Julius Evola

SEKS U OBLASTI
INICIJACIJA I MAGIJE

Transmutacije i propis o čistoti

U većini tradicija, bilo asketskih bilo inicijacijskih, nailazimo na

propis o čistoti i odricanju od opštenja sa ženom. Ovaj propis
uglavnom se tumači pogrešno, jer mu se pridaje moralistički smisao.
Veruje se da treba isključiti ili uništiti snagu seksa (»načiniti se
evnusima za Nebesko Carstvo«, kao što kaže Mateja); to je međutim,
pogrešno. Snaga seksa je u korenu čovekovom i vara se svako ko
misli da je zaista može potisnuti. U najboljem slučaju, možemo je
suzbiti u njenim najneposrednijim ispoljavanjima čime se samo
podstiču one pojave neuropatske i podvojene egzistencije koje je
moderna psihoanaliza već uveliko osvetlila. Alternativa koja se nudi u
odnosu na snagu seksa je zapravo sledeća: pojačati ili preobraziti tu
snagu. A ako nismo kadri da sa duhovnog stanovišta izvršimo
transmutaciju, potiskivanje nije preporučljivo; ono može dovesti do
parališućih unutrašnjih suprotnosti, do rasipanja energije i do opasnih
transpozicija. Hrišćanska mistika sa emotivnom podlogom pruža nam
dovoljno takvih primera.
Druga mogućnost, odnosno transmutacija predstavlja ono na šta
se u stvari odnosi propis o asketskoj ili inicijacijskoj čistoti i
uzdržavanju. Ovde nije reč o isključivanju polne energije, nego o
odustajanju da se ona koristi i rasipa u običnim telesnim odnosima sa
osobama drugog pola, a čija je svrha produženje vrste. Njen potencijal
se zadržava; on se samo odvaja od »dvojnosti« i prenosi na drugačiji
plan.

1
 Ako je ranije bilo reči o onom što eros može pružiti u odnosima
između muškarca i žene u prevazilaženju proste putene senzualnosti,
»misterija transmutacije« tiče se drugačijeg pravca mogućnosti,
tehnikâ i unutrašnjih postupaka. Treba međutim, razjasniti o čemu je
reč, imajući u vidu greške koje mogu nastati zbog određenih gledišta
današnjih psihoanalitičara.
Pre svega, kada se u ezoteričkim doktrinama govori o seksu,
misli se na ispoljavanje mnogo dublje i elementarnije snage nego što
je libido i Lustprinzip u Frojdovom učenju. Misli se na snagu koja ima
potencijalnu metafizičku vrednost.
Druga, isto tako bitna stvar: transmutaciju, do koje dolazi u
visokoj askezi, ne treba mešati sa razlaganjem i sublimacijama koje
razmatra psihoanaliza, niti sa tehnikama kojima ona pokušava da reši
individualne seksualne probleme. U svemu tome, ne može se govoriti
o instinskoj transmutaciji koja ide do same srži; reč je o perifernoj
fenomenologiji, na granici običnog i profanog života, koja naročito
razmatra patološke situacije. Kada se primenjuju svesne joga tehnike
da bi se postigao preobražaj, u duhu onog koji ih primenjuje mora
postojati istinski transcendentno polazište kadro da obujmi totalitet
njegovog bića, kao što je slučaj u strogoj askezi, a ne u
psihoanalitičkim temama. Ovaj uslov je više nego prirodan;ukoliko se
spozna dublji, metafizički smisao svakog erosa, lakše će se shvatiti da,
samo u pomenutom slučaju, skretanje ili povlačenje seksualnosti od
njenog najneposrednijeg objekta neće ostaviti posledice, jer će ono biti
uslovljeno upravo tim dubokim smislom. Kada je ceo duh istinski
usredsređen na nešto više, transformacija snage koja se obično
ispoljava u seksu dogodiće se sama od sebe, bez nasilnih i osobenih
intervencija. To se događa kod svetaca, mistika i asketa visokog ranga
koji, nakon početnog perioda samosavlađivanja, više uopšte ne moraju
da se bore protiv »puti« i »putenih iskušenja«. Ta pitanja jednostavno
prestaju da ih zanimaju; oni više ne osećaju potrebu za ženom, jer se
integracija bića ostvarila u njima drugim, neposrednim i manje
opasnim putem. Najsigurniji znak takvog ostvarenja nije puritanska
odbojnost prema seksu, nego ravnodušnost i mir.
Prema tome, ovde nije reč ni o jednom od predmeta
psihoanalize. Cilj nije da se »izleči« seksualni neuropata koji se bori
protiv svojih kompleksa, kao pravi bolesnik ili, u difuznijem i
prikrivenijem obliku, kao običan čovek, inhibiran ili frustriran

2
socijalnim ambijentom i posebnim okolnostima lične egzistencije. Cilj
je, naprotiv, da se sama čovekova uslovljenost prevaziđe istinskom
reintegracijom i transformacijom ontološkog statusa. Preobražena
snaga seksa treba da dovede do tog cilja. Samo u takvom kontekstu, sa
»tehničkog« a ne sa moralnog stanovišta, ima smisla propis o čistoti u
askezi, jogi ili inicijaciji. Misteriozofija govori o jedinstvenom toku u
dva smera čiji su simboli Veliki Jordan i Okean koji, dok teku naniže,
stvaraju ljude, a dok teku naviše, stvaraju bogove. 1 Ovo učenje
ukazuje na dvostruku mogućnost sadržanu u snazi seksa, zavisno od
njegove polarizacije. Tu su osnove postupka, odnosno misterije
transmutacije, na koju se odnosi slika sa jedne od Tarot karata
(četrnaeste), koja se zove »Umerenost«. Na toj karti je predstavljena
krilata žena kako presipa tečnost iz srebrne u zlatnu posudu ne prolivši
ni jednu kap, dok se pored nje, kao simbol unutrašnjeg rasta, vidi
cveće kako raste iz zemlje.2
Uostalom, izraz »naviranje naviše«, urdvaretas, javlja se i u
tehničkoj terminologiji Joge. Kasnije ćemo govoriti o njemu. Za sada
treba napraviti razliku između najviše namene koju smo naveli i
drugih, slučajnijih ciljeva koji se ponekad mešaju sa prvim u nekim
izlaganjima samog hindu učenja, kada je reč o zavetu brahmakarija,
zamišljenom upravo kao zavet polnog uzdržavanja. Da preterana
upotreba seksualnosti može dovesti do potpune nervne iscrpljenosti i
negativno se odraziti na inteligenciju i na karakter, prilično je banalno
i dobro poznato, pa može biti značajno samo za psihičku higijenu
običnog čoveka u svakodnevnom životu.
Sa teorijom o odžas i odžas-šakti već se približavamo srži
problema. Tako, kod jednog modernog autora kakav je Sivananda
Sarasvati, uprkos čestog mešanja higijene i morala u njegovim
razmatranjima, možemo videti o čemu je reč. »Seme je – piše on 3 –
dinamička energija koju treba pretvoriti u duhovnu energiju (odžas)«,
dodajući: »Onaj ko sa istinskom žarom traga za božanskim
ostvarenjem mora se strogo pridržavati čistote«. S jedne strane, ono
što kaže Sivananda odnosi se na snagu koja se rađa iz svakog oblika
samosavlađivanja, iz svake aktivne inhibicije. Ovde važi zakon o
kome smo već govorili razmatrajući najsuptilniju i najefikasniju
privlačnu moć koju ima tip čedne žene. Dakle nije u pitanju puka
1 HIPPLYTE, Philos., VI, ii.
2 O. WIRTH, Le Tarot des Imagiers du Moyen-Age, Paris, 1927, p. 169.
3 La pratique de la méditation, Paris, 1950, p. 276-277, 100, 278

3
seksualnost. Sivananda čak priznaje da »i bes, kao i mišićna snaga,
može da se pretvori u odžas«.4 Staro je ezoteričko učenje da
savlađivanje svakog nagona (čak i samo fizičkog) koji ima određeni
intenzitet, oslobađa višu i suptilniju energiju; dakle, to može biti slučaj
podjednako i sa snagom, kao što je seksualni nagon ili želja. Kao
posledica akumulacije odžas na takav način, pominje se, između
ostalog, stvaranje specijalne »magnetske aure« kod »ličnosti koja
uliva neku vrstu svetog straha«, kao i moć da se na druge utiče rečju,
pogledom itd. Ista energija, odžas ili odžas-šakti, može se međutim,
koristiti za kontemplaciju i duhovno prosvetljenje.5
U tom pogledu možemo dodati da se i sama čistota, koje se u
različitim tradicijama, često i kod primitivnih naroda, pridržavaju
ratnici, zasniva uglavnom na sličnim idejama. Pravi cilj nije ušteda
fizičke energije, nego prikupljanje snage, u određenoj meri
natprirodne, magične, u istom smislu kao i odžas, radi integracije
prirodnih moći borca. Ovakav kontekst, na primer, jasno se vidi u
jednoj od čuvenih epizoda Mahabharate.
Od opšteg pojma odžas, suptilne snage koja se može proizvesti
kontrolisanjem elementarnih nagona koji nisu seksualne prirode,
moramo razlikovati virju, istinsku duhovnu muškost, za koju se kaže
da njeno rasipanje ili gubljenje vodi u smrt, a zadržavanje i čuvanje –
vodi životu. Virja se povezuje sa semenom do te mere, da u stručnoj i
mističnoj terminologiji hinduističkih tekstova ta reč često označava
čas jedan čas drugi pojam. U tom kontekstu se nalazi i ideja koju smo
naveli govoreći o »uvlačećoj smrti koja dolazi od žene«, odnosno
činjenica da se, sa metafizičkog i asketskog gledišta posmatrano, u
životinjskom i požudnom sparivanju sa ženom ne rasipa samo vitalna i
nervna energija, nego štaviše i princip »biti« čoveka, njegova
transcendentna muškost. Imajući to u vidu, svojevremeno smo priznali
da je askeza viši vid muškosti. Sa tim kontekstom se slaže i specifično
učenje o transmutaciji i toku naviše snage koja, u naturalističkom
ustrojstvu seksa, teče naniže: u oblasti koju ovde posmatramo to se
postiže čistotom, a zatim promenom polariteta te snage. U tom smislu
možemo shvatiti i činjenicu da se princip čistote ne susreće samo u
askezi, nego i u oblasti operativne magije. Elifas Levi s pravom kaže
da za »maga« ništa nije štetnije od želje za užitkom. Ovde se jasno
ističe isključivo tehnička, van-moralna svrha uzdržavanja: snaga
4 Ibid. p. 278
5 Ibid.

4
dobijena aktivnom inhibicijom i transmutacijom snage seksa u obliku
transcendentne muškosti može se podjednako koristiti i u »loše«
svrhe. Propis o čednosti može biti identičan i jednako strog u
radnjama »bele magije«, kao i u radnjama »crne magije«, da
upotrebimo ove dosta aproksimativne i popularne izraze.

Tehnike endogene transmutacije u kundalini-jogi i u taoizmu

Razlika, analogna onoj koju smo maločas načinili, nameće se

izgleda i u oblasti Joge. Kao što je poznato, nasuprot onom što
karakteriše askezu ili mistiku uopšte, u autentičnoj Jogi je reč o
sasvim kontrolisanim postupcima, o tehnikama koje se primenjuju uz
tačno poznavanje posledica i cilja kome se teži, a koje potvrđuju
vekovna tradicija i iskustvo. U svojoj biti, Joga je ipak tajna doktrina u
kojoj važi princip neposrednog prenošenja. Stoga, uprkos činjenici da
se o njoj u poslednje vreme na Zapadu mnogo pisalo i da je prevedeno
dosta klasičnih tekstova, nije se uvek lako orijentisati u odnosu na
neke osnovne tačke učenja.
S jedne strane je Joga, naročito u obliku u kome se odomaćila u
Tibetu, izučavala i prenosila znanje o transfuromaciji seksualne snage
u generičkom smislu odžasa. Osnovu za takvo mišljenje pruža
okolnost što se o »mističkoj toploti«, tumo, govori kao o energiji
kojom se mogu proizvesti natprirodne fizičke i fiziološke pojave. 6 Isto
tako, kada se toj toploti pripisuje snaga koja budi kundalini, ne ide se
dalje od ideje pomoćnog sredstva, instrumenta. Ali ovde je bolje
pozvati se na prava hinduistička učenja, na učenje tantrističke
kundalini-joge, gde se može naći jasnije zaokružena doktrina.
U tantrizmu se oblast Joge razlikuje od seksualne prakse. Ta dva
puta, iako na neki način vode ka istom cilju, namenjena su različito
nadarenim i orijentisanim ljudima, u smislu njihove najdublje prirode.
Zavisno od toga da li kod onog koji teži prevazilaženju ljudskih
uslovljenosti preovlađuje princip satva, odnosno svetlosni princip
»bića«, ili radžas, princip ekspanzivnih nagona, strastvenosti, afekata i
vatre (žara), savetuje se put Joge koji isključuje ženu, ili pak one

6 O tome vidi W.Y. EVANS WENTZ, Tibetan Yoga and Secret Doctrines, London 1935.

5
tehnike koje naprotiv posežu za ženom i zasnivaju se na njoj, dok se
tip čoveka zavisno od toga naziva duhovni (divja, »božanski«) ili
herojski (virja). Oba tipa podjednako idu »Šivinim putem«, za razliku
od onih koji se ograničavaju na to da prate ritualistički put
tradicionalne religije.
Što se tiče duha Tantra joge, najbolje ga karakteriše sledeći
odlomak jednog teksta: »Kakvu potrebu imam za ženom spolja? Ja
imam ženu u sebi.« Pri tom se aludira na ženski princip koji nosimo u
dubini svog bića i koji odgovara »našoj Dijani«, »Evi« ili »okultnoj
Hebi«, o kojima govori i zapadni hermetizam. Prema tantrizmu,
boginja je prisutna u ljudskom organizmu kao elementarna snaga čije
je ima »ona koja je sklupčana« (to je smisao reči kundalini). Joga o
kojoj ovde govorimo, dakle odnosi se isključivo na unutrašnji proces;
sjedinjavanje muškog sa ženskim i prevazilaženje Dvojstva odvija se
u sopstvenom telu, bez potrebe da se pribegava osobi drugog pola, kao
inkarnaciji i živom simbolu suprotnog principa. Ovde igraju izvesnu
ulogu znanja o hiperfizičkoj fiziologiji koja ukazuje na suptilne snage
i elemente što deluju iza materijalne strukture organizma i ispod
granice običnog budnog stanja. Posebno se pominju dva toka vitalne
energije – ida i pingala – koji se kod običnog čoveka pružaju
vijugajući sa obe strane kičme, i od kojih je jedan vezan za negativni –
ćenski, a drugi za pozitivni – muški princip, jedan za Mesec, drugi za
Sunce. To su ispoljavanja i povezanosti Dvojstva ili elementarne
polarnosti u ljudskom telu. Veoma složenim tehnikama, jogi zaustavlja
te tokove, sprečava ih da idu u dva bočna zmijolika pravca, sjedinjuje
ih. Taj zastoj i spajanje dovode do zatvaranja kola koje može probuditi
kundalini.
Rekli smo da u Tantra jogi kundalini predstavlja Boginju,
prvobitnu Šakti u čoveku. Ona je »svetlosna«, snaga-život koja je
organizovala telo i skriveno boravi u njemu kao koren svih njegovih
suptilnih tokova. Zovu je »ona koja je sklupčana« da time naznače da
se u običnoj ljudskoj egzistenciji ne pokazuje u svojoj pravoj prirodi;
ona »spava« u suptilnom centru pri dnu kičmenog stuba. U pogledu
njenog ispoljavanja, postoji bitan odnos između nje, plamena želje i
seksualnih funkcija.7 Ona međutim, ostaje potencijalna žena
7 U tantričkim tekstovima sreće se ideja da personifikovana kundalini »uživa u ljubavniku«. Ona se
takođe pominje i u hinduističkim spisima profane erotike. U magičnim vradžbinama da bi se žena
potčinila muškarcu i predala mu se, ljubavniku se između ostalog preporučuje da u mislima evocira
kundalini u srcu, na čelu i u »stanu boga ljubavi« (u vulvi) željene žene. Vidi R. SCHMIDT, Indische
Erotik, Berlin, 1910. p. 676-677.

