Dimnjaci PDF

Oktavijan Popović, dipl. inž.
maš
Prof. dr Martin Bogner, dipl. inž. maš.
Doc. dr Aleksandar Simonović, dipl. inž. maš
Prof. dr Slobodan Stupar, dipl. inž. maš.
O DIMNJACIMA
η
ETA, Beograd
2011.
Oktavijan Popović, dipl. inž. maš. projektant i izvođač radova, Beograd
Prof. dr Martin Bogner, dipl. inž. maš. redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu
Doc. dr Aleksandar Simonović, dipl. inž. maš. docent Mašinskog fakulteta u Beogradu
Prof. dr Slobodan Stupar, dipl. inž. maš. redovan profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu
O DIMNJACIMA
Recenzenti
Silva Derča, dipl. inž. građ.
Vojislav Todorović, dipl. inž. maš.
Prof. dr Aleksandar Jovović, dipl. inž. maš
Stručni redaktor
Milan Mihajlović, dipl. inž. maš.
Izdavač
ETA, Milana Rakića 4
11000 Beograd
www.eta-beograd.co.rs
Glavni i odgovorni urednik

Branka Bogner
Tehnički urednik
Dario Bogner
Slog
Kvartet V
Korice i skener
Denis Vikić
Priprema i štampa
Interklima-grafika, Kneza Miloša 161
36210 Vrnjačka Banja
Tiraž
700 primeraka
Štampanje završeno januara 2012. godine

PREDGOVOR
Čovekov susret sa vatrom je počeo da menja istoriju čovečanstva. Vatra na otvorenom

prostoru nije donosila smetnje, ali već u poluzatvorenom prostoru jeste. Koliko je vatra do-
nosila koristi toliko je dim donosio smetnje. Verovatno je zbog toga čovek težio da loži i odr-
žava vatru ispod nekih otvora ili pukotina. Videvši da dim upravo teži ka tim otvorima, čo-
vek je tu pojavu koristio u prvim primitivnim objektima kao što su bili šatori, kolibe ii slične
nastambe. Svuda u njima su ljudi ostavljali otvore kako bi se prirodnim putem odvodio dim.
Sigurno da ljudi tada nisu razmišljali o razlici gustina toplog dima i hladnog vazduha, što da-
nas koristimo pri elemenatarnim proračunima prirodne vuče dimnjaka.
I tako se skoro od upotrebe vatre počelo postavljati pitanje odvođenja dima. Iz raznih
istorijskih podataka se vidi da se vodilo računa o odvođenju dima iz primitivnih ložišta, ka-
mina i prvih peći.
Danas je osnovna funkcija dimnjaka još uvek odvođenje dima, zbog njegovog štet-
nog dejstva [6]. Štetna dejstva se ogledaju, u prvom redu, u iznosu čvrstih i gasovitih produ-
kata sagorevanja, kao i odvođenju raznih, prvenstveno, štetnih gasovitih nuz produkata iz ra-
znih procesnih postrojenja.
Ova publikacija prvenstveno ukazuje na dimnjake, kao sastavne delove termotehnič-
kih, termoenergetskih i procesnih postrojenja. Ukazuje se na dimenzionsanje dimnjaka. Pro-
račun se svodi na strujni i termički proačun, a kasnije na proračun čvrstoće. Paralelno sa di-
menzionisanjem dimnjaka, treba voditi računa o aerozagađenju, odnosno o zasipanju čvrstim
i gasovitim produktima, u prvom redu sumpor dioksidom, sumpor trioksidom i azotnim oksi-
dima. O proračunu aerozagađenja [7] se mora voditi računa kako bi se odredila konačna visi-
na i dimenzije dimnjaka. Veoma je povoljna situacija kada se grade nova energetska postro-
jenja ili neka procesna postrojenja, da se utiče na izbor prečistača pre no što produkti sago-
revanja dospeju do dimnjaka.
Radi podsećanja, da bi se odredila maksimalno dozvoljena koncentracija štetnih ma-
terija, mora se uzeti u obzir uticaj drugih zagađivača za određenu lokaciju, što se pri projek-
tovanju, kod nas, po pravilu izostavlja. Dakle, za jedno postrojenje nije iznos onaj koji stoji u
pravilniku ili drugom regulativnom aktu, već se umanjuje za uticaj drugih zagađivača. Ovaj
uticaj može biti i na par stotina kilometara, pa se u nekim zemljama donose regulativna akta
i o prekograničnim uticajima.
Može se zaključiti da o svemu ovome treba voditi računa, a zatim o određenim estet-
skim rešenjima dimnjaka kada je u pitanju zgradarstvo a i kada su u pitanju industrijski
objekti.
U knjizi su dati primeri sanacije, posebno čeličnih dimnjaka, obzirom na velike nedo-
statke pri projektovanju i izvođenju radova. Takođe se čitaoci upućuju na probleme vezane
za konstruktivna rešenja na početku eksploatacije, kao i na održavanje u toku eksploatacije.
Određene nepažnje mogu izazvati katastrofalne posledice i kod zidanih i kod čeličnih dim-
njaka. Citirane tehničke regulative upućuju na primenu istih.
Na kraju je dato jedno elementarno uputstvo, koje je preuzeto od udruženja evropskih
dimničara. Ovo uputstvo se odnosi na dimnjake u zgradarstvu i daje uputstva o održavanju u
toku eksploatacije. Ovo uputstvo se može koristiti kao normativni akt svake dimničarske or-
4
ganizacije ili kao podloga za izradu sopstvenih pravila. Na prvi pogled ovo uputstvo izgleda,
ili se možda čini, naivno. Međutim, veliki broj požara i šteta je prouzrokovano lošim ili ne-
dovoljno održavanim dimnjacima i dimovodnim sistemima.
Pri sakupljanju i obradi materijala za ovu publikaciju posebnu pomoć je pružilo pred-
stavništvo firme Schiedel iz Beograda, i to u prvom redu gospođa Silva Derča, dipl.inž.građ.
i gospodin Milan Mihajlović, dipl.inž.maš. za poglavlje o dimnjacima u zgradarstvu.
Za prikupljanje podataka o standardima i normama, njihovoj validnosti, usvajanju
evropskih normi, i slično, veliku pomoć autorima je pružio gospodin mr Ivan Krstić,dipl.inž.
maš. sa sojim saradnicima iz Instituta za standardizaciju Srbije. Naglašavamo da korisnici li-
teraturnih podataka treba uvek da imaju originale standarda i normi, bez obzira da li su izvo-
di dati u tekstu. Na ovaj način se izbegavaju eventualne štamparske greške, a izvodi iz stan-
darda samo upućuju čitaoce o različitim sadržajima koji se nalaze u standardima.
Sve dobronamerne i konstruktivne primedbe će autori ove knjige veoma rado razma-
trati i ugraditi u eventualno sledeće izdanje ili neka druga izdanja iz ove oblasti tehničke li-
terature.
Beograd – Pocking (Nemačka)

O svetom Jovanu M. Bogner
leta Gospodnjeg 2012.
SADRŽAJ
1. UVOD / 9
1.1. Istorijat / 9
1.2. Definicije / 13
2. OPŠTE O DIMNJACIMA / 15
2.1. Podela po vrsti goriva / 15
2.2. Podela prema vuči / 18
2.3. Podela prema mestu postavljanja / 19
2.4 Podela prema nameni / 19
2.5 Podela prema materijalu i obliku konstrukcije / 19
2.6 Osnove proračuna vuče dimnjaka / 24
2.6.1 Veštačka vuča dimnjaka / 24
2.6.2. Vazdušni trakt / 30
2.6.3. Lokalni otpori / 32
3. STRUJNI PRORAČUN DIMNJAKA / 37
3.1. Razvoj dimnjaka / 37
3.2. Dimnjak / 37
3.3. Funkcija dimovodne instalacije / 37
3.4. Osnovne karakteristike dimnjaka / 38
3.5. Delovi dimovodne instalacije / 39
3.6. Proračun dimnjaka / 39
3.7. Dimnjaci s prinudnom vučom / 40
4. PRORAČUN ČVRSTOĆE / 43
4.0. Opšta razmatranja / 43
4.1. Dejstvo vetra / 43
4.1.1. Karakteristike vetra / 44
4.1.1.1. Tipovi vetrova / 46
4.1.1.2. Promena brzine vetra sa visinom / 47
4.1.1.3. Turbulencija vetra / 48
4.1.1.4. Odvajanje vrtloga / 50
4.1.1.5. Aerodinamička dejstva / 52
4.1.2. Eksperimentalna analiza u aerotunelu / 53
4.1.2.1. Eksperimentalno određivanje raspodele pritisaka / 54
4.1.2.2. Aeroelastična analiza / 55
4.1.3. Proračun opterećenja vetrom / 55
4.1.3.1. Određivanje dejstva vetra / 56
6
4.2. Seizmička dejstva / 87

4.2.1 Određivanje seizmičkog dejstva / 90
4.3. Ostala dejstva / 101
4.3.1. Termički efekti / 101
4.3.2. Eksplozije / 101
4.3.3. Unutrašnji efekti / 101
4.3.4. Sopstvena težina / 102
Prilog 4.1. Proračun čvrstoće čeličnog dimnjaka / 102
Prilog 4.2. Čelični dimnjaci / 112
5. DIMNJACI U ZGRADARSTVU / 123
5.1. Opšte o dimnjacima u zgradarstvu [5, 8, 9] / 123
5.1.1. Razvoj dimnjaka / 123
5.1.2. Izbor dimnjaka i zahtevi za dimnjake / 124
5.1.3. Sanacija dimnjaka / 126
5.2. Polazna uputstva za planiranje i projektovanje dimnjaka / 128
5.2.1. Opšta uputstva / 128
5.2.2. Dimenzionisanje / 129
5.2.3. Priključak na kanalizaciju / 129
5.2.4. Izrada priključka za dimnu cev / 131
5.2.5. Statička stabilnost sistema / 135
5.3. Dimnjaci prema vrsti upotrebljenog goriva / 137
5.3.1. Ložišta na čvrsta goriva / 137
5.3.2. Ložišta na ložno ulje / 137
5.3.3. Ložišta na gas / 139
5.4. Vrste dimnjaka / 140
5.4.1. Dimnjaci sa cevima od keramike / 141
5.4.1.1. Sistem dimnjaka za čvrsta, tečna i gasovita goriva ABSOLUT / 141
5.4.1.2. Univerzalan sistem dimnjaka, pogodan za čvrsta, tečna
i gasovita goriva UNI PLUS / 145
5.4.1.3. Sistem QUADRO dimnjaka na gasovito gorivo / 149
5.1.4.4. Sistem dimnjaka na gasovita goriva Multi / 150
5.4.1.4. Troslojni sistemi dimnjaka sa profilisanom cevi
od keramike – Kerastar / 153
5.4.2. Dimnjaci sa cevima od nerđajućeg čelika / 153
5.4.2.1. Troslojni dimnjak od nerđajućeg lima ICS / 153
5.4.2.2. Sanacioni sistemi dimnjaka od nerđajućeg čelika Prima Plus / 155
5.5. Dimnjaci za kamine / 157
5.5.1. Proračun poprečnog preseka otvorenog kamina
prema formuli Barlaha (Barlach) [ 4] / 157
5.5.2. Proračun slobodnog poprečnog preseka otvorenog kamina / 158
6. PROPISI I STANDARDI / 159
6.1. Evropski komitet za standardizaciju / 159
6.1.1. Opšte / 159
6.1.2. Sektor građevinarstva / 160
6.1.3. Tehnički komiteti / 160
6.1.4. Dimnjaci / 160
O DIMNJACIMA 7
6.2. Novi pristup u tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji

u oblasti građevinarstva / 164
6.2.1. Ciljevi / 164
6.2.2. Principi / 164
6.2.3. DIREKTIVA 89/106/EEC (CPD Construction Products Directive) / 165
6.2.4. Harmonizovani standardi i tehnička odobrenja / 166
6.3. Usvajanje standarda / 169
6.3.1. Prilog (Anex) ZA / 169
6.3.2. Podela dimnjaka prema EN standardima / 170
6.3.3. Evropska dimnjačka terminologija / 170
6.3.4. Sistem označavanja i obeležavanja dimnjaka i dimnjačkih komponenata
prema evropskim normama / 171
6.3.5. Glineno/keramičke dimnjačke komponente / 173
6.3.6. Betonske dimnjačke komponente / 175
6.3.7. Metalne dimnjačke komponente / 177
6.3.8. Plastične dimnjačke cevi / 177
6.4. Tehnički propisza dimnjake u građevinskim objektima – predlog / 179
6.5. Izvodi iz standarda i normi / 200
6.5.1. Izvod iz SRPS EN 13084-1:2011.Slobodnostojeći dimnjaci
– Deo 1: Opšti zahtevi / 200
6.5.2. Izvod iz standarda SRPS EN 1443:2005.Dimnjaci – Opšti zahtevi / 232
6.5.3. Izvod iz standarda SRPS EN 1457:2005.Dimnjaci – Glinene/keramičke
dimnjačke cevi – Zahtevi i mETode ispitivanja / 249
6.6. Pregled važnijih standarda i normi / 287
7. USLUGE DIMNIČARSKE SLUŽBE / 307
Nomenklatura u ovom poglavlju je zadržana kako je u originalnoj brošuri
i nije u sklopu ove knjige. Na ovaj način se može u nekim slučajevima
bolje pratiti original / 307
1. Protivpožarna zaštita / 307
1.3 Savetovanje u oblasti protivpožarne zaštite / 310
1.4 Prvi pregledi u novogradnjama, dogradnjama, rekonstrukcijama, odnosno
promeni svrhe građevinskih objekata / 311
1.5 Protivpožarna – sigurnosno-tehnička dokumentacija / 311
1.6 Prednosti za korisnike dimničarskih usluga / 311
2. Bezbednosno-tehničke mere koje sprovodi dimničar / 312
2.1 Opšte / 312
2.2 Sprečavanje opštih nesreća / 313
2.3 Sigurnosno-tehničke oznake / 313
2.4 Opasnosti izazvane električnom instalacijom / 313
2.5 Uzemljenje dimovodnih uređaja / 314
2.6 Eksplozivna paljenja i eksplozije / 314
2.7 Sprečavanje oštećenja na zgradi / 314
2.8 Funkcionalna sigurnost uređaja za loženje – ložišta / 315
2.9 Kontrola ispravnog skladištenja goriva / 315
2.10 Funkcionalna karakteristika, izvođenje i stanje dimovodnih uređaja / 316
2.11 Prednosti za krajnjeg korisnika / 316
8
3. Zaštita životne sredine / 317

3.1 Očuvanje čistog vazduha / 317
3.2 Saveti za racionalno korišćenje goriva – ušteda energije / 320
3.3 Gubitak toplote usled provetravanja / 321
3.4 Čišćenje i održavanje uređaja za loženje (ložišta) i dimovodnih uređaja
(dimovodnih puteva) / 321
3.5 Stručno odlaganje odnosno odnošenje otpadnih produkata / 322
3.6 Emisije uređaja za loženje / 322
4. Higijena stambenih prostorija – zaštita zdravlja ljudi / 323
4.1 Saveti na području razmene vazduha / 324
4.2 Efikasnost rada uređaja za provetravanje / 324
4.3 Čišćenje i održavanje uređaja za provetravanje / 324
4.4 Odlaganje odnosno uklanjanje naslaga / 325
5. Sanacija dimnjaka / 325
5.1 Načini sanacije / 326
5.2 Pregled po završetku sanacije / 328
6. Utvrđivanje i sprečavanje opasnosti na radu / 329
6.1 Uzroci opasnosti i katalog mera sigurnosti za dimničare / 330
6.2 Droge / 331
6.3 Čišćenje odvoda dimnih gasova u potkrovlju ili u prostorijama / 331
6.4 Čišćenje dimovodnih uređaja na krovu / 331
6.5 Čišćenje velikih i visokih (penjajućih) dimovodnih uređaja / 332
6.6 Čišćenje uređaja za provetravanje, na primer, za odvod pare iz uređaja / 332
6.7 Čišćenje uređaja za loženje (ložišta) i priključka za dimnjak / 332
6.8 Čišćenje uređaja za sagorevanje / 333
6.9 Provera delovanja zaptivenosti / 333
6.10 Paljenje dimnjaka / 333
6.11 Odstranjivanje naslaga iz dimnjaka / 334
6.12 Merenje dimnih gasova / 334
6.13 Sanacija dimnjaka / 334
7. Dodatak 1. Zaštita od požara, bezbednost i zdravlje na radu / 334
7.1 Osnovni uslovi za pravilno obavljanje dimničarskih usluga s aspekta
protivpožarne zaštite, zaštite života ljudi obezbeđivanjem sigurnog
rada uređaja za loženje, dimovodnih uređaja i uređaja za provetravanje, kao i
racionalna potrošnja energije i higije / 334
7.2 Protivpožarno-sigurnosni intervali čišćenja i pregleda uređaja za loženje,
pripadajućih dimovodnih uređaja i uređaja za provetravanje / 334
7.3 Intervali vanrednih pregleda (protivpožarno-bezbednosni pregled)
objekata i stanova / 335
7.4 Intervali bezbednosno-tehničkih pregleda uređaja za loženje
i odvoda dimnih gasova / 335
7.5 Pregledi dimovodnih uređaja / 336
8. Dodatak 2Produkti sagorevanja i dimovodne instalacije / 336
8.1 Osnovne odredbe / 336
Literatura / 339
O DIMNJACIMA 9
1. UVOD
Dimnjak je važan sastavni deo svakog postrojenja za loženje.

Bez obzira da li su u pitanju kućni dimnjaci malog poprečnog preseka i ka-
paciteta, ili dimnjaci velikih industrijskih postrojenja ili termoelektrana visoki više
stotina metara, svi oni moraju biti izgrađeni u skladu sa odgovarajućim standardima
i redovno održavani da bi odgovorili svojoj nameni - bezbednom i ekološki isprav-
nom odvođenju dimnih gasova iz ložišta.
Projektovanju i izgradnji dimnjaka treba pristupiti pažljivo i odgovorno. Lo-
žište, vezni elementi i dimnjak moraju se međusobno uskladiti, kako bi se osiguralo
pouzdano, bezbedno i trajno funkcionisanje ložišta. Pored statičke stabilnosti, pro-
tivpožarne zaštite i termodinamičkih uslova, treba ispoštovati i brojne građevinsko-
fizičke zakonitosti koje nastaju u građevinskim materijalima usled toplotnog optere-
ćenja i naprezanja zbog vlage, a pod uticajem gasovitih produkata sagorevanja. Izu-
zetno je važno pridržavati se odgovarajućih tehničkih propisa, jer svaka naknadna iz-
mena na dimnjaku izaziva velike troškove.
1.1. ISTORIJAT
Pronalazak vatre, odnosno sticanje sposobnosti paljenja i održavanja vatre je
bio jedan od ključnih događaja u istoriji ljudskog roda. Vatra je omogućavala kom-
forniji život: grejanje u hladnim zimskim danima, lakše pripremanje hrane, odbra-
nu od divljih životinja... Ali, kao što svako lice ima i naličje, brzo se ispostavilo da
vatra, osim što lepo greje, u priličnoj meri otežava disanje usled dimnih gasova koje
proizvodi u velikoj količini. Zbog toga su prva ognjišta bila postavljena ispred peći-
na u kojima su ljudi živeli, što isto nije bilo idealno, jer da bi se ogrejali i pripremili
hranu ljudi su morali da se okupe ispred pećine, gde su bili izloženi kiši i vetru.
Naravno, rešenje je ubrzo pronađeno. Neki naš daleki predak, sa razvijenom
moći zapažanja, je još u kamenom dobu primetio da se dimni gasovi kreću u vis. Ka-
ko su u to vreme ljudi već počeli da grade prve kuće, rešenje je bilo prilično jedno-
stavno: ostaviti otvor na krovu za izlaz dimnih gasova.
Nedostatak ovog rešenja je bio u tome što je svaka jača kiša izazivala gaše-
nje vatre, uz razvijanje velike količine dimnih gasova i čađi usled nepotpunog sago-
revanja. Zbog toga su ljudi prebacili otvor za dimne gasove na bočni zid kuće i time
ostvarili potrebnu promaju za izvlačenje dimnih gasova iz prostorije, uz istovreme-
no sprečavanje prodora kiše u kuću. I to nije bio pronalazak antičkih civilizacija, već
mnogo starijih. Prilikom iskopavanja na lokalitetima Vinčanske kulture, koja je cve-
tala na našim prostorima tokom Neolita, dakle pre više od 7000 godina pronađeni su
interesantni tragovi. Na slici 1.1 je prikazan snimak rekonstrukcije jedne kuće iz tog
10 1. Uvod
perioda, koja je bila izložena na izložbi “Vinča, praistorijska metropola” održanoj u

Galeriji SANU u Beogradu od 24.X 2008. do 06.I 2009. Na slici se jasno vidi ognji-
šte i iznad njega četvorougaoni otvor za izlaz dimnih gasova.
Slika 1.1. Ognjište i odvod dimnih gasova (Vinčanska kultura)

Kao sledeću civilizaciju koja je imala značajnog uticaja na razvoj dimnjaka ne
možemo da ne pomenemo Rimsko Carstvo. Već u to doba Rimljani su gradili ure-
đaje za centralno grejanje. O tome svedoče iskopine Pompeje i druge rimske stari-
ne, a pominju to u svojim spisima Vitruvije, Plinije i dr. Kanali u zidovima služili su
za dovođenje toplog vazduha iz ložišta, koje je bilo smešteno pod zgradom ili izvan
zgrade, a ujedno su njima odvodili dimne gasove iz prostorija. Osim toga su u pro-
storijama bili ugrađeni dimnjaci uz zidove ili u uglovima, i to od šuplje opeke pravo-
ugaonog ili kružnog preseka (slika 1.2).
Slika 1.2. Dimnjaci starih Rimljana. 1. dimnjak, 2. odvodni otvor za dimne gasove,
3.dimovodne cevi, 4. plašt dimnjaka, 5 dovodni kanal toplog i svežeg vazduha.
O DIMNJACIMA 11
Od VIII veka počeli su se u kućama graditi kamini, a sa razvojem ozidanih i

samostalnih štednjaka i peći razvijala se i gradnja dimnjaka.
U sedamnaestom veku u Engleskoj se veličina kuće određivala prema broju
dimnjaka, odnosno ognjišta koja je sadržala, na osnovu čega se plaćao porez (porez
na ognjišta). Zbog toga je počela era priključivanja većeg broja peći na jedan dim-
njak.
Industrijski dimnjaci su postali uobičajeni krajem XVIII veka. Dimnjaci su
tradicionalno građeni od opeka, kako u malim, tako i u velikim zgradama. Prvi dim-
njaci su bili jednostavne konstrukcije od opeka. Kasnije su dimnjaci građeni oblaga-
njem opekama kanala od pločica. Radi sprečavanja povratnog strujanja gasova, na
vrh dimnjaka se ponekad postavljaju ventilacione kape različitih oblika.
U osamnaestom i devetnaestom veku, tehnologija korišćena za dobijanje olo-
va iz rude, stvarala je veliku količinu toksičnih gasova. U Severnoj Engleskoj su gra-
đeni dugački, skoro vodoravni dimni kanali (sa minimalnim usponom), dužine često
i preko tri kilometra, koji su se najčešće završavali kratkim vertikalnim dimnjakom
na udaljenim lokacijama, gde bi dimni gasovi izazvali manju štetu. Unutar ovih du-
gačkih kanala su se taložili olovo i srebro, pa su radnici periodično skidali naslage
ovih skupocenih metala, formirane unutar kanala.
Čišćenje dimnjaka
Tokom procesa sagorevanja, posebno čvrstih goriva, kao proizvod sagoreva-
nja pored dimnih gasova, javljaju se i izvesne količine čađi i katrana. Te materije se
talože na zidovima dimnjaka i pošto su zapaljive može ponekad doći do njihovog sa-
mozapaljenja.
Do požara u dimnjaku može doći ukoliko se zanemari kontrola i čišćenje unu-
trašnjosti dimnog kanala. U tom slučaju u dimovodu dolazi do gomilanja naslaga ča-
đi.Te naslage mogu delimično ili potpuno da blokiraju presek kanala, usled čega do-
lazi do nepravilnog sagorevanja goriva u ložištu, a takođe može doći i do požara u
dimnjaku. Pošto se dimni kanali grade u sklopu zidova stambene zgrade, vatra iz njih
može lako da se prenese na zgradu i da izazove veliku materijalnu štetu, da ne govo-
rimo o opasnosti od gubitaka ljudskih života.
Tokom osamnaestog veka su ljudi u Engleskoj već bili svesni potrebe za peri-
odičnim čišćenjem dimnjaka da bi se izbegli opisani problemi.
Majstori dimničari su koristili maloletnu decu, često četvorogodišnjake da se
provlače kroz dimnjak i čiste ga četkama. Za uklanjanje čvrstih naslaga smole kori-
stili su se metalni strugači. Ovi dečaci su bili često kupljeni u sirotištima i radili prak-
tično kao robovi, a nije bila retkost i da ih roditelji prodaju, jer nisu imali mogućno-
sti da ih izdržavaju. Da bi im ubrzali rad, majstori su često potpaljivali vatru u ognji-
štu kako bi ih naterali da brže prođu kroz dimni kanal i izađu na krov. U to vreme ni-
je bilo zakona koji bi štitili ovu decu, koja su radila bez zaštitnih sredstava i posto-
je brojni zapisi o njihovim stradanjima, počev od gušenja prašinom, zaglavljivanja u
tesnim dimnim kanalima, pa do padova sa krova sa smrtim ishodom. Poneki od ovih
dečaka su uspevali da posle izvesnog vremena postanu kalfe, ali je većina bila izba-
čena i pokušavala je da se zaposli u drugim zanatima. Doduše u Londonu je postoja-
lo udruženje majstora dimničara sa svojim sopstvenim pravilima. Jedno od tih pra-
12 1. Uvod
vila je bilo da deca ne treba da rade nedeljom, ali su obavezna da idu u školu da uče
i čitaju Bibliju. Ipak, uslovi života ove dece su bili teški, i ponekad okrutni. Neki su
bili primorani da spavaju po podrumima, na vrećama čađi, a sredstava za higijenu
uglavnom nije bilo. Među ovom decom je bila česta pojava kancera mošnica, kao
posledica akumulirane čađi u organizmu.
Slika 1.3. Dimničar i njegov šegrt (engleska gravura iz druge polovine XVII veka)
Tek 1864. godine, nakon dugogodišnje kampanje, je Engleski parlament do-
neo akt kojim je zabranjeno korišćenje dece za čišćenje dimnjaka. Drugim zakonom
su uvedene visoke novčane kazne za prekršioce.
Početkom osamnaestog veka su razvijene različite metode čišćenja dimnjaka.
Inženjer Jozef Glas (Joseph Glass) iz Bristola je opšte priznat kao pronalazač opreme
za čišćenje dimnjaka kakva se i danas koristi u Velikoj Britaniji. Njegove alatke su
bili sistemi različitih štapova i četki, koje su se mogle gurati naviše u dimnjak iz lo-
žišta peći. Prvi štapovi su izrađivani od malake (malacca), drveta uvoženog iz Istoč-
ne Indije, a četke su pravljene od kitovih kostiju. Druga grupa alata za čišćenje koja
obuhvata kuglu, četke i konopce (koji se spuštaju kroz domnjak odozgo nadole) ra-
zvijena je na evropskom kontinentu. Težina olovne ili čelične kugle povlači četku i
time se ostvaruje čišćenje dimnjaka.
Sa početkom industrijske revolucije i povećanom potražnjom za ugljem, di-
mničarska profesija je bujala. U Viktorijanskoj Engleskoj je preko 1000 dimničara
opsluživalo samo London. Konstantni porast potrošnje uglja kao glavnog goriva za
zagrevanje u domaćinstvima obezbeđivao je procvat dimničarskog zanata.
O DIMNJACIMA 13
U drugoj polovini dvadesetog veka, gas je počeo masovno da potiskuje ugalj

kao sredstvo za zagrevanje domaćinstava. Veliki broj dimničarskih radnji je zatvo-
reno ili se preorijentisalo na nove poslove. Prelaskom na gas kao gorivo, tradicional-
ni dimničari, koji su čistili dimnjake ložene drvima, ugljem ili tečnim gorivom, bili
su prinuđeni da se suoče sa novim gorivom i njegovim problemima.
Javna svest o potrebi održavanja čistih dimnjaka se danas gotovo potpuno iz-
gubila. U gradovima dolazi do evidentnog porasta broja trovanja ugljen-monoksi-
dom zbog blokiranih dimnih kanala.
Koliko je važno redovno čišćenje dimnjaka najbolje se vidi na nemačkom pri-
meru, gde je, da bi se predupredili požari, periodično čišćenje i kontrola dimnjaka
zakonska obaveza, čije troškove snosi država.
A da su požari dimnjaka mogući i nimalo naivni, svedoči i činjenica da je 30.
maja 2006. godine požar zahvatio i najviši dimnjak na svetu, koji se nalazi u Termo-
elektrani GRES - 2, u gradu Ekibastuz (Екібастұз), u Pavlodarskoj Oblasti, na seve-
roistoku Kazahstana.
Ipak, nije sva istorija dimničarsva tako tužna. U mnogim delovima sveta se od
davnina dolazak dimničara u kuću smatrao srećnim događajem. Dimničari su često
pozivani na venčanja da donesu sreću mladencima. U Kini dimničari asociraju na
bebe, jer se smatra da rode ne sleću na prljave dimnjake.
1.2. DEFINICIJE
Dimnjak je element građevine koji služi za odvođenje dima i vrelih dimnih
gasova iz ložišta parnih kotlova, peći, ili ognjišta u atmosferu. Zajedno sa veznim
elementima između ložišta i dimnjaka sačinjava “Postrojenje za odvodne gasove”
prema standardu DIN 18161. Prema ranijim regulativama pojam „dimnjak” obuhva-
tao je i vezne elemente koje je karakterisala niža temperatura.
Naravno, nikad ništa nije jednostavno kao što izgleda.
Prema srpskom standardu SRPS EN 1443:2004, Dimnjaci, Opšti zahtevi, pod
dimnjakom se podrazumeva „Konstrukcija koja se sastoji od zida ili zidova oko dim-
njačkog kanala ili dimnjačkih kanala“. Pod dimnjačkim (ili dimovodnim) kanalom
se podrazumeva „Prolaz za prenos proizvoda sagorevanja do spoljne atmosfere“,
dok se pod proizvodima sagorevanja podrazumevaju „Proizvodi koji su rezultat sa-
gorevanja (gasovitih, tečnih i čvrstih sastojaka)“.
Prema srpskom standardu SRPS U.N4.035:1994, Dimovodni sistemi, Uslovi
za projektovanje i izvođenje, pod dimovodnim sistemom se podrazumeva: „Sistem
za odvod dimnih gasova od ložišnog uređaja u atmosferu sa elementima za provođe-
nje dimnih gasova, pratećim funkcionalnim i konstrukcionim elemetima, opremom
i uređajima“.
Napominjemo da je u toku prilagođavanje naših standarda evropskom sistemu
standarda, tako da su česta otstupanja naziva i definicija za iste pojmove u različitim
standardima, prvenstveno između ranije donetih (i još uvek važećih) srpskih stan-
darda i novih, usvojenih evropskih, označenih kao SRPS EN. Štaviše, pošto ni ter-
minologija prema evropskim normama nije harmonizovana, još uvek se koriste po-
djednako pojmovi, na primer „postrojenja sa potpritiskom za odvodne gasove” ume-
sto „dimnjak” i „postrojenja sa natpritiskom za odvodne gasove” umesto „vodovi za
14 1. Uvod
dimne gasove”, kao i „sistemi za odvodne gasove” umesto „postrojenja za odvod-

ne gasove”.
Dimnjaci se uobičajeno izvode vertikalno, ili sa najmanjim mogućim otstupa-
njem od vertikale, da bi se obezbedio ravnomeran tok gasova, uvođenjem vazduha
za sagorevanje u ložište (dimnjački efekat). Funkcija dimnjaka u odnosu na ložište
je stvaranje prirodne vuče, odnosno potpritiska radi sprovođenja i odvođenja gasovi-
tih i čvrstih letećih produkata sagorevanja. Međutim, funkcija dimnjaka u odnosu na
okolinu je da pomenute produkte sagorevanja raspe na što udaljenije i veće površine.
Prvi od navedenih zadataka danas sve više gubi značaj jer je prirodna vuča dimnja-
ka neznatna u odnosu na ukupne otpore u gasnom traktu savremenih kotlova. Drugi
zadatak, sa porastom ekološke svesti i pooštravanjem propisa o zaštite okoline, do-
bija sve veći značaj. Funkcija dimnjaka kao vučnog organa se gubi pošto se sistemi
za odvod gasova sa potpritiskom sve više zamenjuju sistemima sa natpritiskom, ta-
ko da on pretežno dobija ekološku funkciju (zaštite okoline).
O DIMNJACIMA 15
2. OPŠTE O DIMNJACIMA
Podela dimnjaka se može izvršiti na više načina, odnosno prema različitim kri-
terijumima. Najčešće se dimnjaci klasifikuju prema vrsti goriva, ali isto tako se klasi-
fikacija može izvršiti prema materijalu od koga su izgrađeni, prema karakteristikama
ložišta, prema nameni i slično. U nastavku se navode neke karakteristične podele.
2.1. PODELA PO VRSTI GORIVA

Dimnjaci za ložišta na čvrsta goriva
Kod ložišta na čvrsta goriva treba ugraditi kvalitetne, troslojne dimnjake koji
su otporni na visoke temperature i na kondenzaciju gasova sagorevanja, kako bi za-
dovoljili potrebe savremenih grejnih uređaja. U slučaju nepravilnog rada na unutraš-
njoj strani dimne cevi stvaraju se obloge čađi i katrana koje čišćenjem klasičnim di-
mničarskim alatima ne možemo ukloniti. Naslage čađi mogu se odstraniti samo sago-
revanjem u dimnjaku. Za vreme sagorevanja u unutrašnjosti dimnjaka stvara se tem-
peratura viša od 1000°C, što je veliko opterećenje za materijal dimnjaka Upravo zbog
toga je veoma važan kvalitet tehničke keramike od koje su izrađene dimne cevi.
Kod grejnih uređaja na čvrsta goriva treba obezbediti brzo i optimalno od-
vođenje gasova sagorevanja, zato se priključak na dimnjak ugrađuje pod uglom od
45° (ovo je naročito važno kod otvorenih kamina). Usled termičkih dilatacija poseb-
na pažnja pridaje se pokretljivosti veznog elementa na mestu priključivanja na di-
mnu cev.
Dimnjaci za ložišta na tečna goriva (ložno ulje)
Centralno grejanje na ložno ulje je najčešći oblik grejanja. Zbog svog viso-
kog standarda i ekonomičnosti ovi sistemi se sve više ugrađuju i u individualne po-
rodičine kuće.
Razvojem sve kvalitetnijih kotlova vremenom su se promenili i uslovi izgrad-
nje dimnjaka. Kod savremenih niskotemperaturnih kotlova u dimnjaku može da se
stvori velika količina kondenzata koji sa sumpordioksidom iz dimnih gasova stva-
ra sumporastu, odnosno sumpornu kiselinu, koja može da izazove oštećenja na dim-
njaku. Zbog toga je potrebno ugraditi sistem dimnjaka koji će biti otporan na kiseli-
ne i vlagu, a takođe i optimalno prilagođen ovom načinu grejanja. Jedino na taj način
moguće je postići maksimalnu efikasnost kotla i ekonomičnu potrošnju goriva.
Kao i kod dimnjaka za ložišta na čvrsta goriva i ovde je važno brzo i bezbed-
no odvođenje gasovitih produkata sagorevanja. Priključak kotla trebalo bi da omo-
gući odgovarajuće strujanje gasnog toka. Zbog termičkih dilatacija na mestu ugrad-
nje priključka za dimnu cev mora se obezbediti odgovarajuća pokretljivost.
16 2. Opšte o dimnjacima
Slika 2.1. Priključak na dimnjak (Schiedel)

Dimnjaci za ložišta na gas
Kod ložišta na gas postoji nekoliko različitih sistema kotlova:

– kotlovi sa potrebnom promajom,
– kotlovi sa natpritiskom,
– gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi),
– kotlovi nezavisni od vazduha u prostoru,
– kondenzacioni kotlovi.
Zajednička karakteristika svih gasnih kotlova je niska temperatura gasovitih
produkata sagorevanja, usled čega se u dimnjaku stvara veća količina kondenzata.
Za priključenje na ložište na gas treba izabrati dimnjak koji nije osetljiv na vlagu.
Kao kod svakog drugog ložišta i ovde je pravilno dimenzionisanje preduslov
za optimalan rad. O metodama koje se koriste za određivanje preseka dimnjaka će
biti reči kasnije.
Gasni kotlovi sa potrebnom promajom
Kod ove vrste kotlova sagorevanje se odvija u uslovlma potpritiska u prosto-
ru za sagorevanje. Otpori sagorevanja u kotlu i veznom elementu savladavaju se pot-
pritiskom u dimnjaku. Postojeći gorionik sa ventilatorom samo dovodi vazduh po-
treban za sagorevanje.
O DIMNJACIMA 17
Gasni kotlovi bez potrebne promaje (kotlovi sa natpritiskom)

Kod ove vrste kotlova sagorevanje gasa se odvija uz natpritisak u ložištu.
Ventilator gorionika potiskuje gasove sagorevanja preko ložišta. Prilikom izlaska iz
kotla natpritisak treba da je ± 0 Pa. Otpor u priključku dimnjaka i dimnjaku savlada-
va se potpritiskom u dimnjaku.
Gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi)
Kod ovih kotlova između nastavka kotla i priključka na dimnjak ugrađen je
regulator promaje. Njegova uloga je da sprečava negativne vremenske uticaje i kole-
banja promaje u dimnjaku na rad kotla. Potpritisak u dimnjaku mora savladati otpo-
re regulatora promaje i veznog elementa.
Gasni kotlovi nezavisni od vazduha u prostoriji
Tu ubrajamo kotlove vrste C, kod kojih se vazduh za sagorevanje dovodi spo-
lja, kroz vazdušne kanale [1,2].
Gasni kondenzacioni kotlovi
Savremeni kondenzacioni kotlovi imaju ložišta kod kojih se kondenzacijom
vodene pare iz gasova sagorevanja u dodatnom izmenjivaču toplote oduzima toplo-
ta, koja se zatim prenosi u grejni sistem.
Regulator promaje
Regulator promaje veoma je značajan elemenat regulacije u tehnici dimnjaka
na koji se obično zaboravlja. Njegova upotrebna svrha najviše dolazi do izražaja kod
ložišta sa atmosferskim načinom rada (pre svega kod čvrstih goriva), gde je koleba-
nje strujanja gasova sagorevanja kroz dimnjak veoma izrazito. Njegov zadatak je da
izjednači kolebanja u promaji i time stabilizuje pritisak u grejnom sistemu.
Eksplozivna klapna sa regulatorom promaje
Eksplozivna klapna može se ugraditi u vezni elemenat ili u dimnjak. Pošto je
ugradnja u vezni elemenat u većini slučajeva otežana zbog nedostatka prostora, pre-
poručuje se korišćenje eksplozivne klapne sa regulatorom promaje, koja se ugrađuje
direktno u dimnjak, u priključak dimne cevi.
Kondenzat
Usled niskih temperatura gasova sagorevanja naročito kod gasnih kotlova
(< 50°C) u dimnjaku se stvara određena količina kondenzata koji treba, u skladu sa
propisima, odvoditi u kanalizaciju direktno ili preko neutralizacijske posude. U tu
svrhu treba do dimnjaka sprovesti priključak za kanalizaciju.
Neutralizacija
U određenim slučajevima nastali kondenzat treba neutralizovati. Ukoliko je
neutralizacija potrebna, ona se može izvršiti pomoću odgovarajućeg uređaja za neu-
tralizaciju, koji se jednostavno ugrađuje u montažno postolje dimnjaka ili pored nje-
ga. Jedan takav uređaj, proizvodnje Schiedel, prikazan je na slici 2.3.
Slika 2.2. Eksplozivna klapna sa regulatorom promaje (Schiedel)
Slika 2.3. Neutro Set (proizvođač firma Schiedel)
2.2. PODELA PREMA VUČI

Sistemi za dimne gasove imaju zadatak da bezbedno odvedu otpadne gasove
od priključenih ložišta i da istovremeno dovedu vazduh potreban za sagorevanje. To
se može ostvariti prirodnom vučom, odnosno promajom koja se stvara u dimnjaku,
ili veštačkom, korišćenjem ventilatora. Prema tome i dimnjaci se mogu podeliti na:
– dimnjake sa prirodnom vučom i
– dimnjake sa veštačkom vučom.
Vuča, odnosno promaja dimnjaka koja je potrebna nastaje kod dimnjaka sa
prirodnom vučom usled razlike gustina vrelih gasova u dimnjaku i stuba hladnog
spoljnjeg vazduha iste visine. Kod dimnjaka sa veštačkom vučom potrebni pritisak
se dobija dejstvom ventilatora.
O DIMNJACIMA 19
Za ložišta bez ventilatora (kotlovi sa prirodnom promajom), dimnjaci moraju

da stvore toliko veliki uzgon da mogu da savladaju otpore strujanja vazduha u pro-
storiji do ložišta, zatim u ložištu i konačno u odvodnom kanalu od ložišta. Ovo važi
uglavnom i za starije uljne i gasne kotlove sa gorionicima sa ventilatorom kod kojih
ventilator preuzima jedino pripremu smeše gorivo-vazduh.
Kod novijih kotlova (kotlovi sa natpritiskom, odnosno sa veštačkom vučom)
gorionik savlađuje otpore strujanja u kotlu, tako da uzgon dimnjaka treba da pokrije
još samo sekundarno strujanje vazduha za sagorevanje, u prostoru gde se postavljaju
i u odvodu otpadnih gasova i zato mogu da se dimenzionišu sa manjim presecima.
2.3. PODELA PREMA MESTU POSTAVLJANJA

Prema mestu postavljanja, odnosno izgradnje dimnjake možemo podeliti na:
– dimnjake postavljene na tlu van kotlarnice;
– dimnjake postavljene na zgradi kotlarnice i
– dimnjake postavljene na kotlu.
Dimnjaci postavljeni van zgrade kotlarnice najčešće su velike visine i težine,
izgrađeni od opeke ili od armiranog betona. Dimnjaci postavljeni na zgradi kotlarni-
ce imaju manju konstruktivnu visinu i manje su težine od dimnjaka postavljenih na
tlu (uglavnom se izrađuju od lima), i isključivo su sa veštačkom vučom. Dimnjaci
postavljeni na kotlu su ograničene visine i težine i koriste veštačku vuču. Obično se
postavljaju iznad kanala naknadnih grejnih površina a oslanjaju se na skelet kotla.
2.4 PODELA PREMA NAMENI

Obični dimnjaci se grade i upotrebljavaju za ove svrhe: za ložišta na čvrsta go-
riva (drvo, lignit, mrki i kameni ugalj, koks i druga), tj. za sobne peći, bojlere za to-
plu vodu, kuhinjske peći, kuhinjske štednjake, kuhinjske kotlove i kotlove za vešer-
nice, kao i za manje industrijske pogone (na primer, pekare, kovačnice, praonice i
slično); za ložišta na gasovita goriva, tj. za gasne peći, štednjake i druge uređaje ko-
ji se lože gasom; za ložišta na tečna goriva (ložno ulje EL i druga).
Visoki fabrički dimnjaci se grade za ložišta većih industrijskih pogona, gdje
su za dovođenje potrebne količine vazduha u ložište prirodnom vučom i za odvođe-
nje dimnih i drugih gasova iz ložišta u atmosferu potrebne veće dimenzije popreč-
nog preseka i visine, i gde se u pogledu konstrukcije postavljaju veći termotehnički
i ekološki zahtevi nego na konstrukcije običnih dimnjaka. Kako su propisi o emisiji
čvrstih materija iz dimnjaka sve oštriji, i pored neprekidnog usavršavanja filterskih
postrojenja, dimnjaci termoelektrana i nekih metalurških objekata postaju sve viši i
viši. Pregled tipova dimnjaka dat je u tački 2.5.
2.5 PODELA PREMA MATERIJALU I

OBLIKU KONSTRUKCIJE
Na slici 2.4. prikazani su karakteristični slučajevi u skladu sa ovom podelom
[3].
1. Limeni 2.1. Od radijalne opeke – izolaciona cev

1.1. Ankerisani postavljen na tlu 2.2. Od armiranog betona – visina do 100
1.2. Ankerisani postavljen na kotlu m
1.3. Samostojeći sa jeđnostrukim omotačem 2.3. Od prenapregnutog i izolacionog
1.4. Samostojeći sa dvostrukim omotačem betona – visine > 260 m
postavljen na tlu 3. Kombinovani
1.5. Samostojeći sa dvostrukim omotačem 3.1. Donji deo od armiranog betona – gornji
postavljen na kotlu deo od radijalne opeke
1.6. Višecevni u rešetkastoj konstrukciji 3.2. Limeni dimnjak obložen šamotnom
2. Zidani opekom sa gasne strane
3.3. Limeni dimnjak izolovan sa vazdušne
strane
Slika 2.4. Karakteristični slučajevi dimnjaka
O DIMNJACIMA 21
1.1. Limeni ankerisani dimnjak postavljen na tlu – Primenjuje se za manja,

najčešće provizorna, kotlovska postrojenja, s tim što se na njega priključuje jedan
kotao. Visina ovih dimnjaka ne prelazi 50 m a najčešće su u granicama 15 – 25 m.
Prečnik dimnjaka je obično oko 0,5 – 0,7 m. Dimnjak je cilindričnog oblika. Gradi
se od lima debljine ispod 10 mm, a kao ojačanja služe prirubnice za spajanje pojedi-
nih elemenata. Visina elemenata se kreće od 2 do 4 m. Dimnjak se postavlja na me-
talnu ploču ili na zidano postolje visine do 2 m. Dimnjak nema toplotnu zaštitu. Na
ušću može biti opremljen iskrohvatačem različite konstrukcije (rešetka, kapa itd.).
Ankerisanje se vrši pomoću tri do četiri čelična užeta. Dimnjak može biti sa prirod-
nom ili veštačkom vučom. Kod prirodne vuče brzine strujanja se kreću oko 5 m/s, a
kod veštačke ne prelaze 10 m/s. Pošto je dimnjak nepromenjenog preseka lokalni ot-
pori su svedeni na promenu preseka pri ulazu u korenu dimnjaka i pri izlazu iz ušća
dimnjaka. Otpor trenja može da bude sveden na minimum pošto je u pitanju glatka
površina. Dimnjak je izložen sa spoljne strane atmosferskim uticajima i intenzivnom
hlađenju prinudnom konvekcijom (vetrovi), a sa unutrašnje strane agresivnim sasta-
vom produkata sagorevanja. Usled intenzivnog hlađenja dolazi do rošenja gasova i
njihovog korodivnog dejstva na lim dimnjaka. Održavanje dimnjaka se vrši čestim
premazivanjem bojama otpornim na visokim temperaturama. Vek ovih dimnjaka je
relativno kratak (2 – 5 godina).
1.2. Ankerisan limeni dimnjak postavljen na kotlu – Polje primene, geome-
trijske karakteristike (osim visine), konstruktivne pojedinosti, strujne karakteristike,
vek trajanja i održavanje vrlo su slični dimnjaku opisanom u prethodnoj tački.
Dimnjak se postavlja na kanal naknadnih grejnih površina ukoliko je u njemu
strujanje odozdo nagore, a ukoliko to nije slučaj, izgrađuje se prestrujni dimni ka-
nal iznad koga se postavlja dimnjak. Ovaj dimnjak nosi skeletna konstrukcija kotla.
Dimnjak prolazi kroz krovni pokrivač, a ankerske zatege su najčešće postavljene van
zgrade. Radi smanjenja opterećenja kotlovskog skeleta konstruktivna visina ovih
dimnjaka se kreće obično u granicama od 10 – 15 m.
1.3. Samostojeći limeni dimnjak sa jednostrukim omotačem postavljen na tlu
– Ova konstrukcija se primenjuje i za kotlove većeg kapaciteta, s tim što na jedan
dimnjak mogu biti vezani jedan ili više kotlova. Visina ovih dimnjaka najčešće se
kreće u granicama 25 – 40 m. Prečnik ušća je obično 1 – 2 m. Oblik dimnjaka je ko-
ničan u korenu i u blizini ušća, dok je srednji deo cilindričan. Gradi se od lima či-
ja debljina ne prelazi 10 mm. Kao ojačanje, pored prirubnica, služe jaka orebrenja u
korenu, a često se pravi i rešetka od pljosnatog gvožđa po celoj visini dimnjaka (u
slučaju dimnjaka većih visina). Za temeljenje služi teška metalna ploča postavljena
na armiranobetonskom postolju. Toplotna izolacija se ne primenjuje. Često se po-
slednji element gradi u vidu konusa da bi se smanjio izlazni gubitak. Elementi dim-
njaka se obično izrađuju u dužinama 2 – 4 m. Ovi dimnjaci rade sa veštačkom vučom
i srednje brzine strujanja se kreću u granicama 8 – 12 m/s ne prelazeći 15 m/s. Brzi-
ne strujanja nisu ravnomerne usled postojećih koničnih delova a i usled intenzivnog
hlađenja. Lokalni otpori su znatni zbog pomenutih promena, a otpor trenja je nezna-
tan jer su u pitanju glatke limene površine.
U pogledu veka trajanja i održavanja važi slično kao i kod prethodnih dim-
njaka.
1.4. Samostojeći limeni dimnjak sa dvostrukim omotačem postavljen na tlu –

Područje primene ovog dimnjaka je isto kao i prethodnog, a geometrijske karakte-
ristike su mu slične, s tim što se ušće ređe izvodi koničnog oblika. Toplotnu zašti-
tu predstavlja dvostruki prstenasti omotač. Vazdušni međuprostor između omotača
je obično oko 120 mm. Unutrašnji omotač je konstruktivan i izvodi se od debljeg li-
ma (oko 7 mm) nego spoljni. Dvostruki omotač, pored izolacionog dejstva, poveća-
va krutost dimnjaka, a težina mu je neznatno veća nego kod dimnjaka sa jednostru-
kim omotačem. Pored toga, dvostrukim omotačem se izbegava naglo hlađenje i sma-
njuje pomenuto korozivno dejstvo, usled čega je produžen vek dimnjaka uz smanje-
ne troškove održavanja.
Strujne karakteristike ovog dimnjaka su slične karakteristikama dimnjaka opi-
sanog u prethodnoj tački.
1.5. Samostojeći limeni dimnjak sa dvostrukim omotačem postavljen na ko-
tlu – U pogledu mesta i načina ugradnje i visine, ovaj dimnjak je sličan dimnjaku
pod 1.2. U pogledu geometrijskih, konstruktivnih i strujnih karakteristika kao i ve-
ka trajanja i održavanja dimnjaka nema bitne razlike u odnosu na dimnjak pod tač-
kom 1.4. Dimnjak se primenjuje i za kotlove velikog kapaciteta s tim što svaki ko-
tao ima svoj dimnjak.
1.6. Višecevni limeni dimnjak u rešetkastoj konstrukciji – Suština ove kon-
strukcije je u tome da se pomoću prostorne rešetke može postići velika visina (do
220 m) i velika čvrstoća konstrukcije samih cevi koje vrše funkciju dimnjaka. Na
ovaj način je težina konstrukcije znatno smanjena u odnosu na težinu samostojećih
dimnjaka istog kapaciteta. Konstrukcija je ekonomična kada su u pitanju tri ili veći
broj kotlova sa posebnim dimnjacima.
Prostorna rešetka se gradi od čeličnih profila, a same cevi dimnjaka su, kao što
je rečeno, rasterećene te je dovoljna minimalna debljina lima. Ovi dimnjaci su uglav-
nom predviđeni za najveća savremena kotlovska postrojenja koja rade sa veštačkom
vučom. Lokalni otpori su svedeni samo na ulazni i izlazni priključak, pošto je u pi-
tanju cilindrična cev jednakog preseka.
2.1. Zidani dimnjak od radijalnih opeka sa izolacionom cevi – Ovaj tip dim-
njaka je najstariji i ima vrlo široko polje primene u odnosu na kapacitet kotlova. Mo-
že da posluži za priključenje jednog ili većeg broja kotlova ili industrijskih peći.
Gradi se isključivo na tlu van kotlarnice. Dimnjak se izvodi uglavnom kružnog pre-
seka sa blagim konicitetom. Ređi je slučaj višeugaonog ili četvrtastog preseka (stariji
dimnjaci). Visine zidanih dimnjaka se kreću u vrlo širokim granicama od 25 do 150
m, a prečnici ušća dimnjaka 0,7–10 m. Građevinski materijal je građevinska opeka,
a temeljenje se vrši na masivnim armiranobetonskim fundamentima. Često se kao
termička zaštita primenjuje koncentrična cev od šamotne opeke čija visina ne prela-
zi trećinu ukupne visine dimnjaka. Izgradnja ovakvih dimnjaka je najsporija od svih
navedenih tipova. Brzine strujanja dimnih gasova kreću se u granicama od 5 do 8
m/s. Kod starijih zidanih dimnjaka za manja kotlovska postrojenja vuča je bila pri-
rodna. Za savremena velika kotlovska postrojenja vuča je veštačka. Kod ovih dim-
njaka otpori trenja su veliki usled veoma hrapavih unutrašnjih površina. Zidani dim-
njaci su vrlo stabilne i trajne konstrukcije, a ne zahtevaju posebno održavanje.
O DIMNJACIMA 23
2.2. Armiranobetonski dimnjak – Ova konstrukcija dimnjaka se ređe prime-

njuje za kotlove malog kapaciteta. Oni se grade za kotlove srednjeg i većeg kapaci-
teta i na njih se može priključiti jedan ili više kotlova. Dimnjak je okruglog prese-
ka sa neznatnim konicitetom ili bez njega. Najčešće su visine 60–120 m, a prečni-
ci ušća su 3–8 m. Gradi se od armiranog betona a ređe od radijalnih betonskih blo-
kova. Često se ugrađuje, kao i kod prethodnog slučaja, izolaciona cev. Kod zidanih
dimnjaka se, u poslednje vreme, sa spoljne strane u blizini ušća ugrađuju ploče ko-
jima je zadatak ublažavanje negativnog dejstva zaustavnog pritiska. Brzine struja-
nja dimnih gasova se kreću od 6 do 8 m/s. Otpori trenja su veoma veliki usled velike
hrapavosti betona. Pošto su ovakvi dimnjaci novijeg datuma, ne postoje još dovolj-
na iskustva o njihovom veku trajanja. Na izvesnim objektima došlo je do nepredvi-
đenih havarija koje su verovatno posledica termičkih naprezanja. Ovi dimnjaci pre-
težno rade sa veštačkom vučom.
2.3. Dimnjak od prenapregnutog i izolacionog betona – Ovo je dimnjak naj-

novije konstrukcije koja se primenjuje kod najvećih termoelektrana. Na dimnjak se
priključuje jedan ili više kotlova. Materijal je prenapregnuti beton koji ima znatnu
termičku otpornost, tako da nije potrebna ugradnja izolacione cevi. Dimnjak je rela-
tivno male težine jer su zidovi u odnosu na klasične zidane dimnjake vrlo male de-
bljine. Prednost ovih dimnjaka kao i prethodnih od armiranog betona, u odnosu na
dimnjake od radijalnih opeka je u brzini izgradnje. Njihova gradnja se može u znat-
noj meri mehanizovati. Dimnjaci su isključivo kružnog preseka sa vrlo malim koni-
citetom. Oni dostižu granične visine dosada izgrađenih dimnjaka – postoje izgrađeni
dimnjaci ovog tipa, visine oko 400 m. Pošto se ovi dimnjaci koriste za kotlove veli-
kog i najvećeg kapaciteta, prečnik ušća je od 6 m naviše. Brzine strujanja se kreću u
granicama kao i kod prethodnog tipa.
3.1. Kombinovani dimnjak sa donjim delom od armiranog betona a gornjim

delom od radijalne opeke – Polje primene, strujne i konstruktivne karakteristike za-
dovoljavaju uslove velikih kotlovskih postrojenja. Ovaj slučaj je sličan dimnjaku od
prenapregnutog betona. Gradi se za visine od 200 m. Izvodi se od armiranog betona i
klinker opeke, što ubrzava izgradnju i poboljšava statičke osobine celog dimnjaka.
3.2. Limeni dimnjak obložen šamotnom opekom sa gasne strane – Ovaj tip
dimnjaka se ređe izvodi. Može se graditi na tlu ili na konstrukciji zgrade. Primenjuje
se kod većih kotlovskih postrojenja, a konstruktivna visina mu ne prelazi 100 m. Ovaj
tip dimnjaka je često primenjivan u gradskim toplanama SAD koje su građene posle
prvog svetskog rata. Strujne karakteristike su slične dimnjacima građenim od radijal-
ne opeke, a u statičkom pogledu sličan je samostojećim limenim dimnjacima.
3.3. Limeni dimnjak izolovan sa vazidušne strane – Polje primene ovog dim-
njaka je slično samostojećim limenim dimnjacima sa jednostrukim omotačem. Struj-
ne i konstruktivne karakteristike su slične uopšte limenim dimnjacima. Bitna je ra-
zlika u tome što je dimnjak sa vazdušne strane izolovan lakom izolacijom i obavijen
nekonstruktivnom limenom oplatom.
2.6 OSNOVE PRORAČUNA VUČE DIMNJAKA

Proračun dimnjaka se svodi na određivanje njegovih glavnih dimenzija i na
izračunavanje otpora.
Pri dimenzionisanju dimnjaka polazi se od uslovljene visine dimnjaka i tem-
perature gasova, te se na osnovu toga dobija statička i efektivna vuča.
Veštačka vuča se primenjuje da bi se nadoknadila negativna razlika između
prirodne vuče koju stvara dimnjak i otpora.
2.6.1 Veštačka vuča dimnjaka
Slika 2.5. Šematski prikaz toka vazduha i dimnih gasova kroz kotlovsko postrojenje
O DIMNJACIMA 25
Vazdušni trakt: 1. Usisno ušće potisnog ventilatora; 2. Potisno ušće potisnog

ventilatora; 3. Zone rešetke; 4. Iznad sloja goriva;
Trakt dimnih gasova: 5. Kraj ložišta; 6. Kraj Ad1 7. Kraj AS; 8. Kraj Ad2; 9.
Kraj Ad3; 10. Kraj AE; 11. Kraj AL; 12. Koren dimnjaka; 13. Ušće dimnjaka
Posmatrajući sliku 2.5 vidi se da će statički pritisak u korenu dimnjaka biti
ps = H · ρgm · g, (N/m2), (2.1)
gde je
ρgm (kg/m3) – srednja gustina gasova od korena do ušća dimnjaka;
H (m) – visina dimnjaka (od korena do ušća).
Prirodna vuča dimnjaka nastaje kao razlika pritiska stuba okolnog vazduha i
pritiska dimnih gasova
Δps = H (ρl – ρgm) · g, (N/m2), (2.2)
Za određivanje gustine ρgm potrebno je znati srednju temperaturu gasova u
dimnjaku, odnosno temperature u korenu i na ušću dimnjaka. Ukoliko je merenje
temperature gasova na ušću dimnjaka vezano sa teškoćama, ista se može dobiti iz di-
jagrama sa slike 2.6 ili izračunati na osnovu pada temperature po 1 m visine dimnja-
ka pomoću sledećih empirijskih obrazaca:
za neizolovane limene dimnjake
1,05
Δt g = (°C/m), (2.3)
D1N
gde je D1N prečnik neizolovanog dimnjaka u m;

za izolovane limene dimnjake
0, 421
Δt g = (°C/m), (2.4)
D1
za manje zidane dimnjake čija je srednja debljina zida δ ≤ 0,5 m

0, 21
Δt g = (°C/m), (2.5)
D1
za velike zidane dimnjake čija je srednja debljina zida δ ≥ 0,5 m

1,05
Δt g = (°C/m), (2.6)
D1
gde je D1 prečnik dimnjaka u m.

Intenzitet hlađenja gasova u dimnjaku na prvom mestu zavisi od provodljivo-
sti materijala od kog je dimnjak rađen, od razlike temperature gasova i okolnog vaz-
duha, brzine vetra i faktora oblika dimnjaka. Na osnovu izračunate srednje tempera-
ture gasova i sastava gasa može se pomoću tabele 2.1 izračunati srednja gustina di-
mnih gasova.
Slika 2.6. Temperature dimnih gasova

na ušću dimnjaka
Statička vuča dimnjaka može se odrediti pomoću nomograma sa slike 2.7. Iz

nomograma se vidi da promenljiva veličina može da bude visina dimnjaka ili potreb-
na statička vuča. Polazna veličina je temperatura gasova u korenu dimnjaka, s tim što
na srednju temperaturu dimnih gasova koja figuriše u nomogramu kao polazna veli-
čina utiče visina dimnjaka.
O DIMNJACIMA 27
Tabela 2.1 Gustina gasova (0°C i 1 bar)
Naziv gasa Oznaka ρ [kg/m3]

Vazduh - 1,293
Elementarni azot N2 1,251
Azot vazduha sa primesama produkata sagorevanja N2 1,257
Kiseonik O2 1,428
Ugljen-monoksid CO 1,250
Ugljen-dioksid CO2 1,964
Vodena para H2O 0,804
Vodoniik H2 0,090
Sumpor-dioksid SO2 2,858
Sumpor-vodonik H2S 1,520
Metan CH4 0,716
Slika 2.7. Statička vuča dimnjaka

Efektivna vuča se dobija oduzimanjem pada pritiska usled otpora od statičke

vuče dimnjaka. Opšti izraz glasi:
Δpe = Δps – ΣR, ( N/ m2). (2.7)
Uzimajući u obzir gubitak usled trenja kroz dimnjak i lokalne otpore na ulazu
u dimnjak i na izlazu, izraz (2.7) dobija oblik:
2 2
L wgm wgm wg21 wg2 2
Δps − λ ⋅ ⋅ ρ gm − Σζ ⋅ ρ gm + ⋅ ρ g1 − ⋅ ρ g 2 = 0, (2.8)
DC 2 2 2 2
gde je
DC = srednji unutrašnji prečnik dimnjaka u m;
wgm = srednja brzina strujanja dimnih gasova kroz dimnjak m/s;
ρgm = srednja gustina dimnih gasova u dimnjaku kg/m3;
Σζ = suma lokalnih otpora;
wg1 i wg2 = brzina dimnih gasova na ulazu i izlazu iz dimnjaka, m/s;
ρg1 i ρg2 = gustina dimnih gasova na ulazu i izlazu iz dimnjaka, m/s.
Slika 2.8. Pad pritiska usled trenja i usled izlaznog gubitka dimnjaka
O DIMNJACIMA 29
Na slici 2.8 dat je nomogram pomoću koga se može odrediti pad pritiska usled
otpora trenja i usled izlaznog gubitka.
Slika 2.9. Statička vuča ložišta

U ovom slučaju će statička vuča biti
Δps = HC · (ρl – ρgm) · g, (N/m2), (2.9)
gde je HC (m) – aktivna visina dimnjaka.
Do efektivne vuče dolazi se istim putem koji je izložen kod efektivne vuče
dimnjaka.
Izloženo o statičkoj i efektivnoj vuči dimnjaka se odnosi na slučaj ako se po-
smatra samo dimnjak. Međutim, posmatrajući kotao kao gasni trakt, polazna tačka
neće biti koren dimnjaka već pod ložišta. U ovom slučaju računska visina dimnjaka
će biti visinska razlika između poda ložišta (površine rešetke) i ušća dimnjaka; gu-
stina ρgm će biti srednja gustina od ložišta do ušća dimnjaka, a padovi pritiska će bi-
ti izazvani svim otporima u strujnom traktu koga formiraju vazdušni trakt, gasni ka-
nali kotla, dimni kanali između kotla i dimnjaka i dimnjak.
Ukoliko se ložište posmatra kao posebna deonica, može se pomoću nomogra-
ma sa slike 2.9 odrediti njegova statička vuča, po principu slično kao kod dimnjaka.
Na slici 2.10 dat je nomogram za izračunavanje pada pritiska usled trenja u ložištu.
2.6.2. Vazdušni trakt

Vazdušni trakt služi, u najširem smislu reči, za snabdevanje ložišta vazduhom,
potrebnim za sagorevanje.
Treba razlikovati vazdušni trakt kotla sa prirodnom vučom i sa veštačkom vu-
čom. Kod prirodne vuče vazdušni trakt čini dovod vazduha ispod rešetke.
Kod veštačke vuče je uobičajena ugradnja ventilatora za dovod svežeg vazdu-
ha i ventilatora za odvod produkata sagorevanja. Ventilator za svež vazduh treba da
savlada otpore u vazdušnom traktu. Vazdušni trakt pri sagorevanju u sloju čini vod
za svež vazduh između potisnog ušća ventilatora i zona za raspodelu vazduha, pro-
cepi rešetke i sloj goriva. U ovom traktu može da bude postavljen zagrejač vazdu-
ha i u tom slučaju on čini celinu s njim. Pri sagorevanju čvrstog goriva u letu u vaz-
dušni trakt ulazi vod za svež vazduh od potisnog ušća ventilatora do ulaza u zagre-
jač vazduha, zagrejač vazduha, vod od izlaza zagrejača vazduha do mlinova i sa ra-
čvanjem za sekundarni i eventualno tercijarni vazduh, mlin sa vodom između mlina
i gorionika kao i sam gorionik.
Pri sagorevanju tečnog goriva mlin otpada, a sve ostalo ostaje (ukoliko posto-
ji zagrejač vazduha).
Vazdušni trakt je vezan u nizu sa strujnim traktom kotla, te se padovi pritiska
izazvani otporima sumiraju sa padovima pritiska kroz kotao i dimnjak. Ventilator za
svež vazduh treba da ima toliki napor da savlada sve otpore u vazdušnom traktu.
Što se tiče proračuna padova pritiska i lokalnih otpora kao i otpora trenja ko-
riste se iste jednačine kao i za dimne gasove, s tim što treba voditi računa o gustini i
temperaturi vazduha.
Za izračunavanje potrebne snage za pogon ventilatora uopšte dat je nomo-
gram na slici 2.11.
Pod lokalnim otporima se smatra gubitak mehaničke (kinetičke) energije flui-
da koji struji, na određenom mestu deonice odnosno trakta koji se proračunava. Ovaj
gubitak je izazvan promenom pravca i oblika kanala ili cevi, ili nekom ugradnjom
na putu struje fluida. Pretpostavlja se da jedan ovakav lokalni otpor predstavlja ra-
zliku između gubitka mehaničke energije na toj deonici, i otpora koji bi postojao pri
nepromenjenom obliku i pravcu kanala (otpor trenja). Na primer, lokalni otpor kri-
O DIMNJACIMA 31
vine predstavlja ukupni otpor deonice sa krivinom umanjen za otpore trenja isprav-
ljenog kanala ili cevi.
Svi lokalni otpori, bez obzira da li postoji razmena toplote sa okolinom ili ne,
izračunavaju se pomoću navedenog obrasca:
w2
Δp = ζ ρ , (N/m 2 ). (2.10)
2
Slika 2.10. Pad pritiska usled otpora trenja u ložištu

Slika 2.11. Nomogram za određivanje potrebne snage ventilatora
2.6.3. Lokalni otpori

Koeficijent lokalnog otpora ζ ima konstantnu vrednost za određenu geometrij-
sku promenu. Ovo se objašnjava time što lokalni otpori nastaju usled vrtloga u struji
i koeficijent ζ se može smatrati praktično nezavisnim od Re broja. Vrednost koefici-
jenta lokalnih otpora se određuje eksperimentalno, izuzetak od ovog je slučaj lokal-
nog otpora pri naglom proširenju preseka kanala (Bordina teorema).
O DIMNJACIMA 33
Na slici 2.12 šematski su prikazani karakteristični slučajevi kolena, lukova i

grananja kanala koji su uzročnici lokalnih otpora.
Slika 2.12. Karakteristični slučajevi kolena,

lukova i grananja kanala
U tabelama 2.2 i 2.3 date su vrednosti pojedinih lokalnih otpora.

