8

02. Definicija, funkcije i karakteristike

operativnih sistema

U ovoj nastavnoj jedinici će prvo biti definisan operativni sistem (OS), zatim će biti navedeni
ciljevi OS-a, pa funkcije OS-a (obavezni delovi) i karakteristike OS (željene osobine).
Videćemo da svaki OS mora da obavezno ima deo koji upravlja dodelom procesora, dodelom
memorije i dodelom ulazno/izlaznih uređaja, a da su karakteristike brojne i raznolike.

Šta je operativni sistem?

Operativni sistem je, u osnovi, softver (program, skup više programa), interfejs između
korisnika, odnosno korisničkih aplikacija i hardvera (slika 1). Ponekad te granice nisu
najjasnije. Na primer, kada se radi o grafičkom korisničkom interfejsu (GUI, Graphical User
Interface): kod Linuxa je to aplikacija, a kod Windowsa je ugrađen u kod OS-a (slika 2).

Slika 1. Ilustracija OS kao veze između hardvera i korisnika (aplikativnog programa)

Slika 2. Poređenje operativnog sistema Windows i Linux

СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ITHS

 9

Definicija operativnog sistema

Operativni sistem objedinjuje raznorodne delove računara u skladnu celinu i sakriva od

korisnika detalje funkcionisanja ovih delova koji nisu bitni za korišćenje računara. OS radi
sledeće:

 upravlja programima, podacima i delovima od kojih se računar sastoji (procesor,

kontroleri, radna memorija), da oni budu što celishodnije upotrebljeni,
 obezbeđuje pristupačno radno okruženje za krajnjeg korisnika računara, tako što
računar kao mašinu, koja rukuje bitovima, bajtovima i blokovima, pretvara u mašinu
koja rukuje datotekama i procesima.

U opštem smislu, OS se može definisati kao skup programa koji upravljaju resursima RS i
obezbeđuju interfejs ka korisniku.

Ciljevi operativnog sistema

Dakle, OS je skup sistemskih programa koji posreduju između korisnika računara i

računarskog hardvera, a cilj mu je da:

 izvršava korisničke programe i olakša rešavanje korisničkih problema,

 korišćenje računarskog sistema učini podesnijim (prikladnijim) za korisnika,
 omogući što efikasnije iskorišćenje računarskog hardvera.

Kao takav, OS je jedan od najvažnijih i najsloženijih delova RS i sastoji se od više nezavisnih

celina.

Funkcije operativnog sistema

Za razliku od karakteristika, funkcije su zadaci koje operativni sistem mora izvoditi. Za

svaku funkciju mora da postoji i određeni program koji tu funkciju sprovodi. Zbog toga
operativni sistem čine programi koji rešavaju te određene, specifične, probleme ili zadatke.
Pošto je svaki zadatak moguće algoritamski rešiti na više različitih načina, postoji više
operativnih sistema koji na različite načine rešavaju iste zadatke. Tri osnovne funkcije svih
operativnih sistema su:

 upravljanje dodelom procesora,

 upravljanje dodelom memorije,
 upravljanje ulazno/izlaznim uređajima.

U literaturi se mogu sresti i drugačiji opisi funkcija operativnog sistema.

Prethodno nabrojane funkcije nisu sve funkcije, ali predstavljaju centralni problem kod svih
operativnih sistema. Kompletniji spisak bi bio ako se doda:

СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ITHS

 10

 upravljanje poslovima (sekvenciranje i raspoređivanje poslova) i interpretacija

komandnog jezika,
 rukovanje U/I operacijama,
 rukovanje greškama i prekidima,
 upravljanje resursima,
 omogućavanje višestrukog pristupa.
 zaštita resursa od zlonamernih napada, slučajnih grešaka korisnika i grešaka u
korisničkim programima i samom OS-u,
 obezbeđivanje dobrog interfejsa za operatora i korisnika,
 obračun korišćenja računarskih resursa.

Operativni sistemi se i razlikuju, uglavnom, po tome kako su realizovali osnovne funkcije.