6
prvobitnog mužijaka, a to se izražava kroz simboliku kundalini u
obliku zmije koja se omotala oko lingama – falusa – Šive u
pomenutom centru pri dnu kičmenog stuba. U trenutku kada se
zaustave tokovi dveju strana, kundalini se budi i »odmotava«. Tada
dolazi do promene polariteta u bazalnoj snazi čovekovog života, i
kundalini teče naviše, prelazeći osnu »putanju« duž kičme, nazvanu
sušumna (ime joj je i »put šakti«, a kod Tantra budista »put nirvane«).
Iz svog normalnog sedišta kod običnog čoveka, kundalini se penje do
temena. Uglavnom se probuđenoj snazi analogno pripisuje vatrena
priroda, pa se zato u više tekstova njeno buđenje i uspon opisuju kao
požar koji sagoreva sve na svom putu i preseca svaku uslovljenost.
Tako se o sušumni može govoriti kao o sažižućem putu jedinstva, jer
se uspon odvija uz konačno sjedinjenje muškog i ženskog, a to
sjedinjenje postaje savršeno i apsolutno na temenu glave. Tu se javlja
excessus, Šiva i Šakti, bog i boginja, se grle i sjedinjuju, princip
»šakti« se potpuno transformiše i stapa u princip »šiva«, što znači
»veliko oslobođenje«, transcendentnu reintegraciju, prevazilaženje
stanja dvojstva i kosmičke vezanosti uopšte.
U svemu tome, pozivanje na organizam ne sme nas navesti da
mislimo na procese koji se iscrpljuju u telesnoj strukturi bića. U
tantrizmu, telo je »kosmizirano«, sazdano prema principima i snagama
što takođe deluju, u svetu i u prirodi, na osnovu tradicionalne
povezanosti makrokozma i mikrokozma. Tako bi kod jogija uspon
kundalini sadržao niz natčulnih iskustava, prolaženje kroz »elemente«
(kao u antičkim misterijama), ili kroz mnogobrojna stanja bića,
označena različitim simbolima zavisno od škola, a u Jogi povezana sa
raznim centrima postavljenim duž osovinskog puta, koje kundalini
aktivira prolazeći kroz njih.8
U kundalini-jogi dakle, ključ svakog postupka je aktiviranje
bazalne energije koja je istovremeno aktivna snaga do konačnog
ostvarenja. Imajući u vidu povezanost te snage sa seksualnim
nagonima i životinjskim produžavanjem vrste kod običnog čoveka, u
jednom tekstu se kaže da ta ista snaga kundalini kod neznalice vodi ka
ropstvu, a kod jogija ka oslobođenju.9 Reč je naravno o dvostrukoj
8 U jednom tekstu o kundalini piše: »Sjedini se zatim sa tvojim mužem u lotosu sa hiljadu latica, pošto
si pročistila ceo put porodice snaga: zemlju u temelju, vatru u njenom sopstvenom sedištu, vazduh u
srcu, etar u krugu čistote, intelekt u krugu zapovesti, sedištima koja su sva postavljena duž osovinske
putanje« (G. TUCCI, Teoria e pratica dei Mandala, Roma, 1949, p 136.)
9 Hathayogapradipika, III, 107; Dhyana-bindu-upanishad, 43-47; centar u kome ona prebiva,
kontroliše istovremeno »vezanost i (asketsku) odvojenost smrtnika«.

7
polarnosti: promena polariteta uslovljava misteriju transmutacije i
buđenja. U tekstovima se otvoreno govori da treba čuvati snagu
semena, virju, »usmeriti tok naviše« (urdvaretas); pominje se »tehnika
obrnutog smera« (udžana-sadhana).10 Operacija kojom se »seme
potiskuje naviše« pominje se već i u Upanišadama (vidi Maitri-
upanishad, VI, 33; Mahanarayani-upanishad XII, I) i u hatha-jogi
uopšte. U Dhyana-bindu-upanishad (86) piše: »Onaj kod koga seme
ostane u telu više se ne mora bojati smrti«, a u Candilya-upanishad:
»Ili se pobedi bindu, ili joga nije uspešna« (a bindu je jedan od
termina koji označava okultnu snagu semena, virju). Prema tantričkom
učenju i simbolici, sve dok kundalini spava, ona sprečava pristup
centralnom putu, sušumni, što u stvari znači da snaga usmerena u
pravcu obične seksualnosti ometa proces koji bi, umesto životinjskom
produženju vrste, vodio ka inicijacijskom preporodu. Tako je
uspavana kundalini predstavljena kao da zatvara otvor falusa Šive,
čime sprečava da se seme preporoda izbaci naviše. S druge strane,
kada vitalna energija više ne teče duž dveju bočnih linija, kao u
običnoj egzistenciji čoveka, nego se prepreka otkloni i ona krene
središnim »tokom« sušumnom, kaže se da je uslovljenost vremena
prekinuta i da se »plamen smrti pali«.
Na taj način dolaz ido rascepa u nivou svesti, što odgovara krizi
koju su mnoge tradicije uglavnom nazivale baš »inicijacijskom
smrću«. »Ti koji se uzdižeš kao sev groma« - kaže se u jednoj himni
Boginji, koja se ovde javlja.11 Prirodno je dakle da pomenute metode
kriju u sebi veliku opasnost; u tekstovima se kaže da onaj ko probudi
kundalini, a ne raspolaže neophodnom sposobnošću i znanjem pravog
jogija, ide u susret ne samo ozbiljnim poremećajima, nego srlja u
ludilo i smrt (ne u inicijacijsku, nego u istinsku). Iz tog razloga
najstrože discipline samosavlađivanja, mentalne koncentracije i
pročišćenja smatraju se neophodnom premisom kundalini-joge. Samo
čovek koji je ostvario svoju pravu prirodu Šive može ostati
nepomućen kad se boginja probudi, obnaži i stupi u dejstvo. Jedan
tekst daje upravo simbol udovice koja oličava snagu u svom stanju
odvojenosti od Jednog, u silazećoj fazi u kojoj kao da nema mužjaka;
ona sedi pored dve reke, simbola dva navedena toka (ida i pingala)
koja u organizmu odslikavaju princip Dvojstva; treba je nasilno

10 Jedan od principa učenja Natha Siddha glasi: »Onaj ko ne poznaje tajnu ovog procesa preokreta ne
može dostići večni život« (D. DAS GUPTA, Obscure religious cults, Calcutta, 1946, p. 266).
11 AVALON, Hymns to the Goddess, cit. p. 35.

8
obnažiti i obljubiti, kaže tekst. Ona će tada dovesti do vrhovnog
sedišta.12
Za postizanje cilja, kundalini-joga u velikoj meri koristi tehniku
disanja kombinovanu sa specijalnim magijskim položajima tela
(asana). Određen način disanja, koji uključuje i njegov potpun prekid
– pretpostavlja se – na efikasan način potpomaže promenu
uobičajenog toka suptilnih energija organizma.
Samo se ukratko osvrnuvši na principa kundalini-joge (…),
izneli smo je kao tipičan i dobro potvrđen primer »endogene metode«
koja za premisu ima poredak stroge čistote. Ovde se snaga (koju u
uslovljenom svetu ovaploćuje i nosi žena, odnosno Šakti) budi sama
od sebe, u obliku kundalini; sami u sebi se ostvaruju i magični
seksualni čin i teogamija, pošto je prethodna askeza dovela jogija
dotle da u sebi ostvari suprotan princip, princip apsolutnog ili
transcendentnog mužjaka, svoju prirodu Šive – Vadžradhara (»nosioca
žezla«), prema tibetanskom nazivu.
I druge sakralne tradicije takođe izučavaju zagonetku
transmutacije; poznaje je kineski taoizam, a zapadnjačka i istočnjačka
alhemija, kroz žargon simbola, često aludiraju baš na nju i na
odgovarajuće tehnike, pre nego na problematičnu transmutaciju
metala. Zbog potencijalne višeznačnosti svojstvene svakoj ezoteričkoj
simbolici, u alhemijskom hermetizmu shema fundamentalnih
operacija može se takođe tumačiti u smislu seksualnih tehnika. Takvo
tumačenje nije jedino i nije obavezno. Naprotiv. Možda sa izuzetkom
Nikole Flamela, od zlatnog doba te tradicije nemamo podataka o
učiteljima koji su verovatno na tom planu radili koristeći i žene.(...)
Što se tiče taoizma, valja praviti istu razliku kao i za tantričko
učenje; i ovde je unutarnja transmutacija jogičkog tipa suprotstavljena
nizu tehnika otvoreno seksualne prirode. Na ove druge vratićemo se
za koji trenutak. Što se pak tiče Joge, seksualnost kao predmet
transmutacije ne priziva se uvek eksplicitno. Zadovoljićemo se stoga
kraćim osvrtom, zasnivajući ga na učenjima jednog teksta iz novijeg
doba, T'ai I Chin hua Tsung Chih, koji je preveden na evropske jezike
pod naslovom »Tajna zlatnog cveta«13. Ova učenja se na zanimljiv
12 Hathayogapradipika, III, 109.
13 Nemački i italijanski prevod ovog dela sadrže uvod psihoanalitičara C. G. JUNGA, koji mu potpuno
menja smisao. Iscrpna analiza dela može se naći u Introduzione alla Magia (zaslugom »Gruppo di
Ur«), Roma, 1956, v. II, pp. 442. Vidi takođe i E. ROUSSELLE, Seelische Fuhrung im lebenden
Taoismus, »Eranos-Jahrbucher«, 1943.

9
način povezuju sa hinduističkom kundalini-jogom.
U ovom taoističkom tekstu takođe se polazi od prvobitnog
dvojstva — Jang i jin, prema kineskim nazivima — prisutnog u
svakom pojedincu a ne u dve osobe suprotnog pola. Kod čoveka je
jang, muški princip, prisutan u obliku svetlosnog elementa, hun,
smeštenog u glavi, tačnije između očiju. Jin, ženski princip, prisutan
je naprotiv kao mračni element, p'o smešten u donjem delu tela, u
oblasti nazvanoj »prostor snage«, što nas upućuje na pojam ženskog,
shvaćenog kao šakti. U kineskom učenju, dvojstvo se daje i kao
dvojnost hsing i ming, što se može prevesti kao »biće« i »život« i
vraća nas na jedan od osnovnih principa Velikog Dvojstva; kaže se da
se rađanjem u individualnu egzistenciju »biće i život rastaju da se više
nikad ne sastanu« — naravno ukoliko se ne koriste inicijacijske
metode opisane u tekstu, koje teže da centar ljudskog bića vrate u
»Veliki Pol« (T'si Či) ili »Veliko Jedno«, ili »Stanje bez dvojnosti«
(Vu Či), koje podjednako obuhvata biće i život, jang i jin.
Egzistencija običnog čoveka je položaj bića u kome »centar više
nije zaštićen«, a ženski princip jin (nazvan i »niža duša«) potčinjava
muški princip jang (nazvan i »viša duša«), nagoneći ga da mu služi i
usmeravajući ga prema spoljnom pravcu. Ovaj pravac ka vani naziva
se »nepovratno pravolinijski« (kao kod onog koji je gurnut napred) i
podrazumeva rasipanje vitalne energije i »prvobitnog semena«.
Polazna tačka za reintegraciju je intervencija da se energija vrati u
sebe, da se ostvari »protok (ili kristalizacija) svetlosti«, cilj za koji se
u tekstu predviđaju metode duhovne koncentracije (»nepomična
kontemplacija«, Či kuan) i, kao i u jogi, tehnike disanja. Pošto je
postignuta promena smera, zaustavljen pravolinijski impuls prema
vani i zamenjen kretanjem unatrag, a zatim »rotacionim kretanjem«,
druge metode teže tome da svest spuste do »prostora snage«. Tu dolazi
do raskida nivoa i sjedinjenja dvaju suprotstavljenih principa, sa
konačnim smislom »destilacije jina u čisti jang«. Za povratak u
prvobitno stanje »bez dvojstva«, nazvano i »otvaranje Zlatnog Cveta«,
vezuje se i rađanje kueia, što se može prevesti kao »aktivno božansko
biće«. Zanimljivo je da je kineski ideogram za kuei isti kao za grom.
Nadzor nad »prvobitnim semenom« i njegovo zadržavanje je
središnji motiv ovih učenja. Ipak, u tekstu na koji se pozivamo, samo
poneka aluzija može nas navesti na pomisao da je to seme ekvivalent
hinduističke virje, odnosno da je na poseban način povezano sa

10
tajnom snagom muškosti, koju žena obično sakuplja kada se u
ljubavnom činu seme muškarca izlije u njeno telo. Istina, u jednom
odlomku iznet je osnovni princip seksualne magije, princip
preobražavanja onog što bi, po sebi, bilo otrovno u spasonosnu
supstancu i rečeno je: »Ovde se misli na polno sjedinjavanje muškarca
i žene iz koga se rađaju sinovi i kćeri. Budala rasipa najskupoceniji
dragulj svog tela u bezumnim zadovoljstvima i ne zna da sačuva
energiju svog semena, čijim iscrpljenjem propada i telo. Mudraci
nemaju drugog načina da održe život do da unište užitak i sačuvaju
seme«. Ipak, ovde se prvenstveno pomišlja na svrhu drugačiju od one
koja je već razmatrana, odnosno na neku vrstu produžene egzistencije
u skladu sa simbolikom alhemijskih eliksira za dugovečnost (tema
koja se prilično često javlja i u taoizmu), pre nego na inicijacijsku
reintegraciju bića; potom, u tekstu se navodi kako se Pengu, jednom
starom učitelju, pripisivalo da je za dobijanje eliksira koristio žene, i
tvrdi da nije reč o pravom polnom sjedinjavanju, nego o spajanju i
sublimaciji dvaju principa: principa kristalizovane svetlosti jang i
principa vlažne sile jin. Izgleda da se učenja te vrste uglavnom odnose
na unutarnje procese gde se tajna transmutacije ostvaruje neposredno,
u unutrašnjosti jednog jedinog bića (»samo u jednom sudu«, rečeno
hermetičkim jezikom), a ne kroz radnje koje biće treba da izvrši
sjedinjujući se sa ženom (»operacije u dva suda«).

