na mnogim
mestima u svetu otvaraju se knjižare
i biblioteke na otvorenom. Pravi iza-
zov za kjiške moljce željne sunca, ali i
izazov za kišu da dokaže neki od Mar-
fijevih zakona.

Bookyard je biblioteka na otvore- lazi u okviru vinograda i posetioci

nom koju je otvorio italijanski umet- mogu da pozajme koju god knjigu
nik Masimo Bartolini kao deo svog žele uz malu donaciju koju bi trebalo
projekta na jednom umetničkom fe- da stave u kutiju koja je namenjena
stivalu u Belgiji. Ova biblioteka se na- za to. 59
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Kao deo proslave tridesetog rođen-
dana svoje najpoznatije police popu-
larnog Billya proizvođač nameštaja
IKEA je na najpoznatijoj australijskoj
plaži Bondi postavila ove police sa
preko hiljadu knjiga na njima. Kori-
U Jekaterinburgu u Rusiji tokom let-
njih meseci se otvara čitaonica na ot-
vorenom gde posetioci mogu da
uzmu bilo koju knjigu žele i da je do
mile volje čitaju ispruženi u ovim di-
60
snici ove biblioteke su mogli da biraju
da li će da prilikom uzimanja neke
knjige daju neku svoju u zamenu ili
će da daju dobrovoljni novčani prilog
koji je išao u poseban literarni drža-
vni fond.
vnim lejzibegovima. Iako se nalazi u
centru grada, ovo mesto je mirno i
tiho tako da čitaoci mogu lako da za-
dremaju na suncu.
 Biblioteke

Jedan park u Santjagou u Čileu ta- Mala čitaonica u parku nemačkog

kođe može da se pohvali čitaonicom grada Überlingena.
na otvorenom.

U oviru društveno-umetničkog pro- među kojima mnogi nemaju rešeni

jekta u parku Levinski u Telavivu ot-
vorena je javna biblioteka. Kreatori
ovog projekta smatraju da je pravo
na knjige jedno od osnovnih ljudskih
prava. Zato je ova čitaonica i postav-
ljena u parku u kome se tokom vi-
kenda okupljaju brojni emigranti,
statusom boravka, zabrinuti za svoju
budućnost. I to je razlog zašto ova bi-
blioteka i nema zidove, čuvare, i što
je važno ni izlaz ni ulaz... Čitaonica
ima deo sa knjigama za odrasle i po-
seban deo sa niskim stalažama na ko-
jima se nalaze knjige za decu.
61
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Negde u sredini Velsa nalazi se gradić
Hay-on-Wye. On je poznat kao ne-
zvanična prestonica polovnih knjiga.
U njemu se nalazi preko trideset an-
tikvarnica u kojima možete da kupite
stare knjige (mada, ako ih prvi put či-
tate, za vas su nove). Ovaj mali grad
na englesko-velškoj granici poznat je
i po svom književnom festivalu koji je
62
bivši američki predsednik Bil Klinton
nazvao „Vudstokom uma“. Sve je po-
čelo davne 1961. godine kada je
ekscentrični prodavac knjiga Ričard
But otvorio prvu antikvarnicu. Festi-
val svake godine poseti preko 80 000
turista, pa kako da ovo mesto nema
makar nekoliko otvorenih čitaonica?
Mala čitaonica u austrijskom
gradu Lincu.
 Biblioteke

Bart’s Books je najveća nezavisna

prodavnica knjiga na otvorenom u
Americi. Nalazi se u Ojai u Kalifor-
niji.

Knjižara na otvorenom u Havani

na Kubi.

Fantastična knjižara na otvore-

nom u Leidenu u Holandiji.
63
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

64
 Biblioteke

Predivna sekcija na otvorenom prodavnice knjiga u Bostonu.

65
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Šta možete da uradite sa komšijama deburga u Nemačkoj su odlučili da

osim da sedite i blejite uz pivo? Or- naprave javnu biblioteka od delova i
taci iz kraja jednog dela grada Mag- ostataka polu-srušene kuće.

Jedna od najpoznatijih knjižara u

Mumbajiu.

66
 Biblioteke

Jedna od knjižara na otvorenom u Madridu.

Naravno, tu su stalaže na kojima se pro-

daju knjige duž obale Sene u Parizu. Go-
tovo pet kilometara duga knjižara.
67
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

68
 Biblioteke

Na kraju, ovo nije ni javna biblioteka ni knjižara na otvorenom,

ali je specijalno dizajnirani radni studio. Nalazi se u jednom delu
Londona. Super izgleda.

69
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Milica Marković: “Kafana je n
Milica Ž. Marković, nekadašnja po-
bednica televizijske emisije Slaga-
lica, nedavno je objavila svoju prvu
zbirku poezije pod nazivom Poetska
metafizika.
Reč je o zbirci poezije, koju Milica
piše od svoje šeste godine, i osim
Slagalice nagrađivana je više puta
kao pesnikinja.
Milica Marković je rođena 1982. go-
dine, detinjstvo je provela u Kova-
čici, srednju školu završila u
70
Beogradu, fakultet u Novom Sadu,
postdiplomske studije opet u Beo-
gradu. Radi u Beogradu, a živi svuda
pomalo.
U Vašim pesmama je konstantno
prisutna tema boemstva. Da li to
pišete iz ličnog iskustva? Koliko je
boemstvo uopšte moguće u ovoj
ubrzanoj sadašnjosti gde svi ne-
kuda jure?
Tačno je, ja verujem da je kafana i
dalje najvažnija i najvrednija srpska
 Intervju
najvažnija srpska institucija”
institucija. I dalje se poslovi zaklju-
čuju u kafani, inspiracija se rađa uz
muziku i alkohol, a to je ujedno i je-
dino mesto gde su ljudi danas opu-
šteni. Nažalost, po mom
subjektivnom osećaju, živimo u jed-
nom jako zgrčenom, suženom i
ograničenom, odnosno, ograničava-
jućem svetu. Ne smatram sebe boe-
mom u pravom smislu te reči, ali to
što Vi nazivate boemstvom, za
mene je neka tzv. „boemština“ koja
me više prožima duhovno nego što
joj se posvećujem u stvarnosti. Sa
druge strane, moram reći da, kao i
Dis: Ne marim da pijem, al’ sam
pijan(a) često. Kada to kažem,
uglavnom ne mislim na alkohol.
Umem lako da se napijem od sreće,
od proleća, od tuđe radosti, od
Sunca, muzike i ljubavi... Kad moje
srce i razum udruže snage i „odluče“
da uživaju u plodovima takvog pi-
janstva čine da budem u takvom
stanju da se ne treznim danima, ne-
deljama, mesecima...
71
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

72
 Intervju
Neka vrsta emancipacije je takođe
prisutna u Vašim pesmama tako da
sada umesto da On traga za Njom,
Ona traga i čezne za njim? Da li će
ikada da Ga pronađe ili je to ne-
ostvarivo zbog ovog poremećaja od-
nosa?
Sadašnji trenutak koji živimo, pošto
naš celokupan život i jeste samo
jedan trenutak u večnosti merenoj
vremenom - kako druge mere za to
ne znamo, dakle, taj trenutak je
jedan od težih u postojanju čovečan-
stva, jer pored prirodnih nepogoda,
da ne kažem kataklizmi, vulkana, cu-
namija, globalnog zagrevanja i slič-
nih, što stvarnih što nametnutih
pretnji, dolazi i do urušavanja ljud-
skog bića, takođe na globalnom
planu. Preispituju se religije, sistemi
vrednosti, smisao i budućnost ljud-
skog postojanja, a samim tim svaki
pojedinac preispituje sebe i svoje od-
nose sa drugima. To nas je dovelo do
situacije u kojoj se ne zna ko je zaista
“jači” pol, da li su nam te uloge ranije
dodeljene “napamet”, da li je ceo sy-
stem postavljen tako da nas “tera” i
upućuje na monogamiju koja nam
inače nije urođena…? Bezbroj je pi-
tanja, a odgovori su samo u nama i
to tako da se menjaju iz časa u čas.
Verujem, ipak, da će Ona pronaći,
pre svega, sebe, a da će onda i On
prepoznati njenu vrednost, kao bića,
kao čoveka, kao entiteta koji je baš
stvoren za njega jer nasuprot svim
nametnutim odnosima, Oni će imati
i zadržati nešto sasvim drugačije, ap-
solutnu slobodu da ostanu ono što
jesu. A sad bi moja poetska duša do-
dala ovo: I da se vole zauvek! Što bi
opet moj ratio ponovo stavio pod
sumnju i znak pitanja, no zadržimo se
na tome.
Smeh je takođe čest motiv. Da li je
u pitanju uvek isti smeh ili oni imaju
različita, dublja, značenja? Smeh
kao kritika ili poruka društvu?
Volim, obožavam, uživam kada se
smejem. Naravno, nije u pitanju uvek
isti smeh. Nekad se više podsmevam
društvu i njegovim bolestima, nekad
se smejem sarkastično, nekad želim
da smehom pobedim tugu. Ali smeh
koji najviše volim je smeh rastereće-
nja, bezbrižnosti, unutrašnjeg mira i
zadovoljstva što na kraju može zna-
čiti i sam pojam sreće koja se, ta-
kođe, u današnje vreme zaista retko
sreće.
Poput smeha i ludilo je prisutno. Da
li ono donosi spas, zaborav?
Upravo tako, često pominjem pesmu
“Svetkovina”, Sime Pandurovića, I
stih “Sišli smo s uma u sjajan dan”, za
mene je to suština postojanja, ali
samo pod uslovom da se to “ludilo”
ima sa kim podeliti, po mogućstvu
sa nekim jednako ludim. Nije to ne-
moguće niti za bilo kakvu osudu, na-
protiv – moje mišljenje je da takvo
jedno ludilo jedino i može da održi
dvoje ljudi zajedno, ili više njih, ako
je u pitanju prijateljstvo kao među-
ljudski odnos i da takvi odnosi zaista
73
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
mogu potrajati, ako ne zauvek, (jer
šta je to zauvek?), onda zasigurno
dug vremenski period.
Cela zbirka je koncipirana kao ispo-
vest pesničke duše, da li je zbog ne-
dostatka hrabrosti da se na ovaj
način izložite javnosti, ovo Vaša prva
objavljena knjiga, budući da pišete
od šeste godine?
Po mom mišljenju, cela zbirka i jeste
vrsta ispovesti, ali se ne bih složila sa
stavom da je tako koncipirana, jer
mislim da je nastala spontano, bez
koncepta, bez reda i organizacije, kao
što rekoh u jednoj pesmi – baš to mi
nedostaje. Ove su pesme nastajale u
različitim periodima mog života,
negde od moje 13. do 29. godine,
one ranije nisu sačuvane uglavnom,
ili me je bar ovog puta moja lenjost
sprečila da ih prikupim, a one novije
će biti objavljene u nekoj sledećoj
zbirci.Ako je bude. A želim da je
bude.
Razlog što je moja prva knjiga izašla
tek sada, ne umem sasvim da obja-
snim, može biti nedostatak hrabrosti
ili više nepostojanje potrebe, uopšte,
da ja te “svoje” intimne trenutke
delim sa bilo kim, osim sa onima sa
kojima su/ili zbog kojih su i doživljeni.
Međutim, sramežljivo sam, tu i
tamo, slala pesme na konkurse i kad
sam dobila povratne reakcije, da to
valja, da je kvalitetno, uz pohvale,
nagrade i objavljivanje pojedinih pe-
sama, odlučila sam da širu javnost
upoznam sa svojim stvaralaštvom.
74
Imala sam ponude i drugih izdavača,
ali u Smart studiju sam našla ne
samo najbolje uslove, već i prijatelj-
sku, skoro familijarnu atmosferu koja
je učinila da čitav taj proces prođe uz
dogovore, kompromise, savete i ra-
zumevanje na čemu se i ovim putem
zahvaljujem uredniku, piscu Slaviši
Pavloviću.
Dipolomirali ste prava, specijalizo-
vali politikologiju, čime se i profesio-
nalno bavite. Kako uspevate da se iz
nečega što je sinonim za ozbiljno,
realno(ili dosadno) otisnete ka poe-
ziji i pisanju pesama?
Pošto pišem od malena, od mene se
očekivalo da studiram književnost ili
jezik. Ipak, po savetu profesorke en-
gleskog jezika u mojoj srednjoj PTT
školi, upisala sam i uspešno završila
Pravni fakultet, ali sam i tada pisala
za studentski časopis “Pravnik” i slala
povremeno pesme na konkurse. U
srednjoj školi sam čak osvojila i drugo
mesto u Republici Srbiji u oblasti lite-
rarnog stvaralaštva, svojim proznim
tekstom na temu „Dobro i zlo u
nama”, a takođe sam i na nižim ni-
voima naših školskih takmičenja
često postizala odlične rezultate. Sve
to je doprinelo da sebe doživim i do-
življavam i dalje kao pesnika, pisca,
kreativca, što priznajem, nije u pot-
punoj saglasnosti sa mojim formal-
nim obrazovanjem i poslom kojim se
bavim. Ponekad je teško isključiti se
iz tog “ozbiljnog” sveta i baviti se
poezijom, ali poezija je takav dar da
Intervju