Kao i kod karakteristika OS-a, i kod funkcija je bilo pokušaja da se standardizuju određene
aktivnosti. Cilj ovih standardizacija (pokušaja) bio je razvoj mašinski nezavisnih (Machine
Independent) kontrolno-upravljačkih jezika za neke važnije funkcije. Na primer, da se
prevođenje (kompilacija) bilo kog, na primer, C programa može istim kontrolno-upravljačkim
komandama izvesti na bilo kom OS-u. Kako svaki proizvođač OS-a ima neke svoje
specifičnosti, namere i ciljnog kupca, ovakvi pokušaji nisu dali velike rezultate u praksi.

Upravljanje dodelom procesora (Scheduling) rešava probleme neposredno vezane uz

izvođenje zadataka obrade, a to bi bili problemi: kom programu dodeliti procesor za
izvođenje, koliko dugo, koliko često i slično. Ovaj problem dobija na značaju samo u
multiprogramskim okruženjima, dok u jednoprogramskim okruženjima (ako takva još
postoje), nema smisla ni značenja.

Kod upravljanja dodelom memorije zadatak je rešavanje problema efikasnog korišćenja

radne memorije (RAM) računara. Ovaj problem je vezan sa dodelom procesora. U praksi se
sreću različiti načini rešavanja ovog problema.

Kako su U/I operacije mnogo sporije od procesora, OS mora da izoluje U/I operacije od
procesora što se postiže upotrebom brzog medijuma za privremeno memorisanje svih U/I
podataka. U prošlosti je taj uređaj bio traka, a sada je, po pravilu, disk.

Radi efikasnosti, U/I operacije treba, po mogućnosti, što više preklapati ili kombinovati s
drugim procesorskim poslovima. U tu svrhu realizovane su hardverske strukture: kanal (na
primer DMA) i prekidi.

Funkcija OS je i automatski rad RS, dakle bez intervencije operatora, jer ljudske intervencije
su mnogo sporije od računara. Takve aktivnosti su, na primer, punjenje memorije
programom iz sekundarnih memorija i izvršavanje jednog ili više programa.

Karakteristike operativnog sistema

Pod karakteristikama ćemo podrazumevati željene osobine operativnih sistema, dakle, ono
što bismo očekivali od operativnog sistema, bilo da ga koristimo ili radimo na razvoju istog.
Bilo je više pokušaja da se standardizuju karakteristike operativnih sistema. Navešćemo
spisak karakteristika za jedan operativni sistem opšte namene. Prve 4, u narednom spisku,
se ponegde nazivaju osnovne karakteristike, a ostalo poželjne osobine.

Karakteristike operativnog sistema su:

СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ITHS

 11

 istovremenost – paralelizam, konkurentnost (Concurrency),

 zajedničko korišćenje, tj. deljivost resursa (Sharing),
 postojanje dugotrajne memorije
 određenost (determinizam) (Determinacy),
 efikasnost (Efficiency),
 pouzdanost (Reliability),
 raspoloživost (Availability),
 sigurnost (Security),
 fleksibilnost (Flexibility),
 upotrebljivost (Usability),
 opštost (Generality),
 transparentnost (Transparency)
 celovitost (Integrity),
 održavanje – servisibilnost (Serviceability),
 modularnost (Modularity),
 vidljivost (Visibility), i
 kapacitivnost (Capacity).

Paralelizam (konkurentnost)

Paralelizam je karakteristika operativnih sistema koja označava paralelno (istovremeno,

simultano) odvijanje nekoliko procesa (programa, aktivnosti), kao što je koegzistencija više
programa u memoriji. Mnogi operativni sistemi omogućavaju paralelno izvođenje više
programa. Najčešće se programi ne izvode istovremeno, već im se resursi procesora
dodeljuju u određenim vremenskim intervalima. Zbog velike brzine rada procesora, sa
aspekta korisnika, programi se prividno izvode istovremeno. Ova osobina uvedena je radi
boljeg iskorišćenja rada procesora. To se posebno odnosi na procesore najnovije generacije
(na primer, P-IV) čija arhitektura uveliko prevazilazi ograničenja Fon Nojmanove arhitekture
i uveliko omogućava primenu savremenih metoda projektovanja operativnih sistema. Na
primer, QuadPumpedBus osobinu procesora P-IV, koja omogućava da se u jednom taktu
sistemske magistrale obrade četiri instrukcije. Pravilno napisan operativni sistem bi u ovom
slučaju (vrlo uslovno rečeno) imao mogućnost obrade četiri programa.