11
 Seks u Kabali i Eleuzijskim misterijama

Preostaje nam da razmotrimo kakve se tehnike svesno

primenjuju da bi se postigao ekstatički, mistički ili inicijacijski prekid
nivoa kroz polno sjedinjenje muškarca i žene.
Ova oblast razlikuje se od proučavane oblasti sakralnih i
ritualnih polnih sjedinjenja, jer se u njoj manje naglašava ostvarenje
kosmičkih simbola i analogija, a više samo iskustvo. To ne znači da se
uzajamno isključuju; naprotiv, videćemo da se tehnika evokacija i
transsupstancijâ često postavlja kao nužan preduslov postupaka o
kojima je reč. Ipak, u suštini, cilj je različit: nije reč o sakralnom i
sudelovanju u njemu, koje se može ostvariti čak i u opštim
institucionalnim i kultnim okvirima, nego je u pitanju apsolutno
pojedinačno iskustvo kojim se, kao i u Jogi, može ukinuti uslovljenost
svog Ja. Ovde se neposredno razmatra, pretpostavlja, aktivira i do
krajnjih granica dovodi sve što u samoj profanoj polnoj ljubavi već
postoji, kao delimično ili latentno transcendentna pojava. Što se izvora
tiče, onome što znamo o tajnim tradicijama mnogih civilizacija
možemo dodati najozbiljnije i najverodostojnije delove izvesnog broja
spisa koji potiču iz sredina gde, po svemu sudeći, slična znanja i
iskustva i dalje žive.
Kao uvod, navešćemo nekoliko shvatanja koja se u hebrejskoj
ezoterici i naročito u hasidizmu već približavaju tom planu. U Zoharu
(I, 55b) stoji: »Svetac — blagosloven bio — ne nastanjuje se gde
mužjak i ženka nisu sjedinjeni«. Jedna rečenica iz Talmuda glasi: »Tri
stvari poseduju u sebi nešto od Onog sveta: sunce, Sabat i polno
sjedinjenje.14 I ponovo u Zoharu (III, 81a) stoji: »Car (Bog) traži samo
ono što mu priliči. Zato Svetac — blagosloven bio — boravi samo u
onom koji je (poput njega) jedan. Kada čovek u savršenoj svetosti
ostvaruje jednog, On (Bog) je u tom jednom. A kada se čovek može
nazvati jednim? Kad su muškarac i žena polno sjedinjeni (sivurga)...
Dođi i vidi! U trenutku kad je ljudsko biće kao mužjak i ženka
sjedinjeno, vodeći ujedno računa da mu misli budu svete, ono je
savršeno i neokaljano, i naziva se jednim. Muškarac u tom trenutku
mora izazvati uživanje žene, a s tim i jedinstvo njihovih volja i oboje,
sjedinjeni, moraju svoje misli usmeriti ka tome. Tako su nas učili:
»Onaj koji nije uzeo ženu, samo je jedna polovina« (Jebamoth, 83).
14 B'RACHOTH, 57 b, u M.D.G. LANGER, Die Erotik in der Kabbala, Prag, 1923, p. 30.

12
Ali ako se muškarac i žena sjedine, ako telom i dušom postanu jedno,
tada se ljudsko biće naziva jednim, a Svetac — blagosloven bio —
nastanjuje se u tom jednom i stvara za njega duh svetosti«.
Zasnovani na tim shvatanjima gde se, kao što vidimo, često
javlja motiv dvopolnog bića, magijski seksualni obredi nisu bili strani
kabalističkim strujama. Na jedno od tih strujanja se odnosi ono što je
doprlo do nas kroz sektu sabatista, povezano sa izloženim doktrinama
Jakoba Franka. U toj sredini se »dolazak Mesije« tumačio na
ezoteričan način, nije se smatrao istorijskom ili kolektivnom
činjenicom, nego simbolom unutarnjeg buđenja pojedinca,
prosvetljenja koje oslobađa i vodi van Zakona. Tome se pridružio
specifično seksualni motiv, pošto je mistična snaga Mesije preseljena
u ženu, a potvrđeno je da se misterija buđenja i spasenja postiže
polnim sjedinjenjem sa ženom. Frankovo učenje naglašava: »Kažem
vam da su svi Hebreji u velikoj nesreći, jer očekuju dolazak Spasitelja
umesto Žene.« Donekle povezana sa doktrinom Šekine, ta Žena ili
Devica konačno se stapa u arhetip žene, sa ženom jednom, prisutnom
unutar svake žene, pošto je rečeno: »Ona u svojoj moći ima mnogo
mladih žena koje sve od nje crpu snagu, i ako ih napusti one više
nemaju nikakvu moć.« Za Franka, ona predstavlja »božja vrata kroz
koja se ulazi u Boga«; a zatim dodaje: »Da ste dostojni da uzmete tu
Devicu u kojoj je otelotvorena sva snaga sveta, bili biste kadri da
izvršite Delo — ali vi niste dostojni da je uzmete«. Pod Delom se
podrazumeva slavljenje seksualne orgijastičke misterije o kojoj je
napisano: »Ovim delom približavamo se potpuno nagoj stvari i zato
moramo uspeti da ga izvršimo«. Možda se to može povezati sa
»vizijom nage Dijane«. U svakom slučaju, smatra se da iz milosti koje
deli ta kabalistička Devica proističu razne moći i otkrovenja, u skladu
sa »rangom« svakog pojedinca. Slične ideje verovatno su bile
povezane sa prvobitnim inicijacijskim učenjem15 čije je obelo-
danjivanje konačno ipak dovelo do zloupotreba i devijacija. Tako je
bilo u sabatizmu gde je, između ostalog, doktrina »mesijanske tajne
buđenja« i ostvarivanja Jednog dovela, čini se, do orgija u mistične
svrhe, u čijem je središtu bila naga mlada žena, obožavana u
15 Verovatno je da se u Kabali služilo tehnikama bliskim hinduističkoj jogi, a zasnovanim na mističkoj i
natprirodnoj fiziologiji; smatra se da su u ljudskom telu prisutni sefiroti, odnosno metafizički principi
koje izučava Kabala, rasporedeni kao drvo sa tri stabla i — baš kao što se u jogi govori o dva bočna
strujanja koja treba sjediniti da bi se rezultirajuća snaga provela kroz središnu osu — tako se i ovde
pominje sjedinjenje sefirota koji odgovaraju principu muškog i ženskog, Oca i Majke, Muža i Žene,
Desnog i Levog, u središnoj liniji koja obuhvata sefirote Keter (Kruna), Tiferet (Lepota), Jesod
(Osnova) i Malkut (Carstvo).

13
mnogobrojnim zapanjujućim oblicima seksualnosti: orgije u kojima su
u deformisanom obliku oživeli stari kultovi Boginje, kao kult Ištar.
Kao i kod tantričkih Kaula i kod srednjovekovne »Braće slobodnog
duha«, u ovim jevrejskim strujama koje nisu odbacivale ženu i seks
često se javlja tema žene i bezgrešnosti probuđenog, srodna
kabalističkoj doktrini u tome što se čovek, ma šta učinio, ne može
kazniti, jer bi to bilo »kao da Bog kažnjava samog sebe«.
Što se tiče klasičnih antičkih učenja, valja primetiti da je u
najrasprostranjenijim misterijama tog doba, naime u Eleuzijskim
misterijama, osvešteno polno sjedinjenje, pored toga što je imalo
opštu vrednost simboličko-obrednih hijerogamija, aludiralo i na
misteriju preporoda u kontekstu u kome je prvobitno seks verovatno
služio kao sredstvo. Ovde se takođe ističe ženski princip, božanska
žena. Sadržina iskaza više hrišćanskih autora o tome ne može se
objasniti samo namerom kritikovanja ili puritanskim zgražanjem.
Kliment iz Aleksandrije, Teodor i Pselos slažu se u tvrđenju da je
ženski polni organ, mistično i ublaženo nazvan κεις γυναιετος, bio
izložen pogledima učenika kao da se želelo pokazati sredstvo
neophodno za slavljenje misterije. A Grigorije iz Nazijanza, pominjući
Demetru, boginju ovih misterija, kaže da se trcba stideti »što se noćne
ceremonije inicijacije prikazuju na svetlosti dana i što se od opscenosti
pravi misterija«; on navodi i jedan stih u kome se Demetra opisuje
anasyamene (to jest kako zadiže odeću pokazujući svoj polni organ)
da bi svoje »ljubavnike uvela u te obrede koji se i danas simbolično
vrše«.16 Sve ovo navodi na pretpostavku da je smisao simboličke
ceremonije misterija, u tome da podseti — prevazilazeći same ritualne
hijerogamije i polno sjedinjenje (kasnije samo simulirano) sveštenika i
sveštenice — na tajnu vaskrsenja koja se može odigrati samo uz
pomoć seksa i žene kao inkarnacije Boginje. Tako su se u Eleuzini,
pošto je u tami obavljen bračni rituai, palila velika svetla i hijerofant
je gromkim glasom objavljivao: »Velika Boginja donela je na svet
Svetog Sina, Jaka je rodila Jakog«, a prema jednom od glavnih
svedočenja17, klas koji se u tom trenutku pokazuje sledbenicima kao
simbol svetog inicijacijskog preporoda, blisko je povezan sa
prvobitnim dvopolnim čovekom, sa αρδεθηλυς i sa njegovim
vaskrsenjem. Tekst dodaje: »Uzvišeno je duhovno, nebesko začeće

16 Orat. IV contra Julian, I. 155 – vidi PESTALOZZA, Religione Mediterranea, cit. p. 217, 271, 300-
301, 306.
17 HIPPOLYTE, Philos., V, i, 8.

14
odozgo, i jak je onaj koji je tako začet«. Moguće je dakle da je u
znaku Misterije Velike Boginje i antičko Sredozemlje znalo za tajnu
doktrinu seksualne inicijacije i da je ono što znamo o Eleuzijskim
misterijama samo njena transpozicija na duhovni plan i plan kulta, bez
istinskog korišćenja seksa, već naprotiv uz druge tehnike koje se
upotrebljavaju u inicijacijama i misterijama, a koje su i same slabile
do te mere da su se na kraju misterije svele na ekvivalent religioznog
obreda dostupnog gotovo svima.
Za specifične podatke o seksualnim tehnikama treba se okrenuti
Istoku i to prvenstveno tantričkom učenju u drugom od njegovih već
pomenutih vidova, onom koji se odnosi na »Put Leve Ruke« i na
takozvani »tajni ritual«. Kao što smo istakli, ovaj ritual isključivo je
namenjen onima čija je priroda »muška« ili »herojska« (vira), pre
nego duhovna, i koji su dvandvatita, odnosno sposobni da ne vode
računa o svakom dvojstvu suprotnosti, dobru i zlu, zasluzi i grehu i
svim sličnim suprotnostima ljudskih vrednosti.

15
 Tantrička seksualna praksa

Rekli smo da Tantre odlikuje određena, njima svojstvena

istorijska pozadina. Polazeći od koncepta rastuće involucije do koje je
u današnjem ciklusu čovečanstva došlo smenjivanjem četiri doba, pa
pošto se konstatuje da se sada nalazimo u poslednjem od ovih doba,
onome koje se naziva »mračno doba« (kali-juga), u epohi razaranja i
preovlađujućih elementarnih snaga, u vremenu skoro nevezane Šakti,
gde se prvobitna duhovnost skoro sasvim izgubila, put koji se
preporučuje za takvu situaciju može se opisati formulom »jahati
tigra«. Načelo je: ne izbegavati opasnu snagu i čak joj se neposredno
ne suprotstavljati, nego se čvrsto držati nje, sa ciljem da se na koncu
njome ovlada. Zbog toga sledbenici smatraju da je ukinuta obaveza
tajne koja se u ranijim vremenima nametala u pogledu tehnike i
doktrine »Puta Leve Ruke«, usled njihove opasnosti i mogućnosti
zloupotrebe, zastranjivanja i nerazumevanja.18 Osnovno načelo tajnog
učenja, zajedničkog hinduističkoj i budističkoj struji Tantre (ova druga
u osnovi odgovara onom što se naziva Vadžrajana), jeste mogućnost
preobražavanja otrova u lek, »nektar«, odnosno korišćenje — u svrhu
oslobođenja — istih onih snaga koje vode ili mogu dovesti do pada i
propasti. S pravom se kaže »koristiti otrov kao protivotrov«. Drugo
tantričko načelo je da se »užitak« i »oslobođenje« (odnosno odusta-
janje) ne moraju uvek uzajamno isključivati, kao što propovedaju
jednostrane asketske škole. Cilj je da se oba postignu istovremeno,
odnosno da čovek može hraniti želju i strast ostajući istovremeno
slobodan. Za slična učenja već se kaže da ih ne treba otkrivati
svakome. U jednom tekstu je rečeno da je reč o putu »teškom poput
hodanja na oštrici sablje i držanja tigra na uzici«.19 U kojoj su meri,
imajući to u vidu, tantričke metode zaista prilagođene današnjici, kada
većini muškaraca i žena potpuno nedostaje kvalifikacija potrebna za
suočavanje sa takvim opasnostima, stvar je o kojoj valja dobro razmi-
sliti. U svakom slučaju, onog ko misli da tantričko učenje pruža
zgodan duhovni alibi da bi se prepustio svojim instinktima i čulima,
moramo podsetiti da se u svim ovim strujama pretpostavlja prethodna
inicijacija i posvećenje, uključivanje pojedinca u utvrđenu zajednicu
ili lanac (kula), od koje će dobiti zaštitnu snagu, u svakom slučaju
askeza sui generis, disciplina i samosavlađivanje, za onog koji se želi
18 Vidi Mahanirvana-tantra, IV, 80, VIII, 203; Kalivilasa-tantra, V, 13.
19 WOODROFFE, Shakti and Shakta, cit. p. 591, 619

16
posvetiti učenju. Treba uostalom primetiti da se slična premisa sreće i
kod drugih struja u kojima se zaista proklamuje anomija, sloboda duha
od svake veze i svake norme vladajućeg morala, ali tek na kraju vrlo
teškog puta. Takav je slučaj sa Ismailitima iz perioda Šeika sa planine;
tako je i sa ranije pomenutim strujama, »Braćom slobodnog duha«, sa
Begardima i Ortlibijanima, za koje je napisano: »Pre nego što bi
dostigli tačku gde im je bilo dozvoljeno svako zadovoljstvo, oni su se
podvrgavali najtežim iskušenjima; njihov život ličio je na život
najstrožih redova; težili su da slome svoju volju, da ukinu svoju
ličnost da bi je našli ponovo kao čistu slavu u božanskom sjaju... Ali
valjalo je moliti, meditirati, vežbati se u delima koja su nam
najodvratnija. Međutim, kada bi jednom postigli slobodu duna, sve im
je bilo dozvoljeno.«20
Koreni tantrizma nas često vraćaju na arhaičnu podlogu
urodeničke Indije, gde postoji ne samo centralni motiv boginje tipa
Šakti, nego i niz orgijskih kultova i obreda. U oblasti koja se dotiče
magije, nalazimo mračne oblike tantrizma, rituale u kojima je radi
postizanja naročitih moći čovek pokušavao da uhvati neke
elementarne ženske jedinke — jakšini, jogini, dakini (ponekad
smatrane služavkama boginje Durga, ponekad emanacijama iste, ali
najčešće uz mešavinu animističkih tema) — time što će ih očarati i
potčiniti pomoću vradžbina u liku prave žene, opijajući se i
obljubljujući tu ženu na divljim mestima, na groblju ili u šumi.21 Iako
u grubom obliku, u tim kultovima se javlja tehnika evokacija koju smo
već proučavali u njenim mnogobrojnim varijantama, ali za razliku od
njih u tu tehniku i sada se uklapa pravi seksualni čin. Mlada žena, koju
prvo treba »demonizirati« a zatim nasilno obljubiti, predstavlja
osnovu mračnih rituala koje smo spomenuli, a ujedno i suštinsku temu
viših oblika tantra i vadžrajana seksualne magije.
U ovim oblicima, pre svega, pojam ljudskog para koji se
preobražava u trenutnu inkarnaciju božanskog i večnog para, prelazi
sa opšteg ritualnog plana hijerogamija na operativni plan. Prvo treba
ostvariti ontološke principe Šive i Šakti ili drugih odgovarajućih

20 H. DELACROIX, Essai sur le mysticisme speculatif en Allemagne au XIV siecle, Paris, 1900, p. 121,
119-120 i 72-73; »Razumljivo je da ova dva suprotna oblika moralnog života, orgija i odricanje, imaju
religiozni smisao; oni teže glorifikaciji Gospoda, jedan time što reprodukuje bujnost njegove
stvaralačke moći, . . . drugi time što mu žrtvuje sve što nije on, što prati kretanje kojim se on okreće
prema samom sebi, prema izvoru svoje energije.«
21 Propancasara-tantra, VII, 103-111; L. DE LA VALLEE POUSSIN, Bouddhisme, études et matériaux,
Paris, 1898, p. 138.