75
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

76
 Intervju
ne bira ni mesto ni vreme već se jed-
nostavno “prospe” po papiru ne pi-
tajući mene, kao svesno biće, da li je
to u redu. Srećom, bar za sada, inspi-
raciju uglavnom dobijem u kasnim
večernjim ili ranim jutarnjim satima,
što ne utiče na kvalitet posla koji
radim, osim što sam ponekad manje
naspavana. No to me i ne brine jer
spavanje inače ne volim te da ne
moram zbog zdravlja, volela bih da
nikad ne spavam. Možda zato što,
kao umetnik, umem tako lepo da sa-
njam I kad sam budna.
Pobedili ste i u 58. ciklusu kviza „Sla-
galica“... Ima li kraja Vašim intereso-
vanjima?
Iz čiste radoznalosti i želje, više za
igrom, nego za takmičenjem, prija-
vila sam se da učestvujem u TV Sla-
galici, a zahvaljujući kombinaciji
sreće i znanja, kao posledice brojnih
interesovanja, pobedila sam u čita-
vom ciklusu. Bilo je to divno iskustvo
i samo me je podstaklo da nastavim
da upoznajem razne ljude, predele,
knjige, filmove, muziku i nauku. Naj-
jednostavnije mi je da Vam kažem,
što je apsolutno i istina, da mojim in-
teresovanjima nema kraja. Valjda
sam tu radoznalost nasledila od oca
koji je sve nas, moje dve sestre i
mene, učio mnogim stvarima, zana-
tima, pričao priče iz svog detinjstva,
postavljao nam pitanja o tome kako
doživljavamo svet oko sebe, pripre-
majući nas, na taj način, za samosta-
lan i kvalitetan život. Koliko je u tome
uspeo, na nama je da dokažemo. Na-
ravno, i mama je sa svojim drugači-
jim, ali jednako korisnim, savetima
doprinela izgradnji naših ličnosti što
je bolje mogla, u borbi sa našim tvr-
doglavostima, pubertetima i različi-
tostima. Iskoristiću priliku, ako to ne
obrišete iz ovog teksta, da im se zah-
valim i kažem da treba da budu po-
nosni jer oni koji poznaju njihove
ćerke tvrde da su odradili odličan
posao.
Kakvi su Vaši planovi za budućnost
što se tiče pisanja?
Pošto je “Poetska metafizika” tek za-
počela svoj put ka rukama, a nadam
se i srcima čitalaca, planiram da odr-
žim još nekoliko promocija ove prve
knjige. Nakon toga, volela bih da ob-
javim i svoju poeziju na engleskom
jeziku koje nema mnogo, za sada, ali
me, svakako, zanima kakve bi bile
reakcije čitalaca na taj vid mog pesni-
čkog izražavanja. Takođe, razmišljam
o pisanju prozne knjige, što sam više
puta pokušala, ali dalje od 25. strane
nisam stigla, a, nasuprot tome, u po-
slednje vreme, često pišem kratke
forme, haiku poeziju ili aforizme. Kad
se sve to uzme u obzir, jasno je da
planiram da pišem u budućnosti, a
koja će to tačno forma biti definisaće
se vremenom, ostaje mi samo da se
nadam da na drugu knjigu neću če-
kati koliko i na prvu.
77
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Naslov: „Iživljavanje“
Čitanj
Pisac: Havijer Molina

Izdavač: Evro Giunti, Beograd, 2013.

Kada na naslovnoj strani

knjige piše “Zabranjeno za mlađe od
21.”, to je svakako dobar razlog da se
neko štivo pročita. Čak i ako imate
više od 21. Postoji određena draž da
se čita nešto što je zabranjeno od
strane rimokatoličke crkve, partijske
crvene crkve, odbora za zaštitu mo-
rala mladih ljudi ili kako se već inkvi-
zicija u to vreme nazove… Vekovima
je tako.
Ovaj natpis na koricama knjige “Iživ-
ljavanje” je ono što je preporučuje za
čitanje. I na tome se završavaju pre-
poruke. Prvo što je čudno u vezi sa
ovom knjigom jeste to što na naslov-
noj strani nema imena autora. Istina,
ako samo otvorimo knjigu, odmah na
početku nas dočekuje njegovo ime –
Havijer Molina, lično. Ko je, posle
mogo muka, ipak stigao do kraja ro-
mana, ili je koristio prečicu prelista-
vanja, otkriće da je Havijer Molina
samo pseudonim.
U romanu “Iživljavanje” pra-
timo jedan, mogao bi da bude posle-
80
 Kritika
e sa preponama
dnji (u fizičkom ili metafizičkom smi-
slu), dan u životu sina jednog našeg
tajkuna, sa njegovim povremenim
sećanjima koja nam prikazuju ključne
scene iz njegove prošlosti koje su do-
vele do toga da on postane ono što
je postao. Scene seksa ili nasilja pri-
kazane u romanu, u ovom vremenu
svima dostupne pornografije, nisu
nešto što zavređuje zabranu za
mlađe od 21. Opisi seksa jesu na gra-
nici pornografije, na trenutke i uspe-
vaju da, poput kolača Marsela
Prusta, izazovu u nama sećanje na
minula vremena Pan-erotike, ali one
nisu ništa osim toga. Čak i kada autor
pokuša da nam seks predstavi kao
metaforičan odnos između elite i
„prostih seljana” on to ne uspeva.
Glavni problem ove knjige
jeste nešto što bi moglo da se opiše
„kako mali Perica zamišlja“. Dakle
kako Havijer Molina zamišlja jedan
običan dan sina sprskog bogataša. A
to je Marko Šelić – Marčelo, pod de-
belim hladom ironije i sarkazma opi-
sao u sledećim stihovima “Pare,
pare, pare, ribe, pare, pare, pare,
lova, pare, pare, lova, pare, pare,
štoljpi, keš, drolja, pare, pare, tozla,
lova, lova, biznis, lova, pare, kola,
kola, kola, lova, ribe, keš, keš, ribe,
lova, lova, lova, drolja...”
Marčelo se šalio, ali Havijer
Molina ne. On ozbiljno misli da srpski
bogataši po ceo dan vipuju po klubo-
vima i crtaju lajne. Havijer Molina je
dao narodu ono što narod, dobro in-
formisan iz izvora bliskih žutoj štampi
i paparaco lovovima, već „zna“. De-
kadencija u svom najgorem vidu od
Nerona do Mišk... ups!
Nešto slično je već viđeno i
pročitano u romanu „Plastic“ Ivana
Jovanovića. Malo finijim jezikom i uz
mnogo više licemernog popovanja i
gubljenja na stazama dvostrukog
morala.
Roman „Iživljavanje“ je vre-
menski odlično tempiran hrabri
obračun sa tajkunom koji je već me-
secima u nemilosti nove uređivačke
politike garniture na vlasti, knjiga za
svakoga kome je „Skandal“ supstitut
za Politikin Zabavnik, a patetisanje
Žarka Lauševića u rangu Ive Andrića.
Ma koliko ovaj tajkun bio (ne)odgo-
voran za današnje stanje u Srbiji i ko-
liki je njegov doprinos Šangrili u kojoj
živimo, mislim da ipak zaslužuje neki
bolji i kvalitetniji roman od ovog.
Preskočite. Čitajte „Peti slon“
Terija Pračeta.
Milan Aranđelović
81
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Piše: Vladimir Milošević