Tabela 2.2. Koeficijenti lokalnih otpora usled promene

pravca i preseka kanala
β α R/d
ili
R/a
b/a = 1/2 b/a = 2 b/a = 3
150° 30° 0,1 0,11 0,13 0,1 0,09
135° 45° 0,25 0,3 0,3 0,25 0,23
120 60 0,5 0,55 0,62 0,5 0,48
90° 90° 1,3 1,5 1,65 1,4 1,3
30° 30° 1 0,1 0,1 0,12 0,1 0,09
3 0,011 0,032 0,04 0,03 0,03
45° 45° 1 0,17 0,15 0,18 0,14 0,13
3 0,03 0,05 0,06 0,04 0,04
60° 60° 1 0,23 0,18 0,22 0,16 0,15
3 0,05 0,06 0,07 0,05 0,05
90° 90° 1 0,4 0,25 0,3 0,23 0,2
3 0,1 0,08 0,1 0,07 0,07
Lukovi od R/d 1,5 2 3 4 5
90° (kolena)
sastavljeni
od šest ξ 0,27 0,21 0,22 0,24 0,28
elemenata
Širenje preseka ξ se odnosi na w1

A1/A2 0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9
1 0,85 0,67 0,51 0,38 0,27 0,17 0,1 0,045 0,012
α 15° 0,25 0,22 0,18 0,16 0,125 0,1 0,07 0,05 0,02
30° 0,55 0,5 0,38 0,28 0,2 0,14 0,1 0,06 0,03
45° 0,69 0,65 0,55 0,37 0,24 0,17 0,11 0,07 0,03
60° 0,76 0,72 0,62 0,44 0,27 0,18 0,12 0,07 0,04
90° 0,83 0,70 0,57 0,42 0,29 0,2 0,13 0,07 0,04
Suženje preseka ξ se odnosi na w1

A1/A2 0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9
0,5 0,46 0,42 0,38 0,33 0,28 0,23 0,18 0,13 0,08
α 15° 0,06 0,055 0,05 0,045 0,04 0,035 0,025 0,02 0,015
30° 0,12 0,11 0,10 0,09 0,075 0,06 0,05 0,04 0,02
45° 0,18 0,16 0,145 0,125 0,106 0,09 0,07 0,055 0,025
60° 0,24 0,21 0,185 0,165 0,14 0,12 0,095 0,065 0,035
90° 0,335 0,3 0,26 0,235 0,20 0,17 0,13 0,095 0,04
O DIMNJACIMA 35
Tabela 2.3. Koeficijenti pojedinih lokalnih otpora

Koeficijent lokalnog otpora
Red.
Naziv Skica koji se odnosi na brzinu
broj
pokazanu na skici
Ulaz u kanal sa
1 pravim ivicama ko- ξ = 0,5
je leže u ravni zida
Pri δ/d = 0
Ulaz u kanal sa a/d ≥ 0,2 ξ = 1,0
2 pravim isturenim 0,05 < a/d < 0,2 ξ ≈ 0,85
ivicama Pri δ/d ≥ 0,04
ξ ≈ 0,05
Pri r/d = 0,05
kada su ivice u ravni zida ξ = 0,25
Ulaz u kanal sa za- kada su ivice isturene ξ = 0,4
3. okrugljenim ivi- Pri r/d = 0,1
cama za oba slučaja ξ = 0,12
Pri r/d = 0,2
za oba slučaja ξ=0
Za ivice u ravni zida i za isturene ivi-
ce
l = 0,2 d l ≥ 0,3 d
Ulaz u kanal sa
α = 30° ξ = 0,4 ξ = 0,2
4. pravolinijskim pro-
α = 50° ξ = 0,2 ξ = 0,15
širenjem
α = 90° ξ = 0,25 ξ = 0,25
Za pravougaoni kanal se uzimaju ve-
će vrednosti ugla α
Priključak za do- Sa zasunom ξ = 0,3

5.
vod vazduha Bez zasuna ξ = 0,2
Ulaz u kanal ispod

6.
kapaka
ξ ≈ 0,5
Vrednosti ξ važe samo
za pokazani oblik kapaka
Izlaz iz kanala pod koji je jedan od najboljih
7.
kapak ξ ≈ 0,65
8. Izlaz iz kanala ξ = 1,1

Tabela 2.3 (nastavak)
Ulaz u kanal kroz

rešetku dijafragmu ξ = (1,707 A/A1 – 1)2
9. ili jedan (prvi) boč- Pri bočnom ulazu kod A1/A ≥ 0,4 ve-
ni otvor (otvori sa ličini ξ dodaje se jedinica
oštrim krajevima)
Izlaz iz kanala kroz 2

rešetku ili dijafra- ⎛ A A A ⎞
10.
gmu (otvori sa oš- ξ = ⎜⎜ + 0,707 1− ⎟⎟
trim krajevima) ⎝ A1 A1 A1 ⎠
Izlaz iz kanala kroz

11. jedan (poslednji) ξ ≈ 2,5
bočni otvor
Rešetka ili dijafra- 2

gma unutar kana- ⎛ A A A⎞
12. ξ = ⎜⎜ − 1 + 0,707 1− ⎟
la (otvori sa oštrim
⎝ A1 A1 A1 ⎟⎠
krajevima)
Potpuno otvoren ši-

13. ξ = 0,1
ber ili leptir
ξ = 0 pri α < 20°

ξ = 0,1 pri α = 20÷60°
Pri α < 60°, ξ treba određivati kao za
naglo suženje preseka prema dijagra-
mu 8
14.
Konfuzor u pravom α d1 − d 2
kanalu tg =
2 21
Pri pravougaonom preseku i dvostra-
nom sužavanju konfuzora dimenzije
d uzimaju se prema strani sa većim
uglom suženja
O DIMNJACIMA 37
3. STRUJNI PRORAČUN DIMNJAKA
3.1. RAZVOJ DIMNJAKA

Istorija dimnjaka počinje s otkrićem vatre. Već su Rimljani u svojim kupališti-
ma gradili dimovode temeljene na načelima termotehnike koji i danas važe.
Požari u gradovima Evrope uzrokovani slabim održavanjem ložišta u petna-
estom veku podstiču organizovanje carskih i kraljevskih opunomoćenika-dimniča-
ra čija je jedina briga zaštita od požara. Uvode se redovne kontrole i čišćenje loži-
šta i dimovoda.
Ložišta i goriva se tokom industrijskog razvoja menjaju, no problemi i uzro-
ci ostaju manje-više jednaki, s razlikom da se smanjuje broj požara, ali se povećava
broj trovanja ljudi.
Razvoj modernog dimnjaka je uslovljen razvojem građevinskih materijala i
kotlogradnje.
3.2. DIMNJAK
Dimnjak je građevinska konstrukcija koja predstavlja integralni deo ener-
getskog sistema. Od presudne je važnosti za iskorišćenje sistema (energetska kori-
snost), zbog uticaja na okolinu (ekološka podobnost), te zbog sigurnosti rada (zaštita
od požara). Dimnjak sa spojnim komadom dimnjačom i ostalim konstruktivnim ele-
mentima čini dimovodnu instalaciju.
3.3. FUNKCIJA DIMOVODNE INSTALACIJE

Osnovni zadaci dimovodne instalacije su:
– nesmetano odvođenje dimnih gasova u atmosferu,
– osiguranje optimalnog pogona ložišta pri svakom opterećenju,
– osiguranje minimalnog zagađenja okoline.
Način rada dimnjaka šematski je prikazan na slici 3.1 iz koje je uočljivo da se
funkcija dimnjaka bazira na razlici gustine vazduha i dimnih gasova, što je izraže-
no formulom:
∆P = g·h·∆ρ, Pa, (3.1)
što u suštini predstavlja jednačinu (2.2), pri čemu je
∆P = razlika pritisaka, Pa ili kg/(s2 m) ,
g = ubrzanje sile teže = 9,81 m/s2,
h = efektivna visina dimnjaka, m,
∆ρ = razlika gustine, kg/m3.
38 3. Strujni proračun dimnjaka
Slika 3.1. Šematski prikaz rada dimnjaka
3.4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE DIMNJAKA

Funkcionalnost dimnjaka određena je njegovim karakteristikama koje uslov-
ljava razvoj sistema i tehnologije građevinskih materijala. Osnovne karakteristike
koje dimnjak mora zadovoljiti su sledeće.
a) Trajnost izvedbe uprkos višim temperaturnim naprezanjima (u nepovolj-
nom slučaju temperatura poraste i do 980°C).
b) Trajnost izvedbe uprkos agresivnom uticaju sumporne (H2SO4) i sumpora-
ste kiseline (H2SO3), koje u radu nastaju iz sumpor dioksida (SO2), sumpor trioksi-
da (SO3) i vodene pare ili kapljica vode.
c) Odgovarajući toplotni kapacitet, tj. sposobnost dimnjaka da akumulira ma-
nje ili više toplote dovedene dimnim gasovima.
d) Zadovoljavajuća toplotna izolacija potrebna za zaštitu okolnih delova zgra-
de od previsoke temperature te za povećenje uzgona.
e) Zadovoljavajuća nepropusnost zida dimnjaka, kako za dimne gasove prema
spolja, tako i za okolni vazduh prema unutra. Nepropusni moraju biti i spojevi.
f) Odgovarajuća izvedba koja dimnjaku omogućuje dilatacije po visini i po
preseku, a koja je jednostavna za izvođenje i pouzdana u eksploataciji.
O DIMNJACIMA 39
g) Ekonomična izgradnja, tj. najmanje dimenzije za instalirani toplotni kapa-

citet, trajnost jednaka trajnosti čitave zgrade, troškovi amortizacije niski.
Te karakteristike čine dimnjak univerzalnom konstrukcijom koja služi za ne-
smetano odvođenje produkata sagorevanja u atmosferu.
3.5. DELOVI DIMOVODNE INSTALACIJE

O s i g u r a č s t r u j a n j a – uređaj koji služi za zaštitu ložišta od prejake
promaje ili povratnog strujanja. Izvodi se kao sastavni deo gasnog ložišta.
D i m o v o d n a z a k l o p k a – element dimovodne instalacije koji se pre-
ma potrebi ugrađuje u nju neposredno iza osigurača strujanja. Zaklopka se mora au-
tomatski otvoriti čim se ložište stavi u pogon. Zaklopka ne sme bitno smanjiti slo-
bodan presek.
D i m o v o d n a c e v (dimnjača) – spoj ložišta (od dimovodnog nastavka) i
dimnjaka. Kod zatvorene komore sagorevanja (fasadna peć) dimovodna cev je di-
rektno spojena s atmosferom.
V e t r o b r a n i l i s t a t i č k i a s p i r a t o r – uređaj postavljen na
vrh dimnjaka radi sprečavanja negativnog atmosferskog uticaja na uzgon dimnih ga-
sova.
D i m o v o d n i n a s t a v a k – je spoj gasnog ložišta i dimovodne cevi. Či-
ni sastavni deo ložišta.
3.6. PRORAČUN DIMNJAKA

Proračun se svodi na određivanje slobodnog presjeka A, pri zadatom kapaci-
tetu kotla Qo i visine dimnjaka, za izvesni uzgon U, ili na određivanje uzgona U, pri
zadatom preseka A.
U svakom slučaju uzgon mora biti dovoljan da savlada otpore kotla (kod
podpritisnih kotlova) i otpore dimovodne instalacije. Preostali uzgon (efektivni uz-
gon) mora odvesti produkte sagorevanja određenom brzinom u atmosferu.
Pri tome se razlikuju sledeće.
Statički uzgon US (Pa) je sila nastala razlikom gustine dimnih gasova i gusti-
ne vazduha.
Us = h · (ρz – ρD) · g · sn, Pa (3.2)
gde je
ρZ = 1,15 (za + 15°C i 950 mbar), kg/m3,
ρD = 1,25 TZ/TD, kg/m3,
TZ = temperatura vazduha = 288 K,
TD = temperatura dimnih gasova > 453 K,
Sn = sigurnosni faktor (0,95 kod intermitirajućeg pogona, 1 kod stalnog pogona).
Za dobro funkcionisanje dimovodne instalacije važan je onaj deo statičkog uzgona
koji ostaje nakon odbitka otpora strujanja u samom dimnjaku, dakle efektivni uzgon
U (Pa). Prema tome, sledi:
U = Us – ΔPh, Pa, (3.3)
gde je ∆Ph = pad pritiska u dimnjaku u Pa, a računa se prema formuli:

⎛ h ρ ⎞ ρ
ΔPh = 1,5 ⋅ ⎜ λ + Σς D ⎟ ⋅ D ⋅ w2 , Pa, (3.4)
⎝ d 2 ⎠ 2
gde je
1,5 = sigurnosni faktor,
λ = koeficijent trenja 0,03 do 0,08 (tačne vrednosti od proizvođača ili iz literatu-
re),
d = unutrašnji prečnik dimnjaka u m, odnosno d = 4 A/O – hidraulički prečnik za
četvorougaoni preseka površine A i obimaa O,
ς = koeficijent gubitka za lokalne otpore (videti literaturu),
ρD = gustina dimnih gasova (kg/m3) prema približnoj vrednosti ρD = 1,25 TZ/TD,
w = brzina strujanja dimnih gasova normalno do 4 m/s, kod nadpritisnih ložišta i
odgovarajuće zvučne izolacije dimovodnog sistema do 10 m/s.
Za normalno funkcionisanje dimovodne instalacije efektivni uzgon kod nadpritisnih
kotlova mora svladavati otpore u dimovodnoj cevi, a kod podpritisnih kotlova i ot-
pore ložišta.
Prema tome, za opštii slučaj, mora biti ispunjen uslov
U > ΔPk + ΔPL + ΔPZ, Pa, (3.5)
gde je
∆Pk = pad pritiska u kotlu 15 ... 70 Pa za normalne izvedbe kotlova s podpritiskom
u ložištu. Tačna vrednost utvrđuje se prema vrsti kotla. Kod nadpritisnih ko-
tlova otpori ložišta su 200 ... 2000 Pa i savlađuje ih ventilator gorionika, pa
na izlazu iz kotla trebalo bi da bude ∆Pk ≈ 0,
∆PL = pad pritiska u dimovodnoj cevi:
⎛ L ⎞ ρ
ΔPL = 1,5 ⋅ ⎜ λ + Σς ⎟ ⋅ D ⋅ w2 , Pa, (3.6)
⎝ d ⎠ 2
gde je
1,5 = sigurnosni faktor,
L = dužina dimovodne cevi u (m), za sve ostale faktore važi isto kao u izrazu
(3.4)
∆PZ = pad pritiska potreban za usis vazduha u kotao; 2 ... 5 Pa zavisno od kapacite-
ta kotla.
3.7. Dimnjaci s prinudnom vučom
U ovom se slučaju produkti sagorevanja usisavaju iz ložišta mehaničkim putem (ek-
shaustorom) i pod pritiskom izbacuju u atmosferu. Dimovodna instalacija s prinud-
nom vučom sastoji se od:
– usisne dimovodne cevi,
– ekshaustora sa sigurnosnom klapnom,
– ispusne dimovodna cevi.
O DIMNJACIMA 41
U s i s n a d i m o v o d n a c e v pri prinudnoj vuči može biti mnogo duža i

manjeg prečnika nego pri prirodnoj vuči. Prečnik mora odgovarati prečniku ulaznog
nastavka ekshaustora. Spojevi moraju biti nepropusni. Radi regulacije podpritiska
ugrađuje se kod ložišta s osiguračem strujanja prigušna (regulacijska) zaklopka ne-
posredno iza dimovodnog nastavka. Kod ložišta bez osigurača strujanja ugrađuje se
neposredno ispred ekshaustora.
Brzine strujanja unutar usisne cevi treba podesititi tako da nema šuma. Zbog
toga ne treba prelaziti vrijednosti od 4 m/s.
E k s h a u s t o r se odabira tako da ukupna količina dimnih gasova, koja se
sastoji od sagorelog gasa i viška vazduha, bude sigurno odsisana. Pri tome se prepo-
ručuje primena sporohodnih ekshaustora (n < 1000 o/min) i brzine strujanja u cevo-
vodu do 4 m/s. Ekshaustor mora sigurno i trajno funkcionisati i pri najvišim tempe-
raturama koje dimni gasovi mogu postići.
Delovi ekshaustora koji su u neposrednom dodiru s dimnim gasovima mora-
ju biti u antikorozivnoj izvedbi.
Ekshaustor s motorom treba radi smanjivanja prenošenja šumova postaviti na
temelj koji prigušuje zvuke. Priključak s usisnom cevi treba biti fleksibilan.
Ako je potrebno, treba ispred ekshaustora predvideti sporedni usis ili prigušnu
zaklopku. Obe izvedbe moraju imati mogućnost podešavanja i fiksiranja.
Ekshaustor se odabira prema količini dimnih gasova i gubitku pritiska zbog
otpora cevovoda, prema sljedećem postupku.
Slobodni presek cevovoda je
Q
A = D , m2 , (3.7)
w
gde je
QD = količina dimnih gasova (10 do 15 m3 po m3 gasa), m3/s,
w = brzina strujanja dimnih gasova, m/s.
Iz poznatog preseka izračunava se prečnik cevovoda
d = 1,128 ⋅ A , m 2 . (3.8)
Gubitak pritiska u cevovodu sastoji se od gubitka u pravom delu, gubitka u

kolenima ili račvama i gubitka na izlazu zbog vetra, ∆P (mbar) odnosno:
ΔP = ΔP1 + ΔP2 + ΔP3, mbar, (3.9)
gde je
∆P1 – pad pritiska u pravom delu, mbar,
∆P2 – pad pritiska u kolenima, mbar,
∆P3 –pad pritiska zbog vetra pri horizontalnom postavljanju ispusne cevi, mbar.
k ⋅ w2 ⋅ (l1 + l2 )
ΔP1 = ⋅ 10−3 , mbar, (3.10)
A
gde je
w – brzina strujanja dimnih gasova, m/s,
l1 – dužina usisne cevi, m,
l2 – dužina ispusne cevi, m,
A – presek cevovoda, m2,
k – konstanta koja zavisi od gustine dimnih gasova i od koeficijenta trenja (koji za-
visi od prečnika i od unutrašnje hrapavosti dimnjaka).
Tabela 3.1. Faktor k
Ø cevovoda (cm) 10 15 20 25 30 40 50 60 70 80
k – glatke cevi
11,3 10,6 10,2 9,9 9,7 9,4 9,2 9,0 8,9 8,8
(lim)
k – hrapave cevi
27,2 26,5 25,6 24,9 24,3 23,6 23,0 22,6 22,3 22,2
(zidane)
n +n
ΔP2 = ΔP1 1 2 , mbar, (3.11)
l1 + l2
gde je
n1 – broj kolena usisne cevi,
n2 – broj kolena ispusne cevi .
Potisna dimovodna c e v postavlja se prema smernicama za usi-
sne cevi.
S i g u r n o s n a s k l o p k a automatski prekida dovod gasa u ložište čim
ekshaustor prestane da radi (na primer, prekid dovoda elektične energije).
Snaga e k s h a u s t o r a određuje se prema formuli:
Q ΔP
N= D , kW, (3.12)
1000 η
pri čemu je
QD – zapremina dimnih gasova u pogonskom stanju, m3/s,
∆P – otpor (pad pritiska) koji ekshaustor mora da savlada, Pa,
η – stepen korisnosti ventilatora 0,6....0,8.
273 + t D
QD = QDn , m3 /s, (3.13)
273
pri tome je
QDn – zapremina dimnih gasova u normalnom stanju, Nm3/s,
tD – temperatura dimnih gasova,°C.
Kapacitet m o t o r a se odabire tako da bude veći od snage ekshaustora, obzirom na
to da pri odsisavanju hladnog vazduha treba utrošiti više energije, pa se dobiva
Nmotora = (1,25 … 1,5) N, kW. (3.14)
O DIMNJACIMA 43
4. PRORAČUN ČVRSTOĆE
4.0. OPŠTA RAZMATRANJA

Složen spektar vremenski promenjivih termo-mehaničko-hemijskih dejsta-
va u značajnoj meri mogu uticati na pojavu oštećenja, integritet i vek eksploataci-
je struktura dimnjaka. Imajući u vidu vitkost strukture dimnjaka, vrste materijala i
specifičnosti opterećenja kojima su izloženi, neophodno je da konstrukcije dimnjaka
budu u stanju da ispune postavljene kriterijume tokom svog životnog veka.
Dejstva na konstrukciju dimnjaka se mogu podeliti na:
– stalna dejstva,
– promenjiva dejstva.
Pod stalnim dejstvima se podrazumevaju težine svih postojećih elemenata
konstrukcije dimnjaka.
Promenjiva dejstva obuhvataju:
– dejstva vetra,
– seizmička dejstva,
– temperaturne uticaje,
– eksplozije,
– hemijska dejstva.
Imajući u vidu vitkost struktura dimnjaka posebno je važna i podela optereće-
nja po njihovom karakteru na:
– statička,
– dinamička.
Struktura dimnjaka tokom eksploatacije mora omogućiti dovoljno nizak ni-
vo naponskog stanja strukturalno opterećenih komponenti, zadržati njihovu stabil-
nost i zadovoljiti kriterijume otpornosti na zamor. Tokom dejstava statičke i dina-
mičke prirode neophodno je izbeći pojavu preteranog odstupanja strukture od ver-
tikalne ose i pojave trajnih deformacija i oštećenja elemenata primarnih i sekundar-
nih struktura dimnjaka.
4.1. DEJSTVO VETRA

Dejstvo vetra ima značajan uticaj na projektovanje strukture dimnjaka. Kako
efekti pri dejstvu vetra predstavljaju jedan od najčešćih uzroka padova dimnjaka, od
posebne je važnosti analiza statičkih i dinamičkih dejstava aerodinamičkih sila na
strukturu dimnjaka i analiza fenomena interakcije vazdušne struje i strukture.
Dejstvo vetra se dominantno ogleda u prisustvu statičkog otpora prilikom op-
strujavanja strukture, fenomenu odvajanju vrtloga i prisustvu atmosferske turbulen-
44 4. Proračun čvrstoće
cije a intenzitet opterećenja strukture dejstvom vetra prevashodno zavisi od inten-

ziteta brzine vazduha na lokaciji instalacije i karakteristike promene brzine vetra sa
visinom.
Uticaj na karakter opterećenja dejstvom vetra imaju:
– karakteristike topografija lokaliteta,
– nivo turbulentnosti vetra,
– prisustvo okolnih građevina, struktura i drugih dimnjaka,
– gustina vazduha,
– geometrijske karakteristike same strukture dimnjaka,
– vrednosti učestalosti soptvenih oblika oscilovanja strukture dimnjaka,
– raspored mase,
– prigušenje strukture dimnjaka,
– raspored i konstruktivna rešenja sekundarnih struktura dimnjaka (penjali-
ce, platforme, cevi i sl.).
4.1.1. Karakteristike vetra

Pomeranja vazdušnih masa obično se mogu sagledati kroz karakteristiku vre-
mena i prostora. Na slici 4.1. se može videti podela kretanja vazdušnih struja i nji-
hova kategorizacija.
Planetarni talasi
106 10 dana
105 Frontovi i vremenski sistemi

1 dan
10 sati Lokalni vetrovi
104
1 sat
Trajanje kretanja [s]
103 Turbulencija Pljuskovi

10 min
Konvekcija
102
1 min
10
1
Mikrorazmera Makrorazmera
0,01 0,10 1 10 102 103 104 105 106 107

Geografske razmere [m]
Slika 4.1. Redovi veličina karakteristike vremena i prostora kretanja vazdušnih masa
u atmosferi
Imajući u vidu trodimenzionalni karakter, strujanje vazduha predstavlja kom-
pleksnu problematiku posebno zbog interakcije vetra sa strukturom dimnjaka, okol-
O DIMNJACIMA 45
nim strukturama i tlom. Stoga se u inženjerskoj primeni uvode izvesna pojednostav-

ljenja sa ciljem odgovarajućeg modelovanja opterećenja izazvanih dejstvom vetra
vodeći računa o sledećim karakteristikama:
– promena brzine vetra sa visinom,
– turbulencija,
– statistička verovatnoća,
– fenomen odvajanja vrtloga,
– dinamička priroda interakcije vetra i strukture.
Slika 4.2. Anemometri a) klasičan, b) ultrazvučni

Opterećenje same strukture dimnjaka vetrom prevashodno zavisi od brzine
vetra i prateće turbulencije. Na brzinu vetra i turbulenciju utiču brojni meteorološki
faktori, temperatura i karakteristike terena. Upotrebom anemometra (slika 4.2) mo-
gu se izvršiti merenja brzine vetra dok sa druge strane turbulenciju nije lako izmeri-
ti, ali se njen uticaj ne sme zanemariti.
U inženjerske svrhe intenzitet brzine vetra se može sagledavati kao funkcija
dužine povratnih intervala – povratnih perioda. Tako na primer, maksimalna brzina
vetra na nekoj lokaciji koja se može očekivati u periodu od 10 godina je manja od
one čija se pojava može očekivati jednom u 50 godina.
Uzimajući određenu lokaciju kao pokaznu, na kojoj je najveća brzina u 50-go-
dišnjem povratnom peroidu 28 m/s na visini od 10 m iznad tla i odgovarajuća brzina
u 100-godišnjem povratnom periodu 29,58 m/s, sa određenom verovatnoćom može-
mo proceniti pojavu vetrova veće brzine na toj lokaciji. Povratni period od 50 godi-
na odgovara verovatnoći pojave od
1
= 0,02 = 2 %, (4.1)
50
tako da na odabranoj lokaciji verovatnoća da se u određenoj godini pojavi vetar br-

zine veće od 28 m/s iznosi 2 %. Ako je struktura dimnjaka postavljena na ovoj loka-
ciji projektovana da traje 100 godina, verovatnoća da se u ovom periodu neće javiti
brzina veća od 28 m/s se može sračunati
100
⎛ 49 ⎞
1− ⎜ ⎟ = 0,87 = 87 %. (4.2)
⎝ 50 ⎠
Ovo je važno napomenuti kako bi se pri projektovanju strukture dimnjaka
imalo u vidu da u odnosu na određene brzine sa 50 godišnjim povratnim periodom i
dalje postoji velika verovatnoća pojave vetrova većeg intenziteta.
Verovatnoća pojave vetra veće brzine od projektovane bar jedanput u vremen-
skom periodu od n godina se može dobiti jednačinom:
P = 1 – (1 – Pa)n, (4.3)
gde je
Pa – godišnja verovatnoća pojave veće brzine (recipročna vrednost povratnog peri-
oda),
n – period projektovanog veka konstrukcije dimnjaka – broj godina.
Tako je za usvojenu pokaznu lokaciju, verovatnoća pojave brzine većeg inten-
ziteta od 28 m/s u toku projektovanog životnog veka postavljenog dimnjaka od 50
godina, umesto za 100 godina:
P = 1 – (1 – 0,02)50 = 1 – 0,36 = 0,64 = 64 %. (4.4)
Verovatnoća prekoračenja se povećava sa povećanjem projektovanog život-
nog veka i može se prikazati i tabelarno (tabela 4.1).
Tabela 4.1. Verovatnoća prekoračenja projektovane brzine vetra tokom projektovanog
životnog veka dimnjaka
Godišnja Srednji povratni
Projektovani životni vek, n (godina)
verovatnoća period (1/Pa)
Pa Godina 1 5 10 25 50 100
0,1 10 0,1 0,41 0,15 0,93 0,994 0,999
0,04 25 0,04 0,18 0,34 0,64 0,87 0,98
0,034 30 0,034 0,15 0,29 0,58 0,82 0,97
0,02 50 0,02 0,10 0,18 0,40 0,64 0,87
0,013 75 0,013 0,06 0,12 0,28 0,49 0,73
0,01 100 0,01 0,05 0,10 0,22 0,40 0,64
0,0067 150 0,0067 0,03 0,06 0,15 0,28 0,49
0,005 200 0,005 0,02 0,05 0,10 0,22 0,39
Izmerene i zabeležene vrednosti brzine vetra anemometrima na meteorološ-

kim stanicama daju osnovu za dobijanje maksimalnih i vremenski osrednjene vred-
nosti vetra na toj lokaciji.
4.1.1.1. Tipovi vetrova

Pod vetrom smatramo kretanja vazduha koja se obično dešavaju u horizontal-
nom pravcu, dok kretanja vazdušnih masa u vertikalnom pravcu obično nazivamo
strujama. Za opterećenje strukture dimnjaka najveći uticaj imaju vetrovi koji se mo-
gu podeliti na:
O DIMNJACIMA 47
a) preovlađujuće vetrove,
b) sezonske vetrove,
c) lokalne vetrove.
Kako je glavni karakter vetrova njihova nestalnost karakteristika lokalnih ve-
trova se ogleda u tome da se menjaju u vremenskom periodu od nekoliko sekundi ili
minuta sa karakteristikom udara vetra, dok preovlađujuće i sezonske vetrove karak-
terišu fluktuacija srednje brzine na dužem vremenskom periodu.
4.1.1.2. Promena brzine vetra sa visinom

U slojevima vazduha pri samom tlu, intenzitet brzine strujanja vazduha je sko-
ro nula pa se brzina vetra zanemaruje. Uticaj viskoznosti je da naredni slojevi, kreću-
ći se naviše, budu usporavani od nižih što za posledicu ima prisustvo gradijenta pro-
mene brzine vetra sa visinom (slika 4.3.). Ovaj uticaj viskoznosti se smanjuje sa po-
rastom visine, i postaje zanemarljiv na određenoj visini. Karakteristična tačka pre-
stanka promene intenziteta brzine sa visinom, naziva se gradijentna visina, a odgo-
varajuća brzina – gradijentna brzina.
Slika 4.3. Uticaj karakteristike terena na gradijent promene brzine vetra

sa visinom [17]
Vrednost visina iznad tla do koje je karakteristika brzine vetra zavisna od uti-
caja topografije, naziva se atmosferski granični sloj. U ovom sloju se brzina vetra
može opisati izrazom:
1
⎛ Z ⎞α
Vz = Vg ⎜ ⎟ , (4.5)
⎜ Zg ⎟
⎝ ⎠
gde je
Vz – srednja brzina vetra na visini Z iznad tla,
Vg – gradijentna brzina vetra pretpostavljena kao konstanta iznad graničnog atmos-
ferskog sloja,
Z – visina iznad tla,
Zg – nominalna visina graničnog sloja – gradijentna visina,
α – koeficijent (0,087 otvorena područja – 0,2 urbanizovanija područja).
4.1.1.3. Turbulencija vetra

Imajući u vidu nisku vrednost viskoznosti vazduha, svaka brzina vetra preko
0.9-1.3 m/s uzrokuje kretanje vazduha u svim pravcima odnosno izaziva turbulenci-
ju. U inženjerske svrhe, prisustvo turbulencije sagledavamo preko srednje brzine ve-
tra koja se menja sa porastom visine i trenutne promene brzine (slika 4.4).
Brzina, V
vetra
nalet
V’ =
V = srednja vrednost
Vreme, t
Slika 4.4 Promena brzine vetra sa vremenom [17]

Karakteristično za strujanje vazduha – vetar u nižim atmosferskim slojevima
je da je uvek turbulentno. Kako su ova strujanja praćena haotičnim kretanjem sa pro-
menjivim trajanjima statističke metode se koriste za njihovo bliže određivanje.
Nivo turbulencije u brzini vetra se meri upotrebom standardne devijacije. Za
određeni vremenski period standardnu devijaciju brzine vetra možemo prikazati kao:
T
1
σ=
T0∫ (V − V ) 2 dt ,
(4.6)
O DIMNJACIMA 49
gde je Pritisak naleta vetra = P’

V– – trenutna brzina vetra,
Srednji pritisak = P
V – srednja brzina vetra,
T – vremenski interval.
Odnos standardne devijacije i sred-
nje vrednosti brzine:
σ,
I= (4.7)
V
se naziva intenzitet turbulencije.

Intenzitet turbulencije je u
vezi sa terenom, odnosno sa nerav-
ninama na njemu. Intenzitet turbu-
lencije opada sa visinom – sa uda-
ljavanjem od tla.
Shodno promenama brzine i
pritisak vetra koji opterećuje struk- Slika 4.5. Šematski prikaz intenziteta
turu dimnjaka i koji je srazmeran dinamičkog pritiska u zavisnosti od
kvadratu brzine vetra se menja (sli- visine
ka 4.5).
Atmosferskom turbulencijom se može preneti značajna količina energije na
vitke strukture kao što su dimnjaci, posebno učestalošću od 0,01-2 Hz (slika 4.6).
6
M2/s2
5
0
10–3 10–2 10–1 1 10 100 1000
Ciklusi/čas
Slika 4.6. Tipičan spektar horizontalne brzine vetra

na visini 100 m od tla
Generalno gledano, najveći uticaj turbulencije se ogleda kroz kratkotrajne
udare vetra u pravcu duvanja vetra.
Sa druge strane uticaj turbulencije u smeru poprečnom na pravac duvanja ve-
tra zajedno za uzgonskim silama koje se javljaju može imati značajan uticaj koji se
ogleda kroz odvajanje vrtloga.
4.1.1.4. Odvajanje vrtloga

Vetar koji nailazi na strukturu dimnjaka skreće u tri međusobno normalna
pravca. Rezultujuće dejstvo se ogleda kroz šest komponenata i to tri komponente
sile i tri komponente momenta u prostoru. S obzirom na karakter vitkosti struktura
dimnjaka, uticaj dejstva vetra se može razmatrati kao dvodimenzioni problem s ob-
zirom na dominantan uticaj opterećenja u pravcu vetra i u pravcu normalnom na pra-
vac vetra (slika 4.7).
Paralelne strujnice u neporemećenom delu strujnog polja se razdvajaju stru-
jeći oko poprečnih preseka strukture dimnjaka. Ovo rezultuje periodičnim odvaja-
njem vrloga i impulsom koji deluje u pravcu transverzalnom na pravac strujanja (sli-
ka 4.8).
Pravac
vetra
Transverzalni
pravac
Vetar
Slika 4.8. Odvajanje vrtloga

Slika 4.7. Pojednostavljeno dvodimenziono oko dimnjaka cilindričnog
strujanje oko dimnjaka poprečnog preseka
Pri većim brzinama vetra odvajanje vrtloga se dešava naizmenično sa jedne

pa sa druge strane cilindrične strukture dimnjaka. Ovim procesom se izaziva pobud-
na sila odgovarajuće učestalosti, transverzalnog pravca u odnosu na pravac vetra i
promenjivog smera.
Odvajanje vrtloga sa glatke površine strukture dimnjaka zavisi od Rejnoldso-
vog broja:
VD
Re = , (4.8)
ν
gde je
V – brzina neporemećene struje vazduha,
D – prečnik dimnjaka,
v – kinematska viskoznost vazduha (15,7 x 10-6 na 20°C).
Eksperimentalnim putem, za glatku površinu dimnjaka utvđeni su režimi od-
vajanja vrtloga za različite Rejnoldsove brojeve (slika 4.9). Na vrlo malim Rejnol-
dsovim brojevima (Re < 5), strujanje je laminarno duž glatkog profila dimnjaka. U
opsegu 5 < Re < 45, odvajanje se dešava iza cilindra dimnjaka i simetrični par vrtlo-
O DIMNJACIMA 51
ga se formira uz sam dimnjak. Veličina vrtloga se povećava linearno u zavisnosti od

Rejnoldsovog broja i dostiže dužinu oko 3 prečnika dimnjaka pri Re = 45. Sa daljim
porastom Rejnoldsovog broja, ustanovljava se laminarni periodični trag vrtloga su-
protnih smerova. U rasponu 150 < Re < 300, vrtložni trag je turbulentan dok granični
sloj oko cilindra ostaje laminaran. Raspon 300 < Re < 1,5 · 105 karakteriše odvajanje
laminarnog graničnog sloja od cilindra dimnjaka i periodičnost izraženog odvajanja
vrtloga. Vrtložni trag poprima karakterisitke turbulentnog u rasponu 1,5 · 105 < Re <
3,5 · 106 dok se preko vrednosti Re > 3,5 · 106 periodično odvajanje vrtloga ponovo
ustanovljava sa turbulentnim strujanjem oko cilindra strukture dimnjaka.
(1) Re < 5 (2) 5 do 15 < Re < 40 (3) 40 < Re < 90 i 90 < Re < 150
(4) 150 < Re < 300 (5) 3 × 105 < Re < 3,5 × 106 (6) 5,6 × 106 < Re
Slika 4.9. Režimi odvajanja vrtloga oko glatke površine strukture dimnjaka
Kod velikih struktura dimnjaka Rejnoldsov broj može biti veći od 107, tako da
se pri njihovom opstrujavanju vetrom javljaju svi režimi prikazani na slici 4.9. Sa-
mim tim ukoliko periodična pobuda odvajanja vrtloga bude bliska vrednostima sop-
stvene učestalosti strukture dimnjaka može doći do pojave izuzetno velikih amplitu-
da oscilovanja vrha dimnjaka ukoliko strukturno prigušenje nije dovoljno.
Učestalost poprečnih sila se može sračunati jednačinom:
V ⋅ St
f = , (4.9)
D
gde je
f – učestalost odvajanja vrtloga u hercima,
V – srednja brzina vetra na vrhu dimnjaka,
St – bezdimenzioni (Strouhalov) broj,
D – prečnik dimnjaka.
Strouhalov broj nije konstantan i zavisi od brzine vetra. Pri malim brzinama
do 22 m/s ovaj broj je mali i za glatku cilindričnu površinu strukture dimnjaka iznosi
do 0,21. Za brzine vetra između 22 m/s i 51 m/s i glatku strukturu površine dimnja-
ka vrednost Strouhalovog broja je skoro konstantna i iznosi 0,2.
Za dimnjak sa strukturom glatke spoljašne površine, prečnika 3 m i usvojeni
Strouhalov broj 0,2 pri brzini od 40 m/s učestalost odvajanja vrtloga iznosi:
V ⋅ St 40 ⋅ 02
f = = = 2,67 Hz. (4.10)
D 3
Kada je brzina vetra takva da je učestalost od-

vajanja vrtloga bliska vrednosti neke od sopstvenih
učestalosti strukture dimnjaka stvaraju se uslovi za
nastanak rezonancije.
Nakon povećanja amplitude vrha dimnjaka,
mala promena brzine vetra neće uticati na smanjenje
amplitude s obzirom da će se sada odvajanje vrtloga
Slika 4.11. Prva četiri vršiti sa učestalošću sa kojom osciluje struktura.
sopstvena oblika oscilovanja Kontrola odvajanja vrtloga će dalje zavisiti od
strukture dimnjaka brzine vetra samo pri značajnijoj promeni brzine ve-
tra.
Vrednosti Strouhalovog broja se mogu odrediti za različite oblike poprečnih
preseka dimnjaka i za različite nivoe hrapavosti strukture u aerotunelima, merenjem
učestalosti odvajanja vrtloga u određenom rasponu brzina.
Aerodinamički uređaji koji se montiraju pri vrhu dimnjaka mogu uticati na
smanjenje dejstva odvajanja vrtloga bez povećanja strukturalnog prigušenja (slika
4.12).
Slika 4.12. Aerodinamički uređaji za smanjenje dejstva odvajanja vrtloga
4.1.1.5. Aerodinamička dejstva

Strujanje oko dimnjaka izaziva aerodinamička opterećenja strukture. Statička
opterećenja silama otpora mogu izazvati izuzetno visoka naponska stanja i značajne
deformacije strukture dimnjaka posebno pri velikim brzinama vetra. Sa druge stra-
ne, čak i pri malim brzinama vetra, može doći do pojave velikih amplituda oscilova-
nja vrha zbog pojave odvajanja vrtloga.
Struktura dimnjaka izložena velikim deflekcijama, zamoru i značajnim statič-
kim opterećenjima, mora da bude projektovana tako da izdrži ta opterećenja za pro-
jektovani životni vek. Imajući u vidu izraženu vitkost struktura dimnjaka, i statička
i dinamička priroda dejstva aerodinamičkih efekata vetra se mora uzeti u obzir. Sto-
ga, možemo izvršiti podelu dejstva vetra na:
– statičko dejstvo vetra,
– dinamičko dejstvo vetra.
O DIMNJACIMA 53
Pritisak vetra se može sračunati na osnovu izmerenih vrednosti brzine vetra

korišćenjem Bernulijevog zakona
1
p= ρ ⋅ V 2 ⋅ CD . (4.11)
2
Intenzitet brzine vetra je promenjiva

veličina u zavisnosti od vremena i kao takvu
je razmatramo oslanjajući se na odgovaraju-
će statističke zakone. Promenom brzine ve-
tra menja se i pritisak vetra na konstrukciju, a
samim tim i intenzitet sila koji je jednak pro-
izvodu intenziteta pritiska i projektovane po-
vršine. Sila otpora je u pravcu i smeru brzi-
ne vetra. Pod projektovanom površinom se
podrazumeva površina normalne projekcije
strukture na ravan ortogonalnu pravcu brzine
vetra. Ovakvo opterećenje izaziva različito
opterećenje duž visine dimnjaka (slika 4.13). Opterećenje Dijagram Momentni
vetrom transverzalne dijagram
Sa druge strane pored opterećenja u sile
pravcu vetra, prilikom opstrujavanja površine
dimnjaka javlja se sila u normalnom pravcu u Slika 4.13. Opšti dijagrami
odnosu na pravac vetra, koja je u ovom sluča- opterećenja strukture cilindričnih
ju dinamičkog karaktera. Imajući u vidu vit- dimjaka
kost struktura dimnjaka, mali stepen struktu-
ralnog prigušenja i vrednosti učestalosti prva dva sopstvena oscilovanja koje su niske,
dinamički karakter ovih sila je dodatno izražen zbog transverzalnih oscilacija struktu-
re, lokalne turbulencije, odvajanja vrtloga i turbulentnog strujanja vazduha pri tlu.
4.1.2. Eksperimentalna analiza u aerotunelu

Ispitivanjima u aerotunelima se simuliraju uslovi opstrujavanja konstrukci-
ja vazduhom. Kako je većina aerotunela prilagođena za vazduhoplovna istraživanja,
uslovi rada su projektovani da u što većoj meri omoguće simulaciju strujanja na ve-
ćim visinama. Stoga je cilj minimiziranje turbulentnosti što ne odgovara simulaciji
strujanja vazduha uz tlo. Stoga je potrebno prilikom ispitivanja struktura dimnjaka,
izvršiti određene modifikacije a sve u cilju simuliranja uslova strujanja sličnim oni-
ma koji se javljaju u graničnom sloju atmosfere pri tlu.
Prilikom sprovođenja eksperimentalnih analiza strujanja oko dimnjaka u ae-
rotunelu, potrebno je zadovoljiti sledeće uslove:
– ustanoviti modelovanje prirodnog atmosferskog graničnog sloja u skladu sa
karakteristikom promene brzine vetra sa visinom,
– modelovati razmeru dužine podužne komponente atmosferske turbulencije
približno istom razmerom kao i model dimnjaka,
– modelovan dimnjak i okolne strukture sa topografijom su geometrijski slič-
ni realnoj situaciji na terenu,
– površina modelovanog dimnjaka i okruženja je ukupno manja od 8 % povr-

šine poprečnog preseka radnog dela aerotunela,
– uzdužni gradijent pritiska u radnom delu aerotunela se uzima u obzir,
– minimizirati uticaj Rejnoldsovog broja na pritisak i sile,
– izvršiti kalibrisanje mernih i ostalih instrumenata aerotunela u skladu sa po-
trebnim merenjima.
Slika 4.14. Ispitivanje modela dimnjaka u aerotunelu [17]

Najčešće se turbulentni sloj, u aerotunelima sa dugačkim radnim delom, gene-
riše instaliranjem dodatnih elemenata u struji ispred test sekcije ili uvođenjem vaz-
dušne struje u suprotnom pravcu.
4.1.2.1. Eksperimentalno određivanje raspodele pritisaka

Slika raspodele pritisaka po površini strukture modela dimnjaka se može dobiti
merenjem lokalnih statičkih pritisaka u dovoljno gusto raspoređenim tačkama po po-
vršini modela. Proučavanjem i integracijom izmerenih vrednosti mogu se odrediti:
– raspodela pritiska po obimu strukture modela dimnjaka,
– raspodela pritiska po visini strukture modela dimnjaka,
– dijagram transverzalnog opterećenja strukture modela dimnjaka,
– dijagram momenta opterećenja strukture modela dimnjaka,
– određivanje maksimalne lokalne brzine,
– određivanje opterećenja korenog dela strukture dimnjaka.
Klasična metodologija merenja se zasniva na manometrima i staklenim U
cevima sa vodenim ili živinim stubom. Senzorima pritiska električno povezanim
O DIMNJACIMA 55
sa skupljačima podataka i računarom je ovaj proces unapređen, osavremen i zna-

čajno ubrzan.
4.1.2.2. Aeroelastična analiza

Kako bi se sprovela odgovarajuća aeroelastična ispitivanja u aerotunelu, po-
trebno je ostvariti:
– sličnost spoljašnje geometrije,
– sličnost inercijalnih karakteristika,
– sličnost krutosti,
– sličnost prigušnih karakteristika,
modela dimnjaka koji se ispituje sa realnom strukturom dimnjaka.
Kako se najviše problema javlja pri učestalostima koje odgovaraju nižim mo-
dovima oscilovanja, moguće je koristiti jednostavne modele prilikom ispitivanja.
Ova ispitivanja su posebno važna zbog činjenice da su strukture dimnjaka vitke,
fleksibilne i osetljive na dinamičke pobude.
Tipična aeroelastična merenja se sprovode u opsegu relevantnih brzina i za
oblike oscilovanja čije su vrednosti učestalosti bliske mogućim pobudama.
Faktori koji utiču na potrebu vršenja aeroelastičnih ispitivanja su:
– izražena vitkost dimnjaka – odnos visina / širina poprečnog preseka (preč-
nik) veća od 5,
– približni proračuni ukazuju na mogućnost odvajanja vrtloga,
– struktura dimnjaka je relativno laka,
– strtuktura dimnjaka ima slabo prigušenje,
– proračunat period oscilovanja je dug,
– prisustvo obližnjih struktura koje mogu kreirati neuobičajeno strujanje vaz-
duha.
4.1.3. Proračun opterećenja vetrom

Dejstva vetra po spoljašnjoj površini dimnjaka su fluktuirajuća u toku vreme-
na. Za sprovođenje proračuna potrebno je uzeti u obzir:
– turbulentni vetar koji deluje na kontrukciju dimnjaka,
– fluktuirajuće pritiske, izazvane naknadnim odgovorom iza konstrukcije,
– fluktuirajuće sile, izazvane kretanjem konstrukcije.
Odgovor konstrukcije dimnjaka se može razmatrati kao superpozicija izvor-
ne komponente, koja deluje kvazi-statički i rezonantnih komponenata, usled pobude
bliske sopstvenim frekvencijama.
Dinamički uticaji na strukturu dimnjaka se mogu podeliti na različite tipove, a
prema fizičkim efektima vetra i to:
– stohastički i rezonantan odgovor, usled turbulencije i efekata naknadnog
odgovora,
– odgovor izazvan odvajanjem vrtloga,
– interferencija.
Dejtvo vetra na strukturu dimnjaka se može prikazati kao skup kvazi-statičkih
pritisaka i sila, čiji su uticaji ekvivalentni ekstremnim uticajima vetra. Imajući u vi-
du izraženu vitkost struktura dimnjaka, oni se moraju projektovati tako da izdrže di-
namičke uticaje odvajanja vrtloga uz prateće zadovoljavanje kriterijuma za aeroela-

stičnu stabilnost.
Dejstvo vetra na strukturu dimnjaka se prikazuje ili kao pritisak vetra ili kao
sila vetra. Dejstvo na konstrukciju dimnjaka, izazvano pritiskom vetra se definiše sa
pravcem delovanja upravnim na površinu.
Parametri koji se koriste kao osnovni za definisanje dejstva vetra na konstruk-
ciju dimnjaka su:
– qref – referentni pritisak srednje brzine vetra,
– ce (z) – koeficijent izloženosti, koji obuhvata karakteristike terena i visinu
iznad tla,
– z– referentna visina,
– cd – dinamički pritisak.
4.1.3.1. Određivanje dejstva vetra

Pritisak vetra, koji deluje na spoljašnje površine dimnjaka we se određuje iz
jednačine:
we = qref · ce (ze) · cpe, (4.12)
gde je cpe – koeficijent spoljašnjeg pritiska.
Sile vetra, koje deluju na konstrukciju dimnjaka ili konstruktivni element, mo-
gu se odrediti na dva načina:
– pomoću rezultujućih sila
– sumiranjem pritisaka koji deluju na površine, ako je obezbeđeno da kon-
strukcija dimnjaka ili konstrukcijski element nisu osetljivi na dinamički od-
govor.
Rezultujuća sila Fw se određuje na osnovu izraza:
Fwj = qref · ce (zj) · cd · cfj · Aj, (4.13)
gde je
zj – visina težišta inkrementalne površine Aj,
cfj – koeficijent sile za inkrementalnu površinu Aj,
Aj – inkrementalna površina.
Referentni pritisak srednje brzine vetra qref određuje se kao:
ρ 2
qref = vref , (4.14)
2
gde je
vref – referentna brzina vetra,
ρ – gustina vazduha.
Gustina vazduha je uslovljena nadmorskom visinom i funkcija je temperature
i pritiska, koji se na lokaciji instalacije dimnjaka može očekivati u toku udara vetra.
Referentna brzina vetra, Vref predstavlja 10-minutnu srednju brzinu vetra na
visini od 10 m od tla na terenu II kategorije, sa srednjim povratnim periodom od 50
godina odnosno koja ima godišnju verovatnoću prekoračenja 0,02.
Referentna brzina vetra se određuje izrazom:
O DIMNJACIMA 57
vref = CDIR · CTEM · CALT · vref,0, (4.15)

gde je
vref,0 – osnovna vrednost referentne brzine vetra,
CDIR – koeficijent pravca,
CTEM – koeficijent privremenosti (sezonski koeficijent),
Calt – koeficijent nadmorske visine.
U slučaju da je konstrukcija dimnjaka privremena struktura u smislu:
– konstrukcije dimnjaka u toku građenja (kod kojih mogu biti potrebna pri-
vremena ukrućenja),
– konstrukcije dimnjaka, čiji je vek trajanja poznat i manji je od jedne godi-
ne,
može se dozvoliti smanjenje referentne brzine vetra, u zavisnosti od:
– trajanja situacije,
– mogućnosti zaštite ili ojačanja konstrukcije tokom udara vetra,
– vremena, potrebnog za zaštitu ili ojačanje konstrukcije,
– verovatnoće pojave udara vetra,
– mogućnosti prognoze udara vetra.
Referentna brzina vetra cref (p) za godišnje verovatnoće prekoračenja p, može
se odrediti sledećom jednačinom:
n
⎛ 1 − K1 ln[− ln(1 − p )] ⎞
vref ( p ) = vref ⎜ ⎟ ,
⎝ 1 − K1 ln[− ln 0,98] ⎠ (4.16)
gde su:
vref – referentna brzina sa godišnjom verovatnoćom prekoračenja od 0,02,
K1 – parametar oblika,
n – eksponent.
0,005
0,01
0,02
ρ
0,05
0,1
0,2
0,5
0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2
vref (ρ)/vref
Slika 4.15. Odnos vref (p)/vref za K1 = 0,2 i n = 0,5

Slika 4.16. Mapa vetra bivše SFRJ (samo indikativne vrednosti) [19]
O DIMNJACIMA 59
Tabela 4.2. Pregled privremenih i približnih osnovnih-referentnih brzina vetra

po pojedinim meteorološkim stanicama u bivšoj SFRJ sa povratnim periodom
od 50 godina
Redni Stanica Nadmorska Geografska Geografska Brzina vetra,
broj visina, H, m širina dužina m/s
SLOVENIJA
1. Ajdovščina 110 45°53’ 13°54’ 35
2. Maribor 275 46°32’ 15°39’ 19
3, Murska Sobota 184 46°38’ 16°11’ 19
4. Ljubljana 299 46°94’ 14°31’ 26
5. Koper 33 45°33’ 13°43’ 35
6. Šmarno 452 46°29’ 15°07’ 19
7. Novo mesto 220 45°48’ 15°11’ 16
HRVATSKA
8. Pazin 291 45°14’ 13°56’ 16
9. Pula 30 44°52’ 13°51’ 35
10. Varaždin 167 46°18’ 16°23’ 16
11. Zagreb 123 45°49’ 16°02’ 19
12. Bjelovar 141 45°54’ 16°51’ 16
13. Daruvar 161 45°36’ 17°14’ 16
14. Osijek 89 45°32’ 18°44’ 16
15. Slavonski Brod 88 45°10’ 18°00’ 16
16. Sisak 98 45°30’ 16°22’ 23
17. Karlovac 112 45°30’ 15°33’ 16
18. Rijeka 120 45°20’ 14°27’ 30
19. Senj 26 44°59’ 14°54’ 35
20. Mali Lošinj 53 44°32’ 14°28’ 23
21. Gospić 564 44°33’ 15°22’ 35
22. Zadar 5 44°08’ 15°13’ 26
23. Ogulin 328 45°16’ 15°14’ 26
24. Parg 863 45°36’ 14°38’ 23
25. Sinj 308 43°43’ 16°40’ 35
26. Knin 234 44°02’ 16°12’ 35
27. Šibenik 77 43°44’ 15°55’ 30
28. Split 122 43°31’ 16°26’ 35
29. Hvar 20 43°10’ 16°27’ 19
30. Orebić 6 42°58’ 17°10’ 19
31. Lastovo 186 42°46’ 16°54’ 19
32. Palagruža 98 42°24’ 16°16’ 30
33. Dubrovnik 49 42°39’ 18°06’ 26

od 50 godina
BIH
34. Butmir 518 43°50’ 18°21’ 30
35. Sokolac 872 43°57’ 18°49’ 30
36. Bihać 246 44°49’ 15°53’ 30
37. Drvar 485 44°23’ 16°24’ 35
38. Sanski Most 158 44°46’ 16°42’ 26
39. Banja Luka 153 44°47’ 17°13’ 30
40. Jajce 430 44°21’ 17°16’ 26
41. Livno 724 43°50’ 17°01’ 30
42. Zenica 344 44°13’ 17°54’ 23
43. Tuzla 305 44°33’ 18°42’ 16
44. Sarajevo 630 43°52’ 18°26’ 23
45. Mostar 99 43°21’ 17°48’ 35
46. Bileća 491 42°53’ 18°27’ 26
SRBIJA
47. Palić 102 46°06’ 19°46’ 23
48. Sombor 87 45°46’ 19°09’ 26
49. Kikinda 81 45°51’ 20°28’ 19
50. Zrenjanin 80 45°24’ 20°21’ 23
51. Novi Sad 86 45°20’ 19°51’ 35
52. Sremska Mitrovica 81 44°58’ 19°38’ 19
53. Loznica 121 44°33’ 19°14’ 23
54. Beograd 132 44°48’ 20°28’ 19
55. Vršac 83 45°09’ 21°19’ 26
56. Veliko Gradište 82 44°45’ 21°31 23
57. Negotin 42 44°14’ 22°33’ 19
58. Zaječar 137 43°53’ 22°18’ 19
59. Žagubica 314 44°12’ 21°47’ 26
60. Smederevska Palanka 121 44°22’ 20°57’ 19
61. Valjevo 174 44°17’ 19°55’ 19
62. Titovo Užice 440 43°52’ 19°51’ 19
63. Kragujevac 190 44°02’ 20°56’ 16
64. Kraljevo 219 43°44’ 20°41’ 19
65. Kruševac 166 43°34’ 21°21’ 19
66. Niš 202 43°20’ 21°54’ 19
67. Dimitrovgrad 446 43°01’ 22°45’ 23
68. Vranje 433 42°33’ 21°55’ 19
69. Priština 573 42°39’ 21°09’ 23
70. Peć 498 42°40’ 20°18’ 19
71. Prizren 402 42°13’ 20°44’ 19
MAKEDONIJA
72. Skoplje 238 41°58’ 21°39’ 19
73. Kriva Palanka 691 42°12’ 22°20’ 19
O DIMNJACIMA 61

od 50 godina
74. Štip 326 41°45’ 22°11’ 26
75. Berovo 824 41°43’ 22°51’ 23
76. Demir-Kapija 125 41°25’ 22°15’ 23
77. Đevđelija 59 41°09’ 22°30’ 26
78. Prilep 673 41°20’ 21°34’ 23
79. Bitolj 586 41°03’ 21°22’ 26
80. Ohrid 760 41°07’ 20°48’ 23
CRNA GORA
81. Pljevlja 784 43°21’ 19°21’ 26
82. Kolašin 944 42°50’ 19°32’ 23
83. Nikšić 647 42°46’ 18°57’ 35
84. Titograd 49 42°26’ 19°17’ 26
85. Budva 2 42°17’ 18°51’ 19
86. Bar 1 42°06’ 19°06’ 23
87. Ulcinj 97 41°55’ 19°33’ 26
88. Herceg-Novi 40 42°28’ 18°30’ 30
VISINSKE STANICE (PREKO 1 000 m)
1. Kredarica 2 514 46°23’ 13°51’ 44
2. Kupres 1 190 44°00’ 17°17’ 35
3 Bjelašnica 2 067 43°43’ 18°16’ 59
4. Kalinovik 1 073 43°31’ 18°27’ 26
5. Sjenica 1 015 43°16’ 20°01’ 23
6. Zlatibor 1 029 43°44’ 19°43’ 35
7. Lazaropole 1 332 41°32’ 20°42’ 30
8. Zavižan 1 594 44°49’ 14°59’ 35
Kako bi se odredio Rejnoldsov broj, koeficijenti vetra i drugi parametri, po-

trebno je, na osnovu referentne brzine vetra, odrediti srednju brzinu vetra vm (z) kao:
vm (z) = cr (z) · ct (z) · vref , (4.17)
gde je
vref – referentna brzina vetra,
cr (z) – koeficijent rapavosti,
ct (z) – koeficijent topografije.
Koeficijent rapavosti cr (z), sagledava promenjivost srednje vrzine vetra na lo-
kaciji konstrukcije dimnjaka usled:
– visine iznad nivoa tla,
– rapavosti terena zavisno od pravca vetra.
Koeficijent rapavosti na visini z je definisan logaritamski:
⎛ z ⎞
cr ( z ) = kr ln ⎜ ⎟ , za zmin ≤ z ≤ 200 m
⎝ z0 ⎠
cr ( z ) = cr ( zmin ), za z < zmin (4.18)
gde je
kr – koeficijent terena,
z0 – dužina rapavosti (neravnina),
zmin – minimalna visina.
Slika 4.17. Mapa vetra Evrope (samo indikativne vrednosti)

Ovi parametri se određuju na osnovu kategorije terena po tabeli 4.5 a u skla-
du sa slikama 4.18-4.22.
Tabela 4.5. Kategorije terena i odgovarajući parametri
Kategorije terena kT z0 (m) zmin (m) ε
I 0,17 0,01 2 [0,13]
II 0,19 0,05 4 [0,26]
III 0,22 0,3 8 [0,37]
IV 0,24 1 16 [0,46]
O DIMNJACIMA 63
Slika 4.18. Mora i priobalna područja izložena otvorenom moru,

teren kategorije 0 [16]
Slika 4.19. Jezera i područja sa zanemarivom vegetacijom i bez prepreka,

teren kategorije I [16]
Slika 4.20. Područja sa niskom vegetacijom kao što je trava i izolovane prepreke
(drveće, kuće) sa minimalnim razmacima od najmanje 20 visina prepreka,
teren kategorije II [16]
Slika 4.21. Područja uglavnom pokrivena vegetacijom ili zgradama ili sa izolovanim
preprekama sa maksimalnim rastojanjem od 20 visina prepreka (sela, predgrađa,
šuma), teren kategorije III [16]
O DIMNJACIMA 65
Slika 4.22. Područja na kojima je minimum 15 % površine pokriveno zgradama

prosečne visine veće od 15 m, teren kategorije IV [16]
Kada se konstrukcija dimnjaka nalazi blizu promene rapavosti terena, na od-
stojanjima manjem od 2 km od manje hrapave kategorije I ili manjem od 1 km od
manje hrapave kategorije II i III, treba usvojiti manje rapavu kategoriju terena u
smeru navetrine.
Kada na osnovu izloženog nije potpuno jasno definisanje određene površine,
potrebno je usvojiti nepovoljniji slučaj, pri izboru između dve kategorije.
Koeficijent topografije ct (z), uzima u obzir povećanje srednje brzine vetra
preko određenih izolovanih topografskih elemenata (izolovana brda, kosine). Uzi-
majući u obzir promenu profila vetra u specifičnim topografskim uslovima, ovaj ko-
eficijent se koristi za lokacije postavljenih struktura dimnjaka koje se nalaze na ra-
stojanju od grebena manjem od polovine dužine nagiba brda, ili manjem od jedne i
po visine strmog obronka.
Koeficijent topografije ct (z), je definisan:
ct = 1 Φ < 0,05,
ct = 1 + 2 ⋅ s ⋅ Φ za 0,05 < Φ < 0,3,
ct = 1 + 0,6 ⋅ s Φ > 0,3, (4.19)
gde je
s – koeficijent dobijen na osnovu slika 4.21, 4.22,
Φ – navetreni nagib H/L, u pravcu delovanja vetra,
L – stvarna dužina navetrenog nagiba u pravcu duvanja vetra,
H – efektivna visina prepreke,
x – horizontalno odstojanje lokacije od vrha grebena,
z – vertikalno odstojanje lokacije dimnjaka od nivoa tla,
Le – efektivna dužina navetrenog nagiba (tabela 4.6).
Tabela 4.6. Vrednost Le
⎛ H⎞
Nagib ⎜ Φ = ⎟
⎝ L⎠
Blag (0,5 < Φ < 0,3) Strm Φ > 0,3
Le = Lu H
Le =
0,3
Koeficijent topografije se u dolinama može usvojiti kao 1,0, ako se ne očeku-

je povećanje brzine usled efekata dimnjaka. Za konstrukcije dimnjaka locirane unu-
tar doline sa strmim stranama potrebno je obratiti pažnju na obuhvatanje povećanja
brzine vetra usled efekta dimnjaka.
Koeficijent izloženosti ct (z), uzima u obzir uticaj rapavosti terena, topografije
i visine iznad tla, na srednju brzinu vetra i turbulenciju, i to u obliku:
ce ( z ) = cr2 ( z )ct2 ( z ) [1 + 2 gI v ( z )] (4.20)
gde je
g – udarno opterećenje,
Iv (z) – intenzitet turbulencije.
Pri čemu se intenzitet turbulencije računa kao:
kr
Iv ( z) = . (4.21)
cr ( z )ct ( z )
Dva postupka proračuna opterećenja od vetra su predviđena za proračun opte-

rećenja konstrukcije dimnjaka:
– jednostavan postupak se primenjuje za konstrukcije dimnjaka koje su zbog
svojih svojstava neosetljivije na dinamičku pobudu
– detaljan postupak se primenjuje za konstrukcije dimnjaka za koje se očeku-
je da su osetljive na dinamičku pobudu.
Jednostavan postupak se može koristiti za proračun i dinamički umereno oset-
ljivih konstrukcija upotrebom dinamičkog koeficijenta cd koja zavisi od konstruktiv-
nih karakteristika dimnjaka. Detaljan postupak se primenjuje kod konstrukcija kod
kojih je dinamički koeficijent cd veći od 1,2.
Jednostavan postupak se može koristiti za dimnjake visine manje od 200 m,
pretpostavljajući da je vrednost dinamičkog koeficijenta cd manja od 1,2. Za vred-
nost dinamičkog pritiska cd > 1i u ostalim slučajevima se primenjuje detaljan postu-
pak.
Na slikama 4.26-4.29. prikazani su dijagrami pomoću kojih se mogu odrediti
vrednosti dinamičkog koeficijenta cd za konzervativne konstrukcije dimnjaka.
Vitke konstrukcije dimnjaka čije dimenzije ne ispunjavaju kriterijume prika-
zane na slikama 4.26-4.29, moraju se proveriti na dinamičke fenomene i efekte ne-
stabilnosti – odvajanje vrtloga.
O DIMNJACIMA 67
Slika 4.23. Koeficijent s za strme obronke i kosine [12]

Slika 4.24. Koeficijent s za brda i grebene [12]

Izrazom za kvazistatičko udarno opterećenje od vetra koeficijent izloženosti
se može prikazati kao:
⎡ 7 kr ⎤
ce ( z ) = cr2 ( z )ct2 ( z ) ⎢1 + ⎥, (4.22)
⎣ cr ( z )ct ( z ) ⎦
gde je
k – koeficijent terena,
cr (z) – koeficijent rapavosti,
ct (z) – koeficijent topografije.
O DIMNJACIMA 69
z (m) Posebno
razmatranje
200
IV III II I
100
50
20
10
2
0 1 2 3 4 5 ζe (z)
Slika 4.25. Koeficijent izloženosti kao funkcija visine z iznad tla, za kategorije
rapavosti terena od I do IV, za ct = 1 [12]
200
Visina h (m)
Za cd > 1,2
koristiti
detaljan
100
postupak
(4.28) Kriterijum za
odvajanje vrtloga
(4.29)
50
cd = 0,95 za interpolaciju
cd = 0,95
1,2
=
cd 0
1,1 ,05
1
1
cd =
20 =
cd
5
1,1
10
0,5 1 2 5 10
Prečnik b (m)
Slika 4.26. Vrednost dinamičkog koeficijenta cd za neobložene

zavarene dimnjake [12]
Visina h (m) 200

Za cd > 1,2
koristiti
detaljan
100
postupak
odvajanje vrtloga
(4.47)
50
,2
=1
cd
cd = 0,95
1
cd =
b
20 5
1,1
05
h
1,1 1,
=
cd
10
0,5 1 2 5 10
Prečnik b (m)
Slika 4.27. Vrednost dinamičkog koeficijenta cd za obložene čelične dimnjake [12]

Visina h (m)
200
Za cd > 1,2
koristiti
detaljan
100
postupak
odvajanje vrtloga
(4.47)
50
,2
=1 b
,1
c d 15
=1
1, ,1
1
cd
20
cd = 0,95
5
h
1,0
10
0,5 1 2 5 10
Prečnik b (m)
Slika 4.28. Vrednost dinamičkog koeficijenta cd za opekom obložene

čelične dimnjake [12]
Koeficijenti pritiska kod kružnih poprečnih preseka zavise od Rejnoldsovog
broja
b ⋅ vm ( ze )
Re = , (4.23)
ν
O DIMNJACIMA 71
gde je
b – prečnik dimnjaka,
v – kinematska viskoznost,
vm (ze) – srednja brzina vetra.
Visina h (m)
200
Za cd > 1,2
koristiti
detaljan
100
postupak
odvajanje vrtloga
(4.47)
50
b
1,11,05
20
1,1
cd = 0,95
h
=
cd
10
0,5 1 2 5 10
Prečnik b (m)
Slika 4.29. Vrednost dinamičkog koeficijenta cd za

armiranobetonske dimnjake [12]
Koeficijenti spoljašnjeg pritiska cpe za kružne cilindre konstrukcija dimnjaka
mogu se dati kao:
cpe = cp,0 ψλa, (4.24)
gde je
cp,0 – koeficijent spoljašnjeg pristika za beskonačnu vitkost,
ψλa – koeficijent redukcije usled realne vitkosti.
Koeficijent spoljašnjeg pritiska cp,0 za različite vrednosti Rejnoldsovog broja
u zavisnosti od ugla α se može očitati sa slike 4.30 a karakteristične vrednosti iz ta-
bele 4.7, u kojoj su:
αmin – ugao položaja minimalnog pritiska,
cpo,min – vrednost minimalnog keficijenta pritiska,
αA – ugao položaja odvajanja toka,
cpo,h – osnovni koeficijent pritiska.
Tabela 4.7. Kritične-karakteristične vrednosti koeficijenta spoljašnjeg pritiska
Re αmin cpo,min αA cpo,h
5 · 105 85 –2,2 135 –0,4
2 · 106 80 –1,9 120 –0,7
107 75 –1,5 105 –0,8
Slika 4.30. Raspodela pritiska za kružne cilindre za različite vrednosti Rejnoldsovog

broja i beskonačnu vitkost [12]
Koeficijent redukcije usled vitkosti ψλα se određuje kao:

ψ λα = 1, za 00 ≤ α ≤ α A ,
3600 − α A ≤ α ≤ 3600 ,
ψ λα = ψ λ za α A ≤ α ≤ 3600 − α A , (4.25)
gde je
αA – ugao položaja odvajanja toka (slika 4.30),
ψλ – koeficijent redukcije usled vitkosti (tabela 4.8 i slika 4.31).
Efektivna vitkost λ je definisana u okviru tabele 4.8, a zavisnost koeficijenta
redukcije usled vitkosti ψλ se može dobiti iz dijagrama na slici 4.31, za različite vred-
nosti koeficijenta punoće φ.
Vrednost koeficijenta punoće je:
A
ϕ= , (4.26)
AC
gde je
A – suma površina konstruktivnih elemenata,
Ac – površina oivičena konturom.
Za dimnjak oblika kružnog cilindra konačne dužine, koeficijent sile cf je dat
kao:
cf = cf,0 · ψλ , (4.27)
gde je
O DIMNJACIMA 73
cf,0 – koeficijent sile za cilindre beskonačne vitkosti,

ψλ – koeficijent redukcije usled vitkosti.
Tabela 4.8. Efektivna vitkost λ za cilindre, dimnjake, poligonalne preseke,
mostove, pravougaone preseke, table oznaka, oštroivične preseke
konstrukcija i rešetkaste konstrukcije [12]
1 A B A – ℓ/2b
l b B – 2ℓ/b
l
l ≥ 2b
2 b ℓ/b
l
Zg ≥ b Zg ≥ b
l
Za b ≤ l
3 b1 ≤ 1,5 b b1 ≤ 1,5 b 2ℓ/b
b b
l
l
b≤l
4 l/2 ℓ/b
b/2
5 b > 2,5 b ℓ/b = ∞

(Ψλ = 1)
b
b
l
l
Zg ≥ bb
b
ψλ
φ
1,0
0,1
0,9 0,5
0,9
0,8
0,95
0,7
1,0
0,6
1 10 λ 100 200
Slika 4.31. Koeficijent redukcije usled vitkosti ψλ u funkciji

koeficijenta punoće φ za vitkost λ [12]
Koeficijent sile za kružne cilindre beskonačne vitkosti cf,0 zavisi od Rejnold-
sovog broja i ekvivalentne površinske hrapavosti (slika 4.32), pri čemu su ekvivalen-
te hrapavosti za različite vrste materijala date u tabeli 4.9.
cf,o
1,2
10–2
1,0 10–3
10–4
0,8
10–5
0,6
0,4
0,2
0
104 105 2 3 4 5 6 7 8 106 2 3 4 5 6 7 8 107 2 3 4 5
Slika 4.32. Koeficijent sile cf,0 za kružne cilindre sa beskonačnom vitkošću i za

različite relativne rapavosti k/b [12]
Za dimnjake koji ispunjavaju uslov da osnovni ton oscilovanja u pravcu vetra
nije spregnut sa ostalim tonovima i kod kojih se može primeniti elastično ponašanje
materijala sprovodi se detaljan postupak.
Postupak je zasnovan na bezdimenzionalnoj funkciji gustine spektralne ener-
gije RN i na funkciji koherencije za pojavu turbulencije u pravcu vetra u dvema tač-
kama u ravni, upravnoj na srednji pravac vetra. Funkcija koherencije je:
O DIMNJACIMA 75
Tabela 4.9. Ekvivalentna rapavost k

Tip Ekvivalentna Tip Ekvivalnentna
površine rapavost površine rapavost
k [mm] k [mm]
Staklo 0.0015 Galvaniziran čelik 0.2
Poliran metal 0.002 Uglačan beton 0.2
Glatka boja 0.006 Rapav beton 1.0
Prskana boja 0.02 Rđa 2.0
Svetli čelik 0.05 Opeka 3.0
Liveno gvožđe 0.2
⎛ 2n c 2 ( y − y ') 2 + c 2 ( z − z ') 2 ⎞
Coh( y, z; y ', z '; n) = exp ⎜ − ⎟,
y z
⎜ vm ( z ) + vm ( z ') ⎟ (4.28)
⎝ ⎠
gde je
cy – poprečni eksponencijalni koeficijent razlaganja (osrednjeno jednak 11.5),
cz – vertikalni eksponencijalni keoficijent razlaganja (osrednjeno jednak 11.5),
n – frekvencija,
vm – srednja brzina vetra.
Ekvivalentna visina zequ za vertikalne konstrukcije tipa dimnjak je:
zequ = 0,6. (4.29)
Definicija dinamičkog faktora cd je sada:
1 + 2 ⋅ g ⋅ I v ( zequ ) Q02 + Rx2

cd = , (4.30)
1 + 7 ⋅ I v ( zequ )
gde je
zequ – ekvivalnentna visina konstrukcije,
Iv zequ – intenzitet turbulencije Iv (z), za z = zequ,
g – udarni koeficijent,
Q0 – izvorni deo odgovora,
Rx – rezonantni deo odgovora.
Proizvod koeficijenta izloženosti i dinamičkog koeficijenta je sada:
ce ⋅ cd = cr2 ⋅ ct2 ⎡1 + 2 ⋅ g ⋅ I v ( zequ ) Q02 + Rx2 ⎤ .

⎢⎣ ⎥⎦ (4.31)
Intenzitet turbulencije Iv (zequ), se može definisati:

1
I v ( zequ ) = .
⎛ zequ ⎞ (4.32)
ct ( zequ ) ln ⎜ ⎟
⎝ z0 ⎠
gde je
ct (zequ) – koeficijenti topografije,
z0 – dužina neravnina.
Udarni koeficijent je definisan sa:
0,6
g = 2ln(vt ) + ,
2ln(vt ) (4.33)
gde je
t = 600 s – vreme osrednjavanja referentne brzine vetra,
v – očekivana frekvencija.
4,0
3,5
g
3,0
2,5
νt
2,0
101 102 103
Slika 4.33. Udarni koeficijent g [12]

Očekivana frekvencija se računa kao:
v02Q02 + n1,2 x Rx2

v= , (4.34)
Q02 + Rx2
gde je
n1,x – osnovna – prva sopstvena frekvencija oscilacija konstrukcije dimnjaka u her-
cima, u pravcu vetra,
v0 – očekivana frekvencija u hercima, udarnog opterećenja za krute konstrukcije.
Očekivana frekvencija udarnog opterećenja krute konstrukcije v0 (slika 4.34)
se izražava preko:
O DIMNJACIMA 77
vm ( zequ ) 1
v0 = , (4.35)
Li ( zequ ) 1,11 ⋅ S 0,615
pri čemu je
⎡ b+h ⎤ ⎡ b⋅h ⎤
S = 0, 46 ⎢ ⎥ + 10,58 ⎢ ⎥, (4.36)
⎢⎣ Li ( zequ ) ⎥⎦ ⎢⎣ Li ( zequ ) ⎥⎦
gde je
b, h – prečnik i visina konstrukcije dimnjaka,
vm (zequ) – srednja vrednost brzine vetra vm (z), za z = zequ,
Li (zequ) – integralna mera dužine skale turbulencije, za z = zequ.
20 –– 20
√bh/L (zequ) = 1,0 νm (zequ)
10 –––––––– = 0,3 Hz 10
0,5 Li (zequ)
0,2 Hz
0,2
0,1 0,1 Hz
1 1
S 0,05 S
0,02
0,01
10–1 0,005 10–1
0,002
0
2 · 10–2 2 · 10–2
10–2 10–1 1 10–1 1 3
10 10–2
(b + h) / Li (zequ) νa (Hz)
Slika 4.34. Očekivana frekvencija v0 udarnog opterećenja krutih konstrukcija [12]

Integralna mera dužine skale turbulencije Li (z) (slika 4.32) se može izraziti:
ε
⎛ z ⎞
Li ( z ) = 300 ⎜ ⎟ , za zmin ≤ z ≤ 300 m,
⎝ 300 ⎠
ε
⎛z ⎞
Li ( z ) = 300 ⎜ min ⎟ , za z ≤ zmin ,
⎝ 300 ⎠
Li ( z ) = 300 m, za z > 300 m, (4.37)
gde su parametri ε, zmin dati tabelom 4.5.
Definicija izvornog dela odgovora (slika 4.36) se može definisati izrazom:
1
Q02 = 0,63
.
⎡ b+h ⎤ (4.38)
1 + 0,9 ⎢ ⎥
⎣⎢ Li ( zequ ) ⎦⎥
300
200
100
4
ija
or
teg
3
ka
50
ja
6–
r i
2
go
0,4
ija
ate
ε=
gor
Z (m)
–k
kate
7
20
0,3
rija 1
6–
ε=
0,2
atego
ε=
13 – k
10
ε = 0,
5
2 Li (m)
Slika 4.35. Integralna mera dužine skale turbulencije Li (z) [12]

1,0
a2o 0,5
0,0
10–2 10–1 1 10
(b + h) / Li (zequ)
Slika 4.36. Koeficijent izvornog odgovora Q0 [12]

Deo odgovora koji je rezonantan Rx se definiše izrazom:
π2
Rx2 = RN ⋅ Rh ⋅ Rb , (4.39)
2δ
O DIMNJACIMA 79
gde je
δ – logaritamski dekrement prigušenja oscilacija u pravcu duvanja vetra,
RN – bezdimenziona funkcija gustine spektralne energije,
Rh, Rb – aerodinamičke ulazne funkcije.
Pri čemu je RN (Slika 4.37) definisan kao:
n1, x Sv (n1, x ) 6,8 N1, x
RN = = .
σ v2 5 (4.40)
(1 + 10, 2 N1, x )3
gde je N1,x izražen kao
n1, x Li ( zequ )
N1, x = . (4.41)
vm ( zequ )
0,2
RN 0,1
0,0
10–1 1 10 102
Nx
Slika 4.37. Bezdimenziona funkcija gustine spektralne energije RN [12]

Aerodinamičke ulazne funkcije Rh i Rb za ravnomerno pomeranje su izraže-
ne preko funkcije:
1 1
Rl = − 2 (1 − e −2η ) za η > 0,
η 2η
Rl = 1 za η = 0, (4.42)
sa
Rh = Rl ako se izvrši smena
9, 2 ⋅ N1, x ⋅ h
η= ,
Li ( zequ )
Rb = Rl ako se zameni
9, 2 ⋅ N1, x ⋅ b
η= . (4.43)
Li ( zequ )
1,0
Ri 0,5
0,0
10–2 10–1 1 10 102
η
Slika 4.38. Aerodinamičke ulazne funkcije Rl (l = h, b) [12]

Maksimalno pomeranje konstrukcije dimnjaka u pravcu vetra se može izra-
ziti kao:
ρ ⋅ b ⋅ c f ⋅ vm2 ( zequ )
max x( z ) = φ1, x ( z ) ⎡1 + 7 I v ( zequ ) ⎤⎦ cd ⋅ K x , (4.44)
2 ⋅ m1, x ⋅ (2π ⋅ n1, x ) 2 ⎣
a standardna devijacija ubrzanja u pravcu delovanja vetra kao:

ρ ⋅ b ⋅ c f ⋅ vm2 ( zequ )
σ x ( z ) = φ1, x ( z ) I v ( zequ ) Rx ⋅ K x , (4.45)
m1, x
gde je
Φ1,x (z) – aproksimacija oblika oscilovanja osnovnog tona u pravcu vetra,
cd – dinamički koeficijent,
ρ – gustina vazduha,
b – prečnik poprečnog preseka dimnjaka,
cf – osrednjeni koeficijent sile u pravcu vetra,
vm (zequ) – srednja brzina vetra vm (z) za z = (zequ),
Iv (zequ) – intenzitet turbulencije u pravcu vetra Iv (z) za z = (zequ),
n1,x – osnovna frekvencija oscilacija konstrukcije u pravcu vetra,
m1,x – osnovna ekvivalentna masa u pravcu vetra,
Rx – koeficijent rezonantnog odgovora,
Kx – bezdimenzioni koeficijent.
O DIMNJACIMA 81
Pri čemu se bezdimenzioni koeficijent Kx definiše izrazom:

h 2
Kx = 0
∫ vm ( z )φ1, x ( z )dz ,
h (4.46)
vm2 ( zequ ) ∫ φ1, x ( z )dz
0
pri čemu je h visina konstrukcije.