17
božanstava, prisutnih u telu muškarca i žene; zatim, ritualno i sakralno
ostvariti stanje u kome se stiče svest o svojoj najdubljoj prirodi, kada
se čovek zaista oseća Šivom, a mlada žena Šakti. To je preduslov da
seksualno sjedinjenje prestane biti samo fizičke i putene prirode i da
dobije i magični karakter, pošto se njegov gravitacioni centar prebacio
na suptilniji plan (onaj koji smo već pominjali rekavši da se
magnetska moć svake intenzivne ljubavi ili seksualne želje sastoji u
»pijanstvu ili sakupljanju astralne svetlosti«), a njegov klimaks i
vrhunska ekstaza odgovaraju prekidu nivoa individualne svesti i
naglom ostvarenju stanja »ne-dvojstva«22
Razmotrimo sada pobliže različite aspekte tantričkog kulta.
Polazna tačka je sklonost ka posebnom osećaju odnosno percepciji
ženske prirode, a za to se treba vratiti na ono što smo već rekli o
ženskoj nagosti. Ako je za te škole svaka žena inkarnacija Šakti ili
Prakrti, naga žena ritualno ovaploćuje istu tu snagu u čistom,
elementarnom, prvobitnom stanju, nezavisnom od bilo kakvog oblika,
neprikrivenom kroz individualnost; oslobađajući se sve svoje odeće,
žena kao da nudi pogledima tu bit. Tako M. Elijade upravo piše:
»Ritualna nagost jogini (družbenice vira) ima suštinsku ritualnu
vrednost; ako pred nagom ženom ne osetite u svom najdubljem biću
isto ono zastrašujuće uzbuđenje koje se oseća pri otkrovenju
Kosmičke tajne, nema rituala (u sjedinjavanju s njom), postoji samo
profani čin sa svim pratećim negativnim posledicama, jer onda
opštenje sa ženom, umesto da prekine lanac koji nas vezuje za
uslovljenu egzistenciju, samo ga jača.«23 Ovom subjektivnom uslovu,
uz koji se vezuju intenzivne vizualizacije odnosno mentalno
projiciranje oživljene kultne slike u ženu, odgovara jedan na svoj
način objektivan postupak, za koji se koristi tehnički termin aropa;
aropa znači »uspostavljanje različite osobine«, odnosno u užem
smislu transsupstancijacije, u samom onom značenju u kome se ta reč
koristi u hrišćanstvu za tajnu euharistije koju vrši sveštenik i kojom se
u hlebu i vinu ostvaruje istinsko prisustvo Hrista. U tom pogledu, već
citirani hinduistički autor kaže da se putem arope ne negira fizički
oblik, rupa, nego da svaki od njenih atoma prožima svarupa, prvobitni
ne-fizički element koji predstavlja njenu ontološku esenciju24 To se
dakle primenjuje na ženu. Da bi bila sposobna za kult, devojka je

22 Vidi DAS GUPTA, Obscure religions cults, Calcutta, 1946, p. XXXVII i c. V p. 155—156.
23 M. ELIADE, Le Yoga: liberté et immortalité, Paris, 1954, p. 262.
24 DAS GUPTA, Op. cit. p. XV, 156.

18
prema propisu uvedena i posvećena u umetnost magijskih figura
(mudra), a telo joj je probuđeno i oživljeno njasom.25 Njasa je
osvešteni postupak kojim se u različitim tačkama tela (»tačke života«)
unosi, indukuje ili budi »božanski fluid«. Ovde vidimo ekvivalent
»demonizacije« žene o kojoj smo govorili kod mračnih kultova
spomenutih ranije, sa ciljem da se poveća prirodni fluid koji kod
obične žene jača seksualni magnetizam i predstavlja osnovu njene
privlačnosti. Uostalom mudra je jedno od imena što se daju i samim
devojkama koje se koriste u ovim ritualima. Iako je zbunio
orijentaliste, ovaj naziv je dosta jasan; mudra (doslovno: pečat) je ime
za magično-obredne pokrete ili položaje koje vrši odnosno zauzima
jogi da bi aktivirao ili zatvorio kolo određenih tokova suptilnih snaga
organizma. Istu ulogu preuzima žena u magijskom seksualnom činu,
odakle se taj naziv (a možda i iz užeg značenja mudra: specijalni
položaji koje ona zauzima u ljubavnom činu) prenosi na nju samu.
Devojka koja se koristi u ovim obredima razlikuje se od žena iz
običnih orgijastičkih rituala, kao što se i režim seksualnog čina
razlikuje u oba slučaja — što ćemo uskoro videti. Kod »Vernika
ljubavi«, govorilo se o »čudesnoj dami«, ovde se govori o »izuzetnoj
ženi« (višesha rati), nastaloj od iste supstance kao i transcendentna ili
božanska žena — Radha, Durga, Kandali, Dombi, Sabadža-Surdari
itd. (koju ponekad identifikuju sa samom kundalini u personi-
fikovanom liku boginje). Sa njom, a ne sa običnom ženom, sa
samandja-rati, može se u seksualnom činu ostvariti ono što neke od
ovih škola nazivaju sahadza, prvobitno stanje »ne-dvojstva«, koje već
za života dovodi do oslobođenja.26 Ovo nas, međutim, ne sme navesti
na pomisao o nekoj neodređenoj idealizaciji žene koja učestvuje u
tome. U takvim se sredinama ponekad hvale i čak preporučuju kao
najsposobnije upravo devojke lakog morala iz nižih kasta, iako se za
to navodi simboličko opravdanje; u svom življenju van društvenih
moralnih i uobičajcnih religioznih normi, ove devojke na određeni
način oličavaju stanje »prvobitne materije«, nevezane ni uz kakvu
formu.27 To je specifična razlika u odnosu na brak-obred, na osveštanu
pre nego magijsku vezu u institucionalizovanom i kastinskom okviru,
o kojoj smo već govorili (...) Višnuitske škole tantričkog opredeljenja
najvišom vistom ljubavi smatraju ljubav van zakona, »parakija«, kao

25 DE LA VALLEE POUSSIN, Bouddhisme, cit. p. 131—132.

26 DAS GUPTA, Op. cit. str. 162.
27 Vidi ELIADE, Yoga, cit. str. 262.

19
što je ljubav sa veoma mladom devojkom ili sa ženom koja nije
sopstvena supruga (bolje rečeno jedna od supruga, pošto je u toj
civilizaciji poligamija dozvoljena). U retoričkim raspravama koje su
se u Bengalu vodile na sličan način kao na srednjovekovnim
»dvorovima ljubavi« na Zapadu, pristalice slobodne ili ljubavi van
zakona uvek su pobeđivale sledbenike bračnih veza. Zato je kao jedan
od uzora koje ljudski par treba da reprodukuje i oličava veoma često
navođen ne zakoniti par, već par preljubnika, Radha i Krišna.28 Da bi
se to opravdalo, navode se u prvom redu psihološki razlozi: obično se
u bračnoj vezi ne mogu očekivati isti intenzitet osećanja i strast kao
oni koji se bude u navedenim nezakonitim ili izuzetnim situacijama.
Zatim, postoji razlog simboličke prirode: odnošenje stvarnosti prema
simbolu. Teži se neuslovljenosti, a tajna ljubav van svake društvene
sankcije ili veze, tim pre i kršenje takvih veza, bolje simbolišu »prekid
nametnut svakim autentičnim religioznim iskustvom« (ovde bi zaista
bilo bolje reći: inicijacijski).29 U vezi sa tim M. Elijade primećuje da u
očima Indusa bračna simbolika (»Suprug« i »Supruga«) iz hrišćanske
mistike, ne ističe dovoljno odvojenost od svih moralnih i društvenih
vrednosti što se nameće onoin koji teži apsolutnom. Stoga se za
idealni i mitski uzor bira par kao što su Radha i Krišna30, a za
družbenice Sidha i Vira, mlade žene bez ograničenja kaste, kod kojih
se manje gleda na ličnost a više na određenu snagu ili specijalni fluid
sposoban da pothranjuje intenzivni proces »sagorevanja«. Ako je
upotreba drugih žena osim sopstvene zabranjena čoveku slabog
temperamenta, ova zabrana, prema preovlađujućem mišljenju u
hinduističkim Tantrama, prestaje i ne postoji nikakva druga kada se
dostigne stanje sidhavira. Već smo govorili o gradaciji ženske nagosti
— koja i sama ima simbolički i ritualni smisao — i o tome da samo
sledbenik visokog ranga može koristiti potpuno nage mlade žene. Da
bi se označila devojka, koristi se i reč rati, koja doslovno znači
predmet rase, intenzivne emocije ili pijanstva. Učenje Sahadžija
razlikuje tri vrste rati: sadharani, obična žena koja u ljubavnom činu
traži samo neposredno sopstveno zadovoljenje; samandžasa, koja traži
sudelovanje sa muškarcem i samartha, devojka sposobna za potpuno i
nadlično predavanje. Samo ova poslednja je odgovarajući tip

28 DAS GUPTA, Op. cit. str. 144.

29 Iz istog razloga, u narodnom kultu se Šiva uglavnom smatra bogom i zaštitnikom onih koji vode život
suprotstavljen zajednici, dakle ne samo asketa, već i skitnica, lutajućih igrača, pa čak i razbojnika.
30 ELIADE, Op. cit. str. 265.

20
devojke.31 Tako su različiti stupnjevi želje, kame, u više tekstova
okarakterisani veoma prefinjenim razlikama. U osnovi, životinjskoj
želji se suprotstavlja ono što bi se moglo nazvati »Velika Želja«, koja
sjedinjuje telo i duh, daleko iznad sjedinjavanja tela u »Maloj Želji«.32
Zanimljiv je detalj koji smo već ranije spomenuli: kod devojaka
koje se koriste u tantričkim obredima demetrijanska (materinska)
sposobnost pretvara se u afroditsku. U tantričkim ritualima nisu smele
učestvovati žene koje su rodile. Jedan savremeni autor ovako je sažeo
teoriju koja verovatno leži u osnovi te norme: »Kao što žena gubi
svoje fizičko devičanstvo prvim polnim činom, tako gubi svoje
magijsko devičanstvo postajući majka«. Pošto je postala majka, ona se
dakle ne može koristiti za više tantričke rituale.
Pošto čovekov ljubavni čin treba da reprodukuje božanski,
prema vrsti sjedinjenja boga i boginje koja preovlađuje u ikonografiji,
moglo bi se zaključiti da tantrizam Leve Ruke kao osnovni ritualni
stav koristi viparita-maithunu, gde je muškarac nepomičan. Osim već
navedenim simboličkim razlozima, pri izboru ovog položaja u
ljubavnom činu, verovatno se rukovodilo praktičnim razlozima. U
prvom redu, muškarcu tokom polnog čina treba omogućiti da se
posebno usredsredi na ono što se dešava i uobličuje u njegovoj svesti
da bi reagovao kako treba, a to mu je svakako lakše ako ostane
nepomičan. S druge strane, pretpostavku o ovakvom položaju
potvrđuje jedan od naziva koji se u tim sredinama daje bilo ženi, lata,
bilo tehnici lata-sadhana, jer lata (doslovno: puzavica ili lijana)
označava jedan od položaja koji žena zauzima u ovom obrnutom
obliku seksualnog akta (rukopisi profane erotike koriste za to nazive
kao lataveštitaka i vršadhirudhaka). Izraz koji se susreće u tekstovima
je uglavnom »obljubljen od strane žene« a ne obratno, što navodi na
pomisao da žena ima aktivnu ulogu. Tako se i na ovom planu
aktiviraju metafizička značenja koja odgovaraju suštini muškog i
ženskog, kao što smo ranije rekli.