Operativni sistemi sa karakteristikom paralelnog – istovremenog rada se u teoriji i praksi

označavaju kao multiprogramski (ili Multitasking) operativni sistemi. Realizacija
multiprogramiranja može biti složena i razlikuje se od jednog do drugog operativnog
sistema. Na primer, dodela procesorskog vremena može biti ravnopravna za sve programe
ili se programi mogu razlikovati i formirati određenu hijerarhiju, pa će programi sa vrha
hijerarhije češće dobijati procesor na korišćenje, a oni sa dna mnogo manje i slično.

Deljenje resursa

Zajedničko korišćenje resursa je posledica paralelizma. Mogu se deliti samo resursi koje
je fizički moguće deliti i takve resurse zovemo deljivim (Shareable). Deliti se mogu
procesor, radna memorija, diskovi i slično. Razlog za zajedničko korišćenje resursa je opet u
što je moguće efikasnijem i ekonomičnijem iskorišćenju računara kao celine.

СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ITHS

 12

Postojanje dugotrajne memorije

Potreba za deljenjem programa i podataka implicira potrebu za trajnim skladištenjem

podataka s mogućnošću brzog pristupa (Long-Term Storage). To omogućavaju uređaji
velikog kapaciteta, tj. sekundarne memorije, koji su uglavnom magnetni. Pri tome treba
rešiti sledeće probleme:

 obezbeđenje jednostavnog pristupa podacima,

 zaštita od štetnih uticaja bilo kakve vrste (zlonamernih ili nehotičnih), i
 zaštita od grešaka samog sistema.

Određenost (determinizam)

Određenost je karakteristika koja se odnosi na rezultate izvođenja programa. Svaki program

prilikom izvođenja nad istim podacima mora uvek imati iste rezultate bez obzira na
unutrašnje stanje u računaru, bez obzira da li to radi danas, sutra ili za mesec dana. S
druge strane, OS mora karakterisati nedeterminističko ponašanje, što znači da korisnici i
zahtevi mogu dolaziti neočekivano i neodređeno (stohastički), a operativni sistem mora biti
u stanju da udovolji svim zahtevima.

Efikasnost

Efikasnost je karakteristika sistema da postiže optimum (maksimum) korišćenja resursa koji

mu stoje na raspolaganju. Različita rešenja operativnih sistema na istoj računarskoj
arhitekturi daju različito iskorišćenje resursa. Ovo je više akademska kategorija i za njeno
egzaktno utvrđivanje (merenje) bilo bi potrebno definisati određene, dodatne, kriterijume.

Sigurno je da, pored ostalih činilaca, namena operativnog sistema utiče na efikasnost. Na
primer, savremeni procesori (P-IV i slični) i savremene arhitekture omogućavaju
projektovanje i izradu daleko složenijih operativnih sistema nego što je Windows. No,
proizvođač, Microsoft održavajući takozvanu kompatibilnost unazad (Compatibility
Backward), svesno limitira mogućnosti PC računarske arhitekture. I sadašnji PC računari
emuliraju onaj prvi XT računar neprekidno se prebacujući iz Real Modea rada u takozvani
Protected Mode rada.