Bezdimenzioni koeficijent Kx se može aproksimirati (slika 4.39).
1,9
ζ = 2,5
ζ = 2,0
ζ = 1,5
Kx 1,6
ζ = 1,0
ζ = 0,6
1,3
10 102 103 104 2 · 104
zequ / zo
Slika 4.39. Aproksimacija bezdimenzionog koeficijenta Kx [12]

Kritična brzina vetra pri kojoj je frekvencija odvajanja vrtloga jednaka sop-
stvenoj frekvenciji konstrukcije dimnjaka ili elementa se može izraziti:
b ⋅ ni , y
vcrit ,i = , (4.47)
St
gde je
ni,y – sopstvena frekvencija i-tog tona oscilacija poprečnih na pravaac vetra,
St – Strouhalov broj.
Uslovi koji su kritični za pojavu rezonancije se mogu pojaviti ako je
vcrit,i > 1,25 Vm,Lj, (4.48)
pri čemu je Vm,Lj – srednja brzina vetra, sračunata na visini centra efektivne dužine
korelacije Lj na mestu gde dolazi do pojave odvajanja vrtloga.
Tabela 4.10. Strouhalov broj i koeficijent aerodinamičke sile pobude

Poprečni presek St Clat,0
Za sve Rejnoldsove brojeve
0,2 Slika 4.40
Na osnovu inercijalnih sila po jedinici dužine Fi,j upravnih na pravac vetra u

tački j konstrukcije može se sagledati uticaj oscilacija izazvanih pobudom vrtloga:
Fi,j = mj (2 · π · ni,y)2 Φi,y,j max yF, (4.49)
gde je
mj – masa koja osciluje u tački j,
ni, – sopstvena frekvencija i-tog tona oscilacija poprečno na pravac vetra,
Φi,y,j – oblik i-tog tona oscilacija poprečno na vetar, koji je jednak odnosu dina-
mičkog pomeranja konstrukcije u tački j prema pomeranju tačke sa mak-
simalnim pomeranjem,
max yF – maksimalna amplituda.
Pri kritičnoj brzini vetra maksimalna amplituda je data kao:
max yF 1 1
= K w ⋅ K ⋅ clat ⋅ 2 ⋅ , (4.50)
b St Sc
gde je
b – referentan prečnik poprečnog preseka dimnjaka,
Kw – koeficijent efektivne dužine korelacije,
K – koeficijent oblika tona,
clat – koeficijent aerodinamičke sile pobude,
St – Strouhalov broj,
Sc – Scrutonov broj.
Pri čemu se Scrutonov broj definiše:
2 ⋅ mi , yδ S
Sc = , (4.51)
ρ ⋅ b2
gde je
mi,y – ekvivalentna masa po jedinici dužine,
δS – logaritamski dekrement prigušenja konstrukcije.
Koeficijent aerodinamičke sile pobude clat (tabela 4.11), zavisi od osnov-
ne vrednosti koeficijenta aerodinamičke sile pobude i odnosa kritične brzine vetra
vcrit,i /vm,Lj.
O DIMNJACIMA 83
Tabela 4.11.
Odnos kritične brzine vetra clat
vcrit ,i
≤ 0,83 clat = clat,0
vm, L j
vcrit ,i ⎛ vcrit ,i ⎞
0,83 ≤ < 1, 25 clat = ⎜ 3 − 2, 4 ⎟ , clat ,0
vm, L j ⎜ vm, L j ⎟
⎝ ⎠
vcrit ,i
1, 25 ≤ clat = 0
vm, L j
1,0
0,9
0,8
0,7
0,6
clat,o 0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0
104 2 3 4 5 7 105 2 3 4 5 7 106 2 3 4 5 7 107 2 3
Re
Slika 4.40. Osnovne vrednosti koeficijenta aerodinamičke sile pobude clat,0

u zavisnosti od Rejnoldsovog broja Re (vcrit) za dimnjake kružnog
poprečnog preseka [12]
pri čemu su
clat,0 – osnovna vrednost koeficijenta aerodinamičke sile pobude,
vcrit,i – kritična brzina vetra,
vm,Lj – srednja brzina vetra u centru efektivne dužine korelacije,
Re (vcrit,i) – Rejnloldsov broj Re = (b · vcrit,i)/v,
b – prečnik kuržnog poprečnog preseka dimnjaka,
v – kinematska viskoznost vazduha,
vcrit,i – kritična brzina vetra.
Efektivna dužina korelacije Lj treba da se nalazi u oblasti oko tačaka sa mak-
simalnim amplitudama pomeranja (slika 4.41), pri čemu se efektivna dužina korela-
cije može izraziti u zavisnosti od amplitude oscilacija (tabela 4.12).
yF max Tabela 4.12. Efektivna dužina korelacije

b u funkciji amplitude oscilacija
yF , j Lj
b b
L1
vm, L1
ø (z) < 0,1 6
yF , j
L1
0,1 do 0,6 4,8 + 12
b
> 0,6 12
Koeficijent efektivne dužine korelacije

se može izraziti jednačinom:
n = 1; m = 1 n
Slika 4.41. Primene efektivne ∑ ∫ Φi, y ( z ) dz

j =1 Lj
dužine korelacije kod KW = m
≤ 0,6, (4.51)
dimnjaka [12]
∑ ∫ Φi, y ( z ) dz
j =1 lj
u kojoj je
Φi,y – oblik tona i,
Lj – efektivna dužina korelacije,
lj – dužina konstrukcije između dva čvora, za slobodno stojeću konstrukciju dim-
njaka je ona jednaka visini dimnjaka,
n – broj područja u kojim ase istovremeno pojavljuje pobuda vrtloga,
m – broj čvorova sa maksimalnim pomeranjem konstrukcije koja osciluje u razma-
tranom obliku i-tog tona.
Koeficijent oblika tona – oscilovanja dimnjaka je jednak:
m
∑ ∫ Φi, y ( z ) dz
j =1 lj
K= m
≤ 0,6, (4.52)
4π ∑ ∫ Φ 2
i , y ( z )dz
j =1 lj
gde je
Φi,y – oblik tona i oscilacije poprečno na pravac vetra,
lj – visina dimnjaka.
Za konstrukciju dimnjaka koja je vezana uklještenjem u svom korenom de-
lu, koeficijent efektivne dužine korelacije i koeficijent oblika oscilovanja se mogu
aproksimirati (tabela 4.13).
Broj ciklusa napona N, izazvanih oscilacijama pobude vrtloga, se može izra-
ziti:
2
2 ⎛ vcrit ,i ⎞
⎛ vcrit ,i ⎞ −⎜⎝ v0 ⎠
⎟
N = 6,3 ⋅ 107 ⋅ T ⋅ ni , y ⋅ ε 0 ⋅ ⎜ ⎟ e , (4.53)
⎝ v0 ⎠
O DIMNJACIMA 85
gde su
ni, – sopstvena frekvencija tona i oscilacija poprečno na vetar u hercima,
vcrit,j – kritična
– brzina vetra,
v0 – √2 puta modalna vrednost raspodele verovatnoće brzine vetra u metrima u
sekundi,
T – vek konstrukcije u godinama,
ε0 – koeficijent širine trake, koji opisuje širinu trake kod vrtložne rezonancije
(≈0,3).
Tabela 4.13. Koeficijenti efektivne dužine korelacije KW i koeficijent oblika
oscilovanja K
Konstrukcija Oblik tona Φz KW K
1
⎡ L ⎛ Li ⎞ ⎤
2
lj
Li
Slika 4.43. sa ⎢ i
⎜ ⎟ ⎥
ζ = 2,0 3b ⎢1 − b + 1 ⎜ b ⎟ ⎥ 0,13
λ ⎢ λ 3⎜ λ ⎟ ⎥
l
ø (z)
F n = 1; m = 1
⎢ ⎜ ⎟ ⎥
b ⎣ ⎝ ⎠ ⎦
Z
Osim u posebnim slučajevima:

1
v0 = vm, Li , (4.54)
5
gde je vm,Li – srednja brzina vetra na sredini efektivne dužine korelacije.
Postupci proračuna struktura dimnjaka koji se ponašaju linearno elastično i
imaju klasične ortogonalne oblike oscilovanja, omogućavaju da se dinamička svoj-
stva konstrukcije dimnjaka opišu:
– sopstvenim frekvencijama,
– oblicima oscilovanja,
– ekvivalentnim masama,
– logaritamskim dekrementom prigušenja.
Ovi dinamički parametri se mogu odrediti upotrebom teorijskih matematičkih
modela ili eksperimentalnim putem. Za strukture dimnjaka se ova osnovna dinamič-
ka svojstva mogu odrediti primenom uprošćenih analitičkih formula.
Osnovna frekvencija na savijanje strukture dimnjaka, n1, se može izraziti:
ε1 ⋅ b Ws
n1 = [Hz],
2
heff Wt (4.55)
sa
h2
heff = h1 + , (4.56)
3
gde je
b – prečnik vrha dimnjaka,
heff – efektivna visina dimnjaka (h1, h2 – slika 4.42),
Ws – težina delova konstrukcije, koji donose krutosti dimnjaka,
Wt – ukupna težina dimnjaka,
ε1 – 1000 za čelične dimnjake, 700 za betonske i zidane dimnjake.
Osnovni oblik oscilacija na savijanje Φ1 (z) za dimnjake konzolno povezane
sa tlom (slika 4.43) iznosi:
ζ
⎛z⎞
Φ1 ( z ) = ⎜ ⎟ , (4.57)
⎝h⎠
pri čemu je za dimnjake ζ = 2,0.
b
h3
h3
h3
h1
h1
h3 = h
h
h2
h2
Z
Slika 4.42. Geometrijski parametri strukture dimnjaka [12]

1 Ekvivalentna masa se po jedi-
nici dužine može izraziti:
L
∫ mΦ1 ( z )dz ,
2
m1 = 0 L
(4.58)
∫0 Φ1 ( z )dz
2
2,5
z/h
2,0 gde je
1,5 m – masa po jedinici dužine,
L – visina konstrukcije dimnjaka.
1,0
Određivanje osnovnog loga-
ξ = 0,5 ritamskog dekrementa prigušenja
0 na savijanje se može izvesti jedna-
0 0,5 Ø1 (z) 1 činom:
Slika 4.43. Osnovni oblici oscilacija na δ = δs + δa + δd , (4.59)
savijanje za dimnjake konzolno
povezane za tlo [12] pri čemu su:
O DIMNJACIMA 87
δs – osnovni logaritamski dekrement konstrukcionog prigušenja,

δa – osnovni logaritamski dekrement aerodinamičkog prigušenja,
δd – osnovni logaritamski dekrement prigušenja izazvanog specijalnim uređajima.
Osnovni logaritamski dekrement aerodinamičkog prigušenja se može izraču-
nati:
δs = a1 n1 + b1 ≥ δmin, (4.60)
gde je
n1 – osnovna frekvencija na savijanje,
a1, n1, δmin – parametri (tabela 4.14).
Tabela 4.14. Parametri logariamskog dekrementa aerodinamičkog prigušenja
Tip konstrukcije a1 b1 δmin
Armiranobetonski dimnjaci 0,075 0 0,03
Neobloženi zavareni čelični dimnjaci 0 0,015 0
Čelični dimnjaci sa jednom oblogom ili termičkom izolacijom 0 0,025 0
Čelični dimnjaci sa dve ili više obloga 0 0,030 0
Čelični dimnjaci sa oblogom od opeke 0 0,7 0
Povezani dimnjaci bez obloge 0 0,015 0
Čelični dimnjaci sa zategama, bez obloge 0 0,04 0
Osnovni logaritamski dekrement aerodinamičkog prigušenja, za oscilacije u

pravcu vetra je:
ρ ⋅b⋅cf
δa = ⋅ vm ( zequ ), (4.61)
2 ⋅ n1, x ⋅ m1, x
gde je
cf – srednji koeficijent sile u pravcu vetra,
vm (zequ) – srednja brzina vetra vm (z) za z = (zequ),
zequ – ekvivalentna visina,
m1,x – osnovna ekvivalentna masa u pravcu vetra,
n1,x – osnovna frekvencija u pravcu vetra.
Osnovni logaritamski dekrement prigušenja izazvanog specijalnim uređaji-
ma se može sračunati, u zavisnosti od vrste, prigodnim teorijskim ili eksperimental-
nim pristupom.
4.2. SEIZMIČKA DEJSTVA

Zemljina kora se sastoji od tektonskih ploča starosti oko 200 miliona godina,
koje se pružaju do dubine od oko 80 kilometara i pomeraju se horizontalno. Među-
sobno su povezane slojevima mekših stena a intenzitet brzine kretanja se kreće od 10
do 100 mm godišnje. Konstantni pokreti i interakcije tektonskih ploča uzrokuju iste-
zanje i napone ispod zemljine površine. U određenom trenutku naponi, koji se jav-
ljaju, postaju dovoljni da prouzrokuju lokalno klizanje i smicanje što može biti pra-
ćeno naglim padom napona i oslobađanjem energije, usled čega dolazi do pojavlji-
vanja seizmičkih talasa koji proizvode podrhtavanje zemlje. Ove vibracije zemlje su
poznate kao zemljotresi i obično potiču sa dubina između 5 km i 200 km ispod ze-
mljine površine.
Najčešće se zemljotresi javljaju duž ivica tektonskih ploča, i to su tzv. zemljo-
tresi unutar ploča. Mehanizam zemljotresa unutar ploča nije dobro poznat i veruje se
da je u vezi sa naprezanjem u granicama ploča, promenama temperature, dubinom i
jačinom površine stena i sa nepravilnosti.
Zemljotresi se najčešće izražavaju preko veličine, koja se naziva magnituda,
koja je mera energije i koja se javlja na izvoru zemljotresa i ’intenziteta’, koji je me-
ra podrhtavanja zemlje na određenom mestu.
Najjači mogući zemljotres je magnitude 9,5, dok se prosečno jednom godiš-
nje javlja zemljotres jačine oko 8, 20 zemljotresa magnitude oko 7 i 140 magnitude
do 6. Magnitude manje od 2 se generalno ne osećaju, dok zemljotresi magnitude ve-
će od 5 imaju uticaja na strukture i mogu izazvati oštećenja.
Nasuprot tome, intenzitet zemljotresa je mera destruktivnosti zemljotresa. In-
tenzitet je najveći blizu epicentra i smanjuje se udaljavanjem od epicentra. Intenzi-
tet se najčešće izražava preko Merkalijeve skale (MM), koja ima opseg od I (samo
se registruje) do XII (totalno razaranje).
Iznenadno oslobađanje velike količine energije izaziva generisanje seizmič-
kih talasa i podrhtavanje zemlje koje se javlja u vidu serije nasumičnih ubrzavaju-
ćih pulsiranja i dolazi do promene pravca velikom brzinom (u sva tri pravca na ze-
mljinoj površini ).
Akcelerogram služi za snimanje ubrzanja u funkciji od vremena i u odnosu na
određenu lokaciju, integracijom se mogu dobiti brzine pomeranja u odnosu na vre-
me (slika 4.44).
Slika 4.44. Akcelerogram [18]

Akcelerogram karakterišu sledeći parametri:
– maksimum ubrzanja zemlje,
– trajanje podrhtavanja,
– frekvencija.
O DIMNJACIMA 89
Priroda akcelerograma datog zemljotresa zavisi od brojnih faktora kao što su

magnituda, mehanizam, udaljenost od epicentra, putevi prenosa kroz stene i zemljiš-
nih uslova.
Za razliku od drugih opterećenja kao što su ona usled dejstva vetra, optereće-
nja kod zemljotresa zavise i od strukture. Posledica podrhtavanja tla uzrokuje iner-
cijalna opterećenja na strukturi dimnjaka, koja se javljaju usled ubrzanja elemena-
ta strukture i masa.
Kada struktura reaguje na zemljotres u vidu podrhtavanja na nekoj frekvenci-
ji, moguće je poklapanje sa sopstvenom frekvencijom strukture i pojava rezonance.
Generalno sagledavajući, pravilo je da odziv na pobude ovakvog tipa, kod nevitkih
struktura, koje se ne pomeraju bude izraženiji na steni ili tvrdom tlu, dok će fleksi-
bilne strukture imati izraženiji odziv na zemljotres ukoliko se nalaze postavljene na
mekom tlu.
Magnituda i udaljenost od epicentra zemljotresa značajno utiče na odziv struk-
ture. Kod malih zemljotresa najveći broj struktura će imati elastični odziv. Kod veli-
kih (jačih) zemljotresa mogu se javiti i neelastični odzivi konstrukcija.
Iako se zemljotresi retko javljaju, posledice jakih podrhtavanja zemlje na ne-
odgovarajće projektovane dimnjake mogu biti katastrofalne. Primenjena filozofija
dvostrukog dizajna razvijena je tako da uključuje sledeća dva limitirajuća okvira:
– Projektovanje dimnjaka da se odupru opterećenjima prouzrokovanim ze-
mljotresima je smatrano razumnim u okviru limitirajućeg faktora zemljo-
tresa (SLS). Ovaj SLS sa povratnim periodom od 50 godina, može da obez-
bedi sigurnost, minimalnu štetu i da obezbedi nastavak funkcionisanja
objekta.
– Proračun strukture sa dovoljno elastičnosti i rastegljivosti kako bi se spreči-
lo prerano uništavanje strukturalne stabilnosti limitirajućih faktora (SSLS)
pri ekstremnim zemljotresima bez preranog uništavanja – rušenja strukture.
Povratni period vezan za SSLS se javlja obično u periodu od 500 i 2500 go-
dina kod područja sa malom i velikom seizmičnošću, respektivno.
Polazna tačka pri projektovanju je reprezentativni zemljotres vezan za po-
vratni period od 475 godina (tj. 10 % mogućeg prekoračenja u roku od 50 godina).
Elastični odgovor dimnjaka trebalo bi da se izračuna pod pretpostavkom nenaprslih
struktura i korišćenjem odgovarajućeg odgovora spektra za položaj sa 5 % kritičnog
prigušenja i 50 % verovatnoće. Dovoljan broj režima trebao bi da bude uključen da
najmanje 90 % od težine opterećenja dimnjaka se obračunava tokom modalne anali-
ze. Proračunsko seizmičko dejstvo će se dobiti od elastičnog odgovora množenjem
faktorom značaja (γi) i deljenjem sa strukturalnim faktorom odziva (R) da bi se izra-
čunala rastegljivost.
Elastičan odziv strukture se može sračunati na osnovu osnovnog projektova-
nog zemljotresa upotrebom metode odziva spektra. Uz pretpostavke:
– nema oštećenja.
– upotrebom spektra odziva sa 5 % kritičnog prigušenja i 50 % verovatno-
će oblika.
– uključivanjem dovoljnih modova da se pretpostavi da je najmanje 90 %
gravitacionog opterećenja dimnjaka uzeto u obzir za modalnu analizu.
– maksimalni odzivi svakog moda se ne pojavljuju simultano, s obzirom da

se faze modova ne poklapaju. Posledično, celokupan odziv dinmjaka se
određuje računajući korenu vrednost sume kvadrata modalnih vrednosti.
– vrednost modula elastičnosti se mora koristiti u proračunu učestalosti.
Efekti vertikalnih seizmičkih sila su generalno mali i mogu se zanemariti, ka-
ko je najveća vrednost vertikalnog odziva vrlo velike učestalosti i ne pojavljuje se
istovremeno sa horizontalnim ubrzanjem.
Faktor odziva strutkure zavisi od nivoa seizmičkog uticaja. Na lokacijama sa
malom seizmikom opterećenja vetrom su dominatna, pa projektovanjem strukture u
cilju izdržavanja opterećenja vetra, pruža dovoljno čvrstoće strukturi u odnosu na se-
izmička dejstva. U ovim slučajevima se elastični odziv računa sa usvojenom vred-
nošću R = 1,0. Sa druge strane, u zonama izražene seizmičke aktivnosti potrebno je
usvojiti R = 2,0 uz pristup projektovanju koji podrazumeva:
– projektovanje elastične konstrukcije dimnjaka da bi izdržala opterećenje
uzrokovano razumno očekivanim zemljotresom u toku radnog veka,
– projektovanje konstrukcije dimnjaka dovoljne istegljivosti da konstrukcija
dimnjaka preživi ekstremni zemljotres isključujući prevremen otkaz i pad
strukture.
4.2.1 Određivanje seizmičkog dejstva

Seizmičko dejstvo se opisuje upotrebom standardizovanog spektra odziva
ubrzanja. Spektar (slika 4.45) je dat kao funkcija perioda strukture T i to:
za T ≤ 0,1 s as (T ) = a (1 + 20T ),
za 0,1 s ≤ T ≤ 0, 4 s as (T ) = 3a,
za 0, 4 s ≤ T ⎛ T ⎞
as (T ) = 3aS ⎜ ⎟ ≤ 3a, (4.62)
⎝ 0, 4 ⎠
gde je
T – period strukture u sekundama,
a – maksimalno efektivno ubrzanje tla na lokaciji dimnjaka,
S – faktor tla,
β – eksponent tla.
Tlo u velikoj meri može da modifikuje amplitute i učestalost pomeranja tla to-
kom zemljotresa. Na slici 4.45 je prikazan spektar normalizovanog odziva za tri tipa
zemljišta označenih sa S1, S2 i S3 (Tabela 4.15). Kriva S = 1 odgovara tvrdom tlu
ili stenovitom tlu na dubini od 0 do 10 m. Kriva sa S = 1,2 odgovara mekom ili sred-
nje tvrdom tlu preko stena na dubini između 10 i 60 m, dok kriva sa S = 1,5 odgova-
ra mekom ili srednje tvrdom tlu na dubinama većim od 60 m. Klasifikacija tla kao
meko ili srednje tvrdo zavisi od relativne gustine nekohezivnog tla i odnosa osetlji-
vosti za kohezivna tla.
Relativna gustina je mera praznina u tlu i može se odrediti za tla sa malim sa-
držajem sitnih delova. Osetljivost je odnos između čvrstoće smicanja uzorka u ne-
poremećenom stanju i njegove smičuće čvrstoće posle kalupovanja. Ovaj odnos se
O DIMNJACIMA 91
može koristiti samo za kohezivna tla. Vrednosti relativne gustine i osetljivosti su da-
ti u tabeli 4.16.
as (T)
3a
S = 1,5
S = 1,2
a
0,1 s 0,4 s T
Slika 4.45. Spektar odziva za tla različitog tipa [18]
Tabela 4.15. Određivanje tipa tla na osnovu stanja tla i dubine tla
Dubina tla do stene (m) Stanje tla
Čvrsto Mekano do čvrsto
0 do 10 S1 S2
10 do 60 S1 S2
> 60 S1 S3
Klasifikacija stanja tla kao tvdro, srednje tvrdo ili meko se može odrediti iz
tabele 4.16.
Tabela 4.16. Klasifikacija stanja tla na osnovu karakteristike tla

Karakteristika tla Stanje tla
Nekohezivno tlo Kohezivno tlo
Vrednost do relativne gustine Vrednost osetljivosti
< 0,3 <8 čvrsto
0,3 do 0,8 8 do 30 srednje
> 0,8 > 30 mekano
Za temelje sa šipovima, tip zemljišta se određuje u skladu sa uslovima na vr-

hu šipa.
Tabela 4.17. Faktor tla S i eksponent tla za tri tipa tla

Tip tla Faktor tla S Eksponent tla β
S1 1,0 –0,8
S2 1,2 –0,67
S3 1,5 –0,67
Ukoliko je intenzitet pomeranja tla definisan modifikovanom Merkalijevom

skalom, maksimalno ubrzanje tla se može odrediti iz tabele 4.18.
Tabela 4.18. Maksimalno ubrzanje tla kao funkcija modifikovane

Merkalijeve skale IMM
IMM a
VI 0,07 g
VII 0,15 g
VIII 0,30 g
IX 0,50 g
X 0,70 g
g je ubrzanje zemljine teže
Inicijalno oblici modova i odgovarajuće normalizovani otkloni ūi, smičuće si-
– –
le Qi i momenti M i su sračunati modalnom analizom. Odziv dimnjaka u svakom mo-
du ui se procenjuje pomoću jednačine:
ui = ui Ni , (4.63)
gde je modalni faktor normiranja
2
PT
Ni = i i
aS (Ti ), (4.64)
4π 2
i modalni faktor participacije

h
∫ ui ( z )m( z )dz .
P= 0 (4.65)
i
ui2 ( z )m( z )dz
Povećanjem krutosti dimnjaka povećava se frekvencija rezonance i povećava-

ju se opterećenja uzrokovana zemljotresom. Stoga se kratkoročne vrednosti modu-
la elastičnosti betona:
Ec = 9500 (fCK + 8)0,33, (4.66)
gde je fCK – karakteristična čvrstoća betona, mogu koristiti za proračun frekvencija
različitih modova.
Proračunska seizmička dejstva se dobijaju iz elastičnog odziva množenjem
dejstva sa faktorom važnosti γi i deljenjem sa faktorom strukturalnog odziva (R).
Faktor važnosti je zavisan od klase važnosti dimnjaka:
Klasa 1: γi = 1,0 (R = 2) ili γi = 1,2 (R = 1), (4.67)
Klasa 2: γi = 1,4.
Faktor važnosti i faktor strukturalnog odziva su izabrani tako da se povrat-
ni period poveže sa pogodnim ograničenjem i razumnim ograničenjem struktural-
ne stabilnosti. Granična vrednost SLS je povezana sa kritičnom čvrstoćom dimnja-
ka dok je SSLS povezana sa neelastičnim padom dimnjaka. Na osnovu analitičkih
O DIMNJACIMA 93
provera odnos ubrzanja tla između SSLS i SLS se podrazmeva da je jednak 1,4 i
1,4 x 4 = 5,6 za neseizmičke i seizmičke projekte respektivno.Proračunska osnova
(DB) zemljotresa je povezana za povratni period od 475 godina.
Efektivni povratni period se može videti u tabeli 4.19. za svaku klasu dim-
njaka i nivo seizmiteta. U tabeli 4.19 se takođe mogu videti odnosi za koefici-
jente ubrzanja – maksimalna efektivna ubrzanja tla povezanih sa SLS (ae/a475) i
SSLS (af/a475) događaje za DB događaj.
Tabela 4.19. Povratni periodi povezani za različite kritčna stanja
Klasa Grupa Seizmičnost IF R a f/ ae/ af/ Povratni period (god.)
ae a475 a475
DB SLS SSLS
1 Elastični Niska 1,2 1 1,4 1,2 1,7 475 730 1750
Visoka 1,2 1 1,4 1,2 1,7 475 1130 7700
1 Seizmički Niska 1,0 2 5,6 0,5 2,8 475 120 8300
Visoka 1,0 2 5,6 0,5 2,8 475 40 10000+
2 Elastični Niska 1,4 1 1,4 1,4 2,0 475 1075 2700
Visoka 1,4 1 1,4 1,4 2,0 475 2600 10000+
2 Seizmički Niska 1,4 2 5,6 0,7 3,9 475 220 10000+
Visoka 1,4 2 5,6 0,7 3,9 475 120 10000+
Povratni periodi za različite zemljotrese se računaju na osnovu generisanih se-

izmičkih mapa i funkcionalne veze između efektivnog maksimalnog ubrzanja tla i
povratnog perioda:
⎛1⎞
⎡1 ⎤ ⎜⎝ N ⎟⎠
aT = ⎢ ln(T ) ⎥ , (4.68)
⎣β ⎦
gde β i N zavise od seizmiteta kao što je prikazano u tabeli 4.20.

Tabela 4.20. Zavisnost parametara β, N i a500 od nivoa seizmiteta
Parametar Seizmičnost
Vrlo niska Niska Umerena Visoka
β 17,3 14,2 12,3 12,3
N 0,36 0,37 0,42 0,72
a500 0,05 g 0,10 g 0,20 g 0,40 g
Posebno je važno napomenuti da predviđanje povratnih perioda za određeni

nivo seizmiteta nije egzaktno i da se vrednosti uzimaju kao indikativne i aproksima-
tivne. Skorašnja paleoseizmična istraživanja ukazuju da maksimalna ubrzanja tla po-
vezana sa dugim povratnim periodima u regijama male seizmičnosti mogu biti veća
nego prikazana na slici 4.46.
10
Um
Vi
er
so
100
en
ka
Ni
sei
se
sk
izm
as
zm
Vr
eiz
ičn
i
lo
čn
Povratni period (godine)
os
ni
os
ičn
t
sk
t
as
os
t
eiz
m
ičn
1.000
os
t
10.000
0,01 0,02 0,05 0,1 0,2 0,5 1,0

Vršno ubrzanje tla (g)
Slika 4.46. Maksimalna ubrzanja tla kao funkcija povratnog perioda i seizmičnosti
O DIMNJACIMA 95
Slika 4.47. Seizmološka karta bivše SFRJ za povratni period od 50 godina [19]
O DIMNJACIMA 97
O DIMNJACIMA 99
O DIMNJACIMA 101
4.3. OSTALA DEJSTVA

U ostala dejstva koja deluju na strukture dimnjaka se mogu svrstati:
– termalni efekti,
– eksplozije,
– unutrašnji efekti,
– sopstvena težina.
4.3.1. Termički efekti

Termički efekti mogu dovesti do visokog naponskog stanja kada su pomera-
ji elemenata strukture dimnjaka ometeni ili sprečeni. Zbog termalnih efekata ove de-
formacije mogu biti izuzetno velike što se posebno odnosi na dimnjake dodatno ve-
zane sajlama. Efekat razlike temperatura između spoljašnje i unutrašnje temperatu-
re zidova se mora sagledati.
4.3.2. Eksplozije
Otpornost čeličnih dimnjaka na spoljašnje i unutrašnje eksplozije je izražena.
Otpornost betonskih dimnjaka na spoljašnje i unutrašnje eksplozije je obično
zadovoljena u slučajevima kada je struktura u stanju da izdrži propisana dejstva ze-
mljotresa.
4.3.3. Unutrašnji efekti

Pod unutrašnjim efektima se podrazumevaju uticaji:
– visokih temperatura gasova,
– požara,
– hemijskih efekata.
Pri eksploataciji izolovanih dimnjaka u režimima visokih temperatura gaso-
va, potrebno je razmotriti efekte oksidacije i temperaturno opterećenje strukture uz
proveru nosivosti.
Požari se mogu javiti zbog nesagorenog goriva, oštećenja elemenata konstruk-
cije sistema ili zbog depozita. Kod izolovanih dimnjaka pri pojavi požara može doći
do gubitka nosivosti pojedinih delova strukture.
Hemijski efekti mogu negativno uticati na strukturu dimnjaka. Prisustvo SO3,
fluorida i hlorida mogu značajno uticati na elemente strukture dimnjaka.
Tabela 21. Stepen hemijskog opterećenja za gasove koji sadrže sumpor okside
Eksploataciono vreme u časovima po godini
Stepen
kada je temperatura površine u kontaktu
hemijskog
sa gasovima ispod procenjene tačke rose
opterećenja
za kiselinu +1°C
Nisko < 25
Srednje 25–100
Visoko >100
4.3.4. Sopstvena težina

Pod opterećenjem od sopstvene težine podrazumevamo težinu svih stalnih
primarnih i sekundarnih konstrukcionih elemenata, izolacije, pratećih vodova itd.
Pri proračunu je potrebno odrediti maksimalne i minimalne vrednosti opterećenja od
sopstvene težine.
PRILOG 4.1.
PRORAČUN ČVRSTOĆE ČELIČNOG DIMNJAKA
Slobodnostojeći čelični dimnjak je radi dobijanja osnove za proračun savre-
menim numeričkim metodama modeliran pomoću odgovorajućeg CAD softvera
(slike 4.53, 4.54).
Slika 4.53. CAD model čeličnog dinjaka
O dimnjacima 4.indd 102 1.12.2011 15:47:38

O DIMNJACIMA 103
H = 42 000
H1 = 28 000
Slika 4.54. CAD model čeličnog dimnjaka

CAD model je poslužio kao osnova za pravljenje proračunskog modela. Pro-
računski model se sastoji 17704 konačnih elemenata i 17744 čvorova. Modeliranje
veza sa temeljnom pločom je urađeno na odgovarajućim čvorovima pri dnu kon-
strukcije. Diskretizacija je izvršena konačnim elementima tipa četvorougao (slika
4.55).

N4 N3 Opterećenja proračunskog mode-

P4 la su modelirana kao koncentrisana ili
P3
P2
kontinualna u zavisnosti od karaktera.
P1 Sračunate vrednosti stanja napo-
N1 N2 na, deformacija, sopstvene frekvencije i
Slika 4.55. Konačni element sa elastične stabilnosti su izvršene za od-
odgovarajućim Gausovim tačkama govarajuće slučajeve opterećenja. Re-
zultati su prikazani na slikama 4.47.-
4.60 u osnovnim jedinicama SI sitema
za odgovarajuću vrstu rezultata. Brojne vrednosti koje se nalaze uz paletu boja na
desnim stranama slika odgovaraju tačkama na prikazanoj konstrukciji iste boje. Me-
đuvrednosti su linearno raspoređene shodno bojama na paletama.
Izvršeni su sledeći proračuni:
– statički proračun usled sopstvene težine
– elatstična stabilnost usled sopstvene težine i dejstva vetra
– seizmičko opterećenje
– opterećenje od udara vetra
– određivanje sopstvenih frekvenci oscilovanja

O DIMNJACIMA 105
Slika 4.56. Učestalost prvog soptvenog Slika 4.57. Pomeraji pri opterećenju od
oblika oscilovanja konstrukcije sopstvene težine
dimnjaka f = 1,08698 Hz

Slika 4.58. Ekvivalentni naponi pri Slika 4.59. Elastična stabilnost

opterećenju od sopstvene težine pri opterećenju od sopstvene težine
F = 108

O DIMNJACIMA 107
Slika 4.60. Pomeraji pri opterećenju od Slika 4.61. Ekvivalentni naponi pri
sopstvene težine i vetra pravca opterećenju od sopstvene težine i vetra
istok-zapad pravca istok–zapad

Slika 4.62. Elastična stabilnost pri Slika 4.63. Pomeraji pri opterećenju
opterećenju od sopstvene težine i vetra od sopstvene težine, vetra pravca
pravca istok–zapad F = 47 istok–zapad i zemljotresa

O DIMNJACIMA 109
Slika 4.64. Ekvivalentni naponi pri Slika 4.65. Pomeraji pri opterećenju
opterećenju od sopstvene težine, vetra od sopstvene težine i vetra pravca
pravca istok–zapad i zemljotresa sever–jug

Slika 4.66. Ekvivalentni naponi pri Slika 4.67. Elastična stabilnost pri
opterećenju od sopstvene težine i vetra opterećenju od sopstvene težine i vetra
pravca sever–jug pravca sever–jug, F = 47

O DIMNJACIMA 111
Slika 4.68. Pomeraji pri opterećenju od Slika 4.69. Ekvivalentni naponi pri
sopstvene težine, vetra pravca opterećenju od sopstvene težine, vetra
sever–jug i zemljotresa pravca sever–jug i zemljotresa

PRILOG 4.2. ČELIČNI DIMNJACI

Prilikom projektovanja čeličnih dimnjaka moraju se uzeti u obzir sve okolno-
sti koje na to utiču. Na dimenzije dimnjaka prevashodno utiču zahtevi iz mašinskog
projekta gde se vodi računa o brzini dimnih gasova kao i zahtevima za zaštitu čove-
kove okoline koji opredeljuju visinu dimnjaka. U saradnji projektanata mašinskih i
građevinskih projekata dolazi se do optimalnih dimenzija dimnjaka.
Oblici i primene dimnjaka

Čelični dimnjaci se po načinu izvođenja mogu podeliti u tri osnovne grupe.
• Čelični dimnjaci sa sajlama
• Samostojeći čelični dimnjaci
• Čelični dimnjaci sa dva plašta
– Čelični dimnjaci sa sajlama se koriste na mestima gde ima dovoljno prosto-
ra (što je sve ređe) i gde je potrebno manje čelika za njegovo izvođenje. Dimnjak se
fiksira sa tri sajle (3x120°) po obimu koje se vezuju za svoja tri temelja. Sajle su pri
tlu opremljene zateznim navrtkama kojima se sajle drže u zategnutom stanju.
– Samostojeći, čelični dimnjaci se koriste za manje visine. Pogodni su jer ima-
ju samo jedan plašt koji odvodi dimne gasove u atmosferu. Radi stabilnosti dimnja-
ka, njegova stopa se učvršćuje posebnom konstrukcijom visine ~1/10 visine dimnja-
ka koja se sastoji od horizontalnih i vertikalnih čeličnih limova po obimu dimnjaka.
Njihova prednost je to što su od dimnjaka sa dva plašta lakši za ~40 – 50 %.
– Čelični dimnjaci sa dva plašta su najteži, ali su i najdugotrajniji. Unutraš-
nji plašt je cilindričnog oblika i ima funkciju dimnjaka i služi za odvod dimnih ga-
sova. Radi svoje stabilnosti on se na određenim rastojanjima oslanja na spoljni, no-
seći plašt. Spoljni plašt je noseći element i ima funkciju obezbeđivanja stabilnosti
dimnjaka. On ima konusni i cilindrični deo. Konusni deo koji se oslanja na ležišnu
ploču je visine 1/3 – 1/4 visine dimnjaka i zavisi od područja gde se izvodi uzimaju-
ći u obzir seizmiku i uticaj vetra za to područje. Ostali deo spoljnjeg plašta je cilin-
dričnog oblika do vrha dimnjaka. Prečnik donjeg dela konusa se određuje u zavisno-
sti od visine dimnjaka kao i prečnika cilindričnog dela spoljnjeg plašta. Razmak iz-
među unutrašnjeg plašta i spoljnjeg plašta na mestu gde je cilindričnog oblika je mi-
nimum 200 mm.
Temelj dimnjaka
Temelji dimnjaka su cilindričnog oblika projektovani da prime sve uticaje ko-
je dimnjak kao objekat sa visokim težištem prenesi na njega – od vetra do seizmike.
Dimenzije temelja se određuju u zavisnosti od dimenzija dimnjaka, uzimajući u ob-
zir pomenuti vetar kao i seizmičku zonu. Ukoliko tlo na kome se betonira temelj ne-
ma dovoljnu nosivost, mora se prethodno izvršiti stabilizacija posteljice nabijanjem
šljunka do potrebne zbijenosti. Pre toga potrebno je izvršiti bušenje tla na mestu te-
melja kako bi se dobio geološki sastav zemljišta i utvrdio maksimalni nivo podze-
mnih voda kao i da li su te vode agresivne. U temelje od armiranog betona se ugra-
đuju čelični anker nosači i anker kutije u koje dolaze ankeri za pričvršćivanje dim-
njaka za temelj. Dimenzije ankera zavise od dimenzija dimnjaka.
O DIMNJACIMA 113
Dimnjak
Dimnjaci se izrađuju od čeličnih limova propisanih kvaliteta koji se savija-
ju u cilindar i zavaruju. Dimnjak je ojačan prstenovima od valjanih čeličnih profila
na razmaku od najviše 2000 mm. Razmak prstenova takođe zavisi od visine i preč-
nika dimnjaka. Kod jednoplaštnih dimnjaka (sa sajlama i samostojeći dimnjaci) de-
bljina lima za izradu je minimum 8 mm, jer se mora uzeti u obzir i dodatak na koro-
ziju. Kod dvoplaštnih dimnjaka debljina lima unutrašnjeg plašta je 6 mm, a debljina
limova cilindričnog dela spoljnjeg plašta je minimum 7 mm. Debljina limova konu-
snog dela spoljnjeg plašta zavisi od visine i prečnika dimnjaka. Mora se uzeti u ob-
zir da lim koji dolazi na ležišnu ploču mora biti najdeblji, jer on sa drugim horizon-
talnim i vertikalnim limovima formira noseću stopu dimnjaka. Dimnjak se izrađuje
obično iz segmenata ne dužih od 6,00 m radi lakšeg transporta od radionice do me-
sta ugradnje. Segmenti se spajaju na montaži vodeći računa da se postigne apsolut-
na vertikalnost dimnjaka.
Revizione platforme
Dimnjaci su snabdeveni revizionim platformama; obavezno na vrhu, a kod ve-
ćih visina i na međusobnom razmaku od najviše 20,0 m. Platforme služe za servisi-
ranje dimnjaka (bojenje, zamena korodiranih delova), a platforma na vrhu dimnja-
ka veće visine i za zamenu pregorelih bezbedonosnih svetiljki koje upozoravaju pi-
lote helikoptera i privrednih aviona na svoje postojanje i koje se nalaze na vrhu dim-
njaka. Vrh dimnjaka iz istog razloga se boji u belo – crvena polja. Visina ovih po-
lja zavisi od razmaka horizontalnih prstenova i iznosi od 1,2-2,0 m. Cilj je da se po-
stigne upozoravajuća vidljivost. Platforme su po obodu snabdevene koturačama na
kojima se prilikom servisiranja dimnjaka montiraju sajle koje nose mobilne galerije
odakle se servisiranje obavlja. Do platformi se stiže penjalicama koje imaju leđobra-
ne od čeličnih limova. Kod dimnjaka većih prečnika postoje i unutrašnje penjalice.
One nemaju leđobrane. Spoljne penjalice započinju minimum 2,00 m iznad tla kako
bi se sprečilo da se maloletne osobe penju na dimnjak.
Antikoroziona zaštita i izolacija dimnjaka
Izoluje se samo unutrašnji plašt sa spoljnje strane izolacijom od ”TERVOL”
jastuka šivenih na ”MERKUR” pletivu d = 100 mm koji se brkovima od betonskog
gvožđa Ø 6 mm fiksira po spoljašnjem obimu unutrašnjeg plašta. Spoljnji plašt se
ne izoluje.
Pre bojenja konstrukcija dimnjaka se čisti peskarenjem do metalnog sjaja, a
zatim se boji dva puta silikonskim premazom otpornim na temperaturu do 250°C.
Ulazni otvori i priključci dimnih kanala

I spoljnji i unutrašnji plašt su snabdeveni ulaznim otvorima koji obezbeđuju
pristup u unutrašnjost dimnjaka. Otvori su zatvoreni čeličnim poklopcima i zaptive-
ni azbestnim ili klingeritnim zaptivačima. Oni su takvih dimenzija da omoguće nor-
malan ulaz kroz njih.
Priključci dimnih kanala omogućavaju vezu dimnjaka sa dimnim kanalima.

Obzirom da je na mestima gde je priključak spoljni plašt oslabljen on se mora ojača-
ti dodatnim limovima po obodu dimnog kanala.
Ankerisanje dimnjaka
Dimnjak se ankeriše ankerima koji se preko anker kutija i anker nosača rani-
je ubetoniranim u temelj vezuje za temelj. Prečnici ankera kao i dubina ankerisanja
zavise od visine dimnjaka, seizmičke i vetrovne zone gde se se dimnjak izvodi. An-
keri su raspoređeni po obodu spoljnjeg i unutrašnjeg plašta, obično na rastojanju od
po 45°.
PRIMER PRORAČUNA DIMNJAKA VISINE H =25,0 m

PREČNIKA Ø1400 mm
Materijal za izradu dimnjaka: SRPS C.B0.500 (Č 0361-0363 = ČN 24 –B1),
odnosno S235JRG2, S235JO ili S235J2G3 prema EN 10025.
– Vertikalno opterećenje od sopstvene težine :

– plašt dimnjaka δ = 8 mm:
1.40 ּ π ּ 0.628 ּ 25.0 = 69,00 kN
– ukrućenja i ograde : 10,00 kN
G = 79,00 kN
79,0
g1 = = 3,16 kN/m
25,0
Spoljni plašt dimnjaka od kote 0,0 do 25,0 m je konstantne debljine lima

δ = 8 mm.
– Horizontalni uticaji:
– uticaji od vetra :
Proračun po SRPS U.C7.110, U.C7.112 i U.C7.113.
lokacija: Novi Sad kt = 1,0
ρ = 1,225 kg/m3
v = 35,0 m/s
objekat : Industrijski KT = 1,0 (T = 50 )
teren: ravan Sz = 1,0
kategorija terena : klasa hrapavosti „C“ K2z = 0,5
dinamički koeficijent : Gz = 2,0
Osrednjeni aerodinamički pritisak vetra:
qm,T,z = 0.5 ρ (vm,50,10 Kt KT)2·10-3 S2z K2z= 0 300 kN/m2
w = qm,T,z Gz C + A
A = 1,40 · 25 = 35,0 m2
O DIMNJACIMA 115
b 25 w
1
= = 17,86 〈 25 3
d 40
cf = 0,9 za hrapavu površinu do 2 % d

w1 = 0,30 ּ 2,0 ּ 0,9 ּ 1,40 = 0,756 kN/m usvojeno 0,80
kN/m
21,5
w2 = 0,30 ּ 2,0 ּ 1,20 ּ 2,40 = 1,73 kN/m w1
w3 = 0,30 ּ 2,0 ּ 1,20 ּ 3,40 = 2,45 kN/m
ΣHw = 2,45 ּ 1,0 + 0,8 ּ 21,50 + ( 0,8 + 1,73 ) ּ 0,5 ּ 2,50
= 22,80 kN
Mw = 2,45 ּ 24,50 + 17,2 ּ 13,25 + 3,16 ּ 1,0 = 291,40
kNm
2,5
– Uticaji od seizmike : w
2
Na osnovu člana 78 pravilnika o tehničkim normativima
za projektovanje i proračun objekata u seizmičkim područjima,
odrediće se seizmička sila.
kategorija objekta I :
Sik = kc · βi · ηik · Q
kC = 0,05 koeficijent seizmičnosti ( srednje tlo )
0,75 0,75
βi = = = 1,5 βi = 1,50 ⋅ 1,60 = 2, 4
Ti 0,5
ηik = 0,6 koeficijent zavisnosti od oblika oscilovanja i visinskog položaja gra-

đevine
Sik = 0,05 ⋅ 2, 4 ⋅ 0,6 ⋅ Q = 0,072 ⋅ Q = 0,072 ⋅ 79,0 = 5,69 ≈ 5,70 kN
25
hs = = 12,5 m
2
MS = 5,70 ּ 12,5 = 71,25 kNm

1,5 ּ MS = 106,90 kNm < MW = 291,40 kNm
DIMENZIONISANJE
– Plašt dimnjaka :
Normalna sila N = 79,0 kN
Momenat od vetra MW = 291,40 kNm
Horizontalna reakcija H = 22,80 kN

π
A = (1, 402 − 138, 42 ) ⋅ = 349,67 cm 2
4
π
I = (2404 − 1384 ) ⋅ = 1054160,0 cm 4
64
1054160
W= = 15,146 cm3
139, 20 8 1384 8
2 1400
1054160
ix = = 54,9 cm
349,67
2 ⋅ 2500
λx = = 91,07
54,9
91,07
λ= = 0,980 kriva A ( χ = 0,890)
92,9
σix = 0,890ּ240 =21,36 kN/cm2
79,0
σn = = 0, 225 kN/cm 2
349,67
3,142 ⋅ 2, 4 ⋅ 105
σEx = 2
= 2496 kN/cm 2
91,07
2496
μx = = 11,093
0, 225
μx 11,093
= = 1,0
μ x −ν 11,093 − 1,33
⎛σ ⎞ ⎛ σ ⎞ W ⎛ 24 ⎞ ⎛ 21,36 ⎞ 15146
f ox = ⎜ ν − 1⎟ ⋅ ⎜ 1 − ix ⎟⋅ = ⎜ −1 ⋅ 1− ⎟⋅ = 5, 28 cm
⎝ σ ix ⎜
⎠ ⎝ σEx ⎟ A ⎝ 21,36 ⎟⎠ ⎜⎝ 2496 ⎠ 349,67
⎠
O DIMNJACIMA 117
μx β x ⋅ M x + N ⋅ f ox
σN + ⋅ ≤ σ doz
μ x −ν Wx
M x1 291, 40
β x = 0,6 + 0, 4 ⋅ = 0,6 + 0, 4 ⋅ = 1,0
M x2 291, 40
0,8 ⋅ 291, 40 + 79,0 ⋅ 5, 28

1. 0, 225 + 1,0 ⋅ = 0, 268 kN/cm 2 〈 σ doz
15,146
2. σu < σdoz 0,225 < 21,36 kN/cm2
79,0 29140
3. max σ = + = 0, 226 + 1,92 = 2,15 kN/cm 2 〈 18,0
349,67 15146
– Kontrola stabilnosti na izbočavanje tankozidnih kružnih cilindričnih ljuski:

E ⋅δ E ⋅δ
σkr = = 0,605 ⋅ (kN/m 2 )
r ⋅ 3 ⋅ (1 − μ ) 2 r
α ⋅ σ kr 3
σd = = ⋅ α ⋅ σ kr
γ′ 4
21000 ⋅ 0,8
σ kr = 0,605 ⋅ = 145, 20
70
0,7 0,7
α0 = = = 0,709
r 70
0,1 + 0,1 +
100 ⋅ δ 100 ⋅ 0.8
– za čisto savijanje :
αβ = 0,1887 + 0,813 ּ 0,709 = 0,765

σe = 0,709 ּ 145,20 = 102,94 kN/cm2 › 2/3 σV
– izvijanje u plastičnoj oblasti :
⎡ 1 ⎛ 2 ⋅ 24,0 ⎞ 2 ⎤
σ pl = 24,0 ⋅ ⎢1 − ⋅ ⎜ ⎟ ⎥ = 23,80 kN/cm 2
⎢⎣ 3 ⎝ 3 ⋅ 102,94 ⎠ ⎥⎦
23,80
σ doz = = 11,90 kN/cm 2 za ljusku bez ukrućenja
2,0
σ N = 0, 225 kN/cm 2 σ M = 11,90 − 0, 225 = 11,68 kN/cm 2
M max = 11,68 ⋅ 15,146 ⋅ 10−2 = 1769 kNm 〉 M w
Usvojeno je ukrućenje dimnjaka na mestima nastavaka visine h = 600 cm.
PRORAČUN ANKERA
Z1′ ⋅ 1, 20 + 2 ⋅ Z 2′ ⋅ 0,85 = 291, 40
0,85 ′
Z2 = ⋅ Z1 = 0,706 ⋅ Z1
1, 20
Z1 ⋅ 1,60 + 2 ⋅ 0,706 ⋅ Z1′ ⋅ 0,85 = 291, 40

35 85 120
291, 40 120 120
Z1 = = 104,0 kN 140
2,80
Sila zatezanja se umanjuje od normalne sile (sopstvene težine):

79,0
ΔG = = 9,90 kN
8
Z1 = 94,50 kN
Usvojeni ankeri M – 36 ( Ø36.....5,6 ) A = 10,17 cm2

π
N doz = 3,62 ⋅ ⋅ 15,0 = 152,0 kN 〉 Z1
4
Dopušteni napon zatezanja u ankerima klase čvrstoće 5,6 prema DIN 18 800
σZIdoz = 15,0 kN/m2
1 94,5
σz = ⋅ = 4,64 kN/cm 2 〈 15,0
2 10,17
O DIMNJACIMA 119
Usvojeni ankeri Ø 36 klasa 5,6

– minimalna dužina ankera:
Z 1 94,5 1
min la = ⋅ = ⋅ = 38 cm
2 d ⋅ π ⋅τ p 2 3,6 ⋅ 3,14 ⋅ 0,11
max la = 30 ⋅ d = 30 ⋅ 3,6 = 108 cm
100
6 x 100
Usvojeno la = 150 cm
Usvojeno 4 ugaona vara ( šava ) : 4 6 x 100
Z 1
τ II = ⋅ = 3,19 kN/cm 2 〈 σ doz
10
2 4 ⋅ 0,6 ⋅ (10 − 2 ⋅ 0,6) 25
TEMELJ DIMNJAKA
σdoz = 250 kN/m2 Df = 3,0 m
220
Dozvoljeni ekscentricitet re-
zultante na kontaktu sa tlom (prema
članu 79 pravilnika za temelje građe-
80
vinskih objekata)
d , d ,
e≤ e≤ 320 50
18 12
420
π
sopstvena težina: 3, 202 ⋅ 2, 20 ⋅ ⋅ 24,0 = 424,40 kN
4
π
4, 202 ⋅ 0,8 ⋅ ⋅ 24,0 =
4 265,90 kN
π
(4, 202 − 3, 202 ) ⋅ 2, 20 ⋅ ⋅ 18,0 =
4 230,00 kN
G = 920,30 kN
od dimnjaka : D = 79,00 kN
ΣV = 1000 kN
MW = 291,40 kNm
H = 22,80 kN
Mt = 291,40 + 22,80 ּ 3,0 = 359,80 kNm
359,80 4, 20
e= = 0,359 ≤
1000 12
π
Ft = 4, 202 ⋅ = 13,84 m 2
4
π
W = 4, 203 ⋅ = 7, 27 m3
32
1000 359,80
σ= ± = 72, 25 ± 49,50
13,84 7, 27
σ1 = 121,74 kN/m2 σ2 = 22,75 kN/m2

– Armatura temelja:
2Q - 188
RØ14/15
220
Ø6/20
radijalno
80
RØ14/15
50 320 50
420
O DIMNJACIMA 121
TEHNIČKI OPIS DIMNJAKA VISINE 30,0 M ČIJI JE CRTEŽ

PRILOŽEN U OVOM PRILOGU
Prema zahtevima glavnog mašinskog projekta projektovan je čelični dimnjak
sa dva plašta visine 30,0 m; prečnik unutrašnjeg plašta je Ø 1400 mm, spoljašnjeg
Ø 1800 mm sa izolacijom od “TERVOL” jastuka šivenih na “MERKUR” pletivu d
= 100 mm koja se brkovima od betonskog gvožđa Ø 6 fiksira po spoljašnjem obimu
unutrašnjeg plašta.
Spoljašnji plašt je noseća konstrukcija konzolnog tipa, koja prima sve hori-
zontalne uticaje, kako od vetra tako i od seizmike; unutrašnji plašt služi za odvođe-
nje dimnih gasova, vertikalno se oslanja na temelj, a bočno se oslanja u više tačaka
na spoljašnji plašt (na dva mesta); ove veze su podužno pomerljive, čime se omogu-
ćava vertikalna dilatacija usled različitih temperatura unutrašnjeg i spoljašnjeg pla-
šta.
Unutrašnji plašt je projektovan kao cilindrična cev konstantnog prečnika od
oslonca na temelj do vrha Ø 1400 mm, dok je spoljašnji plašt konstantnog prečnika
od kote + 7,00 do vrha; kota + 30,00, pri čemu se od kote ± 0,00 do + 7,00 konusno
sužava od prečnika pri osloncu Ø 3200 mm do prečnika Ø 1800 mm na + 7,00. De-
bljina lima unutrašnjeg plašta je 6 mm dok je debljina spoljašnjeg plašta 7 mm sem
donjeg prstena za oslanjanje koji leži na ležišnoj ploči i koji je visine 1,00 m gde je
debljina lima 18 mm. Spoljašnji i unutrašnji plašt projektovani su iz segmenata koji
se na montaži međusobno zavaruju.
Po visini dimnjaka date su penjalice sa leđobranom i dve revizione platforme
na visini + 15,00 i + 29,00 m, kao i montažne penjalice u unutrašnjoj dimnoj cevi.
Dimnjak je od čelika S235JRG2 (za limove) prema EN 10025 i S235JR (za
profile) prema EN 10027-1. Pre bojenja konstrukcija se čisti peskarenjem do metal-
nog sjaja, a zatim se boji dva puta silikonskim premazom otpornim na temperatu-
ru do 250°C.
Veza unutrašnjeg plašta za temelj je preko 8 ankera M 24, dok je veza spoljaš-
njeg plašta sa temeljom preko 2 x 8 ankera M 56.
Temelj dimnjaka je prečnika D = 4,70 m, visine H = 2,30 m, pri čemu je odi-
gnut od terena za 30 cm. Temelj je od betona MB 20, konstruktivno armiran zavare-
nim čeličnim mrežama ČBM 500/560 Q-188 (6,0 x 6,0 x 150 x 150).
Anker kutije za vezu ankera dimnjaka sa temeljem fiksiraju se u oplatu teme-
lja; voditi računa da se pri betoniranju temelja anker – kutije ne pomere i ne napu-
ne betonom; po montaži dimnjaka i dovođenja dimnjaka i ankera u konačan položaj,
anker kutije zaliti na sledeći način.
Materijal za zalivanje ankera u anker – kutijama. Izbor materijala za nalivanje
(injektiranje) ankera obaviti prema dogovoru Investitora, Nadzornog organa i Izvo-
đača radova. Može se upotrebiti odgovarajući oksidni malter ili samorazlivajući, sit-
nozrni cementni malter odgovarajuće granulacije (0-4 mm ili 0-7 mm), ako slobod-
ni prostor u kućištu dozvoljava. Cementni malter za zalivanje ankera treba da sadrži
superplastifikator, dodatak za kompenzaciju skupljanja, a agregat – punioc treba da
bude kvarcni pesak ili drobljeni eruptivac, (na primer, EKSMAL, KARIBONE RE-
OMAL, ALTEKS ili POLIMAG HK ).
Za odabrani materijal treba obezbediti dokaze o kvalitetu – izveštaje o ispiti-

vanju. Materijal treba da poseduje sledeća svojstva:
– Pritisna čvrstoća posle 3 dana minimun 45,0 MPa,
– Pritisna čvrstoća posle 28 dana minimum 60,0 MPa,
– Savojna čvrstoća posle 28 dana minimum 8,0 MPa.
Projekat je izrađen na bazi važećih propisa i zakona o planiranju i izgrad-
nji, kojih se mora pridržavati izvođač radova pri izradi i montaži, odnosno izgrad-
nji objekta.
Projektovanje dimnjaka, dimovodnih sistema, kotlova i

kotlovskih postrojenja izvodi
MIK PROJEKT
Beogradska 46, 11000 Beograd
Tel: + 381/11/244– 9930
Faks: + 381/11/244-1188
e-mail: mikbeograd@sezampro.rs
www.mik-beograd.co.rs
O DIMNJACIMA 123
5. DIMNJACI U ZGRADARSTVU
5.1. OPŠTE O DIMNJACIMA U ZGRADARSTVU [5, 8, 9]

5.1.1. Razvoj dimnjaka
Obično se smatra da istorija dimnjaka počinje otkrićem vatre, koja je bez sum-
nje značila civilizacijsku prekretnicu. Iza tog, sledila su mnoga druga razvojna ot-
krića, a što se dimnjaka tiče, već su Rimljani u svojim kupatilima gradili dimovo-
de po načelima koja i danas važe. Prve dimnjačarske službe javljaju se u 15-tom ve-
ku, zbog čestih požara u tadašnjoj Evropi, pa se stoga kao preventiva uvode redovne
kontrole i čišćenje ložišta i dimovoda. Tokom vekova, a posebno u razdoblju indu-
strijskog razvoja, menjala su se ložišta i goriva, a time i dimnjaci. U početku je bilo
dovoljno da su stabilni, vatrotporni i nepropusni, dok je danas, zbog sve većeg uvo-
đenja gasa, važna i njihova otpornost na vlagu.
Razvoj dimnjaka prema podlogama firme Schiedel
Svojstva Sistem Prednosti
– Stabilnost – Izolovani dimnjak – Univerzalnost
– Vatrotpornost – Neosetljiv na vlagu – Neosetljiv na vlagu
– Nepropustnost
– Kiselootpornost
– Toplotna izolovanost
– Neosetljivost na vlagu
– Stabilnost – Troslojni izolovani dimnjak – Velika otpornost na niske
– Vatrotpornost temperature dimnih gasova
– Nepropustnost
– Kiselootpornost
– Toplotna izolovanost
– Stabilnost – Troslojni neizolovani – Kiselootpornost
– Vatrotpornost dimnjak – Smanjeni otpor strujanja
– Nepropustnost kroz cev
– Kiselootpornost
– Stabilnost – Jednoslojni dimnjak od – Manje materijala
– Vatrotpornost šupljih elemenata – Manja težina
– Nepropustnost – Bolja izolovanost
– Stabilnost – Jednoslojni dimnjak od – Jednostavna i brza montaža
– Vatrotpornost punog bloka
– Nepropustnost
– Stabilnost – Jednoslojni zidani dimnjak
– Vatrotpornost
– Nepropustnost
124 5. Dimnjaci u zgradarstvu
Dimnjak je građevinska konstrukcija i sastavni je deo svakog postrojenja za

loženje. Samo projektovanje i gradnju dimnjaka treba izvesti tako da ložište, spojni
elementi i dimnjak budu međusobno usklađeni za sigurno i dugotrajno funkcionisa-
nje ložišta. Dimovodnu instalaciju čine dimnjak, spojni komad i ostali konstruktivni
elementi. Dimnjaci građevina visokogradnje razvijali su se u skladu s razvojem teh-
nologije građenja, vrstom goriva i životnim standardom.
Polovinom 20-tog veka građevinarstvo je prešlo od tradicionalnog načina zi-
danja dimnjaka, na montažni sistem, ugradnju prethodno fabrikovanih dimnjačkih
elemenata. Razvoj dimnjaka kroz istoriju pratio je vrste i tehnologije loženja, kao
i potrebe čoveka za toplinom i komforom života. „Inteligentna“ rešenja odvoda di-
mnih gasova uz mogućnost dovođenja svežeg vazduha, čine da dimnjak danas pruža
uslove za udobno življenje i istovremeno povećava vrednost kuće.
5.1.2. Izbor dimnjaka i zahtevi za dimnjake

Problemima koje izaziva slabo planiran, izveden i održavan dimnjak, korisni-
ci posvećuju premalo pažnje. Uobičajeno se o dimnjaku odlučuje pre nego što se raz-
mišlja o sistemu grejanja. Posledice toga su slab rad grejnih tela i oštećenja dimnja-
ka. Izbor i dimenzionisanje dimnjaka mora biti usko povezano sa planiranjem zgra-
de i sistema grejanja.
Osnovni zadatak dimnjaka je stvaranje potrebnog potpritiska radi dovođenja
vazduha za sagorevanje goriva uređajima za grejanje, i radi odvođenja dimnih gaso-
va koji nastaju u procesu sagorevanja. Kako je dimnjak jedan od najopterećenijih de-
lova zgrade, on mora biti kvalitetno izveden. Izložen je visokim temperaturama, vla-
zi, kiselinama, nesagorelim ugljovodonicima koji izazivaju taloženje katrana, prahu
i pepelu, vremenskim uticajima, posledicama čišćenja, a mora biti i seizmički sigu-
ran. Noseći deo dimnjaka mora normalnim korišćenjem dostići životni vek zgrade.
Izbor dimnjaka
Vrstu i veličinu dimnjaka određuje projektant na osnovu vrste i tipa uređaja
za grejanje, vrste goriva, nazivne snage uređaja, režima grejanja, lokacije kotlarnice
i visine zgrade. Ukoliko se na isti dimnjak planira priključiti više peći, za svaku po-
jedinu se moraju poznavati gore navedene karakteristike. Na osnovu nabrojanih ka-
rakteristika i zahteva određuje se vrsta dimnjaka, materijal dimne cevi, njen svetli
presek, pojedini elementi dimovodnih sistema i položaj dimnjaka.
Zahtevi za dimnjak
Potpritisak dimnjaka
Usled vuče dimnjaka u ložištu se stvara potpritisak i u njega dolazi potreban
svež vazduh za sagorevanje. Zbog razlike u specifičnoj gustini dimnih gasova i okol-
nog vazduha javlja se uzgon koji uzrokuje podpritisak dimnjaka i strujanje dimnih
gasova kroz dimnjak. Dimni gasovi imaju višu temperaturu nego okolni vazduh sto-
ga su specifično lakši i dižu se. Što je viša temperaturna razlika između dimnih ga-
sova i okolnog vazduha, i što je dimnjak viši, viši je i potpritisak. Kako pri radu ure-
đaja za grejanje ne bi došlo do nepotrebnih teškoća mora se kod gradnje dimnjaka
definisati njegova minimalna visina, i što manje hlađenje dimnih gasova. Minimal-
O DIMNJACIMA 125
na visina dimnjaka zavisi od vrsti goriva i vrsti uređaja za grejanje, kao i od ugla i
visine krova. Hlađenje dimnih gasova može se efikasno sprečiti pravilnim dimenzi-
onisanjem dimnjaka i dodatnom toplotnom izolacijom dimnjaka odnosno dimnjač-
ke cevi.
Potpritisak dimnjaka mora biti viši od svih otpora koji nastaju u uređaju za
grejanje, priključku dimnjaka i samom dimnjaku. Ako taj uslov nije ispunjen, potpri-
tisak dimnjaka nije dovoljan; zbog toga dimni gasovi zaostaju u dimnjaku što prou-
zrokuje teškoće. Potisni naponi u dimnjaku zavise od oblika preseka dimnjaka, kva-
liteta i materijala unutrašnje površine cevi dimnjaka, oblika dimnjaka i njegovog pri-
ključka. Kod grejnih uređaja na tečno ili gasovito gorivo s gorionikom sa natpriti-
skom, deo otpora savladava gorionik. Kod atmosferskih gorionika potpritisak dim-
njaka ne sme direktno uticati na rad gorionika, pa se zbog toga kod takvih uređaja
ugrađuju regulatori promaje.
Zaštita od požara
Dimni gasovi, koji izlaze iz peći u dimnjačku cev ili direktno u dimnjak, imaju
visoku temperaturu. Zidovi dimnjaka se vremenom jako zagreju, pa zbog toga mo-
raju biti izrađeni od materijala koji su temperaturno postojani i vatrootporni. Kako
se na zidovima dimnjaka sakupljaju nesagoreli čvrsti delovi dimnih gasova (čađ, ka-
tran, itd.), u dimnjaku može doći do samopaljenja tih delova. Tada temperature mo-
gu porasti do 1000°C. Požarna bezbednost osigurava se pravilnom izgradnjom dim-
njaka, primerenim izborom materijala dimnjačke cevi i toplotne izolacije. Mora se
obezbediti da je dimnjak dovoljno udaljen od svih zapaljivih materijala.
Održavanje i sanacija dimnjaka
Dimnjak je potrebno, zajedno sa ostalim dimovodnim uređajima, redovno odr-
žavati. Kod ložišta na čvrsta i tečna goriva dimnjak je potrebno čistiti jednom meseč-
no. Kod gasovitih goriva dva puta u sezoni grejanja. Dimnjak mora čistiti ovlašćeni
dimničar, koji obavlja i pregled dimnjaka i upozorava na moguća oštećenja.
Radi boljeg iskorišćenja kotla i manjih gubitaka toplotne energije u vreme mi-
rovanja kotla mora se u priključak na dimnjak iza uređaja za grejanje ugraditi ter-
mička klapna. Motorne klapne se ugrađuju kod gasnih ili uljnih gorionika sa natpri-
tiskom, a kod protočnih grejača sa atmosferskim gorionicima ugrađuje se bimetal-
na klapna.
Sanacija dimnjaka potrebna je kad je dimnjak počeo da propada i njegova
oštećenja su takva da ugrožavaju požarnu i sanitarnu bezbednost zgrade i njenih sta-
nara. Ako oštećenja dimnjaka nisu tako ozbiljna, dimnjak je moguće jednostavno sa-
nirati umetanjem čelične cevi. U slučaju da takva sanacija nije moguća, dimnjak se
mora delimično ili sasvim srušiti i izgraditi novi.
Sanacija dimnjaka je gotovo uvek potrebna pri prelazu na loženje gasovitim
gorivom. Pre priključenja gasnog uređaja za grejanje na gasovodnu mrežu investitor
mora od ovlašćenog dimničarskog preduzeća dobiti saglasnost i mišljenje o usklađe-
nosti postojećeg dimnjaka. Ukoliko dimničarsko preduzeće ne izda potrebnu sagla-
snost, dimnjak je potrebno sanirati u skladu sa njihovim preporukama.
Dodatni zahtevi
Ako se gradi ili sanira dimnjak, dobro je znati da se na jednu dimnu cev mo-
že priključiti:
– najviše tri uređaja za grejanje do toplotne snage 20 kW;
– najviše tri uređaja za grejanje sa atmosferskim gorionikom na gas do toplot-
ne snage 30 kW;
– samo jedan uređaj za grejanje na čvrsta goriva toplotne snage iznad 20 kW;
– samo jedan uređaj za grejanje sa gasnim atmosferskim gorionikom toplot-
ne snage iznad 30 kW;
– samo jedan uređaj za grejanje sa gorionikom sa natpritiskom;
– samo jedan uređaj za grejanje sa otvorenim ložištem.
Ima još nekoliko zahteva koji se moraju poštovati pri gradnji dimnjaka:
– najmanji svetli presek dimne cevi je 100 cm2, odnosno prečnik 11 cm;
– najmanji svetli presek zidane cevi je 13,5x13,5 cm;
– najmanja efektivna visina dimnjaka za uređaje za grejanje sa atmosferskim
gorionikom na gas je 4 m;
– najveća dozvoljena udaljenost između donjeg i gornjeg priključka na dim-
njak je 6,5 m;
– izlaz dimnih gasova iz dimnjaka mora biti najmanje 1 m iznad zapaljivih
materijala.
5.1.3. Sanacija dimnjaka

Sanacija dimnjaka
Nagli razvoj uređaja za grejanje u poslednjih 20 – 25 godina izazvao je i velike
promene u konstrukciji i funkcionisanju dimnjaka. Što zbog dotrajalosti, što zbog sve
viših cena energenata, postepeno su i sa našeg tržišta nestali kotlovi i bojleri naprav-
ljeni u vreme jeftinog goriva, a pojavili su se novi, tzv. niskotemperaturni i kondenza-
cioni uređaji koji zahtevaju obavezno prilagođavanje i modernizaciju dimnjaka.
Pri tome, i kod nas se, mada suviše sporo, menjaju zakoni i norme, pa sve vi-
še starih sistema grejanja i klasičnih dimnjaka postepeno ispada iz zakonskih okvira.
Naravno, nemoguće ih je zabraniti dekretom, ali važeći propisi već sada sprečavaju
ugradnju i upotrebu svega što ne zadovoljava neophodni nivo sigurnosti.
Nekada je najveći problem bila visoka temperatura dimnih gasova i briga o
zaštiti od požara. To postoji i danas, ali najviše znanja i umeća zahteva uspostavlja-
nje uzgonskog strujanja mnogo hladnijih produkata sagorevanja u dimnjačkoj cevi
smanjenog prečnika.
Kako bi u dimnjaku dimni gasovi strujali odozdo prema gore, nužno je uspo-
staviti uzgonsko strujanje. Ako je visinska razlika između priključka ložišta i gor-
njeg otvora dimnjaka velika, u normalnim uslovima će razlika u pritisku na razmaku
od pet, šest i više metara prirodno pomoći da dimnjak povuče.
Sve se zasniva na poznatoj činjenici da topliji vazduh ima manju masu od
hladnog vazduha jednake zapremine, pa je topliji lakši i podiže se u vis. Što je vaz-
duh na izlazu iz peći, kotla ili bojlera topliji, lakše će potisnuti hladniji vazduh u dim-
njačkoj cevi i hladni čep u izloženom delu dimnjaka iznad krova – i uspostaviti traj-
no uzgonski strujanje.
O DIMNJACIMA 127
Kako je dimnjak vekovima bio deo zida, vertikalni kanal koji masivnom struk-
turom prolazi kroz nekoliko spratova, na svakom početku sezone grejanja drvetom,
ugljem ili ložnim uljem, bilo je mnogo dima u stanu, duvanja u ložište i čekanja da
dimnjak povuče. Kad bi konačno vreli dimni gasovi zagrejali opeke u dimnjačkoj ce-
vi, loženje se mesecima odvijalo bez problema. Jednom uspostavljeno uzgonsko stru-
janje funkcionisalo je i bez vatre, usisavanjem toplog vazduha iz grejanog stana koji
je trajno osiguravao relativno povišenu temperaturu kućnih zidova sa dimnjacima.
Međutim, šta učiniti sa savremenim ložištem u kojemu se toplotna moć go-
riva iskorišćava do krajnjih granica pa u dimnjak dospevaju mnogo hladniji dimni
gasovi, ponekad tek neznatno topliji od ljudskog tela? To je najizraženije kod ener-
getski najštedljivijih, tzv. kondenzacionih kotlova s učinkom od čak 107 % (procen-
tnih poena).
Kako bi se osigurao efikasan dotok vazduha i izvlačenje dimnih gasova, go-
rionik kotla opremljen je ventilatorom, a relativno hladnije dimne gasove, iz kojih
je izvučena sva toplota pa i toplota kondenzacije, na nekim se kotlovima potiskuje i
ventilatorom na priključku dimnjaka.
Podrazumeva se da nova tehnika zahteva preciznu kontrolu i održavanje celog
sistema u vrlo uskim područjima temperatura i pritisaka. Svako odstupanje prema
nižoj ili višoj temperaturi, kao i oscilacije u pritisku vazduha nepovoljno se odraža-
vaju na rad kotla, potrošnju goriva i hemijski sastav dimnih gasova. U tome se krije
i glavni argument za primenu dobro usklađenih kombinacija gde su kotao i dimnjak
jedinstvena celina. Model bez usklađenja i dovoljnih materijalnih sredstava najčešće
smanjuje učinak kotla i poskupljuje grejanje.
U pitanju su složeni termodinamički procesi, pa projekat i izvođenje treba po-
veriti stručnjacima. Posebno je značajno što je danas obavezna kontrola hemijskog
sastava dimnih gasova pri čemu emisiju CO2, NOx i sumpornih jedinjenja treba odr-
žavati na optimalnom nivou. Osim toga, danas se više pažnje posvećuje izolaciji
zgrade i zaptivanju prozora i vrata, pa dotok svežeg vazduha u gorionik treba obez-
bediti posebnim cevima, a funkcionisanje sistema stalno kontrolisati. U tome savre-
meni troslojni dimnjaci nude nova konstrukcijska rešenja, ali njih je lakše postavi-
ti u novogradnji nego ih naknadno ugrađivati u staru zgradu. Naime, samostojeći ili
novi dograđeni dimnjak ima veliku masu i zahteva zaseban temelj ili pojačanje no-
seće konstrukcije na mestu postavljanja. Zbog toga su razvijeni i najnoviji sanacio-
ni sistemi kojima se stari neprikladan i dotrajali dimnjak može relativno lako prila-
goditi novim zahtevima.
Izvođenje sanacije dimnjaka
Pri sagorevanju ložnog ulja i gasa u dimnjačku cev dospevaju jedinjenja uglje-
nika, vodonika i sumpora, koja u kombinaciji sa neizbežnom vodenom parom stva-
raju kiseline i neke složenije, vrlo agresivne i otrovne materije. Sve to utiče na struk-
turu zidova dimnjačke cevi, a u hladnom dimnjaku se pojavljuje i obilje kondenza-
ta vodene pare koji se vezuje sa oksidima u dimnim gasovima stvarajući kiseline. Ta
se agresivna žitka smesa cedi niz dimnjak, prodire u strukturu zida, uništava malter,
stvara smrdljive fleke na spoljnim i unutrašnjim zidovima, a popravka gotovo da i
nije moguća. Uzrok te pojave je u činjenici da u svakom gorivu, negde više, a negdje
manje, ima ugljenika, azota, sumpora i vode koja se sagorevanjem pretvara u vode-
nu paru. Sa tog stanovišta drvo je najpogodniji iako ne i napraktičniji energent. Na-
žalost, kod nas je gotovo nepoznato loženje drvnim peletima koje se u mnogim ze-
mljama potvrdilo kao idealna verzije za grejanje čvrstim gorivom, jer omogućava
primenu najsavremenijih ložišta sa efikasnim sagorevanjem i minimalnim zagađe-
njem atmosfere. U vreme klasičnih ložišta sa čvrstim gorivom dimni gasovi su bili
izrazito topli, a i sam način sagorevanja pretpostavljao je obilno strujanje vazduha.
Tada se kondenzat pojavljivao samo u dimnjacima koji su nepromišljeno napravlje-
ni u spoljnom zidu ili u improvizovanim dimovodima od betonskih i limenih cevi.
O dodatnoj toplotnoj zaštiti dimovoda nije se razmišljalo. Problemi su počeli s ma-
sovnom primenom dodatnih uljnih ložišta koja su u relativno kratkom roku obilnom
kondenzacijom pare iz dimnih gasova teško oštetila hiljade dimnjaka. I dok su neka-
da posledice kondenzata bile vidljive na delu dimnjaka iznad krova ili u negrejanom
potkrovlju, sniženjem temperature dimnih gasova kondenzat se pojavljuje u sve ni-
žim delovima dimovoda, a ponekad i neposredno iznad priključka. Stoga savremeni
dimnjaci imaju na donjem kraju izliv kondenzata, a kontaminirana tečnost se najpre
hemijski neutrališe i filtrira, pa tek posle toga ispušta u kanalizaciju. Očigledno, dim-
njaci više nisu mrtva cev u zidu, već vrlo dinamičan sistem koji zahteva nova tehnič-
ka rešenja, stalnu pažnju i bolje održavanje.
Pošto dimovodi u većini naših gradova sagrađeni od pune opeke, problemi sa
unutrašnjom erozijom dimovoda poprimaju zabrinjavajuće razmere i nepovoljno uti-
ču na opštu modernizaciju zgrada, štednju goriva i primenu savremenih sistema gre-
janja. Štaviše, nagrižena i smrvljena opeka dimovoda u nosećim zidovima preti po-
negde urušavanjem zgrada. Doduše, oštećeni i dotrajali dimnjaci bi se mogli ponovo
sazidati vatrootpornim, kiselo otpornim i vodootpornim opekama, ali takvi bi građe-
vinski zahvati zahtevali nesrazmeran trošak i dugotrajnu gradnju, a nije isključena ni
statička destabilizacija zgrade. Zbog toga savremena sanacija dimnjaka pretpostav-
lja tehnička rešenja kojima ne treba preveliki građevinski zahvat. Uglavnom je reč o
sistemima dodatnih cevi koje se uvlače u stari dimovod. Srećom, savremeni nisko-
temperaturni kotlovi zahtevaju dimovode koji su znatno manjeg poprečnog preseka
od uobičajenih zidanih, pa smanjenje otvora sa 14x14 cm na kružnu cev unutrašnjeg
prečnika od 10 ili čak 8 cm nije problem.
Ni povećanje prečnika dimovoda nije više nepremostiv problem jer pneumat-
ske glodalice za proširenje kanala u zidu omogućavaju izradu dubokih kružnih bu-
šotina punom visinom dimnjaka. Tim postupkom se može proširivati toliko da se u
zidovima dimnjaka izrađenog od opeka izradi otvor koji stanjuje zid do trećine nje-
gove izvorne debljine.
5.2. POLAZNA UPUTSTVA ZA PLANIRANJE