31 DAS GUPTA, Op. cit. str. 163.

32 To je izraz R. SCHWALLER DE LUBICZ u Adam, l'homme rouge, Paris, 1927, p. 242.

21
O tehnikama tantričke seksualne prakse i o njihovim opasnostima

Već smo ukazali na to da se inicijacijski oblik tantrizma od

orgijastičkih razlikuje i po specijalnoj tehnici seksualnog akta. Ovo
posebno ponašanje sastoji se u sprečavanju ejakulacije, u zadržavanju
semena u trenutku kada postoje svi emotivni i fiziološki uslovi da se
ono izlije u ženu i da se ona oplodi. Iako često izražena mističkim i
šifrovanim jezikom, to je osnovna tačka u kojoj se svi najvažniji
tekstovi ovih učenja slažu: hatha-joga-pradipika, Gorakša-samhita,
pesme Kalma, Subhašita-samgraha, kao i različita dela Vadžrajane. U
prvom od ovih tekstova, preporučuje se čak »ako je u ljubavnom
činu« bindu (seme) na ivici da se izlije u ženu, treba ga krajnjim
naporom primorati da se vrati naviše ... Jogi koji na taj način zadržava
seme pobeđuje smrt, jer kao što bindu kada se izlije vodi ka smrti,
kada se zadrži on vodi ka životu«.33 Sve je to u bliskoj vezi sa
doktrinom virje, okultne snage muškosti. Ne smemo dakle neke izraze
iz tekstova shvatati doslovno kao da se odnose samo na fizički,
fiziološki proces, kao da je bitno jedino uštedeti materijalnu supstancu
sperme. Ono što se u tom pogledu navodi u hindu tantričktim spisima
i u kineskim taoističkim tekstovima koji ponekad preporučuju čak i
drastične metode (u taoizmu: intervencija rukom; u navedenom
hinduističkom tekstu pomoćna akcija ženskog organa koji steže muški
organ u momentu pražnjenja — čin koji u običnom životu proizvodi
suprotan efekat jer kod muškarca izaziva osećanja koja ga baš
naprotiv dovode do ejakulacije), sve se to, ponavljamo, mora shvatiti
u mnogo širem smislu. Isto tako, stvari ne treba razumeti uprošćeno
kada se u Hatajogipradipiki ili u Djana-bindu-upanišadi savetuje
zaustavljanje disanja postupkom nazvanim khešari-mudra,
zahvaljujući kome fakiri i jogi mogu pasti u katalepsiju. Da se tada,
kao što tekst kaže »ejakulacija ne događa čak ni kada se ljubav vodi sa
mladom i strasnom ženom«, sasvim je jasno. Međutim, to je teško
pojmiti ukoliko se muškarac potpuno psihički ne izoluje, ne odvoji od
erotske situacije, što bi s druge strane uništilo osnovni proces fluidnog
stapanja i sve to svelo na prilično neukusnu egzibiciju koja podseća na
reči što ih je, prema jednoj anegdoti, izgovorila Frine, odbijajući da
plati opkladu sa Senokratom (naime ona se opkladila da će uzbuditi
čoveka a ne kip). Uz skretanje misli na nešto drugo, prestanak disanja
je postupak koji se preporučuje i u profanim erotskim spisima da bi se
33 Hathayogapradipika, III, 85, 87—90.

22
sprečila ili odložila ejakulacija. U joga tehnici, pod uslovom da je ona
iole produbljena, stvari ipak stoje drugačije. Nesumnjivo, disanje se tu
koristi da seksualni čin ne bi dobio svoj normalni ishod i da se »seme
ne bi izlilo naniže«.34 Ipak, nije u pitanju paralisanje unutrašnjeg
procesa sinkopom ili povlačenjem, već razdvajanje fenomena erotskog
uzbuđenja od njegove granične fiziološke uslovljenosti, gotovo
neodvojive kod običnog čoveka, koja se sastoji upravo u ejakulaciji.
U takvoj uzročno-posledičnoj vezi neizlivanje semena može
predstavljati bilo uzrok bilo posledicu. Ono je posledica kada je želja
dovedena do posebnog intenziteta i suptilnosti. I u oblasti profane
seksualnosti, potvrđeni su slučajevi kada takav intenzitet želje kod
muškaraca sprečava normalni fiziološki ishod seksualnog čina. Isto
tako, do te pojave dolazi svaki put kada svest prelazi na suptilniji plan,
jer taj prelaz podrazumeva određenu disocijaciju psihičkih procesa od
paralelnih fizioloških procesa. Nalazimo je u oblasti svakodnevnog:
zna se da upotreba droga, a ponekad i alkoholnih pića — materijalnih
sredstava za postizanje delimičnog, pasivnog prelaza obične svesti na
plan suptilnog — veoma teško dovodi do ejakulacije kod običnog
muškarca u toku seksualnog čina, ili je čak onemogućava. Tom
prilikom, može se međutim, osetiti difuzan, ekstatičan i produžen
oblik »užitka«, nalik onom što ga ponekad doživljavamo u snu, čak i
bez polucije. To stanje odgovara stanju suptilnosti: upravo su se u tu
svrhu određene droge ponekad upotrebljavale u profanom antičkom ili
orijentalnom ars amatoria. A valja imati na umu da se zbog svih
njegovih preduslova i zbog neophodne posebne unutrašnje orijentacije
tantrički seksualni čin, kao i sve druge magijsko-ritualne radnje, ne
odvija u uobičajenom stanju svesti, nego upravo u stanju lucidnog,
svesnog pijanstva, bezmalo transa (»opijenost astralnom svetlošću«),
što aktivira suptilno stanje, ali i samo po sebi koči ejakulatorni
fiziološki vrhunac erotskog orgazma. Ovakvo stanje ima negativan
uticaj, a ponekad dovodi i do neuroza kod običnog ljubavnika koji teži
samo ubrzanju svog fizičkog orgazma do naglog i kratkog polnog
zadovoljenja. U tantričkoj praksi, ono je naprotiv, pozitivno jer
olakšava unutarnju inhibiciju, ne samo fiziološku a zatim i
transformaciju tako probuđene snage i celokupnog iskustva
doživljenog kroz ženu i polni čin.
Istovremeno, treba imati u vidu i drugi aspekt — zaustavljanje

34 Vidi G. TUCCI, Tibetan painted Scrolls, Roma, 1949, v. I, p. 242.

23
ejakulacije ne kao posledicu nego delimično kao uzrok premeštanja
svesti a time, marginalno, i same transcendencije. Nasilni prekid što
ga vrši onaj koji — kao što se u jednom tekstu kaže — na svim
stupnjevima uzbuđenja ne sme izgubiti vlast nad sobom na vrhuncu
seksualnog čina i sjedinjavanja sa ženom, može dovesti do traume,
prekida toka svesti, gotovo do eksplozije odnosno do vrhunca krize
što se događa i u profanoj erotici, ali u stanju pasivnosti, smanjene
svesti i fizičkog orgazma ljubavnika. Tome teži i tehnika prekida
disanja u trenutku kada bi, pošto je već započet odgovarajući
fiziološki proces, trebalo da dođe do izbacivanja semena; cilj joj je
upravo da se probuđena snaga otkine od svoje fiziološke uslovljenosti
i da se nagna na delovanje na različitom planu, kao snaga koja za tren,
zaista ruši individualne granice, koja »ubija« ili »zaustavlja
mentalno«.
U komentarima jednog teksta koji navodi M. Elijade, 35 piše
upravo da se zaustavljanjem semena »prouzrokuje i prekid misli«.
»Mentalno (manas) je ubijeno« (excessus menti), ali kao aktivna
ekstaza. Baš tada počinje i upijanje »čistog lotosovog semena«,
ženskog radžas.
Na ovu poslednju tačku ćemo se vratiti. Za sada je jasno da je
suština ovih tehnika vrhunsko i svesno aktiviranje »fizičke« ljubavi
kao »snage koja ubija« (ubija »mračnog tiranina«, odnosno
pojedinačno Ja, prema rečima Gelaledin Rumija).36 Svojim fluidom i
»plamenom« žena daje supstancu koja rastvara i oslobađa, a otrov se
pretvara u Vodu života. Zato se u budističkim tantričkim spisima
jogini (družbenica jogija) pripisuje moć »da oslobodi suštinu Ja« te
nam je predstavljen Buda koji na taj način, zahvaljujući ženi,
doživljava buđenje i nirvanu.37 U tom pogledu je odlučujući trenutak
potpunog stapanja, nazvan samarasa, što je Šahidulah netačno,
takoreći profano, preveo kao »istovetnost uživanja« u ljubavnom
činu.38 Reč je u stvari o nečem mnogo dubljem i radikalnijem, već i
samim tim što je njegova protivteža prekid, imobilizacija i sjedinjenje
šukra i radžas, ženskog i muškog semena. Kao što u tehnikama čiste

35 Op. cit., str. 255.

36 Odista se govori o »smrti u ljubavi« i kaže se: »Samo onaj koji je poznaje, zaista živi kroz smrt u
ljubavi«; vidi DAS GUPTA, Op. cit. str. 160.
37 H. VON GLASENAPP, Buddhistische Mysterien, Stuttgart, 1940, p. 56.
38 Tako u sledećem prevodu ovog odlomka Kanhe (Doha-koša, st. 19), »Onaj koji je zaustavio kralja
svog duha istovetnošću užitka (samarasa) u stanju Prvobitnog (sahadža) istog trena postaje mag; on
se ne boji starosti i smrti« (Eliade, str. 268).

24
joge prekid disanja spada u poslupke koji se koriste za buđenje
kundalini, tako se i zauslavljanju disanja i ejakulacije na vrhuncu
erotskog spajanja pripisuje ista moć. Na taj način može se takođe
probuditi kundalini i prouzrokovati munjeviti uzlazni tok jedinstva.
Tada »istovetnost uživanja« kod oboje više nije spazmička i putena
identičnost od nekoliko trenutaka nakon koje se proces zaustavlja i
sjedinjavanje prestaje. Umesto krajnja svrha, ona postaje početak i čak
i kod uživanja, sukhe, dolazi do transubstancijacije (aropa). Ono je na
neki način »fiksirano« u stanju trajnosli (»bez rasta i bez opadanja«),
koje predstavlja transcendentnu dimenziju celog tog iskustva. U tom
pogledu, čini se kao da do sjedinjavanja dolazi na ne-fizičkom planu i
da ono nije ograničeno samo na jedan trenutak; govori se o sahadža-
sukhi, »nenastalom« ili »neuslovljenom« uživanju-ekstazi. Da bismo
razjasnili taj pojam, moramo se pozvati na tradicionalnu teoriju
večnih, opšte prisutnih i univerzalnih elemenata. Prema toj teoriji, na
primer, vatra kao element postoji svugde, istovetna sa sobom, van
prostora i vremena; procesi sagorevanja ne »proizvode« je nego samo
stvaraju uslove koji su normalno neophodni za njeno javljanje u datom
mestu i vremenu. Ali jogi može evocirati vatru »u sebi« i van ovih
uslova. Isto tako, postoji koncept nenastalog, trajnog užitka, van
vremena i prostora, večnog stapanja kosmičkog muškog i ženskog,
mitološki: Boga i Boginje, Šive i Šakti, Radhe i Krišne. Iz tog užitka
»Što ne dolazi i ne odlazi«, uživanje koje u određenom trenutku oseća
dati par ljubavnika, samo je njegovo posebno, kratkotrajno javljanje,
vezano za fiziološke ili psihičko-emocionalne uslovljenosti ljudskih
ljubavi.Nasuprot tome, u magijsko-obrednim tantričkim sjedinjenjima,
tvrdi se da se upravo dotiče »užitak po sebi«, vanvremenski užitak
vezan za stanje »ne-dvojstva«, za vrhunsko jedinstvo, za
neuslovljenost.39 Vrhunac koji se u normalnim ljubavnim odnosima
doživljava samo na tren i mutno, u momentu kada se seme izliva u
ženu i kada ga ona upija, taj vrhunac je ovde »fiksiran« ili stabilizovan
promenom plana; on stvara trajno stanje (»bez kraja«), koje više nije
fiziološki uslovljeno i koje se specijalno u budističkim Tantrama

39 Kaže se da se u nekim posmrtnim iskustvima transcendentno i trajno oseća taj nerođeni užitak (Vidi
G. TUCCI, Tibetanska knjiga mrtvih, Milano 1949, str. 130, 201). Moguće je da se on katkad javlja i
kod nekih nenormalnih temperamenata, kada dolazi do neprekidnog ponavljanja granične pojave
seksualnog orgazma, u istom seksualnom činu ili u toku istog dana; u svojim izveštajima Kinsi navodi
da se to može dogoditi neograničeno puta u istom danu, naročito kod žena jer je razdvajanje psihičko-
emotivnog fenomena od njegovih grubljih fizioloških uslovljenosti kod žena lakše. Ako se u tim
slučajevima zadržava običan, fizički nivo svesti, ulazimo u oblast patologije, koja bi, kao što smo već
rekli, bila bogat izvor iskustava kada bi se proučavala u odgovarajućem ezoteričkom svetlu.

25
smatra pragom Velikog Oslobođenja i »savršenog prosvetljenja«.
Talas užitka koji se penje izjednačuje se s talasom mišljenja-
prosvetljenja (bodisita) koje se pali i penje ka glavi, kao u Jogi.
Kao što se plamen hrani gorivom, ovaj kontinuitet se hrani
suptilnom supstancom žene; tu se javlja ono što se u ranijem tekstu
naziva upijanje radžas u stanju kada je seme zaustavljeno. Tako se
odvija alhemijsko sjedinjenje nepomičnog Šive, sa supstancom
njegove žene, u aktivnom smislu koji konačno prevazilazi sam
trenutak ekstaze.
Iz tekstova se ne vidi jasno da li u seksualnom činu tehniku
zaustavljanja treba da osim muškarca primenjuje i mudra ili šakti,
odnosno njegova družbenica. Za ženu je, istina, predviđena
odgovarajuća tehnika nazvana amaroli-mudra, ali odvojeno, samo pri
nabrajanju specijalnih moći koje ona može podariti ženi, ne pominjući
nikakav sinhronizam sa odgovarajućim činom muškar-ca. U svakom
slučaju, ova ženska tehnika potvrđuje nefiziološku stranu tih
postupaka. U slučaju žene, naime, nije potrebno kočiti proces
ejakulacije i zadržavati supstancu poput muškog semena: kao što se
zna, kod žene postoje lučenja iz vagine, delimično iz materice, i
naročito iz Bartolenovih žlezdi (lučenja koja se u profanim erotskim
tekstovima nazivaju »ljubavna voda« ili »voda boga ljubavi«), koja se
obično počinju lučiti sa opštim stanjem seksualnog uzbuđenja, a nisu
lokalizovana samo na jedan ključni momenat, kao što se to događa
prilikom ejakulacije muškarca. Najviše korišćena reč u tantričkim
spisima, radžas, ima više značenja. Jedno je »menstrualna krv«.
Naravno, nemoguće je da žena zaustavi takvo lučenje u toku polnog
čina; ovde je pre reč o snazi čiji se uspon i nadiranje osećaju u
erotskom vrhuncu i koju po potrebi žena treba da primi i utvrdi; to je
snaga koja je kod žene protivteža virje, transcendentne muškosti
čoveka i, koja sa njenom menstrualnom krvi stoji u istom odnosu kao
virja sa semenom u smislu sperme. Tu snagu su stari narodi smatrali
»ženskim semenom«, po njima neophodnim za oplođenje. Suviše se
požurilo da se ovaj pojam »ženskog semena«, koji je postojao i u
Evropi do XVII veka proglasi netačnim i neozbiljnim, navodeći da su
to menstrualna krv ili vaginalna lučenja. »Žensko seme«, kao i virja,
ima natprirodni karakter; ali ako razmotrimo šta sve kod žene
normalno predstavlja neophodni doprinos oplođenju, onda je to zacelo
jedna psiho-fizička celina, koja u svom fizičkom vidu sadrži i