82
 Prikaz
Patrik Rotfus: Ime vetra
Uvodna filozofiranja
Dobro došli! Uronite sa nama
u priču o varvarinu iz Simerije, koji
bosim stopalima svojim gaziše po
draguljima optočenim prestolima...
Čekaj malo, čekaj malo. Ovo nije
Konan Roberta Ervina Hauarda, već
Ime Vetra Patrika Rotfusa. Tačno. Ali
Rotfus je priču o Kvoutu započeo baš
onako kako je Hauard želeo da pred-
stavi ciklus o Konanu - kao niz nepo-
vezanih priča koje u nekoj drumskoj
kafani uz čašu vina diktira u pero hro-
ničaru namrgođeni varvarski najam-
nik. I zbilja, početak knjige nas zatiče
u ne baš uspešnoj gostionici u nekoj
nedođiji (čija geografska lokacija do
kraja prve knjige nije razjašnjena),
koju vodi u selo nedavno pristigli
stranac. Oronuli, iscrpljeni, bezna-
đem pritisnuti stranac koga jedino
njegov pomoćnik, i to samo kada
ostanu sami, zove imenom koje se
tih dana smatralo najvećom pohva-
lom i najvećom kletvom - Kvout. Uč-
malost palanačkih dana razbija
dolazak tajanstvenog hroničara koji -
ne otkrivajaući kako je saznao gde je
utočište u koje se nekadašnji junak
povukao samog sebe prognavši iz
sveta - zahteva od Kvouta da mu
ispriča njegovu životnu priču. Kvout
na kraju pristaje, i mi dobijamo pri-
liku da ispratimo - hronološki, za raz-
liku od Simerijančevog slučaja - život
najvećeg heroja svoga doba. Već
ovim je krug života zatvoren - setna
prilika koja zauzima mesto pripove-
dača vraća nas u vreme kada je bio
isto što i sada - nemoćni posmatrač
događaja - u prve dane svog detinj-
stva. Inače, uticaj Simerijančevog oca
na Rotfusovo pisanje, sem u ovome,
primetan je ja još jednom mestu u
knjizi. Skoro sam siguran da je inspi-
raciju za Kvoutovu i Deninu šumsku
avanturu sa zmajem našao u kratkoj
priči o Konanu Roberta Ervina
Hauarda Red Nails (Crvene kandže),
koja na žalost nikada nije prevedena
na srpski, ali čiju vrlo dobru strip
adaptaciju u izvedbi Roja Tomasa i
Beri Vindzor-Smita možete naći u
drugoj knjizi Konanovih hronika u iz-
danju beogradskog Darkwood-a.
Ali, Rotfus nije Hauard, a ni
Kvout nije Konan. Ime vetra nije kr-
vava bajka o varvarskom junaku koji
se preko brda leševa penje do zaslu-
ženog trona, to je knjiga za oko, uho,
grlo i nos savremenog čitaoca/čo-
veka. Posredi je priča o odrastanju,
ali ne samo to, i priča o osveti, ali i
mnogo više. Možda je zapravo priča
o cenama koje moramo platiti da
83
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
bismo živeli život kako snevamo, i
drugim cenama, koje se plaćaju
kada pravimo nagodbe sa surovom
realnošću, napuštajući svoje snove.
Priča nam baca u lice spoznaju da
čovek nije izmislio trgovinu kada je
iskovao bronzani novac ili počeo da
trampi krzna za alat. Do toga je
došlo mnogo ranije, kada smo po-
čeli da međusobno trgujemo svojim
emocijama, željama, nadama, stra-
hovima, ciljevima... A u takvoj raz-
meni, robu je teško odvojiti i
zapakovati, kusur nije lako izraču-
nati i prebrojati. Rotfus nam poka-
zuje ono što nosimo u sebi i kako
time utičemo na druge ljude i kako
nam oni uzvraćaju, kako time me-
njamo svet. Ovo je i priča o pogre-
šnim izborima i kajanju. O razlozima
zbog kojih želimo da zaboravljamo i
razlozima zbog kojih je to nemo-
guće. O razlozima zbog kojih se
noću budimo iz košmara besno škr-
gućući zubima, i zašto nam je, što
smo stariji, sve teže mirno zaspati.
Zbog čega urlamo na zvezde kad
nam nisu ništa krive i zbog čega je
Herakle pretio Suncu da će ga stre-
lom skinuti sa neba. O onome što
nas čeka kad jednom sa štapom u
ruci i garniturom šaha pod miškom
krenemo do obližnjeg parka. Na
kraju krajeva, ovo je priča o jednom
čoveku po imenu Kvout, ali i o sva-
kome od nas, što je sigurno razlog
više zašto je ispričana u prvom licu,
84
jer Kvout Dečak iz ove knjige - Kvout
koji još nije sazreo u Kvouta Heroja
- bio je/jeste svako nekad. Možda
nisam natprosečno inteligentan stu-
dent filozofije ili bard božanskog ta-
lenta, ali ja/ti/vi posebni smo
samim tim što jesmo.
No, da se vratimo uzorima i
uticajima. Rotfus je očigledno veliki
poznavalac žanra i uspešno je im-
plementirao u svoj stil najbolje što
je našao u drugim piscima fanta-
stike. Njegove rečenice, eleganci-
jom i bogatstvom sadržine,
podsećaju na najbolje dane Džina
Vulfa. U stvari, od svih sword and
sorcery junaka Kvout najviše karak-
terom podseća na Vulfovog Severi-
jana iz Knjige Novog Sunca, premda
je ono što pokreće ova dva lika, nji-
hova unutrašnja motivacija, upravo
ono što ih najviše i razlikuje. Ima u
Rotfusu osećaja za tragediju i be-
skompromisnost u odvijanju radnje
koji su svojstveni Džordžu R. R. Mar-
tinu, i poetike u portretisanju žen-
skih likova koja karakteriše pisanje
Rodžera Zelaznija. Da, prisutan je i
neuporedivi osećaj koji je ranije kod
čitaoca umela da probudi samo ve-
lika Ursula LeGvin, osećaj da ste za-
vršivši sa čitanjem jedne stranice
priče, završili i sa jednim
danom/satom/momentom/prili-
kom, sa nečim što se više neće po-
noviti, ma koliko pokušavali da se
vratite unazad, hodajući po svojim
 Prikaz
tragovima ili okrećući stranice
knjige. Sve zajedno, Rotfus je preto-
čio u čudesnu alhemiju pisane reči
nazvanu Ime vetra.
Pripovest
Kvout nije rođen u nekom
mirnom zabačenom selu već u cir-
kusu koji se selio od grada do grada,
od države do države, izvodeći pred-
stave pred oholim kraljevima i pri-
prostim seljanima. Njegov otac je
zabavljač, pesnik i vođa njihove dru-
žine; majka mu je plemkinja koja je
pobegla od roditelja da bi se udala
za Kvoutovog oca, načinivši tako
onaj izbor koji je postao srž svih
Kvoutovih kasnijih problema sa
Denom, izbor koji Dena odbija da
napravi i time njihovu platonsku za-
ljubljenost pomeri sa mrtve tačke
uprkos silnim romantičnim šet-
njama pod zvezdama - jer on u njoj
traži svoju majku, tj. majčinu žrtvu,
a ona nije spremna da mu toliko
pruži. Dečaka su od rođenja od nje-
govih vršnjaka razlikovale dve stvari
- natprosečna inteligencija i vešti
prsti - zbog kojih je izgledalo da sve
čega se lati ne može da propadne.
Još kada se njihovoj trupi pridružio
lutajući mag i počeo da podučava
Kvouta prirodnim naukama, odno-
85
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
sno fizici, hemiji i biologiji, postalo je
jasno da će i nebo morati da se podi-
gne da bi se postavile njegove gra-
nice. Prvi deo Kvoutovog detinjstva
je san svakog dečaka - brižni roditelji
koji ga istinski vole, svakodnevno lu-
tanje prožeto lakim, fino umetnutim
časovima glume, muzike, istorije i je-
zika, prirodnih nauka i scenskog ma-
čevanja, koje je radoznali dečak
prosto gutao. Činilo se da mu je je-
dina briga da odabere čime će se ba-
viti u životu - sve dok naizgled nevina
ambicija njegovog oca nije sve upro-
pastila i pretvorila u prah. Kvout se-
nior je imao san/hobi da sastavi spev
o legendi o legendi, Čandrijanima -
bićima/zverima/čudovištima/duho-
vima/pojavama/? o kojima se ništa
nije znalo, ali koji su predstavljali
delić kolektivne svesti i podsvesti
celog sveta. I očigledno je uradio pre-
više dobar posao, jer legendarni Čan-
drijani su se jedne noći, ubrzo nakon
što je objavio da je pesma pri kraju,
pojavili u njihovom logoru i pobili i
popalili sve živo. Sem čuda od de-
teta, koje su sačekali da se vrati iz
šume, i koje je u neverici stajalo i bu-
ljilo u prizor pred sobom, nesposo-
bno da pojmi šta ga je snašlo,
spašeno samo zbog žurnog povlače-
nja Čandrijana koji su osetili da
NEŠTO dolazi po njih. Nakon toga de-
čaka obuzima ludilo, pa neko vreme
kao polusvesni divljak živi u šumi, de-
limično se oporavlja, nastavlja da živi
kao beskućnik i prosjak u primor-
86
skom gradu koji kao da je sišao sa
stranica Martinove Igre prestola po-
svećenih Kraljevoj Luci. U stvari, Ga-
lebovo i jeste preslikana Kraljeva
Luka, samo viđena kroz oči slinavog
odrpanca polumrtvog od gladi, ume-
sto kroz vizir dvorskih vitezova. Tu
nakon godinu - dve pomen Čandri-
jana u razgovoru sa putujućim pripo-
vedačem napokon potpuno
osvešćuje Kvouta i on napušta otupe-
lost u koju se zatvorio kao u ljušturu
i dozvoljava osećanjima da ga po-
novo obuzmu. Nakon toga krug po-
novo dobija svoj centar- njegov život
ponovo ima cilj - osvetu. Da bi je do-
segao, mora da upozna svoje nepri-
jatelje, pronađe gde žive i kako da ih
ubije. Potrebno mu je znanje iz oče-
vog speva koji je uništen - stoga
kreće na put na Univerzitet, jedino
mesto gde misli da bi mogao da ga
ponovo prikupi i uz to nauči sve tajne
sveta i magije. Nauči Ime Vetra.
U kom se smeru priča nadalje
razvija, moraćete lično da saznate.
Likovi
Glavni lik u priči je naravno
Kvout, a budući da se pripovedanje
odvija iz prvog lica, on je istovre-
meno lik koji svojom pojavom oku-
pira veći deo pozornice. Ne može se
reći da je to mana priče - da bi se do-
čarala kompleksnost njegove ličnosti
potrebno je mnogo prostora koji je
ovako dobijen. Kvout poseduje jednu
Prikaz