I PROJEKTOVANJE DIMNJAKA
5.2.1. Opšta uputstva
Dimnjak – važan sastavni deo grejnog sistema
Dimnjak je važan sastavni deo svakog grejnog sistema. Pošto se dimnjak pro-
teže od podruma do vrha krova, naknadne izmene na dimnjaku izazivaju velike troš-
kove.
O DIMNJACIMA 129
Ložište, vezni element i dimnjak moraju biti međusobno usklađeni

Projektovanju i izgradnji dimnjaka trebalo bi pažljivo i odgovorno pristupiti.
Ložište, vezni elementi i dimnjak moraju se međusobno uskladiti, kako bi se obez-
bedilo pouzdano, sigurno i trajno funkcionisanje ložišta.
U obzir treba uzeti najrazličitije zahteve
Pored potrebne statičke stabilnosti, protivpožarne zaštite i termodinamike, da-
nas treba uzeti u obzir mnoge građevinsko-fizičke zakonitosti koje nastaju u građe-
vinskim materijalima usled toplotnog opterećenja i naprezanja od vlage, a pod utica-
jem gasova sagorevanja. Kako bi se svi ti zahtevi zadovoljili, potrebno je projekto-
vati i izraditi univerzalno upotrebljiv sistem dimnjaka.
U nastavku navodimo područja primene pojedinih sistema dimnjaka Schiedel,
sa namerom da vam olakšamo izbor prilikom donošenja odluke.
Broj dimnjaka
Za stambeni objekat uvek treba planirati i sagraditi više dimnjaka. Na taj na-
čin stanari imaju mogućnost da stambeni prostor pored centralnog grejanja pojedi-
načne prostorije greju kaljevim pećima ili kaminima. Time se pruža mogućnost gre-
janja stana dodatnim ložištem (u slučaju kvara na sistemu centralnog grejanja ili pre-
kida dovoda energenta – gasa, električne energije).
5.2.2. Dimenzionisanje
Značajan faktor pri projektovanju jeste pravilno dimenzionisanje dimnjaka. U
obzir treba uzeti da svaki grejni sistem radi optimalno samo u slučaju odgovarajućeg
preseka dimnjaka. Ložište, vezni element i dimnjak moraju međusobno biti uskla-
đeni. Za grejanje na čvrsta goriva obično su potrebni veći preseci dimnjaka u pore-
đenju sa grejanjem na ložno ulje ili gas. Detaljni dijagrami sa presecima nalaze se u
poglavljima pojedinih dimnjačkih sistema.
Pravilan položaj dimnjaka
Položaj ložišta određuje gde će se dimnjak nalaziti. Po pravilu, položaj dim-
njaka treba izabrati tako da se nalazi što bliže slemenu. To predstavlja određene gra-
đevinsko-tehničke i funkcionalno-tehničke prednosti. Deo dimnjaka koji se nala-
zi iznad krova i koji je izložen vetru je relativno kratak. Usled toga, troškovi u ve-
zi sa zaštitom završetka dimnjaka od nepovoljnih vremenskih prilika i obezbeđiva-
njem stabilnosti, su niski. Vuča u dimnjaku je ravnomernija, a uticaj vetra na vuču
najmanji.
5.2.3. Priključak na kanalizaciju

Kod savremenih niskotemperaturnih kotlova (pogotovo kod kondenzacionih
kotlova) u dimnjaku nastaju veće količine kondenzata koje treba odvoditi. Zakono-
davac je za takva ložišta već doneo propise o odvodu kondenzata. Suština jeste da
treba pitanju odvođenja kondenzata i atmosferske vode posvetiti odgovarajuću pa-
žnju. U tu svrhu trebalo bi pored dimnjaka planirati odgovarajući priključak na od-
vodnu mrežu.
Slika 5.1. Preporuke za izbor dimnjaka, 1 – dimnjak za centralno grejanje, 2 –

dodatni dimnjak, 3a – termokanal, 3b – termoprekidni element, 3c – termopostolje
Odvod kondenzata
Za kondenzat treba predvideti priklju-
čak na odvodnu mrežu sa prečnikom 40 mm.
Kod dimnjačkog sistema Absolut si-
fon je već ugrađen u osnovnoj stopi dimnja-
ka. Kod ostalih sistema treba ga predvideti is-
pod estriha.
Izrada priključka za vratanca za čišćenje
Kod izrade priključka za vratanca za
čišćenje isto tako treba voditi računa o odgo-
varajućoj pokretljivosti keramičkog priključ-
Slika 5.2. Odvod kondenzata ka, u skladu sa uputstvom za montažu, jer ina-
O DIMNJACIMA 131
če prilikom temperaturnog širenja cevi dimnjaka dolazi do oštećenja. Međutim, to

ne važi samo za keramički okvir vratanca, već i za sama vratanca za čišćenje. Važno
je da se upravo na tom mestu obezbedi potrebna dilatacija (pokretljivost). Zato treba
plašt dimnjaka iznad priključka za vratanca iseći tako da između keramičkog okvira
i plašta dimnjaka bude najmanje 3 cm prostora.
Položaj vratanca za čišćenje utvrđen je građevinskim propisima. Preporučuje
se konsultacija sa lokalnim majstorom – dimničarom.
U EU propisan je slobodan pristup za čišćenje i inspekciju dimnjaka, zato u
višestambenim objektima zahtevaju da se vratanca nalaze u zajedničkim prostorija-
ma.
5.2.4. Izrada priključka za dimnu cev

Za nesmetan rad ložišta potrebna je odgovarajuća izrada priključka za dimnu
cev. Važno je da nastavak za priključak dimne cevi ne bude fiksiran, a takođe treba
u tom delu obezbediti slobodnu pokretljivost dimne cevi u nastavku priključka.
U slučaju odstupanja od uobičajenih visina priključaka preporučuje se konsul-
tacija sa stručnjakom – keramičarem, instalaterom, proizvođačem kotlova itd.
Ako nije poznata vrsta peći, odnosno visina priključka za peć, montaža dim-
njaka može da se uradi i bez priključka, a naknadno se ugrađuje po postupku koji je
prikazan u uputstvu za montažu proizvođača dimnjaka.
Slika 5.3. Vratanca za čišćenje Slika 5.4. Priključna dimna cev
Dimna cev
Dimna cev povezuje izlaz ložišta sa priključkom na dimnjak. Da bi gubici to-
plote i vuče bili što manji moraju dimne cevi biti što kraće sa dobrom toplotnom izo-
lacijom. Promena pravca izvodi se korišćenjem elemenata sa što manjim protočnim
gubicima.
Kod sistema za centralno grejanje, posebno kod postrojenja na čvrsta goriva,
svrsishodno je da se priključak za dimnjak izvede pod uglom od 45°.
Dodatna toplotna izolacija sprečava prebrzo hlađenje gasova sagorevanja i
poboljšava vuču.
Razmak do zapaljivih delova

Kod dimne cevi od velike je važnosti razmak do zapaljivih delova, koji je re-
gulisan standardima.
Dovođenje vazduha u prostor sa ložištem
Dovoljna količina vazduha za sagorevanje preduslov je za bezbedan i nesme-
tan rad ložišta i besprekorno odvođenje gasova sagorevanja u atmosferu. Vazduh ko-
ji je potreban za sagorevanje u ložištu mora se stalno razmenjivati sa vazduhom koji
dolazi spolja. O tome treba voditi računa i kod pojedinačnih ložišta. Uslovi dovođenja
i odvođenja vazduha regulisani su građevinskim propisima. Takođe, pojedinačnim
građevinskim propisima regulisani su tehnički uslovi za projektovanje kotlarnice.
Spoj dimnjaka sa konstrukcijom zgrade
U zavisnosti od okolnosti, odnosno položaja dimnjaka, uvek se javljaju kon-
takti i spojevi sa ostalim elementima na objektu. Postoje pravila na koja treba obra-
titi pažnju.
Slika 5.5. Spoj dimnjaka sa konstrukcijom zgrade

O DIMNJACIMA 133
Spoj sa zapaljivim elementima zgrade

Zapaljivi elementi ne smeju neposredno dodirivati dimnjak. Razmak je regu-
lisan građevinskim propisima i iznosi 5 cm, odnosno 2 cm, ako se između zapalji-
vog elementa i dimnjaka nalazi nezapaljiv materijal. Posebna pažnja pridaje se vra-
tancima za čišćenje i u tu svrhu građevinski propisi sadrže tačne odredbe – razmak,
po pravilu, mora da bude 50 cm.
Izrada spojeva između dimnjaka i konstrukcije zgrade

Procenu priključenja na druge elemente zgrade treba izvršiti sa svih aspeka-
ta, a ne samo s aspekta protivpožarne zaštite. Zbog različitih građevinskih materija-
la važno je da se priključenje na druge elemente konstrukcije obavi odgovarajućim
sredstvima, uz mere za sprečavanje nastanka pukotina.
Slika 5.6. Moguće varijante izvođenja u unutrašnjosti zgrade

Provođenje kroz etažnu ploču

Usled temperaturnih promena i posledičnih termičkih dilatacija dimnjak ne
sme da bude kruto vezan za etažnu ploču. Zbog toga treba otvor na mestu prolaska
dimnjaka kroz ploču izraditi tako da je približno 3 cm sa svake strane veći od spolj-
nih dimenzija dimnjaka. Otvor koji ostaje posle ugradnje treba ispuniti čvrstim plo-
čama od nezapaljive mineralne vune.
Zbog sve češće gradnje drvenih montažnih objekata moraju se poštovati pro-
tivpožarni zahtevi. Schiedel dimnjaci sa keramičkim cevima otporni su na izgaranje
čađi i sertifikovani prema SRPS EN 13063-1:2011. Ovaj standard traži da takvi dim-
njaci budu odmaknuti od zapaljivih materijala najmanje 50 mm. Ovaj razmak treba
poštovati i kod zidova od zapaljivih materijala pored kojih su dimnjaci sagrađeni.
Slika 5.7. Provođenje kroz etažnu ploču
Izolacija u hladnom području

Zbog sve većih zahteva koja moraju ispunjavati uređaji u sistemima za greja-
nje, a time i dimnjaci, preporučuje se dodatna toplotna izolacija dimnjaka u hlad-
nom području. Upravo kod niskotemperaturnih kotlova i kod grejnih uređaja građe-
vinska fizika nalaže dodatnu izolaciju debljine 3 do 5 cm na onom delu dimnjaka ko-
ji se nalazi izvan zgrade i u negrejnom delu potkrovlja.
Dimnjaci na spoljnoj strani zida
Za dimnjake koji se nalaze na spoljnoj strani zida, bez obzira na vrstu priklju-
čenog ložišta, preporučuje se dodatna toplotna izolacija po celoj visini. Treba voditi
računa o odgovarajućem izvođenju u skladu sa građevinskom fizikom, a posebno o
zadovoljavajućoj statičkoj stabilnosti.
Visina dimnjaka iznad krova
Visine dimnjaka iznad krova iz bezbednosnih, arhitektonskih, a pre svega,
iz funkcionalnih razloga, propisane su standardima SRPS EN 13216-1:2011. i EN
O DIMNJACIMA 135
1443:2011. Na objektu najznačajniji je položaj dimnjaka u odnosu na sleme. Tako-

đe treba uzeti u obzir uticaje susednih objekata (što je naročito značajno kod sabije-
nih naselja) i konfiguraciju terena (strmine, vetrovita područja, ispostavljeni polo-
žaji itd.).
Slika 5.8. Izolacija dimnjaka u hladnom području
S obzirom na različite nagibe krovova danas se koriste dva načina određiva-

nja visine dimnjaka iznad krova.
Prvi je namenjen za krovove sa uglom nagiba manjim od 20° a visina dimnja-
ka iznad krova u tim slučajevima je jedan metar iznad krovne ravni. U tu grupu spa-
daju i ravni krovovi.
Drugi je namenjen za krovove sa uglom nagiba preko 20°. Pravila su prika-
zana na skici:
5.2.5. Statička stabilnost sistema

Deo dimnjaka koji se nalazi iznad krova ispostavljen je delovanju vetra i tre-
ba, shodno tome, da bude stabilan. Kod modela Schiedel dimnjaka ABSOLUT,
UNI*** plus, MULTI i QUADRO već su uzete u obzir mere koje, sa građevinskog
gledišta, omogućuju optimalnu statičku stabilnost. U uglovima plašta dimnjaka nala-
ze se otvori u koje mogu da se postave armaturne šipke, koje se zatim zalivaju mal-
terom. Dimnjake sa slobodnom visinom iznad krova do 0,75 m ne treba armirati. Od
visine 0,75 do 1,5 m u dva dijagonalno ležeća ugaona otvora treba ubaciti rebrastu
armaturu Ø 8 mm. Iznad visine od 1,5 m moraju se armirati sva četiri ugaona otvo-
ra dimnjaka.
Na taj način obezbeđuje se dodatna stabilnost dimnjaka, pogotovo ako je nje-
gova visina veća od jednog metra iznad krova.
Slika 5.9. Visina dimnjaka iznad krova
Slika 5.10. Statička stabilnost sistema

O DIMNJACIMA 137
Obezbeđivanje statičke stabilnosti dimnjaka

Građevinski propisi nalažu da svi ugrađeni građevinski elementi moraju biti
statički stabilni, a tu se ubrajaju dimnjaci zajedno sa obradama dimnjaka iznad kro-
va. Ovi elementi moraju biti otporni na delovanje sile vetra i snega.
U tu svrhu Schiedel nudi novo osmišljen držač dimnjaka Standard u kombina-
ciji sa setom za ojačanje. Držač dimnjaka predstavlja zadnji, odnosno gornji oslonac
dimnjaka u području krovne konstrukcije, što statički deluje veoma pozitivno. Zna-
čajna je i njegova protivpožarna funkcija, jer sprečava drvene elemente krovne kon-
strukcije da budu u direktnom kontaktu sa dimnjakom.
Set za ojačanje služi armiranju dimnjaka u ugaonim otvorima plašta dimnja-
ka i daje statičku stabilnost slobodnog dela dimnjaka iznad krova. Po pravilu, set za
ojačanje ugrađuje se tako da je armirana visina dimnjaka ispod prelaska dimnjaka
kroz krovnu konstrukciju (gornji oslonac dimnjaka) najmanje jednak slobodnoj vi-
sini dimnjaka iznad krova.
Ugrađivanjem obe komponente može se bezbedno graditi dimnjak visine do
3 m iznad krova.
5.3. DIMNJACI PREMA VRSTI UPOTREBLJENOG GORIVA

5.3.1. Ložišta na čvrsta goriva
Izbor sistema dimnjaka za ložišta na čvrsta goriva

Kod ložišta na čvrsta goriva treba ugraditi kvalitetne, troslojne dimnjake koji
su otporni na visoke temperature i na kondenzaciju gasova sagorevanja, kako bi za-
dovoljili potrebe savremenih grejnih uređaja.
Sigurno i pouzdano sagorevanje
Taj zahtev je posebno značajan kod grejanja na čvrsta goriva. U slučaju nepra-
vilnog rada na unutrašnjoj strani cevi dimnjaka stvaraju se obloge čađi i katrana koje
čišćenjem klasičnim alatom ne možemo ukloniti. Čađave naslage mogu se odstrani-
ti samo paljenjem u dimnjaku. Za vreme sagorevanja u unutrašnjosti dimnjaka stva-
ra se temperatura viša od 1000°C, a za materijale dimnjaka to je veliko opterećenje.
Upravo zbog toga je veoma važan kvalitet tehničke keramike od koje su napravlje-
ne cevi dimnjaka. Visokokvalitetni materijali koje koristi Schiedel obezbeđuju opti-
malno funkcionisanje kod ovako jakih opterećenja.
Priključak na dimnjak
Kod grejnih uređaja na čvrsta goriva treba obezbediti brzo i optimalno odvo-
đenje gasova sagorevanja, zato se priključak na dimnjak ugrađuje pod minimalnim
uglom. Kod otvorenih kamina je naročito važno da je taj ugao od 45°.
Usled termičkih dilatacija posebna pažnja pridaje se pokretljivosti veznog ele-
menta na mestu priključivanja na cev dimnjaka.
5.3.2. Ložišta na ložno ulje
Centralno grejanje na ložno ulje je jedan od oblika grejanja kod nas. Ovi siste-
mi imaju visok stepen automatizacije, ali, ipak, nisu masovno prisutni u individual-
nim porodičnim kućama.
Slika 5.11. Priključak na dimnjak
Zahtevi u pogledu dimnjaka

Zbog sve kvalitetnijih kotlova vremenom su se promenili i uslovi izgradnje
dimnjaka. Za savremene niskotemperaturne kotlove potreban je sistem dimnjaka
izuzetno visokog kvaliteta, koji će biti otporan na kiseline i vlagu.
Dimnjak otporan na vlagu

Kod niskotemperaturnih kotlova u dimnjaku može da se stvori velika količi-
na kondenzata koji ne sme da prouzrokuje štetu na dimnjaku. Zato izgradnja sistema
dimnjaka koji su otporni na vlagu predstavlja nužnost.
Priključak za peć
Za brzo i sigurno odvođenje gasova sagorevanja priključak kotla trebalo bi da
omogući odgovarajuću provodnost gasova sagorevanja. Zbog toplotnog širenja na
mestu ugradnje priključka za cev dimnjaka moramo posebno da pazimo na odgova-
rajuću pokretljivost.
Regulator vuče sa eksplozivnom klapnom

Regulator vuče je izuzetno značajan element regulacije u tehnici dimnjaka na
koji se obično zaboravlja. Njegova upotrebna svrha najviše dolazi do izražaja kod lo-
žišta sa atmosferskim načinom delovanja (pre svega, kod čvrstih goriva), gde je ko-
lebanje strujanja gasova sagorevanja kroz dimnjak veoma izrazito. Njegov zadatak
je da izjednači kolebanja u vuči i time stabilizuje pritisak u grejnom sistemu.
O DIMNJACIMA 139
Regulator vuče može se ugraditi u priključak cevi dimnjaka ili u dimnjak. U

slučaju ugradnje u dimnjak ugrađuje se u dodatni priključak za peć.
Slika 5.12. Eksplozivna klapna
5.3.3. Ložišta na gas

Ložišta na gas
Kod ložišta na gas postoji nekoliko različitih sistema:
– atmosferski kotlovi na gas sa regulatorom vuče,
– kotlovi sa gorionikom i ventilatorom,
– gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi),
– zidni gasni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji,
– kondenzacioni zidni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji.
Schiedel sistemi dimnjaka omogućavaju priključenje svih navedenih vrsta lo-
žišta na gas. U nastavku detaljnije su prikazani pojedini sistemi.
Dimnjak otporan na vlagu

Zbog niskih temperatura gasova sagorevanja u dimnjaku se stvara puno kon-
denzata. Za priključenje na ložište na gas treba izabrati dimnjak koji nije osetljiv na
vlagu.
Dimenzionisanje
Kao kod svakog drugog ložišta i ovde je pravilno dimenzionisanje nužan pre-
duslov za optimalan rad. U nastavku slede dijagrami i tabele koji se koriste za odre-
đivanje pravilnog preseka dimnjaka – dimenzionisanje.
Atmosferski kotlovi na gas sa regulatorom vuče

Kod ove vrste kotla između produžetka kotla i priključka na dimnjak ugrađen
je regulator vuče. Zadatak regulatora je sprečavanje negativnih vremenskih uticaja i
kolebanja vuče u dimnjaku na rad kotla. Potpritisak u dimnjaku mora savlađivati ot-
pore regulatora vuče i veznog elementa.
Kotlovi sa gorionikom i ventilatorom

Kod ove vrste kotlova sagorevanje gasa odvija se uz natpritisak u ložištu. Ga-
sove sagorevanja preko ložišta potiskuje ventilator gorionika. Prilikom izlaska iz ko-
tla natpritisak treba da je ± 0 Pa. Otpor u priključku dimnjaka i dimnjaku savladava
se potpritiskom u dimnjaku.
Gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi)
Kod ove vrste kotlova sagorevanje se odvija u uslovima potpritiska u prosto-
ru za sagorevanje kotla. Savladavanje otpora u kotlu i veznom elementu omogućava
potpritisak u dimnjaku. Postojeći gorionik sa ventilatorom samo dovodi vazduh po-
treban za sagorevanje.
Zidni gasni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji
Tu se ubrajaju kotlovi razreda C42x i C43x, kod kojih se vazduh za sagore-
vanje dovodi iz spoljneg okruženja objekta pomoću posebnih cevi ili kanala pored,
odnosno oko cevi dimnjaka (LAS sistem). Kotlovi za rad ne koriste vazduh iz pro-
storije.
Kondenzacioni zidni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji
Savremeni kondenzacioni kotlovi su ložišta kod kojih se koristi kondenzacija
vodene pare iz gasova sagorevanja u dodatnom toplotnom izmenjivaču, gde se odu-
zima toplota iz vodene pare i zatim prenosi u grejni sistem.
Kondenzat
Usled niskih temperatura gasova sagorevanja, nižih od 50°C, u dimnjaku se
stvara velika količina kondenzata koji treba, u skladu sa propisima, odvoditi u ka-
nalizaciju direktno ili preko neutralizacijske posude. U tu svrhu treba do dimnjaka
sprovesti priključak na odvodnu mrežu (kanalizaciju).
Neutralizacija
U određenim slučajevima nastali kondenzat treba neutralizovati. Ako je tako,
onda vam savetujemo da se o tome konsultujete sa nadležnim organom. Ukoliko je
potrebna neutralizacija, ona se može izvršiti pomoću Schiedel Neutro Seta.
5.4. VRSTE DIMNJAKA

Dimnjaci se mogu podeliti prema sledećim karakteristikama:
– gorivu,
– materijalu od kojeg je izrađen,
– funkciji,
– obliku poprečnog preseka,
– prema mestu postavljanja (unutar zgrade, izgrađeni uz zgradu i kao samo-
stalni građevinski elementi),
– prema mestu gradnje (industrijski proizvedeni montažni elementi, limeni i
zidani),
– obzirom na konstrukciju zida (jednoslojni ili višeslojni).
O DIMNJACIMA 141
Prema podeli u odnosu na gorivo:

– dimnjake za čvrsta goriva,
– dimnjake za tečna goriva,
– dimnjake za gasovita goriva.
Prema podeli u odnosu na materijal od kojeg su izrađeni:
– dimnjaci od obične opeke,
– dimnjaci od šamotne opeke,
– troslojni dimnjaci s keramičkim i šamotnim cevima,
– dimnjaci sa metalnom dimovodnom cevi.
5.4.1. Dimnjaci sa cevima od keramike

Dimnjaci sa cevima od tehničke keramike se izvode po sistemu troslojnih dim-
njaka. Prema svim parametrima i zahtevima standarda, najpovoljniji su i najispravni-
ji troslojni dimnjaci, kako s obzirom na funkcionisanje, tako i u termičkom pogledu,
toplotnoj izolaciji, stabilnosti i mogućnosti korišćenja visokokaloričnog goriva.
Troslojni dimnjaci se sastoje od tri dela:
– dimovodna cev okruglog preseka,
– toplotna izolacija,
– obloga.
Kod troslojnih dimnjaka, dimovodni kanal mora slobodno prolaziti od dna do
grla, tako da nigde nije vezan za konstrukciju objekta. Dimovodna cev, mora, dakle,
biti slobodna s dilatacijskim prostorom debljine 2-3 cm radi termičkog širenja i mo-
ra se nalaziti u oblozi. Između obloge i dimovodne cevi nalazi se toplotna izolacija
od odgovarajuće mineralne vune.
5.4.1.1. Sistem dimnjaka za čvrsta, tečna i

gasovita goriva ABSOLUT
– primeren za sve vrste grejnih uređaja,
– za sve vrste goriva,
– otporan na kiseline,
– neosetljiv na vlagu,
– otporan na izgaranje čađi,
– primeren u uslovima kondenzacije – i za kondenzacione kotlove na čvrsta
goriva GW3,
– 30 godina garancije.
Kod korišćenja kondenzacionih kotlova cevi dimnjaka izložene su veoma
agresivnim kondenzatima, na koje su otporne jedino cevi sa oznakom „GW3“.
G: otpornost na izgaranje čađi instalacije za odvod dima otporne su na iz-
garanje čađi,
W: otpornost na kondenzat instalacije dimnjaka i posle izgaranja čađi spo-
sobne su za mokri režim rada,
3: postojanost na koroziju instalacije dimnjaka postojane su na koroziju kod
korišćenja čvrstih, tečnih ili gasovitih goriva.
Slika 5.13. Dimnjak za agresivne kondenzate GW3
Sistem dimnjaka sa međusobno potpuno usklađenim elementima

Razuman: osnovna stopa je već sastavljena. Fabrički sastavljena osnovna
stopa dimnjaka omogućava jednostavno, brzo i pouzdano izvođenje. Apsolutno no-
vo oblikovana maska vratanca dimnjaku daju dodatni optički i funkcionalan izgled.
Svestran: 1 osnovna stopa za 3 prečnika dimnjaka. Sa novim keramičkim
adapterom u paketu jedna stopa može se koristiti za tri različite prečnike cevi dim-
njaka.
Prefinjen: finalni završetak dimnjaka sa četiri različite površinske struk-
ture. Završetak dimnjaka je kruna sistema Schiedel ABSOLUT.
Pouzdan: Schiedel statički set za veće visine dimnjaka iznad krova. Schie-
del statičkim setom možete brzo i bezbedno postaviti i do 3 metra visoke dimnjake.
Univerzalan: namenjen za sva ložišta. Za kondenzacione uređaje, prečnika
Ø 14 cm, može se koristiti i kao LAS sistem, namenjen za visoke i niske temperatu-
re gasova sagorevanja.
Višefunkcionalan kanal za dovod i odvod vazduha, odn. za nezapaljive insta-
lacije (npr. za solarne uređaje, itd.).
Kompletno fabrički završena stopa dimnjaka omogućuje jednostavnu, brzu i
bezbednu ugradnju.
O DIMNJACIMA 143
Nužnost
Spoljni zidovi i stolarija zgrada se zbog energetske efikasnosti izrađuju sve
zaptivenije. Zbog toga ložišta na čvrsta goriva, koja koriste vazduh iz prostorije kroz
pukotine i male otvore, odnosno zbog zaptivenosti, ne dobijaju dovoljno vazduha za
sagorevanje. Usled toga treba u takvim zgradama ugraditi mehaničke uređaje za pro-
vetravanje, kako bi se obezbedile dovoljne količine svežeg vazduha. Dovoljan pro-
tok svežeg vazduha mora se obezbediti kako zbog ugodnog stanovanja tako i zbog
zaštite zgrade od vlage. Kod istovremenog rada ložišta i klima uređaja trebalo bi me-
renjima ili konstrukcijom uređaja za provetravanje obezbediti da se u prostoriji sa lo-
žištem ne stvara potpritisak veći od dozvoljenog. Isto važi i za korišćenje kuhinjskih
uređaja za provetravanje (nape).
Rešenje
Već duže vreme poznato je korišćenje ložišta na gas i lož ulje koji rade neza-
visno od vazduha u prostoriji. Schiedel za ovu vrstu ložišta nudi odgovarajuća reše-
nja, kao što su sistemi ABSOLUT, MULTI, QUADRO i UNI*** plus. Novina je rad
nezavisan od vazduha u prostoriji za ložišta na čvrsta goriva (npr. kamini, kaminske
i kaljeve peći). I za ova ložišta Schiedel nudi odgovarajuće rešenje sistemom ABSO-
LUT, koje omogućava dovod vazduha za sagorevanje preko termo kanala.
Rad ložišta na čvrsta goriva
Za rad ložišta na čvrsta goriva koja za sagorevanje ne koriste vazduh iz pro-
storije namenjen je sistem dimnjaka Schiedel ABSOLUT sa termo kanalom i sa to-
plotnom izolacijom.
Dovod vazduha obavlja se preko otvora dimnjaka nadole po toplotno izolova-
nom kanalu, a odvod gasova sagorevanja normalno se obavlja preko cevi dimnjaka.
Potreba
Deo iznad krova i osnovna stopa dimnjaka su slabe tačke kada govorimo o
prelasku toplote iz unutrašnjosti zgrade prema spoljnjem okruženju.
Rešenje
Samo Schiedel ABSOLUT ima Termo prekidni element i Termo postolje. Ti-
me se postiže pouzdano termičko razdvajanje – toplotni most je prekinut.
Potreba
Dovod vazduha za sagorevanje i odvod gasova sagorevanja u nepropusnim
zgradama.
Rešenje
Schiedel ABSOLUT ima ugrađen kanal sa toplotnom izolacijom preko kojeg
ložište dobija potreban vazduh za sagorevanje.
Izazov
Pronaći materijal koji je izolator toplote i koji istovremeno podnosi celoku-
pno opterećenje dimnjaka.
Rešenje
Penasto staklo – ima karakteristike toplotne izolacije mineralne vune, nepro-
pusno je i ima protivpožarnu otpornost razreda A1. Prema tome, predstavlja idealan
materijal za izradu posebnih elemenata dimnjaka i rešenje za pasivnu gradnju.
Slika 5.14. Ugradnja ABSOLUT dimnjaka
3 Termo elementi sistema Schiedel ABSOLUT i njihovi zadaci:

1. Termo kanal
Dovod vazduha za sagorevanje
2. Termo prekidni element
Termički prekid prema spolja
O DIMNJACIMA 145
3. Termo postolje
Termička izolacija prema tlu
Priključenje peći i cevi za dovod vazduha
Priključenje peći i dovod vazduha za sagorevanje izvodi se prema uputstvu
proizvođača, odnosno montažera peći.
Priključak za peć
Priključak za peć se normalno ugrađuje kao element još za vreme izgradnje
dimnjaka. Ako visina priključka nije poznata pre početka gradnje ili je ugradnja pri-
ključka predviđena za kasnije, može se obaviti naknadno pomoću Paketa za dodat-
no priključenje peći.
Priključak za vazduh
Priključak za vazduh za sagorevanje jednostavno se uradi za vreme gradnje
dimnjaka tako da se ugaonom brusilicom iseče odgovarajući otvor u kanalu za do-
vod vazduha. Kod suosovinskog, odnosno koaksialnog izvođenja priključka može se
koristiti adapter za dovod vazduha.
Prednosti
Ugradnjom dimnjaka Schiedel ABSOLUT sa termo kanalom (kao LAS si-
stem) za ložišta na čvrsta goriva, koja su nezavisna od vazduha u prostoriji, omogu-
ćena je upotreba svih varijanti priključenja ložišta.
5.4.1.2. Univerzalan sistem dimnjaka, pogodan za čvrsta,

tečna i gasovita goriva UNI PLUS
Prednosti sistema dimnjaka UNI*** plus:
– pogodan za niske i visoke temperature gasova sagorevanja,
– pogodan za sve vrste goriva,
– neosetljiv na vlagu (vrednost prolaza vlage kroz zidove cevi od tehničke ke-
ramike UNI***< 5 g/(h m2),
– odgovara požarnoj kategoriji F90,
– sa 10 različitih plašteva moguće su 32 kombinacije dimnjaka,
– mogućnost izvođenja statičke sigurnosti dimnjaka,
– dodatni elementi sadržani u osnovnom paketu,
– 30 godina garancije,
– otporan na halogena jedinjenja,
– dug vek trajanja.
Schiedel UNI plus sistem dimnjaka sastoji se od tri osnovna elementa:
– visokokvalitetne UNI cevi dimnjaka od tehničke keramike, optimalnih ka-
rakteristika za bezbedan rad
– prilagođene toplotne izolacije sa visokim izolacionim svojstvima,
– plačt dimnjka od laganog betona, optimalnih dimenzija i kanalima za pro-
vetravanje.
Cevi dimnjaka od tehničke keramike UNI*** odlikuje se visokom postojano-
šću na temperaturne promene, izuzetno otporna na kiseline, kompaktna i ne propušta
vlagu i produkte sagorevanja. Masa potrebna za zagrevanje veoma je mala. Klasifi-

kacija tehničke keramike prema SRPS EN 1457:2005. jeste A1N1.
Slika 5.15. Izvođenje završetka dimnjaka sa obložnim elementom
Toplotna izolacija visoke tvrdoće (120 kg/m3) usled svog posebnog profilisa-
nog oblika, idealno naleže na spoljni deo cevi i time obezbeđuje maksimalnu toplot-
nu izolaciju dimnjaka.
O DIMNJACIMA 147
Plašt dimnjaka precizan je u svojim dimenzijama, napravljen od lakog betona,

sa optimalnim kanalima za provetravanje sistema i otvorima za statičku stabilnost.
Slika 5.16. Šematski prikaz sistema dimnjaka UNI plus sa obložnim elementom
Izolacione materijale treba zaštititi od vlage

Vlaga je neprijatelj toplotne izolacije. I najbolja toplotna izolacija gubi svoj
značaj ako izolacioni materijali nisu zaštićeni od vlage. Vazduh ima 25 puta bolju
sposobnost toplotne izolacije od vode. Ukoliko u pore građevinskog materijala i ma-
terijala za toplotnu izolaciju prodre voda, smanjuje se njihova sposobnost izola-
cije.
Provetravanje toplotne izolacije

Provetravanje toplotne izolacije sa spoljne strane poznat je u građevinarstvu
kao efikasan proces sprečavanja oštećenja od vlage. Konstrukcija Schiedel UNI***
plus dimnjaka zasniva se na tom iskustvu. U uglovima plašta nalaze se četiri kanala
preko kojih vazduh, koji ulazi kroz rešetku na dnu dimnjaka, na putu gore preuzima
vlagu koja se stvara u dimnjaku, pa je preko izlaznog otvora ispušta u atmosferu.
Optimalni uslovi za vuču
Oblik i raspored kanala omogućavaju efikasno odvođenje difuzne vlage iz to-
plotne izolacije. Vazduh koji kruži kroz kanale od dole na gore, preuzima vlagu,
koja se stvara u dimnjaku, pa je preko izlaznog otvora ispušta u atmosferu.
Provetravanje toplotne izolacije vrši se i kada ne ložimo
Odvođenje vlage kroz otvore za provetravanje efikasno je i kada kotao ne ra-
di. Na taj način sprečava se skupljanje vlage u dimnjaku. Time je obezbeđeno efi-
kasno i trajno delovanje izolacionog sloja, dok je spoljni plašt zaštićen od ošteće-
nja koja vlaga može da pouzrokuje.
UNI*** cev
Tehnologija proizvodnje UNI*** cevi u najvećoj meri ispunjava sve zahteve
otpornosti na temperaturne promene i istovremeno ne propušta vlagu. To dokazuju
odgovarajući certifikati, proizašli kao rezultat izvršene kontrole kvaliteta od strane
ovlašćenih instituta i redovne interne kontrole.
Prednosti UNI*** cevi od tehničke keramike:
– otpornost na temperaturne promene,
– nepropusnost,
– otpornost na koroziju.
UNI*** cev od tehničke keramike je trajna i otporna na sve vrste hemijskih
opterećenja.
Tačno prilagođavanje različitim presecima
Proizvodni program obuhvata prečnike dimnjaka od Ø 12 cm do Ø 50 cm.
Usko stepenasti preseci, pomoću dijagrama preseka, omogućavaju određivanje
tačno prilagođenih dimnjaka za određena ložišta. To je važan preduslov za ekono-
mičnu ugradnju, kao i za siguran i besprekoran rad dimnjaka.
Dimnjak po meri
Širok izbor različitih preseka omogućava priključenje svih vrsta ložišta, od
najmanjih trajnožarećih peći, peći za saune, kaminskih i kaljevih peći, otvorenih ka-
mina, do peći za centralno grejanje i ložišta za industriju i zanatstvo.
Različita rešenja:
– jednostruki,
– jednostruki sa ventilacionim kanalom,
– dvostruki,
– dvostruki sa ventilacionim kanalom,
O DIMNJACIMA 149
– dvostruki kombinovani,
– dvostruki kombinovani sa ventilacionim kanalom,
omogućavaju odgovarajuće projektovanje dimnjaka kako bi bili ispunjeni
svi traženi zahtevi, a ujedno zauzimaju što manji prostor.
5.4.1.3. Sistem QUADRO dimnjaka na gasovito gorivo

Etažno grejanje na gas
Etažno grejanje na gas ima veliku prednost u odnosu na centralno grejanje.
Naime, svaka stambena jedinica ima svoj grejni uređaj, koji u svakom trenutku mo-
že da se uključi i koji se individualno reguliše. Time su stvoreni uslovi za optimalnu
eksploataciju energije uz minimalne troškove.
Schiedel dimnjak QUADRO je tako konstruisan da omogućava odvod gasova
sagorevanja iz većeg broja potrošača, uz istovremeni dovod vazduha za sagorevanje
u sam potrošač. Prednost sistema je u tome što se vazduh za sagorevanje ne uzima iz
prostora gde se potrošač nalazi, već je dovod rešen posebnom konstrukcijom dimnja-
ka. Funkcionalno povezivanje gasnog potrošača sa zatvorenom komorom za sagore-
vanje i Schiedel dimnjaka QUADRO omogućava nameštanje dimnjaka i gasnog po-
trošača bez obzira na veličinu i vrstu prostora.
Namena
Schiedel dimnjak QUADRO namenjen je za priključenje gasnih potrošača sa
zatvorenom komorom za sagorevanje. Posebno je pogodan za ugradnju u višestam-
bene objekte, jer omogućava priključenje do deset potrošača na jednoj vertikali.
Četiri bitne prednosti:
– jednostavna montaža,
– brojne mogućnosti priključenja gasnih potrošača,
– ušteda energije,
– statička sigurnost.
Kratak opis:
Kod QUADRO dimnjaka tipski program plašteva je optimizovan. U četiri ra-
zličita tipa plašteva dimnjaka moguće je ugraditi sedam različitih profila cevi. Kon-
strukciona rešenja dimnjaka QUADRO odgovaraju svim zahtevima protivpožarne i
toplotne zaštite, a sistem je namenjen za priključenje gasnih potrošača sa zatvore-
nom komorom za sagorevanje.
Cev dimnjaka izrađena je od visokokvalitetne tehničke keramike i otporna je
na sve fizičke i hemijske uticaje koji nastaju pri visokim temperaturama i kondenzo-
vanju gasova sagorevanja u dimnjaku.
Konusni završetak i krovna ploča sa rešenjem za dovod vazduha integrisani su
u završetku dimnjaka QUADRO.
Program sadrži dva rešenja: klasično obziđivanje dimnjaka ili obrada oblož-
nim elementom.
Ispod krovne ploče preporučuje se ugradnja mreže od nerđajučeg čelika.
Posebno oblikovan priključak QUADRO omogućava jednostavno priključi-
vanje gasnog potrošača na dimnjak pomoću koaksijalne cevi.
Osnove za dimenzionisanje profila cevi dimnjaka date su u tabelama i dijagra-

mima koje postoje kao preporuke proizvođača.
Jednostavna montaža
Zbog kompaktnih dimenzija plašteva dimnjaka QUADRO i laganih materija-
la od kojih su izrađeni, montaža elemenata dimnjaka je jednostavna i brza. Poseb-
no oblikovani distanceri omogućavaju centriranje cevi dimnjaka i kvalitetnu izradu
spojeva.
Mogućnosti priključenja
Geometrija plašteva dimnjaka QUADRO omogućava priključenje gasnih po-
trošača sa bilo koje strane plašta. Na svakoj etaži mogu se priključiti više potrošača,
a na jednoj vertikali najviše deset.
Ušteda energije
Schiedel dimnjak QUADRO radi na principu izmenjivača toplote: hladan vaz-
duh za sagorevanje, koji struji oko cevi dimnjaka, od vrha prema gasnom potrošaču,
na svom putu zagreje se zbog tople cevi dimnjaka. Tako vazduh dolazi u gasni po-
trošač već predgrejan, što znači dodatnu uštedu energije.
Statička sigurnost
U uglovima plašteva dimnjaka QUADRO nalaze se otvori u koje se ubacuju
armaturne šipke i zalivaju malterom. Time je zagarantovana dodatna statička stabil-
nost dimnjaka, što je veoma važno kod većih slobodnih visina dimnjaka iznad kro-
va.
5.1.4.4. Sistem dimnjaka na gasovita goriva Multi

Schiedel MULTI omogućava priključenje gasnih uređaja koji ne zavise od
vazduha u prostoriji i može se koristiti i za priključenje kondenzacionih gasnih ko-
tlova.
Primenjuje se u sistemina etažnog grejanja na gas u višestambenim objekti-
ma.
Posebne prednosti:
– otporan na vlagu,
– pogodan za kondenzacione kotlove,
– po vertikali može se priključiti do 10 ložišta,
– rad nezavisan od vazduha u prostoriji,
– za temperature gasova sagorevanja do 200°C,
– rad na principu toplotnog izmenjivača.
Schiedel MULTI: ušteda energije na principu protivstrujnog izmenjivača
Kod Schiedel Multi dimnjaka vazduh za sagorevanje dovodi se od vrha dim-
njaka do gasnog potrošača protivstrujnim postupkom. Radi se o primeni principa de-
lovanja toplotnog izmenjivača, gde se svež vazduh na svom putu kroz dimnjak pret-
hodno zagreva na cevi dimnjaka. Na taj način može se uštedeti energija, a profilisa-
na površina cevi taj efekat dodatno pojačava.
O DIMNJACIMA 151
Slika 5.17. Priključenje potrošača gasa

Kondenzacioni kotlovi veoma opterećuju dimnjak, jer se temperature gasova
sagorevanja spuštaju do 30°C. Zato se u dimnjaku stvara veća količina vlage koju
treba odvoditi i na koju kvalitetan dimnjak treba da bude trajno otporan.
Protivstrujno delovanje
Svež vazduh, koji dolazi sa gornje strane, na putu nadole prethodno se zagre-
va na unutrašnjoj cevi i dolazi u kotao predgrejan. To je naročito značajno za vreme
hladnoće, kada se energija pomoću tehnike kondenzacije koristi na granici, što do-
vodi do smanjenja potrošnje potrebnog goriva. Time se povećava eksploatacija grej-
nog uređaja.
Prednosti:
– ušteda energije 3 – 7%,
– optimalna eksploatacija,
– nema dodatnih troškova.
Slika 5.18. Dimnjački sistem MULTI
Pravovremeno planiranje rasporeda

Preporučuje se pravovremeno određivanje položaja, vrste i ugradnje dim-
njaka
Schiedel MULTI i ložišta na gas. Posebno treba obratiti pažnju na položaj
priključka za gasno ložište koje je u odnosu na proizvođača i tip ložišta različito od
ostalih. Ali, u svakom slučaju, vezni element treba da se izvede jednostavno i bez
nepotrebnih krivina.
O DIMNJACIMA 153
Izvođenje veznog elementa; dužina najviše 1,4 m.

Dužina veznog elementa ne sme biti duža od 1,4 m.
Ako je moguće treba izbegavati kolena pošto izazivaju pad pritiska. Moguće
ugradnje navedene su u nastavku.
Odstojanje osovine priključka od zida
Odstojanje osovine priključka uvek je jednako polovini spoljne dimenzije pla-
šta dimnjaka.
5.4.1.4. Troslojni sistemi dimnjaka sa profilisanom cevi

od keramike – Kerastar
Prijatna toplina i izgled žive vatre u ložištu na čvrsto gorivo imaju pozitivan
uticaj na životnu sredinu. Privlačan dizajn i kvalitetno sagorevanje u savremenim
ložištima na čvrsta goriva, zajedno sa rastućim cenama fosilnih goriva dodatno uti-
ču na popularizaciju ove vrste ložišta u porodičnim kućama. Često se dešava da in-
vestitori naknadno odluče o ugradnji ovih ložišta, kada je kuća već završena i nema
dimnjaka.
Schiedel KeraStar je idealan sistem dimnjaka za naknadnu ugradnju, sa ma-
lom masom i bez dodatne obrade.
Schiedel KeraStar je sistem dimnjaka sa spoljnim plaštem od nerđajućeg lima
i sa keramičkom cevi, pa je usled toga najbolji za ložišta na čvrsta goriva. Preporu-
čuje se i za tečna i gasovita goriva.
Bezbednost
Visokokvalitetna keramička cev, toplotna izolacija debljine 60 mm i spoljni
plašt od nerđajućeg lima pružaju sigurnost, stabilnost i trajnost.
Univerzalnost
Keramička cev dimnjaka omogućava univerzalnu namenu za lož ulje i gas (ta-
kođe i u vlažnom režimu rada), a posebno se preporučuje za loženje na drva, ugalj,
drvene pelete i cepke.
Dugotrajnost
Sigurnost za budućnost, zajedno sa univerzalnošću i 30-godišnjom garanci-
jom za keramičku cev.
5.4.2. Dimnjaci sa cevima od nerđajućeg čelika

5.4.2.1. Troslojni dimnjak od nerđajućeg lima ICS
Schiedel ICS je troslojni montažni sistem dimnjaka od nerđajućeg lima. Na-
menjen je za odvod gasova sagorevanja iz normalnih ložišta na čvrsta, tečna i gaso-
vita goriva.
Unutrašnja cev sistema ICS izrađena je od nerđajućeg lima 1.4404 (X2Cr-
NiMo 17-12-2 prema EN 10088 ranije Č 4573), a spoljni noseći plašt od 1.4301
(X5CrNi 1819 prema EN10088 ranije Č 4580), sa površinom visokog sjaja, daje
dimnjaku statičku stabilnost. Međuprostor je ispunjen toplotnom izolacijom od kera-
mičkih vlakana, debljine 25 mm (po porudžbini može i debljine 50 mm).
Slika 5.19. Element KERASTAR dimnjaka

Pojedini elementi međusobno se sastavljaju i učvrščuju sa pričvrsnim obuj-
micama.
Rad u natpritisku
Primenom zaptivki Schiedel ICS pogodan je za rad u natpritisku do 200 Pa i do
temperature 200°C.
Schiedel ICS:
– pogodan za normalna ložišta,
– pogodan za sve vrste goriva,
– za lož ulje i gas u potpritisku i natpritisku,
– za čvrsta goriva u potpritisku,
– otporan na vlagu kod lož ulja i gasa,
– po porudžbini sa toplotnom izolacijom debljine 50 mm i debljinom zida ce-
vi 1,0 mm,
O DIMNJACIMA 155
– brza i jednostavna montaža,

– 10 godina garancije.
Bezbednost prilikom rada
– kontinuirana toplotna izolacija,
– niska površinska temperatura,
– kvalitetno lasersko zavarivanje.
Bezbednost kod montaže
– precizno izrađeni elementi i pribor,
– jednostavna montaža,
– mala masa elemenata,
– visoka stabilnost.
Slika 5.20. ICS element dimnjaka

Unutrašnja cev – izrađena je od nerđajućeg lima 1.4404. Pruža postojanost na
koroziju i otpornost na visoke temperature.
Spoljna cev – Spoljna cev izrađena je od poliranog nerđajućeg lima 1.4301,
visokog sjaja, garantuje statičku stabilnost i daje dimnjaku lep izgled.
Toplotna izolacija – od keramičkih vlakana, debljine 25mm, pruža dimnjaku
odgovarajući efekat toplotne izolacije. Na raspolaganju je varijanta toplotne izolaci-
je, debljine 50 mm.
5.4.2.2. Sanacioni sistemi dimnjaka od

nerđajućeg čelika Prima Plus
Moderni kotlovi za grejanje zadovoljavaju brojne zahteve.Treba da su ekono-
mični, sa prihvatljivom cenom i nečujni, prilagodljivi, a ujedno da što manje zagađu-
ju okolinu gasovima. Razvojem savremenih uređaja postignuta je bolja iskoristivost
goriva i energije, pri čemu su posebno oblikovani plamenici i dimovodni kanali kod
niskotemperaturnih kotlova na ulje ili gas omogućili višu energetsku iskoristivost,
pre svega, na račun nižih temperatura dimnih gasova na izlazu iz ložišta.
Savremeni kotlovi za grejanje sve te uslove ispunjavaju. U većini slučaje-

va stari dimnjaci ne idu u korak sa dostignućima u toj oblasti. Ugradnja novog kotla
za grejanje često uslovljava stručnu sanaciju starog dimnjaka. Sanacija u najop-
štijem smislu, znači poboljšanje stanja postojećeg dimnjaka nekim od načina koje je
praksa prihvatila kao sigurno i funkcionalno rešenje.
Za bilo koji način grejanja da se odlučite: kaljevu peć, ložište na drva, lož ulje
ili gas, gasnu peć ili kondenzacioni kotao, sanacija dimnjaka sanacionim sistemima
Schiedel pripremiće vaš dimnjak za nove izazove.
Odgovor na značajno pitanje, koju vrstu energije koristiti u kući, mora
dobro da se razmotri i da bude okrenut budućnosti.
Zadatak nije lak, ali može se rešiti, jer budućnost je u centralnom sistemu gre-
janja koji obuhvata i kamine, kaljeve peći, kao i solarnu energiju. S obzirom na go-
dišnje doba potrebe za grejanjem su različite, zato je potrebna prilagodljiva kom-
binacija modernih sistema grejanja. Danas razmišljati o sutra, ujedno znači da smo
spremni za budući privredni razvoj energetskih izvora. U oblasti obnovljivih ener-
genata, kao što su drva i briketi, razvoj je već danas otišao tako daleko da će ti re-
zultati uskoro postati standard. Svi ti zahtevi ostvarljivi su pod uslovom da se dim-
njak stručno sanira.
Kondenzati iz gasova, agresivne kiseline, voda koja prodire prilikom kiše i
topljenja snega za svaki dimnjak su teško iskušenje.
Kao posledica javlja se raspad materijala. Kada se šteta već vidi, jer je vla-
ga prodrla kroz zid, krajnje je vreme da se nešto preduzme.
Čista ugradnja, bez prljavštine

Sanacija dimnjaka po sistemu Schiedel počinje na krovu. Čisto, bez raskopa-
vanja, bez prljavštine, bez ugrožavanja statičke stabilnosti vaše kuće.
Čista okolina? Savremeni način saniranja dimnjaka, uz primenu najsavre-
menijih tehničkih znanja, predstavlja i brigu o čistoj životnoj sredini. Emisije štet-
nih materija smanjuju se na minimum, vaša kuća postaće udobna, jer nema zagađi-
vanja životne okoline. Sanacija dimnjaka koju nudi Schiedel je investicija u čistu ži-
votnu sredinu.
Schiedel PRIMA Plus je sanacioni sistem od visoko kvalitetnog nerđajućeg li-
ma. Namenjen je za rad u potpritisku i natpritisku za ložišta na lož ulje i gas. Pogo-
dan je za ložišta na čvrsta goriva koja rade u potrpitisku.
Schiedel PRIMA Plus je od nerđajućeg lima 1.4404, otpornog na koroziju, ko-
ji obezbeđuje zaštitu od agresivnih kiselina, koje se stvaraju prilikom kondenzacije
gasova sagorevanja.
Sanacija Schiedel Prima Plus elemntima je jednostavna i bezbedna. Korišće-
njem specijalnih zaptivki dimnjaka može se koristiti za natpritisak do 200 Pa i tem-
perature do 200°C.
Elementi sanacionog sistema PRIMA Plus izrađeni su:
– Ø80 – Ø350 mm debljina lima 0,6 mm
– Ø400 – Ø700 mm debljina lima 1,0 mm
O DIMNJACIMA 157
Tehnički podaci za Schiedel Prima plus

Materijal: nerđajući lim 1.4404
Prečnik (mm) 80 100 113 130 150 180 200 230 250
Masa (kg/m) 1,2 1,6 1,7 2,0 2,3 2,8 3,1 3,6 3,9
Prečnik (mm) 300 350 400 450 500 550 600 650 700
Masa (kg/m) 4,6 5,5 6,3 11,7 13,0 14,3 15,6 18,0 19,5
Napomena:
Na kraju knjige se nalazi CD sa nizom potrebnih podataka o Schiedel proi-
zvodima.
5.5. DIMNJACI ZA KAMINE

Kao specifičan problem se javlja dimenzionisanje dimnjaka za kućne kamine.
Ovde se daje jedna uprošćena metoda, koja podrazumeva da sse dimnjaci vode pra-
vo naviše, uz eventualna mala skretanja (na primer, dva puta po 30° u odnosu na ver-
tikalu). Korekcija se takođe vrši obzirom da li je kamin direktno priključen – prislo-
njen na kamin, ili se ona manjim priključkom spaja sa dimnjakom, što se rešava ko-
rekcionim faktorom.
5.5.1. Proračun poprečnog preseka otvorenog kamina

prema formuli Barlaha (Barlach) [ 4]
U DIN 18160 se navodi da svaki otvoreni kamin mora imati svoj sopstveni
dimnjak. Pored toga, propisano je da najmanji svetli poprečni presek jednog dimnja-
ka sa priključenim otvorenim kaminom mora biti 20 × 20 cm.
Barlahova formula glasi
Fo e
Fs = , cm 2 , (5.1)
hw
gde je
Fs – površina poprečnog preseka dimnjaka, cm2,
Fo - površina slobodnog poprečnog preseka otvorenog kamina, cm2,
e - faktor koji s uzima iz tabele 5.1,
hw – efektivna visina dimnjaka (od poda ložišta do izlaznog ušća dimnjaka), m.
Primer 1
Dimenzionisati jedan otvoren kamin poprečnog preseka otvora 50 × 70 cm.
Otvoreni kamin treba da se priključi na dimnjak, koji stoji uz unutrašnji zid, pravo
izveden, stvarne visine 6 m bočno stojeći prečnika 18 cm.
a) Izračunati površinu mogućeg slobodnog poprečnog preseka otvora.
b) Izračunati potreban poprečni presekdimnjaka, ako je potrebno izvesti dim-
njak prema uslovima zadatka.
Rešenje
Jedan otvoren kamin treba da ima poprečni presek 50 × 70 cm. Postojeći dim-
njak je pravo izveden, visine 6 m i stoji bočno na unutrašnjem zidu.
Koji bi poprečni presek morao da ima idmnjak?
Fo e 50 × 70 × 0, 4
Fs = = = 571, 4 cm 2 .
hw 6
Dimnjak treba da bude poprečnog preseka od 571,4 cm2, što odgovara preč-
niku od 27 cm.
Tabela 5.1. Faktor e
Postavljanje i vođenje Dimnjak Dimnjak iza ili bočno
a
dimnjaka u zgradu iznad ložišta od ložišta
Prav dimnjak na unu-
0,2 0,4 a
trašnjem zidu
Prav dimnjak na spo-
0,3 0,5 a
ljašnjem zidu
Izvučen dimnjak na
0,3 0,5 a
unutrašnjem zidu
Izvučen dimnjak na
0,4 0,6 a
spoljašnjem zidu
5.5.2. Proračun slobodnog poprečnog preseka otvorenog kamina

Prema formuli (5.1) dobija se slobodna površina otvora otvorenog kamina
Fs hw
Fo = , cm 2 . (5.2)
e
Primer 2
Na jedan postojeći dimnjak preseka 25 × 25 cm2, sa stvarnom visinom od 9 m,
treba da se priključi jedan otvoreni kamin. Dimnjak je u zgradi i izveden he pravo.
Stoji bočno u odnosu na otvoreni kmin. Slobodna površina kamina će biti
Fs hw (25 × 25) 9
Fo = = = 4687 cm 2 .
e 0, 4
Površina poprečnnog preseka otvorenog kamina treba da je 4687 cm2. Tome

odgovara pravougao otvor ložišta 78 × 60 cm.
O DIMNJACIMA 159
6. PROPISI I STANDARDI
6.1. EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU
6.1.1. OPŠTE
Evropski komitet za standardizaciju CEN (Comité Européen de Normalisation, Eu-
ropean Committee for Standardization) je međunarodna neprofitna organizacija registrovana
po belgijskom pravu. Kroz svoje službe, Komitet stvara bazu za razvoj Evropskih standar-
da (EN) i drugih zajedničkih opštih akata. CEN obuhvata 31 zemlju članicu koje učestvuju u
kreiranju ovih dokumenata. Područje rada obuhvata preko dvadeset privrednih sektora, u ci-
lju učvršćivanja unutrašnjeg evropskog tržišta roba i usluga uklanjanjem trgovinskih barijera
i jačanja pozicija Evropske Unije u svetskoj ekonomiji. Preko 60.000 tehničkih eksperata iz
industrije, različitih udruženja, javne uprave, akademija i društvenih organizacija je uključe-
no u CEN mrežu koja pokriva područje od preko 480 miliona stanovnika. Evropska komisi-
ja i Sekretarijat EFTA-e (Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu) imaju ulogu savetodav-
nog nadzora sa strane javnog interesa.
Organizacija rada u CEN-u je decentralizovana. Njegovi članovi – nacionalne orga-
nizacije za standardizaciju država članica EU i EFTA učestvuju u radu tehničkih grupa koje
izrađuju standarde; CEN – CENELEC komandni centar iz Brisela rukovodi i koordinira si-
stem.
CEN je najveći proizvođač evropskih standarda i tehničkih specifikacija. On je jedina
priznata evropska organizacija (prema Direktivi 98/34/EC) za planiranje, pripremu i usvaja-
nje evropskih standarda u svim područjima privrednih aktivnosti sa izuzetkom elektrotehno-
logija (gde je ovlašćen CENELEC) i telekomunikacija (ovlašćen ENSI).
Ovi standardi su jedinstveni obzirom da su nacionalni standardi u svakoj od 31 zemlje
članice. Postojanjem jedinstvenog standarda u tolikom broju država uz povlačenje svih naci-
onalnih standarda koji su u neskladu sa evropskim, svaki proizvod može imati mnogo veće
tržište uz daleko niže troškove razvoja i testiranja.
U globalizovanom svetu potreba za međunarodnim standardima jednostavno ima smi-
sla. Bečki Sporazum potpisan 1991. između CEN i ISO predviđa tehničku kooperaciju u pi-
sanoj formi, učešćem predstavnika obe strane na sastancima i koordinacionim sastancima,
usvajanjem jedinstvenih tekstova u ISO i evropskim standardima.
Za savladavanje ovako ambicioznog poduhvata potrebna je velika i dobra organizai-
ja. CEN je krajem decembra 2010. godine imao 1918 radnih tela i to:
– 299 aktivnih CEN Tehničkih komiteta,
– 26 aktivnih CEN radionica,
– 57 CEN Tehničkih komiteta/podkomiteta,
– 1411 CEN radnih grupa,
– 13 CEN-CENELEC Tehničkih komiteta,
– 2 CEN-CENELEC radne grupe.
160 6. Propisi i standardi
6.1.2. Sektor građevinarstva

Sektor građevinarstva je jedna od najjačih privrednih grana u Evropskoj Uniji ko-
ja stvara oko 10 % bruto nacionalnog dohotka. Građevinarstvo zapošljava preko 12 miliona
stanovnika Unije, a procenjuje se da 26 miliona radnika u Evropskoj Uniji zavisi na jedan ili
drugi način od sektora građevinarstva.
Sektor građevinarstva u CEN-u obuhvata oko 3000 jedinica proizvodnih standarda i
metoda ispitivanja (za primenu u niskogradnji i visokogradnji). Od toga, oko 500 standarda
će biti harmonizovano prema Direktivi za građevinske proizvode (89/106/EEC), zajedno sa
oko 1500 pratećih standarda (metode ispitivanja).
Trenutno stanje razvoja Evropskih standarda prema CPD direktivi može se u svako
doba proveriti na web sajtu CEN-a: http://www.cen.eu.
6.1.3. Tehnički komiteti

Tehnički komitet je organ koji donosi odluke u tehničkim pitanjima sa precizno defi-
nisanim nazivom, obimom i programom rada, ustanovljen u sistemu CEN-a od strane Teh-
ničkog borda CEN-a. Tehnički komitet prvenstveno rukovodi pripremom CEN dokumenata,
u skladu sa prihvaćenim generalnim planom rada.
Tehnički komitet sačinjavaju predsedavajući, sekretar i predstavnici nacionalnih orga-
nizacija. Nacionalne delegacije su imenovane od strane članica CEN-a. Na sastancima člani-
ce CEN-a su pretstavljene delegatima, čiji broj obično ne prelazi tri, pri čemu jedan od njih
pretstavlja šefa delegacije. Druga tela mogu delegirati posmatrače na sastanke. Posmatrači u
Tehničkim komitetima mogu biti sekretarijati srodnih i pridruženih organizacija, Evropske
komsije i EFTA-e, i na zahtev, posmatrači iz organizacija kojima je odobreno prisustvo, kao i
specifičnih partnerskih standardizacionih tela kojima je na njihov zahtev odobreno prisustvo
sastanku Tehničkog komiteta.
Tehnički komitet:
– izrađuje program rada i obezbeđuje saglasnost Tehničkog borda na program, ko-
ji sadrži precizne nazive, sadržaj i planirane ciljne datume za kritične faze svakog
projekta bazirano na prihvaćenom generalnom planu rada;
– prati i obezbeđuje realizaciju programa rada kako je to predviđeno generalnim pla-
nom rada;
– prati i obezbeđuje realizaciju programa rada kako je to predviđeno generalnim pla-
nom rada i u skladu sa strategijskim ciljem CEN-a o razvoju standarda „u roku ko-
ji diktira tržište“;
– razmatra svaki ISO/IEC dokument koji je u opsegu rada komiteta, kao i podatke ko-
ji mogu doći od članica kao i od drugih relevantnih međunarodnih organizacija i sa-
rađuje na odnosnim temama u okviru drugih Tehničkih komiteta;
– ustanovljava redakcioni komitet nakon započinjanja posla;
– ostaje formalno odgovoran za pitanja amandmana ili tumačenja koja se mogu poja-
viti tokom perioda do sledeće periodične revizije za standarde koje je izradio;
– izdaje radne verzije na referentnim jezicima radi obrade za tri ključne faze (CEN
upitnik, formalno glasanje i publikacije);
– vrši reviziju svih Evropskih standarda iz svoje jurisdikcije najmanje svakih pet go-
dina. Osim toga vrši reviziju drugih dokumenata u skladu sa internim propisima.
6.1.4. Dimnjaci
Od svih Tehničkih komiteta koji pokrivaju sektor građevinarstva, područjem dimnja-
ka se bave tri:
CEN/TC 166 – Dimnjaci (Chimneys);
CEN/TC 250 – Konstruktivni Evrokodovi (Structural Eurocodes);
O DIMNJACIMA 161
CEN/TC 297 – Slobodnostojeći dimnjaci (Free-standing industrial chimneys);

Svaki tehnički komitet ima određeni broj radnih tela – potkomiteta (SC – subcommi-
ttee) i radnih grupa (WG – work group) koji deluju u svojim jasno definisanim područjima.
Struktura navedenih komiteta je sledeća:
CEN/TC 166:
Oznaka radnog tela Naziv
CEN/TC 166/WG 1 Opšti zahtevi
CEN/TC 166/WG 2 Termičke i fluidodinamičke metode proračuna dimnjaka
CEN/TC 166/WG 3 Glineno – keramički dimnjaci
Dimnjaci i njihove komponente sa plastičnom unutrašnjom ob-
CEN/TC 166/WG 4
logom
Dimnjaci i njihove komponente sa betonskom unutrašnjom ob-
CEN/TC 166/WG 5
logom
CEN/TC 166/SC 2 Dimnjaci i njihove komponente sa metalnom unutrašnjom oblogom
CEN/TC 250:
CEN/TC 250/SC 1 Evrokod 1: Osnove proračuna konstrukcija
CEN/TC 250/SC 2 Evrokod 2: Proračun betonskih konstrukcija
CEN/TC 250/SC 3 Evrokod 3: Proračun čeličnih konstrukcija
CEN/TC 250/SC 4 Evrokod 4: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona
CEN/TC 250/SC 5 Evrokod 5: Proračun drvenih konstrukcija
CEN/TC 250/SC 6 Evrokod 6: Proračun zidanih konstrukcija
CEN/TC 250/SC 7 Evrokod 7: Geotehnički proračun
CEN/TC 250/SC 8 Evrokod 8: Proračunske odredbe za seizmičku otpornost konstruk-
cija
CEN/TC 250/SC 9 Evrokod 9: Proračun konstrukcija od aluminijuma
CEN/TC 297:
CEN/TC 297/WG 2 Betonski dimnjaci
CEN/TC 297/WG 3 Čelični dimnjaci
CEN/TC 297/WG 4 Oblaganje
U nastavku se daje pregled do sada izdatih važećih standarda po Tehničkim komite-
tima:
CEN/TC 166:
Metalni dimnjaci – Otpornost prema korozijiahtevi i
CR 12695:1997
metode ispitivanja
Dimnjaci – Komponente – Betonski elementi spoljaš-
EN 12446:2011
njeg zida
Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glinenim/keramič-
kim unutrašnjim dimnjačkim cevima – Deo 1: Zahte-
EN 13063-1:2005+A1:2007
vi i metode ispitivanja na postojanost pri paljenju ča-
đi + Prilog A1
Dimnjaci – Dimnjački sistem sa glinenim/keramičkim

EN 13063-2:2005+A1:2007 unutrašnjim dimnjačkim cevima – Deo 2: Zahtevi i
metode ispitivanja u uslovima vlage + Prilog A1
Dimnjaci – Dimnjački sistem sa glinenim/keramič-
EN 13063-3:2007 kim unutrašnjim dimnjačkim cevima – Deo 3: Zahtevi
i metode ispitivanja …
Dimnjaci – Dimnjački sistem sa glinenim/keramičkim
EN 13069:2005 oblogama za dimnjačke sisteme – Zahtevi i metode is-
pitivanja
Dimnjaci – Metode ispitivanja dimnjačkih sistema –
EN 13216-1:2004
Deo 1: Opšti zahtevi
Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna
EN 13384-1:2002+A2:2008 dinamike fluida – Deo 1: Dimnjaci sa jednim uređa-
jem za grejanje + Prilog A2
EN 13384-2:2003+A1:2009 dinamike fluida – Deo 2: Dimnjaci sa više od jednog
uređaja za grejanje + Prilog A1
EN 13384-3:2005 dinamike fluida – Deo 3: Metode za razvoj dijagrama
i tabela za dimnjake sa jednim uređajem za grejanje
Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za glinene/ke-
EN 13502:2002
ramičke dimnjačke kape
Dimnjaci – Elastomerni zaptivači i materijali za zap-
EN 14241-1:2005 tivanje – Zahtevi za materijale i metode ispitivanja –
Zaptivači za primenu u odvodima
Dimnjaci – Otpornost prema mržnjenju – odmrzava-
EN 14297:2004
nju komponenata dimnjaka – Metode ispitivanja
EN 1443:2003 Dimnjaci – Opšti zahtevi
Dimnjaci – Dimnjački sistem sa plastičnim odvodima
EN 14471:2005
– Zahtevi i metode ispitivanja
Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – Zah-
EN 1457:1999
tevi i metode ispitivanja
EN 1457:1999/A1:2002
tevi i metode ispitivanja Prilog A1
EN 1457:1999/A1:2002/AC:2007
tevi i metode ispitivanja Prilog A1 Prilog AC
EN 1457:1999/AC:2006
tevi i metode ispitivanja Prilog AC
Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metal-
ne dimnjake i napojne vazdušne vodove nezavisno od
EN 14989-1:2007 materijala za grejne uređaje nezavisne od vazduha iz
prostorije – Deo 1 – Vertikalne vazdušno/dimnjačke
kape za uređaje tipa C6
Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metal-
ne dimnjake i napojne vazdušne vodove nezavisno od
EN 14989-2:2007 materijala za grejne uređaje nezavisne od vazduha iz
prostorije – Deo 2 – Dimovodni i vazdušni vodovi za
uređaje nezavisne od vazduha iz prostorije
O DIMNJACIMA 163
Dimnjaci – Proračun, montaža i ispitivanje dimnjaka

EN 15287-1:2007 + A1:2010 – Deo 1 – Dimnjaci za grejne uređaje zavisne od vaz-
duha iz prostorije
Dimnjaci – Proračun, montaža i ispitivanje dimnjaka
EN 15287-2:2008 – Deo 2 – Dimnjaci za uređaje nezavisne od vazduha
iz prostorije
Blokovi od keramike za jednoslojne dimnjake – Zah-
EN 1806:2006
tevi i metode ispitivanja
Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1:
EN 1856-1:2009
Proizvodi dimnjačkih sistema
Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 2:
EN 1856-2:2009 Unutrašnje cevi i spojni komadi za povezivanje od-
vodnih cevi
Dimnjaci – Komponente – Betonske dimnjačke cevi
EN 1857:2010
+ Prilog A1
Dimnjaci – Komponente – Betonski dimnjački blo-
EN 1858:2011
kovi
EN 1859:2009 Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Metode ispitivanja
Dimnjačke kape – Opšti zahtevi i metode ispitivanja
CEN/TS 16134:211
nezavisne od materijala
CEN/TC 250 (Navode se samo standardi koji se direktno odnose na dimnjake):

Evrokod 3 – Proračun čeličnih konstrukcija – Deo 3-2 – Tornjevi,
EN 1993-3-2:2006
stubovi i dimnjaci
Evrokod 8: Proračunske odredbe za seizmičku otpornost konstruk-
EN 1998-6:2005
cija – Deo 6 – Tornjevi, stubovi i dimnjaci
CEN/TC 297:
EN 13084-1:2007 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 1: Opšti zahtevi
EN 13084-2:2007 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dimnjaci
Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidane dimnjačke cevi – Projek-
EN 13084-4:2005
tovanje i izvođenje
EN 13084-4:2005/ Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidane dimnjačke cevi – Projek-
AC:2006 tovanje i izvođenje Prilog AC
Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijal za zidane dimnjačke
EN 13084-5:2005
cevi – Specifikacije proizvoda
EN 13084-5:2005/ Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijal za zidane dimnjačke
AC:2006 cevi – Specifikacije proizvoda Prilog AC
Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dimnjačke cevi – Pro-
EN 13084-6:2004
jektovanje i izvođenje
Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindričnih
EN 13084-7:2005 čeličnih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim čeličnim dimnja-
cima i dimnjačkim cevima
Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindričnih
EN 13084-7:2005/
čeličnih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim čeličnim dimnja-
AC:2009
cima i dimnjačkim cevima Prilog AC
Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 8: Projektovanje i izvođenje nose-
EN 13084-8:2005
će konstrukcije stuba sa pratećim komponentama
6.2. NOVI PRISTUP U TEHNIČKOJ HARMONIZACIJI I