Efikasnost e je odnos vremena u kom procesor radi za korisnika i ukupnog vremena

potrebnog da se određeni posao ili grupa poslova obavi.

t
ekorisno

(0 e1)
t
ukupno

Premašenje o (Overhead) je odnos vremena u kom procesor radi na održavanju samog

sistema i ukupnog vremena.

todržavanje

o 
(0o1)
t
ukupno

СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ITHS

 13

Kriterijumi za određivanje efikasnosti OS su: srednje vreme između dva uzastopna posla,
vreme neiskorišćenosti OS, vreme prolaska za paketnu obradu podataka, vreme odziva za
interaktivne sisteme, iskorišćenost resursa i propusna moć (ukupna veličina posla koja se
može obaviti interaktivno nekom vremenu).

Pouzdanost

Pouzdanost je najvažnija karakteristika operativnih sistema i, čisto tehnički posmatrano,

odnosi se na učestanost otkaza rada, greške u radu ili prekid rada računara kao celine.
Pouzdanost, najviše zavisi od same konstrukcije operativnog sistema, ali i od namene
operativnog sistema, zahteva korisnika, konfiguracije hardvera i slično. Generalno, razlikuju
se dve vrste zahteva za pouzdanošću:

 tzv. Fail Safe sistemi (sa strožijim zahtevima), i

 Fail Soft sistemi (sa umerenijim zahtevima).

Kod Fail Safe sistema mora postojati određena redundansa sistema, što znači da su pojedini
resursi, na primer, duplirani. Na primer, postojanje dva diska od kojih je jedan takozvana
vruća rezerva i na koji se pamti kopija svake transakcije u sistemu. U slučaju ispada (koji
može biti bilo hardverski bilo softverski) vodećeg diska, rezervni preuzima vođenje sistema i
postaje vodeći disk. U ovakvom slučaju nema prekida u radu operativnog sistema.

Umereniji zahtev je Fail Soft sistem gde se, kao posledica ispada neke komponente (bilo
fizičke bilo dela softvera) ili resursa, dopušta degradacija performansi sistema, sve dok se
kvar ne otkloni. Funkciju neispravne komponente preuzeće neka druga komponenta
sistema, pri čemu će ista biti više opterećena pa i govorimo o degradaciji performansi
sistema.

Raspoloživost

Raspoloživost je ništa manje važna karakteristika od pouzdanosti. Odnosi se na ponašanje

operativnog sistema u slučaju greške (bilo kakve: neispravan rad komponente, Bug u nekoj
funkciji operativnog sistema i slično) tj. da li sistem i dalje (ne)ostaje na raspolaganju
korisniku. Pravilno napisan operativni sistem, sa aspekta ove karakteristike, ne bi smeo u
takvoj situaciji da prekida sa radom, već bi trebalo da prihvati nastali problem i da pokuša
da ga reši, a da pritom ostane na raspolaganju korisniku za druge programe ili obrade.
Teško da se nekom u praksi na PC računarima desilo da nije dobio čuveni plavi ekran sa još
čuvenijom porukom o pritisku na Ctrl+ALT+Del sa ciljem povratka na osnovni ekran
(desktop). Takve situacije kod WINDOWS-a obično se završavaju resetom čitavog računara.
Prema tome, Windows bi bio operativni sistem male raspoloživosti. Za razliku od Windowsa,
postoji Linux koji u slučaju nedostatka resursa za pokretanje novog programa obaveštava
korisnika o tome i istovremeno ostaje korisniku raspoloživ za prethodno pokrenute
programe.

СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ITHS

 14

Sigurnost

Sigurnost sistema je osobina zaštite od neovlašćenog pristupa i korišćenja svih delova

računarskog sistema koje korisnik želi da zaštiti. Generalno možemo govoriti o dve vrste
zaštite:

 zaštita korisnikovih podataka, i

 zaštita samog operativnog sistema.

Zaštita korisnikovih podataka se ostvaruje raznim tehnikama. Na primer:

 višekorisnički rad, i
 hijerarhija pristupa.