87
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
osobinu koja još više sužava mane-
varski prostor ostalim protagoni-
stima i antagonistima - introvertan
je, okrenut sebi i obuzet sobom, svo-
jim ciljevima i preprekama koje mu
stoje na putu. Stoga se često stiče
utisak da drugi ljudi samo proleću
kroz njegov život, a čak i u slučaju da
im uspe da se zadrže u njegovoj bli-
zini, Kvout kao da ih nekako stalno
gura u stranu, da mu ne smetaju. Uz
to, ima i problem višestruke ličnosti,
sam Kvout pripovedač stalno nagla-
šava da Kvout o kome priča još nije
Kvout heroj koji će postati. I to je
očigledno –dečak, kasnije mladić
Kvout, je nesiguran u sebe,
tvrdoglav, sklon aro-
gantnom ponašanju
na pogrešnom mestu
u pogrešno vreme
pred pogrešnim lju-
dima, nevešt u kon-
taktima sa suprotnim
polom, fizički neraz-
vijen i moralno ne-
isklesan. Kad se tome
doda da Kvout go-
88
stioničar, ili Kout kako ga zovu, nije ni
jedan ni drugi, jasno je da je veći deo
svoje energije pisac utrošio baveći se
zvezdom svoje knjige. Prilično je pri-
jatno iznenađenje činjenica da ni
ostali likovi u knjizi nisu gurnuti u za-
pećak, već su veoma pristojno profi-
lisani, uz izuzetak nekoliko Kvoutovih
prijatelja sa Univerziteta koje je,
osim po imenima, teško razlikovati.
No, Rotfus nije u karakterizaciji ni
mogao da dosegne dubine u
koje zahvata recimo Mar-
tin, zahvaljujući činje-
nici da pišući iz
trećeg lica može sva-
kom od svojih junaka
da zaviri u glavu, što i
čini, dok za domete
kakve je imao Ro-
džer Zelazni u seri-
jalu o Amberu još
ima vremena.
U ovom
odeljku obave-
 Prikaz
zno moramo reći nekoliko reči i o
Deni. Ovo je, kao što smo već rekli,
priča o željama, čežnjama i snovima
koji nam pripadaju ili kojima pripa-
damo, o ljudima koji svoje dobro
poznaju ili misle da poznaju, i onim
drugim. Od svih ličnosti koje su defi-
lovale kroz knjigu, ona najbolje zna
šta želi i hoće od svoga života, kao i
da u svetu muškaraca to nikad neće
dobiti. Dena je ženska verzija Kvouta,
bez šanse da to dokaže. I to je boli. I
približava/udaljava od Kvouta. rezul-
tat je zapravo poguban - u želji da
dođe do okrajaka svojih žudnji, ona
će polako ali sigurno izgubiti ono(g)
što bi lako mogla da ima.
Svet i muzika
Za kraj, nekoliko komentara o
svetu i Kvoutovoj najvećoj strasti.
Svet u kome se radnja odvija je tek
skiciran, kao da je pisac odlučio da se
detaljnijom razradom pozabavi u na-
rednim nastavcima. Ili je to učinio s
nekom skrivenom nakanom o kojoj
možemo tek a nagađamo. Zanimljivo
je da je, što se populacije tiče, svet
izrazito ljudski, uz tek naznaku posto-
janja drugačijih bića za razliku od
drugih sličnih dela. Videćemo da li će
tako ostati u narednim nastavcima.
I, ostala je muzika. Za nevericu je
kako Rotfus uspeva da dočara atmos-
feru prilikom izvođenja muzičkih ko-
mada premda nema nikakvo
posebno muzičko obrazovanje. Po-
nekad mi se čini da u njegovim opi-
sima mogu da vidim sebe kako se
guram sa okupljenim narodom pred
pozornicom na kojoj Kvout nastupa,
dok istovremeno imam direktni kon-
takt sa umetnikovim umom, osećam
svaki drhtaj straha i ushićenja koji ga
prožima pred nastup i tokom na-
stupa, kao i pijani nalet adrenalina
nakon trijumfa na nekom takmi-
čenju. Fenomenalno.
Gotovo. Odoh da
glumim nordijskog rat-
nika.
89
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

90
 Knjiga i film

„Mrtav sam, ali i nije to tako loše.

Naučio sam da živim sa tim.“
Naslov: „Vrela srca“ samo na jednom mestu našao da se
Pisac: Ajzak Marion misli na Romea i Juliju.
Izdavač: Vulkan izdavaštvo, Beograd, Vrela srca nastala su kao pri-
2013. povetka objavljena na internetu.
Kada se publika zainteresovala za
Kada knjiga počne na ovaj nju, mladi pisac Isak Merion odlučio
način, kao što je slučaj sa Vrelim sr- je da napiše roman. Ubrzo je stigla i
cima autora Ajzaka Mariona, ona ruši ponuda za film.
sve predrasude i predubeđenja sa Uprkos tome što ovu knjigu
kojima čovek pristupi čitanju. Cinične preporučuje Stefani Majer, autorka
i dvosmerne igre rečima na relaciji Sumrak Sage, ovo je dobra knjiga.
živi-neživi provejavaju kroz celu Čak i uprkos tome što je autor prila-
knjigu i daju joj posebnu draž. gođavao svoju prvobitnu ideju široj i
Možete da pročitate ovaj mlađoj publici i što je nabeđuju da je
tekst bez straha da ću da vam otkri- u pitanju interpretacija klasične lju-
jem nešto posle čega bi čitanje knjige bavne priče.
bilo neuzbudljivo. Ne brinite. Celo- I sama ideja da celu situaciju
kupnu radnju knjige možete da vidite posmatramo iz ugla zombija jeste za-
na osnovu njene naslovne strane, nimljiva. Još kada je zombi narator
preporuka na poslednjoj korici, trej- cele priče to daje dodatnu draž jer
lera za film... U bližoj ili daljoj buduć- nam omogućava da uđemo u svet
nosti iz nepoznatih razloga ljudska nemrtvih i uporedimo ga sa svetom
civilizacija je gotovo uništena. Horde kvazi-živih. Ovo poslednje daje jaku
zombija bauljaju planetom, a samo (samo)kritičku notu celoj priči, upr-
mala šačica živih pokušava da to i kos težnjama autora da je prikrije.
ostane. I onda se jedan nemrtvi i Jednostavno, živ čovek ne može da
jedna živa zaljube jedno u drugo, po- da se ne zapita koliko je naš svet živih
mire zaraćene strane, i ljubav trijum- sličan svetu zombija, a u saznanju ga
fuje. i čeka pravi horor. Da, zombiji su po-
Više puta sam našao infor- kojnici koji se besciljno gegaju sve-
maciju da je u pitanju „interpretacija tom, jedu mozgove i tela živih, i
klasične ljubavne priče“, mada sam mnogo krvi, naravno. Ali to nije stra-
91
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

šno. Strašno je koliko su zombiji slični živima. Ili da

podignemo osećaj neprijatnosti na viši nivo – koliko
su ljudi koji nas okružuju u stvari nalik zombijima
(samo na posebnoj ishrani). Zombiji su glupi. Oni ne-
maju sofisticirane načine da nas uplaše. Ne, oni samo
bauljaju kroz svet i sa delovima sećanja na vreme
kada su bili živi oni pokušavaju da rekonstruišu raniji
način ponašanja. Zombi čistač na aerodromu sve
vreme čisti bez ikakvog smisla i cilja, svakodnevno
ponavlja taj ritual verovatno ni on ne znajući zbog
čega. I ne razmišlja o tome. Zombi koji sve vreme sedi
za šankom u baru čak i ako njima ne treba konven-
cionalno piće. Zombi koji se bez prestanka vozi na po-
kretnim stepenicama. Oni nam na svoj primitivan
način u ogledalu pokazuju kakvi smo mi ljudi i kakva
nam je civilizacija. Bez šminke jer ni njima nije potre-
bna.
To je ono što ovu knjigu čini dobrom. Htela to
ili ne. Iako autor na više mesta pokušava da, koliko
toliko, istražuje neka dublja značenja i dublje priče,
njegova težnja ka što široj publici (živoj, sa,navodno,
nepojedenim mozgovima) ipak ublažava svaku mo-
guću oštricu, kritiku ili upozorenje i sve prepušta či-
tačima između redova.
Mislim da je ova knjiga, kada se uporedi sa
sličnim štivom koje nam se nude u poslednje vreme,
dobra. Čak odlična. Zanimljiva je, zabavna, sa inteli-
gentnim humorom, iako je pisana za tinejdžersku pu-
bliku mogu da je čitaju i stariji.
Po ovoj knjizi je snimljen i film. Isto kao što
nas preporuka autorke Sumrak sage odbija da proči-
tamo ovu knjigu, tako nas i činjenica da je film reali-
zovao isti studio kao i Sumrak sagu nas tera da ovaj
film nikada ne pogledamo. Međutim, isto kao i kada
je u pitanju knjiga ovaj primarni instiktivan strah je
pogrešan.