STANDARDIZACIJI U OBLASTI GRAĐEVINARSTVA
6.2.1. Ciljevi
Sve države su odgovorne da osiguraju da se projektovanje i izvođenje radova u oblasti
visokogradnje i niskogradnje na njihovoj teritoriji vrši na način koji ne ugrožava bezbednost
ljudi i njihove imovine, uz ispunjenje drugih neophodnih zahteva koji su od opšteg interesa.
To se postiže donošenjem odgovarajućih propisa, uključujući i zahteve, koji se odnose
ne samo na bezbednost gradnje nego i na zdravlje ljudi, trajnost objekata, ekonomično kori-
šćenje energije, zaštitu okoline, aspekt ekonomije i druge aspekte značajne za opšte dobro.
Svi ovi zahtevi, koji su često predmet nacionalnog prava, propisa, zakonskih odredbi
ili upravnog postupka, direktno utiču na karakteristike građevinskih proizvoda i istovremeno
i nacionalnih standarda za proizvode.
Ukoliko se nacionalni propisi i prateća tehnička regulativa različitih zemalja među-
sobno razlikuju, oni predstavljaju smetnju za trgovinu unutar tih zemalja.
To se pokazalo kao posebno otežavajući faktor u trgovini unutar Evropske Unije, ko-
ja danas obuhvata tridesetak država.
Zbog toga su države Evropske Unije iz sistema obaveznog proveravanja kvaliteta ili
sertifikacije proizvoda pre puštanja u promet na tržištu, prešle na novi sistem. Po ovom siste-
mu, proizvođač može sam ili u saradnji sa nezavisnim institucijama da sprovede odgovara-
juće postupke utvrđivanja usaglašenosti. Ovi postupci su različiti za svaku pojedinačnu vrstu
proizvoda i određeni su odgovarajućim EU direktivama.
EU direktiva je pravni akt Evropske unije, koji zahteva od država članica da postignu
određeni rezultat bez uslovljavanja sredstava za postizanje tog rezultata. Ona se razlikuje od
izvršnih propisa Evropske unije koji stupaju na snagu odmah i ne zahtevaju nikakve mere im-
plementacije. Direktive obično ostavljaju državama članicama određen manevarski prostor
kako bi se zahtevi ispravno primenili.
1985. godine održana je Druga međuvladina konferencija. Komisija je izradila tzv.
Belu knjigu u kojoj su navedeni koraci u pravcu dovršavanja unutrašnjeg tržišta i kojom su
proklamovane tzv. „Četiri slobode EZ“ – sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga. Tom
prilikom je odlučeno da se, u okviru opšte politike, poseban naglasak stavi na određene sek-
tore uključujući i građevinarstvo.
Pri uklanjanu tehničkih prepreka u oblasti građevinarstva, tamo gde ih nije moguće
ukloniti priznavanjem ekvivalentnosti od strane država članica, treba slediti načelo novog
pristupa u tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji u oblasti građevinarstva utvrđen Rezolu-
cijom Evropskog saveta 85/C 136/01 od maja 1985. godine. Ovom Rezolucijom utvrđena je
potreba za definisanjem bitnih zahteva u pogledu bezbednosti i drugih aspekata od značaja
za opšte dobro, a da se pri tome ne snize postojeći i opravdani nivoi zaštite predviđeni posto-
jećom regulativom u državama članicama.
6.2.2. Principi
Harmonizacija zakona država članica EU do sredine 1980 – ih se odvijala u skladu
sa tzv. direktivama starog, sektorskog pristupa. Ove direktive su često bile uskog područja
primene, sadržavale su detaljne obavezne standarde ili tehničke zahteve, zahtevale su tipsko
odobrenje nacionalnih organa vlasti, bile su opcionalne u primeni i često su bile predmetom
izmena zbog tehničkog progresa. Ovo je dovelo do potrebe za usvajanjem nove regulatorne
tehnike, tzv. „novog pristupa“.
Tehnička regulativa i strategija novog pristupa u tehničkoj harmonizaciji i standardi-
zaciji uspostavljaju sledeće principe:
O DIMNJACIMA 165
– zakonodavna harmonizacija je ograničena na bitne zahteve koje mora da ispuni

građevinski proizvod koji se plasira na tržište Unije;
– tehničke specifikacije za proizvode kojima se ispunjavaju bitni zahtevi postavlje-
ni u direktivi za građevinske proizvode uspostavljene su u harmonizovanim stan-
dardima;
– primena harmonizovanih standarda je dobrovoljna i proizvođač može uvek da pri-
meni druge tehničke specifikacije kojima se ispunjavaju bitni zahtevi;
– proizvodi koji su usaglašeni sa harmonizovanim standardima imaju prednost uko-
liko su usaglašeni sa odgovarajućim bitnim zahtevima.
Postupci za utvrđivanje usaglašenosti proizvoda sa bitnim zahtevima, prema direkti-
vama novog pristupa, opisani su modulima globalnog pristupa. Izuzetak je direktiva za gra-
đevinske konstrukcione proizvode 89/106/EEC kod koje se ne primenjuju moduli globalnog
pristupa.
Osnovni dokumenti novog pristupa u tehničkoj harmonizaciji
u oblasti građevinarstva
U direktivama novog pristupa Evropska unija uređuje načela koja je donela u područ-
ju tehničkih propisa i objavila u sledećim dokumentima:
– rezolucija Saveta Evrope o novom pristupu u tehničkoj harmonizaciji standarda
(85/C 136/01) ;
– rezolucija Saveta Evrope o globalnom pristupu utvrđivanja usaglašenosti (90/C
10/01) ;
– rešenja (odluke) o modulima za različite faze postupaka za utvrđivanje usaglašeno-
sti i o pravilima za označavanje i upotrebu znaka CE za usaglašenost, koji su name-
njeni primeni u direktivama o tehničkoj harmonizaciji (93/465/EEC).
Na osnovu rezolucije Saveta Evrope o novom pristupu u tehničkoj harmonizaciji stan-
darda doneta je DIREKTIVA Saveta 89/106/EEC od 21. decembra 1998. godine o usaglaša-
vanju zakona, propisa i odredaba upravnih akata država članica EU koji se odnose na građe-
vinske proizvode.
6.2.3. DIREKTIVA 89/106/EEC (CPD Construction Products Directive)

Direktiva saveta 89/106/EEC doneta je sa ciljem da sve članice obezbede uslove da se
projektovanje i izvođenje radova u visokogradnji i niskogradnji na njihovoj teritiriji vrši na
način koji ne ugrožava bezbednost lica, domaćih životinja i imovine, uz ispunjenje i drugih
neophodnih zahteva od opšteg interesa članica, a da se pri tom ne snize postojeći opravdani
nivoi zaštite u državama članicama.
U smislu ove direktive „građevinski materijal“ znači bilo koji materijal koji je proi-
zveden da služi kao materijal prilikom građevinskih radova u visokogradnji i niskogradnji.
Države članice EU dužne su da omoguće nesmetan plasman ovih građevinskih materijala na
svom tržištu samo ako su pogodni za određenu upotrebu i zadovoljavaju bitne zahteve iz Po-
glavlja l člana 3 ove direktive.
Bitni zahtevi
Bitni zahtevi primenljivi na građevinske radove a koji mogu uticati na tehničke karak-
teristike nekog materijala navedeni su u smislu ciljeva, u Aneksu I (CPD) direktive i po pra-
vilu se odnose na predvidive uslove kao što su sledeći.
1. Mehanička otpornost i stabilnost
2. Zaštita u slučaju požara
3. Higijena, zdravlje i životna sredina
4. Bezbednost korišćenja
5. Zaštita od buke
6. Ekonomično korišćenje energije i čuvanje toplote

Drugim rečima to znači da se projektovanje i izvođenje radova mora vršiti na takav
način:
1. da prilikom gradnje zbog opterećenja ne dođe do:
– pada cele ili dela izgrađene konstrukcije,
– značajnije deformacije u nedozvoljenom stepenu,
– oštećenja drugih delova pri izvođenju radova ili uvođenju instalacija ili opreme kao
posledica značajnije deformacije konstrukcije pod dejstvom opterećenja,
– oštećenja čija je posledica nesrazmerna u odnosu na uzrok.
2. da u slučaju požara :
– konstrukcija koja trpi opterećenje mora izdržati određen vremenski period,
– izbijanje i širenje požara i dima treba da bude lokalno ograničeno,
– lica koja borave na tom lokalitetu treba da mogu da napuste taj lokalitet ili da bu-
du spasena na drugi način.
3. da se ne ugrozi higijena ili zdravlje stanara ili suseda a posebno da ne dođe do:
– ispuštanja otrovnih gasova,
– prisustva opasnih čestica ili gasova u vazduhu,
– emitovanja opasnog zračenja,
– zagađivanja ili trovanje vode ili zemljišta,
– lošeg uklanjanja otpadne vode, dima, čvrstog ili tečnog otpada, pojave vlage u de-
lovima konstrukcija ili na povšinama konstrukcije.
4. da ne podrazumeva neprihvatljive rizike od nesrećnih slučajeva pri radu kao što su:
klizanje, padanje, opekotine, smrt od strujnog udara, povrede od eksplozije.
5. da se buka, koju čuju stanari ili ljudi koji se nalaze u blizini, zadrži na nivou koji
neće ugroziti njihovo zdravlje, spavanje, odmor i rad.
6. da se postavljanje odgovarajućih grejnih, rashladnih i ventilacionih instalacija mo-
ra vršiti tako da količina potrebne energije koja se koristi bude mala, pri čemu treba voditi ra-
čuna o klimatskim uslovima koji vladaju na toj lokaciji.
Zbog mogućih razlika uslovljenih geografskim ili klimatskim položajem ili načinom
života, član 3 direktive stav 2, dopušta uvođenje klase dokumenata, u vezi sa svakim neop-
hodnim zahtevom kako bi se obezbedili različiti nivoi zaštite na nacionalnom, regionalnom
ili lokalnom nivou. Ti neophodni zahtevi se konkretizuju u formi priloga uz direktivu i nji-
ma se uspostavljaju veze između neophodnih zahteva iz stava l i zadataka za izradu smerni-
ca za evropsko tehničko odobrenje ili priznavanje drugih tehničkih specifikacija u smislu čla-
na 4 i 5 direktive.
Harmonizovani standardi i tehnička odobrenja se u smislu ove direktive, pominju kao
„tehničke specifikacije“.
6.2.4. Harmonizovani standardi i tehnička odobrenja

6.2.4.1. Harmonizovani standardi
Prema direktivi 89/106/EEC harmonizovani standard je standard odnosno tehnička
specifikacija / koji je:
– usvojen od Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) ili Evropskog komiteta
za elektrotehničku standardizaciju (CENELEC) kao priznatih nadležnih tela;
– razvijen na zahtev odnosno po mandatu evropske komisije;
– objavljen u Službenom listu evropske unije;
– objavljen kao nacionalni standard (bez ikakvih izmena) od strane nacionalnih orga-
nizacija zemalja članica EU.
Države članice EU smatraće da su građevinski materijali pogodni za nameravano ko-
rišćenje, pod uslovom da su građevinski radovi pravilno projektovani i izvedeni, ako mate-
rijali nose oznaku CE.
O DIMNJACIMA 167
CE znak nije znak ni porekla niti je znak kvaliteta. On ukazuje da su materijali u sa-
glasnosti: ili sa domaćim standardima koji su usaglašeni sa EN, ili sa evropskim tehničkim
odobrenjem, pripravljenim po proceduri iz Poglavlja III, ili u skladu sa domaćim tehničkim
specifikacijama jer ne postoji harmonizovana tehnička specifikacija. Harmonizovani stan-
dardi se razlikuju u odnosu na EN standarde, pre svega, u stepenu obaveze koje imaju ze-
mlje članice EU u odnosu na njihovo objavljivanje i povlačenje svih neusaglašenih nacinal-
nih standarda.
6.2.4.2. Tehničko odobrenje

Tehničko odobrenje je povoljna ocena pogodnosti nekog materijala za nameravano
korišćenje, na osnovu dokaza da ispunjava neophodne zahteve u odnosu na planirane građe-
vinske radove u kojima će se materijal koristiti.
Evropsko tehničko odobrenje se može izdati za:
– materijal za koji ne postoji harmonizovan / usaglašen standard, EN standard ni pri-
znati domaći standard, odnosno kada Komisija nakon sprovedenih konsultacija sa
Komitetom iz člana 19 CPD direktive smatra, da standard ne bi mogao da se izradi
u kratkom vremenskom periodu ili bar ne u bliskoj budućnosti, ili
– kada se materijal značajno razlikuje od usaglašenih ili priznatih domaćih standar-
da.
Evropsko tehničko odobrenje se izdaje obično sa rokom važnosti od 5 godina. Ovaj
rok može biti produžen. Evropsko tehničko odobrenje zasniva se na ispitivanjima, testovima
i oceni na osnovu priloga pomenutih u članu 3 stava 3 CPD direktive i smernica pomenutih
u članu 11 koje se odnose na dati materijal. Ono se daje za neki materijal, u nekoj zemlji čla-
nici EU, po proceduri utvrđenoj u Aneksu II, a na zahtev proizvođača ili njegovog zastupni-
ka registrovanog u EU.
Evropsko tehničko odobrenje izdaje se na osnovu smernica za određeni materijal ili
grupu materijala. Smernice utvrđuju organizacije zadužene za izdavanje tehničkih odobrenja
koje odredi zemlja članica EU, na osnovu zadataka dobijenih od evropske Komisije iz čla-
na 19 CPD direktive.
Smernice za tehničko odobrenje sadrže :
– spisak relevantnih priloga navedenih u članu 3 stav 3 CPD direktive,
– posebne zahteve za materijal koji su u skladu sa neophodnim zahtevima navedenim
u članu 3 stav 1 CPD direktive,
– procedure ispitivanja,
– metode procene i ocene rezultata ispitivanja,
– postupke inspekcije i ocene usaglašenosti koje moraju biti u skladu sa članovima
12, 13 i 15 CPD direktive i
– period važenja evropskog tehničkog odobrenja.
Smernice za tehničko odobrenje, po obavljenim konsultacijama sa Komitetom iz čla-
na 19 CPD direktive, država članica objavljuje u svom službenom listu na svom ili engle-
skom jeziku.
6.2.4.3. Sertifikat o usaglašenosti

Sertifikat odnosno isprava o usglašenosti je jedan od neophodnih, zakonski propisa-
nih potrebnih dokumenata koji proizvođač mora da poseduje. Proizvođač ili njegov zastu-
pnik registrovan na teritoriji EU odgovoran je za sertifikat / ispravu kojim se potvrđuje da su
materijali usaglašeni sa zahtevima za tehničku specifikaciju u smislu člana 4. CPD direktive.
Usaglašenost se utvrđuje ispitivanjem ili pružanjem drugih dokaza na osnovu tehničkih spe-
cifikacija – metoda za kontrolu usaglašenosti, u skladu sa Aneksom III CPD direktive.
Sertifikat o usaglašenosti je pouzdana tvrdnja da:
– proizvođač ima uveden sistem kvaliteta i fabričku proizvodnu kontrolu u cilju osi-
guranja usklađenosti proizvodnje sa odgovarajućim tehničkim specifikacijama ili
– da je pored sistema kontrole proizvodnje u fabici i telo ovlašćeno za sertifikaci-
ju uključeno u ocenu i nadzor nad kontrolom proizvodnje i kvaliteta samog mate-
rijala.
Telo ovlašćeno za sertifikaciju može biti: akreditovana laboratorija, kontrolno telo ili
sertifikaciono telo.
Izbor procedura u smislu napred iznetog za dati materijal ili grupu sličnih materija-
la bliže određuje Komisija sastavljena od prestavnika svih članica EU, u zavisnosti od: zna-
čaja i uticaja materijala na neophodne zahteve, a posebno onih koji se tiču zdravlja i bezbed-
nosti, prirode materijala, mogućnosti promene karakteristika materijala u eksploataciji i uti-
caja tih promena na njegovu upotrebnu vrednost i podložnosti materijala oštečenjima u to-
ku proizvodnje.
Ove procedure su date za svaku grupu građevinskih konstrukcionih proizvoda pod na-
zivom AOC System, (Svedočanstvo o usglašenosti, Attestation of Conformity) odnosno kao
jedan od sistema (1, 1+, 2, 2+, 3 i 4) za utvrđivanje usaglašenosti kvaliteta konstrukcionih
građevinskih proizvoda sa harmonizovanim / usaglašenim tehničkim specifikacijama.
U skladu sa Aneksom III CPD direktive proizvođač ili njegov zastupnik registrovan
na teritoriji EU sastavlja deklaraciju o usaglašenosti materijala ili to čini na osnovu sertifika-
ta o usaglašenosti, koji se odnosi na sistem kontrole proizvodnje i nadzora ili na sam materi-
jal, izdatog od strane ovlšćenog tela.
Proizvođač ili njegov zastupnik registrovan na teritoriji EU ima pravo da stavi ozna-
ku CE na sam materijal, ambalažu ili na prateću komercijalnu dokumentaciju, samo u sluča-
ju ako ima sertifikat / ispravu o usaglašenosti i ako je za tu grupu proizvoda sertifikat / izja-
va o usaglašenosti predviđena.
Sertifikati, koji su sastavni deo postupaka u globalnom pristupu, ne smeju se izdavati
za proizvode za koje takav sertifikat nije predviđen. Međutim, ovlašćeno telo ili akreditova-
na laboratorija mogu, na zahtev proizvođača, na dobrovoljnoj osnovi, izdati potvrdu ili sve-
dočanstvo o usglašenosti koji može proizvođaču biti od koristi. Takav dokument nije, prema
zakonskim propisima, obavezan dokument koji mora posedovati proizvođač.
6.2.4.4. Dobrovoljnost primene

Harmonizovani standardi u oblasti direktiva „novog pristupa“ zadržavaju status do-
brovoljne primene. Drugim rečima proizvođač se za primenu harmonizovanih standarda od-
lučuje dobrovoljno.
U slučaju da se za njih ne odluči, prilikom plasmana na tržište EU mora na neku drugi
način dokazati usaglašenost svojih proizvoda sa bitnim zahtevima, na primer na osnovu teh-
ničkih specifikacija. Pri tome ne treba zaboraviti da je obaveza zemlje članice EU da, u sluča-
ju kada ustanovi da materijal, deklarisan kao materijal u saglasnosti sa odredbama ove direk-
tive, ne ispunjava odredbe člana 2 i 3, da preduzme odgovarajuće mere da se taj materijal:
– povuče sa tržišta,
– zabrani njegovo plasiranje i
– ograniči slobodno kretanje.
Takođe, kupac može, na osnovu komercijalnih ili poslovnih odnosa, postavljati i do-
datne zahteve koji nisu sadržani u harmonizovanim standardima. Ovi zahtevi su predmet do-
govora prodavca i kupca.
Znak CE, je zakonom propisan samo za proizvode za koje se takvo označavanje traži.
U Evropskoj Zajednici pod tržišnim nadzorom je samo ova oznaka a ne i ostale.
CE je skraćenica od „Conformité européenne“ (engl. European Conformity) i sim-
bolizuje usklađenost sa svim obavezama koje su nametnute proizvođaču u vezi sa njegovim
proizvodom putem odredbi primjenjivih direktiva Evropske Zajednice koje zahtevaju po-
O DIMNJACIMA 169
stavljanje tog znaka, tj. određeni proizvod je u skladu sa bitnim zahtevima relevantnih evrop-
skih direktiva, te da je bio predmet odgovarajućih procedura ocenjivanja usklađenosti.
CE znak:
– je obavezan,
– mora ga postaviti proizvođač /ovlašćeni predstavnik / uvoznik,
– usmeren je prema vlastima (nadzoru nad tržištem),
– nije znak kvaliteta,
– mora biti postavljen na proizvod / natpisnu pločicu / pakovanje / prateće dokumen-
te,
– mora biti vidljiv, čitak, neizbrisiv,
– ne može se kombinovati sa oznakama kvaliteta,
– se mora postaviti nakon sastavljana EC deklaracije o usklađenosti,
– može sadržavati identifikacioni broj notifikacinog tela (ukoliko je uključeno).
CE znak na proizvod:
– postavlja proizvođač ili
– njegov zakoniti predstavnik u EU.
Uslovi da bi se postavio CE znak su sledeći:
– mora postojati odgovarajuća tehnička dokumentacija;
– izvršena provera usklađenosti s odredbama direktive;
– izjava dobavljača.
6.3. USVAJANJE STANDARDA

Nakon objavljivanja novog evropskog standarda, države članice su dužne da ga u
određenom roku usvoje, zamenjujući njima svoje stare standarde u celini ili delimično. To
ipak nije jednostavno, jer ne postoji skoro nikakva korelacija između starih nacionalnih i no-
vih evropskih standarda za dimnjake, obzirom da su razvijani na različitim osnovama i na ra-
zličitim sistemima klasifikacije.
Naravno, industrija proizvoda za dimnjake nije jedina koja se našla u ovoj situaciji – u
mnogim proizvodnim sektoroma i to ne samo u zemljama ćlanicama Unije se oseća tenden-
cija ka uvođenju evropskih standarda radi usklađivanja karakteristika proizvoda sa tim krite-
rijumima. Suština je da se na taj način ubrza realizacija jednog od temeljnih ciljeva – stvara-
nje jedinstvenog tržišta bez trgovinskih ograničenja.
Cilj harmonizovanog standarda za određeni proizvod je da obezbedi sve potrebne per-
formanse koje se zahtevaju od tog proizvoda u bilo kojoj od zemalja članica Unije. Na taj na-
čin harmonizovani standardi (često naznačeni kao hEN), prevazilaze prepreke usled korišće-
nja različitih nacionalnih standarda.
6.3.1. Prilog (Anex) ZA

U svakom objavljenom harmonizovanom evropskom standardu za proizvode, zahte-
vane performanse su navedene u takozvanom „Prilogu ZA“. Uporedo sa svakim zahtevom
navedena je tačka standarda u kojoj se taj zahtev postavlja. Ponekad ove odredbe mogu upu-
ćivati na druge evropske standarde, kao što su stadardi za ispitivanja.
Svaki Prilog ZA stoga pretstavlja kontrolnu listu iz koje proizvođač može da vidi sve
zahteve koji se postavljaju pred njegov proizvod, i kako se oni mogu zadovoljiti radi dobija-
nja CE znaka. Na primer, za dimnjake ovi zahtevi se odnose na otponost prema požaru, zap-
tivenost/propusnost produkata sagorevanja, protočnu otpornost, pritisnu čvrstoću i slično.
Evropski standardi mogu sadržati odredbe koje nisu regulisane u državama članicama
i koje stoga nisu deo harmonizovanog standarda. Oni se označavaju kao dobrovoljni ili ne-
harmonisani (neusklađeni) delovi i oni se ne uključuju u Prilog ZA.
Pre uvođenja harmonizovanih standarda, druga značajna prepreka u korišćenju kom-

ponenata različitih proizvođača proizilazila je iz različitih sistema atestiranja zahtevanih od
strane različitih zemalja članica za iste proizvode, kao i usled različitih područja kontrole
proizvoda koja pokrivaju fabrička kontrola i različita certifikaciona tela. Stoga su i ovi zah-
tevi takođe harmonizovani u standardima.
Odluka koji atestacioni sistem je odgovarajući za određeni proizvod zavisi od impli-
kacija proizvoda na zdravlje i bezbednost kao i od specifične prirode i proizvodnog proce-
sa samog proizvoda.
Države članice su se saglasile da proizvodi za dimnjake (izuzev dimnjačkih kapa –
terminala) zahtevaju atestaciju (od strane spoljne organizacije) proizvođačevih fabričkih
kontrolnih procedura kontinualnim nadzorom. Za dimnjačke kape (terminale) nije potrebno
prisustvo treće strane – proizvođači moraju voditi sopstvenu dokumentovanu fabričku kon-
trolu kvaliteta i biti odgovorni za izvršenje sopstvenih prvih ispitivanja.
Proizvodi koji ispunjavaju uslove odgovarajućeg evropskog standarda mogu poneti
oznaku CE, što se smatra ulaznicom za tržište bilo koje zemlje članice. Odgovornost je proi-
zvođača da CE znak postavi na proizvod, ambalažu proizvoda ili prateću komercijalnu doku-
mentaciju. Oznaka treba da sadrži informacije kao što su: ime proizvođača, godina CE ozna-
ke, broj relevantnog evropskog standarda i broj certifikata ukoliko je certifikacioni organ
uključen u proces atestiranja.
6.3.2. Podela dimnjaka prema EN standardima

Kada je otpočeo sa radom, tehnički komitet TC 166 najpre je postavio jasnu strukturu
klasifikacije za razvoj standarda za različite tipove dimnjaka. Evropski standardi za dimnja-
ke i dimnjačke komponente razvrstani su na bazi materijala dimnjačke cevi na:
– glineno/keramičke,
– betonske,
– metalne i
– plastične.
Prvobitna intencija je bila da se napravi „proizvodni“ standard za svaku vrstu materi-
jala. U slučaju metalnih dimnjaka to je trebalo da bude dopunjeno jednim „izvođačkim stan-
dardom“ (tehnički uslovi) za projektovanje, gradnju i ispitivanje.
Iako je cilj Direktive 89/106 bio isključivo uklanjanje trgovinskih barijera između tr-
žišta zemalja članica, tehnički komitet TC 166 je nastavio da objavljuje i druge, neharmo-
nizovane i neobavezujuće standarde. Nadalje, tu su i standardi sa opštim odredbama, meto-
dama proračuna i ispitivanja i slično, sve sa ciljem što potpunijeg pokrivanja problematike
dimnjaka.
Što se tiče stanja u Srbiji, moglo bi se reći da je za sada ostvaren priličan broj uklapa-
nja u evropske standarde: osnovni standardi za proizvode, koji su obavezujući, uglavnom su
preuzeti i objavljeni kao SRPS EN, dok drugi, neobavezujući, u većini slučajeva nisu preu-
zeti, nego se koriste stari preimenovani JUS standardi. Detaljnije spiskove važećih srpskih i
evropskih standarda o dimnjacima videti u poglavlju o propisima i standardima.
6.3.3. Evropska dimnjačka terminologija

Razvoj evropskih standarda doveo je i do redefinisanja koncepcije dimnjaka i uobiča-
jene terminologije. Nova terminologija je data u izvodu standarda SRPS EN 1443:2005, a ov-
de će se dati nekoliko objašnjenja, radi boljeg razumevanja nekih pojmova.
Kao što je rečeno u SRPS EN 1443:2005. dimnjak se definiše kao konstrukcija koja se
sastoji od zida ili zidova oko dimnjačkog kanala ili oko dimnjačkih kanala, dok je dimnjački
kanal „prolaz za prenos proizvoda sagorevanja do spoljne atmosfere“.
Dimnjaci se sastoje od dimnjačke cevi – to je zid dimnjaka čija se površina sastoji od
komponenata koje su u kontaktu sa proizvodima sagorevanja i spoljnog zida – odnosno zida
O DIMNJACIMA 171
dimnjaka čija je površina u kontaktu sa spoljnim prostorom, ili je obložena ili ozidana. Kod
jednoslojnog dimnjaka dimnjačka cev pretstavlja dimnjak.
I dimnjačka cev i spoljni zid dimnjaka moraju zadovoljiti respektivno zahteve koji se
pred njih postavljaju, što znači da će na primer dimnjak koji se sastoji od betonske dimne ce-
vi i metalnog spoljnog zida (sa eventualnom izolacijom između), biti predmet ispunjavanja
zahteva nekoliko različitih proizvodnih standarda.
Ako je dimnjak izgrađen od kompatibilnih dimnjačkih komponenata isporučenih ili
specificiranih od strane jednog proizvođača koji preuzima odgovornost za proizvodnju ce-
log dimnjaka, odnosno kada je u pitanju fabrički proizvedeni dimnjak, on se naziva „dim-
njački sistem“.
Ako je dimnjak montiran ili izgrađen na gradilištu korišćenjem kombinacije kompa-
tibilnih komponenata koje mogu biti iz različitih izvora, naziva se „dimnjak izrađen po na-
rudžbini“. To su drugim rečima glinene ili betonske dimne cevi obložene opekama, videti sli-
ku 6.1.
Slika 6.1. Elementi dimnjaka
6.3.4. Sistem označavanja i obeležavanja dimnjaka i dimnjačkih komponenata

prema evropskim normama
Opšte
Dimnjaci se klasifikuju u skladu sa sledećim karakteristikama (SRPS EN 1443):
– temperaturi,
– pritisku,
– otpornosti prema kondenzatu,
– otpornosti prema koroziji,
– otpornosti prema paljenju čađi i potrebnom rastojanju od zapaljivih materijala.
Osim toga, proizvođač dimnjaka mora da da informacije i o sledećim karakteristika-
ma:
– toplotnoj otpornosti (u m2·K/W),
– protočnoj otpornosti,
– otpornosti prema požaru u minutima, spoljna prema spoljnoj,
– otpornosti prema mržnjenju – odmrzavanju,
– otpornosti prema opterećenju od vetra i
– reakciju na požar (samo za plastične obloge).
Proizvođač može da deklariše karakteristike kao NPD (performansa nije definisana),
ukoliko na ciljnom tržištu podatak o toj karakteristici nije obavezan, osim za rastojanje do
zapaljivog materijala.
Šema označavanja dimnjaka detaljno razrađena u SRPS EN 1443:2005. korišće-
na je kao osnova za razvoj harmonizovanih proizvodnih standarda kao što su: SRPS EN
1457:2005, SRPS EN 1857:2011. i slični.
SRPS EN 1443:2005. označava dimnjake prema klasama bitnih karakteristika dim-
njaka i to na sledeći način.
– Klasa temperature – označena slovom T praćenim brojem koji je jednak maksimal-

noj nazivnoj radnoj temperaturi, odnosno srednjoj temperaturi postignutoj prilikom
testa nazivnog izlaznog kapaciteta za maksimalni nivo temperature.
– Klasa pritiska – označena slovom N, P ili H praćenim brojem 1 ili 2. N se odnosi na
dimnjake koji rade sa negativnim pritiskom (potpritiskom), P se odnosi na dimnja-
ke koji rade sa pozitivnim pritiskom, dok se H odnosi na dimnjake koji rade sa ve-
likim pozitivnim pritiskom, dok brojevi 1 ili 2 označavaju klasu proizvoda. Klasa
pritiska sa oznakom 2 dozvoljava veću nezaptivenost zbog čega sistemi klase priti-
ska P2 i H2 sa natpritiskom smeju da se koriste samo u otvorenom prostoru. Klasa
N2 odgovara zahtevima u pogledu zaptivenosti sadašnjih dimnjaka.
– Otpornost prema kondenzatu – slovom W se označavaju dimnjaci koji rade u vlaž-
nim (odnodno kojima ne smeta vlaga u dimnjačkom kanalu), a slovom D dimnjaci
koji rade u suvim uslovima (odnosno kod kojih je temperatura dimnog gasa dovolj-
no visoka da ne dođe do kondenzacije).
– Klasa otpornosti prema koroziji – zavisi od vrste goriva i izražava se brojem 1, 2
ili 3.
– Klasa 1 se odnosi na dimne gasove nastale sagorevanjem gasa sa sadržajem sum-
pora do 50 mg/m3, ili prirodnog gasa L+H ili kerozina sa sadržajem sumpora do
50 mg/m3.
– Klasa 2 se odnosi na dimne gasove nastale sagorevanjem gasa, ili prirodnog gasa
L+H ili kerozina sa sadržajem sumpora preko 50 mg/m3, ili ulja za loženje sa sadr-
žajem sumpora do 0,2 masenih %, ili drveta u otvorenim gorionicima.
– Klasa 3 se odnosi na dimne gasove svih goriva navedenih u klasi 2, uz dodatak ulja
za loženje sa sadržajem sumpora preko 0,2 masena %, drveta u zatvorenim ložišti-
ma, uglja i treseta.
– Klasa otpornosti prema paljenju čađi – slovom O se označava komponenta koja ni-
je otporna na paljenje čađi, a slovom G komponenta otporna na paljenje čađi. Da
bi proizvod dobio oznaku G, mora da bude ispitan na 1000oC tokom 30 minuta. Iza
slovne oznake dolazi dvocifren broj (xx) koji označava minimalno potrebno rasto-
janje u celim milimetrima od spoljne površine dimnjaka do zapaljivog materijala.
– Otpornost prema požaru.
– Unutrašnja prema spoljnoj: Kriterijum performansi za otpornost prema požaru unu-
trašnja prema spoljnoj mora da se deklariše kao G ili O uz označavanje rastojanja
do zapaljivog materijala u mm (xx). Ovaj zahtev se, za dimnjake unutar zgrada, od-
nosi na rizik širenja požara sa unutrašnje na spoljašnju stranu dimnjaka.
– Spoljna prema spoljnoj: Kriterijum performansi za celovitost i izolaciju mora da
se definiše kao EI za izloženost spoljne površine prema spoljašnjim uticajima. Iza
slovne oznake sledi trocifren broj (xxx) koji označava minimalnu otpornost u mi-
nutima.
Osim oznaka navedenih klasa, odnosno ispred njih, treba da stoji oznaka evropskog
standarda koji se odnosi na komponentu koja je u pitanju.
Primer označavanja dimnjaka u skladu sa SRPS EN 1443:2005.
Dimnjak EN 1443 – T450 N2 D 1 G50
Broj odgovarajućeg standarda
Temperaturna klasa
Klasa pritiska N, P ili H
Klasa otpornosti prema kondenzatu W ili D
Klasa otpornosti prema koroziji
Klasa otpornosti prema paljenju čađi G ili O i rastojanje od zapaljivog materijala
O DIMNJACIMA 173
Pri izboru dimnjaka za određeni uređaj za grejanje može se reći da se može primeni-
ti svaki dimnjak koji ima karakteristike jednake ili bolje od zahtevanih. Nizovi karakteristi-
ka složenih od viših ka nižima su:
T600 > T450 > T400 > T300 > T250 > T200 > T160 > T140 > T120 > T100 > T80
H (visoka pozitivna) > P (pozitivna) > N (negativna klasa pritiska)
G (otporno na požar čađi) > O (neotporno)
W3 > W2 > W1
D3 > D2 > D1
W > D pri istoj otpornosti prema koroziji
Osim označavanja na proizvodu (ne označava se svaki komad), u dokumentaciji proi-
zvođača se daju podaci o nameni proizvoda. Ukoliko postoji sumnja, treba se direktno obra-
titi proizvođaču ili isporučiocu. Ovde još treba napomenuti da se u delu oznake komponen-
te koja ukazuje na standard koji se odnosi na tu komponentu upisuje samo oznaka evropske
norme, bez nacionalnog prefiksa (na primer, EN 1457, a ne SRPS EN 1457).
Za potrebe CE markiranja proizvođač je dužan da markira proizvod sa svim informa-
cijama propisanim u Dodatku ZA harmonizovanog proizvodnog standarda. To zahteva do-
datne informacije, kao toplotnu otpornost proizvoda, protočnu otpornost i gde je potrebno,
otpornost na zaleđivanje – odleđivanje. Oznake koje će biti objašnjene u nastavku, odnose
se samo na oznake potrebne za definisanje proizvoda, ali ne pokrivaju dopunske informaci-
je potrebne za CE markiranje.
6.3.5. Glineno/keramičke dimnjačke komponente

Glineno/keramičke dimnjačke cevi se prema SRPS EN 1457:2005. označavaju:
– nazivom, na primer, cev,
– brojem standarda,
– nazivnom veličinom u mm,
– tipom ili tipovima (postoji četiri glavna tipa (ukupno 22), zavisno od radne tem-
perature, sa pod-tipovima u zavisnosti da li dimnjačke cevi treba da se koriste kod
dimnjaka projektovanih za rad sa negativnim ili pozitivnim pritiskom, ili da budu
otporni na paljenje čađi. Svaki tip ima oznaku od četiri alfanumerička znaka)
– nazivnim uglom zakrivljenosti (ukoliko se primenjuje).
Primer oznake: Cev EN 1457 – 300 – A1N2
Obeležavanje
Sve glineno/keramičkih cevi moraju da se obeleže sa:
– EN 1457,
– nazivom proizvođača i datumom proizvodnje,
– brojem ili brojevima tipova.
Glineno/keramički dimni blokovi za jednoslojne dimnjake prema EN 1806, označa-
vaju se:
– nazivom, na primer, nenoseći dimnjački blok,
– nazivnom veličinom cevi u mm,
– tipom ili tipovima (postoji ukupno 11 različitih tipova, sa oznakama usklađenim sa
karakteristikama definisanim u standardu SRPS EN 1443:2005. Nenoseći blokovi
imaju oznaku od pet alfanumeričkih znakova (10 tipova), a noseći imaju oznaku od
tri alfanumerička znaka (jedan tip),
– toplotnom otpornošću – označenom sa Rxx gde je xx vrednost otpornosti u m2K/W
pomnožena sa 100 i zakružena na najbližu celobrojnu vrednost,
– nazivnim uglom zakrivljenosti (ukoliko se primenjuje),
– deklarisana referentna vrednost temperature spoljnog zida pri radnim uslovima,
– deklarisana referentna vrednost temperature spoljnog zida u uslovima paljenja ča-

đi (ukoliko se primenjuje).
Primer oznake: Nenoseći dimnjački blok – EN 1806 – 200 x 200 – FB1 – R22 – 50
– 130
Svi glineno/keramički dimnjački blokovi moraju da se obeleže sa:
– EN 1806,
– nazivom proizvođača i datumom proizvodnje,
– brojem ili brojevima tipova,
– klasom
– deklarisanom referentnom vrednošću temperature spoljnog zida pri radnim uslo-
vima,
– deklarisanom referentnom vrednošću temperature spoljnog zida u uslovima palje-
nja čađi (ukoliko se primenjuje).
Glineno/keramičke dimnjačke kape
Glineno/keramičke dimnjačke kape prema SRPS EN 13502:2005, označavaju se:
– nazivom na primer: kapa,
– nazivnom veličinom u mm,
– nazivnom visinom,
– tipom (ograničen vrh) dimnjačke kape.
Primer oznake: Dimnjačka kapa – EN 13502 – 300 – 600 – 2
Potrebno obeležavanje obuhvata:
– EN 13502,
– naziv proizvođača i datum proizvodnje,
– nazivnu veličinu,
– nazivnu visinu,
– tip (ograničen vrh) dimnjačke kape.
Dimnjački sistemi otporni na paljenje čađi sa glinenim/keramičkim dimnjačkim cevi-
ma ili blokovima prema EN 13063-1:2011. označavaju se:
– nazivom vrste dimnjaka,
– klasom temperature,
– klasom pritiska,
– klasom otpornosti prema kondenzatu,
– klasom otpornosti prema koroziji,
– klasom otpornosti prema paljenju čađi i rastojanjem do zapaljivog materijala.
Primer oznake: Dimnjački sistem – EN 13063-1 – T400 – N1 – D3 – R65 – G50
– ime ili robnu marku proizvođača, ugraviranu ili neizbrisivo obeleženu,
– datum proizvodnje ili broj šarže,
– prostor za podatke o montažeru i datumu gradnje.
Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim dimnim cevima prema EN 13063-
2:2005+A1:2007. označavaju se:
O DIMNJACIMA 175
Primer oznake: Dimnjački sistem – EN 13063-2 – T400 – N1 – W 2 – O 50
– naziv prvog montažera,
– datum gradnje.
Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim kanalima za vazdušne i dimne vodove
prema EN 13063-3:2007. označavaju se:
Primer oznake: Dimnjački sistem – EN 13063-3 – T400 – N1 – D 3 – G 50
– prostor za podatke o montažeru i datumu gradnje.
Spoljni glineno/keramički zidovi dimnjačkog sistema prema EN 13069:2011. ozna-
čavaju se:
– nazivom komponente, na primer element spoljnog zida,
– toplotnom otpornošću,
– rastojanjem do zapaljivog materijala – označava se kao rastojanje spoljne površine
dimnjaka od zapaljivog materijala u obliku Gxx gde je xx rastojanje u mm.
Primer označavanja: Element spoljnog zida – – EN 13069 – T600 – 0.12 – G100
– oznaku norme EN 13069,
– identifikaciju proizvođača,
– tip.
6.3.6. Betonske dimnjačke komponente

Betonske dimnjačke cevi i dimnjački priključci prema SRPS EN 1857:2011. označa-
vaju se bilo u skraćenom obliku ili gde skraćeni oblik ne pruža dovoljno podataka, koristi se
puna oznaka.
Skraćena oznaka pokriva:

– temperaturu,
– pritisak,
– otpornost prema paljenju čađi,
– otpornost prema kondenzatu.
i prikazuje se velikim slovom (A do L), praćenim brojem 1 ili 2; na primer D1 označava
300oC, negativni pritisak, neotpornost na paljenje čađi, namenjeno za rad u suvim uslovi-
ma.
Puna oznaka pokriva gornje parametre ali se izražava u obliku sličnom kao u standar-
du SRPS EN 1443:2005.
Primer oznake: EN 1857 – T300 – N1 – D – 3 – O
Minimalno 20 % komponenata mora biti obeleženo:
– nazivom ili robnim znakom proizvođača,
– datumom proizvodnje ili brojem šarže,
– brojem standarda EN ...
– klasom ili klasama ili punim nazivom,
– strelicom koja pokazuje smer toka gasa.
Treba napomenuti da su betonske komponente prema standardu SRPS EN 1857 pri
radu u suvim uslovima zadovoljavaju kriterijume za otpornost na koroziju klase 3.
Betonski dimnjački blokovi i komponente prema SRPS EN 1858:2007. se u punom
obliku označavaju u skladu sa načinom objašnjenim kod standarda SRPS EN 1443, a u skra-
ćenom obliku korišćenjem skraćenih klasa sistema označavanja. Skraćeno obeležavanje po-
kriva:
– temperaturu,
– pritisak,
– otpornost prema paljenju čađi,
– otpornost prema kondenzatu.
i prikazuje se velikim slovom (A do L), praćenim brojem 1 ili 2; na primer A1 ozna-
čava 600oC, negativni pritisak, otpornost na paljenje čađi, namenjeno za rad u suvim uslo-
vima.
Puna oznaka pokriva gornje parametre ali se izražava u obliku sličnom kao u standar-
du SRPS EN 1443:2005.
Primer oznake: EN 1858 – T600 – N1 – D – 3 – G 05
– skraćenom ili punom oznakom,
– strelicom koja pokazuje smer toka gasa,
– identifikacijom dimnjačkog kanala (u višekanalnim dimnjačkim blokovima).
Treba napomenuti da betonske komponente prema standardu SRPS EN 1858. pri radu
u suvim uslovima zadovoljavaju kriterijume za otpornost na koroziju klase 3.
Betonski elementi spoljašnjeg zida prema SRPS EN 12446:2007 označavaju se pre-
ma:
– Broju standarda EN ...
– klasi temperature dimnog gasa,
– otpornosti prema paljenju čađi i rastojanju od zapaljivih materijala.
O DIMNJACIMA 177

– oznakom.
6.3.7. Metalne dimnjačke komponente

Jednoslojni i višeslojni dimnjaci sa metalnim dimnjačkim cevima prema SRPS EN
1856-1:2007. sadrže dimnjačke sekcije i dimnjačke priključke i obeležene su kako sledi:
– opis proizvoda,
– broj standarda EN ...,
– nivo temperature,
– nivo pritiska,
– otpornost prema kondenzatu,
– otpornost prema koroziji, uključujući oznaku materijala dimnjačke cevi,
– otpornost prema paljenju čađi i rastojanje od zapaljivih materijala.
Primer označavanja: Jednoslojni dimnjak – EN 1856-1 –T400 – P1 – W –Vx-
L40045– G(xx)
Dimnjačke sekcije, kape i dimnjački priključci se obeležavaju:
– nazivom komponente,
– strelicom koja pokazuje smer toka dimnog gasa (ako je primenljivo).
Osim toga proizvođač treba da ugradi na pristupačnom mestu ploču sa ovim infor-
macijama i prostorom za dodatne informacije, kao sto su podaci o montažeru, datumu grad-
nje i slično.
Metalne spojne dimnjačke cevi prema EN 1856-2:2011, označavaju se:
– opisom proizvoda,
– brojem standarda EN ...,
– nivoom temperature,
– nivoom pritiska,
– otpornošću prema kondenzatu,
– otpornošću prema koroziji, uključujući oznaku materijala dimnjačke cevi,
– otpornošću prema paljenju čađi i rastojanjem od zapaljivih materijala.
Primer označavanja: Spojna dimnjačka cev – EN 1856-2 –T400 – N2 – D – Vm
– L40012 – G
Metalne dimnjačke cevi, dimovodni priključci ili kape se obeležavaju:
– nazivom komponente,
– strelicom koja pokazuje smer toka dimnog gasa (ako je primenljivo).
Osim toga proizvođač treba da ugradi na pristupačnom mestu ploču sa ovim infor-
macijama i prostorom za dodatne informacije, kao sto su podaci o montažeru, datumu grad-
nje i slično.
6.3.8. Plastične dimnjačke cevi

Plastične dimnjačke cevi prema EN 14471:2011, označavaju se:
– klasom pritiska (P, H, ili N1),
– otpornošću prema paljenju čađi (samo klasa O),
– otpornošću prema kondenzatu (samo klasa W),
– otpornošću prema koroziji (samo klase 1 i 2),
– klasom temperaturne otpornosti (Rxx),
– rastojanjem od zapaljivih materijala (Cyy),
– lokacijom (mestom ugradnje), (unutrašnja, spoljašnja ili obe (I, E, B)),
– reakcijom na požar (klase F0 ili F1),
– oblogom (L0, L, L1).
Primer označavanja: EN 14471 –T120 P1-O-W–1R22-C50-I-F0-L0I
Dimnjačke sekcije se obeležavaju najmanje na svskih 1,5 m, a savitljive cevi se obe-
ležavaju podužno, kontinualno. Na cevima treba da budu obeleženi sledeći podaci:
– naziv ili robni znak proizvođača,
– klasa temperature,
– materijal,
– broj standarda EN ...
– nazivna veličina.
Elastomerski zaptivači prema EN 14241-1:2011. označavaju se:
– otpornošću prema kondenzatu (samo klasa W),
– otpornošću prema koroziji (samo klase 1 i 2),
– lokacijom (mestom ugradnje), (unutrašnja ili spoljašnja),
Primer oznake: EN 14241-1 –T120 – W – 1I
Sledeće informacije treba da budu obeležene na zaptivaču i/ili traci:
– naziv ili robni znak proizvođača,
– naziv proizvoda,
– broj standarda EN ...,
– klasa temperature,
– klasa otpornosti na koroziju,
– lokacija,
– nazivna veličina.
O DIMNJACIMA 179
6.4. TEHNIČKI PROPIS

ZA DIMNJAKE U GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA – PREDLOG
I. OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim Tehničkim propisom (u daljem tekstu: Propis), u okviru ispunjavanja bitnih za-
hteva za građevinske objekte, propisuju se tehnička svojstva za dimnjake u građevinskim
objektima (u daljem tekstu: dimnjaci), zahtevi za projektovanje, izvođenje, korišćenje i odr-
žavanje dimnjaka i drugi zahtevi za dimnjake, kao i tehnička svojstva i drugi uslovi za građe-
vinske proizvode, namenjene ugradnji u dimnjake (u daljem tekstu: građevinski proizvodi).
Član 2.
Projektovanje, izgradnja, održavanje i način korišćenja građevinskih objekata, čiji je
sastavni deo dimnjak, moraju ispunjavati zahteve koji su propisani ovim Propisom.
Član 3.
Ovaj Propis se ne primenjuje na samostojeći dimnjak i dimnjak koji je isključivo u
funkciji proizvodnog pogona.
Član 4.
Pojedini pojmovi korišćeni u ovom Propisu imaju sledeće značenje:
– Dimnjak je deo građevinskog sklopa građevinskog objekta, u obliku vertikalnog ili
približno vertikalnog kanala, koji je postojan na sagorevanje čađi i koji služi za siguran i ne-
ometan odvod u spoljnu atmosferu dimnih gasova, nastalih radom na dimnjak priključenog
uređaja za loženje.
– Montažni dimnjak jeste dimnjak koji se izvodi na gradilištu od međusobno usklađe-
nih građevinskih proizvoda,
– Polugotov (sistemski) dimnjak jeste dimnjak sastavljen u proizvodnom pogonu
izvan gradilišta od međusobno usklađenih građevinskih proizvoda i drugih proizvoda, ko-
ji se kao gotov građevinski proizvod ugrađuje u građevinski objekat.
– Zidani dimnjak jeste dimnjak koji se zida na gradilištu od pune opeke.
– Dimovod je prolaz za odvođenje produkata sagorevanja u spoljnu atmosferu.
– Pomoćni dimnjak jeste dimnjak najmanjeg premera svetlog otvora 200 cm2 koji slu-
ži za priključenje uređaja za loženje na čvrsta goriva u vanrednim uslovima.
Član 5.
(1) Vrste dimnjaka prema načinu izvođenja su:
– montažni,
– polugotovi (sistemski),
– zidani.
(2) Svaki pojedinačni dimnjak iz stava 1. ovog člana mora se graditi samo od istovr-
snih i/ili kompatibilnih građevinskih proizvoda, namenjenih za izvođenje takvog dimnjaka.
(3) Građevinski i drugi proizvodi iz stava 2. ovog člana moraju biti međusobno uskla-
đeni tako da, nakon izvođenja montažnog odnosno zidanog dimnjaka ili ugradnje polugoto-
vog dimnjaka, obezbeđuju ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom.
Član 6.
Građevinski proizvodi na koje se primjenjuje ovaj Propis su:
– glineni/keramički proizvodi za dimnjake,
– metalni proizvodi za dimnjake,
– betonski proizvodi za dimnjake,

– polugotovi (sistemski) dimnjaci i
– drugi građevinskii proizvodi koji se ugrađuju zajedno s proizvodima iz alineje 1. do
4. ovog stava, a za koje su zahtevi pobliže propisani u prilozima ovog Propisa.
Član 7.
(1) Dimnjaci i građevinski proizvodi na koje se primjenjuje ovaj Propis moraju imati
tehnička svojstva i ispunjavati druge zahteve propisane ovim Propisom.
(2) Odvođenjem dimnih gasova pomoću dimnjaka koji ima tehničke osobine i ispu-
njava zahteve u skladu sa ovim Propisom postiže se ispunjavanje bitnih zahteva za građevin-
ski objekat koji se odnose na odvođenje dimnih gasova.
Član 8.
(1) Zidani dimnjaci i građevinski proizvodi koji se koriste za njihovo zidanje, osim
uslova propisanih ovim Propisom moraju ispunjavati i uslove propisane posebnim propisom
kojim se uređuju zidane konstrukcije.
(2) Noseća konstrukcija dimnjaka i građevinski proizvodi koji se u nju ugrađuju, osim
uslova propisanih ovim Propisom moraju ispunjavati i uslove propisane posebnim propisom
kojim se uređuju noseće konstrukcije.
II. TEHNIČKA SVOJSTVA DIMNJAKA

Član 9.
(1) Tehnička svojstva dimnjaka moraju biti takva da tokom trajanja građevinskog
objekta uz propisano, odnosno projektom određeno izvođenje i održavanje dimnjaka, on
podnese sve uticaje uobičajenog korišćenja i uticaje iz okoline, tako da tokom izvođenja i ko-
rišćenja dimnjaka:
– predvidiva delovanja na građevinski objekat ne prouzrokuju rušenje ili oštećenje
dimnjaka,
– ne izazovu, prenesu i/ili šire požar,
– ne proizvode buku preko dozvoljene granice propisane posebnim propisom,
– usled odvođenja (oslobađanja) dimnih gasova iz ložišta ne budu ugroženi higijena,
zdravlje ljudi i okolina,
– da se izbegnu moguće povrede korisnika,
– potrošnja energije bude jednaka propisanom nivou ili manja.
(2) Osim uslova iz stava 1. ovog člana, tehnička svojstva dimnjaka moraju biti uskla-
đena s uređajem za loženje i njemu pripadajućom priključnom cevi i/ili gorivom, koji se na-
merava priključiti na dimnjak.
(3) Tehnička svojstva iz stava 1. i 2. ovog člana postižu se projektovanjem i izvođe-
njem dimnjaka u skladu s odredbama ovog Propisa.
(4) Očuvanje tehničkih svojstava dimnjaka iz stava 1. i 2. ovog člana postiže se odr-
žavanjem dimnjaka u skladu s odredbama ovog Propisa.
Član 10.
Kada je u skladu sa posebnim propisima potrebna dodatna zaštita dimnjaka ili delova
građevinskih objekata izloženih nepovoljnom uticaju dimnjaka radi ispunjavanja propisanih
tehničkih svojstava, ta će se zaštita smatrati sastavnim delom tehničkog rešenja dimnjaka.
Član 11.
Tehnička svojstva dimnjaka moraju biti takva da osim ispunjavanja zahteva iz ovog
Propisa, budu ispunjeni i zahtevi posebnih propisa kojima se uređuje ispunjavanje drugih bit-
nih zahteva za građevinski objekat.
O DIMNJACIMA 181
Član 12.
(1) Nakon rekonstrukcije odnosno adaptacije građevinskog objekta čiji je dimnjak sa-
stavni deo, kada se rekonstrukcijom odnosno adaptacijom uticalo na zatečene tehničke ka-
rakteristike, takav dimnjak mora imati jednaka ili povoljnija tehnička svojstva nego pre re-
konstrukcije odnosno adaptacije.
(2) Nakon promene uređaja za loženje i/ili promene goriva dimnjak mora imati teh-
nička svojstva koja su propisana članom 9. stav 1. i 2. kao i članom 11. ovog Propisa.
III. GRAĐEVINSKI PROIZVODI ZA DIMNJAKE

Član 13.
Građevinski proizvodi za dimnjake proizvode se u proizvodnim pogonima van gra-
dilišta.
Član 14.
(1) Građevinski proizvod može se ugraditi u dimnjak odnosno u građevinski objekat
vezano za izvođenje dimnjaka ako ispunjava zahteve propisane ovim Propisom i ako je za
njega izdata isprava o usklađenosti u skladu s odredbama posebnog propisa.
(2) U slučaju neusklađenosti građevinskog proizvoda sa tehničkim specifikacijama za
taj proizvod, proizvođač građevinskog proizvoda mora odmah prekinuti proizvodnju i predu-
zeti mere za utvrđivanje i otklanjanje grešaka koje su prouzrokovale neusklađenosti.
(3) Ako dođe do isporuke neusklađenog građevinskog proizvoda proizvođač odno-
sno uvoznik mora bez odlaganja o neusklađenosti tog proizvoda obavestiti sve kupce, dis-
tributere, ovlašćeno pravno lice koje je učestvovalo u potvrđivanju usklađenosti i Ministar-
stvo za zaštitu okoline.
(4) Proizvođač odnosno uvoznik i distributer građevinskog proizvoda dužni su da pre-
duzmu odgovarajuće mere u cilju održavanja svojstava građevinskog proizvoda za vreme ru-
kovanja, skladištenja i prevoza, a izvođač dimnjaka tokom prevoza, rukovanja, skladištenja i
ugradnje građevinskog proizvoda.
Član 15.
(1) Tehnička odnosno specifična svojstva, potvrđivanje usklađenosti i označavanje
građevinskih proizvoda, posebni uslovi kod projektovanja i izgradnje građevina koje imaju
dimnjak, kao i potrebni kontrolni postupci i drugi uslovi koje moraju ispunjavati građevinski
proizvodi određeni su u prilozima ovog Propisa, i to za:
– glinene/keramičke, betonske i metalne proizvode za dimnjake – u Prilogu „A“,
– poluproizvode (sistemske) dimnjake – u Prilogu „B“.
(2) Potvrđivanje usklađenosti proizvoda koji nisu obuhvaćeni normama ili znatno od-
stupaju od harmonizovanih normi na koje upućuju prilozi iz stava 1. ovog člana obavlja se
prema tehničkim dopuštenjima za te proizvode.
(3) Potvrđivanje usklađenosti u smislu stava 1. i 2. ovog člana obuhvata radnje ocenji-
vanja usklađenosti građevinskih proizvoda i u zavisnosti od propisanog sistema ocenjivanja
usklađenosti i izdavanje certifikata unutrašnje kontrole proizvodnje građevinskih proizvoda
odnosno izdavanje certifikata usklađenosti građevinskih proizvoda.
IV. PROJEKTOVANJE DIMNJAKA

Član 16.
(1) Projektovanjem dimnjaka moraju se za izgradnju i projektovani vek trajanja gra-
đevinskih objekata predvideti svi uticaji na dimnjak koji proizlaze iz načina i redosleda gra-
đenja građevinskih objekata u čijem sastavu se nalazi dimjak i izvođenja dimnjaka, kao pred-
vidivih uslova uobičajenog korišćenja građevinskih objekata i predvidivih uticaja okoline na

građevinske objekte.
(2) Projektom građevinskog objekta u delu koji se odnosi na dimnjak, a u skladu s
ovim Propisom, mora se dokazati da će građevinski objekat tokom građenja i projektovanog
veka korišćenja ispunjavati bitne zahteve mehaničke otpornosti i stabilnosti, zaštite od poža-
ra, zaštite od buke, higijene, zdravlja i zaštite okoline, sigurnosti u korišćenju i uštede energi-
je i toplotne zaštite građevinskog objekta u odnosu na odvođenje dimnih gasova.
(3) Kada je zbog ispunjavanja zahteva iz ovog Propisa potrebna dodatna zaštita dim-
njaka, ta će se zaštita smatrati sastavnim delom tehničkog rešenja dimnjaka.
Član 17.
(1) Ispunjavanje bitnih zahteva za građevinske objekte u skladu sa članom 7. stav 2.
ovog Propisa u odnosu na odvođenje dimnih gasova dokazuje se:
1. proračunom nosivosti i upotrebljivosti nosivog dela dimnjaka,
2. proračunom svetlog otvora u odnosu na grejnu vrednost (sastav) goriva, vrstu i pri-
ključnu snagu predviđenog uređaja za loženje i visinu dimnjaka,
3. određivanjem minimalne udaljenosti plašta dimnjaka od zapaljivih i nezapaljivih
delova građevine oko dimnjaka.
(2) Proračuni iz stava 1. ovog člana sprovode se primenom odgovarajućih proračun-
skih postupaka koji se po potrebi dopunjuju ispitivanjima, pri čemu se u obzir uzimaju svi
merodavni parametri.
(3) Proračunski i drugi modeli moraju biti takvi da, uzimajući u obzir pouzdanost ula-
znih podataka i tačnost izvođenja, odgovaraju ponašanju dimnjaka tokom izgradnje i kori-
šćenja.
Član 18.
(1) Prilikom projektovanja dimnjaka primenjuju se srpske norme iz Priloga „C“ ovog
Propisa.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, dopuštena je primena i drugih pravila projektova-
nja dimnjaka koja se razlikuju od pravila utvrđenih srpskim normama iz Priloga „C“ ovoga
Propisa, pod uslovom da se dokaže da se primenom tih pravila ispunjavaju zahtevi propisani
ovim Propisom najmanje na nivou određenom tim normama.
(3) Prilogom „C“ ovoga Propisa detaljnije se određuje projektovanje dimnjaka.
Član 19.
(1) Svetli otvor dimovodne cevi mora biti takvih dimenzija da osigurava podpritisak
odnosno predpritisak za sigurne uslove sagorevanja s obzirom na vrstu, broj i snagu predvi-
đenih uređaja za loženje i odabranu visinu dimnjaka.
(2) Na jednu dimovodnu cev mogu se priključiti samo kompatibilni uređaji za lože-
nje koji koriste istu vrstu goriva.
(3) U prostoru oko izlaznog otvora dimnjaka ne smeju se nalaziti prepreke koje bi
ometale i/ili onemogućavale ispuštanje dimnih gasova u spoljnu atmosferu i/ili koje bi na
drugi način ugrožavale i/ili onemogućile ispunjavanje bitnih zahteva za građevinske objekte
i drugih uslova koje mora ispunjavati građevinski objekat.
(4) Nadvišenja dimnjaka iznad kosih krovova i terasa ili drugih delova građevinskih
objekata određuju se u projektu građevinskog objekta.
(5) Pri gradnji novog građevinskog objekta koji je viši od okolnih građevinskih obje-
kata moraju se osigurati sva potrebna nadvišenja za dimnjake zatečenih okolnih građevinskih
objekata zbog osiguranja nesmetanog odvođenja dimnih gasova iz tih dimnjaka.
(6) Pristup dimnjaku mora biti takav da omogući održavanje dimnjaka na bezbedan
način.
O DIMNJACIMA 183
(7) Zidani dimnjaci mogu se zidati punom opekom najmanje klase otpora na pritisak
15 N/mm˛ i klase proizvodnje i u skladu s odredbama posebnog propisa.
(8) Na priključnu cijev, kada je ona sastavni deo dimnjakam, primenjuju se svi zahte-
vi ovog Propisa koji se primenjuju na dimnjak.
Član 20.
(1) Sadržaj glavnog projekta građevinskog objekta u delu koji se odnosi na tehničko
rešenje dimnjaka i uslove za njegovo izvođenje i održavanje, ako ovim Propisom za pojedi-
ne vrste građevinskih objekata nije drukčije određeno, obuhvaćeno je:
– arhitektonskim i/ili građevinskim projektom,
– mašinskim projektom,
(2) Arhitektonski ili građevinski projekat u delu koji se odnosi na tehničko rešenje
spoljnjeg oblika dimnjaka i pristup dimnjaku mora sadržati naročito:
1. u tehničkom opisu:
1.1. opis i zahteve za završnu obradu spoljnih obloga dimnjaka,
1.2. opis i zahteve za požarnu otpornost nosivog dela dimnjaka i delova građevine ko-
ji se nalaze u prostoru nepovoljnog toplotnog uticaja dimnjaka,
1.3. opis i zahteve za uređaje za pristup dimnjaku,
2. u programu kontrole i osiguranja kvaliteta:
2.1. svojstva koja moraju imati građevinski proizvodi koji se ugrađuju kao završna
obrada spoljnih obloga dimnjaka i uređaja za pristup dimnjaku,
2.2. klasa nezapaljivosti ili zapaljivosti delova građevine koji se nalaze u prostoru ne-
povoljnog toplotnog uticaja dimnjaka i njihovu minimalnu međusobnu udaljenost,
2.3. druge uslove značajne za ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom i dru-
gim propisima.
3. u nacrtima:
3.1. broj i položaj priključaka uređaja za loženje,
3.2. položaj dimnjaka u građevinskom objektu,
3.3 položaj izlaznog otvora dimnjaka i njegova visina iznad krova građevinskog objek-
ta i/ili nadvišenja u odnosu na prepreke koje se nalaze u prostoru uticaja izlaznog otvora,
3.4. položaj uređaja za pristup dimnjaku i pristupnih otvora sa vratancima za kontro-
lu i čišćenje.
(3) Građevinski projekat u delu koji se odnosi na tehničko rešenje nosive konstrukci-
je dimnjaka mora sadržati delove propisane posebnim propisom za odgovarajuću vrstu kon-
strukcije.
(4) Mašinski projekat u delu koji se odnosi na tehničko rešenje dimnjaka mora sadr-
žati naročito:
1.1. uslove kompatibilnosti dimnjaka i uređaja za loženje,
1.2. opis dimnjaka sa dimenzijama i opisom svetlog otvora dimovodnog kanala,
1.3. opis svojstva dimnjaka za projektom predviđen uređaj ili uređaje za loženje i al-
ternativna rešenja u smislu:
1.3.1. temperaturne upotrebljivosti,
1.3.2. dopuštenog potpritiska ili pretpritiska,
1.3.3. postojanosti na čađ,
1.3.4. postojanosti na kondenzat,
1.3.5. otpornosti na koroziju,
1.3.6. otpornosti na toplotnu provodljivost
1.3.7. otpornosti na požar čađi,
1.3.8. karakteristike dimnih gasova u skladu s projektom predviđenog sastava greja-
nja građevinskog objekta za svaki pojedini priključeni uređaj za loženje i/ili goriva,
1.4. opis načina izvođenja mašinskim projektom obuhvaćenog dela dimnjaka i ugrad-
nje građevinskih proizvoda,
1.5. opis i način priključenja spojne dimovodne cevi na priključak dimnjaka,
1.6. opis i zahtevi za vratanca za kontrolu i čišćenje,
1.7. način prihvatanja i odvoda kondenzata;
2. u proračunu:
2.1. podatke o predvidivim delovanjima i uticajima na mašinskim projektom obuhva-
ćene delove dimnjaka,
2.2. proračun svetlog otvora dimovodnog kanala za odabrane karakteristike uređaja za
loženje i/ili goriva i odgovarajuće karakteristike dimnih gasova,
2.3. proračun potrebne protivpožarne i toplotne izolacije,
2.4. broj i položaj priključaka uređaja za loženje,
2.5. proračun korisne visine dimnjaka;
3. u programu kontrole i osiguranja kvaliteta:
3.1. svojstva koja moraju imati građevinski proizvodi koji se ugrađuju u mašinskim
projektom obuhvaćeni deo dimnjaka,
3.2. uslovi izvođenja i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni tokom izvođenja dim-
njaka, a koji imaju uticaj na postizanje projektovanih odnosno propisanih svojstava dimnja-
ka i ispunjenja bitnih zahteva za dimnjak i građevinu,
3.3. zahtevi učestalosti periodičnih pregleda,
3.4. pregled i opis potrebnih kontrolnih postupaka ispitivanja i zahtevanih rezultata
kojima će se dokazati usklađenost sa projektom predviđenim svojstvima,
3.5. druge uslove značajne za ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom i po-
sebnim propisima,
3.6. zahteve za održavanje dimnjaka koji moraju biti takvi da se tokom trajanja gra-
đevinskog objekta očuvaju njena tehnička svojstva i ispunjavaju zahtevi određeni projektom
građevinskog objekta i propisima u skladu s kojima je dimnjak izveden.
Član 21.
Izuzetno od odredbe člana 20. ovog Propisa glavni projekat porodične kuće i jedno-
stavnog građevinskog objekta u delu koji se odnosi na dimnjak mora sadržati:
1.1. opis rešenja oblika i pristupa dimnjaku,
1.2. opis konstrukcije dimnjaka,
1.3. opis svojstva dimnjaka s dimenzijama i opisom svetlog otvora dimovodnog kana-
la za odabrane karakteristike uređaja za loženje i/ili goriva i odgovarajuće karakteristike di-
mnih gasova, kao i zahteve za građevinske proizvode,
1.4. opis i zahteve za požarnu otpornost delova građevinskog objekta koji se nalaze u
prostoru nepovoljnog toplotnog uticaja dimnjaka,
1.5. podatke o načinu izvođenja dimnjaka,
1.6. zahteve za održavanje dimnjaka koji moraju biti takvi da se tokom trajanja građe-
vinskog objekta očuvaju njegova tehnička svojstva i ispunjavaju zahtevi određeni projektom
građevinskog objekta i propisima u skladu s kojima je dimnjak izveden,
1.7. opis načina izvođenja dimnjaka i ugradnje građevinskih proizvoda,
1.8. opis i način priključenja uređaja za loženje na priključak dimnjaka;
2. u nacrtima:
2.1. položaj dimnjaka u građevinskom objektu,
2.2. položaj izlaznog otvora dimnjaka i njegova visina iznad krova građevinskog
objekta i/ili nadvišenja u odnosu na prepreke koje se nalaze u prostoru uticaja izlaznog otvo-
ra,
O DIMNJACIMA 185
2.3. položaj, uređaj za pristup dimnjaku i pristupnih otvora s vratancima za kontro-

lu i čišćenje.
Član 22.
Ako projekat dimnjaka u cilju ispunjavanja uslova iz člana 20. i 21. ovog Propisa odre-
đuje primenu norme iz odgovarajućeg priloga ovog Propisa na način određen tim prilogom,
smatra se da dimnjak ispunjava propisane zahteve u delu normom regulisanog područja.
Član 23.
(1) Projekti građevinskih objekata stambene i stambeno-poslovne namene obavezno
sadrže i tehničko rešenje pomoćnih dimnjaka.
(2) Broj i raspored pomoćnih dimnjaka iz stava 1. ovog člana određuje se tako da sva-
ka stambena jedinica ima najmanje jedan priključak na pomoćni dimnjak.
(3) Na jednu dimovodnu cev pomoćnog dimnjaka dopušteno je priključivanje najvi-
še pet ložišta na čvrsto gorivo.
(4) Izuzetno od stava 1. ovog člana obaveza davanja tehničkog rešenja pomoćnog
dimnjaka u projektu građevinskog objekta ne odnosi se na porodične kuće.
Član 24.
(1) Osim uslova propisanih odredbama člana 16. do 23. ovog Propisa, projekat rekon-
strukcije odnosno adaptacije građevinskog objekta kojim se utiče na tehnička svojstva dim-
njaka obavezno mora sadržati podatke o utvrđenim zatečenim tehničkim svojstvima dimnja-
ka.
(2) Zatečena tehnička svojstva dimnjaka utvrđuju se uvidom u dokumentaciju građe-
vinskog objekta, ispitivanjima, proračunima i/ili na drugi odgovarajući način.
V. IZVOĐENJE I UPOTREBLJIVOST DIMNJAKA

Član 25.
(1) Građenje građevinskog objekta koji ima dimnjak mora biti takvo da dimnjak ima
tehnička svojstva i da ispunjava druge zahteve propisane ovim Propisom, u skladu s tehnič-
kim rešenjem građevinskog objekta i uslovima za građenje utvrđenim projektom, kao i da se
osigura očuvanje tih svojstava i upotrebljivost građevinskog objekta tokom njenog trajanja.
(2) Pri izvođenju dimnjaka izvođač je dužan pridržavati se dela projekta koji se od-
nosi na dimnjak, tehničkih uputstava za ugradnju i upotrebu građevinskih proizvoda i odre-
daba ovog Propisa.
Član 26.
(1) Kod preuzimanja građevinskog proizvoda namenjenog ugradnji u dimnjak, izvo-
đač dimnjaka mora utvrditi:
1. da li je građevinski proizvod isporučen s oznakom u skladu s posebnim propisom
kojim se uređuje označavanje građevinskih proizvoda i podudaraju li se podaci na dokumen-
taciji s kojom je građevinski proizvod isporučen s podacima u propisanoj oznaci,
2. da li je građevinski proizvod isporučen s tehničkim uputstvom za ugradnju i kori-
šćenje,
3. da li su svojstva, uključujući i rok trajanja građevinskog proizvoda i podaci značaj-
ni za njegovu ugradnju, korišćenje i uticaj na svojstva i trajnost dimnjaka u skladu sa svoj-
stvima i podacima određenim glavnim projektom.
(2) Utvrđeni podaci iz stava 1. ovog člana zapisuju se u skladu s posebnim propisom
o vođenju građevinskog dnevnika, a dokumentacija s kojom je građevinski proizvod isporu-
čen čuva se u dokazima o usklađenosti građevinskih proizvoda koje izvođač mora imati na
gradilištu.
Član 27.
(1) Pre pristupanja izvođenju dimnjaka obavezno se proverava položaj (visina, udalje-
nost i dr.) postojećih prepreka dimnim gasovima, odnosno nadvišenja okolnih građevinskih
objekata koji se nalaze u prostoru uticaja izlaznog otvora dimnjaka (u daljnjem tekstu: pre-
preke), te se o tome sačinjava skica i utvrđuje usklađenost stvarnog i projektovanog stanja.
Skica i utvrđeno stanje unosi se u građevinski dnevnik.
(2) U slučaju da položaj prepreka iz stava 1. ovog člana ne odgovara glavnim pro-
jektom predviđenom položaju, nastavak izvođenja dimnjaka dopušten je nakon izrade de-
la izvedbenog projekta sa dopunjenim tehničkim rešenjem za dimnjak koje je usklađeno sa
stvarnim stanjem.
Član 28.
Zabranjena je ugradnja građevinskog proizvoda koji:
– je isporučen bez oznake, u skladu s posebnim propisom kojim se uređuje označava-
nje građevinskih proizvoda,
– je isporučen bez tehničkog uputstva za ugradnju i korišćenje,
– nema osobine tražene projektom građevine ili mu je istekao rok trajanja, odnosno
o kojem podaci značajni za ugradnju, korišćenje i uticaj na svojstva i trajnost dimnjaka nisu
usklađeni sa podacima određenim glavnim projektom.
Član 29.
(1) Uslovi za izvođenje dimnjaka određuju se najmanje u skladu s odredbama Prilo-
ga „D“ ovoga Propisa, u programu kontrole i osiguranja kvaliteta, koji je sastavni deo glav-
nog projekta građevine.
(2) Izvođenje dimnjaka mora biti u skladu sa uslovima utvrđenim programom kontro-
le i osiguranja kvaliteta, kojima se mora garantovati da dimnjak ima tehnička svojstva i ispu-
njava zahteve određene projektom i ovim Propisom.
(3) Kada je tehničko rešenje dimnjaka, odnosno kada su uslovi u kojima se izvode ra-
dovi i druge okolnosti koje mogu biti od uticaja na tehnička svojstva dimnjaka takvi, da ni-
su obuhvaćeni odredbama Priloga „D“ ovog Propisa, tada se programom kontrole i osigura-
nja kvaliteta moraju regulisati posebni uslovi za izvođenje dimnjaka kojima se ispunjava za-
htev iz stava 2. ovog člana.
(4) Prilogom „D“ ovog Propisa pobliže se određuje izvođenje, dokazivanje upotreblji-
vosti, naknadno dokazivanje tehničkih svojstava i održavanje dimnjaka.
Član 30.
(1) Smatra se da dimnjak ima projektom predviđena tehnička svojstva i da je upotre-
bljiv ako:
1. su građevinski proizvodi ugrađeni u dimnjak na propisan način i imaju certifikat o
usklađenosti prema članu 14. stav 1. ovog Propisa,
2. su uslovi građenja i druge okolnosti, koje mogu biti od uticaja na tehnička svojstva
dimnjaka, bile usklađene sa zahtevima iz projekta,
3. dimnjak ima dokaze nepropusnosti
i ako o svemu određenom tačkama 1., 2. i 3. ovog stava postoje propisani zapisi i/ili
dokumentacija.
(2) Smatra se da je upotrebljivost dimnjaka dokazana ako su ispunjeni uslovi iz stava
1. ovog člana i iz člana 27. ovog Propisa.
Član 31.
(1) Ako se utvrdi da dimnjak nema projektom predviđena tehnička svojstva, mora se
obaviti naknadno dokazivanje da dimnjak ispunjava zahteve iz ovog Propisa.
O DIMNJACIMA 187
(2) Dokaz iz stava 1. ovog člana smatra se delom izvedbenog projekta.