Zaštita samog jezgra operativnog sistema i pripadajućih delova se, takođe, postiže raznim
tehnikama. Na primer, najpoznatija je korišćenje takozvanog protected režima (Modea)
rada procesora. Od 80286 procesora kod INTEL-ovih procesora postoji mogućnost rada u
zaštićenom (protected) modu. Jednostavno, radi se o tome da postoji skup fizičkih adresa u
memoriji kojima je moguće zabraniti pristup. U slučaju pojave neke adrese iz ovog skupa na
adresnom basu akcija može biti različita: od ignorisanja takvog pokušaja do potpunog
blokiranja programa koji to pokušava. Važno je da programeri koji pišu kod za operativni
sistem imaju na raspolaganju takav resurs zaštite.

Koncept sigurnosti se dodatno usložnjava sa aspekta rada u mreži i korišćenja Interneta.

Fleksibilnost

Fleksibilnst je karakteristika koja autore operativnih sistema obavezuje da kod, koji pišu,
bude, što je moguće više, adaptibilan ili portabilan (u smislu da se lako prilagođava
različitim hardverskim konfiguracijama unutar jedne te iste računarske arhitekture, da
prihvata određene hardverske promene i slično). Sam pojam portabilnosti treba uslovno
shvatati. Ne postoje 100% portabilni operativni sistemi. Na primer, sam WINDOWS možete
instalirati na bilo koju PC mašinu odgovarajuće arhitekture. Ali BIOS ne možete prenositi iz
jednog u drugi računar.

Dakle, uvek postoji nešto što se zove jezgro (Core) operativnog sistema i u njemu deo koji
se odnosi na samu računarsku arhitekturu (Machine Specific). Ovaj deo je različit od sistema
do sistema. I postoji deo jezgra plus ostali delovi operativnog sistema koji je nezavisan od
računarske arhitekture.

U praksi se deo koji je Machine Specific nastoji minimizovati, ali ga je, jednostavno,
nemoguće eliminisati. Na primer, još sedamdesetih godina je Denis Ritchie prepisao UNIX-ov
core u programski jezik C, ali je i tada ostao jedan, manji, deo pisan u asembleru, koji se
odnosio na razlike pojedinačnih računarskih arhitektura.

S druge strane, fleksibilnost se može definisati i sa aspekta korisnika: koliko mu omogućava

da operativni sistem podvrgne sebi i svojim potrebama, pamćenju radnog okruženja, raznih
parametara, mogućnošću uključivanja ili isključivanja pojedinih funkcija operativnih sistema
i tome slično.

СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ITHS

 15

Upotrebljivost

Upotrebljivost je osobina operativnih sistema za što jednostavnijim korišćenjem, odnosno,

zahtev korisnika za što jednostavnijim korišćenjem funkcija operativnih sistema. Čest način
komunikacije sa operativnim sistemima je putem komandi čija sintaksa zavisi od sistema do
sistema. Svaka komanda ima svoju sintaksu koju moramo poznavati i koristiti. Na primer,
operativni sistem DOS putem komandnog procesora (fajl COMMAND.COM) interpretira razne
komande (DIR, CD, MD, Copy...). Windows, s druge strane, zahvaljujući grafičkom
korisničkom interfejsu (GUI) omogućava jednostavan rad pomoću miša. S te strane bi se
WINDOWS mogao svrstati u visoko upotrebljive operativne sisteme.

Važno je istaći da upotrebljivost operativnih sistema nije vezana samo za kontrolno-

upravljačke naredbe, nego i za neke druge aspekte kao što su, recimo, raznovrsnost fajlova,
pristup fajlovima, podržavanje raznih načina rada sistema i slično. Moglo bi se reći da je
upotrebljivost ocenjivanje mogućnosti koje operativni sistem pruža korisniku.

Opštost

Opštost e karakteristika koja ukazuje na što manje ograničenja u korišćenju operativnih

sistema i što manjem broju izuzetnih slučajeva u kojima se operativni sistem ne može
koristiti ili nije pogodan za korišćenje. Kao primer možemo istaći broj programa koji se
mogu istovremeno obradjivati, broj jedinica iste vrste koje se mogu priključiti, područja
memorije kojima se ne može pristupati i slično. Na primer, ograničenja u broju IDE uređaja
ili SCSI adaptera kod Windowsa.