92
 Knjiga i film

Film je, budući da gotovo do detalja prati

radnju knjige, isto tako dobar. Neke stvari u filmu
su ubrzali, neke sitne stvari preskočili, ali to je
samo doprinelo da film bude uzbudljiviji. Izbacili
su neke, u suštini, dele ove koji nisu potrebni
samoj priči i koji nisu toliko važni. Film je na taj
način dobio na dinamici.
Ulogu zombija R tumači mladi i fantasti-
čni glumac Nikolas Holt. Sećamo ga se iz filma
Sve o dečaku, serije Skins, filma Samac, a gleda-
ćemo ga i u filmu Džek, ubica divova. Odlično je
odglumeo zombija. Posebno je bilo teško jer se
tokom filma on menja, neprimetno oživljava sve
više i više. Nikolas Holt je to uspeo da gradira na
pravi način. Zamislite samo Vuka Kostića koji se
stvarno trudi da odglumi nešto, i dobićete sliku
zombija kojeg tumači Nikolas Holt.
Zanimljivo je da film, iako je namenjen
još široj publici u odnosu na knjigu, i dalje zadr-
žava tu zabavnu ironiju i skrivene poruke kojih ni-
kako ne mogu da se reše. Autori filma su pokušali
da nam skrenu pažnju diverzijom. Na nekim me-
stima su potencirali da bi trebalo da budu sme-
šna, na trenutke sam gotovo čuo i smeh iz
konzerve, da bi ona druga mesta, koja su stvarno
zabavna, prošla nezapaženo. I sva ta isforsirano
„smešna“ mesta su u najavama i reklamama
ovog filma.
Osim, kao što sam rekao, sitnih detalja u
kojima se razlikuju knjiga i film i koje nisu bitne,
ili čija izmena je doprinela kvalitetu filma, po-
stoje dve stvari koje su izbačene iz njega i jedna
koja je dijametralno suprotno izmenjena, za koje
autori očigledno smatraju da su značajne. Poku-
šaću da odgonetnem zašto oni to misle.

93
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Prvo je odeća glavnih junaka.
U romanu glavni junak R nosi panta-
lone, belu košulju i kravatu, tako da
pretpostavlja da je u životu bio neki
mladi japi, a njegov najbolji drugar M
nosi sportsku garderobu.
U filmu je gotovo obrnuto. R nosi
sportsku garderobu, farmerke, ma-
jicu, kul duksericu sa kul na kvadrat
kapuljačom, i pretpostavlja da je, za
života, bio nezaposlen, dok M nosi
pantalone i sako.
Tako mi FashionTV-a, zašto?
Na ovo pitanje, bojim se, da nemam
odgovor. Poznato je da odelo ne čini
čoveka, i da, zbog toga, ljudima
stvarno nije bitno kako se ko oblači,
već kakav je kao čovek. Mi, u Srbiji,
posebno znamo da cenimo ljude, ne
po grbu na prsima koji se skine sa
dresom, već po nekom grbu u prsima
koji se ne skida tako lako, tako da je
meni stvarno teško da dam odgovor
na ovo pitanje.
Druge dve stvari, mnogo gore
od ovog modnog kaprica, su izba-
čene iz filma. Mislim da na to imam
odgovor. U univerzumu ove knjige (i
filma), osim neživih zombija i živih
ljudi postoje i Koščati. Niko ne zna ko
su oni, odakle su i šta su im namere.
Koščati, iako žive među zombijima
nisu zombiji. I fizički se razlikuju od
njih. Oni su svedeniji, kosturi delimi-
čno prekriveni mišićnim vlaknima.
Oni nisu samo nemrtvi. Oni su anti-
teza životu.
U knjizi Koščati predstavljaju
94
neku vrstu verskih lidera, sveštenika,
u društvu zombija. U jednoj sceni oni
izvode obred „venčanja“ R-a sa de-
vojkom i daju im dvoje zombi dece
na staranje. Na taj način ova divna,
klasična, mada zombi, porodica do-
bija blagoslov. R nam pripoveda da je
to običaj kod njih i da se to tako
stalno radi. Ovaj deo ne postoji u
filmu.
Druga stvar je vezana za oca
glavne junakinje, vođe grupe koja
pruža otpor zombijima, generala Gri-
džioa, koga u filmu tumači Džon Mal-
kovič. U knjizi, ali i filmu, je on
predstavljen kao surov, ali pravedan
lider, sa nultom tolerancijom prema
zombijima. Glavna fora knjige, za raz-
liku od filma, je da je on, iako živ i čo-
vekolik, u stvari odavno duhovno
mrtav, bez ikakvih osećanja, okoštao
što se na kraju knjige otelotovori
tako što i on sam postane Koščati.
Američki film ovo nije bio
spreman da proguta. Možda ljudi i
njihovi copy/paste životi i mogu da
se porede sa zombijima i njihovim
neživotima koji vode, ali dovođenje
religije u kontekst nečega što je pra-
zno, šuplje, svedeno na forumu i
obred bez ikakve suštine je ipak pre-
više. Previše strašno. A ako još gene-
rala američke vojske prikažemo kao
čoveka bez srca, kome komanduje
samo vojna disciplina, i koji nema
drugi cilj osim da borba traje bez pre-
stanka, dobijamo najsatiričniji film i
najhrabriju kritiku (američkog) dru-
 Knjiga i film

štva još do filmova Čarlija Ča-

plina.
Kome je do kritike
neka čita knjigu. Filmovi
vazda služe za zarađiv... za za-
bavu ljudi, pružajući im ose-
ćaj zadovoljstva i sigurnosti.
Uprkos svemu, i film i knjiga
Vrela srca (valjda zato što je
našim perverznim distribute-
rima originalni naziv Vrela tela
delovao suviše porno), uspe-
vaju da postignu nešto što nije
lako, u pitanju je film u kome
mogu podjednako da uživaju i lju-
bitelji horora i zombija, ali i oni
koji vole romantične limunade.
M.A. 95
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

OD MALIH PRIČA DO VEL

Iz odeljenja domaće knjiže-
vnosti Izdavačke kuće „Čarobna
knjiga“ , tokom maja su izašla četiri
naslova eminentnih domaćih pisaca-
Branka Dimitrijevića, Teofila Pančića,
Davida Albaharija i Aleksandra Gata-
lice, dajući nadu ljubiteljima domaće
književnosti da ona još živi i nije u in-
spirativnom sunovratu, kako neki zlu-
rado komentarišu.

i Nećemo o politici) i nestao preko

okeana. U Americi je proveo skoro
dvadeset godina, a otišao je na dva
meseca. Pre nekoliko godina se vra-
tio, svežiji nego ikad, te ostavlja neke
nove tragove u pesku.
Svojim najnovijim ostvare-
njem pod naslovom Osveta Malog
Princa, Branko nam demonstrira
svoju veštinu pripovedanja i provodi
nas kroz prave lavirinte događaja, sa
svim važnim i nevažnim pojedino-
stima, ne dopuštajući nam da se ma
i na sekund dosađujemo. Da para-
noja može da bude zabavna stvar do-
kazuju nam Brankovi beogradski
junaci kada se, ni krivi ni dužni, nađu
Branko Dimitrijević u podzemnom svetu CIA i spoznaju
OSVETA MALOG PRINCA svu silinu njene moći.
Osveta Malog Princa je svoje-
Roman koji je nemoguće prepričati vrsna pobuna protiv sveta „patokra-
Kultni beogradski pisac tije“, protiv vladavine patoloških
Branko Dimitrijević pojavljuje se s ličnosti. To je svet iz kojeg nestaju uz-
novom knjigom posle 27 godina. višeno i lepo, u kojem su potisnute
Autor čija je slava osamdesetih go- one vrednosti o kojima, u svojoj ču-
dina dostigla nivo urbanog mita na- venoj noveli, govori Antoan de Sent-
pisao je dva bestselera (Oktoberfest Egziperi. Junaci ovog romana ne žele
96
 Čarobna knjiga

LIKIH MIKROKOSMOSA
da žive u takvom svetu i na razne na- gađaje kojima smo voljno ili nevoljno
čine se protiv njega bore. U ovom ro- bivali svedoci tih godina. Oštrina i vi-
manu ima i elemenata trilera, na sprenost njegovih komentara i pro-
njegovim stranicama se traga za ta- nicljivost njegovih uvida
janstvenim Malim Princem, čiji je cilj predstavljaju dragocen dokument o
uništenje ove i ovakve civilizacije da turbulentnom dobu u kojem živimo.
bi se na njenim temeljima podigla
nova i bolja. U tom traganju, ide se
od klasičnih beogradskih kafana koje
nestaju do poznatih i manje poznatih
mesta na američkom kontinentu.
Kao ni Egziperijev, ni ovaj roman ne
treba trivijalizovati prepričavanjem i
objašnjavanjem – jednostavno: či-
tajte i uživajte.
Branko Dimitrijević se još jed-
nom vešto poigrao složenim zaple-
tom i apsurdom, samo da bi nas
podsetio na to da čitav svet jeste ka-
bare, a da svoje uloge ne biramo
uvek sami.