(3) U slučaju da se dokaže da postignuta tehnička svojstva dimnjaka ne ispunjavaju
zahteve ovog Propisa mora se izraditi projekat sanacije.
VI. ODRŽAVANJE DIMNJAKA

Član 32.
(1) Održavanje dimnjaka mora biti takvo da se za vreme trajanja građevinskog objek-
ta očuvaju njegova tehnička svojstva i ispunjavaju zahtevi određeni projektom građevinskog
objekta i ovim Propisom, kao i drugi bitni zahtevi koje građevinski objekat mora ispunjava-
ti u skladu s posebnim propisom.
(2) Održavanje dimnjaka koji je izveden, odnosno koji se izvodi u skladu s prethodno
važećim propisima, mora biti takvo da se tokom trajanja građevinskog objekta očuvaju nje-
gova tehnička svojstva i ispunjavaju zahtevi određeni projektom građevinskog objekta i pro-
pisima u skladu s kojima je dimnjak izveden.
Član 33.
(1) Održavanje dimnjaka podrazumeva:
– redovne preglede dimnjaka, u razmacima i na način određen projektom građevin-
skog objekta, ovim Propisom i/ili posebnim propisom za održavanje dimnjaka
– vanredne preglede dimnjaka nakon nekog vanrednog događaja ili po inspekcijskom
nalogu,
– izvođenje radova kojima se dimnjak zadržava ili se vraća u stanje određeno projek-
tom građevinskog objekta i ovim Propisom, odnosno propisom u skladu s kojim je dimnjak
izveden.
(2) Ispunjavanje propisanih uslova održavanja dimnjaka dokumentuje se u skladu s
projektom građevinskog objekta, kao i:
– izveštajima o pregledima i ispitivanjima dimnjaka,
– beleškama o radovima održavanja,
– na drugi odgovarajući način,
ako ovim Propisom ili drugim propisom donesenim u skladu s odredbama Zakona o
planiranju i izgradnji nije drugačije propisano.
(3) Izvođenjem radova iz stava 1. alineje 3. ovog člana smatra se i zamena dimovod-
ne cevi postojećeg dimnjaka ugradnjom polugotove dimovodne cevi. Ugradnja polugotove
dimovodne cevi sprovodi se u skladu s Prilogom „D“ ovog Propisa, pod uslovom da se tim
radovima ne menjaju zatečena svojstva dimnjaka odnosno građevinskog objekta, koja nisu u
vezi s odvođenjem dimnih gasova tim dimnjakom.
Član 34.
(1) Za održavanje dimnjaka dopušteno je upotrebiti samo one građevinske proizvo-
de koji ispunjavaju propisane uslove i za koje je izdat certifikat o usklađenosti prema poseb-
nom propisu.
(2) Održavanjem građevinskog objekta ili na neki drugi način ne smeju se ugroziti
tehnička svojstva i ispunjavanje propisanih zahteva za dimnjak.
Član 35.
Na izvođenje radova na održavanju dimnjaka odgovarajuće se primenjuju odredbe
ovog Propisa koje se odnose na izvođenje dimnjaka i posebnog propisa kojim će biti reguli-
sano permanentno održavanje dimnjaka.
VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 36.
(1) Prilozi „A“, „B“, „C“ i „D“ s odgovarajućim sadržajem sastavni su deo ovog Pro-
pisa.
(2) Ministar ovlašćen za donošenje ovog Propisa posebnom odlukom će, osim normi
određenih prilozima iz stava 1. ovog člana, odrediti norme na koje upućuju norme iz tih pri-
loga i druge norme bitne za primenu ovog Propisa. Ova odluka objavljuje se na WEB strani-
cama Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
Član 37.
(1) Dana ..... godine prestaju se primjenjivati priznata tehnička pravila u delu u kojem
se odnose na dimnjake (ako postoje):
– Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih građevinskih konstrukcija na
otpornost prema požaru te o uslovima kojima moraju udovoljavati organizacije ovlaštene za
atestiranje tih proizvoda i priznata tehnička pravila i tehničke specifikacije na primenu kojih
ta priznata tehnička pravila upućuju.
(2) Glavni projekat u kojem je tehničko rešenje dimnjaka dato prema priznatim teh-
ničkim pravilima iz stava 1. ovog člana, smatraće se važećim dokumentom za izdavanje gra-
đevinske dozvole ako je zahtev za izdavanje te dozvole zajedno s glavnim projektom.
Član 38.
(1) U građevinskom objektu koji se izvodi prema građevinskoj dozvoli, čiji je sastav-
ni deo glavni projekat izrađen u skladu s priznatim tehničkim pravilima iz člana 37. stav 1.
ovog Propisa, može se ugraditi građevinski proizvod razvrstan prema ovom Propisu ako ima
odgovarajuća ili povoljnija tehnička svojstva, ako je to određeno izvedbenim projektom i ako
je u skladu s tim projektom utvrđeno da je upotrebljiv za tu građevinu, uključujući i uslove za
njegovu ugradnju i uticaje okoline.
(2) Radi sprovođenja odredbi iz stava 1. ovog člana za deo dimnjaka koji je izveden do
početka ugradnje građevinskih proizvoda razvrstanih prema ovom Propisu, mora se evidentira-
ti stanje izvedenih radova u skladu s posebnim propisom o vođenju građevinskog dnevnika.
(3) Izvedbeni projekat građevinskog objekta iz stava 1. ovog člana u delu u kojem se
odnosi na dimnjak, za ugradnju građevinskih proizvoda razvrstanih prema ovom Propisu mo-
ra sadržati detaljnu razradu programa kontrole i osiguranja kvaliteta iz glavnog projekta ko-
jom će se, u skladu s ovim Propisom, posebno odrediti:
– svojstva koja moraju imati građevinski proizvodi koji se ugrađuju u dimnjak, uklju-
čujući odgovarajuće podatke propisane odredbama o označavanju građevinskih proizvoda
prema prilozima ovog Propisa,
– ispitivanja i postupci dokazivanja upotrebljivosti dimnjaka,
– uslovi građenja građevinskog objekta i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni za
vreme izvođenja dimnjaka, a koji imaju uticaj na postizanje projektovanih odnosno propisa-
nih tehničkih svojstava dimnjaka i ispunjavanje bitnih zahteva za građevinske objekte, i
– druge uslove značajne za ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom i poseb-
nim propisima, uključujući i ocenu međusobne usklađenosti načina dokazivanja upotreblji-
vosti dela dimnjaka izvedenog do početka ugradnje građevinskih proizvoda razvrstanih pre-
ma ovom Propisu i kasnije izvedenog dela dimnjaka.
Član 39.
Ako za projektovanje dimnjaka shodno članu 18. stav 1. ovog Propisa nema tehnič-
kih specifikacija na koje upućuju norme iz Priloga „C“ ovog Propisa, primenjuju se odred-
be odgovarajućih priznatih tehničkih pravila koje nisu u suprotnosti sa Zakonom o planira-
O DIMNJACIMA 189
nju izgradnji, ovim Propisom i normama na koje ovaj Propis upućuje, a za određivanje kojih
je shodno Zakonu o planiranju i izgradnji odgovoran projektant.
Član 40.
(1) Nakon donošenja ovog propisa prestaju da važe priznata tehnička pravila za doka-
zivanje upotrebljivosti građevinskih proizvoda za koje je potvrđivanje regulisano prilozima
ovog Propisa, ako posebnim propisom nije drukčije određeno.
(2) Postupci izdavanja potvrda o ispitivanju građevinskih proizvoda iz stava 1. ovog
člana započeti od donošenja ovog propisa prema priznatim tehničkim pravilima, dovršit će
se prema tim tehničkim pravilima.
(3) Potvrde o ispitivanju građevinskih proizvoda iz stava 1. ovog člana izdate prema
priznatim tehničkim pravilima, priznaju se kao dokaz upotrebljivosti tih građevinskih proi-
zvoda do datuma važenja koji je u njima naveden ali ne duže od godinu dana.
Član 41.
Do potpisivanja ugovora kojim se uređuje područje građevinskih proizvoda između
Republike Srbije i Evropske unije, označavanje građevinskih proizvoda koji odgovaraju srp-
skim normama donesenim u skladu s načelima usklađivanja evropskog zakonodavstva spro-
vodi se u skladu s odredbama posebnog propisa kojim se uređuje to pitanje.
Član 42.
(1) Nakon potpisivanja ugovora iz člana 41. ovog Propisa i u skladu s tim ugovorom,
za projektovanje, izvođenje i održavanje dimnjaka mogu se primenjivati i građevinski pro-
izvodi shodno harmonizovanim tehničkim specifikacijama na koje ovaj Propis ne upuću-
je ako:
– su naslovi, oznake referencija i datum početka primene tih tehničkih specifikaci-
ja, kao i datum završetka istovremene primene oprečnih nacionalnih tehničkih specifikacija
objavljeni u službenom glasilu Evropske unije,
– je za te građevinske proizvode potvrđena usklađenost s tim tehničkim specifikaci-
jama,
– su ti proizvodi upotrebljivi u Republici Srbiji s obzirom na geografske, klimatske i
druge posebne uslove Republike Srbije.
(2) U dimnjak koji se izvodi prema građevinskoj dozvoli čiji je sastavni deo glavni
projekat izrađen u skladu s tehničkim specifikacijama na koje upućuje ovaj Propis, građe-
vinski proizvod iz stava 1. ovog člana može se ugraditi ako ima odgovarajuća ili povoljni-
ja tehnička svojstva, ako je to određeno projektom izvođenja i ako je u skladu s tim projek-
tom utvrđeno da je upotrebljiv za taj dimnjak, uključujući uslove njegove ugradnje i utica-
je okoline.
(3) U slučaju iz stava 2. ovog člana, odgovarajuće se primjenjuju odredbe člana 38.
stav 2. i 3. ovog Propisa.
PRILOG A
Glineni/keramički, betonski i metalni
proizvodi za dimnjake
A.1. Područje primene
A.1.1. U skladu sa članom 15. stav 1. alineja 1. ovog Propisa ovim se propisuju teh-
nička svojstva, način potvrđivanja usklađenosti i drugi zahtevi za glinene/keramičke, beton-
ske i metalne proizvode za dimnjake.
A.1.2. Tehnička svojstva i drugi zahtevi, kao i potvrđivanje usklađenosti glinenih/ke-
ramičkih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjake određuju se odnosno sprovode, u za-
visnosti od vrste proizvoda, prema odgovarajućim normama navedenim u tački A.5.1. ovog
Priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog Priloga, kao i u skladu s
odredbama posebnog propisa.
A.1.3. Glineni/keramički, betonski i metalni građevinski proizvodi za dimnjake kori-
ste se za izvođenje montažnih odnosno zidanih dimnjaka u građevinskim objektima.
A.2. Specifična svojstva, potvrđivanje usklađenosti i označavanje

A.2.1. Specifična svojstva
A.2.1.1. Tehnička svojstva glinenih/keramičkih proizvoda za dimnjake moraju ispu-
njavati opšte i posebne zahteve, bitne za svojstva dimnjaka i u zavisnosti od vrste proizvoda
moraju biti razvrstana prema normama SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1806:2011. i SRPS
EN 13502:2005, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga.
A.2.1.2. Vrste glinenih/keramičkih proizvoda za dimnjake su:
a) dimovodne cevi,
b) dimovodni elementi s jednim zidom,
c) izlazni nastavci,
d) spoljni plaštevi za sistemske dimnjake.
A.2.1.3. Tehnička svojstva betonskih proizvoda za dimnjake moraju ispunjavati op-
šte i posebne zahteve, bitne za svojstva dimnjaka i u zavisnosti od vrste proizvoda mora-
ju biti razvrstana prema normama SRPS EN 1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i SRPS EN
12446:2007, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga.
A.2.1.4. Vrste betonskih proizvoda za dimnjake su:
a) dimovodne cevi,
b) dimovodni elementi,
c) elementi plašta.
A.2.1.5. Tehnička svojstva metalnih proizvoda za dimnjake moraju ispunjavati opšte
i posebne zahteve, bitne za svojstva dimnjaka i u zavisnosti od vrste proizvoda moraju bi-
ti razvrstana prema normi SRPS EN 1856-1:2011. i normi SRPS EN 1856-2:2011. normama
na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga.
A.2.1.6. Vrste metalnih proizvoda za dimnjake su:
a) metalne dimovodne cevi i pripadajući delovi,
b) priključni element (priključna cev).
A.2.1.7. Tehnička svojstva glineno/keramičkih, betonskih i metalnih proizvoda za
dimnjake specifikuju se u projektu građevinskog objekta.
A.2.2. Potvrđivanje usklađenosti
A.2.2.1. Potvrđivanje usklađenosti glinenih/keramičkih proizvoda za dimnjake, u za-
visnosti od vrste proizvoda, obavlja se prema tačkama A.2.2.1.1., A.2.2.1.2. i A.2.2.1.3. ovog
O DIMNJACIMA 191
priloga, normama na koje upućuju norme iz tih tačaka i odredbama ovog priloga i posebnog
propisa.
A.2.2.1.1. Potvrđivanje usklađenosti dimovodnih cevi obavlja se prema odredbama
Dodatka ZA norme SRPS EN 1457:2005.
A.2.2.1.2. Potvrđivanje usklađenosti dimovodnih elemenata za dimnjake s jednim zi-
dom obavlja se u skladu s normom SRPS EN 1806:2011, primenom ocenjivanja usklađeno-
sti 2+ prema posebnom propisu, za sve karakteristike dimovodnih elemenata sadržane u Ta-
blici B1. Dodatka B norme SRPS EN 1443:2005.
A.2.2.1.3. Potvrđivanje usklađenosti izlaznih nastavaka obavlja se prema odredbama
Dodatka ZA norme SRPS EN 13502:2005.
A.2.2.2. Potvrđivanje usklađenosti betonskih proizvoda za dimnjake, u zavisnosti
od vrste, obavlja se prema odredbama Dodatka ZA norma SRPS EN 1857:2011, SRPS EN
1858:2011. i norme SRPS EN 12446:2007, normama na koje te norme upućuju i odredbama
ovog priloga i posebnog propisa.
A.2.2.3. Potvrđivanje usklađenosti metalnih proizvoda za dimnjake, u zavisnosti od
vrste, obavlja se prema odredbama Dodatka ZA norma SRPS EN 1856-1:2011. i SRPS EN
1856-2:2011., normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga i posebnog pro-
pisa.
A.2.3. Označavanje
A.2.3.1. Glineni/keramički, betonski i metalni proizvodi za dimnjake označavaju se,
na otpremnici i na ambalaži odnosno na proizvodu, u zavisnosti od vrste proizvoda prema
tačkama A.2.3.1.1., A.2.3.1.2. i A.2.3.1.3. ovog priloga. Oznaka mora obavezno sadržati upu-
ćivanje na odgovarajuću normu, a u skladu s posebnim propisom.
A.2.3.1.1. Glineno/keramički proizvod za dimnjake označava se prema normama
SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1806:2011. i SRPS EN 13502:2005.
A.2.3.1.2. Betonski proizvod za dimnjake označava se prema normama SRPS EN
1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i SRPS EN 12446:2007.
A.2.3.1.3. Metalni proizvod za dimnjake označava se prema normama SRPS EN
1856-1:2011. i SRPS EN 1856-2:2011.
A.3. Ispitivanje
A.3.1. Uzimanje uzoraka glinenih/keramičkih proizvoda za dimnjake radi ispitivanja
i ispitivanje svojstava glinenog/keramičkog proizvoda za dimnjake sprovodi se, u zavisnosti
od vrste proizvoda, prema normama SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1806:2011i SRPS EN
13502:2005 i normama na koje te norme upućuju.
A.3.2. Uzimanje uzoraka betonskih proizvoda za dimnjake radi ispitivanja i ispitiva-
nje svojstava betonskog proizvoda za dimnjake sprovodi se, u zavisnosti od vrste proizvoda,
prema normama SRPS EN 1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i SRPS EN 12446:2007. i nor-
mama na koje te norme upućuju.
A.3.3. Uzimanje uzoraka metalnih proizvoda za dimnjake radi ispitivanja i ispitiva-
nje svojstava metalnog proizvoda za dimnjake sprovodi se prema normama SRPS EN 1856-
1:2011. i SRPS EN 1856-2:2011. i normama na koje te norme upućuju.
A.4. Kontrola građevinskih proizvoda pre ugradnje

A.4.1. Glineno/keramički, betonski i metalni proizvodi za dimnjake proizvedeni pre-
ma tehničkoj specifikaciji za koje je usklađenost potvrđena na način određen ovim Prilogom
i izdata isprava o usklađenosti, može se ugraditi u građevinski objekat ako element zadovo-
ljava zahteve iz projekta tog građevinskog objekta.
A.4.2. Pre ugradnje glinenog/keramičkog, betonskog i metalnog proizvoda za dim-

njake obavljaju se odgovarajuće nadzorne radnje određene normama DIN 18160-1 i DIN
18160-5 i kontrolne radnje određene Prilogom „D“ ovog Propisa.
A.5. Popis normi

A.5.1. Norme za glinene/keramičke, betonske i metalne građevinske proizvode
SRPS EN 1443:2005 Dimnjaci – Opšti zahtevi
SRPS EN 1457:2005 Dimnjaci – Glinene/keramičke dimovodne cevi – Zahtevi i
metode ispitivanja
SRPS EN 1806:2011. Dimnjaci – Glineni/keramički dimovodni elementi za dim-
njake s jednim zidom – Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN 13502:2005. Dimnjaci – Zahtevi i i metode ispitivanja za glinene/kera-
mičke izlazne nastavke
SRPS EN 1857:2011. Dimnjaci – Delovi – Betonske dimovodne cevi
SRPS EN 1858:2011. Dimnjaci – Delovi – Betonski elementi dimnjaka
SRPS EN 12446:2007. Dimnjaci – Delovi – Elementi betonskog plašta
SRPS EN 1856-1:2011. Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – 1. deo: Proizvodi
konstrukcije dimnjaka
SRPS EN 1856-2:2011. Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – 2. deo: Metalne
cevi i priključne dimovodne cevi
EN 12391-1:2003. Dimnjaci – Norma za izvođenje metalnih dimnjaka – 1. deo:
Dimnjaci za nehermetički zatvorene sisteme za loženje (EN
12391-1:2003). Ovaj standard je stavljen van snage ali u BiH
i Hrvatskoj nije.
O DIMNJACIMA 193
PRILOG B
Polugotovi (sistemski) dimnjaci
B.1. Područje primene
B.1.1. U skladu sa članom 15. stav 1. alineja 2. ovog Propisa ovim se prilogom propi-
suju tehnička odnosno specificirana svojstva i drugi zahtevi za polugotove (sistemske) dim-
njake.
B.1.2. Polugotovi (sistemski) dimnjak u smislu tačke B.1.1. ovog priloga jeste dim-
njak sastavljen od međusobno kompatibilnih elemenata za dimnjake, proizveden u pogonu
za proizvodnju polugotovih (sistemskih) dimnjaka van gradilišta.
B.1.3. Tehnička svojstva i drugi zahtevi, kao i potvrđivanje usklađenosti polugotovih
(sistemskih) dimnjaka određuje se, odnosno sprovodi, prema normama iz tačke B.5.1. ovog
priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga i u skladu s odredba-
ma posebnog propisa.
B.2. Specificirana svojstva, potvrđivanje usklađenosti i označavanje

B.2.1. Specificirana svojstva
B.2.1.1. Tehnička svojstva polugotovih (sistemskih) dimnjaka moraju ispunjavati op-
šte i posebne zahteve bitne za krajnju namenu u građevini i u zavisnosti od vrste polugoto-
vog (sistemskog) dimnjaka moraju biti specificirana prema odredbama odgovarajuće norme
iz tačke B.5.1. ovog priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga.
B.2.1.2. Tehnička svojstva polugotovog (sistemskog) dimnjaka specificiraju se u pro-
jektu građevinskog objekta.
B.2.2. Potvrđivanje usklađenosti
B.2.2.1. Potvrđivanje usklađenosti polugotovog (sistemskog) dimnjaka, u zavisnosti
od vrste dimnjaka, obavlja se prema odredbama Dodatka ZA normi SRPS EN 13063-1:2011,
SRPS EN 13063-2:2001, SRPS EN 13069:2011. i SRPS EN 1856-1:2011, normama na koje
te norme upućuju i odredbama ovog priloga i posebnog propisa.
B.2.3. Označavanje
B.2.3.1. Polugotov (sistemski) dimnjak označava se, u zavisnosti od vrste dimnjaka,
na otpremnici i na ambalaži odnosno dimnjaku prema odredbama odgovarajuće norme iz tač-
ke B.5.1. ovog priloga. Oznaka mora obavezno sadržati upućivanje na tu normu, a u skladu
s posebnim propisom.
B.3. Ispitivanje
B.3.1. Polugotov (sistemski) dimnjak ispituje se, u zavisnosti od vrste dimnjaka, pre-
ma odredbama odgovarajuće norme iz tačke B.5.1. ovog priloga i normama na koje te nor-
me upućuju.
B.4. Kontrola polugotovog (sistemskog) dimnjaka pre ugradnje

B.4.1. Polugotov (sistemski) dimnjak za kojeg je usklađenost potvrđena na način
određen ovim prilogom i izdata isprava o usklađenosti, može se ugraditi u građevinski obje-
kat ako zadovoljava zahteve projekta tog građevinskog objekta.
B.4.2. Pre ugradnje polugotovog (sistemskog) dimnjaka obavljaju se odgovarajuće
nadzorne radnje određene normama DIN 18160-1 i DIN 18160-5, kao i druge kontrolne rad-
nje određene Prilogom „D“ ovog Propisa.
B.5. Norme
B.5.1. Norme za polugotove (sistemske) dimnjake
SRPS EN 1443:2005 Dimnjaci – Opšti zahtevi
SRPS EN 13063-1:2011. Dimnjaci – Sistemski dimnjaci sa glinenim/keramičkim di-
movodnim cevima – 1. deo: Zahtevi i metode ispitivanja na
otpornost na požar čađi SRPS EN 13063-2: Dimnjaci – Si-
stemski dimnjak sa glinenim/keramičkim dimovodnim ce-
vima – 2. deo: Zahtevi i metode ispitivanja u vlažnim uslo-
vima (EN 13063-2:2005)
SRPS EN 13069:2011. Dimnjaci – Glineni/keramički spoljni plaštevi za sisteme
dimnjaka – Zahtevi i metode ispitivanja (EN 13069:2005)
SRPS EN 1856-1:2011. Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – 1. deo: Proizvo-
di sistema dimnjaka
O DIMNJACIMA 195
PRILOG C
Projektovanje dimnjaka
C.1. Područje primene
C.1.1. U skladu sa članom 18. stav 3. ovog Propisa ovim prilogom propisuju se pra-
vila za projektovanje dimnjaka u građevinskim objektima, ako ovim Propisom nije drugači-
je određeno.
C.1.2. Odredbe ovog priloga odnose se na projektovanje dimnjaka uzimajući u obzir i
osnove proračuna i delovanja na dimnjake i projektovanje dimnjaka otpornih na zemljotres.
C.2. Projektovanje i proračun

C.2.1. Pravila za projektovanje dimnjaka određena su srpskim normama iz tačke
C.4.1. ovog priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga.
C.2.2. Kod projektovanja mora se uzeti u obzir međusobno delovanje dimnjaka i osta-
lih delova građevinskog objekta.
C.2.3. Proračun, delovanja, otpornost na zemljotres, otpornost na požarno delovanje,
projektovanje i geotehničko projektovanje noseće konstrukcije dimnjaka obavlja se u skla-
du sa posebnim propisima.
C.3. Tehnička svojstva

C.3.1. Tehnička svojstva glinenih/keramičkih, betonskih i metalnih proizvoda za dim-
njak specifikuju se u delu projekta koji se odnosi na dimnjak prema odredbama Priloga „A“
ovog Propisa.
C.3.2. Tehnička svojstva polugotovih (sistemskih) dimnjaka specifikuju se u delu pro-
jekta koji se odnosi na dimnjak prema odredbama Priloga „B“ ovog Propisa.
C.3.3. Tehnička svojstva drugih građevinskih proizvoda (npr. temelja, zidnih eleme-
nata, maltera, betona, armature i sastavnih materijala) specifikuju se u delu projekta koji se
odnosi na dimnjak prema odredbama posebnih propisa.
C.4. Norme
C.4.1. Norme za projektovanje i proračun
SRPS EN 1443:2005. Dimnjaci – Opšti zahtevi
DIN 18160-1:2001. Dimnjaci – 1. deo: Projektovanje i izvođenje (DIN 18160-
1:2001)
DIN 18160-5:1998. Dimnjaci – 5. deo: Uređaji za pristup dimnjaku – Zahtevi,
projektovanje i izvođenje (DIN 18160-5:1998)
SRPS EN 13384-1:2011. Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna dina-
mike fluida – 1. deo: Dimnjaci s jednim uređajem za lože-
nje (EN 13384-1:2002)
SRPS EN 13384:2011. Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna dina-
mike fluida – 1. deo: Dimnjaci s jednim uređajem za lože-
nje (EN13384-1:2002/AC:2003)
EN 13384-2:2011. Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna dina-
mike fluida – 2. deo: Dimnjaci sa više uređaja za loženje
PRILOG D
Izvođenje i održavanje dimnjaka
D.1. Područje primene
D.1.1. U skladu sa članom 29, stav 4. ovog Propisa ovim prilogom propisuju se teh-
nički i drugi zahtevi i uslovi za izvođenje, nadzorne radnje, dokazivanje upotrebljivosti, na-
knadno dokazivanje tehničkih svojstava i održavanje dimnjaka.
D.1.2. Izvođenje, dokazivanje upotrebljivosti i održavanje dimnjaka obavlja se prema
normama iz tačke D.4.1. ovog priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog
priloga i u skladu s odredbama posebnih propisa.
D.2. Izvođenje, ugradnja, upotrebljivost, nadzorne radnje i

kontrolni postupci na gradilištu
D.2.1. Izvođenje i ugradnja
D.2.1.1. Dimnjaci u građevinskim objektima izvode se na gradilištu od glinenih/ke-
ramičkih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjake kao montažni i zidani dimnjaci ili se
ugrađuju kao polugotovi (sistemski) dimnjaci. Montažni, zidani i polugotovi (sistemski) dim-
njaci moraju se izvesti odnosno ugraditi prema tehničkom uputstvu za izvođenje, ugradnju
i korišćenje, normama iz tačke D.4.1. ovog priloga, normama na koje te norme upućuju i
odredbama ovog priloga.
D.2.1.2. Noseće konstrukcije dimnjaka (temelja, zidnih elemenata, maltera, betona,
armature i sastavnih materijala) izvode se prema odredbama posebnih Propisa
D.2.1.3. Rukovanje, skladištenje i zaštita glinenih/keramičkih, betonskih i metalnih
proizvoda za dimnjake, polugotovih (sistemskih) dimnjaka i ostalih građevinskih proizvo-
da koji se ugrađuju u noseću konstrukciju dimnjaka mora biti u skladu sa zahtevima tehnič-
kih specifikacija koje se odnose na te proizvode, tehničkim uputstvom i u skladu s projektom
građevine, odredbama ovog priloga i odredbama posebnih propisa.
D.2.1.4. Izvođač radova odnosno ugradnje dimnjaka mora pre početka radova odno-
sno ugradnje dimnjaka proveriti odgovaraju li glineni/keramički, betonski ili metalni proi-
zvodi za dimnjake odnosno polugotovi (sistemski) dimnjaci zahtevima iz projekta građevin-
skog objekta i da li je tokom rukovanja i skladištenja tih proizvoda došlo do njihovog ošteće-
nja, deformacije ili drugih promena koje bi mogle da utiču na tehnička svojstva dimnjaka.
D.2.1.5. Izvođač noseće konstrukcije dimnjaka mora pre početka radova proveriti od-
govaraju li građevinski proizvodi koji se ugrađuju u noseću konstrukciju dimnjaka zahtevi-
ma iz projekta građevine i zahtevima posebnih propisa, i da li je tokom rukovanja i skladište-
nja tih proizvoda došlo do njihovog oštećenja, deformacije ili drugih promena koje bi mogle
da utiču na tehnička svojstva noseće konstrukcije dimnjaka.
D.2.1.6. Nadzorni organ neposredno pre početka radova odnosno ugradnje dimnja-
ka mora:
a) proveriti da li postoji isprava o usklađenosti za glinene/keramičke, betonske, metal-
ne građevinske proizvode za dimnjake odnosno polugotovog (sistemskog) dimnjaka i osta-
le građevinske proizvode koji se ugrađuju u noseću konstrukciju dimnjaka i jesu li iskazana
svojstva usklađena sa zahtevima iz projekta građevine,
b) proveriti jesu li glineni/keramički, betonski i metalni proizvodi za dimnjake odno-
sno polugotovi (sistemski) dimnjak i ostali proizvodi koji se ugrađuju u noseću konstrukci-
ju dimnjaka postavljeni i povezani u skladu s projektom građevinskog objekta i/ili tehnič-
kim uputstvom za ugradnju i korišćenje dimnjaka i u skladu s Prilogom „C“ ovog Propisa i
odredbama posebnih propisa,
O DIMNJACIMA 197
c) proveriti da li položaj dimnjaka u građevinskom objektu u odnosu na okolne gra-

đevinske objekte, okolno rastinje ili druge prepreke koje mogu biti od uticaja za nesmetano
funkcionisanje dimnjaka, odgovara pretpostavkama iz projekta,
d) dokumentovati nalaze svih izvršenih provera beleškom u građevinskom dnevniku.
2.1.7. Nakon izvođenja dimnjaka nadzorni organ mora proveriti prohodnost izvede-
nog dimnjaka i usklađenost dimnjaka s obzirom na projektom predviđeni uređaj za loženje i
dokumentovati nalaz te provere beleškom u građevinskom dnevniku.
D.2.2. Upotrebljivost dimnjaka
D.2.2.1. Pri dokazivanju upotrebljivosti dimnjaka treba uzeti u obzir:
a) beleške u građevinskom dnevniku o svojstvima i drugim podacima o građevinskim
proizvodima ugrađenim u dimnjak,
b) rezultate nadzornih radnji i kontrolnih postupaka koja se u skladu s ovim Propisom
obavezno sprovode pre ugradnje građevinskih proizvoda u dimnjak,
c) dokaze upotrebljivosti (rezultate ispitivanja, beleške o sprovedenim postupcima i
dr.) koje je izvođač osigurao tokom izvođenja dimnjaka,
d) rezultate ispitivanja određenih projektom građevinskog objekta ili ispitivanja spro-
vedenih u slučaju sumnje,
e) uslove građenja i druge okolnosti koje mogu biti od uticaja na tehnička svojstva
dimnjaka, a mogu se utvrditi prema građevinskom dnevniku i drugoj dokumentaciji koju
izvođač mora imati na gradilištu, te dokumentaciju koju mora imati proizvođač građevin-
skog proizvoda.
D.2.2.2. Ispitivanje dimnjaka u svrhu dokazivanja upotrebljivosti sprovodi se u skla-
du s odredbama iz projekta građevinskog objekta.
D.2.2.3. Ispitivanje dimnjaka u slučaju sumnje obavezno se sprovodi tako da se na od-
govarajući način primeni norma SRPS EN 13216-1:2011. odnosno SRPS EN 1859:2011.
D.2.2.4. Dokazivanje upotrebljivosti noseće konstrukcije dimnjaka sprovodi se u skla-
du sa odredbama posebnih propisa.
D.2.3. Naknadno dokazivanje tehničkih svojstava dimnjaka
D.2.3.1. Za dimnjak koji nema projektom predviđena tehnička svojstva ili se ona ne mo-
gu utvrditi zbog nedostatka potrebne dokumentacije, moraju se naknadnim ispitivanjima i na-
knadnim proračunima utvrditi tehnička svojstva dimnjaka i noseće konstrukcije dimnjaka od-
govarajućom primenom norme SRPS EN 13216-1:2011. odnosno norme SRPS EN 1859:2011.
i normama na koje te norme upućuju, te odredbama ovog priloga i posebnih propisa.
D.2.3.2. Radi utvrđivanja tehničkih svojstava dimnjaka i noseće konstrukcije dimnja-
ka iz tačke D.2.5.1. ovog priloga potrebno je prikupiti odgovarajuće podatke o dimnjaku i no-
sećoj konstrukciji dimnjaka u obimu i meri koji omogućavaju procenu stepena ispunjavanja
bitnog zahteva mehaničke otpornosti i stabilnosti, požarne otpornosti i drugih bitnih zahteva
za dimnjak prema odredbama posebnih propisa.
D.3. Održavanje dimnjaka

D.3.1. Radnje vezane za održavanje dimnjaka treba sprovoditi prema odredbama ovog
priloga i normama na koje upućuje ovaj prilog, i odgovarajućom primenom odredbi iz Prilo-
ga „A“, „B“ i „C“ ovog Propisa.
D.3.2. Redovni pregledi u svrhu održavanja dimnjaka obavljaju se u skladu sa zahte-
vima iz projekta građevinskog objekta, ali najmanje jednom godišnje.
D.3.2.1. Način obavljanja redovnih pregleda u svrhu održavanja dimnjaka određuje se
projektom građevinskog objekta, a uključuje najmanje:
a) vizuelni pregled, u kojeg je uključeno utvrđivanje položaja i veličine pukotina i
drugih oštećenja bitnih za očuvanje tehničkih svojstva dimnjaka,
b) probu pritiska u slučaju sumnje,
c) usklađenost uređaja za loženje i dimnjaka.

D.3.2.2. Pregled dimnjaka shodno odredbi tačke D.3.2.1. ovog priloga vrši se i pre pr-
vog korišćenja uređaja za loženje, odnosno pre ponovnog korišćenja, ako se dimnjak nije ko-
ristio duže od godinu dana.
D.3.2.3. Prilikom pregleda dimnjaka iz tačke D.3.2.1. i D.3.2.2. ovog priloga dimnjak
se obvezno čisti primereno vrsti dimnjaka (mehanički i/ili na drugi način).
D.3.2.4. Vanredni pregled dimnjaka vrši se pre svake promene uređaja za loženje ili
promene goriva, nakon svakog vanrednog događaja koji može uticati na tehnička svojstva
dimnjaka ili izaziva sumnju u upotrebljivost dimnjaka, kao i po nalogu inspekcije. Vanredni
pregled dimnjaka uključuje ispitivanja dimnjaka odgovarajućom primenom norme SRPS EN
13216-1:2011. odnosno norme SRPS EN 1859:2011, i normi na koje norme upućuju, kao i
odredbi ovog priloga i posebnih propisa.
D.3.2.5. U slučaju iz tačke D.3.2.4. ovog priloga, pregled noseće konstrukcije dimnja-
ka vrši se prema odredbama posebnih propisa.
D.3.3 Zamena dimovodne cevi postojećeg dimnjaka ugradnjom polugotove dimovod-
ne cevi mora se sprovesti na način da se tim radovima ne utiče na zatečena tehnička svojstva
građevinskog objekta koja nisu u vezi s odvođenjem dimnih gasova tim dimnjakom.
D.3.3.1. Polugotova dimovodna cev iz tačke D.3.3. ovog priloga mora ispunjavati
uslove određene Prilogom „B“ ovog Propisa.
D.3.3.2. Tehnička uputstva proizvođača za zamenu dimovodne cevi postojećeg dim-
njaka ugradnjom polugotove dimovodne cevi, kao i sama ugradnja polugotove dimovodne
cevi mora biti takva da dimnjak nakon ugradnje polugotove dimovodne cevi ispunjava zah-
teve iz ovog Propisa.
D.3.3.3. Dokumentaciju o pregledima iz tačke D.3.2. i o ugradnji polugotove dimo-
vodne cevi iz tačke D.3.3. ovog priloga, kao i drugu dokumentaciju o održavanju dimnjaka,
vlasnik građevine dužan je trajno da čuva.
D.4. Norme
D.4.1. Norme za izvođenje i održavanje dimnjaka
SRPS EN 1457:2005. Dimnjaci – Glinene/keramičke dimovodne cevi – Zahtevi i
metode ispitivanja
SRPS EN 1806:2011. Dimnjaci – Glineni/keramički dimovodni elementi za dim-
njake s jednim zidom – Zahtevi i metode ispitivanja (EN
1806:2000)
SRPS EN 13502:2005. Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za glinene/kera-
mičke izlazne nastavke
SRPS EN 13063-1:2011. Dimnjaci – Sistemi dimnjaka sa glinenim/keramičkim di-
movodnim cevima – 1. deo: Zahtevi i metode ispitivanja na
otpornost na požar čađi
SRPS EN 13063-2:2011. Dimnjaci – Sistemi dimnjaka s glinenim/keramičkim di-
movodnim cevima – 2. deo: Zahtevi i metode ispitivanja u
vlažnim uslovima (EN 13063-2:2005)
SRPS EN 13069:2011. Dimnjaci – Glineni/keramički spoljni plaštevi za sisteme
dimnjaka – Zahtevi i metode ispitivanja
EN 12391-1:2003. Dimnjaci – Norma za izvođenje metalnih dimnjaka – 1.
deo: Dimnjaci za nehermetički zatvorene sisteme loženja
(EN 12391-1:2003)
DIN 18160-1:2001. Dimnjaci – 1. deo: Projektovanje i izvođenje (DIN 18160-
1:2001)
DIN 18160-5:1998. Dimnjaci – 5. deo: Uređaji za pristup dimnjaku – Zahtevi,
projektovanje i izvođenje (DIN 18160-5:1998)
O DIMNJACIMA 199
D.4.2. Norme za ispitivanje dimnjaka

SRPS EN 1859:2011:2001. Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Metode ispitivanja
SRPS EN 13216-1:2011. Dimnjaci – Metode ispitivanja za sisteme dimnjaka – 1.
deo: Opšte metode ispitivanja
Napomena:
Ovaj tehnički propis je identičan sa propisima koji važe u Hrvatskoj i Bosni i Herce-
govini. On se kao predlog nalazi u Privrednoj komori Srbije na razmatranju i očekuje se br-
zo donošenje i puštanje u opticaj. Obrađivači ove knjige su u prilozima A do D upisali norme
koje su, do predaje knjige u štampu, usvojeni od strane Instituta za standarizaciju Srbije.
6.5. IZVODI IZ STANDARDA I NORMI
6.5.1. IZVOD IZ SRPS EN 13084-1:2011.

SLOBODNOSTOJEĆI DIMNJACI
– Deo 1: Opšti zahtevi
SADRŽAJ
PREDGOVOR
1 PREDMET I PODRUČJE PRIMENE
2 NORMATIVNE REFERENCE
3 TERMINI I DEFINICIJE
4 ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE OPŠTE
4.1 Materijali
4.2 Razmatranja o dimnom gasu
4.2.1 Opšte
4.2.2 Projektni parametri
4.2.3 Proračun toplotnog toka
4.2.4 Proračun protoka
4.2.5 Hemiski uticaji
4.3 Aspekti okoline
4.3.1 Buka
4.3.2 Temperatura
4.3.3 Zaštita od ledenica
4.3.4 Propustljivost na gas
4.4 Izolacija
4.5 Ventilacija
4.6 Zaštitni premazi
4.7 Temelji
4.8 Pribor
4.8.1 Pristup
4.8.2 Gromobranska zaštita
4.8.3 Sistem vazduhoplovnog upozorenja
4.8.4 Dodatni pribor
5 ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE KONSTRUKCIJE
5.1 Osnovni principi projektovanja
5.2 Dejstva
5.2.1 Opšte
5.2.2 Trajna dejstva
5.2.3 Promenljiva dejstva
5.2.4 Incidentna dejstva
5.3 Nesavršenosti
5.4 Temelji
5.5 Dimnjačka cev
6. AKTIVNOSTI NA GRADILIŠTU
7. KONTROLA I ODRŽAVANJE
8. INSTRUMENTACIJA
Prilog A (normativan) Proračun toka gasa
A.1 Osnovne osobine metode proračuna
A.2 Parametri zavisni od tipa konstrukcije
A.2.1 Hrapavost
A.2.2 Termička otpornost
O DIMNJACIMA 201
A.3 Osnovne vrednosti za proračun

A.3.1 Temperatura vazduha
A.3.2 Spoljni vazdušni pritisak
A.3.3 Dimni gas
A.3.4 Gasna konstanta
A.3.5 Gustina spoljnog vazduha
A.3.6 Specifični toplotni kapacitet
A.3.7 Korekcioni faktor za temperaturu
A.3.8 Koeficijent sigurnosti strujanja
A.4 Određivanje temperatura
A.4.1 Temperature dimnog gasa
A.4.2 Koeficijent hlađenja
A.4.3 Koeficijent prolaza toplote
A.4.4 Unutrašnji koeficijent prelaza toplote
A.5 Gustina dimnog gasa
A.6 Brzina dimnog gasa
A.7 Pritisak na ulazu dimnog gasa u dimnjak
A.7.1 Proračun pritiska
A.7.2 Teorijska raspoloživa promaja usled dimnjačkog efekta
A.7.3 Otporni pritisak sprovodne cevi dimnog gasa
A.7.4 Koeficijent trenja dimnjačkog kanala
A.7.5 Koeficijent lokalnih otpora
A.7.6 Promene pritiska usled promene brzine
A.7.7 Pritisak prouzrokovan iznenadnim prekidom strujanja dimnog gasa
(implozija)
A.8 Minimalna brzina
Prilog B (informativan) Aktivnosti na gradilištu
B.1 Izgradnja
B.2 Planiranje i koordinacija radova
B.3 Sigurnost na gradilištu
B.4 Lokalni uslovi
Bibliografija
PREDGOVOR
Ovaj dokument (EN 13084-1:2007) je pripremljen od strane Tehničkog komiteta
CEN/TC 297 „Slobodnostojeći industrijski dimnjaci“ čiji sekretarijat vodi DIN.
Ovaj Evropski standard će dobiti status nacionalnog standarda bilo objavljivanjem
identičnog teksta ili indosiranjem najkasnije do avgusta 2007, a nacionalni standardi koji su
u suprotnosti sa ovim trba da budu povučeni najkasnije do avgusta 2007.
Ovaj dokument zamenjuje EN 13084-1:2000.
Ovaj dokument je 1 deo dolenavedenog paketa standarda:
EN 13084-1 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 1: Opšti zahtevi
EN 13084-2 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dimnjaci
EN 13084-4 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidane dimnjačke cevi – Projekto-
vanje i izvođenje
EN 13084-5 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijal za zidane dimnjačke cevi
– Specifikacije proizvoda
EN 13084-6 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dimnjačke cevi – Projekto-
vanje i izvođenje
EN 13084-7 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindričnih če-

ličnih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim čeličnim dimnjacima i
dimnjačkim cevima
EN 13084-8 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 8: Projektovanje i izvođenje noseće
konstrukcije stuba sa pratećim komponentama
Takođe se primenjuje:
EN 1993-3-2 Evrokod 3 – Proračun čeličnih konstrukcija – Deo 3-2 – Tornjevi, stu-
bovi i dimnjaci
U skladu sa CEN/CENELEC međunarodnim propisima, nacionalne organizacije za
standarde sledećih država su obavezne da implementiraju ovaj standard: Austrije, Belgije,
Bugarske, Kipra, Češke Republike, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke,
Mađarske, Islanda, Irske, Italije, Latvije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveš-
ke, Poljske, Portugala, Rumunije, Slovačke Republike, Slovenije, Španije, Švajcarske, Šved-
ske i Ujedinjenog Kraljevstva.
1 PREDMET I PODRUČJE PRIMENE

Ovaj Evropski Standard se bavi opštim zahtevima i osnovnim kriterijumima za per-
formanse za projektovanje i građenje svih tipova slobodnostojećih dimnjaka uključujući i
njihove dimnjačke cevi. Dimnjak se takođe može smatrati slobodnostojećim ako je ankerisan
(užadima) ili bočno oslonjen ili ako je postavljen na drugoj konstrukciji.
Dimnjaci pričvršćeni za zgrade treba da budu konstruktivno projektovani kao slobod-
nostojeći u skladu sa ovim Evropskim Standardom ukoliko je ispunjen bar jedan od slede-
ćih kriterijuma:
– rastojanje između bočnih oslonaca je veće od 4 m;
– slobodna visina iznad najvišeg priključka za konstrukciju je više od 3 m;
– slobodna visina iznad najvišeg priključka za konstrukciju za dimnjake pravougao-
nog poprečnog preseka je više od petostruke manje spoljašnje dimenzije;
– horizontalno rastojanje između zgrade i spoljne površine dimnjaka je veće od 1 m.
Dimnjaci učvršćeni za slobodnostojeće jarbole smatraju se slobodnostojećim dimnja-
cima.
Statički proračun slobodnostojećih dimnjaka uzima u proračun radne uslove i druga
dejstva radi provere mehaničke otpornosti i stabilnosti i sigurnosti u eksploataciji. Detaljni
zahtevi koji se odnose na specijalne (određene) proračune dati su u standardima za betonske
dimnjake, čelične dimnjake i dimnjačke cevi.
Napomena: U drugim delovima serije EN 13084 biće data pravila gde (kada) dimnjač-
ki proizvodi u skladu sa EN 1443 (i odnosnim standardima za proizvode) mogu biti korišće-
ni u slobodnostojećim dimnjacima.
2 NORMATIVNE REFERENCE
Sledeća referentna dokumenta su neophodna za primenu ovog dokumenta. Za doku-
menta sa navedenim datumom primenjuje se samo citirana verzija. Za dokumenta kojima ni-
je navedena godina izdanja primenjivaće se najnovija verzija istih.
EN 287-1 Ispit za kvalifikaciju zavarivača – Zavarivanje topljenjem – Deo 1:
Čelici (SRPS 2008)
EN 1418 Osoblje u zavarivanju – Ispitivanje radi provere zavarivača za za-
varivanje topljenjem i otporno zavarivanje za potpuno automatizo-
vano i automatsko zavarivanje metalnih materijala (09)
EN 1443 Dimnjaci – Opšti zahtevi (SRPS 2005)
EN 13084-2 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dimnjaci
O DIMNJACIMA 203
EN 13084-4 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidane dimnjačke cevi – Projek-

tovanje i izvođenje
EN 13084-5 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijal za zidane dimnjačke
cevi – Specifikacije proizvoda
EN 13084-6 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dimnjačke cevi – Pro-
jektovanje i izvođenje
EN 13084-7 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindričnih
čeličnih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim čeličnim dimnja-
cima i dimnjačkim cevima
EN 13084-8 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 8: Projektovanje i izvođenje nose-
će konstrukcije stuba sa pratećim komponentama
EN 1990 Evrokod – Osnove proračuna konstrukcija (SRPS 2010 nacrt)
EN 1991-1-1 Evrokod 1 – Dejstva na konstrukcije – Deo 1-1: Opšta dejstva – Za-
preminske mase, sopstvene težine i stalna opterećenja za zgrade
EN 1991-1-4:2005, Evrokod 1 – Dejstva na konstrukcije – Deo 1-4: Opšta dejstva –
Dejstva vetra
EN 1993-3-2 Evrokod 3 – Proračun čeličnih konstrukcija – Deo 3-2: Tornjevi,
jarboli i dimnjaci -dimnjaci
EN 1998-6 Evrokod 8 – Proračunske odredbe za seizmičku otpornost konstruk-
cija – Deo 6: Tornjevi, jarboli i dimnjaci
EN ISO 3834-2 Zahtevi kvaliteta kod zavarivanja topljenjem metalnih materijala –
Deo 2: Opšti zahtevi kvaliteta (ISO 3834-2:2005) (SRPS 2008)
EN ISO 14731 Koordinacija zavarivanja – Zadaci i odgovornosti (ISO
14731:2006)
EN ISO 15607 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih mate-
rijala – Opšta pravila (ISO 15607:2003)
EN ISO 15609-1 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih mate-
rijala – Specifikacija tehnologije zavarivanja – Deo -1: Elektroluč-
no zavarivanje (ISO 15609-1:2004)
rijala – Kvalifikacija bazirana na ispitanim potršnim materijalima
za zavarivanje (ISO 15610:2003)
rijala – Kvalifikacija bazirana na prethodnom zavarivačkom isku-
stvu (ISO 15611:2003)
rijala – Kvalifikacija prihvatanjem standardne tehnologije zavari-
vanja (ISO 15612:2004) (SRPS 2008)
rijala – Kvalifikacija tehnologije zavarivanja na bazi ispitivanja pre
proizvodnje (ISO 15613:2004) (SRPS 2009)
rijala – Kvalifikacija tehnologije zavarivanja – Deo 1: Elektrolučno
i gasno zavarivanje čelika i elektrolučno zavarivanje nikla i legura
nikla (ISO 15614-1:2004) (SRPS 2008)
rijala – Kvalifikacija tehnologije zavarivanja – Deo 2: Elektroluč-
no zavarivanje aluminijuma i njegovih legura (ISO 15614-2:2005)
(SRPS 2008)
3 TERMINI I DEFINICIJE
Za potrebe ovog dokumenta primenjuju se sledeći termini i definicije.
3.1
vetrobran (windshield)
Noseća konstrukcija proračunata za preuzimanje opterećenja i zaštitu dimnjačkog ka-
nala od dejstva vetra.
Napomena: takođe može da ima ulogu dimnjačkog kanala.
3.2
Sistem oblaganja (lining system)
kompletni sistem, ukoliko postoji, koji odvaja dimne gasove od vetrobrana. To podra-
zumeva dimnjačku cev i njene nosače, prostor između dimnjačke cevi i vetrobrana i izolaci-
ju, gde postoji.
3.3
dimnjačka cev (liner)
noseća opna sistema oblaganja
3.4
pristupni prostor (accessible space)
prostor između vetrobrana i dimnjačke cevi koji je predviđen za ulaz osoblja
3.5
spojler (spoiler)
uređaj postavljen na površinu dimnjaka sa ciljem redukcije dejstva bočnog vetra
3.6
zaštitna kapa (protective cap)
poklopac na vrhu dimnjaka koji pokriva prostor između vetrobrana i dimnjačke cevi
3.7
priključci penjalica (climbing sockets)
čaure sa navojem ugrađene u betonski vetrobran koje omogućavaju učvršćivanje mer-
devina na površinu
3.8
promaja naniže (down draught)
negativni pritisak na od vetra zaštićenoj strani vrha dimnjaka, koji može da izazove
povlačenje dimnih gasova naniže.
3.9
ankerisani dimnjak (guyed chimney)
dimnjak čija je stabilnost obezbeđena zategnutim čeličnim užadima
3.10
intranzientan (stacionaran) toplotni tok (intransient heat flow)
toplotni tok gde se temperatura bilo koje tačke ne menja sa vremenom
3.11
tranzientan (nestacionaran) toplotni tok (transient heat flow)
toplotni tok gde se temperatura menja sa vremenom
3.12
pozitivni pritisak (positive pressure)
pritisak unutar dimnjačke cevi koji je veći od pritiska izvan dimnjačke cevi
O DIMNJACIMA 205
3.13
negativan pritisak (negative pressure)
pritisak unutar dimnjačke cevi koji je manji od pritiska izvan dimnjačke cevi
3.14
dimni gas (flue gas)
gasoviti produkti sagorevanja ili drugih procesa, uključujući vazduh, koji mogu uklju-
čivati i čvrste ili tečne čestice
3.15
betonski dimnjak (concrete chimney)
dimnjak čiji je vetrobran izrađen od betona
3.16
čelični dimnjak (steel chimney)
dimnjak čiji je vetrobran izrađen od čelika
4 ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE OPŠTE
4.1 Materijali
Materijali treba da budu usklađeni sa odgovarajućim CEN ili ISO standardima. Uko-
liko takvi standardi ne postoje, drugi materijali se se mogu koristiti ako su im osobine dobro
definisane i njihova pogodnost dokazana. Ovaj dokaz treba da uzme u obzir mehanička, ter-
mička i hemijska opterećenja.
Za betonske i čelične dimnjake i dimnjačke cevi pogledati EN 13084-2, EN 13084-4,
EN 13084-5, EN 13084-6, EN 13084-7, EN 13084-8 and EN 1993-3-2.
4.2 Razmatranja o dimnom gasu

4.2.1 Opšte
Termičke i strujne proračune treba tako izvesti da se osigura da će dimni gasovi biti
sprovedeni od uređaja za loženje u atmosferu vodeći računa o uticaju dimnih gasova na oko-
linu i sigurnosti tokom upotrebe. Ipak, treba reći da efekat dimnih gasova koji se odnosi na
zagađenje gasovitim i čvrstim komponentama nije predmet ovog standarda.
Radi izvođenja ovih proračuna, potrbni su projektni parametri kako su navedeni u tač-
ki 4.2.2. Oni se takođe primenjuju na određivanje hemijskog dejstva na one konstruktivne
elemente koji su u kontaktu sa dimnim gasovima.
4.2.2 Projektni parametri
Sledeći projektni parametri treba da uzmu u obzir različite radne uslove tokom nor-
malnog i određenih abnormalnih operacija:
a) način rada dimnjaka: kontinualan, sa prekidima ili povremen;
b) planirana učestanost isključivanja radi unutrašnjeg pregleda i održavanja;
c) sastav dimnih gasova i koncentracije hemikalija štetnih po dimnjak u dimnim ga-
sovima;
d) koncentracija prašine i naročito abrazivne prašine u dimnom gasu;
e) maseni protok svake struje dimnog gasa;
f) temperatura dimnog gasa na ulazu svakog voda dimnog gasa u dimnjak;
g) opseg maksimalnih temperatura kiselinske tačke rose dimnih gasova;
h) dozvoljeni ili potrebni pritisak na ulazu vodova dimnog gasa u dimnjak;
i) visinska kota lokacije i svi posebni lokalni topografski uslovi (naprimer okolna br-
da, provalije i slično);
j) maksimalna, srednja i minimalna spoljašnja temperatura;

k) maksimali, srednji i minimalni vazdušni pritisak;
l) maksimalna, srednja i minimalna vlažnost ambijentalnog vazduha;
m) relevantni projektni parametri korišćeni za uređaj (naprimer kotao) na koji je pri-
ključen dimnjak
4.2.3 Proračun toplotnog toka
Treba odrediti temperature u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u oblozi termičke izola-
cije i u vetrobranu. Treba izračunati pad temperature dimnih gasova tokom njihovog prola-
za do izlaza.
Vrednosti (koeficijenta) toplotne provodljivosti (koeficijenta provođenja toplote) i
koeficijenta transfera toplote (koeficijent prelaza toplote) mogu se uzeti iz tabele 1 i tabele 2
respektivno. Vrednosti za materijale koji nisu uključeni u ove tabele, ili vrednosti koje otstu-
paju od datih, mogu se koristiti ukoliko je naveden njihov izvor.
Tabela 1. Toplotna provodljivost građevinskih materijala
Zapreminska Temperatura Toplotna
Materijal Opis gustina, ρ T provodljivost, λ
kg/m3 oC W/(m·K)
Beton 2400 2,1
1000 0,47
1200 0,59
1400 0,72
Laki beton
1600 0,87
1800 0,99
2000 1,20
1800 0,81
Zid od opeka 2000 0,96
2200 1,00
Kiselootporni zid 1,2
od opeka
800 200 0,18
800 400 0,19
Zid od diatomejske 800 600 0,21
gline (kizelgur) 500a 200 0,09
500a 400 0,10
500a 600 0,11
20 0,05
Staklena vuna 130 200 0,09
300 0,12
O DIMNJACIMA 207
Zapreminska Temperatura Toplotna

Materijal Opis gustina, ρ T provodljivost, λ
kg/m3 oC W/(m·K)
50 0,038
100 0,045
150 0,053
200 0,064
90 250 0,076
300 0,090
400 0,122
500 0,168
Mineralna vuna 600 0,230
otporna do 750 oC 50 0,039
100 0,046
150 0,053
200 0,061
125 250 0,070
300 0,080
400 0,105
500 0,140
600 0,180
Konstruktivni če-
lici i čelici otpor-
7850 60
ni na atmosferske
uticaje
X5CrNi18-10
X6CrNiTi18-10
X6CrNiMoTi17-12-2
Nerđajući čelici
X2CrNiMo17-12-2
X2CrNiMo18-14-3
X1NiCrMoCu25-20-5
NAPOMENA: Gde vrednosti zapreminske gustine nisu date, toplotna provodljivost λ se može sma-
trati nezavisnom od ovih vrednosti.
a može se koristiti samo za izolaciju
Tabela 2. Koeficijenti prelaza toplotea

Koeficijent prelaza
Zona toplote, α
W/(m2·K)
Unutrašnja površina dimnjačke cevi 8+w b
U slučaju postojanja pristupnog prostora između vetrobrana i dimnjačke ce-
vi
– spoljna površina dimnjačke cevi 8
– unutrašnja površina vetrobrana 8
U slučaju nepostojanja pristupnog prostora između vetrobrana i dimnjač-
ke cevi
– spoljna površina dimnjačke cevi
– temperatura > 80 oC 20
– temperatura ≤ 80 oC 12
– unutrašnja površina vetrobrana 8
Spoljna površina vetrobrana 24 c
a Ove vrednosti su približne vrednosti koje dovode do dovoljno tačnih rezultata za sprovodne cevi
dimnog gasa unutrašnjeg prečnika većeg od 1 m.

b w je srednja brzina dimnog gasa u m/s. Detaljni proračun α je dat u Prilogu A.
c Za verifikaciju pogodnosti materijala u pogledu temperature treba uzeti vrednost α = 6 W/(m2·K)
4.2.4 Proračun protoka

Proračun protoka treba da uključi proračune stanja pritiska unutar sprovodne cevi di-
mnog gasa i brzine strujanja. Oni treba da uzmu u obzir gustine dimnih gasova i ambijental-
nog vazduha kao i energetske gubitke kao što su gubici usled promene pravca, usled trenja i
usled spajanja.
Ukoliko dimni gas može da prolazi kroz dimnjačku cev, na primer kroz dimnjačku cev
zidanu opekama, nije dozvoljen pozitivan pritisak u normalnim radnim uslovima.
Napomena: Pritisak prilikom startovanja ne smatra se normalnim radnim uslovom u
skladu sa ovim Evropskim standardom.
Proračun treba sprovesti u skladu sa Prilogom A. U slučaju dimnjaka visine ispod 20
m, proračun se može sprovesti u skladu sa EN 13384-1, pod uslovom da su pretpostavke iz
tog standarda ispunjene.
4.2.5 Hemijska agresija
Do hemijske agresije na konstruktivne elemente u kontaktu sa dimnim gasovima mo-
že doći pri kondenzaciji različitih dimnih gasova u kiseline, na primer sumporna ili hlorovo-
donična kiselina zagađene hloridima i fluoridima. Zavisno od vrste i vremena izloženosti he-
mikaliji, hemijska agresija se rangira kao;
1) niska;
2) srednja;
3) visoka;
4) vrlo visoka;
Hemijska agresija dimnih gasova koji sadrže SO3 je rangirana prema tabeli 3 u zavi-
snosti od perioda vremena tokom kojeg je temperatura zida dimnjačkog kanala bila ispod ki-
selinske tačke rose. Pri određivanju broja radnih sati vreme tokom kojeg je instalacija izvan
pogona treba zanemariti.
Tabela 3 se odnosi na dimne gasove sa sadržajem 50 mg/m3 SO3. U slučaju drugačije
koncentracije radni sati dati u tabeli 3 menjaju se obrnuto proporcionalno sadržaju SO3. Uko-
liko sadržaj SO3 nije poznat, može se prihvatiti konverzija 2 % SO2 u SO3, osim ukoliko se
ne mogu dokazati drugačije vrednosti.
O DIMNJACIMA 209
Za druge dimne gasove nivo hemijske agresije će se odrediti drugim metodama.

Temperatura kiselinske tačke rose dimnih gasova koji sadrže vodenu paru (H2O) i
sumpor-trioksid (SO3) može se uzeti iz slike 1.
TADP
150
°C
140
130
H 2O
120 15%
H 2O
10%
110
H 2O
5%
100
90
4 6 8 10 2 4 6 8 101 2 mg/m3 8 102 SO3
Slika 1 – Temperatura kiselinske tačke rose, TADP, dimnih gasova koji sadrže vodenu paru
(H2O) i sumpor-trioksid (SO3)
Tabela 3. Hemijska agresija dimnih gasova sa sadržajem 50 mg/m3 SO3
Stepen hemijske Radnih sati godišnje a
agresije Površina dimnjačke cevi Delovi dimnjaka zaštićeni
u kontaktu sa dimnim gasom dimnjačkom cevi
TADP > 150oC TADP ≤ 150oC TADP > 150oC TADP ≤ 150oC
Nizak < 10 < 30 < 50 < 150
Srednji 10 do 50 30 do 150 50 do 250 150 do 750
Visok 50 do 1000 150 do 3000 250 do 5000 750 do 15000 b
Vrlo visok > 1000 > 3000 > 5000 > 15000 b
a tokom kojih je temperatura izložene površine ispod kiselinske tačke rose dimnih gasova
koji su u kontaktu sa tom komponentom.

b samo za potrebe interpolacije (vidi tačku 4.2.5 stav 3), inače ni u kom slučaju više od
8760 h (godišnje)
Prisustvo hlorida ili fluorida u kondenzatu dimnog gasa može radikalno da poveća
stopu korozije. Procena stope korozije u tim uslovima zavisi od brojnih kompleksnih faktora
i može biti potrebno mišljenje eksperta za koroziju u svakom pojedinačnom slučaju.
U nedostatku takvog mišljenja:
– stepen hemijske agresije može se smatrati „niskim“ ako je temperatura dimnjač-
kih komponenata u kontaktu sa dimnim gasom niža od kiselinske tačke rose tokom manje od
25 h godišnje, a koncentracija HCl ≤ 30mg/m3, a HF ≤ 5mg/m3;
– stepen hemijske agresije može se smatrati „vrlo visokim“ nezavisno od temperatu-

re i vremena izloženosti, ako koncentracija halogena pri 20oC i pritisku od 1 bar prelazi sle-
deće limite:
– hidrogen-fluorid (fluorovodonik) : 300 mg/m3;
– elementarni hlor: 1300 mg/m3;
– hidrogen-hlorid: (hlorovodonik) 1300 mg/m3;
Pojava kondenzacionih uslova tokom više od 10 h godišnje iza sistema za otsumpora-
vanje dimog gasa klasifikuje se kao slučaj „veoma visokog“ stepena hemijske agresije.
Iako dimnjak može uopšteno imati temperaturu iznad kiselinske tačke rose, treba
obratiti pažnju da se spreči da pojedini segmenti budu podvrgnuti lokalnom rashlađivanju
i stoga izloženi riziku od lokalizovane kiselinske korozije. Lokalno rashlađivanje može na-
stupiti usled:
– vazdušnih curenja;
– povišenog hlađenja prirubnica, spojlera i drugih priključaka;
– elemenata za priključivanje;
– efekata promaje naniže (kontrapromaje) na vrhu dimnjaka.
Do hemijske agresije takođe može doći na primer usled vlaženja suvog dimnog ga-
sa pri vrhu dimnjaka kao posledica atmosferskih uticaja i njegovog dejstva na unutrašnjost i
spoljašnjost dimnjaka, ili ako se dimni gasovi strujeći naviše prema vrhu dimnjaka, ili prili-
kom startovanja instalacije ohlade toliko da dođe do pojave kondenzacije.
4.3 Aspekti okoline

4.3.1 Buka
Buka koju stvara dimnjak ne treba da prelazi dozvoljene nivoe buke. Pri normalnim
uslovima ovaj zahtev je ispunjen ako je brzina dimnih gasova na vrhu dimnjaka manja od 25
m/s. U izuzetnim slučajevima, na primer ako je ventilator dimnih gasova postavljen u dim-
njaku, ili ako je brzina veća od 25 m/s, potrebno je proveriti da li nije prevaziđen dozvolje-
ni nivo buke.
4.3.2 Temperatura
Temperatura spoljnih površina dimnjaka u segmentima koji mogu doći u dodir sa lju-
dima, usled temperature dimnih gasova i bazirano na ambijentalnim temperaturnim vredno-
stima uzetim iz zvaničnih izvora, treba da zadovolji jedan od sledećih uslova:
a) temperatura ne treba da pređe 50oC,
b) priraštaj temperature ne treba da pređe 10K.
Ako ovaj zahtev nije ispunjen, potrebno je postaviti zaštitni uređaj da bi se izbegao
nenameran dodir sa zidom dimnjaka.
Maksimalna temperatura susednih zapaljivih materijala ne treba da pređe 85oC pri
ambijentalnoj temperaturi od 20oC. Rastojanje između spoljne površine dimnjaka i zapalji-
vog materijala treba da se odredi u skladu sa tim.
Temperatura vazduha u pristupnom prostoru između vetrobrana i dimnjačke cevi tre-
ba da ispuni jedan od sledećih uslova:
a) temperatura vazduha ne treba da pređe 40oC,
b) priraštaj temperature usled temperature dimnih gasova ne treba da pređe 10 K.
4.3.3 Zaštita od ledenica

Ukoliko se ne može isključiti mogućnost stvaranja leda na dimnjaku ili na pojedinim
njegovim delovima, treba predvideti mere da ne dođe do šteta izazvanih padanjem ledenica.
To se može postići na primer zaštitnim uređajima ili opremom za zagrevanje.
O DIMNJACIMA 211

Dimnjaci sa pozitivnim pritiskom u normalnim radnim uslovima treba da budu zap-
tiveni na gas i treba da budu u skladu sa specifikacijama propustljivosti na gas datim u EN
1443.
4.4 Izolacija
Validan izolacioni sistem ima sledeću ulogu:
a) smanjenje termičkog gradijenta i time smanjenje termičkog šoka materijala dim-
njačke cevi.
b) smanjenje toplotnih gubitaka dimnih gasova pri njihovom strujanju naviše kroz
dimnjačku cev. To ima sledeće prednosti:
– smanjuje se pad temperature dimnih gasova pri njihovom strujanju kroz dimnjak. To
je važno u slučajevima dimnih gasova čija je ulazna temperatura bliska kiselinskoj tački ro-
se, gde hlađenje može da dovede do kiselih naslaga ili naslaga čađi.
– povećava se raspoloživa promaja.
c) smanjenje termičkog gradijenta i termičkog šoka u vetrobranu.
Pri izboru sistema izolacije treba voditi računa o sledećim karakteristikama:
i) dugoročnoj strukturnoj stabilnosti materijala. Važno je da se izolacioni materijal ne
uleže izlažući neizolovane površine;
ii) njegovoj toplotnoj provodljivosti;
iii) njegove performanse i integritet na temperaturama kojima će biti izložen tokom
rada;
iv) kiselootpornost i apsorpcija vlage izolacionog materijala i njegovih nosača . Ovo
je važno kod zidanih dimnjačkih cevi, pošto ograničene količine dimnog gasa mogu prodreti
kroz dimnjačku cev i kondenzovati se nakon prolaska na hladnu stranu izolacije;
v) njegova dostupnost.
Materijal za termičku izolaciju treba da bude nezapaljiv.
4.5 Ventilacija
Može biti korisno predvideti vazdušni ventilacioni prostor između vetrobrana i dim-
njačke cevi. Svrha ovih vazdušnih prostora je:
– pomoć u eliminisanju dimnih gasova koji bi mogli procuriti kroz dimnjačku cev
usled difuzije ili usled uslova pozitivnog pritiska;
– smanjenje parcijalnog pritiska pare sumpornih oksida dimnih gasova koji mogu pro-
curiti kroz dimnjačku cev, snižavajući im na taj način kiselinsku tačku rose i minimizirajući
taloženje kiselih naslaga na osetljivim površinama;
– omogućavanje pristupa radi održavanja i inspekcije kroz vazdušni prostor dovolj-
no veliki za te potrebe;
Ventilacija mora biti operativna u svakom trenutku. Gde je predviđen pristupni pro-
stor njegova efikasnost treba da bude potvrđena termičkim i strujnim proračunima.
Potrebno je predvideti slobodan prolaz za vertikalni protok vazduha čitavom ili sek-
cijskom visinom vazdušnog prostora. To zahteva da se predvide odgovarajuće dimenzionisa-
ni otvori kroz konzole ili ploče koje nose pojedine sekcije dimnjačkih cevi, ili u vetrobranu.
4.6 Zaštitni premazi

U principu, dimnjaci treba da budu zaštićeni od korozije i hemijske agresije pomo-
ću zaštitnih premaza. Treba razlikovati agresiju dimnih gasova od agresije ambijentalnih či-
nilaca.
Agresija dimnih gasova se ispoljava na:
– unutrašnjoj strani dimnjačke cevi;
– spoljašnjoj površini dimnjaka i pristupnim uređajima kao što su merdevine, platfor-

me i njihovi učvršćivači, koji su izloženi struji dimnog gasa;
– sve spoljne površine izložene dimnim gasovima okolnih dimnjaka.
Imajući u vidu predviđenu namenu, zaštitni premazi treba da budu hemijski i termički
otporni, nepropusni za tečnosti i u odgovarajućoj meri otporni na difuziju i starenje.
4.7 Temelji
Temelji treba da budu zaštićeni od termičkih i hemijskih uticaja. Ukoliko postoji mo-
gućnost pojave korozije, gornju površinu temelja treba izvesti sa padom i zaštititi kiselo-ot-
pornim i za tečnosti nepropusnim premazom.
Može biti korisno predvideti prostor između dimnjačke cevi i temelja i isprojektovati
ga tako da bude prohodan i provetren.
4.8 Pribor
4.8.1 Pristup
Dimnjaci koji za preko 5 m nadvisuju nivo kome se može pristupiti sa konstrukcije
(na primer krov susedne zgrade) treba da budu opremljeni pristupnim sistemom od tog nivoa
do vrha koji treba da omogući pregled i održavanje sledećih uređaja:
– vazduhoplovnih signalnih svetala, ukoliko postoje (vidi 4.8.2);
– instrumentacije (termoelemenata, analizatora dimnih gasova, opacimetara, mano-
metara i slično) ukoliko postoje (vidi poglavlje 8);
– sistema uzemljenja ukoliko postoji (vidi 4.8.2);
– dimnjačke kape.
Pristupni sistem osim toga treba da omogući pregled i drugih kritičnih elemenata kao
sto su:
– spoljna strana vetrobrana: može biti korisna ugradnja uređaja – nosača pokretne
platforme („sky-climber“) – naročito u gornjem delu dimnjaka – gde može doći do
veće lokalne hemijske agresije i gde mogu biti potrebni uređaji za dnevno upozo-
ravanje (vidi 4.8.3);
– otvori dimnjačkog kanala;
– drenažni sistem, ukoliko postoji;
– dinamički absorber vibracija;
– montažni spojevi.
Pristupni sistem treba da bude postavljen na spoljnoj površini vetrobrana u slučajevi-
ma dimnjaka bez pristupnog prostora odnosno – preporučljivo – na unutrašnjoj površini ve-
trobrana u slučaju dimnjaka sa pristupnim prostorom. On se može sastojati od fiksnih merde-
vina ili od nosača na koje se merdevine mogu priključiti.
U slučajevima visokih i važnih dimnjaka pristupni sistem se može kombinovati sa lif-
tom (tip sa zupčastom letvom je uobičajen).
Trajni pristupni sistem unutar provodne dimnjačke cevi se ne dozvoljavaju u sluča-
ju hemijske agresije.
4.8.2 Gromobranska zaštita
Dimnjaci treba u principu da imaju gromobranski zaštitni sistem i svi metalni delo-
vi konstrukcije (merdevine, platforme, čelični poklopci i slično) treba da budu priključeni na
provodnike uzemljenja. Čelični dimnjaci se mogu smatrati kontinualnim metalnim konstruk-
cijama i stoga se mogu koristiti kao sopstveni gromobranski zaštitni sistem. U slučaju čeličnih
dimnjaka bez kontinualne provodljivosti, potrebno je preduzeti odgovarajuće dodatne mere.
Gromobransko uzemljenje treba da bude izvedeno metalnim šipkama, ili trakama ili
njihovom kombinacijom.
Tačka u kojoj je traka uzemljenja priključena na dimnjak treba da bude dostupna.
O DIMNJACIMA 213
U slučaju da dimnjak ulazi u zgradu, on može biti uzemljen u toj tački vezivanjem na
gromobransku instalaciju zgrade.
Dimnjaci ankerisani čeličnim užadima treba da budu u gornjem delu fiksirani za če-
ličnu užad čiji je donji deo uzemljen.
Zategnuti (učvršćeni) dimnjaci treba da budu učvršćeni za svoje nosače. Ukoliko će
biti horizontalnog ili vertikalnog pomeranja između nosača i dimnjaka, treba predvideti od-
govarajući kompenzator (expansion loop).
U područjima gde postoji mogućnost pojave visokih temperatura ispod površine tla,
na primer u blizini ciglarskih peći, užad ili trake za uzemljenje treba instalirati dalje od dim-
njaka, gde nije verovatno da dođe do isušivanja tla.
Dimnjak postavljen na goloj steni zahteva posebno razmatranje sistema gromobran-
ske zaštite i potrbno je pribaviti mišljenje eksperta.
4.8.3 Sistem vazduhoplovnog upozorenja
Ukoliko lokalni organi civilnog ili vojnog vazduhoplovstva zahtevaju, dimnjake tre-
ba opremiti signalnim svetlima upozorenja vazduhoplova, ili uređajima za dnevno upozora-
vanje, ili sa oba. Uređaji za dnevno upozoravanje podrazumevaju bojenje gornjeg dela ili či-
tave visine dimnjaka. Boja, naročito za gornji deo treba da obezbedi odgovarajuću hemijsku
zaštitu konstrukcije.
U slučaju dimnjaka bez pristupnog prostora, signalna svetla treba da budu postavlje-
na na ogradu spoljašnjih platformi; ako platforme nisu izvedene, signalna svetla treba da bu-
du postavljena sa spoljne strane vetrobrana kroz otvore kojima se može pristupiti sa unutraš-
njih platformi.
4.8.4 Dodatni pribor
Ukoliko je potrebno, treba ugraditi i sledeće uređaje:
– telefonski sistem;
– sistem hemijskog pranja;
– kranove i koturače za podizanje delova za održavanje i opreme;
– drenažni sistem za kišnicu kao i za dreniranje mogućeg kondenzata iz dimnjačkih
cevi sa relevantnih nivoa do sistema otpadnih voda u podnožju;
– pristupne i inspekcijske otvore;
– dinamički absorber vibracija.
5 ZAHTEVI PERFORMANSI;
PROJEKTOVANJE KONSTRUKCIJE
5.1 Osnovni principi projektovanja
Sledeći osnovni principi projektovanja su u skladu sa EN 1990. Njih treba takođe analo-
gno primenjivati i na materijale koji nisu obuhvaćeni odgovarajućim Evropskim standardom.
Dimnjaci treba da budu proračunati na stabilnost i upotrebljivost u završenom stanju
kao i tokom faza izgradnje. To obuhvata proveru otpornosti i ukupne stabilnosti protiv pre-
vrtanja.
Osim ukoliko u sledećim klauzulama nije drugačije rečeno, referentni treba da budu
relevantni bazni standardi za proračun konstrukcija, posebno odgovarajući Evrokodovi.
Treba primeniti teoriju graničnih stanja.
Granična stanja su klasifikovana kao:
– granična stanja nosivosti;
– granična stanja upotrebljivosti;
Pri kritičnim graničnim stanjima projektna vrednost dejstava kao što su unutrašnja si-
la, moment, napon ili deformacija, Ed ne treba da pređe odgovarajuću projektnu vrednost ot-
pora, Rd.
Ed ≤ Rd
Pri graničnom stanju upotrebljivosti treba proveriti da je
Ed ≤ Cd
gde je
Ed = projektna vrednost efekta dejstva, na primer pomeranja;
Cd = nominalna projektna vrednost odgovarajućeg kriterijuma vezanog za projektne efekte
razmatranog dejstva.
Projektne vrednosti dejstava se izvode iz karakterističnih vrednosti dejstava specificiranih u
5.2, pomnoženih parcijalnim koeficijentom sigurnosti γF.
Projektne vrednosti otpornosti, Rd, mogu se izvesti iz karakterističnih vrednosti odgo-
varajućih osobina konstrukcije, kao što su osobine materijala, geometrijski podaci, uzimaju-
ći u proračun parcijalni koeficijent sigurnosti γM.
Dejstva drugog reda treba uzeti u proračun ukoliko porast relevantnog momenta, ili
unutrašnjih sila usled deformacija proračunatih teorijom prvog reda prevazilazi 10%.
5.2 Dejstva
5.2.1 Opšte
Sledeća dejstva treba uzeti u obzir pri projektovanju dimnjaka:
– stalna dejstva;
– promenljiva dejstva:
i) korisna pokretna opterećenja;
ii) dejstvo vetra;
iii) unutrašnji pritisak;
iv) termička dejstva;
– incidentna dejstva:
v) seizmička dejstva;
vi) eksplozije i implozije;
vii) udar.
5.2.2 Trajna dejstva
Trajna dejstva treba da obuhvate približnu težinu svih trajnih konstrukcija i elemenata,
kao što su fitinzi, izolacija, opterećenje od prašine, naslaga pepela, postojećeg i kasnijih zaštit-
nih premaza i druga opterećenja. Sopstvenu težinu treba odrediti u skladu sa EN 1991-1-1.
Treba odrediti maksimalna i minimalna trajna dejstva za proračun napona uzimajući
u razmatranje razne faze izgradnje.
5.2.3 Promenljiva dejstva
5.2.3.1 Korisna pokretna opterećenja
Kao karakterističnu vrednost pokretnog opterećenja za proračun platformi treba uzeti
2 kN/m2, osim ako preovlađuju uslovi za njeno podizanje na višu vrednost.
5.2.3.2 Dejstvo vetra
5.2.3.2.1 Opšte
Opterećenje od vetra deluje na spoljnu površinu dimnjaka kao celinu i na priključe-
ne komponente. Osim čeone sile usled naleta vetra koja uglavnom deluje u pravcu vetra, sile
usled vrtložnog usisavanja mogu izazvati poprečne vibracije dimnjaka.
Druga dejstva vetra, na primer usled neravnomerne raspodele vazdušnog pritiska
(ovalling) ili interferentnih efekata treba uzeti u razmatranje ukoliko su relevantna.
O DIMNJACIMA 215
Gorenavedena dejstva vetra su suštinski dinamička. Dejstva vetra na vitke i fleksibil-

ne konstrukcije kao što su dimnjaci mogu biti određena samo dinamičkim proračunom ili pri-
menom statički ekvivalentnih opterećenja. Metode za određivanje ovih dinamičkih dejstava
vetra su data u EN 1991-1-4.
5.2.3.2.2 Opterećenje od vetra u pravcu vetra
Opterećenje u pravcu vetra treba odrediti u skladu sa EN 1991-1-4 bazirano na osnov-
noj brzini vetra, vb, odnosne lokacije za statistički povratni period od 50 godina i na faktori-
ma cDIR i cSEASON jednakim 1,0.
Orografski uticaji na brzinu vetra, na primer za dimnjake na izloženim lokacijama,
kao što su brda ili susedne eskarpe na inače relativno ravnom terenu treba uzeti u obzir.
Uticaj hrapavosti terena na brzinu vetra treba uzeti u obzir.
NAPOMENA: Preporučuje se da se koriste samo kategorije 0, I i II EN 1991-1-
4:2005, tabela 4.1.
Koeficijenti sile cF za dimnjake drugačijih poprečnih preseka od onih navedenih u
EN 1991-1-4 mogu se odrediti ispitivanjima u vazdušnim tunelima uzimajući u obzir prome-
nu srednje brzine vetra sa visinom i turbulenciju odgovarajuću terenu na lokaciji ili se mogu
uzeti iz relevantnih publikacija baziranih na takvim ispitivanjima.
Vibracione efekte izazvane naletima vetra treba računati u skladu sa EN 1991-1-4.
5.2.3.2.3 Vrtložno usisavanje
Dimnjaci mogu da budu izloženi vibracijama vrtložnog usisavanja. Metode izračuna-
vanja amplituda vibracija date su u EN 1991-1-4.
Vrtložno usisavanje se ne mora razmatrati za dimnjake čiji Scrutonov broj prevazila-
zi vrednost 25 (za određivanje Scrutonovog broja vidi EN 1991-1-4). Ova vrednost nije pri-
menljiva na dimnjake postavljene u niz ili u grupu.
5.2.3.2.4 Druga dejstva vetra
Neravnomerna raspodela pritiska vetra duž obima kružnog cilindra izaziva momen-
te savijanja u vertikalnim poprečnim presecima vetrobrana. Proračunska vrednost Md maksi-
malnog pozitivnog kao i negativnog momenta može se izračunati prema sledećoj formuli:
Md = ± cM × qd(z) × d(z)2 (1)
gde je
qd(z) – proračunska vrednost brzinskog pritiska na visini z dimnjaka;
d(z) – prečnik poprečnog preseka na visini z dimnjaka;
cM = 0,125 za Re ≤ 2×106
cM = 0,095 za Re ≥ 107 (međuvrednosti se mogu interpolirati)
Re – je Rejnoldsov broj u skladu sa EN 1991-1-4.
Usled pobuđivanja vrtloga, mogu se, naročito blizu vrha dimnjaka, pojaviti ovalling
vibracije vetrobrana. Za izračunavanje ovih vibracija videti EN 1991-1-4.
Bliske susedne strukture mogu izazvati interferentne vibracije. To se naročito javlja
kod dimnjaka složenih u niz ili u grupu. Metode proračuna su za neke aranžmane date u EN
1991-1-4. U drugim slučajevima ispitivanja u vazdušnom tunelu mogu biti potrebna.
5.2.3.3 Unutrašnji pritisak
Negativni i pozitivni pritisak treba uzeti u proračun kao dejstva.
5.2.3.4 Termički uticaji
Termičke napone u dimnjačkoj cevi i vetrobranu usled razlika temperatura između
unutrašnje i spoljašnje površine odgovarajućih zidova treba odrediti pri maksimalnoj tempe-
raturi dimnog gasa i najnižom očekivanom spoljnom temperaturom na lokaciji za statistički

povratni period od 50 godina.
Za potrebe provere termičke stabilnosti građevinskih materijala, pretpostavlja se mak-
simalna spoljna temperatura koja se može očekivati na lokaciji za statistički povratni peri-
od od 50 godina.
Varijacije temperature po obimu usled neravnomernog protoka treba uzeti u prora-
čun.
Dodatni efekti mogu biti izazvani prolaznim toplotnim tokom.
Ako su dimnjak ili dimnjačke komponente sprečene da preuzmu deformaciju oblika
kao posledicu diferencijalne ekspanzije, rezultujuće napone treba uzeti u proračun. Ovi napo-
ni mogu biti visoki, kada dimnjačka cev ili jednostruki neozidani dimnjak provodi dimne ga-
sove iz dva ili više izvora sa značajno različitim temperaturama ili ako ulazni izvor sa jedne
strane uvodi dimne gasove veoma visokih temperatura. Osim toga, rezultujuća diferencijalna
temperatura će uvesti sekundarne termičke napone. Tipične slučajeve takvog sprečavanja se
mogu naći kod nekih dimnjačkih cevi kao i kod bočno oslonjenih i ankerisanih dimnjaka.
5.2.4 Incidentna dejstva
5.2.4.1 Seizmička dejstva
Određivanje seizmičkih dejstava treba sprovesti u skladu sa EN 1998-6.
Napomena: Seizmička dejstva obično nisu značajna kod metalnih dimnjaka.
5.2.4.2 Eksplozije i implozije
Interne eksplozije se mogu desiti usled prisustva čađi ili eksplozivnih dimnih gasova u
dimnjaku. Mogućnost eksplozija unutar dimnjaka treba proceniti posebno u slučajevima di-
mnih gasovi nastalih iz gasovitih goriva.
Pritisak izazvan implozijama (iznenadni prekid struje dimnog gasa) treba da se odre-
di u skladu sa A.7.7.
Eventualna dejstva usled spoljnjih eksplozija treba razmatrati samo u posebnim okol-
nostima.
5.2.4.3 Udar
Ukoliko se dejstva usled udara ne mmogu isključiti, treba ih uzeti u proračun.
5.3 Nesavršenosti
Efekte koji proizilaze iz netačnosti treba uzeti u razmatranje.
Osim ukoliko je rađeno detaljno istraživanje uticaja solarne radijacije i tolerancija
konstrukcije, ovi uticaji se mogu uzeti u proračun zajedno usvajajući ukupni otklon ose dim-
njaka od vertikale od 1/500.
Dodatno u proračun treba uzeti sva očekivana otstupanja konstrukcije od vertikale ko-
ja proizilaze iz nepravilnog sleganja temelja ili iz promena u uslovima oslanjanja, na primer
u slučaju rudničkog sleganja.
5.4 Temelji
Pod karakterističnom vrednošću opterećenja od vetra spoj između temelja i tla ne tre-
ba da se otvori više nego centralna osa ploče temelja.
Temperaturne razlike između vetrobrana i temelja usled različite izloženosti atmosfer-
skim uticajima i razlika u termičkoj inerciji treba uzeti u razmatranje.
5.5 Dimnjačka cev