26
menstrualnu krv i lučenja. Kada se u Tantrama govori o muškom i
ženskom semenu kao o dva principa koji, sjedinivši se, rađaju
uspinjući tok prosvetljenja, kao što u običnom seksualnom činu
spermatozoid i jajašce pri sjedinjavanju začinju prvu ćeliju embriona,
treba u stvari imati u vidu te vantelesne koncepte koji se odvajaju,
zadržavaju, fiksiraju i usmeravaju ka stapanju. Ne porede ih uzalud
tekstovi Vadžrajane sa dva toka, idom i pingalom,odnosno talana i
rasana, koji su u čistoj, asketskoj Jogi zaustavljeni i stopljeni u jedno,
prema prethodno izloženom.40 Ukoliko radžas prevodimo kao
»menstrualna krv« i posmatramo menstruaciju u njenom pravom
smislu, trebalo bi je shvatiti i u smislu te dvojake magične snage,
odnosno specijalne mane koju smo pominjali; njeno zadržavanje bilo
bi dakle povezano sa potpunim preobražajem materinske sposobnosti
žene u isključivo afrodizijsku sposobnost i verovatno bi odgovarajuća
posledica bila krajnja zasićenost demonsko-fascinirajućim seksualnim
tipom. Moglo bi se razmotriti još jedno značenje sanskritske reči
radžas. Osim označavanja crvene boje (odakle veza sa menstrualnom
krvlju), filozofskog smisla koji joj je svojstven u tradicionalnoj
doktrini guna, i značenja cvetnog polena ili praha (posebno lotosa),
radžas može značiti isto što i tedžas, vatra ili zračeća energija. To nas
upućuje upravo na prirodu suptilne supstance žene, koju u tim
terminima pominju stari tekstovi, kada seksualno sjedinjenje
upoređuju sa žrtvom vatri, a ženu ili njene polne organe sa plamenom
te vatre.41 Ona je supstanca koja pothranjuje proces rastvaranja i
ekstatičkog sjedinjavanja u toku magijskog seksualnog akta. Možda
nema samo profani smisao stari egipatski zapis u kome stoji: »Poput
vatre, gori telo žene«.
Da bi se razjasnila teorija po kojoj transcendentno stanje nastaje
usled sjedinjavanja šukra sa radžas, a pošto u ovom kontekstu ne
možemo te izraze shvatiti u njihovom doslovnom, materijalnom
smislu (sperma i menstrualna krv), treba ih tumačiti kao dva principa,
muški i ženski, koje valja sačuvati i fiksirati sprečivši njihovo
rasipanje i degradaciju u životinjskom fiziološkom procesu; zbog toga
treba pretpostaviti sinhronu intervenciju žene u samarasi. U

40 Vidi TUCCI, Tibetan painted Scrolls, cit., v. I, p. 242.

41 Kada se govori o ljubavnim vezama, za ženu se često koristi naziv surja, odnosno sunce u ženskom
rodu. To ukazuje na delimično pozitivni aspekt te energije, njen vid »bljeska«. U istom smislu,
možemo podvući da su u Heladi izvesni tipovi žena, očaravajućih i »čarobnica«, kao Kirka i Medeja
smatrane i heliadama, odnosno »sunčevog porekla«; vidi K. KERENYI, Le Figlie del Sole, Torino,
1949.

27
Dohakošama stoji da je za postizanje stanja kome teži ceo postupak
neophodno zaustaviti ne samo šukru, nego i radžas (»žensko seme«).42
Jedino u taoističkim seksualnim tehnikama, donekle drugačije
orijentisanim, izgleda da to nije slučaj, ili bar ne uvek. Paracelzus je
pisao: »Bog je zamislio rađanje tako da mašta prebiva u dve osobe, i
da se mašta jedne prilagođava drugoj, muška ženskoj i obratno. Jer
muškarac sam irna samo polovinu mašte, a sa ženom ima Č itavu«.43
Ovo Paracelzusovo shvatanje može se vrlo dobro primeniti) na
situaciju o kojoj smo upravo govorili: spajanje dveju živih mašta koje
se susreću, magnetizovane željom, svakako mora biti unutrašnja
protivteža tantričkog seksualnog kulta.
Konačno, saradnja žene u procesu fiksacije izgleda neophodna i
iz jednog praktičnog razloga ukoliko je, s obzirom na obrnutu ritualnu
figuru, mudra ona koja treba da odigra aktivnu ulogu. Prepuštajući se
normalnom toku erotskog doživljaja sa sinkopama i prekidiina, sasvim
je jasno da gotovo nijedna žena ne bi umela nastaviti da igra tu ulogu i
da bi svojim zadovoljenjem zaustavila ceo proces.
Što se ostalog tiče, u vezi sa postupkom vođenja ljubavi, pažnju
privlače izvesni neobični izrazi škole Sahadžija: »U ljubavi obitava
drhtaj uživanja, a u njemu protok (prelazak u trajno stanje) i nad
protokom protok (javljanje novog stanja usled fiksacije)«. »Na zemlji
je voda, a nad vodom se rađa talas; ljubav ostaje iznad talasa (aluzija
na prevazilaženje erotske krize). Ima li koga da to zna?« I još:
»Zaroniti u dubine okeana uopšte se ne kupajući«, »vezati slona
paukovom niti«; sve su to aluzije na detalje unutarnjeg umeća koje
treba savladati. Već smo govorili o slici »jahanja tigra«, odnosno o
situaciji koja ne dozvoljava silazak bez teških posledica — tigar bi
skočio na onoga koji je dopustio da bude zbačen sa sedla i savladao bi
ga. Kasnije ćemo govoriti o posledicama neuspeha te prakse.
Dodajmo nekoliko reči o vrsti pripreme koja je neophodna za
ove tehnike u njihovim višim oblicima. Pravilo je da mladu ženu treba
najpre »obožavati« a zatim »posedovati« (i u obredu, čak i
kolektivnom, postoje dva utvrđena položaja ljubavnog para: u prvoj
fazi je žena sa desne, u drugoj sa leve strane muškarca). »Obožavati«
u najvišem smislu znači »ostvariti kult«, ostvarujući u ženi prisustvo
boginje Tare, one koja pruža spas, ili drugih oživljenih kultnih slika

42 Vidi ELIADE, Yoga, cit. p. 261.

43 Scritti scelti, cit. p. 139.

28
ženskog principa. Na određen način, ovde postoji veza sa kultom žene
koji je bio svojstven »Vernicima Ljubavi« iz srednjeg veka. Zanimljiv
detalj: u fazi obožavanja, iako ima prirodu Krišne (božanskog
mužjaka), muškarcu se često pripisuje priroda Radhe (žene). To se
objašnjava time što, sve dok ostaje u oblasti profanog, muškarac ima
ženske osobine, ne poseduje istinsku muškost; on se mora odreći
pretenzije da bude puruša (inkarnacija prave, nepomične muškosti)
ako želi prodreti u oblast večnog. Možda se zbog takvog shvatanja u
mistici često duši pripisuje ženska uloga, uloga supruge ili verenice
nebeskog ljubavnika. U višnuitskoj struji tantrizma, ovaj odnos se
ponekad zadržao, ali to su izuzeci i cepanje centralne koncepcije. U
celini uzev, proces se odvija u smislu prevazilaženja tog stanja i
preokretanja polariteta; žena, kao što smo rekli, najpre se obožava kao
živa inkarnacija boginje i nosilac natčulnog, spasonosne i zračeće
snage, zatim se poseduje i prelazi sa desne na levu stranu.
U jednom bengalskom rukopisu koji je sažeo Mahindra Mohan
44
Bose, možemo naći više zanimljivih detalja o pripremanju za
seksualni čin. Opisuje se duga, stroga disciplina pothranjivanja želje i
istovremenog uzdržavanja. U prvom periodu, muškarac treba da služi
mladu ženu (u čemu možemo na neki način videti tehnički ekvivalent
srednjovekovnog »služenja ljubavi«) i da spava u istoj sobi sa njom,
do njenih nogu; zatim četiri meseca deli sa njom krevet, sa njene leve
strane, što je — kao što smo maločas rekli — položaj faze
»obožavanja«; sledeća četiri meseca nastaviće da spava sa njom, sada
sa njene desne strane, još uvek je želeći ali bez telesnih dodira. Tek
nakon sveg tog vremena dozvoljava se ljubavni čin. Krajnja svrha
ovog prilično formalizovanog postupka, u celini uzev, očigledno je
dvostruka: s jedne strane, hraniti suptilizovanu želju i dovesti je do
usijanja bliskim kontaktom sa ženom bez telesnih dodira, takoreći do
tehnicizirane kvintesence platonske ljubavi; s druge strane, razviti
samosavlađivanje do takvog stupnja da u ljubavnom činu, u zagrljaju
žene i u rastapajućoj identifikaciji sa njenom fluidnom supstancom, sa
njenim radžas, ta vlast omogući zaustavljanje semena i skretanje
talasa na vrhuncu erotskog zanosa u orgazmu.
Može se dakle govoriti o prethodnoj askezi sui generis, kao što
se za krajnji cilj kome se kroz te tehnike teži može reći da je
nadasketsko ostvarenje, različito od mističkih ekstaza. To se naročito

44 An introduction to the study of the post-chaitanya sahajiya cult, p. 77, 78, Eliade.

29
jasno vidi u hindističkoj struji tantrizma, odnosno u Vadžrajani. Ova
učenja stvorila su sasvim drugačijeg Budu od uobičajene predstave
koju imamo o njemu. Budu koji je pobedio Maru, boga zemlje i smrti,
i postigao apsolutno prosvetljenje, stekavši ujedno i natprirodne moći
zahvaljujući ritualima seksualne magije i sjedinjavanju sa ženama
(prema jednom tekstu Buda kaže: »one su božanstva, one su život«.45
S druge strane, ovde se seks ne shvata samo kao jedan od puteva za
dostizanje nirvane. Posebno želimo podvući da se u Vadžrajani
vrhunsko stanje, maha-sukha, u kome je Buda sjedinjen sa svojom
Šakti, hijerarhijski postavlja čak iznad same nirvane, shvaćene
jednostrano, odnosno kao ekstaza odvojena od sveta. To je bit doktrine
»četvrtog tela Bude nazvanog mahasukha-kaja; sjedinjeni sa Šakti,
Bude su u njoj sjedinjene sa korenom čitave manifestacije, što znači
da su kraljevi pojavnosti (samsare), kao i transcendencije (nirvane). U
ovim učenjima ti izrazi više nisu oprečni. Što se tiče sadržine
doživljaja, možemo dakle pomišljati na prevazilaženje ekstatičnog
stanja ili prostog excessus mentis, shvaćenog pasivno, »mistično«.
Uostalom, ovom cilju svesno su težile i druge struje hinduističke
metafizike. Kaže se na primer: »Ne dozvoli duhu da uživa u sreći koja
dolazi iz ekstatičnog stanja (samadhi), nego ga metodom
diskriminacje oslobodi od vezanosti koju oseća prema takvoj sreći«.46
Slična značenja uglavnom se mogu naći u simbolici i
terminologiji učenja o kojima smo govorili. Ako se smatra da je svaki
muškarac potencijalno Buda, onda se ženi koja sudeluje u doživljaju,
osim imena mudra (čije smo značenje već objasnili), i šakti (jer jasno
oličava Šakti), daje i ime vidia, tojest »spoznaja«, u smislu u kome se
često meša sa pradžna, prosvetljenje; a to znači da žena ovaploćuje
princip sposoban da probudi potencijalno »budastvo« kod muškarca.
(. . . . .)
Možemo se zapitati u kojoj meri tantrička seksualna praksa daje
iste rezultate kao i buđenje kundalini u čistoj Jogi. Iz tekstova jasno
proizilazi da se ovo buđenje smatra mogućim i zahvaljujući opštenju
sa ženom. S druge strane, već smo razmatrali i pojave u samom
profanom seksualnom životu (npr. neki slučajevi hebefrenije) koje su
verovatno posledice delimičnog buđenja bazalne snage. U natčulnoj
filozofiji Joge govori se o centru joništhana, pored onog gde spava

45 DE LA VALLEE POUSSIN, Bouddhisme, cit. p. 144.

46 Manduka-upanishad, II, 45 (kom.).

30
kundalini, i kaže se da usled čulne želje u njemu može doći do
spajanja Šive i Šakti, tako reći kao anticipacija ili refleksija vrhunskog
spajanja koje će se prema jogi učenju dogoditi gore, u oblasti srca. To
nas navodi na pomisao da je moguće spajanje dveju tehnika. Osim
toga, postoje tekstovi gde se voljena žena koja se poseduje prikazuje
kao živi simbol same kundalini, tj. kandali. Preovladava mišljenje da
se seksualnom praksom može samo privremeno dostići sahadža,
vrhunsko stanje, stanje »ne-dvojstva« koje prevazilazi Ja i ne-Ja.
Međutim, to stanje je teško održati, kao da je reč samo o privremenoj
»pomoći«, i ne može se pristupiti svim operacijama uspona kundalini
koje Joga preporučuje. Upravo tu, primedbu sledbenici čiste Joge
upućuju gorenavedenim tehnikama.47 U skladu s tim, u tekstovima
budističke struje tantrizma se spominju učitelji koji su se, postigavši
prosvetljenje putem seksualnih metoda, kasnije uzdržavali od opštenja
sa ženama i krenuli drugim putem, proklamujući strogu doktrinu. To
nije slučaj sa sredinama Siddha i Kaula, a da ne govorimo o grupama
gde se ovoj praksi dao čak i pravac operativne magije.
Ukoliko posledice pogrešnog buđenja u Jogi mogu biti bolest,
ludilo ili smrt, samo po sebi je jasno da takav rizik postoji i u
seksualnoj praksi. Opasnost je još i veća, pošto je usled urođenog
određenja ljudske seksualnosti teže kontrolisati ceo proces i usmeriti
ga u željenom pravcu. Ako se u seksualnom činu bindu (tehnički izraz
koji označava seme i njemu odgovarajući princip) »izlije«, iz toga
neće proisteći oslobođenje, nego još strašnija vezanost.48 Posebnu
opasnost predstavlja potpuna seksualna intoksikacija; pošto je
muškarac u najdublje slojeve svog bića upio žensku snagu, pošto je
aktivirao elementarnu energiju seksa i želje, ako ne ostvari
transmutaciju, i promenu polariteta (jer i dalje, bar u podsvesti,
preovlađuje težnja ka jednostavnom, požudnom zadovoljenju)
posledica može biti neizlečiva zatrovanost bića. U tom slučaju, kaže
se, iz stanja čoveka se čak može pasti u stanje »demona«, postati
instrumentom snage kojom se želelo ovladati. To je i opasnost onog
što neki zovu »crvenom magijom«. Dok je višim oblicima tantričkih
obreda svojstvena upotreba seksualnog doživljaja kao sredstva za
doticanje natčulnog, »crvenoj magiji« je naprotiv svojstveno
korišćenje kontakta sa natčulnim (ponekad uz pomoé opojnih droga),
za intenziviranje seksualnog doživljaja i posebno za nenormalno
47 Vidi DAS GUPTA, Op. cit., str. 180.
48 Vidi TUCCI, Op. cit., v. I, str. 242.