Teofil Pančić
PRIVOĐENJE BUBE ERDELJAN
Zbirka kolumni Teofila Pan-
čića Privođenje Bube Erdeljan zami-
šljena je kao izbor najzanimljivijih
tekstova koje je ovaj vanserijski kriti-
čar društvenih i kulturnih zbivanja
objavio tokom poslednje četiri go-
dine. Na sebi svojstven način, autor
je opisivao, analizirao i ocenjivao do-
Nova knjiga kolumni Teofila
Pančića pruža njegov vojvođanski
ugao gledanja na stvarnost. Ona
predstavlja izbor najboljih tekstova
koje je autor objavljivao u novosad-
skom Dnevniku od 2009. do aprila
2013, kada se njihova saradnja okon-
čala, a zbirka sadrži sporni, neobjav-
ljeni tekst - Stara mašina, novi
statisti.
97
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Njegovo britko pero kao da je
u Novom Sadu postalo još oštrije.
Nemilosrdno se obrušavajući na, na-
žalost, veoma širok spektar gluposti,
nepravdi i malograđanštine u našem
društvu, on je svoju borbu i specifi-
čan, intelektualan stil pisanja preneo
na drugu stranu Dunava. Proširujući
područje delovanja, ostao je dosle-
dan sebi i svom izrazu, dokazujući još
jednom da se univerzalne vrednosti
mogu braniti na svakoj obali i na svim
meridijanima. Ono što je sjajno u
vezi s ovim izborom kolumni jeste to
što nam on otvara čitav nov ciklus
Pančićevih bravura, poučnih koliko i
zabavnih, gorkih koliko i istinitih, i što
nam, uprkos svemu, vraća osmeh na
lice jer neko još drži upaljeno svetlo
u tunelu.”
David Albahari
MALE PRIČE
Nova zbirka starog majstora kratke
forme
David Albahari – koji se,
prema sopstvenom priznanju, najla-
kše snalazi u kratkim pričama – i
ovoga puta od svega nekoliko reče-
nica, zapažanja i osećanja na mae-
stralan način stvara zaokružene
celine. Kristalisane misli, suštinska pi-
tanja, začuđenost i stalna zagleda-
nost u sebe grade ovu zbirku i čine
od nje delo s kojim će čitaoci rado ko-
municirati, koje će ih potresti i s
kojim mogu postati prijatelj...David
98
Albahari je pisac koji je već do sada
ostavio toliki trag u našoj književno-
sti, i ne samo u našoj, da je objavlji-
vanje svake njegove nove knjige
prava mala svetkovina. Još kada su
posredi njemu omiljene kratke priče,
radosti nema kraja. Male priče pred-
stavljaju logičan nastavak istraživanja
Davida Albaharija u samo srce jezika
i naracije.
Svedenost, prevrtljivost ljud-
ske prirode i apsurd su njegovo polje
interesovanja, a poetika je neumitno
utočište duše. Stotinom elegantnih
minijatura, David nas vodi kroz sto-
tinu životnih i sanjalačkih ogleda,
valjda stalno pišući o sebi, onom knji-
ževnom sebi, kojem se uvek vraća.
Njegov bogati opus priča i pripove-
daka tako dobija svoje najmlađe
čedo, ono koje obećava da će biti
dete-čudo i da će otići najdalje u pu-
tovanju Davida Albaharija kroz gusto
tkanje književnosti.
 Čarobna knjiga
Aleksandar Gatalica
OGROMNI MIKROKOSMOSI
Linije života, euripidova smrt, Naličja
Knjiga Ogromni mikroko-
smosi je zbirka sačinjena od tri ro-
mana koja su obeležila književnu
karijeru Aleksandra Gatalice, jednog
od najistaknutijih savremenih srpskih
književnika, pre objavljivanja Velikog
rata, dela za koje je dobio Ninovu na-
gradu i Nagradu „Meša Selimović“.
„Čarobna knjiga“ pod jednim
krovom, u stvari u istim koricama,
nudi tri romana koji su i stilski i te-
matski ponešto drugačija od Velikog
rata, mada se svakako prepoznaje isti
potpis, to jest stil. U Linijama života,
Gatalica se bavi našom istorijom, ali
kroz prizmu nedokučivog i fantazij-
skog. U Euripidovoj smrti, on svoje
poetske i fantazmagorične domete
razvija do krajnosti. Taj roman teče i
reči se jednostavno lepe jedna na
drugu. Naličja pokazuju pravog maj-
stora naracije, talenat za izvrtanje,
demaskiranje i rekonstrukciju radnje.
Ukratko, ta knjiga pruža pravo uživa-
nje svima koji veruju u čuda i žele da
zavire iza ogledala.
Linije života su roman sastav-
ljen od priča koje se podjednako pro-
stiru u oba sveta – u onom koji je
zasnovan na realističkim načelima i u
onom koji je, u osnovi, fanta-zmago-
rična invencija realnog sveta.
Euripidova smrt je roman koji
deluje kao vrsta literarnog ogleda o
etici u kojem narator i Euripid vode
izmišljeni razgovor u okrilju najlep-
šeg grada na svetu, Venecije. Ovo je
delo koje je mogao iznedriti samo
pisac raskošne imaginacije i izuzet-
nog klasičnog obrazovanja.Prema re-
čima Draška Ređepa, Gataličina
visoko organizovana erudicija, koja
ne opterećuje i koja svoje digresije
pazi jednako kao i osnovno pitanje
našeg zajedništva s Euripidom – gde
smo i kako smo? – nepotkupljivo ra-
zaznaje scenografiju koju su videli i
Bajron i Vagner, samo kao ostrvo
odlaska.
Roman Naličja u tri potpuno
neočekivana poglavlja postavlja pita-
nje šta je u književnosti stvarno i da
li stvarnost u romanu uopšte postoji.
I ova knjiga je naišla na odličan pri-
jem kod čitalaca i bila je finalista iz-
bora za Ninovu nagradu 1995.
godine.
99
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

100
 Predlozi za prevođenje

Infinite Jest je roman u kome David Fo-

ster Wallace na satiričan i parodičan
način prikazuje neku moguću buduću
severnu Ameriku. Knjiga se bavi feno-
menima kao što su tenis, zavisnost od
lekova, lečenje od zavisnosti od lekova,
depresija, zlostavljanje dece, porodični
odnosi, marketing, popularna kultura,
teorija filma, kvebečki separatizam...iz-
među ostalog.
U budućnosti Kanada, Meksiko i Sjedi-
njene Države su se ujedinile u jednu su-
perdržavu koja se zove Organization of
North American Nations (O.N.A.N.). U
njoj je korporacijama dozvoljeno da
tradicionalne kalendarske numeričke
nazive zamene imenima svojih proiz-
voda i brendova. Tako da se, iako se ra-
dnja knjige proteže na nekoliko godina,
najveći deo priče dešava u Godini Pam-
pers Pelena Za Odrasle.
Radnja romana se vrti oko potrage za
kopijom filma Infinite Jest, koji pruža
toliko zabave onima koji ga gledaju, da
oni gube interesovanje za bilo čim dru-
gim osim da ga gledaju iznova i iz-
nova...Sve dok na kraju, od
iscrpljenosti, ne umru srećni.
Kako priča odmiče mnogi pojedinci, or-
ganizacije, države se bore da dođu do
kopije ovog filma za svoje ciljeve.
Knjiga se bavi pitanjem zabave u popu-
larnoj kulturi i kako ona utiče na naše
živote kao i zašto ljudi imaju potrebu za
njom, kako sve to utiče na naše od-
nose sa drugima i koliko nas same for-
mira.
101
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

102
 Predlozi za prevođenje

House of Leaves je prvi roman

Marka Danielewkog. Kada je izašao
iz štampe niko nije ni pretpostav-
ljao da će da privuče toliku pažnju.
Ali on je veoma brzo postao best-
seler. Izgleda da je zato što prika-
zuje marginalizovanu omladinu -
muzičare, programere, tatu umet-
nike, stripere, ekološke fanatike i
adrenalinske zavisnike, ovaj roman
postao privlačan i starijoj publici
jer joj približava generacije njihove
dece.
Priča počinje kada se jedna poro-
dica doseljava u svoju novu kuću.
Ubrzo otkrivaju da u vezi sa njiho-
vim novim domom postoji nešto
čudno. Kuća je, naime, veća iznu-
tra nego spolja. Ni dobitnik Pulce-
rove nagrade za novinarstvo Will
Navidson ni njegova supruga bivša
manekenka Karen Green nisu sve-
sni strašnih posledica sve dok nji-
hove dvoje dece ne zaluta u kući.
Tu počinje horor.

103
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

104
 Predlozi za prevođenje

Planeta Zemlja je umirala mnogo

puta i uvek je vaskrsavala izme-
njena. U ovoj uzbudljivoj knjizi
Craig Child vodi čitaoce na putova-
nje kroz te apokalipse. I sve vreme
traži istinu iza gomile spekulacija.
Apocalyptic Planet je kombinacija
naučne i avanturističke knjige koja
nam pokazuje kako naša planete
stalno ide ka svom kraju, ali i na-
čine da izmenimo i utičemo na te
ciklične epizode.
U ovoj zanimljivoj priči Craig nam
objašnjava da naša planeta nije
stabilna, da je podložna iznena-
dnim i grubim prirodnim katastro-
fama i ekstremnim klimatskim
promenama. Različite budućnosti,
od kojih mnoge nisu lepe, nas če-
kaju pred vratima. Craig putuje od
najsuvlje pustinje na planeti u
Čileu, preko pustoši u centralnoj
Ajovi, do Beringovog mora otkriva-
jući mikrokataklizme kojima želi da
predvidi makrokataklizme – pred-
stojeća ledena doba, super – vul-
kane, i životne cikluse na planeti.

105
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

106
 Predlozi za prevođenje

Zanimljiva zbirka kratkih priča koje

prate ciklus života – od rođenja do
smrti. Priče predstavljaju stepe-
nice kroz život – život, zaljubljiva-
nje, začeće, trudnoća, rađanje, kao
i transformacije koje ljudi doživlja-
vaju kroz ove događaje. U ovih je-
danaest priča Ramona nas veliku
maštu i provokativan i zabavan
humor uči kako da poznat svet vi-
dimo na jedan sasvim drugačiji
način.

107
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Angela Zomer Bodenburg

Mali vampir
Devetogodišnji Anton je
naizgled sasvim običan dečak sa ne-
običnom strašću - obožava da čita
priče o vampirima!
Jedne subote uveče na
simsu prozora Anton je ugledao pra-
vog vampira! Samo malog. Koji je
imao smešno ime - Rudiger fon Šlo-
terštajn. I mlađu sestru Anu, koja je
pila mleko i zaljubila se u Antona. I
koja je otkrila da postoji ljubavna
priča o vampirima sa srećnim kra-
jem, jer mali vampiri takođe vole da
čitaju priče o vampirima.
Anton kreće u neobične
noćne avanture sa svojim novim pri-
jateljima. Susrešće večito gladnu
tetku Doroteu, zbog koje će završiti
u pravom kovčegu i Lumpija, vam-
pira u pubertetu. Otkriće da je lete-
nje lako kao ronjenje, samo
uzbudljivije. Saznaće da se deca
vampiri uvek drže zajedno i da
nema nikog da ih neguje kad su bo-
lesni od trovanja krvi.
A onda će mama pozvati An-
tonove prijatelje na večeru...