Dimnjačka cev treba da ima mogućnost ekspanzije u oba vertikalna i horizontalna
pravca bez ikakvog nepovoljnog uticaja na vetrobran, oslonac ili dimovod. Ukoliko dimnjak
O DIMNJACIMA 217
ima više od jedne dimnjačke cevi, pojedinačne cevi treba da imaju mogućnost nezavisne ver-
tikalne i horizontalne ekspanzije.
Uticaj deformacija oslonaca dimnjačke cevi na pomeranja dimnjačke cevi treba uze-
ti u razmatranje.
6. AKTIVNOSTI NA GRADILIŠTU
Izgradnja na gradilištu treba da otpočne tek nakon kompletiranja neophodne pisane i
grafičke projektne dokumentacije, u kojoj su definisane sve konstruktivne i nekonstruktivne
komponente dimnjaka.
Radove na gradilištu mogu izvoditi samo kompanije sa kompetentnim rukovodstvom,
iskusnim osobljem i radnicima, koje mogu da demonstriraju sposobnost da takve radove
izvedu uspešno.
Za čelične dimnjake primenjuje se sledeće:
– proizvođač treba da bude potvrđen u pogledu ispunjavanja zahteva EN ISO 3834-
2, EN ISO 14731 i EN ISO 15607. Varioci treba da budu kvalifikovani u skladu sa
EN 287-1 i/ili EN 1418.
– treba primenjivati odobrene tehnologije zavarivanja u skladu sa EN ISO 15609-1,
EN ISO 15610, EN ISO 15611, EN ISO 15612, EN ISO 15613, EN ISO 15614-1
i EN ISO 15614-2.
– Svi sučeoni varovi treba da budu potpuno provareni i kontinualni.
– Sva zavarivanja treba da budu u skladu sa EN 1993-3-2.
Dalje informacije o aktivnosti na gradilištu su data u Prilogu B.
7. KONTROLA I ODRŽAVANJE
Dimnjaci treba da budu redovno kontrolisani od strane specijalista. Poželjno je da in-
tervali između dva kontrolna pregleda ne budu duži od dve godine. Pisani izveštaj treba da
sadrži preporuke za održavanje i popravke.
8. INSTRUMENTACIJA
Ukoliko je potrebno dimnjake treba isprojektovati sa odgovarajućim instalacijama za
potrebe kontinualnog ili povremenog postavljanja instrumenata namenjenih praćenju ambi-
jentalnog zagađenja. Praćenje može uključivati:
– uslove pritiska;
– brzinu struje gasa;
– temperaturu struje gasa;
– kiseonik;
– azotne okside;
– sumporne okside;
– suspendovanje čestice.
Treba izgraditi platforme dovoljno prostrane za osoblje i za pristup opremi. Ove plat-
forme treba locirati uzduž dimnjaka na visini do petostrukog prečnika iznad ulazne sekcije
dimnog gasa i trostrukog prečnika od gornje izlazne sekcije dimnjaka.
Platforme treba da imaju slobodan i lak vertikalni pristup, stepeništem ili liftom kad
god je to moguće.
Platforme za instrumentaciju treba da budu opremljene električnim priklljučcima i
osvetljene. Komprimovani vazduh, sigurnosna oprema i telefon mogu biti od koristi.
Treba predvideti merna mesta sa zaptivačima i pokrivenim otvorima radi omogućava-
nja ugradnje instrumentacije. Kada se zahteva kontinualno praćenje, potrebno je predvideti
odgovarajuće uređaje koji će omogućiti prenos informacija do kontrolnog centra.
Prilog A
(normativan)
Proračun toka gasa
A.1 Osnovne osobine metode proračuna
Proračun toka gasa služi za određivanje uslova pritiska unutar sprovodne cevi dimnog
gasa, od ulaza dimnog gasa do vrha dimnjaka. To zahteva proračun napredovanja promene
temperature u sprovodnoj cevi dimnog gasa. Ukoliko se parametri menjaju duž dimnjaka,
proračun treba sprovoditi sekciju po sekciju.
A.2 Parametri zavisni od tipa konstrukcije

A.2.1 Hrapavost
Srednja vrednost hrapavosti, r, površine često korišćenih građevinskih materijala u
kontaktu sa dimnim gasovima može se uzeti iz Tabele A.3. Srednju vrednost hrapavosti dru-
gih građevinskih materijala treba proveriti, na primer potvrđenom literaturom ili merenjima.
A.2.2 Termička otpornost (otpor prolazu toplote po JUS U.N4.945)
Termičku otpornost pojedinih slojeva treba izračunati uzimajući u obzir toplotnu pro-
vodljivost zidova cevi, zidova vetrobrana, kao i izolacije. Termička otpornost uključenih vaz-
dušnih slojeva je data u Tabeli A.5.
Termička otpornost, 1/Λ, u m2K/W se određuje približno u skladu sa jednačinom
(A.1):
⎛1⎞ ⎡ D ⎛ Dh,n +1 ⎞ ⎤
⎜ ⎟ = y×
⎝Λ⎠
∑ ⎢⎢ 2 × hλn × ln ⎜⎜ ⎟⎥
⎟ (A.1)
n ⎣ ⎝ Dh,n ⎠ ⎥⎦
Gde je
y = koeficijent oblika,
= 1,0 za kružne i ovalne poprečne preseke
= 1,1 za četvrtaste i pravougaone poprečne preseke do odnosa strana od 1: 1,5;
Dh = je unutrašnji hidraulični prečnik, u m;
Dh,n = je hidraulični prečnik koji se odnosi na unutrašnjost n-tog sloja konstrukcije zida, u
m;
λn = toplotna provodljivost materijala n-tog sloja konstrukcije zida na radnoj temperaturi u
W/(mK), vidi Tabelu 1.
Vrednosti toplotne provodljivosti uobičajeno korišćenih građevinskih materijala da-
te su u Tabeli 1.
A.3 Osnovne vrednosti za proračun

A.3.1 Temperatura vazduha
Proračun treba izvesti za najvišu i najnižu temperaturu spoljnog vazduha koje se mo-
gu očekivati tokom rada dmnjaka.
A.3.2 Spoljni vazdušni pritisak
Spoljni vazdušni pritisak pL, u Pa, se izračunava po formuli (A.2):
pL = pL 0 × e( − g × z ) /( RL ×TL ) (A.2)
O DIMNJACIMA 219
gde je
pL0 spoljni vazdušni pritisak na nivou mora = 101 325 Pa na 15oC;
g ubrzanje zemljine teže = 9,81 m/s2;
RL gasna konstanta za vazduh, u J/(kg K), vidi Tabelu A.1;
TL temperatura spoljnog vazduha u K;
z nadmorska visina sredine visine dimnjaka, u m.
A.3.3 Dimni gas

Dimni gas se sastoji uglavnom od komponenata navedenih u Tabeli A.1. Tabela A.1
sadrži vrednosti potrebne za dalja izračunavanja.
Tabela A.1 Podaci o gasovima

Ugljen-
Azot Kiseonik Voda Sumpor-di- Vazduh,
Vrsta gasa dioksid
(N2) (O2) (H2O) oksid (SO2) suv
(CO2)
Molarna masa, M
28,0134 44,0098 31,9988 18,0153 64,0590 28,9627
kg/kmol
Standardna molarna za-
22,403 22,261 22,392 22,414 21,856 22,400
premina Vmn m3/kmol
Standardna gustina, ρ
1,2504 1,9770 1,4290 0,8038 2,9310 1,2930
kg/m3
Gasna konstanta, R
296,66 187,63 259,58 461,50 126,56 287,10
J/(kg·K)
Dinamički viskozitet, η
1,667 1,370 1,926 0,922 1,170 1,724
10-5Pa·s
Sutherlandova
102,0 270,0 126,0 641,0 462,0 -
konstanta C
Kritična temperatura Tk
126,2 304,2 154,6 647,3 430,8 132,5
K
Specifični toplotni
kapacitet, cp 1038,7 816,5 914,8 1492,0 1740,0 1004,0
J/(kg·K)
Toplotna
provodljivost, λ 0,024 0,015 0,024 0,033 0,212 tečna 0,024
W/(m·K)
A.3.4 Gasna konstanta

Gasna konstanta dimnog gasa, R, izračunava se prema jednačini (A.3):
R = ΣXi × Ri (A.3)
Gde je
Xi = maseni sadržaj komponente i;
Ri = gasna konstanta komponente i prema Tabeli A.1.
Vrednosti R nekih uobičajenih goriva za predviđeni rad bez kondenzacije date su u
Tabeli A.2.
Tabela A.2 – Podaci o gasovima raznih goriva

Gorivo
(H2O) zapreminskih %
Ugljen-dioksid (CO2)
kapacitet cp J/(kg·K)
Gasna konstanta R
Specifični toplotni
Tačka rose TWDP

zapreminskih%
J/(kg·K)
Voda
oC
Zemni gas H 12,0 18,5 299,4 1 101 58,7
Zemni gas L 11,8 18,3 299,2 1 099 58,4
Ložno ulje EL 15,4 13,3 287,6 1 060 51,8
A.3.5 Gustina spoljnog vazduha
Gustina spoljnog vazduha, ρL, u kg/m3, izračunava se prema formuli (A.4):
pL
ρL = u kg/m3 (A.4)
RL × TL
gde je
pL = spoljni vazdušni pritisak, u Pa, videti A.3.2;
TL = spoljna temperatura vazduha u K;
RL = gasna konstanta vazduha, u J/(kg K), videti Tabelu A.1.
A.3.6 Specifični toplotni kapacitet

Specifični toplotni kapacitet cp dimnog gasa se izračunava prema formuli (A.5):
cp = ΣXi× cpi (A.5)
gde je
Xi = maseni sadržaj komponente i;
cpi = specifični toplotni kapacitet komponente i prema Tabeli A.1.
Vrednosti cp nekih uobičajenih goriva za predviđeni rad bez kondenzacije date su u
Tabeli A.2.
A.3.7 Korekcioni faktor za temperaturu

Korekcioni faktor za temperaturu SH u jednačini (A.9) služi da uzme u obzir uticaj ne-
stabilnosti temperature unutar sprovodne cevi dimnog gasa na hlađenje dimnih gasova i kon-
sekventno na teoretsku promaju raspoloživu usled dimnjačkog efekta. I termičku otpornost
dimnjaka određena za intranzientne radne uslove kao i koeficijent prelaza toplote na spolj-
noj površini dimnjaka treba korigovati da se omogući proračun poprečnog preseka sprovod-
ne cevi dimnog gasa i za tranzientni način rada koji postoji na primer kod svih uređaja za gre-
janje sa regulacijom Uključeno/Isključeno, koristeći jednačine koje se primenjuju za intran-
zientne radne uslove.
Korekcioni faktor prvenstveno zavisi od načina rada uređaja za grejanje i tipa kon-
strukcije dimnjaka. Ukoliko se ne izvode precizne analize, korekcioni faktor SH za uređaje
za grejanje sa regulacijom Uključeno/Isključeno može se usvojiti kao 0,5, a sa kontinualnim
radom, SH = 1,0.
O DIMNJACIMA 221
A.3.8 Koeficijent sigurnosti strujanja

Svrha koeficijent sigurnosti strujanja, SE je da pokrije sledeće neželjene nepravilnosti
u radu i konstrukciji dimnjaka:
– otstupanja od pretpostavljenog koeficijenta otpora ζ;
– otstupanja od pretpostavljenog viška vazduha u dimnim gasovima;
– ulaz sekundarnog vazduha u dimni gas u priključnoj ili sprovodnoj cevi dimnog
gasa;
– otstupanje od specificirane srednje hrapavosti unutrašnjeg zida sprovodne cevi di-
mnog gasa;
– otstupanje od specificirane termičke otpornosti zidova dimnjaka;
– dimenziona otstupanja unutrašnjosti poprečnog preseka sprovodne cevi dimnog ga-
sa;
– otstupanja od pretpostavljenih atmosferskih uticaja.
Koeficijent sigurnosti strujanja, SE, treba uzeti kao 1,1.
A.4 Određivanje temperatura

A.4.1 Temperature dimnog gasa
Srednja temperatura dimnog gasa, Tm, u K, se izračunava prema formuli (A.6):
Te − TL
Tm = TL + × (1 − e− K ) (A.6)
K
Temperatura dimnog gasa na vrhu dimnjaka, T0, u K, se izračunava prema formu-
li (A.7):
T0 = TL + (Te − TL ) × e− K (A.7)
gde su u jednačinama (A.6) i (A.7):
TL = temperatura spoljnog vazduha, u K;
K = koeficijent hlađenja, videti A.4.2;
Te = temperatura dimnog gasa na ulazu dimnog gasa u dimnjak, u K.
A.4.2 Koeficijent hlađenja
Koeficijent hlađenja, K, se izračunava prema formuli (A.8):
U ×k×H
K= (A.8)
m× cp
gde je
U = unutrašnji obim sprovodne cevi dimnog gasa, u m;
k = koeficijent prolaza toplote pri stvarnim temperaturama materijala, u W/(m2K), videti
A4.3;
H = efektivna visina dimnjaka, u m;
m = maseni protok dimnog gasa, u kg/s;
cp = specifični toplotni kapacitet dimnog gasa, u J/(kg K), videti A.3.6.
A.4.3 Koeficijent prolaza toplote
Koeficijent prolaza toplote, k, u W/(m2K), se izračunava prema formuli (A.9):
1
k=
1 ⎡⎛ 1 ⎞ Dh ⎤ (A.9)
+ S H × ⎢⎜ ⎟ + ⎥
αi Λ
⎣⎝ ⎠ Dha × α a ⎦
gde je
αi = koeficijent prelaza toplote unutrašnjih površina u kontaktu sa dimnim gasom, u
W/(m2K), videti A.4.4;
αa = spoljni koeficijent prelaza toplote spoljne površine vetrobrana, u W/(m2K), videti Ta-
belu 2;
SH = korekcioni faktor za temperaturnu nestabilnost, videti A.3.7;
1/Λ = termička otpornost, u (m2K)/W, videti A.2.2;
Dh = unutrašnji hidraulički prečnik, u m;
Dha = hidraulički prečnik koji se odnosi na spoljnu površinu vetrobrana, u m.
A.4.4 Unutrašnji koeficijent prelaza toplote
Unutrašnji koeficijent prelaza toplote, αi, u W/(m2K), unutrašnjih površina u kontak-
tu sa dimnim gasom se izračunava prema formuli (A.10):
λ A × Nu
αi = (A.10)
Dh
gde je
λA = toplotna provodljivost dimnog gasa, u W/(mK), videti jednačinu (A.11);
Nu = Nuseltov broj, videti jednačinu (A.12);
Dh = unutrašnji hidraulički prečnik, u m.
Toplotna provodljivost dimnog gasa, λA zavisi od srednje temperature dimnog gasa Tm
i sa dovoljnom tačnošću se izračunava prema formuli (A.11):
λA = 0,00455 + 0,000065 × Tm (A.11)
gde je: Tm = srednja temperatura dimnog gasa u K, videti jednačinu (A.6).
Srednji Nuseltov broj Nu za čitavu visinu dimnjaka se izračunava prema jednačini
(A.12):
⎛ ψ ⎞
0,67 ⎡ ⎛ D ⎞0,67 ⎤
Nu = ⎜ ⎟ × 0, 0214 × ( Re0,8 − 100) × Pr 0,4 × ⎢1 + ⎜ h ⎟ ⎥ (A.12)
ψ ⎢⎣ ⎝ H ⎠
⎝ ravnomerno ⎠ ⎦⎥
Ova jednačina se može upotrebiti samo ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

⎛ ψ ⎞
2 300 < Re < 10 000 000 i ⎜ ⎟ < 3 kao i 0, 6 < Pr < 1,5
ψ
⎝ ravnomerno ⎠
gde je
ψ = koeficijent trenja dimnjačkog kanala za hidraulički neravnomeran tok, videti
A.7.4;
ψravnomerno = koeficijent trenja dimnjačkog kanala za hidraulički ravnomeran tok (r = 0), vi-
deti A.7.4;
Re = Rejnoldsov broj, videti jednačinu (A.14);
Pr = Prantlov broj, videti jednačinu (A13);
Dh = unutrašnji hidraulički prečnik, u m.
Prantlov broj, Pr, se izračunava prema formuli (A.13):
O DIMNJACIMA 223
η × cp
Pr = (A.13)
λA
Rejnoldsov broj, Re, se izračunava prema formuli (A.14):

wm × Dh × ρ m
Re = (A.14)
η
gde je u jednačinama (A.13) i (A.14):

wm = srednja brzina dimnog gasa, u m/s, videti A.6;
η = dinamički viskozitet, u Pa s, videti jeddnačinu (A.16);
ρm = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5;
cp = specifični toplotni kapacitet dimnog gasa, u J/(kg K), videti A.3.6;
λA = toplotna provodljivost dimnog gasa, u W/(mK), videti jednačinu (A.11).
Dinamički viskozitet, ηi, u Pa s, za određeni gas i na aktuenoj temperaturi se izraču-
nava prema formuli (A.15):
C
1+
T 273
ηi = η 0 i × × (A.15)
273 1 + 273
C
gde je
η0i = dinamički viskozitet na 0 oC, u Pa s;
C = Sutherlandova konstanta, videti tabelu A.1;
T = aktuelna temperatura, u K.
Dinamički viskozitet, η, u Pa s, za mešavinu gasova na aktuelnoj temperaturi se izra-
čunava prema jednačini (A.16):
Y1 ×η1 M1 × Tk1 + Y2 ×η2 M 2 × Tk 2 + ... +

η= (A.16)
Y1 × M1 × Tk1 + Y2 × M 2 × Tk 2 + ... +
Gde je, za pojedini gas i:

ηi = dinamički viskozitet na aktuelnoj temperaturi, u Pa s;
Yi = zapreminski sadržaj;
Tki = kritična temperatura, u K, videti tabelu A.1;
Mi = molarna masa, u kg/kmol, videti tabelu A.1.
A.5. Gustina dimnog gasa

Srednja gustina dimnog gasa, ρm, u kg/m3, izračunava se prema jednačini (A.17):
PL
ρm = (A.17)
R × Tm
gde je
PL = spoljni vazdušni pritisak, u Pa, videti A.3.2;
R = gasna konstanta dimnog gasa, u J/(kg K), videti A.3.4;

Tm = srednja temperatura dimnog gasa u K, videti jednačinu (A.6).
A.6 Brzina dimnog gasa

Srednja brzina dimnog gasa, wm, u m/s, se izračunava prema jednačini (A.18):
m
wm = (A.18)
A × ρm
gde je
m = maseni protok dimnog gasa, u kg/s;
A = svetli poprečni presek sprovodne cevi dimnog gasa, u m2;
ρm = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5.
A.7 Pritisak na ulazu dimnog gasa u dimnjak

A.7.1 Proračun pritiska
Pritisak na ulazu dimnog gasa u dimnjak, Pz, u Pa, izračunava se prema jednačini
(A.19):
Pz = –PH + PR (A.19)
gde je
PH = teorijska raspoloživa promaja usled dimnjačkog efekta u sprovodnoj cevi dimnog ga-
sa, u Pa, videti A.7.2;
PR = otporni pritisak u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u Pa, videti A.7.3.
A.7.2 Teorijska raspoloživa promaja usled dimnjačkog efekta

Teorijska raspoloživa promaja usled dimnjačkog efekta, PH, u Pa, izračunava se pre-
ma jednačini (A.20):
PH = H × g × (ρL – ρm) (A.20)
gde je
g = ubrzanje zemljine teže, = 9,81 m/s2;
ρL = gustina spoljnog vazduha, u kg/m3, videti A.3.5;
ρm = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5.
A.7.3 Otporni pritisak sprovodne cevi dimnog gasa

Otporni pritisak sprovodne cevi dimnog gasa, PR, u Pa, izračunava se prema jednači-
nama (A.21) i (A.22):
PR = SE × PE + SEG × PG (A.21)
⎛ ⎞ ρm
∑ ζ n ⎟⎟
H
PE = ⎜ψ × + × wm
2
⎜ Dn (A.22)
⎝ n ⎠ 2
gde je u jednačinama (A.21) i (A.22):

PE = otporni pritisak usled trenja i otpora oblika sprovodne cevi dimnog gasa, u Pa;
O DIMNJACIMA 225
PG = razlika u pritisku usled promene brzine u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u Pa, videti
A.7.6;
SE = koeficijent sigurnosti strujanja, videti A.3.8;
SEG = koeficijent sigurnosti strujanja za razliku u pritisku usled promene brzine;
za PG ≥ 0, uzima se SEG = SE
za PG < 0, uzima se SEG = 1,0
ψ = koeficijent trenja dimnjačkog kanala, videti A.7.4;
ζn = lokalni koeficijent otpora, videti A.7.5;
wm = srednja brzina dimnog gasa, u m/s, videti A.6.
A.7.4 Koeficijent trenja dimnjačkog kanala
Koeficijent trenja dimnjačkog kanala, ψ, se izračunava za različite hrapavosti sa do-
voljnom tačnošću prema jednačini (A.23):
1 ⎛ 2,51 r ⎞
= −2 × log ⎜ + × 0, 269 ⎟
⎜ ⎟ (A.23)
ψ ⎝ Re × ψ Dh ⎠
gde je
r = hrapavost unutrašmjeg zida sprovodne cevi dimnog gasa, videti tabelu A.3, u m;
Re = Rejnoldsov broj, videti jednačinu (A.14).
A.7.5 Koeficijent lokalnih otpora
Zbir koeficijenata lokalnih otpora dimnjaka, ζn, je zavisan od promena poprečnog pre-
seka i pravca duž sprovodne cevi dimnog gasa (videti tabelu A.4). Koeficijent lokalnog ot-
pora za produženje poprečnog preseka (cross-sectional extension) na vrhu dimnjaka neće biti
uzet u obzir, niti će promena pritiska usled promene brzine biti razmatrana u ovoj tačci.
A.7.6 Promene pritiska usled promene brzine
Promene pritiska usled promene brzine, PG, u Pa, izračunava se prema jednačini
(A.24):
ρ2 ρ
PG = × w22 − 1 × w12 (A.24)
2 2
gde je
ρ1 = gustina dimnog gasa pre promene brzine, u kg/m3;
ρ2 = gustina dimnog gasa posle promene brzine, u kg/m3;
w1 = brzina dimnog gasa pre promene brzine u m/s;
w2 = brzina dimnog gasa posle promene brzine, u m/s.
Srednje vrednosti za odgovarajuće sekcije mogu biti zamenjene za gustine i brzine pre
i posle promene brzine.
A.7.7 Pritisak prouzrokovan iznenadnim prekidom
strujanja dimnog gasa (implozija)
Iznenadni prekid strujanja dimnog gasa izazvaće negativan ili pozitivan pritisak. To
zavisi od trajanja prekida.
Ako prekid traje manje od 1 s, vrednost treba odrediti prema formuli (A.25).
ΔP0 = ρm× wm× cs u Pa (A.25)
gde je
wm = srednja brzina dimnog gasa, u m/s, videti A.6;
cs = brzina zvuka u dimnom gasu, u m/s.
Ako prekid traje duže od 10 s, fluktuacija pritiska se može zanemariti.
Ako prekid traje duže od 1 s ali kraće od 10 s, treba izvršiti tačnu proveru, ili usvojiti
vrednost za trajanje prekida kraće od 1 s.
A.8 Minimalna brzina

Minimalna brzina dimnog gasa na vrhu dimnjaka treba da se održi tako da se osigu-
ra primenljivost jednačina datih u ovom prilogu. Ova minimalna brzina, wmin, u m/s, kako
je dato u jednačini (A.26) takođe ograničava prodiranje sekundarnog vazduha sa vrha dim-
njaka.
AM
wmin = f g × 4 (A.26)
A0
gde je
fg = referentna vrednost minimalne brzine = 0,5 m/s;
AM = svetli poprečni presek sprovodne cevi dimnog gasa na vrhu dimnjaka, u m2;
A0 = referentna vrednost = 0,01 m2.
Tabela A.3. Srednja hrapavost materijala dimnjačkog kanala
Materijala dimnjačkog kanala Hrapavost r a
m
zavareni čelik 0,001
aluminijum 0,001
staklo, plastika 0,001
metalni lim, užljebljen 0,002
pretfabrikovani betonski blokovi 0,002
zid izrađen od opeka b 0,005
metalni lim, valovit 0,005
a Ove projektne vrednosti se mogu primeniti jedino na čiste površine.
b Za zid od radijalno oblikovanih opeka, sa spojem debljine manjim od 5 mm, može se
usvojiti hrapavost od 0,002 m.
O DIMNJACIMA 227
Tabela A.4. Koeficijenti lokalnih otpora pojedinih oblika

(Interpolacija između datih parametara je dozvoljena)
Geometrijske
Oblici ζ – vrednosti
mere
1 Koleno ugao γ u ˚ Ld/Dh ≥ 30 30 >L d /D h ≥ 2
10 0,1 0,1
30 0,2 0,3
45 0,3 0,4
60 0,5 0,7
90 1,2 1,6
2 Luk 90° R /Dh

0,5 1,0 1,2
0,75 0,4 0,5
1,0 0,25 0,3
1,5 0,2 0,2
2,0 0,2 0,2
3 Luk 60° R /Dh

0,5 0,6 0,6
0,75 0,3 0,3
1,0 0,2 0,2
1,5 0,2 0,2
2,0 0,1 0,1
Tabela A.4 (nastavak)

Geometrijske
mere
4 Skretanje 90° a= Broj segmenata
2·R·tan(α/2) 2×45˚ 3×30˚ 4×22,5˚
a /Dh
1,0 0,4 0,25 0,17
1,5 0,3 0,18 0,13
2,0 0,3 0,17 0,12
3,0 0,35 0,19 0,13
5,0 0,4 0,20 0,15
5 90° račva i 45° spoj maseni od-

ζ – vrednosti
nos toka
γ = 90° m2 / m3 ζ 2-3 ζ 1-3
A3/A2 = 1,0 0,0 -0,92 0,03
0,2 -0,38 0,20
0,4 0,10 0,35
0,6 0,53 0,47
0,8 0,89 0,56
1,0 1,20 0,62
γ = 45° m2 / m3 ζ 2-3 ζ 1-3
A3/A2 = 1,0 0,0 -0,92 0,03
0,2 -0,42 0,16
0,4 -0,04 0,17
0,6 0,22 0,06
0,8 0,35 -0,18
1,0 0,35 -0,53
O DIMNJACIMA 229
Tabela A.4 (nastavak)

Geometrijske
mere
5 Formule za izračunavanje koeficijenata lokalnih otpora kod račvi
2
⎛ m ⎞ ⎛m ⎞
2 ⎡ ⎛ 2⎞ ⎛ −1 ⎞ ⎤
ζ 2−3 = −0,92 ⎜1 − 2 ⎟ − ⎜ 2 ⎟ ⎢1, 2 ⎜⎛ A3 cos γ − 1⎟⎞ + 0,8 ⎜ 1 − ⎛⎜ A3 ⎞⎟ ⎟ − ⎜ 1 − ⎛⎜ A3 ⎞⎟ ⎟ × A3 cos γ ⎥ +
⎝ m3 ⎠ ⎝ m3 ⎠ ⎢ ⎝ A2 ⎠ ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ A2 ⎥
⎣ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎦
⎛ ⎛ A ⎞−1 ⎞ m ⎛ m ⎞
+ ⎜ 2 − ⎜ 3 ⎟ ⎟ × 2 ⎜1 − 2 ⎟
⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ m3 ⎝ m3 ⎠
⎝ ⎠
⎛ m ⎞ ⎛m ⎞ ⎡ ⎛ ⎛ A ⎞−1 ⎞ ⎛ ⎛ A ⎞−1 ⎞ ⎤
2 2
⎛A ⎞
ζ 1−3 = −0, 03 ⎜1 − 2 ⎟ × ⎜ 2 ⎟ ⎢1 + 1, 62 ⎜ 3 cos γ − 1⎟ − 0,38 ⎜1 − ⎜ 3 ⎟ ⎟ − ⎜1 − ⎜ 3 ⎟ ⎟ ⎥ ×
⎝ m3 ⎠ ⎝ m3 ⎠ ⎣⎢ ⎝ A2 ⎠ ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ ⎥
⎝ ⎠ ⎝ ⎠⎦
⎛ ⎛ A ⎞−1 ⎞ m ⎛ m ⎞
× ⎜ 2 − ⎜ 3 ⎟ ⎟ × 2 ⎜1 − 2 ⎟
⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ m3 ⎝ m3 ⎠
⎝ ⎠
6 Prav redukcioni komad A2/A1
0,4 0,33
0,6 0,25
0,8 0,15
sa zaobljenim uvodnim ivicama
ζ=0
Referentna brzina: w2
7 Proširenje, ravno A1/A2
0,0 1,0
0,2 0,7
0,4 0,4
0,6 0,2
0,8 0,1
Referentna brzina: w1 1,0 0,0
8 Konusni redukcioni komad A1/A2 γ=30˚ γ=60˚ γ=90˚
0,10 0,05 0,08 0,19

0,25 0,04 0,07 0,17
0,45 0,05 0,07 0,14
1,0 0,0 0,0 0,0
Referentna brzina: w2
Tabela A.5 – Termička otpornost (1/Λ)n u m2K/W uključenih vazdušnih slojeva (n-ti sloj zidne
konstrukcije, koncentrični radijalni zazor, vertikalno raspoređen), u zavisnosti od debljine
vazdušnog sloja d i površinske temperature T zida koji koji odaje toplotu
dn u m
T u ˚C
0,01 0,02 0,03 0,04 0,05
40 0,123 0,147 0,153 0,152 0,150
100 0,087 0,101 0,101 0,100 0,099
150 0,065 0,075 0,075 0,074 0,074
200 0,050 0,055 0,055 0,055 0,054
Napomena: Efektivna toplotna provodljivost λn uključenog vazdušnog sloja (n-tog sloja
zidne konstrukcije), u W/m K, izračunava se sa gornjim vrednostima prema sledećoj jed-
načini:
Dh,n ⎛ Dh,n + 2d n ⎞
λn = y × ln ⎜ ⎟
⎛1⎞ ⎜ Dh,n ⎟
2⎜ ⎟ ⎝ ⎠
⎝ Λ ⎠n
gde je
y = koeficijent oblika;
= 1,0 za okrugle i ovalne poprečne preseke;
= 1,1 za kvadratne i pravougaone poprečne preseke do odnosa strana 1:1,5
Dh,n = hidraulički prečnik unutrašnjosto sloja, u m;
⎛1⎞
⎜ ⎟ = termička otpornost vazdušnog sloja, u m2 K/W, videti vrednosti u gornjoj tabeli;
⎝ Λ ⎠n
dn = debljina vazdušnog sloja, u m.
O DIMNJACIMA 231
PRILOG B
(informativan)
Aktivnosti na gradilištu
B.1 Izgradnja
Sa radovima treba otpočeti samo nakon što se odgovornom osoblju na gradilištu pre-
daju odgovarajući, kompletni i odobreni projekti. Treba obaviti početak radova, a nakon toga
verifikaciju. Izvođač treba da bude spreman da dostavi statističke podatke o glavnim pokaza-
teljima napredovanja radova uključujući radnu snagu i materijalna sredstva (mehanizaciju).
Karakteristike opreme i kvalifikacije radnika koji će biti angažovani treba da budu u
skladu sa prognoziranim očekivanjima. Oprema koja će se koristiti treba da bude ispitana i
odobrena za radove pre početka radova na gradilištu. Osoblje na gradilištu treba da nosi si-
gurnosnu opremu, a gradilišni prostori treba da budu propisno osvetljeni, naročito tokom ra-
da u noćnoj smeni.
Pre ugradnje materijali treba da budu uskladišteni tako da budu propisno zaštićeni od
vremenskih i drugih štetnih uticaja i treba im, ukoliko je neophodno, pružiti odgovarajuću
negu nakon ugradnje. Materijali treba da budu ugrađeni u skladu sa uputstvima isporičioca,
osim ukoliko relevantni standardi ne propisuju drugačije u u tom pogledu.
Tokom izvođenja radova treba posvetiti neprekidnu pažnju vremenskim uslovima, na-
ročito vetru i temperaturi. Treba koristiti odgovarajuće uređaje za kontrolu oblika i vertikal-
nosti dimnjaka. Privremena signalna svetla i gromobranska instalacija treba da se izvede to-
kom gradnje dimnjaka ukoliko je neophodno.
B.2 Planiranje i koordinacija radova
Radovi treba da budu predmet detaljnog programa koji obuhvata sve aktivnosti koje tre-
ba izvršiti, ključne datume koje treba ostvariti u poslu, i preporuke za različite specifičnosti i is-
poruke, pravilno iskoordinirano. Program treba modifikovati i ažurirati kad god je potrebno.
B.3 Sigurnost na gradilištu
Izvođačeve aktivnosti na gradilištu treba da budu usklađene sa sigurnosnim propisi-
ma gradilišta koji treba da ukazuju na sigurnosne mere i standarde. Propisi treba da obrađu-
ju naročito:
– industrijsku higijenu;
– sigurnost na radu uključujući planove evakuacije i spasavanja;
– protivpožarnu zaštitu;
– mere za prevenciju akcidenata.
B.4 Lokalni uslovi
Neophodno je sačiniti detaljni situacioni plan na kome će se prikazati lokacija gradnje
dimnjaka, gradilišni uređaji (instalacije) za osoblje i za opremu, prostori za skladištenje ma-
terijala i definisati pristupni putevi koji će se koristiti tokom izvođenja radova.
Situacioni plan treba da uključi precizne podatke u pogledu priključaka na električnu
energiju, telekomunikacije, otpadne vode, komprimovani vazduh i druge instalacije i mreže
potrebne za izvođenje radova na gradilištu.
Bibliografija
[1] EN 13384-1, Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna dinamike flui-
da – Deo 1: Dimnjaci sa jednim uređajem za grejanje
Napomena:
Prevod ovog standarda izvršili su obrađivači ove knjige i prevod nije još potvr-
đen od Instituta za standardizaciju Srbije.
6.5.2. IZVOD IZ STANDARDA SRPS EN 1443:2005.

DIMNJACI – OPŠTI ZAHTEVI
Sadržaj
Predgovor
Uvod
1 Predmet i područje primene
2 Normativne reference
3 Termini i definicije
4 Klasifikacija, označavanje i druge važne informacije
4.1 Opšte
4.2 Klase temperatura
4.3 Klase pritisaka
4.4 Klase otpornosti prema kondenzatu
4.5 Klase otpornosti prema koroziji
4.6 Klase otpornosti prema paljenju čađi
4.7 Rastojanje od zapaljivog materijala
4.8 Toplotna otpornost
4.9 Otpornost prema mržnjenju—odmrzavanju
4.10 Otpornost prema požaru
4.10.1 Unutrašnja površina prema spoljašnjim uticajima
4.10.2 Spoljašnja površina prema spoljašnjim uticajima
4.11 Označavanje
4.12 Važne dodatne informacije
5 Mere, oblici i tolerancije
6 Zahtevi
6.1 Opšte
6.2 Mehanička otpornost i stabilnost
6.3 Toplotno ponašanje
6.3.1 Toplotna otpornost
6.3.2 Otpornost prema paljenju čađi
6.3.3 Otpornost prema požaru
6.3.4 Reakcija na požar
6.4 Higijena, zdravlje i okolina
6.4.2 Otpornost prema difuziji vodene pare i otpornost prema kondenzatu
6.4.3 Otpornost prema koroziji
6.5 Bezbednost korišćenja
6.6 Ušteda energije i zadržavanje toplote
6.7 Dodatni kriterijumi za rad dimnjaka
6.7.1 Otvori za čišćenje i kontrolu
6.7.2 Prodiranje vode
6.7.3 Aerodinamičke osobine kapa
6.7.4 Sakupljanje i uklanjanje kondenzata
6.7.5 Protočna otpornost
7 Obeležavanje, stavljanje nalepnica i uputstva
7.1 Opšte
7.2 Komponenta dimnjaka
7.3 Dimnjak
7.4 Informacija o proizvodu
8 Ocenjivanje usaglašenosti
Prilozi
O DIMNJACIMA 233
Prilog A (informativan) Primena zahteva za performanse dimnjačkih sistema i dim-

njaka izrađenih po narudžbini na metode ispitivanja ili prethodno znanje
Prilog B (informativan) Karakteristike dimnjaka
Bibliografija
Ovaj standard doneo je direktor SZS Rešenjem br. 5/2-01-2/141 od 2. novembra
2005. godine.
Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 1443:2003 i objavljen
je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Rue de Stassart 36, B-1050
Bruxelles i CENELEC, Rue de Stassart 35, B-1050 Bruxelles.
CEN i CENELEC u potpunosti zadržavaju sva prava korišćenja ovog dokumen-
ta u bilo kom obliku i na bilo koji način a u korist nacionalnih članica CEN-a i CENE-
LEC-a; umnožavanje dokumenta ne može se obavljati bez pisanog zahteva upućenog
CEN-u i CENELEC-u preko Saveznog zavoda za standardizaciju (SZS).
Nacionalni predgovor
Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti dimnjaka, KS U166.
Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 1443:2003 sa engleskog
na srpski jezik.
U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda.
„Evropski standard“ u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao „nacionalni stan-
dard“.
Veza citiranih evropskih i srpskih standarda

EN 563:1994 idt JUS EN 563:1997
Za potrebe ovog standarda mogu se primeniti sledeći evropski standardi pošto nema
odgovarajućih jugoslovenskih standarda:
EN 13216-1, Dimnjaci – Metode ispitivanja dimnjačkih sistema – Deo 1: Op-
šte metode ispitivanja
EN 14297, Dimnjaci – Metode ispitivanja otpornosti prema mržnjenju–od-
mrzavanju
Citirani srpski standard

SRPS EN 563:1997, Bezbednost mašina – Temperatura dodirljivih površina – Ergo-
nomski podaci za određivanje graničnih vrednosti temperatura
vrućih površina
Citirani evropski standardi

EN 563:1994, Safety of machinery – Temperatures of touchable surfaces – Er-
gonomics data to establish temperature limit values for hot sur-
faces
EN 13216-1, Chimneys – Test methods for system chimneys – Part 1: Gene-
ral test methods
EN 14297, Chimneys – Freze-thaw resistance test method
DIMNJACI – OPŠTI ZAHTEVI

Ovim evropskim standardom utvrđuju se opšti zahtevi i osnovni kriterijumi za per-
formanse i granične vrednosti za dimnjake (uključujući priključne dimnjačke cevi i njihove
spojeve) koji se koriste za prenos proizvoda sagorevanja od uređaja za zagrevanje do spolj-
ne atmosfere. Namenjen je za korišćenje kao referentni standard za dimnjake, dimnjačke ka-

nale i specifične proizvode (elemente, pribor i kape) koji se koriste za izgradnju dimnjaka.
Ovim standardom se takođe utvrđuju minimalni zahtevi za obeležavanje i ocenjivanje usa-
glašenosti.
Ovaj standard se ne primenjuje na konstrukciono nezavisne dimnjake.
NAPOMENA Ovaj evropski standard može se koristiti kao osnova za specifikacije
proizvoda koji imaju evropsku tehničku saglasnost1.
U ovaj evropski standard ugrađene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane refe-
rence, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajućim
mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, na-
knadne izmene i dopune ili revizije tih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard
samo kada se u njega unesu putem izmena i dopuna ili revizije. Kada se navode nedatirane
reference, primenjuju se najnovija izdanja navedenih publikacija.
EN 563, Bezbednost mašina – Temperatura dodirljivih površina – Ergonomski
podaci za odredivanje graničnih vrednosti temperatura vrućih povr-
šina
prEN 13216-1, Dimnjaci – Metode ispitivanja dimnjačkih sistema – Deo 1: Opšte
metode ispitivanja
prEN 14297, Dimnjaci – Metode ispitivanja otpornosti prema mržnjenju–odmrza-
vanju
Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledeći termini i definicije.
3.1
uređaj za grejanje (heating appliance)
ložište
Uređaj u kome se stvaraju proizvodi sagorevanja koje treba izbaciti u spoljnu atmos-
feru.
3.2
dimnjački kanal (flue)
dimovodni kanal
Prolaz za prenos proizvoda sagorevanja do spoljne atmosfere.
3.3
dimni gas (flue gas)
Gasoviti deo proizvoda sagorevanja koji se prenosi kroz dimnjak.
3.4
proizvodi sagorevanja (products of combustion)
Proizvodi koji su rezultat sagorevanja (gasovitih, tečnih i čvrstih sastojaka).
3.5
dimnjačka cev (flue liner)
dimovodna cev
Zid dimnjaka čija se površina sastoji od komponenata koje su u kontaktu sa proizvo-
dima sagorevanja.
1 Nacionalne fusnoteNa engleskom jeziku European Technical Approval (ETA).

O DIMNJACIMA 235
3.6
dimnjak (chimney)
Konstrukcija koja se sastoji od zida ili zidova oko dimnjačkog kanala ili dimnjačkih
kanala.
3.7
dimnjačka komponenta (chimney component)
dimovodna komponenta
Bilo koji deo dimnjaka.
3.8
dimnjačka sekcija (chimney section)
dimovodna sekcija
Prava dimnjačka komponenta kojom se prenose proizvodi sagorevanja.
Slika 1 – Dimnjačke komponente i dimnjački

pribor. 1 – dimnjak; 2 – dimnjački kanal;
3 – toplotna izolacija; 5 – spoljni zid; 6 –
omotač ili obloga; 7 – dimnjačka selekcija;
8 – višeslojni dimnjak; 9 – dimnjački
priključak; 10 – priključna dimnjačka cev;
11 – uređaj za grejanje
3.9
dimnjački priključak (chimney fitting)
dimovodni priključak
Dimnjačka komponenta kojom se prenose proizvodi sagorevanja, sa izuzetkom dim-
njačke sekcije.
3.10
dimnjački pribor (chimney accessory)
dimovodni pribor
Dimnjačka komponenta kojom se ne prenose proizvodi sagorevanja.
3.11
jednoslojni dimnjak (single-wall chimney)
Dimnjak kod kojeg dimnjačka cev predstavlja dimnjak.
3.12
višeslojni dimnjak (multi-wall chimney)
Dimnjak koji se sastoji od dimnjačke cevi i najmanje jednog dodatnog zida.
3.13
dimnjački sistem (system chimney)
dimovodni sistem
Dimnjak koji je izrađen korišćenjem kombinacije kompatibilnih dimnjačkih kompo-
nenata koje potiču iz jednog proizvodnog izvora koji je odgovoran za proizvodnju celog dim-
njaka.
NAPOMENA Ovaj proizvod je sastavni deo u okviru mandata M 105.
3.14
dimnjak izrađen po narudžbini (custom built chimney)
Dimnjak koji je ugrađen ili izgrađen na gradilištu korišćenjem kombinacije kompati-
bilnih dimnjačkih komponenata koje mogu biti iz jednog ili iz različitih izvora.
3.15
spoljni zid (outer wall)
Spoljni zid dimnjaka čija je površina u kontaktu sa unutrašnjim ili spoljnim prosto-
rom, ili je obložen, ili ozidan.
3.16
zidna obloga (enclosure)
Barijera izgrađena oko dimnjaka koja pruža dodatnu zaštitu u slučaju požara i omogu-
ćava dodatni otpor prenosu toplote.
3.17
obloga (cladding)
Dodatni nenoseći spoljni zid oko dimnjaka koji služi kao zaštita od toplote i vremen-
skih prilika ili je izrađen iz estetskih razloga.
3.18
dimnjački blok (flue block)
dimovodni blok
Fabrički izrađena jednoslojna ili višeslojna dimnjačka komponenta sa jednim ili vi-
še dimnjačkih kanala.
3.19
kapa (terminal)
Završni elemenat ugrađen na izlaznom delu dimnjaka.
O DIMNJACIMA 237
3.20
popravka (relining)
Postupak popravke ili zamene dimnjačke cevi dimnjaka.
3.21
dimnjak sa negativnim pritiskom (negative pressure chimney)
Dimnjak projektovan da radi sa pritiskom koji je unutar dimnjačkog kanala manji od
pritiska izvan dimnjačkog kanala.
3.22
dimnjak sa pozitivnim pritiskom (positive pressure chimney)
Dimnjak projektovan da radi sa pritiskom koji je unutar dimnjačkog kanala veći od
pritiska izvan dimnjačkog kanala.
3.23
rad u suvim uslovima (dry operating condition)
Stanje kada je dimnjak projektovan tako da radi normalno pri temperaturi unutrašnje
površine dimnjačke cevi koja je iznad tačke rošenja.
3.24
rad u vlažnim uslovima (wet operating condition)
Stanje kada je dimnjak projektovan tako da radi normalno pri temperaturi unutrašnje
površine dimnjačke cevi koja je ispod tačke rošenja.
3.25
paljenje čađi (sootfire)
Sagorevanje zapaljivog ostatka koji je nataložen na dimnjačkoj cevi.
3.26
dimnjak otporan na paljenje čađi (sootfire resistant chimney)
Dimnjak koji može da podnese toplotno izlaganje određenoj visokoj temperaturi.
3.27
kondenzat (condensate)
Tečni proizvodi koji nastaju kada je dimnjački gas ispod tačke rošenja.
3.28
toplotna otpornost dimnjaka (thermal resistance of a chimney)
Otpornost prema prenosu toplote kroz zid ili zidove dimnjaka.
3.29
spoj (joint)
Veza dve komponente.
3.30
otpornost dimnjaka prema požaru (resistance to fire of a chimney)
Sposobnost dimnjaka da spreči paljenje susednih zapaljivih materijala, kao i da spre-
či širenje požara na okolni prostor.
3.31
priključni dimnjački kanal (conecting flue)
Komponenta ili komponente koje povezuju izlaz uređaja za grejanje i dimnjak.
3.32
nazivna radna temperatura (nominal working temperature)
Prosečna temperatura dimnog gasa dobijena tokom ispitivanja nazivnog izlaznog ka-
paciteta za maksimalni nivo temperature.
3.33
dimnjak otporan na mržnjenje–odmrzavanje (freeze-thaw resistant chimney)
Dimnjak sposoban da podnese izlaganje mržnjenju–odmrzavanju.
3.34
protočna otpornost dimnjaka (flow resistance of a chimney)
Gubitak pritiska u dimnjačkom kanalu koji nastaje usled protoka dimnog gasa pri da-
toj temperaturi i brzini.
4 KLASIFIKACIJA, OZNAČAVANJE I DRUGE

VAŽNE INFORMACIJE
4.1 OPŠTE
Dimnjaci se klasifikuju prema sledećim karakteristikama performansi:
– temperaturi;
– pritisku;
– otpornosti prema kondenzatu;
– otpornosti prema koroziji;
– otpornosti prema paljenju čađi i udaljenosti od zapaljivih materijala.
Pored toga, proizvođač dimnjaka mora da dostavi podatke o sledećim karakteristika-
ma:
– toplotnoj otpornosti;
– protočnoj otpornosti;
– trajanju otpornosti prema požaru spoljne površine prema spoljašnjim uticajima, u
minutima;
– otpornosti prema mržnjenju–odmrzavanju.
4.2 Klase temperatura

Klase temperatura za dimnjake date su u tabeli 1.
Tabela 1. Klase temperature
Klasa temperature Nazivna radna temperatura
°C
T 080 ≤ 80
T 100 ≤ 100
T 120 ≤ 120
T 140 ≤ 140
T 160 ≤ 160
T 200 ≤ 200
T 250 ≤ 250
T 300 ≤ 300
T 400 ≤ 400
T 450 ≤ 450
T 600 ≤ 600
4.3 Klase pritisaka

Klase pritisaka, kao i ispitni pritisci, date su u tabeli 5:
– za dimnjake sa negativnim pritiskom
O DIMNJACIMA 239
N1
N2
– za dimnjake sa pozitivnim pritiskom
P1
P2
– za dimnjake sa velikim pozitivnim pritiskom
H1
H2
4.4 Klase otpornosti prema kondenzatu

Klase otpornosti prema kondenzatu:
W za dimnjake koji rade u vlažnim uslovima, 1
D za dimnjake koji rade u suvim uslovima.2
4.5 Klase otpornosti prema koroziji

Klase otpornosti prema koroziji za dimnjake koji prenose proizvode sagorevanja ra-
zličitih goriva date su u tabeli 2.
Tabela 2. Klase otpornosti prema koroziji

Klasa otpornosti 1 2 3
prema koroziji vrste goriva vrste goriva vrste goriva
– gas gas: sadržaj sumpora gas prirodni gas L + H gas prirodni gas L + H
≤ 50 mg/m3, prirodni
gas L + H
– tečnost kerozin: sadržaj sum- ulje: sadržaj sumpora ulje: sadržaj sumpora
pora ≤ 50 mg/m3 ≤ 0,2 mase % kerozin: > 0,2 mase % kerozin:
sadržaj sumpora sadržaj sumpora
≥ 50 mg/m3 ≥ 50 mg/m3
– drvo – drvo u otvorenim go- drvo u otvorenim go-
rionicima rionicima drvo u za-
tvorenim pećima
– ugalj – – ugalj
– treset – – treset
Tabela 2 ne sadrži kategorizaciju procesa, gasova ili tečnosti.
4.6 Klase otpornosti prema paljenju čađi

Klase otpornosti prema paljenju čađi:
O za dimnjake koji nisu otporni na paljenje čađi,
G za dimnjake otporne na paljenje čađi.
4.7 Rastojanje od zapaljivog materijala

Označavanje rastojanja od spoljne površine dimnjaka do zapaljivog materijala mora
biti dato kao xx, gde xx predstavlja vrednost u celim milimetrima.
1 Standard je u pripremi.
2 Preporučuje se deklarisanje toplotne otpornosti dimnjaka na osnovu uobičajenih uslova, odnosno u za-
visnosti od celokupnog opsega temperatura na kojima proizvod može da se koristi.
4.8 Toplotna otpornost

Toplotna otpornost mora biti data od strane proizvođača u m2K/W. Ona mora da se
odredi prema označenoj temperaturi2).
4.9 Otpornost prema mržnjenju–odmrzavanju

Otpornost prema mržnjenju–odmrzavanju se utvrđuje tamo gde je to potrebno.
4.10 Otpornost prema požaru

4.10.1 Unutrašnja površina prema spoljašnjim uticajima
Kriterijum performansi za otpornost prema požaru (unutrašnja površina prema spo-
ljašnjim uticajima) za dimnjak mora da se deklariše kao G ili O, uz označavanje rastojanja do
zapaljivog materijala u mm (xx).
4.10.2 Spoljašnja površina prema spoljašnjim uticajima

Kriterijum performansi za celovitost i izolaciju mora da se deklariše kao El za izlože-
nost spoljne površine spoljašnjim uticajima. Primeri su dati u tabeli 3.
NAPOMENA Za klase požara videti prEN 13501-2.
Tabela 3 – Klase performansi otpornosti prema požaru

Klase performansi otpornosti prema požaru Trajanje u minutima
El 000 0 ≤ El 000 < 30
El 030 30 ≤ El 030 < 60
El 060 60 ≤ El 060 < 90
El 090 90 ≤ El 090 < 120
El 120 120 ≤ El 120
4.11 Označavanje
Označavanje dimnjaka mora da sadrži sledeće:
Dimnjak EN 1443 – T400 P1 W 1 Gxx
Broj odgovarajućeg standarda
Klasu temperature (videti tabelu 1)
Klasu pritiska N, P ili H (videti 4.3)
Klasu otpornosti prema kondenzatu (videti 4.4)
Klasu otpornosti prema koroziji (videti tabelu 2)
Klasu otpornosti prema paljenju čađi G ili O
(videti 4.6) i rastojanje do zapaljivog materijala
4.12 Važne dodatne informacije

Sledeće važne dodatne informacije moraju da se obezbede:
– proizvođač mora da deklariše rastojanje do zapaljivog materijala, videti 4.7, u mm.
To rastojanje mora da zadovolji oba zahteva data u 6.3.3.2 i 6.3.3.3;
– toplotna otpornost: R u m2 · K/W;
– otpornost prema požaru: El xxx, u minutima;
– protočna otpornost.
Za izračunavanje gubitka pritiska koristi se srednja vrednost za hrapavost materijala
dimnjačkog kanala: r u mm, i koeficijent protočne otpornosti usled dimenzionalnih promena,
promena poprečnog preseka ili promene protočne mase u dimnjačkom kanalu: ζ za:
O DIMNJACIMA 241
– otpornost prema mržnjenju–odmrzavanju;

– otpornost prema opterećenju od vetra;
– reakciju na požar (samo za plastične obloge).
Proizvođač može da deklariše karakteristike NPD (performansa nije deklarisana),
osim za rastojanje do zapaljivog materijala.
5 MERE, OBLICI I TOLERANCIJE

Mere, oblici i tolerancije komponenata treba da se provere u skladu sa specifikacija-
ma odgovarajućih standarda za proizvode.
6 ZAHTEVI
6.1 Opšte
Navedeni zahtevi primenjuju se na dimnjake izrađene pomoću komponenata za „dim-
njački sistem“ i na „dimnjake izrađene po narudžbini“.
U informativnom Prilogu A data je primena dimnjačkih sistema ili komponenata dim-
njaka izrađenih po narudžbini prema zahtevima datim u 6.2 do 6.7.
U informativnom Prilogu B dat je primer osnovnih obaveznih karakteristika za Prilog
ZA, koje se zahtevaju za harmonizovani standard za dimnjake.

Svi dimnjaci moraju biti sposobni da podnesu horizontalna i vertikalna opterećenja.
Lista kriterijuma koje treba uzeti u obzir kod standarda za proizvode koji se odnose na ma-
terijale je sledeća:
– čvrstoća pri pritisku;
– čvrstoća pri zatezanju;
– otpornost prema bočnom opterećenju za referentni pritisak usled brzine vetra od
1,5 kN/m2;
– otpornost prema habanju i posledice čišćenja;
– zapreminska masa;
– otpornost prema mržnjenju–odmrzavanju ispitivanjem prema prEN 14297 ili neko
drugo ispitivanje za odgovarajuću vrstu materijala.

Toplotno ispitivanje mora da se obavlja na ispitnim temperaturama u stabilnim uslo-
vima koje odgovaraju oznakama proizvoda datim u tabeli 4. Stabilni uslovi su utvrđeni u od-
govarajućim standardima za ispitivanje materijala.
Tabela 4. Ispitne temperature
Klasa T T T T T T T T T T T
temperature 80 100 120 140 160 200 250 300 400 450 600
Ispitna
100 120 150 170 190 250 300 350 500 550 700
temperatura, °C
6.3.2 Otpornost prema paljenju čađi

Ispitivanje otpornosti prema paljenju čađi, u okviru toplotnog ispitivanja, obavlja se
na ispitnoj temperaturi od 1 000°C u trajanju od 30 min.
6.3.3 Otpornost prema požaru

6.3.3.1 Opšte
Proizvođač mora da utvrdi rastojanje od zapaljivog materijala, videti 4.7. Rastojanje
mora da zadovolji zahteve date u 6.3.3.2 i 6.3.3.3.
NAPOMENA Proizvođač može da utvrdi rastojanje od zapaljivog materijala, što se
odražava na postupke ugradnje u propisima pojedinačnih zemalja članica.
6.3.3.2 Otpornost prema požaru, unutrašnje površine prema spoljašnjim uticajima, kao po-
sledica normalnih radnih uslova
Maksimalna temperatura susednih zapaljivih materijala ne sme biti veća od 85°C u
odnosu na temperaturu okoline od 20°C. Rastojanje do zapaljivog materijala mora da se pro-
veri ispitivanjem u skladu sa prEN 13216-1 za dimnjačke sisteme ili sa standardom za ispi-
tivanje odgovarajućeg materijala za postojane uslove na ispitnoj temperaturi datoj u tabeli 4,
koja odgovara oznaci proizvoda.
6.3.3.3 Otpornost prema požaru, unutrašnje površine prema spoljašnjim uticajima,

kao posledica paljenja čađi
Maksimalna temperatura susednih zapaljivih materijala ne sme biti veća od 100°C u
odnosu na temperaturu okoline od 20°C, pri ispitivanju na ispitnoj temperaturi od 1 000°C, u
trajanju preko 30 min. Rastojanje do zapaljivog materijala mora da se proveri ispitivanjem u
skladu sa prEN 13216-1 za dimnjačke sisteme ili sa odgovarajućim standardom za ispitiva-
nje odgovarajućeg materijala.
6.3.3.4 Otpornost prema požaru spoljne površine prema spoljašnjim uticajima

Otpornost prema požaru spoljne površine prema spoljašnjim uticajima mora da se is-
pita u skladu sa odgovarajućim standardima za ispitivanje kanala i okna (za klase otporno-
sti prema požaru).
6.3.4 Reakcija na požar

Kod dimnjaka sa plastičnim dimnjačkim cevima proizvođač mora da deklariše klasu
reakcije na požar za cev.

Kod ispitivanja u skladu sa odgovarajućim standardizovanim ispitivanjem, nivo cu-
renja u litrima/sekundama po kvadratnom metru površine dimnjaka, dimnjačkih cevi ili pri-
ključnih cevi sa spojevima pre i posle izlaganja toploti, videti 6.3.1 ili 6.3.2, ne sme da bude
veća od vrednosti datih u tabeli 5.
Tabela 5. Klase propustljivosti na gas

Klasa Nivo curenja Ispitni pritisak
L · s-1 · m-2 Pa
N1 2,0 40 za dimnjake sa negativnim pritiskom
N2 3,0 20 za dimnjake sa negativnim pritiskom
P1 0,006 200 za dimnjake sa pozitivnim pritiskom
P2 0,120 200 za dimnjake sa pozitivnim pritiskom
H1 0,006 5 000 za dimnjake sa visokim pozitivnim pritiskom
H2 0,120 5 000 za dimnjake sa visokim pozitivnim pritiskom
O DIMNJACIMA 243
6.4.2 Otpornost prema difuziji vodene pare i

otpornost prema kondenzatu
6.4.2.1 Dimnjaci koji rade u vlažnim uslovima
Otpornost prema difuziji vodene pare i otpornost prema kondenzatu moraju da budu
u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda za proizvod.
6.4.2.2 Dimnjaci koji rade u suvim uslovima

Otpornost prema difuziji vodene pare mora da bude u skladu sa zahtevima odgovara-
jućeg standarda za proizvod.
6.4.3 Otpornost prema koroziji

Uticaj korozije na dimnjačku cev mora da bude u skladu sa zahtevima odgovarajućeg
standarda za proizvod.
6.5 Bezbednost korišćenja

Tamo gde može da dođe do slučajnog Ijudskog kontakta, maksimalna temperatura
spoljne površine dimnjaka ili njegove obloge mora da bude na graničnom nivou paljenja u
trajanju od jedne sekunde, u skladu sa EN 563, kod ispitivanja pri nazivnoj radnoj tempera-
turi koja odgovara oznaci proizvoda.
6.6 Ušteda energije i zadržavanje toplote

Toplotna otpornost dimnjaka mora da se odredi proračunom ili ispitivanjima.

6.7.1 Otvori za čišćenje i kontrolu
Vrata otvora za čišćenje i kontrolu moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovara-
jućeg standarda za proizvod.
6.7.2 Prodiranje vode

Sposobnost dimnjaka da podnese vremenske uticaje mora da bude u skladu sa zahte-
vima odgovarajućeg standarda za proizvod.
6.7.3 Aerodinamičke osobine kapa

Tamo gde se traže posebna aerodinamička svojstva, performanse dimnjačkih kapa
moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda za proizvod.
6.7.4 Sakupljanje i uklanjanje kondenzata

Dimnjaci koji obično rade u vlažnim uslovima moraju da imaju uređaje za sakuplja-
nje i uklanjanje kondenzata koji moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovarajućeg stan-
darda za proizvod.
6.7.5 Protočna otpornost

Za izračunavanje gubitka pritiska u dimnjaku mora da se odredi srednja vrednost hra-
pavosti materijala dimnjaka, koeficijent protočne otpornosti u odnosu na podužni i/ili po-
prečni presek i/ili promenu protoka mase u dimnjaku.
7 OBELEŽAVANJE, STAVLJANJE NALEPNICA I UPUTSTVA

7.1 Opšte
Za informaciju o znaku CE videti Uputstvo D.
7.2 Komponenta dimnjaka

Reprezentativan broj dimnjačkih komponenata, kao što je to utvrđeno u odgovaraju-
ćem standardu za proizvod, mora biti obeležen EN brojem odgovarajućeg standarda za pro-
izvod i sledećim podacima:
– naziv ili identifikaciona oznaka proizvođača;
– pojedinačni proizvod čija je oznaka data u odgovarajućem standardu za proizvod;
– datum proizvodnje ili oznaka serije.
7.3 Dimnjak
Za dimnjačke sisteme mora da se obezbedi trajni oblik identifikacije, koja sadrži po-
datke u skladu sa 4.11.
NAPOMENA Identifikacija dimnjaka izrađenih po narudžbini treba da bude u skladu
sa odgovarajućim standardom za izvođenje radova.
7.4 Informacija o proizvodu

Informacija o proizvodu za dimnjačke komponente mora biti data na način koji je pri-
kazan u odgovarajućem standardu za proizvod.
8 OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI
Kriterijum za ocenjivanje usaglašenosti mora da se utvrdi u odgovarajućem standardu
za proizvod. On se sastoji od fabričkog početnog tipskog ispitivanja, narednih tipskih ispiti-
vanja uzorkovanjem, kontrole proizvodnje u fabrici i rada notifikacionog tela na ocenjivanju
usaglašenosti (videti Uputstvo B).
O DIMNJACIMA 245
PRILOG A
(informativan)
Primena zahteva za performanse dimnjačkih sistema i
dimnjaka izrađenih po narudžbini na metode ispitivanja ili
prethodno znanje
Primena zahteva za performanse na odgovarajuće tačke Dimnjački Dimnjak
sistem izrađen
po narudžbini
– čvrstoća pri pritisku TC, TM TM
– čvrstoća pri zatezanju TC, TM TM
– otpornost prema bočnim opterećenjima TC, TM, C TM, C, E, P
– otpornost prema habanju i posledice čišćenja TC, P TM, E, P
– zapreminska masa TM, P TM, P
– mržnjenje–odmrzavanje TM, P TM, P
6.3.2 Otpornost prema paljenju čađi TC TM, E, P
6.3.3.2 Otpornost prema požaru, unutrašnje površine pre- TC TM, E, P
ma spoljašnjim uticajima, kao posledica nenormal- TC TM, E, P
nih radnih uslova
6.3.3.3 Otpornost prema požaru, unutrašnje površine pre-
ma spoljašnjim uticajima, kao posledica paljenja
čađi TC TM, E, P
6.3.3.4 Otpornost prema požaru, spoljne površine prema
spoljašnjim uticajima TC TM, E, P
6.3.4 Reakcija na požar (samo za plastiku) TM TM
6.4.1 Propustljivost na gas TC TM, E, P
6.4.2 Otpornost prema kondenzatu TC, TM, P TM, E, P
6.4.3 Otpornost prema koroziji TC, TM, P TM, E, P
6.5 Bezbednost korišćenja TC TM, E, P
6.6 Ušteda energije i zadržavanje toplote TC, TM TM, C, E, P
6.7.1 Otvori za čišćenje i kontrolu TC, TM TM, E, P
6.7.2 Prodiranje vode (kiše) TC, TM TM, E, P
6.7.3 Aerodinamičke osobine kapa TM TM, E
6.7.4 Sakupljanje i uklanjanje kondenzata TC, P TM, E, P
6.7.5 Protočna otpornost dimnjaka TC, P TM, E, P
Simboli:
TC ispitni dimnjak
TM specifična ispitivanja materijala dimnjačkih komponenti
C metoda proračuna
E standard za izvođenje radova
P prethodno znanje primenljivo za projektovanje i izradu komponenata
PRILOG B
(informativan)
Karakteristike dimnjaka
Tabela B1. Obavezne karakteristike dimnjaka (elementi i pribor)
Proizvod: dimnjački proizvodi obuhvaćeni tačkom 1 ovog standarda Predviđena namena:
jednoslojni i višeslojni dimnjaci
Važne Tačke zahteva u ovom i Obavezni Napomene
karakteristike drugim evropskim nivoi ili
standardima klase
Otpornost pre- 6.2 Mehanička otpornost Nema Kriterijum zadovoljava/ne za-
ma opterećenju i stabilnost – Otpornost dovoljava na osnovu deklaracije
od vetra prema bočnom optereće- proizvođača o slobodnoj stoje-
nju za referentni pritisak ćoj visini i razmaku oslonaca na
vetra od 1,5 kN/m2 spoljnim sekcijama
Čvrstoća pri pri- 6.2 Mehanička otpornost Nema Kriterijum zadovoljava/ne zado-
tisku i stabilnost – Čvrstoća pri voljava na osnovu vrednosti za
pritisku maksimalnu visinu dimnjaka de-
klarisane od strane proizvođača
Otpornost pre- 6.3.3.3 Toplotna perfor- G xx Deklarisano rastojanje do su-
ma požaru, unu- mansa u uslovima palje- sednih zapaljivih materijala xx
trašnje površine nja čađi izraženo je u milimetrima. Ova
prema spoljaš- 6.3.3.2 Toplotna perfor- vrednost ne povećava rastojanje
njim uticajima mansa u normalnim rad- potrebno da se zadovolje kriteri-
nim uslovima jumi za normalne radne uslove.
Propustljivost 6.4.1 Propustljivost na Nema Na proizvodu je označena klasa
na gas/curenje gas pritiska. Ona označava propust-
ljivost na gas određenu pomoću
granične vrednosti nivoa curenja
koja odgovara klasi pritiska.
Protočna otpor- 6.7.5 Protočna otpornost Nema Protočna otpornost dimnjačkih
nost sekcija i dimnjačkih kapa izraže-
na kao srednja vrednost u mm.
Protočna otpornost dimnjaka,
kapa i priključaka, izražena kao
koeficijent protočne otporno-
sti za promenu mera, poprečnog
preseka i/ili promenu protočne
mase u dimnjačkom kanalu.
Toplotna otpor- 6.6 Ušteda energije i za- Nema Deklarisana vrednost toplotne
nost državanje toplote – To- otpornosti u m2K/W
plotna otpornost
Otpornost pre- 6.4.1 Propustljivost na G Kriterijum zadovoljava/ne zado-
ma temperatur- gas voljava kod održavanja propust-
nom šoku (ot- ljivosti na gas
pornost prema
paljenju čađi)
O DIMNJACIMA 247
Cvrstoća pri sa- 6.2 Mehanička otpornost Nema Kriterijum zadovoljava/ne zado-
vijanju i zate- i stabilnost – Čvrstoća pri voljava na osnovu deklarisane
zanju zatezanju vrednosti proizvođača
Otpornost pre- 6.4.2 Otpornost prema Nema Kriterijum zadovoljava/ne zado-
ma hemikali- difuziji vodene pare i ot- voljava
jama pornost prema konden-
zatu
Otpornost pre- 6.4.3 Otpornost prema Nema Kriterijum zadovoljava/ne zado-
ma koroziji koroziji voljava
Mržnjenje–od- 6.2 Mehanička otpor- Nema Kriterijum zadovoljava/ne zado-
mrzavanje nost i stabilnost – Otpor- voljava
nost pri mržnjenju–odmr-
zavanju
NAPOMENA Zahtev za određenu karakteristiku nije primenljiv u onim zemljama
članicama (MSs) u kojima nisu propisani zahtevi za predviđenu upotrebu proizvoda koji se
odnose na tu karakteristiku. U tom slučaju, proizvođači koji plasiraju svoje proizvode na tr-
žište tih zemalja nisu obavezni da odrede ili deklarišu performanse svojih proizvoda za tu ka-
rakteristiku, pa se u podacima na znaku CE može koristiti opcija „performansa nije deklarisa-
na“ (NPD). NPD opcija se ne može koristiti tamo gde je karakteristika na graničnom nivou.
U suprotnom, NPD opcija može da se koristi kad god i gde god karakteristika za dato
predviđeno korišćenje nije predmet propisanih zahteva u zemlji članici odredišta.
Kao dopuna specifičnim podacima koji se odnose na prethodno prikazane opasne sup-
stance, proizvod može da prati, kad god i gde god se zahteva i u odgovarajućem obliku, do-
kumentacija sa spiskom svih onih zakonskih odredaba za opasne supstance koje moraju da se
ispune, zajedno sa svim podacima koji se zahtevaju tim zakonskim odredbama.
Zakonske odredbe EU bez nacionalnih izuzeća ne treba pominjati.
Tabela B.2 – Karakteristike dimnjaka koje nisu obavezne
Proizvod: dimnjački proizvodi obuhvaćeni tačkom 1 ovog standarda
Predviđena namena: jednoslojni i višeslojni dimnjaci
Otpornost prema po- 6.3.3.4 Sprečava- Nema Kriterijum zadovo-
žaru spoljne površi- nje požara izazva- ljava/ne zadovoljava
ne prema spoljašnjim nog spoljašnjim uti-
uticajima cajima
Bibliografija
Sledeći standardi i nacrti standarda koje je izradio CEN/TC 166 su na raspolaganju:
EN 1443, Chimneys – General requirements (Dimnjaci – Osnovni zahtevi)
EN 1457, Chimneys – Clay/ceramic flue liners – Requirements and test met-
hods (Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – Zahtevi i me-
tode ispitivanja)
EN 1806, Chimneys – Clay/ceramic flue blocks for single-wall chimneys –
Requirements and test methods (Dimnjaci – Glineni/keramički dim-
njački blokovi za jednoslojne dimnjake – Zahtevi i metode ispitiva-
nja)
prEN 1856-1, Chimneys – Requirements for metal chimneys – Part 1: System chi-
mney products (Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1:
Proizvodi za dimnjačke sisteme)
prEN 1856-2, Chimneys – Requirements for metal chimneys – Part 2: Metal liners
and connection flue pipes (Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake
– Deo 2: Metalne cevi i veza dimnjačkih cevi)
prEN 1857, Chimneys – Components – Concrete flue liners (Dimnjaci – Kompo-
nente – Betonske dimnjačke cevi)
prEN 1858, Chimneys – Components – Concrete flue blocks (Dimnjaci – Kom-
ponente – Betonski dimnjački blokovi)
EN 1859, Chimneys – Metal chimneys – Test methods (Dimnjaci – Metralni
dimnjaci – Metode ispitivanja)
prEN 12391-1 Chimneys – Metal chimneys – Part 1: Execution standard (Dimnja-
ci – Metalni dimnjaci Deo 1: Standardi za izvođenje radova)
prEN 12391-2, Chimneys – Metal chimneys – Part 2: Execution standard for room
sealed appliances (Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Deo 2: Standar-
di za izvođenje radova kod zatvorenih uređaja za grejanje)
prEN 12446, Chimneys – Components – Concrete outer wall elements (Dimnjaci
– Komponente – Betonske zidne obloge)
prEN 13063-1, Chimneys – Part 1: System chimneys with clay/ceramic flue liners –
Requirements and test methods for soot fire resistance (Dimnjaci –
Deo 1: Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim dimnjačkim cevi-
ma – Zahtevi i metode ispitivanja otpornosti prema paljenju čadi)
prEN 13063-2, Chimneys – Part 2: System chimneys with clay/ceramic flue liners
– Requirements and test methods under wet conditions (Dimnjaci –
Deo 2: Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim dimnjačkim cevi-
ma – Zahtevi i metode ispitivanja za vlažne uslove)
prEN 13063-3, Chimneys – Part 3: System chimneys with clay/ceramic flue liners
– Requirements and test methods (Dimnjaci – Deo 3: Dimnjački si-
stemi sa glinenim/keramičkim dimnjačkim cevima – Zahtevi i meto-
de ispitivanja)
prEN 13069, Chimneys – Clay/ceramic outer walls for system chimneys – Requ-
irements and test methods (Dimnjaci – Glinene/keramičke zidne
obloge za dimnjačke sisteme – Zahtevi i metode ispitivanja)
prEN 13384-1, Chimneys – Thermal and fluid dynamic calculation methods – Part
1: Chimneys serving one appliance (Dimnjaci – Termodinamičke
metode proračuna – Deo 1: Dimnjaci koje koristi jedno grejno te-
lo)
prEN 13384-2, Chimneys – Thermal and fluid dynamic calculation methods – Part
2: Chimneys serving more than one heating appliance (Dimnjaci –
Termodinamičke metode proračuna – Deo 2: Dimnjaci koje koristi
više od jednog grejnog tela)
prEN 13501-2, Fire clasification of construction products and building elements –
Part 2: Classification using data from fire resistance tests, exclu-
ding ventilation services (Klasifikacija požara građevinskih proi-
zvoda i građevinskih elemenata – Deo 2: Klasifikacija podataka is-
pitivanja otpornosti protiv požara, bez ventilacije)
O DIMNJACIMA 249
6.5.3. IZVOD IZ STANDARDA SRPS EN 1457:2005.