31
produžavanje trajanja orgazma i uživanja, a ne promenivši pri tom
njegovu prirodu u smislu koji smo naveli. Opasnost tantričkih metoda
je upravo u tome da završe na tom planu a da toga nisu svesne.
Postoji jedan grčki mit koji se može smatrati dramatizacijom tog
neuspeha: mit o Nesovoj tunici. Da bi Heraklovu ljubav i želju vezala
za sebe, Dejaneira mu je poslala prelepu tuniku, dobijenu od Nesa,
natopijenu ljubavnim eliksirom; nažalost, bio je to otrov i Herakle je
osetio kako mu je telo zatrovano neugasivim plamenom. Samoubistvo
Dejaneire je bilo uzaludno. Mogao ga je spasti jedino njegov žrtveni
preobražaj u ognju, na brdu Oeta; tu se na vatru nadovezao božanski
grom i Herakla preneo na Olimp gde je za ženu dobio Hebu, večitu
mladost. Duboka značenja situacije o kojoj smo upravo govorili,
prilično su jasno uočljiva u ovom mitu. Elementarna žena koju smo
evocirali i apsorbovali, uneli u sebe, može postati početak smrtonosne,
neutažive žeđi. Tada samo »grom sa Olimpa« može vratiti prvobitnom
cilju — besmrtnosti.
Opsesivna situacija verno je opisana u jednom Mejrinkovom
romanu, bliskom upravo tantričkim idejama. U njemu je reč o čoveku
koji podleže moći boginje, otelotvorene u jednoj ženi. kao u njenoj
posebnoj inkarnaciji, do te mere da gubi princip natprirodne muškosti,
ovde oličen bodežom koji se može uporediti sa vadžrom, žezlom-
dijamantom istočnjačke doktrine. Žena koju je već upoznao telesno,
počinje tada da deluje na natčulni, suptilni način, u obliku
opčinjavajućeg i halucinantnog lika, »svojim očima, telom, celim
svojim nemilosrdnim bićem«. Glavni junak se izražava sleelećim
rečima: »Sukob je potpuno zagospodario mojim čulima. . . poput
neprekidne, smrtne žeđi, do granice gde ili čaša prska na komade ili
sam Gospod otvara tamnicu . . . Moje muke su se ustostručile jer je
Asja, da se tako izrazim, stala delovati na moja čula na jednom
dubljem, manje opipljivom planu, neprestano me podsećajući na svoju
sažežuću blizinu. Ako sam u početku i pokušavao da je udaljim
voljom, ta ista volja sada se okretala protiv mene i sagorevao sam od
želje za njom«. U bezbroj opčinjavajućih slika, sada mu se javlja
»Ona koja je naga«, »Ona koja uvlači, koja rastapa« i, nepromenjena u
svim tim grozničavim priviđenjdma želje i nagosti, počinje ga
»uvlačiti u svoju auru i postepeno prodirati u njega, rastući u njemti i
oko njega«, sve dok se on ne oseti »na granici propasti, na ivici onog

32
što mudraci nazivaju osmim svetom, svetom potpunog uništenja«.49
Podsetimo konačno da, prema hinduističkim tekstovima, onaj ko
želi primenjivati seksualne tehnike koje vode do maha-sukhe, osim
savršene kontrole nad sobom, mora posedovati zdravo telo, ojačano
disciplinama fizičke Joge; u protivnom će maha-sukha, ekstaza stanja
sjedinjenja, dovesti do pomračenja čula, »do nečeg nalik na
nesvesticu«.50 Ovaj detalj je bitan; u njemu je očigledna veza sa
negativnim stanjima koja se čak i u običnoj erotici manifestuju u
polnom činu, posebno kod žene, zauzimajući mesto preobražavajućeg
iskustva.
(...)

49 G. MEYRINK, L'Angeîo délia Finestra d'Occidente, Milano, 1949, p. 467.

50 DAS GUPTA, Op. cit. str. 108.

33
 Tajni seksualni obredi u kineskom taoizmu

Za seksualne obrede u kineskom taoizmu, osnovni izvor

informacija predstavlja građa koju je H. Maspero sakupio u iscrpan,
dobro dokumentovan esej koji ovde uglavnom koristimo.51 Uz to,
treba imati na umu i takozvanu »tajnu umetnost ložnice« popularnu u
drevnoj Kini, o kojoj je pisao R. H. van Gulik.
Pre svega valja razjasniti kakvim ostvarenjima taoizam
uglavnom stremi. Iako je Maspero autoritet za tu oblast, smatramo da
nije u pravu kad kaže da se najčešće korišćen koncept u taoizmu
odnosi na »ovekovečenje« povezano sa »rastvaranjem leša« (ši kiaj);
to je slučaj kada taoista umirući ne ostavlja za sobom telo, već umesto
njega mač ili buzdovan-žezlo, a on vaskrsava u besmrtnom telu,
osnovnoj preobraženoj formi smrtnog tela. Nasuprot tome, ezoteričko
taoističko učenje prema Masperu je podrazumevalo korišćenje
disajnih i seksualnih tehnika. Međutim, stvari ne stoje tako. I druge
tradicije izučavale su »rastvaranje leša«, ne kao običnu religioznu
ideju već upravo kao vrhunski cilj kome može težiti sledbenik taoizma
veoma visokog ranga. U hrišćanstvu se takođe govori o Hristu koji
vaskrsava pošto mu je telo nestalo iz grobnice, a Pavle, koji verovatno
preuzima taj pojam iz misterije, spominje »telo vaskrsenja«. Ovome
se pridružuju i teme otetih ili mistično nestalih mitskih likova
prisutnih u mnogim tradicijama i legendama. Taoistička doktrina ši
kiaj i njeno »rastvaranje« po smislu pripada istim idejama.
Iako su tajne tehnike koje Maspero opisuje s jedne strane deo
postupaka za pripremanje tog neobičnog poduhvata — transmutacije
tela do potpunog oslobađanja od prirodne neminovnosti njegovog
raspadanja i do njegove dematerijalizacije bez ostatka — one s druge
strane mogu ostati i na mnogo nižem nivou. Naime, kada se u tim
učenjima pominje postizanje »večnog života«, često je jasno da je reč
pre o »dugom životu« čang-šeng, odnosno o vrsti natprirodnog
produženja pojedinačne egzistencije, putem usporavanja uobičajenih
procesa koji nepovratno menjaju psiho-fizičku i suptilnu konstituciju
ljudskog organizma. Mogli bismo u tom smislu tumačiti postupke
zadržavanja, fiksiranja i ishrane prvobitnog životnog principa kojima
se, kao što smo videli, bavi Misterija Zlatnog Cveta. U tom slučaju bi

51 H. MASPERO, Les procédés de nourrir l'esprit vital dans la religion taoiste ancienne, u »Azijskim
novinama«, v. CCXXIX, fasc. april—jun, juli—septembar 1937.

34
postojala vidljiva razlika u odnosu na cilj hinduističkih metoda joge i
tantrizma, jer ove poslednje teže više prevazilaženju svake
uslovljenosti i »velikom oslobađanju« — čak i ako prihvataju
mogućnost postizanja cilja još za života, telesno. S druge strane, u
pomenutim doktrinama, takođe se susrećemo sa sjedinjenjem muškog
i ženskog, janga i jina, odnosno sa dostizanjem stanja »ne-dvojnosti«.
Ova učenja na taj način pokazuju osciliranje koje možda ima veze sa
činjenicom da se »najvažnije taoističke upute, kao što stoji u jednom
tekstu, ne mogu naći u pisanim stranicama knjiga, nego u usmenom
predanju«.52
Maspero razlikuje disajne tehnike od onih koje kao sredstvo
koriste seks. Prve ćemo ukratko spomenuti, jer je delimično reč o
učenjima poput onih koja smo već razmotrili kod unutrašnje
transmutacije. Tako se i u njima susrećemo sa pojmom »prostora
snage«, smeštenog u jin delu tela (deo iznad dijafragme je jang,
muški, onaj ispod dijafragme je jin, ženski), tačno »tri palca ispod
pupka«; ovde se taj prostor naziva »oblast Donjeg Cinobera«, Tan-
tjen. Pristup toj oblasti je preprečen (pragom koji »Božanstva ne
oslobađaju olako«). U suštini, metod se sastoji u kontrolisanju disanja,
da bi se domoglo životnog principa daha i, pošto je prepreka
odstranjena, u sprovođenju daha do oblasti »Donjeg Cinobera«. Tada
se dah sreće sa suštinom koja se zove »Dah Tajne Žene«. Ako ga tako
stopljenog »zatvorimo«, odnosno ako ga dugo zadržimo, on će
proizvesti natprirodnu energiju koja se kao fluid širi i protiče celim
telom, regenerišući ga i oživljavajući. Ponekad se savetuje i uspinjući
proces kojim se snaga donjeg centra usmerava ka onome što tekstovi
nazivaju oblašću Gornjeg Cinobera (smeštenoj u glavi); ona se tada
pretvara u vatru »da zapali telo, kako bi imalo veličanstveni sjaj
vatre«. Sve je to u vezi sa »fuzijom (fizičkog) oblika«, odnosno some,
tela; reč fuzija se koristi po analogiji sa promenom stanja koju vatra
izaziva kod čvrstih metalnih supstanci. Tako se vraćamo na pojam
preobraženog tela koje savladava smrt.53 U ovim taoističkim učenjima
mogu se postaviti paralele sa učenjem kundalini-joge: donji centar,
vatrena priroda kundalini, preprečavanje praga osovinskog puta,
uspinjući proces, sjedinjenje muškog i ženskog (u jogi: Šive i Šakti)
na temenu glave.
Sa taoističkih tehnika putem disanja, pređimo sada na one
52 MASPERO, str. 199.
53 Ibid., str. 208, 213-214, 234, 245-246, 394-395.

35
seksualne, svojstvene istoj tradiciji. Kao u tantrizmu, u taoizmu se
propoveda princip da upotreba seksa, iako za jedne štetna, za druge —
one koji poseduju znanje — može predstavljati sredstvo duhovnog
prosvetljenja i spasenja. »Sjediniti se sa ženom, kaže se, isto je kao
povesti trulim uzdama konja u galop«. Ali onome ko zna, sjedinjenje
sa ženom ne može pričiniti štetu, već naprotiv, može doneti korist.
»Car Đalo, piše u Ju-fung-še-jao, spavao je sa hiljadu dvesta žena i
postao besmrtan; obični ljudi imaju samo jednu i (uživajući u njoj)
uništavaju sopstveni život. Znanje ili neznanje — kako i ne bi doveli
do suprotnih rezultata?«54
Znanje o kom je reč odnosi se na tajnu doktrinu; tako u istom
tekstu stoji da postupak »besmrtnici prenose jedan drugome; pijući
krv, oni se zaklinju da ga neće prenositi bilo kako«. To ponavlja i
učitelj Teng-Jun-Ce: »Ova tehnika je apsolutna tajna; prenosite je
samo mudrima!«.55 Drugi učitelj, Ko-Hong (IV vek), pošto je istakao
veliki značaj »metoda ložnice« (fang-čong-če-fa), kaže o najvišem
cilju kom se teži: »Ovaj recept Istinski Muškarci prenose usmeno
jedan drugom; prvobitno se nije izlagao pismeno. Čak i kad se
upotrebljavaju najpoznatije droge, ako se ne poznaje ovaj najefikasniji
metod (seksualni), ne može se postići večni život« (Pao-po-ce, 8, 3b).
Taoistički učitelj koga smo citirali, Ko-Hong, navodi naime da
oni koji koriste seks u ne-profane svrhe teže različitim ciljevima. Jedni
žele da nadoknade trošenje vitalne energije i da postignu dugovečnost;
drugi da učvrste princip janga i raspu dejstvo jina; ali po svemu
sudeći najvažniji cilj je da »se povrati Suština i popravi mozak«. Tako
prevodi Maspero,56 ali bez obzira da li je u tekstu reč »mozak«
upotrebljena sasvim pravilno, jasno je da se ovde pominje postupak o
kome smo govorili kada smo razmatrali metode koje koriste disanje;
nije po sredi fizički mozak, već upravo »oblast Velikog Cinobera«,
smeštena u glavi. Moramo naime imati na umu da se uglavnom u
ovakvim učenjima svako pominjanje naizgled fizičkog ili fiziološkog
aspekta u stvari tiče hiper-fizičke »anatomije« i fiziologije.
Uz ustanovljenu razliku između ciljeva, zajednička crta ovih
metoda svakako je sjedinjavanje janga i jina, muškog i ženskog
principa, koji nose muškarac i žena. Izgleda da se prema različitoj
orijentaciji stanja sjedinjenja u seksualnom činu ostvaruje jedan ili
54 Ibid., str. 380—381.
55 Ibid., str., 386.
56 Ibid., str. 409-410.

36
drugi cilj. Jedan zanimljiv i sugestivan izraz koji se koristi za
seksualne tehnike je »obmotavanje Zmaja i igra Tigrice«. Zmaj
oličava jang i odgovara muškarcu; Tigrica pak, jin i nju inkarnira žena
sa kojom se opšti. Treba imati na umu da, nasuprot drugim
tradicijama, kineska tradicija predstavlja zmaja kao dvostruku
životinju, bilo zemaljsku i vodenu, bilo nebesku i kraljevsku. Kada
simbolizuje čoveka i njegovu dvostruku prirodu, mogu se sa razvojem
unutrašnjeg doživljaja u »igri Zmaja i Tigrice« eventualno povezati
šest položaja janga, kojima u komentaru odgovara šest znakova janga
prvog heksagrama Ji-džinga; idući odozdo, iz faze u kojoj je sakriven
i u kojoj se samo može naslutiti, Zmaj prelazi u fazu kada postaje
vidljiv i postepeno uzleće, uzdiže se u etar i nestaje.
Što se tiče izbora žene, pridaje se važnost njenim godinama: ne
preko trideset, a najbolje su ispod osamnaest ili devetnaest godina.
Kao u tantrizmu, ona ne sme da bude majka, da je rađala decu. »Čak
iako je mlada, ako je rodila sina, ne može biti korisna« (Ju-fang pi
Kjue). Jedna specifična preporuka je ovde da se žena menja: čitav niz
tekstova ističe da je to osnovno. »Treba menjati ženu nakon svakog
uzbuđenja; promenom žene postiže se večni život«, glasi navedeni
tekst, i dalje: »ako se muškarac uvek sjedinjuje sa istom ženom, dah
jina će se smanjiti i korist će biti slaba. . . Suština i dah žene postepeno
će oslabiti i ona neće doneti velike koristi muškarcu«.57 Ovo se čak
tumači i u smislu upotrebljavanja mnoštva mladih devojaka jedne za
drugom, i u drugom tekstu se navodi da »što se više žena promeni to
je veća korist, i ako se u jednoj noći deset puta promeni žena dostiže
se najviši i najbolji stepen (radnje)«.
Ovo nas, međutim, navodi na metode seksualne magije koji bi
se čak mogli graničiti sa muškim »psihičkim vampirizmom«, pre nego
na postupke čiji je cilj istinska inicijacija, odnosno transcendencija.
Na to se pomišlja ne samo zbog većeg broja tekstova koji pominju
dugovečnost, udaljavanje bolesti, »olakšanje« ili »suptilizaciju« tela
kao rezultat tih metoda,58 nego naročito zbog povremenih preporuka
da se ne koriste devojke već upućene u ovu tehniku; prema učitelju
Peng-cuu, ovo se savetuje jer bi inače žena mogla polni čin iskoristiti
da nahrani jin i da sama postane besmrtna; devojka koja poseduje

57 Ibid. str. 295—296. Ova misao se sreće i u starim narodnim spisima o ljubavnoj tehnici, gde se kaže:
»Ko ne poznaje ovu umetnost i sjedinjuje se samo sa jednom ili dve žene, brzo ce umreti« (vidi Van
Gulik, cit. str. 17, 42.
58 MASPERO, str. 384.