108
Dečji kutak

109
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Kako da budete junak
omiljenog stripa
Šta možemo da poklonimo
ljubitelju stripova koji već ima sve u
svojoj kolekciji? Ulogu u jednom od
njih, očigledno. Upravo je to uradio
britanski milijarder Godfrey Brad-
man. On je od DC Comicsa naručio
posebno izdanje Supermana koje će
da pokloni svom sinu za Bar Mitzvah.
Kako je uspeo da ih nagovori, koliko
je to platio i da li postoje
kopije ovog stripa?
Godfrey Bradman
je svoje bogatstvo stekao
kao vlasnik Rosehaugha.
On je ovu malu britansku
firmu koja se bavila trgo-
vinom čaja na malo, pret-
vorio u evropskog giganta
na polju trgovine nekret-
ninama. Ovo je postigao
nizom mudrih poslovnih odluka, kao
i onih poreskih. Mada, odluka da
plati desetine hiljada dolara za strip
u kome će da se pojavi njegov sin,
očigledno, ne spada u njegov poslo-
vni kredo.
Bradman je primetio da njegov sin
posebno voli Supermana. I zato je od
DC Comicsa naručio strip u kome će
njegov sin da se pojavi pored ovog
super heroja. On je za ovaj Bar Mitz-
110
vah poklon krajem osamdesetih go-
dina prošlog veka platio 10 000 do-
lara. To bi, kao uračunamo inflaciju,
vredelo današnjih 29 000 dolara.
Na koricama stripa, koji je u
kolekcionarskim krugovima poznat
kao Superman Bradman strip, nalaze
se Daniel Bradman i njegov drugar
Andrew Hunt koji se udružuju sa Su-
permanom protiv zlih van-
zemaljaca.
Strip je nacrtao jedan od
najboljih i najplodnijih cr-
tača tog vremena Curt
Swan. Scenario je napisao
David Levin. Originalno je
urađeno osam strana, a
ostatak je reprint jednog
ranijeg stripa o Super-
manu.
Ovih osam strana stripa su imale na-
slov This Island Bradman, kao refe-
rencu na film This Island Earth iz
1955. godine o vanzemaljcima koji
žele da osvoje planetu Zemlju. Na
početku priče celu Bradmanovu po-
rodicu otimaju vanzemaljci i odvode
ih na njihovu planetu. Vanzemaljci ih
drže u cirkuskoj arena (zoo vrtu), koja
je okružena kriptonitskim poljem, i u
kojoj oni moraju da izvode šou da bi
Strip

111

zabavljali svoje tamničare. Pošto ga
je kriptonitskim zrakom pogodio
robot i Superman pada na ovu istu
planetu, a potom i njega stavljaju u
ovaj vrt. Pošto zbog zaštitnog polja
od kriptonita nema svoju moć, Su-
perman ne može da spase ni sebe, a
ni porodicu Bradman. I tu na scenu
stupaju mali Daniel i Adam koji spa-
savaju Supermana tako što se pro-
vuku kroz ventilacione
kanalizacione otvore izvan kriptonist-
kog polja.
Iako je bio namenjen samo za
poklon, brojni primerci ovog stripa
su, nedugo posle štampanja, cirkuli-
112
Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
sali u kancelarijama DC-a. U knjizi
The Art of Modern Mythmaking koja
je izašla povodom 75 godina DC Co-
micsa, jedan segment je posvećen i
stripu Superman Bradman. U njemu
se kaže da postoji 200 kopija ovog
stripa.
U poslednjih nekoliko godina
na eBayu se pojavilo desetak prime-
raka stripa Superman Bradman koji
i su dostigli cenu od hiljadu i više do-
lara. Ovaj strip je i dalje Sveti Gral za
kolekcionare Supermanovih avan-
tura. Ko voli, nek izvoli...
M.A.
www.facebook.com/bookvar.rs
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Hulka, braćo, Neverovatnoga,

a ne zvona i praporci
Kako da decu zainteresujemo da
češće (ili uopšte) odlaze u biblioteku?
Možda tako što će te na ulazu u nju da
postavite spomenik nekog popularnog
junaka iz sveta stripa? Upravo su se na
taj korak odlučili u biblioteci u Nortlejku
u američkoj državi Ilinois. Pokrenuli su
kampanju za prikupljanje sredstava za fi-
guru Hulka visokog 2.7 metara.
Naravno nije im cilj da prikupe
donacije samo za spomenik, već i za na-
bavku nove digitalne opreme, kojom bi
osavremenili svoju elektronsku biblio-
teku i podstakli članove da se okrenu di-
gitalnim formama knjiga i stripova.
Između ostalog žele da kupe i 3d
štampač.
Organizatori akcije kažu da imaju
želju, isto da kao kada se Brus Bener
pretvori u Hulka, da se i njihova biblio-
teka pretvori u nešto bolje i savremenije,
ali isto tako i njihovi članovi i korisnici bi-
blioteke.
Žele da podstaknu svoje korisnike
da i sami kreiraju svoje stripove, slike, fil-
move, grafičke radove, obrađuju svoje
fotografije... Nadaju se da će im nova di-
gitalna oprema koju žele da kupe od pri-
kupljenih sredstava pomoći u ovome.
M.A.
114
Strip

115
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Koliko se serija o Zelenom Strelcu r
Dok ovo čitate već je zavr-
šena prva sezona nove serije Arrow.
Tako da znate da li je i kako završena
priča oko zemljotresa. Ova serija se
zasniva na stripu izdavačke kuće DC
Comics, Green Arrow.
Ali koliko je Arrow zapravo
Green Arrow? Da li je u pitanju isti lik
ili nije. U čemu su razlike, a u čemu
sličnosti sa stripom?
Blizak pristup je ranije ura-
đen u seriji Smallville koja se bavila
životom i avanturama mladog Clarka
Kenta. U ovoj seriji je sve uvek bilo
gotovo isto kao u stripu, ali uvek sa
malim razlikama. Niko nije ikada spo-
menuo Supermana ili Superboya.
Tako je i ovde. Za razliku od stripa, u
seriji Oliver Queen nema fazoniranu
bradicu u stilu Robina Huda. Ali iako
nosi kostim zelene boje, koristi ze-
lene strele, i ima zelenu masku (ma-
skaru?) oko očiju niko ga ne spominje
kao Zelenog Strelca kako je njegovo
ime u stripu. Ni on sam sebe tako ne
naziva, niti ga drugi spominju kao
Green Arrowa. Nazivaju ga The Star-
ling City Vigilante, The Hooded Vigi-
lante ili samo The Hood (Kapuljača),
kako Oliver često sam sebe zove.
Za razliku od Clarka Kenta u
seriji Smallville, za Arrow su kao uzor
uzete najmračnije stripske interpre-
116
tacije. Arrow ne preza od nasilja i
ubijanja ljudi. Iako je svoj stav malo
ublažio posle iskustva sa drugim
Strelcem, on ipak neće od policije da
dobije pohvalnicu za Dan bezbedno-
sti jer ga ipak tereta za najmanje 26
ubistava.
Tu je zatim Laurel Lance, Oli-
verova simpatija. Ona radi kao advo-
kat u uredu za besplatnu pravnu
pomoć i još uvek nema supermoći.
Međutim u stripu Green Arrow po-
stoji jedna Dinah Laurel Lance, poz-
natija po superherojskom imenu
Black Canary koja je u romantičnoj
vezi sa Oliverom Queenom. Kada će,
i da li će, u seriji Laurel da postane
heroina to je pitanje na koje će
vreme da nam da odgovor. Za sada
smo od nje, za Noć veštica, dobili ko-
stim koji podseća na onaj koji nosi
Black Canary.
Mnogi koji su na početku se-
rije videli da je Oliverov najbolji pri-
jatelj Tommy Merlyn tužno su
odmahnuli glavnom „osećajući“ da
to prijateljstvo neće da bude dugog
veka jer su znali da stripski arhinepri-
jatelj Zelenog Strelca ima isto pre-
zime. Ovaj osećaj je malo popustio
kada su videli da je Tommyjev otac
zloglasni Malcolm Merlyn.
Ko će u seriji da dobije titulu
 Arrow vs. Green Arrow

azlikuje od stripa?
Speedya? Speedy je u stripu
pomoćnik i partner Green
Arrowa.
Imamo dva
kandidata. Prvi je
Thea Dearden
Queen, mala se-
stra Olivera
Queena. Saznali
smo da su je u de-
tinjstvu zvali Speedy, takođe je
njeno srednje ime isto kao i kod
stripske Speedy - Mia Dearden, obe
imaju svoju prošlost sa drogama
na ludim žurkama.
Drugi kandidat je Roy
Harper Jr. On je tipičan kli-
nac iz siromašnog kraja
koji je krenuo na
stranputicu života sve
dok ga nije spasao The
Hood. U stripu je Roy
Harper Jr. originalni i prvi
Speedy.
Thea i Roy su krenuli
u zajedničku potragu za Strelcem. U
drugoj sezoni videćemo kako će se terani telohranitelj, John Diggle. Nje-
ona završiti. gov brat Andy se pojavljuje u stripu
„Ni jedan čovek nije ostrvo, Green Arrow: Year One, ali u seriji je
sam za sebe celina...“, to najbolje zna mrtav. A njegov brat želi da ga osveti
čovek koji je na ostrvu proveo pet go- i usput pomogne i Oliveru da spase
dina. Zato je Oliver dopustio da mu grad od uništenja.
u njegovoj borbi pomaže i, ratni ve- Grad? Radnja serije se de-
117
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

šava u Starling Ci- pojavila u neko-

tyju. Međutim u liko epizoda. Nosi
DC stripskom sve- ljubičasto i crno
miru nema ni jed- kao i u stripu,
nog grada sa tim ćerka je mafija-
nazivom. U stripu škog bosa... Raz-
Green Arrow dela like još nisu
u Star Cityju. Ali i u uočene.
Starling Cityju mo- I ko je zaboga
žete da posetite ta Felicity Smoak?
mesta koja se na- Šta znamo o njoj
laze i u Star Cityju osim da nije pri-
Winick Building, rodna plavuša, da
na primer, zatim u je Jevrejka i da je
oba grada možete alergična na
da ručate u Big orahe? U seriji je
Belly Burgeru, ili kompjuterski
da vas brani advo- stručnjak koja po-
katska firma Wolf- maže Oliveru u
man & Perez, da njegovoj borbi
unajmite privatnu protiv sile i ne-
vojsku pripadnike pravde. U stripu
The Blackhawk Green Arrow lik
Squadrona... U seriji se spominju i Felicity Smoak ne postoji, već je ona
drugi gradovi koji postoje i u stripu - lik iz stripa Firestorm gde je mena-
Bludhaven, Central City ili bliskoisto- džer u kompjuterskoj firmi, prirodna
čni narod Bialya. crnka, maćeha Firestromu i podržava
Osim Malcolma Merlyna, kao ga u njegovoj superherojskoj borbi
glavnog zlikovca, u seriji Arrow se po- protiv sile i nepravde.
javljuje još niz stripovskih negativaca, Walter Steele, čovek koji je
koji su pomalo modifikovani u od- nasledio i spasao Queen Industry
nosu na svoje modele iz stripa. posle smrti oca Olivera Queena, je u
Deadshot nije ciničan ubica, već odnosu na strip pretrpeo neznatne
psiho-ubica sa tetovažama i otro- promene. Uglavnom kozmetičke pri-
vnim mecima. U seriji Count Vertigo rode. U stripu je prikazan kao mladi,
nije pripadnik plemstva već je ulični plavokosi belac, a u seriji je stariji,
diler sa imenom The Count. Tu je i Afro-amerikanac... i oženjen Moirom
stripska junakinja Huntress koja se Queen.
118
 Strip
Superman protiv He-Mana vol.2
Iz DC Comicsa su za avgust najavili
miniseriju u šest svezaka u kojoj se
He-Man i gospodari svemira bore
protiv superheroja DC univezuma.
Priča je sledeća – pošto je jedva izvu-
kao živu glavu (lobanju) iz poslednjeg
susreta sa He-Manom, Skeletor na
oporavak dolazi na Zemlju. On poči-
nje da iz Zemljinog jezgra crpi ene-
rgiju,a to ne prolazi neopaženo.
He-Man formira ekipu za potragu za
Skeletorom. To ih dovodi u sukob sa
zemaljskim superherojima. Na kraju
svi oni zajedno moraju da nađu način
kako da poraze Skeletora i njegovog
novog, misterioznog, gospodara.
Ovo, inače nije prvi sukob ove vrste.
Postoji strip u kome Skeletor dovede
Supermana na Eterniju i kaže mu da
je He-Man negativac protiv koga se
vredi boriti.
119
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs

Transstripovi
Čekali smo ceo vek da se u stripu po-
javi neki lik koji je transrodan. A,
sada, smo u samo mesec dana dobili
čak tri komada. Prvo se cimerka Bar-
bare Gordon u stripu Batgirl autovala
kao trans i biseks. Zatim se u stripu
Storm Dogs pojavio još jedan tran-
srodan lik u SF fazonu. I, na koncu, u
stripu Nonhumans, gde se jedan lik
definiše kao „transrobot“, ali, kako
kaže, to je više problem ljudi nego
njegov.

120
 Strip
Venčanje iz stripa
Ovo je priča o tome kako je dečak iz
cirkusa postao borac protiv krimi-
nala. Priča o tome kako je ćerka poli-
cijskog komandira postala maskirani
borac protiv zločina. Bajka o njih
dvoje kako jedno uz drugo čiste ulice
Gothama od zla... Ovo je ljubavna
priča.
Ili bi radije priču o paru koji se zaljub-
ljuje jedno u drugo zahvaljujući za-
jedničkoj ljubavi prema stripovima o
Batmanu? Seth i Laura su se zaljubili
jedno u drugo posle razgovora o Bat-
manu. I onda su odlučili da svoje
venčanje organizuju u stilu Night-
wing i Batgirl u kompletu sa Batma-
novim simbolima svuda naokolo, pa
čak i kao figura od leda, sa natpisom
Haly's Circus na recepciji hotela u
kome su organizovali proslavu, a
video se u bat-signal.
121
 Umetnost je odraz
Nekada su stripovi i filmovi bili prilično najvni.
stvorila nešto stvarno zastašujuće. Koje uloge b
I ko bi bio današnja inspiracija za Zelenog Go
družbe? Ovo je takođe i pučno, jer ako bi smo
pravih i fiktivnih negativaca, i uočavamo sličn
122 smo mogli da predupredimo da nam se ikada
 života u pometnji!
Danas, fikcija crpi inspiraciju iz stvarnosti da bi
bi negativci iz stvarnog života preuzeli u stripu?
oblina, Džokera, Galaktikusa, Lokija i ostale iz
bili u mogućnosti da pravimo paralele između
nosti ali i opasnosti koje nam prete, možda bi
oni i dese... 123
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Studenti na daskama života
„Mi nismo bili brojevi koje će
upisati u indeks, mi smo bili ljudi
podstaknuti na stvaranje.“
„Ovo je odličan način da se
studenti u nastavi književnosti pri-
bliže književnim delima i drugim kul-
turama, kao i da istraže sopstvenu.“
„Neverovatan je i osećaj kada
pripadate jednoj grupi potpuno raz-
ličitih ljudi, koji su uspeli da svoje raz-
like ostave po strani i zajedno se
124
ustreme ka jednom višem cilju.“
„Uz to, dobijaš priliku da u sebi otkri-
ješ i pustiš da se razvija nešto što si
godinama sputavao i ignorisao.“
Ovo su reči studenata Kate-
dre za germanistiku na Filološko-
umetničkom fakultetu u Kragujevcu,
koji su januara 2012. godine u okviru
manifestacije „Čitanje je ponovo u
modi“ pred prepunom salom Knja-
ževsko-srpskog teatra izveli svoju
 Pozorište
prvu predstavu pod nazivom „Dok
smo sanjali“ i te večeri izazvali opšte
oduševljenje propraćeno gromogla-
snim aplauzom. A da ovo nije bio
samo slučajno postignut uspeh poka-
zuje i niz ponovnih izvođenja, od
kojih je jedno ovu mladu pozorišnu
trupu tog leta odvelo i put Nemačke,
gde su pozvani da nastupaju kao po-
časni gosti na pozorišnim susretima
nemačkih gimnazija u Ingolštatu. Po-
čevši kao eksperimentalna grupa
koja je radila na implementaciji po-
zorišne umetnosti u nastavu knjiže-
vnosti, zajedno su čitali ovo
nagrađivano delo nemačkog pisca
Klemensa Majera, zajedno su odabi-
rali odlomke romana koje će drama-
tizovati, satima su prevodili tekst i
uvežbavali izgovor, kako bi i srpskoj i
nemačkoj publici pružili jedinstven
užitak. Unevši se telom i duhom u
ovaj projekat, postigli su i mnogo više
od toga: tog 15. januara su ovi mladi,
perspektivni ljudi udahnuli život Aka-
demskom pozorištu studenata ger-
manistike.
Od tada se dosta toga pro-
menilo: jedni su završili studije i otišli
svojim putem, ali su drugi preuzeli
njihova mesta u klupama, kao i na
pozornici. Krajem aprila ove godine
125

je po prvi put organizovana manife-
stacija „Dani kulture“ u saradnji Filo-
loško-umetničkog fakulteta
Kragujevcu, studentske organizacije
„Filumus“ i kragujevačkog Student-
skog kulturnog centra, na kojoj su
studenti svih filoloških odseka po-
novo dobili priliku da prikažu jezik i
kulturu koje izučavaju, a time i sop-
stvenu kreativnost i talente. I pored
obimnih fakultetskih obaveza i razli-
čitih vannastavnih aktivnosti pojedi-
naca, ova amaterska pozorišna trupa
je ponovo uspela da se, u nešto pro-
menjenom sastavu, okupi i u veoma
kratkom roku napravi performans,
koji je takođe naišao na oduševljenje
i odobravanje, kako filoloških kru-
gova, tako i šire. Svaki učesnik je u tih
kratkih 45 minuta uneo deo sebe i
126
Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
svoje znanje iz kulturno-političke
istorije Nemačke, te uspeh nije
u mogao izostati. Nakon dva izvođenja
pred punom svečanom salom Priro-
dno-matematičkog fakulteta, pu-
blika, ali isto tako i učesnici, željno
iščekuju naredno izvođenje, kao i
nove projekte, i ovim putem pozivaju
druge odseke i fakultete da se pri-
klone pozorišnoj umetnosti, kako bi
zainteresovali omladinu i možda u
budućnosti otvorili vrata student-
skim pozorišnim festivalima.
„Ko jednom prekine gluvu tišinu te-
škim koracima po daskama života,
biva mu podarena moć da na trenu-
tak ućutka spoljašnji svet i istraži sop-
stveni.“
Piše: Jovana Dimitrijević
Foto: Ivana Milenković
 Pozorište
Harry Twitter
Šta da rade današnja deca,
navikla da uživaju u čitanju nekog
twitta ili sms-a, kada se pred njima
nađe sedam podebelih tomova seri-
jala knjiga Harry Potter? Da
odgledaju filmski serijal, naravno. Ali
i to predugo traje, a Facebook je
samo jedan... U ovom vremenu u
kome svi jurcaju za profitom, niko
nema vremena da misli na decu, na
kojima naš globalno zagrejani svet
ostaje.
Niko? Jedna mala grupa en-
tuzijasta ipak postoji. U pitanju su
Daniel Clarkson i Jefferson Turner,
koji rade kao prezenteri na izvesnoj
dečijoj televiziji. Oni su uspeli da u
svojoj predstavi za decu Potted Pot-
ter, celokupnih sedam knjiga od, čak,
četiri hiljade strana, ili dvadeset i pet
sati filmskog serijala sabiju u tričavih
sedamdeset minuta. Ako je vreme
novac, ovi majstori komedije, su us-
peli da svoj deci ljubiteljima Harrya
Pottera uštede na džeparcu.
Jeff sve zna o Potteru, za raz-
liku od Dana, kome se desi da malo
pomeša stvari sa The Lord of the
127
 Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
Rings i The Chronicles of Narnia.
Koristeći se jeftinim kostim-
ima, uglavnom različitim perikama, i
magičnim pozorišnim rekvizitima,
poput leteće metle koja pobeđuje
gravitaciju uz pomoć magične žice,
ova dvojica uspevaju da nam
ispričaju šašaviju verziju priče o
Dečaku Koji Je Živeo. Gospodin Jeff,
pravi je majstor prerušavanja. On us
pomoć samo jednih naočara koje
nosi uspeva da se transformiše u
Harrya Pottera, koji liči na Eltona
Johna. A drug Dan glumi sve ostale –
Rona, Hermionu, Dracoa, Snapea,
ujka Siriusa, Dumbledorea(koji
otkriva da je jedini čarobnjak u selu i
peva Popeyevu pesmicu I am what I
am... ) i, naravno, Onoga Koji Ne Sme
Biti Imenovan (koji izvodi pesmu I
128
Won’t Survive?).
Tu su, naravno, vrhunskim,
tradicionalnim, specijalnim efektima
koji su se zvali lutke, napravljeni
Dobby, Nagini i veliki zmaj.
Vrhunac predstave je partija
Quidditcha u kojoj učestvuju i svi
glumci i celokupna publika.
Ova predstava je nastala iz
petominutnog skeča koji su Dan i Jaff
izvodili za decu koja su u redu čekala
da kupe nove knjige iz serijala o
dečaku čarobnjaku. Na kraju su stigli
do sedamdeset minuta na london-
skom West Endu. Oni kao uzor imaju
neke slične predstave za odraslu
publiku, i kao predmet parodije uzi-
maju mnoge stvari iz popularne kul-
ture.
M.A.