Težnja je da operativni sistemi budu što je moguće više opštije namene, ali je, naravno, u
praksi to jako teško realizovati.

Transparentnost

Transparentnost je osobina kojom težimo oslobađanju korisnika od poznavanja mnogih

postupaka i procedura koje se odvijaju u samom operativnom sistemu pri izvođenju neke
funkcije istog. Ta dešavanja su za samog korisnika transparentna. OS nam obezbeđuje
jedinstven pogled na RS s tačke gledišta korisnika, nezavisno od konfiguracije računara,
konkretnog hardvera i same arhitekture, tj. tzv. virtuelnu mašinu. Na primer, Swapping
tehniku za proširenje veličine operativne memorije svi koristimo, bez imalo znanja o tome
kako je autor operativnog sistema istu rešio. Mi samo specificiramo veličinu dela diska za
swapping (nekad ni to, jer sam operativni sistem najčešće ima default-na podešenja).

Vidljivost

Vidljivost je osobina suprotna od transparentnosti. Za neke postupke nam operativni sistem

mora dati tačnu i punu informaciju o toku i stanju sistema da bi korisnik mogao čitav tok
pratiti ili razumeti.

СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ITHS

 16

Integritet

integritet ili (celovitost) označava mogućnost zaštite samog operativnog sistema i procesa
koji pripadaju korisniku. Operativni sistem mora da štiti samog sebe od grešaka,
(ne)namerno prouzrokovanih, od uništenja i slično. Svaki korisnički program mora imati pun
integritet. Takođe, ni programi ne smeju uticati jedni na druge, uništavati međusobno svoje
podatke, međurezultate i vlastiti kod. Ono što je ovde važno istaći je to da operativni sistem
mora osigurati da u slučaju greške u korisničkom programu korisnik bude siguran da je
greška isključivo njegova, a ne nečija tuđa i da bude siguran da ne utiče na tuđe programe.

Servisibilnost

Servisibilnost ili mogućnost održavanja odnosno opravke, je karakteristika koja se zahteva

od svih tehničkih sistema, uopšte, i odnosi se na zahtev za jednostavnijim, bržim i lakšim
ispravljanjem kvarova i grešaka koje se mogu javiti. Ovo je važno sa aspekta složenosti
samog operativnog sistema, čime je i verovatnoća pojave greške velika. Servisibilni sistemi
pomažu u otkrivanju greške koja nastaje i u testiranju ispravnosti sistema (akademski
rečeno).

Modularnost

Modelarnost je osobina koja otkriva modularan pristup u izgradnji samog operativnog

sistema. Time je omogućena lakša nadgradnja operativnog sistema korisniku i proizvođaču,
koji mogu da menjaju delove koje treba ili žele da promene. Dakle, ova osobina treba da
doprinese lakše, brže i pouzdanije menjanje operativnog sistema.

Kapacitivnost

Kapacitivnost je jedna akademska kategorija kojom se želi postići maksimalno sprovođenje

neke funkcije uz postojeće fizička ograničenja. Prosto, ovom osobinom označavamo
mogućnost da se uz određenu hardversku konfiguraciju, odnosno, računarsku arhitekturu,
postigne, ili nastoji postići, najbolje moguće odvijanje pojedinačnih funkcija operativnog
sistema.

Na kraju da napomenemo da ovim pregledom nisu iscrpljene sve karakteristike operativnih

sistema. Na primer, karakteristika koja ovde nije pomenuta jeste kompatibilnost. Nije
pomenuta zbog toga što je to, manje – više, marketinška karakteristika uvedena sa ciljem
da se očuva mogućnost izvođenja programa iz prethodnog perioda, odnosno, iz perioda
prethodnih verzija operativnih sistema.

Veoma je važno zapamtiti da su karakteristike samo poželjna i potrebna svojstva

operativnih sistema, koja su izražena u većoj ili manjoj meri, što zavisi od samog
proizvođača.

Cilj objašnjavanja karakteristika (osobina) da se predstave i zahtevi pri izradi operativnog

sistema.

СРЕДЊА ШКОЛА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ITHS