37
znanje ići će za sopstvenim razvojem i neće biti korisna partneru.59
Dakle, ne teži se obostranom iskustvu u kome i muškarac i žena
koriste svoje spajanje, u stanjima do kojih dolazi u toku ljubavnog
čina. Naprotiv, pomišlja se da u tom slučaju muškarac jedino želi da
apsorbuje dopunski fluid da bi pojačao svoje uzbuđenje i, samim tim,
svoje svojstvo janga, odnosno »Zmaja«, muškog principa naspram
jina, ili »Tigrice« kod žene. Stoga je za njega bolje da njegova
partnerka ne bude upućena u tajni, magijski smisao seksualnog čina
kako ga ne bi iskoristila i učinila da, u celini uzev, nadvlada jin. Zato
se u spisima o profanoj ljubavnoj tehnici javlja antagonizam i žena se
naziva »neprijateljicom« jer teži da odnese jang muškarca.60 Kada bi
po sredi bilo samo apsorbovanje ženskog fluida da se nahrani
sopstveni životni princip, lakše bi se razumela takoreći serijska
upotreba velikog broja mladih žena. Tako se u Indiji i u Tibetu zna za
slične tehnike za produženje života; u suštini, kada se sjedini sa ženom
i izazove orgazam, muškarac nikako ne sme učestvovati u užitku; to
na određeni način stvara vampiričnu apsorpciju ženske vitalne
energije.61 Uostalom, čak i u Upanišadama postoje tragovi sličnog
»uvlačećeg postupka«, kojim se ženi oduzima »seme« u toku
seksualnog čina da ne bi zanela. Tekst kaže da u tom cilju, ustima
sjedinjen sa ženom, muškarac u trenutku kada prodire u nju treba da
izdahne a zatim ponovo udahne (i verovatno zadrži dah), izgovarajući
u sebi sledeće reči: »Mojom snagom, mojim semenom, uzimam tvoje
seme« (...) U ovom se tekstu čak navodi detalj koji nalazimo i u
taoizmu, jer se tvrdi da od posedovanja znanja zavisi preimućstvo
muškarca ili žene nad partnerom u trenutku seksualnog sjedinjenja:
ako muškarac poseduje znanje, on koristi »dobra dela žene« sa kojom
se sjedinjuje; ako međutim, nije svestan, onda žena prisvaja njegova.
Dodaje se da čak i muškarci ranga brahmana nemaju muškost ako se
sa ženom sjedinjuju bez tog znanja.62
No, ima razloga zbog kojih se smatra da se u taoističkoj tajnoj
seksualnoj praksi ne završava sve tako problematično. Između ostalog,
osnovna tehnika se ne razlikuje mnogo od tantričke. Njena prva faza
zove se istinska umetnost izjednačavanja, usklađivanja ili mešanja
dahova, čang-ki čan-ču; to je tehnički naziv za erotsku predigru koja
treba da oživi prirodni magnetizam što se pali kroz odnos jin-jang,
59 Ibid. str. 396.
60 Vidi Van Gulik, cit. str. 11.
61 Vidi A. DAVID NEEL, Magie d'amour et magie noire, Paris, 1938, p. 14, 104—105.
62 Brhadaranyaka-upanishad, IV, iv, 4.

38
dok ne dostigne vrhunski stepen uzbuđenja i usaglašenosti kod oboje.
Tek pošto se to stanje postiglo i održalo izvesno vreme, par se telesno
sjedinjuje (Ju-fang še-jao). Moguće je da se ovom predigrom teži
postići stanje za koje je, prema navedenom tantričkom ritualu,
potrebno provesti sa ženom neko vreme u bliskosti ali uzdržavajući se
od telesnih dodira. Isto tako, tehnika ljubavnog čina, huo-ho, u tom
pogledu ne razlikuje se mnogo od tantričke: muškarac, kad poseduje
ženu, ne sme dozvoliti da se seme izlije, a ako je proces ejakulacije
već započet, on ga mora zaustaviti i vratiti seme natrag, kako bi
»zadržao Suštinu« — koja očigledno odgovara virji i binduu) principu
magijske muškosti iz hinduističkog učenja. U »Su-niu-kingu« se i
navodi: »Osnova tehnike se sastoji u sjedinjenju sa mnogo mladih
žena bez izlivanja Suštine«.63 Treba produbiti primarnu snagu
(Suštinu), a kad je ljubavni čin pokrene (prema jednom tekstu »ona
mora postati veoma uznemirena«), treba prekinuti proces ejakulacije
— za to se u nekim tekstovima otvoreno preporučuju čak i fizička
sredstva. Tada se događa preokrenuto kretanje, probuđena i zadržana
Suština penje se duž kičmenog stuba ka »mozgu«. To je »umetnost
vraćanja Suštine ka (centru smeštenom u) mozgu — huan-cing pu-
nao« (Ju-fang še-jao, 1b).64 »Samo prodreti, ne izbacujući«. Evo
kakav je nauk Lieu kinga: nakon usaglašavanja daha muškarca i žene,
valja »prodreti kad je (...) slab, a povući se kad je čvrst i jak«. U
drugom tekstu stoji: »Onaj ko ulazi jak a izlazi slab, umreće pa makar
imao i najbolju sudbinu«. (Jang-sing jen-ming lu, II 13 a-b). Maspero
između zagrada umeće falus, muški polni organ (u ovim tekstovima
nazvan »drška od žada«). Ali ovo tumačenje izgleda prilično grubo;
između ostalog, ono ne omogućava dovoljno da se zamisli praktični
tok događaja na fizičkom planu, naročito u početku. U suštini,
verovatno je pre reč o stanju i snazi, ne o polnom organu nego o
principu jang muškarca, koji je »slab« u prvom kontaktu sa ženom, ali
kroz magijsku radnju treba postepeno da ojača, da nadvlada jin i da iz
tog iskustva iziđe »čvrst«, što je jedan od ciljeva na koji otvoreno
ukazuju tekstovi. Ovde se ritual primenjuje do te mere da, u savršenoj
praksi, da bi se ostvario potpuni broj janga — osamdeset i jedan —
isti broj pokreta treba da učini »drška od žada« u »žicama laute«
(ženskom seksualnom organu). Ovo se može zamisliti samo kao
apsolutno parališuća mehanika, osim u slučaju sasvim posebnih

63 MASPERO, Op. cit. str. 384.

64 Ibid, str. 385.

39
situacija kada intenzivno doživljeno ostva-renje jednog značenja
nenamerno, spontano, gotovo magijski, stvara preciznu simboličku
strukturu koja odgovara fizičkom pokretu.
Teng Ju-ce, legendarni besmrtni lik koji je navodno živeo za
vreme dinastije Han u II veku; govori o dvostrukom cilju: »smanjiti
jin da bi porastao jang« i »zgusnuti supstancu Suštine« (očigledno to
odgovara utvrđivanju virje). Maspero upozorava da se navedeni
obredi, kao i tehnike disanja, ne smeju započinjati bez odgovarajuće
pripreme. Osim toga, oni se mogu vršiti samo u strogo utvrđene dane;
u tom pogledu, za sledbenike taoizma postoji niz zabrana zasnovanih
na astrologiji. Zabranjeni su, na primer, prvi i poslednji dan u mesecu,
periodi prve i poslednje četvrti meseca i period punog meseca; tome
se pridodaju dani koji dolaze nakon nekih nepovoljnih okolnosti.
Praktično, dvesta dana godišnje je isključeno za »magično sjedinjenje
Zmaja i Tigrice«.65 Postoje i povoljni trenuci: pod uslovom da nije
pijan i da mu ne smeta preterana sitost, muškarac može vršiti obred sa
mladom ženom »u času živog daha jang, nakon ponoći«; (...) Praksa
pretpostavlja sposobnosti meditacije i intenzivne duhovne
koncentracije. Ovde nema, kao u Indiji i na drugim mestima,
prethodnih postupaka posvećenja, ali se jasno kaže da operaciju treba
izvršiti u stanju različitom od uobičajene budne svesti. »Svaki put
kada se ova praksa vrši, treba ući u meditaciju« — kaže Teng-ce.
»Treba prvo izgubiti svest o telu, a zatim o spoljnom svetu.«66 To
praktično znači da treba ući u stanje aktivnog transa kako bi se —
pored fizičkog čina i, naravno, ne gubeći osećaj žene i njenog tela —
doživljaj u suštini odvijao na suptilnom, nad-telesnom planu. Što se
tiče najvažnijeg dela, uspon Suštine ka gornjem centru, nakon
zaustavljanja i skretanja probuđene snage sa pravca kojim bi došlo do
izlivanja semena u ženu, treba praksu upotpuniti mentalnom
projekcijom koja omogućava da se prati i usmerava proces unutar
samog sebe.67
Teng Ju-ce pominje i molitvu68 posle koje će »muškarci držati
65 Ibid., str. 397—400.
66 Ibid., str. 386.
67 Ibid., str. 385, vidi 218 gde se govori o sposobnosti unutrašnjeg života — ni-če ili nei-kuan —
pomoću koje se vidi unutrašnjost svog tela, tako da se može voditi operacija. U tekstovima se o tom
vidu ne govori kao o natprirodnoj sposobnosti.
68 Evo njenog teksta: »Neka Velika Suština Vrhovnoga, zgušnjavajući sokove, učini da Transcendentni
bude čvrst kao kost! Neka se šest dahova Velikog-Istinskog-koji-nema-nikog-nad-sobom razviju u
unutrašnjosti! Neka Tajni Starac višeg Bića vrati Suštinu kako bi ona došla do (centra) mozga! Učinite
da sjedinim (jin i jang sjedinjujući se sa ženom), da se embrion istopi, a Dragulj sačuva!« (vidi

40
(duh učvršćen) u utrobi, sa rešenošću zadržavajući Suštinu i
ispuštajući dah koji će se, duž kičmenog stuba, penjati u suprotnom
smeru ka Ni-huanu; to se zove »vraćanje u Poreklo, huan-juan«. Žene
će naprotiv, držati (duh fiksiran) u srcu hraneći svest i propuštajući
kroz srce stalnu vatru (radžas, kao tedžas u hinduističkoj
terminologiji), potiskujući dah naniže, od grudi ka bedrima, odakle će
se zatim popeti duž kičmenog stuba da bi takođe stigao do Ni-huana.69
To se naziva »preobražajem Realnog«, hua-šen. Nakon sto dana
dostiže se transcendencija. Dugom praksom, spontano se postaje
Istinski Muškarac i večno se živi. To je metod da se izbegne smrt.70 U
vezi sa ovim »neumiranjem« ponovo se srećemo sa već primećenom
nejasnoćom: ne vidi se dobro da li se sve svodi na ostvarenje
dugovečnosti i na spravljanje alhemijskog eliksira (naime, susrecu se
ponekad i izrazi kao: »Bez obzira da li ste mladi ili stari, postaćete
dečaci«)71, ili se reintegracija na fizičkom i »vitalnom« planu smatra
samo posledicom jednog višeg ostvarenja, ostvarenja besmrtnosti u
pravom, transcendentnom smislu reči. Kod ovakvih nejasnoća, treba
uvek imati na umu da se, kao što tekstovi upozoravaju, suština
inicijacijskih učenja prenosila samo usmeno.
Osim pojedinačnih seksualniih obreda, onih koje vrši samo
jedan par, veći broj taoističkih tekstova spominje kolektivne obrede
koji su verovatno mešavina drevnih sezonskih (prolećnih i jesenjih)
orgijskih rituala i navedenih inicijacijskih tehnika u pravom smislu.
Kao povoljni dani za te kolektivne obrede navode se dani mladog
meseca i punog meseca, koji su naprotiv zabranjeni za pojedinačne
seksualne rituale. Nagoveštavanje da oni teže oslobađanju od grehova
i nesreća, koji prema »zakonu akcija i srodnih reakcija« mogu
proisteći iz dela pojedinaca, navodi na misao o njihovoj svrsi ispiranja
ili pročišćenja koja se postiže potapanjem u neuobličeno (u »Vode«), o
kojoj smo pisali proučavajući krajnji smisao orgijskih obreda uopšte.
Ipak, ovde postoji razlika: čak i u kolektivnoj praksi, u seksualnom
činu se mora primenjivati metoda neizlivanja semena. Siao tao luen u
tom pogledu navodi: »Oni koji se odaju ovoj praksi ostvaruju Istinsku
Formulu u Oblasti Cinobera; ali oni paze na Zabranjenu Tajnu i ne

MASPERO, str. 386).

69 U tom slučaju, naravno, misli se na svesno sudelovanje žene i na njeno poznavanje cilja ovog
postupka, nasuprot onome što smo čuli da preporučuju drugi tekstovi (prema kojima žena ne treba
ništa da zna o okultnoj radnji za koju se koristi).
70 MASPERO, Op. cit. p. 386.
71 Ibid.

41
ispuštaju na put.«72 Osnovni princip je promiskuitet; štaviše, ničim se
ne sme sprečavati razmena žena. Što se tiče ciljeva, isti tekst navodi
da se sastoje u obezbeđenju zaštitne (»naklonjene«) snage protiv svih
opasnosti, negativnih uticaja, demona. Ako je rezultat kome se ovde
teži postizanje čistog muškog svojstva jang, može se u tome povući
paralela sa osnovom antičkih rimskih verovanja u magijsku i
pročišćavajuću moć falusa. U svakom slučaju, nije lako pojmiti da se
u kolektivnim orgijama mora poštovati tehnika seksualnog čina bez
izlivanja semena. To se u najboljem slučaju može zamislitii samo u
okviru propisno organizovanog i artikulisanog magijskog lanca (kao u
»tantričkim točkovima«), a ne u istinskom promiskuitetu. Ali, u ovom
pogledu, tekstovi takođe nagoveštavaju da je reč o »stvarima koje se
ne smeju detaljno iznositi«.73 Nesumnjivo je da su se ovi tantrički
kolektivni obredi u mnogim slučajevima degenerisali, jer se veći broj
autora žali da su, u periodu nakon dinastija Vej i Cin, doveli do
rađanja dece među sledbenicima taoizma74: a to očigledno
podrazumeva prepuštanje običnom, »vlažnom« toku ljudskog
seksualnog čina.

72 Ibid. str. 404—405.

73 Ibid., str. 405.
74 Ibid., str. 409.

42
 S italijanskog prevela
Malina Stefanovska

GOROPADNI EROS
Ogledi o erotizmu
Priredio Milan Komnenić
Prosveta, Beograd, 1981.

MIKROTHEOS
mikrotheos.blogspot.com

43