DIMNJACI – GLINENE/KERAMIČKE DIMNJAČKE CEVI –
ZAHTEVI I METODE ISPITIVANJA
Sadržaj
Predgovor
3 Dimnjačke cevi i otvori
5 Tipovi dimnjačkih cevi
6 Materijali
7 Tolerancije mera
8 Probno opterećenje
9 Propustljivost na gas, otpornost prema toplotnom šoku i otpornost prema poža-
ru pravih dimnjačkih cevi
10 Otpomost prema kiselinama
11 Upijanje vode i zapreminska masa
12 Otpomost prema habanju
13 Propustljivost vodene pare i protočna otpomost
14 Toplotna otpomost
16 Metode ispitivanja
17 Označavanje
18 Obeležavanje
Prilozi
Prilog A (normativan) Postupci uzorkovanja za AQL od 10 % i nivo kontrolisanja
S2
Prilog B (normativan) Toplotna otpomost
Prilog C (normativan) Merenje koeficijenta trenja dimnjaka
Ovaj standard doneo je direktor SZS Rešenjem br. 5/2-01-2/163 od 25. novem-
bra 2005. godine.
Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 1457:1999, njegovom
tehničkom ispravkom AC:1999 i izmenom i dopunom A1:2002 i objavljen je uz dozvo-
lu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Rue de Stassart 36, B-1050 Bruxelles,
i CENELEC, Rue de Stassart 35, B-1050 Bruxelles.
CEN i CENELEC u potpunosti zadržavaju sva prava korišćenja ovog dokumen-
ta u bilo kom obliku i na bilo koji način, a u korist nacionalnih članica CEN-a i CENE-
LEC-a; umnožavanje dokumenta se ne može obavljati bez pisanog zahteva upućenog
CEN-u i CENELEC-u preko Saveznog zavoda za standardizaciju (SZS).
Nacionalni predgovor
Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti dimnjaka, KS U166.
Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 1457:1999, njegove teh-
ničke ispravke AC:1999 i izmene i dopune A1:2002 sa engleskog na srpski jezik.
„Evropski standard“ u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao nacionalni standard“.
Veza citiranih evropskih, međunarodnih i srpskih standarda

EN 10088-1:1995 idt SRPS EN 10088-1:2003
Sledeći evropski i međunarodni standardi mogu se primeniti za potrebe ovog standar-
da pošto nema odgovarajućih nacionalnih standarda:
EN 312-4:2003
EN 1443:2003
ISO 2859-1:1999
ISO 7500-1:1999
Citirani srpski standardi

SRPS EN 10088-1:2003, Nerđajuči čelici – Deo 1: Spisak nerđajućih čelika
Citirani evropski i međunarodni standardi

EN 312-4:2003, Particleboards – Specifications – Part 4: Requirements for load-
bearing boards for use in dry conditions
EN 1443:2003, Chimneys – General requirements EN 10088-1:1995, Stainless
steels – Part 1: List of stainless steels
ISO 2859-1:1999, Sampling procedures for inspection by attributes – Part 1: Sam-
pling plans indexed by acceptable quality level (AQL) for lot-by-
lot inspection
ISO 7500-1:1999, Metallic materials – Verification of static uniaxial testing mac-
hines – Part 1: Tension/compression testing machines (Revision
of ISO 7500-1:1986)
Predgovor
Ovaj evropski standard je pripremio Tehnički komitet CEN/TC 166, Dimnjaci, čiji se-
kretarijat vodi UNI.
Ovaj evropski standard dobiće status nacionalnog standarda ili objavljivanjem iden-
tičnog teksta ili odobravanjem za primenu najkasnije do jula 1999. godine i svi nacionalni
standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do januara 2000. godine.
Ovaj evropski standard izradio je CEN na osnovu mandata Evropske komisije i Evrop-
skog udruženja za slobodnu trgovinu i podržava bitne zahteve evropskih direktiva.
U skladu sa Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standar-
dizaciju sledećih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj standard: Austrije, Belgije, Češ-
ke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksem-
burga, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljev-
stva.
Prilikom izrade ovog standarda uzeti su u obzir privremeni zahtevi iz prEN 1443. U
slučaju uspostavljanja novih zahteva, potrebno je izvršiti neophodne dopune.
Predgovor izmena i dopuna A1:2002

Ove izmene i dopune A1:2002 je pripremio Tehnički komitet CEN/TC 166, Dimnja-
ci, čiji sekretarijat vodi UNI.
Ovaj evropski standard dobiće status nacionalnog standarda ili objavljivanjem iden-
tičnog teksta ili odobravanjem za primenu najkasnije do aprila 2003. godine i svi nacionalni
standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do aprila 2003. godine.
Ove izmene i dopune izradio je CEN na osnovu mandata Evropske komisije i Evrop-
skog udruženja za slobodnu trgovinu i podržava bitne zahteve evropskih direktiva.
Za vezu sa evropskim direktivama, videti informativni Prilog ZA koji je integralni deo
ovog dokumenta.
O DIMNJACIMA 251
U skladu sa Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standar-

dizaciju sledećih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj standard: Austrije, Belgije, Češke
Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksembur-
ga, Malte, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kra-
ljevstva.
DIMNJACI – GLINENE/KERAMIČKE DIMNJAČKE CEVI – ZAHTEVI I

METODE ISPITIVANJA

Ovaj evropski standard predstavlja standard za dimnjačke cevi od gline/keramike sa
punim zidovima ili zidovima sa vertikalnim otvorima koji se koriste za izradu višeslojnih
dimnjaka i dimnjačkih cevi i služe za prenos proizvoda sagorevanja iz ognjišta ili uređaja za
zagrevanje u atmosferu, pri negativnom ili pozitivnom pritisku. On obuhvata dimnjačke ce-
vi koje se koriste za industrijske i kućne dimnjake koji nisu konstruktivno nezavisni (slobod-
no stojeći). Ovim standardom se utvrđuju zahtevi za performanse fabrički proizvedenih dim-
njačkih cevi i priključaka. Ovaj standard obuhvata ispitivanje, obeležavanje i kontrolu.
U ovaj evropski standard ugrađene su, putem pozivanja na datirane ili nedatirane re-
ference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovaraju-
ćim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference,
naknadne izmene i dopune ili revizije tih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard
samo ako su u njega uključene putem izmene i dopune ili revizije. Kada se navode nedatira-
ne reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva.
EN 312-4 Ploče iverice – Specifikacija – Deo 4: Zahtevi za noseće ploče za
primenu u suvim uslovima
EN 1443 Dimnjaci – Opšti zahtevi
EN 10088-1 Nerđajuči čelici – Deo 1: Spisak nerđajućih čelika
ISO 2859-1 Postupci uzimanja uzoraka za kontrolu preko atributa – Deo 1:
Planovi uzimanja uzoraka preko prihvatljivog nivoa kvaliteta
(AQL) za kontrolu partije
ISO/DIS 7500-1 Metalni materijali – Verifikacija statičkih jednoaksijalnih uređa-
ja za ispitivanje – Deo 1: Uređaji za ispitivanje zatezanja/pritiska
(revizija ISO 7500-1:1986)
3 Dimnjačke cevi i otvori
3.1 Poprečni peseci dimnjačkih cevi

Dimnjačke cevi moraju biti:
a) kružne ili kvadratne u preseku, sa „perom i žlebom“ ili preklopnim spojem na kra-
jevima;
b) kvadratne ili pravougaone u preseku, sa užlebljenim krajevima i zaobljenim unu-
trašnjim uglovima;
c) kružne, kvadratne ili pravougaone u preseku, sa sučeljenim spojevima i spojnim
prstenom;
d) kružne ili kvadratne u preseku, sa konusnim spojevima.
Slika 1. Primeri poprečnih preseka
Slika 2. Izgled spojeva
3.2 Kontrolni otvori, dimnjački priključci i kontrolna vrata

Kontrolni otvori se koriste za pregled i čišćenje unutrašnjosti dimnjačkih cevi i za iz-
bacivanje čađi i potrebno je da zadovolje odgovarajuće zahteve za dimnjačke cevi.
Svi kontrolni otvori moraju da imaju vrata. Kontrolna vrata moraju biti:
a) jednostruka vrata za dimnjake koji rade samo u suvim uslovima;
b) vrata sa parnom branom ili dvostruka vrata za dimnjake koji rade u suvim i vlaž-
nim uslovima.
Dimnjački priključci se koriste za povezivanje cevi od grejnih uređaja do dimnjaka.
Dimnjački priključci su specijalno izrađeni T-spojevi ili cevi sa otvorom na koji se montira-
ju ogranci. Uglovi ogranaka mogu biti od 45° do 90° (α na slici 3). Na mestima priključaka,
spoljne obloge moraju imati odgovarajuće otvore.
Dimnjački priključci treba da imaju isti poprečni presek kao dimnjačka cev. Prihvat-
ljiva su smanjenja i proširenja, pod uslovom da se ne povećava otpornost na odvodne gaso-
ve.
Slika 3. Primeri kontrolnih otvora i dimnjačkih priključaka

O DIMNJACIMA 253
Za potrebe ovog standarda primenjuju se sledeći termini i definicije. Ostali termini i
definicije su dati u SRPS EN 1443:2005.
4.1
nazivna mera (nominal size)
Numeričko označavanje mere koje predstavlja odgovarajući zaokruženi broj jednak
ili približno jednak:
a) unutrašnjem prečniku kružnih dimnjačkih cevi, u milimetrima,
b) unutrašnjoj širini kvadratnih dimnjačkih cevi, u milimetrima,
c) unutrašnjoj širini i dužini poprečnog preseka pravougaonih dimnjačkih cevi, u mi-
limetrima.
4.2
nazivna visina (nominal height)
Numeričko označavanje unutrašnje visine prave dimnjačke cevi, u milimetrima, ko-
je predstavlja odgovarajući zaokruženi broj približno jednak unutrašnjoj visini dimnjačke ce-
vi (videti sliku 4).
Slika 4. Unutrašnja visina. 1 – unutrašnja

visina
4.3
nazivni ugao zakrivljenosti (nominal angle of curvature)
Ugao dat u stepenima za lučnu dimnjačku cev u centru krivine (videti sliku 5).
4.4
otpornost prema požaru dimnjačkih cevi (resistance to fire of flue liners)
Sposobnost dimnjačkih cevi i priključaka da budu otporne na paljenje čađi.
Slika 5. Ugao zakrivljenosti. 1 – ugao

zakrivljenosti; 2 – lučna dimnjačka cev
5 Tipovi dimnjačkih cevi

Postoje četiri glavna tipa glinenih/keramičkih dimnjačkih cevi, u zavisnosti od rad-
ne temperature, sa podtipovima, u zavisnosti od toga da li dimnjačke cevi treba da se koriste
kod dimnjaka projektovanih za rad pod negativnim ili pozitivnim pritiskom, ili treba da budu
otporne na paljenje čađi. Tipovi, radne temperature, probni pritisci i maksimalne propustlji-
vosti vazduha date su u tabeli 1. Takođe je prikazana pogodnost svakog tipa dimnjačkih ce-
vi koji se koristi kod dimnjaka projektovanih za rad pod negativnim ili pozitivnim pritiskom
i u vlažnim ili u suvim uslovima.
Tabela 1. Tipovi glinenih/keramičkih dimnjačkih cevi, uslovi primene, vazdušni ispitni

pritisci, kao i maksimalne propustljivosti vazduha posle toplotnih ispitivanja
temperatura, °C
m3s–1m–2 · 10–3
paljenje čađi, e
Probni pritisak
Tip dimnjačke
Vlažni ili suvi
propustljivost
Otpornost na
Negativni ili
Maksimalna
vazduha,
pozitivni
pritisak
Radna
uslovi
cevi
Pa
A1 N2 600 Negativni Da (G) Suvi 20 3
A1 N1 600 Negativni Da (G) Suvi 40 2
A2 N2 600 Negativni Ne (O) Suvi 20 3
A2 N1 600 Negativni Ne (O) Suvi 40 2
A2 P1 600 Pozitivni Ne (O) Suvi i vlažni 200 0,006
B1 N2 400 Negativni Da (G) Suvi 20 3
B1 N1 400 Negativni Da (G) Suvi 40 2
B2 N2 400 Negativni Ne (O) Suvi i vlažni 20 3
B2 N1 400 Negativni Ne (O) Suvi i vlažni 40 2
B2 P1 400 Pozitivni Ne (O) Suvi i vlažni 200 0,006
C1 N2 300 Negativni Ne (O) Suvi 20 3
C1 N1 300 Negativni Ne (O) Suvi 40 2
C2 N2 300 Negativni Ne (O) Suvi i vlažni 20 3
C2 N1 300 Negativni Ne (O) Suvi i vlažni 40 2
C2 P1 300 Pozitivni Ne (O) Suvi i vlažni 200 0,006
D1 N2 200 Negativni Ne (O) Suvi 20 3
D1 N1 200 Negativni Ne (O) Suvi 40 2
D2 N2 200 Negativni Da (G) Suvi i vlažni 20 3
D2 N1 200 Negativni Da (G) Suvi i vlažni 40 2
D3 N2 200 Negativni Ne(O) Suvi i vlažni 20 3
D2 N1 200 Negativni Ne (O) Suvi i vlažni 40 2
D3 P1 200 Pozitivni Ne (O) Suvi i vlažni 200 0,006
NAPOMENA1 Dimnjačke cevi mogu da se označavaju jednim ili većim brojem tipo-
va ukoliko su u skladu sa odgovarajućim zahtevima za svaki tip.
6 Materijali
Dimnjačke cevi moraju da budu proizvedene od odgovarajućeg glinenog/keramičkog
materijala koji posle pečenja zadovoljava zahteve performansi date u ovom standardu.
Dimnjačke cevi mogu biti neglazirane ili glazirane iznutra i/ili spolja. Kada su glazi-
rane, nije potrebna glazura na spojnim površinama.
O DIMNJACIMA 255
7 Tolerancije mera
7.1 Poprečni presek

Prilikom ispitivanja prema 16.1, bilo koji izmeren unutrašnji prečnik kružnih dim-
njačkih cevi ne sme odstupati više od +3 % od nazivnog unutrašnjeg prečnika propisanog od
strane proizvođača.
Unutrašnja širina ili dužina dimnjačkih cevi kvadratnog ili pravougaonog preseka ne
sme odstupati više od +3 % od nazivne unutrašnje dužine strane propisane od strane proi-
zvođača.
7.2 Visina
Prilikom ispitivanja prema 16.2, visina dimnjačke cevi ne sme da odstupa više od +3
% od nazivne visine propisane od strane proizvođača, ali ne više od 10 mm.
7.3 Ugao zakrivljenosti

Prilikom ispitivanja prema 16.3, ugao zakrivljenosti lučnih dimnjačkih cevi ne sme
odstupati više od +5° od nazivne zakrivljenosti propisane od strane proizvođača.
7.4 Pravost
Prilikom ispitivanja prema 16.4, dozvoljeno odstupanje od pravosti pravih dimnjač-
kih cevi sme da iznosi do 1 % od ispitne dužine.
7.5 Pravouglost krajeva

Prilikom ispitivanja prema 16.5, dozvoljeno odstupanje od pravog ugla krajeva prave
dimnjačke cevi ne sme biti veće od nagiba 30 mm/m.
7.6 Odstupanje od oblika poprečnog preseka

Prilikom ispitivanja prema 16.6, dozvoljeno odstupanje od pravouglosti uglova i rav-
nosti zidova za prave dimnjačke cevi kvadratnog ili pravougaonog oblika ne sme biti veće od
5 % od nazivne unutrašnje širine ili dužine propisane od strane proizvođača.
7.7 Spojevi
Konstrukcija i mere spojeva moraju biti utvrđeni od strane proizvođača radi obezbe-
đenja odgovarajućeg spajanja.
8 Probno opterećenje
8.1 Prave dimnjačke cevi

Prilikom ispitivanja prema 16.7, prave dimnjačke cevi moraju izdržati opterećenje od
10 MN/m2.
8.2 Lučne dimnjačke cevi

Prilikom ispitivanja lučnih dimnjačkih cevi proizvedenih zajedno sa pravim dimnjač-
kim cevima, korišćenjem istog materijala i istih uslova pečenja, smatra se da je probno opte-
rećenje lučnih dimnjačkih cevi isto kao kod pravih dimnjačkih cevi, kada se sprovode ispiti-
vanja u skladu sa 16.7.
U sličaju da se lučne dimnjačke cevi proizvode nezavisno, izrađuju se prave dimnjač-

ke cevi malih dužina za probnu svrhu, od istih materijala i za iste uslove pečenja kao lučne
dimnjačke cevi i moraju se ispitati prema zahtevima 8.1.
8.3 Minimalno opterećenje cevi sa kontrolnim otvorima

Prilikom ispitivanja u skladu sa 16.7, minimalno opterećenje cevi sa kontrolnim otvo-
rima mora da iznosi kao u tabeli 2.
Tabela 2. Minimalno opterećenje

Visina dimnjaka Minimalno opterećenje
m kN
≤2,5 25
>12,5 ≤ 25 50
>25 ≤ 50 100
Za dimnjake sa površinom svetlog preseka većom od 0,04 m2 mora se primeniti sle-
deća jednačina:
F=χ·H·G
gde je
F – minimalno opterećenje u kilonjutnima;
χ – faktor bezbednosti 5;
H – visina dimnjaka u metrima;
G – masa po metru u kilogramima po metru.
9 Propustljivost na gas, otpornost prema toplotnom šoku

i otpornost prema požaru pravih dimnjačkih cevi
9.1 Početno ispitivanje

Pre toplotnog ispitivanja, za ispitivanje cevi u skladu sa 16.8.2 sa cevima N1 i N2, cu-
renje ne sme biti veće od 2 m3 s-1 m-2 × 10-3 u odnosu na unutrašnju specifičnu površinu, is-
pitano pri diferencijalnom pritisku od (40 + 2) Pa, kao što je to opisano u 16.8.5.
Pre toplotnog ispitivanja, za ispitivanje cevi prema 16.8.2 sa cevima P1, curenje ne
sme biti veće od 0,006 m3 s-1 m-2 × 10-3 u odnosu na unutrašnje specifične površine, ispitano
pri diferencijalnom pritisku od (200 + 10) Pa, kao što je to opisano u 16.8.5.
9.2 Završno ispitivanje propustljivosti na gas posle

ispitivanja toplotnim šokom
Prilikom ispitivanja prema 16.8, dimnjačke cevi A1, B1 i D1 ne smeju imati curenje
posle ispitivanja toplotnim šokom veće od vrednosti prikazanih u tabeli 3, za odgovarajući
tip dimnjačke cevi, ispitnu temperaturu i diferencijalni pritisak.
9.3 Završno ispitivanje propustljivosti na gas posle

ispitivanja toplotnim šokom
Prilikom ispitivanja prema 16.8, dimnjačke cevi koje nisu obuhvaćene u 9.2 ne smeju
imati curenje posle toplotnog ispitivanja veće od vrednosti prikazanih u tabeli 3, za odgova-
rajući tip dimnjačke cevi, ispitnu temperaturu i diferencijalni pritisak.
O DIMNJACIMA 257
Tabela 3. Ispitna temperatura, diferencijalni pritisak i propustljivost

Tip dimnjačke Ispitna Diferencijalni Maksimalna vazdušna
cevi temperatura pritisak propustljivost
°C Pa m3 s–1 m–2 × 10–3
A1 N2 1 000 20 3
A1 N1 1 000 40 2
A2 N2 700 20 3
A2 N1 700 40 2
A2 P1 700 200 0,006
B1 N2 1 000 20 3
B1 N1 1 000 40 2
B2 N2 500 20 3
B2 N1 500 40 2
B2 P1 500 200 0,006
C1 N2 350 20 3
C1 N1 350 40 2
C2 N2 350 20 3
C2 N1 350 40 2
C2 P1 350 200 0,006
D1 N2 250 20 3
D1 N1 250 40 2
D2 N2 1 000 20 3
D2 N1 1 000 40 2
D3 N2 250 20 3
D3 N1 250 40 2
D3 P1 250 200 0,006
10 Otpornost prema kiselinama

Prilikom ispitivanja prema 16.9, gubitak mase svakog ispitanog komada ne sme biti
veći od vrednosti datih u tabeli 4.
NAPOMENA Ovo predstavlja ubrzano ispitivanje radi prikazivanja otpornosti prema
koroziji i vek trajanja od najmanje 100 godina.
Tabela 4. Otpornost prema kiselinama
Tip dimnjačke cevi Gubitak mase
%
A1 N2, A1 N1, A2 N2, A2 N1,
5
B1 N2, B1 N1
A2 P1, B2 N2, B2 N1, B2 P1,
C1 N2, C1 N1, C2 N2, C2 N1,
2
C2 P1, D1 N2, D1 N1, D2 N2,
D2 N1, D3 N2, D3 N1, D3 P1
11 Upijanje vode i zapreminska masa
11.1 Opšte
Radi kontrole proizvodnje mora se ispitati ili upijanje vode ili zapreminska masa dim-
njačkih cevi.
11.1.1 Upijanje vode

Prilikom ispitivanja pet uzoraka dimnjačkih cevi prema 16.10, srednja vrednost upija-
nja vode, izražena u procentima, ne sme da odstupa više od +2,5 % od srednje vrednosti do-
bijene iz poslednjeg tipskog ispitivanja.
11.1.2 Zapreminska masa

Prilikom ispitivanja prema 16.11, srednja vrednost za zapreminsku masu od pet uzo-
raka ne sme da odstupa više od +100 kg/m3 od srednje vrednosti dobijene iz poslednjeg tip-
skog ispitivanja.
12 Otpornost prema habanju

Prilikom ispitivanja prema 16.12, masa ostruganog materijala ne sme biti veća od
0,03 kg/m2 u odnosu na ispitivanu oblast unutrašnje površine cevi.
13 Propustljivost vodene pare i protočna otpornost
13.1 Propustljivost vodene pare

Prilikom ispitivanja prema 16.13, prave dimnjačke cevi tip A2 P1, tip B2, tip C2, tip
D2 i tip D3 za vlažne uslove ne smeju da propuste više od 2,0 g vode h–1m–2 kroz zid dim-
njačkih cevi u odnosu na unutrašnju površinu cevi.
13.2 Protočna otpornost

Srednja hrapavost dimnjačkih cevi, ukoliko se to zahteva, određuje se u skladu sa Pri-
logom C.
14 Toplotna otpornost1
Vrednosti za toplotnu otpornost dimnjačkih cevi moraju biti utvrđene od strane pro-
izvođača za termperaturu cevi od 200 °C i proračunate metodama datim u Prilogu B za istu
temperaturu.
15.1 Početno tipsko ispitivanje

Ispitivanja koja se odnose na sastav materijala moraju se obaviti na početku, zajedno
sa ispitivanjima fabričke kontrole proizvodnje, kao što je to dato u tabeli 5. Za svaki zahtev
mora da se obavi jedno ispitivanje.
Toplotno ispitivanje se vrši na jednoj veličini dimnjačke cevi za svaki geometrij-
ski oblik, npr. kružni, kvadratni, ili pravougaoni. Za kružne dimnjačke cevi veličina koja se
1 Nacionalna fusnota: Toplotna otpornost je veličina R (m2 · K/W) otpor toplotnom protoku.
O DIMNJACIMA 259
ispituje mora da iznosi 200 mm ± 50 mm unutrašnjeg prečnika. Za ostale geometrijske obli-

ke, dimnjačka cev mora da ima ekvivalentnu površinu poprečnog preseka.
15.2 Naredna tipska ispitivanja

Tipska ispitivanja se vrše u slučajevima kada se menjaju sastav materijala, tehnika
obrade, oblik, veličina ili metoda proizvodnje dimnjačke cevi, a mogu se vršiti i češće radi
praćenja stabilnosti proizvodnje (videti tabelu 5).
Tabela 5. Fabrička kontrola proizvodnje i tipska ispitivanja
Proizvod Odgovarajuće tačke za ispitivanje
Fabrička kontrola Tipska ispitivanja
proizvodnje 15.31) 15.1 i 15.2
Prave dimnjačke cevi 7.1, 7.2, 7.4, 7.5, 7.6, 11 8.1, 9.1, 9.2, 10, 12 i 13
Lučne dimnjačke cevi 7.1, 7.3, 11 8.2, 10
1) Ispitivanja koja se vrše za vreme fabričke kontrole proizvodnje (FPC) imaju za cilj da
potvrde da se održavaju zahtevi performansi koji su utvrđeni prilikom početnog ispiti-

vanja.
15.3 Fabrička kontrola proizvodnje

Da bi se postigla usaglašenost sa ovim standardom, proizvođač mora da utvrdi i odr-
žava efikasan dokumentovan sistem kvaliteta.
Ispitivanja fabričke kontrole proizvodnje vrše se praćenjem proizvodnje da bi se pra-
tio kvalitet proizvoda (videti tabelu 5).
Uzorkovanje i ispitivanje serije moraju biti završeni pre odnošenja iz pogona i to pre-
ma ISO 2859-1, sa prihvatljivim nivoom kvaliteta (AQL) od 10 % i nivoom kontrole S2. Iz-
dvojene serije proizvoda moraju se ispitivati prema strožim postupcima kontrole, sa veliči-
nom serije od najviše 1 200 (videti Prilog A).
Partije odbačene u postupku fabričke kontrole proizvodnje mogu biti ponovo uzorko-
vane posle odstranjivanja proizvoda sa prethodno neotkrivenim vidljivim nedostacima, pre-
ma pooštrenim postupcima kontrole, uzimajući u obzir samo nedostatak koji je doveo do po-
četnog odbacivanja.
NAPOMENA Sistem kvaliteta ocenjen od strane sertifikacionog tela prema zahte-
vima EN 45012 može se primeniti da bi se obezbedila usaglašenosti sa zahtevima EN ISO
9002 i tačke 15.1
16 Metode ispitivanja
16.1 Veličina
Maksimalni i minimalni prečnici keramičkih dimnjačkih cevi moraju da se proraču-
naju iz tolerancija datih u 7.1. Pri direktnom merenju potrebno je da se izvrše dva merenja sa
maksimalnim i minimalnim prečnicima.
Ispitivanje se može takođe vršiti pomoću dva šablona čiji su prečnici podešeni za
maksimalne i minimalne prečnike. Minimalne šablone treba da je moguće okrenuti za 360°
na krajevima dimnjačke cevi. Maksimalni šablon ne treba da se ubaci u dimnjačku cev pri is-
pitivanju rotacije od 360°.
1 Standardi EN 45012 i EN 9002 stavljeni su van snage i izmenama i dopunama A1:2002 izbrisani su iz
tačke 2, Normativne reference.
Za kvadratne i pravougaone dimnjačke cevi, unutrašnje mere poprečnog preseka mo-

raju da se izmere između srednjih tačaka suprotnih strana dimnjačkih cevi.
16.2 Visina
Maksimalna i minimalna unutrašnja visina keramičkih dimnjačkih cevi mora da bude
proračunata iz tolerancija datih u 7.2. Pri direktnom merenju treba da se izvrše dva merenja
sa maksimalnim i minimalnim visinama.
Ispitivanje se takođe može izvršiti pomoću dva šablona čije su visine podešene na
maksimalne i minimalne unutrašnje visine. Minimalni šabloni ne treba da budu iznad unu-
trašnje visine dimnjačke cevi (videti sliku 4). Maksimalni šablon treba da doseže iznad unu-
trašnje visine dimnjačke cevi (videti sliku 4).
16.3 Ugao zakrivljenosti

Maksimalni i minimalni uglovi zakrivljenosti keramičkih dimnjačkih cevi moraju bi-
ti proračunati iz tolerancija datih u 7.3.
Ispitivanje ugla zakrivljenosti se vrši postavljanjem jednog kraja zakrivljene dimnjač-
ke cevi na ravnu površinu. Prav čelični lenjir se postavlja na gornji kraj dimnjačke cevi, ta-
ko da njegova ivica dodiruje najviše i najniže tačke završetka dimnjačke cevi, dok njen donji
završetak takođe dodiruje ravnu površinu. Ugao zakrivljenosti koji treba izmeriti, predstav-
lja ugao između lenjira i ravne površine.
16.4 Pravost
Odstupanje od pravosti dimnjačke cevi predstavlja najveće rastojanje od centra pra-
ve linije koje je jednako probnoj dužini, do konkavne krive spoljnjeg dela dimnjačke cevi
(Ds), kao što je to prikazano na slici 6. Dozvoljeno je ispitivanje pravosti pomoću odgovara-
jućeg uređaja.
Probna dužina mora iznositi 150 mm manje od nominalne visine dimnjačke cevi, da
bi se omogućio zazor na nastavku.
Slika 6. Odstupanje od pravosti. H – nazivna visina dimnjačke cevi, u milimetrima; L –

probna dužina, u milimetrima; D – odstupanje od pravosti, u milimetrima; H – L= 150 mm
16.5 Pravouglost krajeva

Šablon za ispitivanje prikazan na slici 7, sa jednim krakom podešenim pod nagibom
od 30 mm/m prema drugom, mora da ima dva para oslonaca na međusobnom rastojanju od
50 mm ± 5 mm. Krajnji oslonac mora da bude pomeren za (30 ± 5) mm od unutrašnje stra-
O DIMNJACIMA 261
ne kraka ugla. Nagib oslonaca mora da omogući zazor od najmanje 5 mm ispod šablona za
ispitivanje. Krak pod uglom mora da bude dovoljne dužine da obuhvati spoljni prečnik/širi-
nu dimnjačke cevi.
Šablon se postavlja na jednom kraju dimnjačke cevi, po liniji njene najveće dužine.
Nagib na završetku se mora proveriti prema onom koji je na šablonu.
Slika 7 – Ispitivanje pravouglosti krajeva. a) Podužni presek šablona. 1 – nagib od 30 mm/

m (mere u milimetrima); b) Poprečni presek šablona (mere u milimetrima); c) Cev koja je
zadovoljila ispitivanje; d) Cev koja nije zadovoljila ispitivanje
16.6 Odstupanje od oblika poprečnog preseka

Šablon za ispitivanje se sastoji od dva kraka, kao što je to prikazano na slici 8, sa jed-
nim krakom podešenim pod uglom od 90° ± 0,5° prema drugom, a oba kraka šablona za ispi-
tivanje su takve dužine da povezuju spoljnu širinu dimnjačke cevi koja se ispituje.
Šablon se postavlja prema dva susedna zida kvadratnih ili pravougaonih pravih dim-
njačkih cevi, a rastojanja x1, i x2 izmerena između unutrašnje ivice šablona za ispitivanje i
spoljnjeg dela dimnjačke cevi, osim zaobljenih spoljnih uglova, daju se sa tačnošću od ±0,5
mm.
Slika 8. Ispitivanje pravouglosti uglova i

ravnosti zidova
Procenat odstupanja od ravnosti se izračunava kao:
x1 × 100
Lx1
Procenat odstupanja od pravouglosti se izračunava kao:

x2 × 100
Lx2
gde je
X1 – odstupanje od ravnosti zidova, u milimetima;
X2 – odstupanje od pravouglosti zida, u milimetima;
LX1 – nazivna unutrašnja dužina zida, utvrđena od strane proizvođača, prema kojoj je mere-
no x1 u milimetima;
LX2 – nazivna unutrašnja dužina zida, utvrđena od strane proizvođača, prema kojoj je mere-
no x2 u milimetima.
16.7 Probno opterećenje
16.7.1 Uzorci za ispitivanje

Uzorak za ispitivanje se iseče iz dimnjačke cevi, tako da ne obuhvata deo sa spojem.
Uzorak za ispitivanje mora da predstavlja pun poprečni presek dimnjačke cevi sa ravnim i pa-
ralelnim kracima i ne sme da ima visinu manju od 150 mm.
16.7.2 Uređaj za ispitivanje

Uređaj za ispitivanje mora da bude masivan i krut tako da raspored opterećenja ne do-
vede do deformacije ili popuštanja nekog dela. Uređaj mora biti podesan za primenu optere-
ćenja na nivou utvrđenom u 16.7.3, a njegova tačnost mora biti potvrđena u skladu sa poje-
dinostima u ISO/DIS 7500-1.
Dodirne površine oslonaca i podloški smeštenih između uzoraka za ispitivanje i oslo-
naca moraju biti veće od spoljnih mera dimnjačke cevi koja se ispituje.
O DIMNJACIMA 263
Oslonci moraju da budu od metala, da nisu podložni uvrtanju i uvijanju, da su po-

stavljeni u centar i da imaju odgovarajućih mera kako ne bi došlo do smicanja pod optereće-
njem. Jedan oslonac mora biti slobodan da sledi bilo koji pravac, tako da može da se izrav-
na sa svojom podloškom.
Podloške se sastoje od iverice otporne na vlagu, debljine 18 mm, prema EN 312-4,
treba da budu ravne u odnosu na površinu i koncentrične prema osloncima. Za svako ispiti-
vanje koriste se nove podloške.
16.7.3 Postupak ispitivanja

Noseće radne površine uređaja i uzorka moraju da budu čiste i bez ikakvih čestica.
Uzorak za ispitivanje, zajedno sa podloškom na svakom kraju, mora biti postavljen iz-
među oslonaca. Uzorak za ispitivanje mora da se postavi u uređaj tako da ga je moguće op-
teretiti po podužnoj osi.
Opterećivanje uzorka mora biti bez udara i povećava se do maksimalnog prirasta od
14 MN/m2 u minuti, sve dok se ne postigne zahtevano opterećenje, kao što je to utvrđeno u
8.1.
Ispitno opterećenje potrebno da bi se obezbedilo opterećenje zahtevanog intenziteta
izračunava se pomoću jedne od sledećih metoda, u zavisnosti od tipa dimnjačke cevi:
a) Za kružne dimnjačke cevi:
10, 0 π ( D12 − D22 )

Probno opterećenje ( N ) =
4
gde je
D1 – srednji spoljni prečnik uzorka za ispitivanje, u milimetrima;
D2 – srednji unutrašnji prečnik uzorka za ispitivanje, u milimetrima;
Srednji prečnik predstavlja prosek dva dijametralno suprotna merenja.
b) Za kvadratne dimnjačke cevi:
Probno opterećenje (N) = 10,0 (W12 – W22)

gde je
W1 – stvarna srednja spoljna širina uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milime-
trima;
W2 – stvarna srednja unutrašnja širina uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u mili-
metrima.
c) Za pravougaone dimnjačke cevi:
Probno opterećenje (N) = 10,0 (L1 × B1 – L2 × B2)

gde je
L1 – stvarna srednja spoljna širina poprečnog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih
uglova), u milimetrima;
B1 – stvarna srednja spoljna dužina poprečnog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih
uglova), u milimetrima;
L2 – stvarna srednja unutrašnja širina poprečnog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaoblje-
nih uglova), u milimetrima;
B2 – stvarna srednja unutrašnja dužina poprečnog preseka uzorka za ispitivanje (bez zao-
bljenih uglova), u milimetrima.
d) Za dimnjačke cevi sa vertikalnim otvorima:
Probno opterećenje (N) = 10,0 A
gde je: A površina poprečnog preseka dimnjačke cevi bez otvora, u kvadratnim milimetri-
ma.
16.8 Toplotno ispitivanje

NAPOMENA Toplotno ispitivanje do 1 000 °C jeste metoda kojom se ocenjuje otpor-
nost dimnjačke cevi prema paljenju čađi.
16.8.1 Ispitni dimnjak

Ispitni dimnjak se sastoji od dve dimnjačke cevi. Za detaljno objašnjenje videti 15.4.
16.8.2 Oprema za ispitivanje

Oprema podesna za ugradnju ispitnog dimnjaka prikazana je na slici 9. Komorna peć
se zagreje pomoću visokobrzinskog gorionika na gas gde se sagorevanje vrši unutar tela gori-
onika. Gorionik mora da se postavi pod uglom nadole, tako da topli gasovi ne budu usmereni
direktno na izduvni otvor na vrhu peći. Gorionik mora da bude na gasovito gorivo (prirodni
gas, propan ili butan). Maksimalni kapacitet gorionika ne sme biti manji od 150 kW.
NAPOMENA Kao alternativa, može se koristiti četvrtasta peć zagrejana pomoću dva
visokobrzinska gorionika manjeg kapaciteta.
Slika 9. Generator vrelog vazduha. 1 –

kupola za izduvni gas; 2 – ispitni dimnjak;
3 – ispust; 4 – vatrostalni prsten; 5 –
keramičko vlakno; 6 – termoelement; 7 –
gorionik na gas; 8 – izolacija
Da bi se postigla tražena brzina zagrevanja, četvrtasta peć mora da bude lake kon-
strukcije, odnosno malog toplotnog kapaciteta. Unutrašnje mere peći približno su: dužina
700 mm × širina 700 mm × visina 700 mm, a peć je obložena izolacijom na bazi keramičkih
vlakana, debljine 100 mm. Gorionik treba postaviti centralno sa jedne strane četvrtaste peći.
O DIMNJACIMA 265
Izduvni otvor mora da ima ispust visine 300 mm ± 50 mm sa istim merama unutraš-
njeg poprečnog preseka kao kod ispitnog dimnjaka. Ovaj ispust se naslanja na prsten od va-
trostalnog betona sa otvorom istog oblika kao unutrašnji presek dimnjaka.
Prilikom toplotnog ispitivanja cev mora biti izolovana savitljivim materijalom koji
ima otpor toplotnom protoku 0,4 m2 K/W + 10 % na temperaturi od 300°C. Izolacioni mate-
rijal mora da izdrži temperaturu od 1 000°C.
Temperatura proizvoda sagorevanja mora da se meri pomoću termopara tipa K (nikl-
hrom/nikl-aluminijum) koji se nalazi u centru otvora na osnovi dimnjaka. Dovod gasa i vaz-
duha u gorionik mora biti podesiv i mora da bude postavljen merač za merenje zapreminskog
protoka dovedenog vazduha.
Za ispitivanje propustljivosti pre i posle toplotnog ispitivanja vazduha koristi se ven-
tilator ili drugi uređaj koji može da proizvede najmanji zahtevani diferencijalni pritisak i mo-
raju da se koriste merač protoka i manometar.
Snabdevanje vazduhom koji je potreban za ispitivanje meri se meračem protoka sa
tačnošću od ±5 % merne skale. Očitavanje na punoj skali mora da pokaže približnu brzinu
protoka za najveću propustljivost vazduha za odgovarajući tip dimnjačke cevi.
16.8.3 Sklop ispitnog dimnjaka
Dve dimnjačke cevi se moraju spojiti tako da formiraju pravu vertikalnu cev smešte-
nu na izlazu peći na gas. Maksimalna visina dimnjaka mora da bude 1,5 m. Dimnjak se sasto-
ji od dve dimnjačke cevi; gornji i donji završeci mogu da se uklone ili se sekcije seku iz jed-
ne dimnjačke cevi, približno iste dužine. Pre spajanja, uzorci moraju da se suše do konstan-
tne mase, na temperaturi od 110°C ± 5°C.
Dve dimnjačke cevi ili sekcije kao i njihov uobičajeni spoj predstavljaju ispitni dim-
njak. Spajanje ispitnih dimnjačkih cevi ili sekcija vrši se malterom prema uputstvima proi-
zvođača, za odgovarajući temperaturni tip cevi. Spoj između ispitnog dimnjaka i ispusta mo-
ra biti urađen tako da se omogući uklanjanje sklopa ispitnog dimnjaka za potrebe ispitivanja
vazdušne propustljivosti, ukoliko je to propisano, bez oštećenja.
Posle izrade se dimnjak ostavi na temperaturi okoline od 15°C do 30°C, najmanje 24
h, da bi se omogućilo očvršćavanje maltera prema uputstvima proizvođača maltera.
Pre toplotnog ispitivanja, ispitni dimnjak se mora ispitati na propustljivost prema za-
htevima 9.1.
Ako je nivo propustljivosti veći od vrednosti propisane u 9.1, ispitni dimnjak se mo-
ra pregledati, a spoj ponovo ugraditi, ako je to neophodno, ili zameniti dimnjačke cevi. Nivo
propustljivosti mora ponovo da se izmeri posle dodatnog sušenja.
Kada se ispune zahtevi iz 9.1, ispitni dimnjak i ispust se moraju izolovati pre toplot-
nog ispitivanja. Izolacija se stavlja oko dimnjaka i održava u bliskom kontaktu tokom celog
ispitivanja. Izolacija treba da se pričvrsti trakama, širine ne veće od 25 mm i na rastojanju ne
većem od 250 mm.
16.8.4 Toplotno kondicioniranje
Temperatura proizvoda sagorevanja koji ulaze u ispitni dimnjak, izmerena u položaju
P (videti sliku 9), mora da se reguliše podešavanjem dovoda gasa u gorionik, i to po moguć-
nosti sa konstantnom brzinom, na temperaturi i početku zagrevanja datim u tabeli 6, za od-
govarajući tip dimnjačke cevi. Zatim se temperatura održava na ovoj vrednosti tokom nared-
nog perioda od 30 minuta.
Tokom zagrevanja, brzina vazduha koji se dovodi u gorionik na temperaturi oko-
line od 15 °C do 30 °C, mora se održavati na ekvivalentnom nivou u odnosu na (2 ± 0,2)
m3s–1m–2 unutrašnje površine poprečnog preseka dimnjačke cevi, svedeno na normalni pri-
tisak od 1 × 105 Pa.
NAPOMENA Kada se gorionik pali gasovitim gorivima (prirodan gas, propan ili bu-
tan) zapremina proizvoda sagorevanja za određenu temperaturu biće slična.
Posle zagrevanja, ispitni dimnjak se mora ohladiti na sobnu temperaturu, bez prinud-
ne ventilacije i sa toplotnom izolacijom zadržanom u prvobitnom položaju.
Tabela 6. Ispitna temperatura i vreme za postizanje ispitne temperature
Tip Ispitna Tolerancija za Vreme za postizanje
dimnjačke cevi temperatura ispitnu ispitne temperature,
°C temperaturu od početka grejanja
°C min
A1 N2 1 000 ±25 10
A1 N1 1 000 ±25 10
A2 N2 700 ± 25 7
A2 N1 700 ± 25 7
A2 P1 700 ± 25 7
B1 N2 1 000 ± 25 10
B1 N1 1 000 ± 25 10
B2 N2 500 ± 25 5
B2 N1 500 ± 25 5
B2 P1 500 ± 25 5
C1 N2 350 ± 25 3,5
C1 N1 350 ± 25 3,5
C2 N2 350 ± 25 3,5
C2 N1 350 ± 25 3,5
C2 P1 350 ± 25 3,5
D1 N2 250 ± 25 2,5
D1 N1 250 ± 25 2,5
D2 N2 1 000 ± 25 10
D2 N1 1 000 ± 25 10
D3 N2 250 ± 25 2,5
D3 N1 250 ± 25 2,5
D3 P1 250 ± 25 2,5
16.8.5 Merenje nivoa propustljivosti
Kada se dimnjak ohladi, uklanja se izolacija i određuje propustljivost na diferencijal-
nom pritisku prikazanom u tabeli 3, u zavisnosti od tipa dimnjačke cevi.
Ispitni dimnjak mora biti zaptiven i povezan sa odgovarajućim ventilatorom ili dru-
gim uređajem. Količinu vazduha od ventilatora na temperaturi okoline od 15°C do 30°C tre-
ba kontrolisati radi održavanja potrebnog diferencijalnog pritiska koji se meri u dimnjaku.
Zapremina vazduha koji se predaje dimnjaku duže od 1 min, kao i nivo propustljivosti pro-
računat u m2 u odnosu na unutrašnju specifičnu površinu ispitnog dimnjaka, moraju se iz-
meriti.
Sva merenja nivoa propustljivosti se vrše bez ikakve izolacije dimnjaka.
16.8.6 Prikazivanje rezultata
Nivo propustljivosti pri određenom ispitnom pritisku izražava se u kubnim metrima
vazduha u sekundi po kvadratnim metrima unutrašnje površine poprečnog preseka pri ispi-
tivanju [m3s–1m–2].
O DIMNJACIMA 267
16.9 Otpornost prema kiselinama

Uzorci za ispitivanje se sastoje od šest sveže isečenih komada dimnjačke cevi ili unu-
trašnjeg zida cevi sa vertikalnim perforacijama zapremine oko (50 × 103) mm3 (10 × 103)
mm3, bez naprslina ili iskrzanih ivica.
Prvo treba da se izmeri debljina (E) uzoraka za ispitivanje (zaokruživanjem na ±1,0
mm).
Površina strane uzorka za ispitivanje iznosi približno
50000
mm 2
E
Dužina stranice uzorka za ispitivanje sa kvadratnim stranama iznosi približno
50000
mm.
E
PRIMER
Debljina zida dimnjačke cevi 12 mm
50000
Površina strane mm 2 = 4167 mm 2
E
Dužina stranice 4167 mm = približno 65 mm.

Sušnica sa prinudnom ventilacijom koja može da održava temperaturu od 110°C ±
5°C.
Vaga, preciznosti ±0,01 g pri opterećenju od 200 g.
Posuda sa ključalom vodom.
Pehar od 2 L.
Destilisana voda.
Rastvor sumporne kiseline, c (H2SO4) = 70 % po masi (gustina na 20°C = 1,610
kg/m3).
Kapi barijum-hlorida (koncentracija 50 g po litru).
Uzorci za ispitivanje moraju da se očiste u dejonizovanoj vodi, koristeći meku četku
radi uklanjanja slobodnih čestica, i da se osuše na temperaturi od 110°C ± 5°C sve do kon-
stantne mase (±0,01 g) kod uzastopnih merenja u intervalima od 24 sata. Težina uzorka u su-
vom stanju izražava se u gramima (M1).
Osušeni uzorci za ispitivanje se stavljaju u pehar od 2 L i potapaju u trajanju od 6 h ±
0,1 h u 1,5 L rastvora sumporne kiseline. Pehar se pokriva staklom radi što manjeg isparenja
kiseline. Tokom ovog perioda, pehar mora biti u posudi sa blago ključalom vodom.
Po vađenju iz kiselinskog rastvora, svaki uzorak za ispitivanje se stavlja u poseban pe-
har i ispira potapanjem u dejonizovanoj vodi 30 min, s tim što se voda zagreva do ključanja
u trajanju od 15 min i tako se održava narednih 15 min.
Prisustvo sulfata na uzorku u epruveti za ispitivanje, uzeto iz suda za ispiranje u ko-

ji se dodaje nekoliko kapi rastvora barijum-hlorida kod dejonizovane vode, koncentracije 50
g po litru, mora se ispitati.
Ciklus ispiranja se mora ponavljati promenom vode za ispiranje posle svakog ciklu-
sa, sve dok voda ne ostane bistra nakon dodavanja nekoliko kapi barijum-hlorida ili dok se
ne izvrši najviše 100 ciklusa ispiranja (približno 50 h ispiranja).
Posle ispiranja se uzorci za ispitivanje suše na temperaturi od 110°C ± 5°C sve do
konstantne mase (±0,01 g), što se utvrđuje uzastopnim merenjima. Krajnja suva masa uzor-
ka se beleži u gramima (M2).
Gubitak rastvorljive materije u kiselini se za svaki uzorak za ispitivanje izračunava
kao procenat suve mase, i to na sledeći način:
( M1 − M 2 ) × 100
Procenat gubitka suve mase = .
M1
16.10 Upijanje vode

Uzorak za ispitivanje predstavlja osušeni uzorak dimnjačke cevi, mase između 0,25
kg i 0,4 kg.
Sušnica sa ventilacijom koja može da održava temperaturu od 110°C ± 5°C. Vaga pre-
ciznosti ±0,1 g.
Posuda sa ključalom vodom dovoljne zapremine da se potope svi uzorci za ispitiva-
nje. Posuda mora imati odgovarajuću rešetku na koju se postavljaju uzorci za ispitivanje zbog
slobodne cirkulacije vode oko svih površina uzorka.
Eksikator koji sadrži silika-gel ili neko aktivno sredstvo za sušenje.
Uzorci za ispitivanje moraju da se suše do konstantne mase u sušnici sa prinudnom
ventilacijom na temperaturi od 110°C ± 5°C (W1). Masa izražena u gramima (W1) mora se
odrediti posle hlađenja uzorka na sobnoj temperaturi u eksikatoru koji sadrži sredstvo za su-
šenje.
Osušeni uzorci za ispitivanje se stavljaju u vodu na sobnoj temperaturi. Voda se mora
zagrejati do ključanja i održavati na tački ključanja 1 sat; tokom ovog perioda uzorci za ispi-
tivanje moraju biti potopljeni. Po završetku ključanja, uzorci za ispitivanje ostaju potopljeni
u vodi sledeća 4 sata. Uzorci se zatim vade iz posude, voda sa njihove površine se briše vlaž-
nom krpom i uzorci za ispitivanje se odmah mere u gramima (W2).
Upijanje vode uzorka za ispitivanje se određuje kao odnos povećanja mase zasićenog
uzorka za ispitivanje prema masi suvog uzorka. Odnos se izražava u procentima, zaokruži-
vanjem do najbližih 0,1 %.
W2 − W1
× 100%.
W1
O DIMNJACIMA 269
16.11 Zapreminska masa

16.11.1 Uzorak za ispitivanje
Uzorak za ispitivanje predstavlja osušeni uzorak dimnjačke cevi, suve mase između
0,25 kg i 0,4 kg.
Sušnica sa prinudnom ventilacijom koja može da održava temperaturu od 110°C ±
5°C.
Vaga preciznosti ±0,1 g.
Posuda sa ključalom vodom, dovoljne zapremine da se potope svi probni uzorci. Po-
suda mora imati odgovarajuću rešetku na koju se postavljaju uzorci za ispitivanje, zbog cir-
kulacije vode oko površine uzoraka za ispitivanje.
Uređaj za premošćavanje, postavljen preko skale na vagi.
Posuda odgovarajuće zapremine, tako da primi sve uzorke potopljene u vodi.
Žica za kačenje, prečnika manjeg od 0,3 mm.
Eksikator koji sadrži silika-gel ili neko drugo aktivno sredstvo za sušenje.
Uzorak za ispitivanje se suši do konstantne mase, u sušnici sa prinudnom ventilacijom
na temperaturi od 110°C ± 5°C (W1). Masa izražena u gramima (W1) mora se odrediti posle
hlađenja uzorka na sobnoj temperaturi u eksikatoru sa sredstvom za sušenje.
Suvi uzorak se stavlja u vodu na sobnoj temperaturi. Vodu treba dovesti do ključa-
nja i održavati je na tački ključanja 1 sat, a za to vreme držati sve uzorke potopljene. Po za-
vršetku ključanja, uzorak ostaje potopljen u vodi naredna 4 sata, a zatim se meri njegova hi-
drostatička masa (masa uzorka izmerenog pod vodom) na sobnoj temperaturi od 20°C ± 5°C
(W2, u gramima).
Uzorak se vadi iz vode, uklanja se voda sa površine brisanjem vlažnom krpom, a za-
tim se odmah vrši merenje uzorka (W3, u gramima). Razlika ova dva merenja u gramima (W3
– W2) daje zapreminu uzorka u cm3.
Zapreminska masa uzorka se određuje deljenjem mase suvog uzorka sa njegovom za-
preminom (dobijenu oduzimanjem mase uzorka koji je izmeren pod vodom od mase uzorka
izmerenog na vazduhu, neposredno posle vađenja iz vode). Zapreminska masa se zaokružu-
je na najbližu vrednost, sa tačnošću od 10 kg/m3.
W1
Zapreminska masa = × 1000 (kg/m3 ).
W3 − W2
16.12 Otpornost prema čišćenju

16.12.1 Ispitni dimnjak
Ispitni dimnjak, kao što je to utvrđeno u 16.8.1, mora biti podvrgnut toplotnom ispi-
tivanju kao u 16.8.3.
Metalni prsten pričvršćen za sabirni levak postavlja se na gornji otvor ispitnog dim-
njaka. Metalni prsten pričvršćen za ploču sa otvorom koji odgovara površini otvora dimnjač-
ke cevi postavlja se na donji otvor ispitnog dimnjaka, kao što je to prikazano na slici 10.
Donja ploča se oslanja direktno na posudu postavljenu za skupljanje ostruganog ma-

terijala koji se oslobađa tokom ispitivanja, a koja je dovoljno duboka da četka može proći ce-
lom dužinom ispitnog dimnjaka.
Ako se meri ispitni dimnjak, koristi se vaga preciznosti ±1,0 g koja može da meri dve
dimnjačke cevi.
Četka mora da bude sa ravnim čekinjama od nerđajućeg čelika, prema EN 10088-1,
tip X9 CR Nl 18-8, br. čelika 1,4310, poprečnog preseka od 2,0 mm × 0,3 mm ± 0,1 mm.
Spoljna mera četke mora da bude 25 mm ± 5 mm veća od unutrašnje mere ispitnog
dimnjaka, kao što se to vidi na slici 10. Čekinje su raspoređene tako da ih ima 5 na svakih 10
mm dužine obima razvijene površine četke.
Četka mora biti pričvršćena za šipku.

Četka se mora gurati nadole i izvlačiti nagore po celoj dužini ispitnog dimnjaka, što
predstavlja jedan ciklus. Sav materijal sakupljen tokom prvih 20 ciklusa ovih pomeranja se
izbacuje. Ispitivanje se završava posle 100 ciklusa.
Masa materijala koji se sastruže sa unutrašnje površine sklopa mora se zabeležiti.
Unutrašnja površina ispitnog sklopa, između čeličnih prstenova, mora se izračunati.
Zatim se izračunava gubitak mase materijala po kvadratnom metru.
Alternativni postupak merenja jeste onaj kada se masa ispitnog dimnjaka meri sa tač-
nošću ±0,1 g, posle 20 ciklusa i posle 100 ciklusa, a razlika u masi između dva merenja pred-
stavlja masu sastruganog materijala tokom ispitivanja koja se beleži. Unutrašnja površina is-
pitnog dimnjaka se mora izračunati, a zatim i gubitak mase materijala po kvadratnom me-
tru.

Zabeležena masa sastruganog materijala sa unutrašnje površine ispitnog dimnjaka,
nakon izvršenih čišćenja od 20 do 100 ciklusa, izražava se u kilogramima po kvadratnom me-
tru od ukupne unutrašnje površine ispitnog dimnjaka.
Slika 10. Ispitni dimnjak za ispitivanje otpornosti prema čišćenju. 10 – visina levka veća od
200 mm; 11 – dobro pričvršćen prsten od 20 mm do 40 mm; 12 – donja ploča pričvršćena
za donji prsten; 13 – visina dovoljna da omogući prolaz četke kroz dno ispitnog dimnjaka;
14 – levak za sakupljanje pričvršćen za prsten; 15 – sabirna kutija; 16 – poprečni presek
otvora; 17 – poprečni presek četke; 18 – okrugla cev; 19 – kvadratna ili pravougaona cev:
20 – šipka
O DIMNJACIMA 271
16.13 Ispitivanje protoka vode i pare

16.13.1 Ispitni sklop
Ispitni sklop se sastoji od najmanje dve dimnjačke cevi spojene prema instrukcijama
proizvođača, visine ≥1,0 m. Unutrašnje mere moraju da budu 140 mm ± 10 mm, ili 200 mm
± 20 mm, ili 140 mm × 140 mm ± 10 mm ili 200 mm × 200 mm ± 20 mm. Jedna dimnjačka
cev se seče na dva komada.
16.13.2 Uređaj za ispitivanje
Ispitni sklop se stavlja u hermetički zatvorenu posudu čije unutrašnje mere moraju da
budu za 50 mm do 60 mm veće od spoljnih mera uzorka za ispitivanje. Ispitni sklop se pri-
ključuje na generator vlage, kao što je to prikazano na slikama 11 i 12. Ventilator sa brzinom
strujanja vazduha od 1,0 m/s i generator toplote koji je u mogućnosti da održava temeraturu
na (50 ± 2)°C koriste se zajedno sa vodenom mlaznicom koja omogućava isparavanje vode
do zasićenja. Kapilara omogućava da vazdušni pritisak ostane na atmosferskom pritisku.
Cirkulacija vazduha od 1 m/s ± 10 % izaziva se ventilatorom. Voda se raspršuje po-
moću mlaznice u vazdušnu struju. Temperatura zasićenog vazduha na ulazu ispitnog sklopa
održava se na (55 ± 2)°C, u stacionarnom stanju.
Temperatura okoline mora da bude (25 ± 5)°C tokom perioda ispitivanja u trajanju od
24 sata. Voda u prstenu između ispitnog sklopa i posude sakuplja se svaka 24 sata.
Stacionarni uslovi postoje kada se temperatura ne menja više od 1°C, a masa sakuplje-
ne vode se ne menja za više od 1 g između tri merenja.
Količina vode koja se sakuplja svakih 24 sata beleži se. Izračunava se količina vode
koja prolazi kroz zidove ispitnog dimnjaka, u odnosu na specifičnu površinu, za 1 h.
Slika 11. Posuda za ispitivanje

protoka vode i pare. 30 – dimnjačka
cev; 31 – prostor za sakupljanje
kondenzata; 32 – masa za zapti-
vanje; 33 – sakupljač kondenzata Slika 12. Uređaj za ispitivanje protoka vode i pare
17 Označavanje
Označavanje dimnjačkih cevi mora da se vrši na sledeći način:
Oznaka
Broj standarda
Nazivna veličina
Tip ili tipovi
Nazivni ugao zakrivljenosti (ako se primenjuje)
PRIMER
cev EN 1457 – 300 -A1N2
Oznaka
Broj standarda
Nazivna veličina
Tip
18 Obeležavanje
Sve dimnjačke cevi moraju da se obeleže sa:
– EN 1457;
– naziv proizvođača i datum proizvodnje;
– broj tipa ili brojevi tipova;
NAPOMENA Za znak CE i stavljanje nalepnica primenjuje se ZA.3 iz Priloga ZA.
O DIMNJACIMA 273
PRILOG A
(normativan)
Postupci uzorkovanja za AQL od 10 %
i nivo kontrolisanja S2
A.1 Utvrđivanje prihvatljivosti
NAPOMENA Može se koristiti jednostruko ili dvostruko uzorkovanje.
A.1.1 Jednostruko uzorkovanje
Ako je broj nedostataka nađenih na uzorku jednak ili manji od prihvatljivog broja za
prihvatanje, serija se prihvata.
Ako je broj nedostataka jednak ili veći od broja za odbacivanje, serija se odbacuje.
Kada se prilikom redukovanog kontrolisanja premaši broj za prihvatanje, a broj za od-
bacivanje nije dostignut, serija se prihvata i ponovo vrši uobičajeno kontrolisanje. Ako se do-
stigne ili premaši broj za odbacivanje, serija se ne prihvata i ponovo se uspostavlja normal-
no kontrolisanje.
A.1.2 Dvostruko uzorkovanje
Broj elemenata uzorka mora da bude jednak veličini prvog planiranog uzorka. Ako je
broj nedostataka otkrivenih kod prvog uzorka jednak ili manji od prvog broja za prihvatanje,
serija se prihvata. Ako je broj nedostataka otkrivenih kod prvog uzorka jednak ili veći od pr-
vog broja za odbacivanje, serija se odbacuje. Ako je broj nedostataka otkrivenih kod prvog
uzorka između prvog broja za prihvatanje i prvog broja za odbacivanje, drugi uzorak čija je
veličina data u planu mora da se kontroliše.
Broj nedostataka otkrivenih u prvom i drugom uzorku se sabiraju. Ako je ukupni broj
nedostataka jednak ili manji od drugog broja za prihvatanje, serija se prihvata. Ako je ukupni
broj nedostataka jednak ili veći od drugog broja za odbacivanje, serija se odbacuje.
Kada se vrši redukovano kontrolisanje i kada je, posle drugog uzorka, broj za prihva-
tanje premašen, a broj za odbacivanje još uvek nije dostignut, serija se prihvata i ponovo se
uspostavlja normalno kontrolisanje.
A.2 Normalno kontrolisanje

Veličina uzorka koja odgovara veličini serije i vrednosti za prihvatanje i odbacivanje
moraju biti u skladu sa tabelom A.1. Elementi uzorka moraju se odabirati slučajno.
Tabela A.1. Planovi uzorkovanja za normalno kontrolisanje
Jednostruko uzorkovanje Dvostruko uzorkovanje
Veličina drugog uzorka
Veličina prvog uzorka
Broj za odbacivanje
Broj za odbacivanje
Broj za odbacivanje
Broj za prihvatanje
Broj za prihvatanje
Broj za prihvatanje
Veličina uzorka
Veličina serije
2 do 1 200 5 1 2 3 0 2 3 1 2
1 201 do 20 000 8 2 3 5 0 3 5 3 4
Slika A.1. Pregled postupaka uzorkovanja (kontinualne serije)
A.3 Prelazak sa normalnog na

redukovano kontrolisanje
Nivo redukovanog kontrolisanja, kao što je to prikazano u tabeli A.2, primenjuje se u
slučajevima kada je normalno kontrolisanje u toku, s tim da se zadovolje sledeći uslovi:
a) da je prethodnih deset serija normalno kontrolisano i da nijedna od njih nije odba-
čena prilikom prvobitnog kontrolisanja;
b) da je ukupan broj nedostataka kod uzoraka iz deset prethodnih serija (ili drugi zah-
tevani broj u tabeli A.3) jednak ili manji od graničnog broja datog u tabeli A.3.
Prilikom vršenja dvostrukog uzorkovanja moraju se obuhvatiti svi kontrolisani uzor-
ci, a ne samo prvi uzorci.
O DIMNJACIMA 275
Tabela A.2. Planiranje uzorkovanja za redukovano kontrolisanje

Jednostruko
Dvostruko uzorkovanje
uzorkovanje

Broj za odbacivanje
Broj za odbacivanje
Broj za odbacivanje
Broj za prihvatanje
Broj za prihvatanje
Broj za prihvatanje
Veličina serije
Veličina uzorka
2 do 1 200 2 0 2 Nije primenljivo

1 201 do 20 000 3 1 3 2 0 3 2 0 4
Tabela A.3. Granični broj nedostataka za prelazak sa normalnog na redukovano
kontrolisanje
Broj uzoraka iz poslednjih deset serija Granični broj nedostataka
20 do 29 0
30 do 49 0
50 do 79 2
80 do 129 4
A.4 Prelazak sa redukovanog na normalno kontrolisanje

Normalno kontrolisanje se mora ponovo uspostaviti kada se prilikom redukovanog
kontrolisanja serija odbaci ili ukoliko nisu uspostavljeni kriterijumi za prihvatanje ili odba-
civanje (videti A.1.1 i A.1.2).
A.5 Pooštreno kontrolisanje

Pooštreno kontrolisanje, kao što je to prikazano u tabeli A.4, primenjuje se u slučaju
kada se kontroliše novi proizvod, ili kada se odbacuju dve ili više serija od pet uzastopnih se-
rija pri normalnom kontrolisanju, ili prilikom kontrolisanja serije koja je prethodno odbače-
na sa neotkrivenim vidljivim nedostacima.
Tabela A.4. Planovi uzorkovanja za pooštreno kontrolisanje
Jednostruko uzorko-
Dvostruko uzorkovanje
vanje
Broj za odbacivanje
Broj za odbacivanje
Broj za odbacivanje
Broj za prihvatanje
Broj za prihvatanje
Broj za prihvatanje
Veličina serije
Veličina uzorka
8 do 2 000 8 1 2 5 0 2 5 1 2
A.6 Prelazak sa pooštrenog na normalno kontrolisanje

Pooštreno kontrolisanje se nastavlja sve dok ne bude prihvaćeno pet uzastopnih seri-
ja, a zatim se uspostavlja normalno kontrolisanje.
A.7 Prekid kontrolisanja

Ako deset uzastopnih serija ostane pod pooštrenim kontrolisanjem, planiranje uzorko-
vanja mora da se prekine sve dok se ne poboljša kvalitet tih serija.
O DIMNJACIMA 277
PRILOG B
(normativan)
Toplotna otpornost
Metoda I. Toplotna otpornost punih zidova dimnjačkih cevi
Toplotna otpornost se može približno odrediti prema sledećim jednačinama, ako su
poznate specifične osobine materijala i debljine sloja.
a) Kada su poznati otpori toplotnom protoku pojedinačnih zidova cevi
⎡ 1 ⎤
R = Dh ⋅ ∑ ⎢⎢ R ⋅ Dh,n ⎥⎥ u kvadratnim metrima kelvina po vatu
n ⎣ ⎦
b) Kada su poznati koeficijenti toplotne provodljivosti slojeva
D Dh,n + 1
R = y⋅ ∑ 2 ⋅ λhn ⋅1n ⋅ Dh,n
u kvadratnim metrima kelvina po vatu
n
gde je
R – otpor toplotnom protoku zida cevi koji se odnosi na njenu unutrašnju površinu, u
kvadratnim metrima kelvina po vatu;
y – koeficijent oblika
= 1,0 za okrugle i ovalne poprečne preseke,
= 1,10 za kvadratne i pravougaone poprečne preseke do odnosa strana od 1:1,5;
Dh – unutrašnji hidraulični prečnik, u metrima;
Dh,n – unutrašnji hidraulični prečnik svakog sloja, u metrima;
λn – koeficijent toplotne provodljivosti sloja materijala na radnoj temperaturi, u vatima
po kelvinu i kelvinima po vatu.
Metoda II. Toplotna otpornost višeslojnih dimnjačkih cevi
B.1 Opšte
Ova metoda se bavi proračunom toplotne otpornosti dimnjačke cevi izrađene od jed-
nog ili nekoliko materijala korišćenjem kompjuterskog programa.
Ovaj proračun se zasniva na transformaciji toplotne jednačine u jednačinu konačnih
razlika.
Termin „konačna razlika“ se odnosi na mrežu dimnjačke cevi čije su mere odabrane
prema određenom tipu dimnjačke cevi. Ova mreža je u dva koordinatna pravca (x,y).
B.2 Podaci
B.2.1 Toplotne osobine materijala
Koeficijent toplotne provodljivosti gline u dva pravca (x, y).
B.2.2 Granični uslovi
– unutrašnji uslovi
Ti = 250°C
hi = 16,67 W/(m2 °C)
– spoljni uslovi
Te = 50°C
he = 9,09 W/(m2 °C)
Slika B.1
B.2.3 Specifični uslovi za šupljine

Šupljine se tretiraju kao materijali sa ekvivalentnim toplotnim karakteristikama. Sma-
tra se da toplotni fluks koji se prenosi konvekcijom-provođenjem i toplotni fluks koji se pre-
nosi zračenjem mogu da se svedu na problem provodljivosti.
Ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti šupljine izračunava se pomoću odre-
đenog kompjuterskog programa, nezavisno od programa za toplotnu otpornost dimnjačke ce-
vi.
Šema šupljine koja se razmatra jeste:
L: širina šupljine
H: visina šupljine
D: dužina šupljine
Slika B.2
Projekcije ABB’A’ i DCC’D’ jesu na temperaturama T1, i T2, redom.

Projekcije ADD’A’ i BCC’B’ pretpostavlja se da su adijabatske.
B.2.3.1 Prenos toplote konvekcijom – provođenjem u vazduhu
ø c = hc × (H × D) × (T1 – T2) u vatima
sa hc, koeficijent konvekcije u vatima po kvadratnom metru i stepenu Celzijusa

O DIMNJACIMA 279
4, 6 × 10−3 × Gr1/4
*hc = (Mekadamsov zakon)
L × A1/9
sa A = H/L i:
ρ×g×β 3
Gr = × L × (T1 ⋅ T2 )
μ
μ = dinamička viskoznost vazduha (kg × m–1 × s–1);

ρ = zapreminska masa u kg × m–3;
1
β= K −1
T
g = 9,81 m × s–2.
Za vazduh na 170°C, Gr = 2,34 × 107 × L3 × (T1, – T2)
*hc = λ vazduh/L, samo kod provođenja
za vazduh na 170°C, λ vazduha = 0,0366 W/m°C
Na prelazu
Gr = 4007 × A4/9
za Gr < 4007 × A4/9, uzima se
4, 6 × 10−3 × Gr1/4
hc =
L × A1/9
za Gr < 4007 × A4/9, uzima se

hc = 0,0366/L.
B.2.3.2 Prenos toplote zračenjem
ør = hr × (H × D) × (T1 – T2), u W
gde je hr koeficijent zračenja u vatima po kvadratnom metru i stepenu Celzijusa
4 × σ × Tm3
hr =
⎡ F ⎤
2 × ⎢1/ε − 12 ⎥
⎣ 1 + F12 ⎦
(T1 + T2 )
Tm =
2
gde je
σ – Stefan-Bolcmanova konstanta;
ε – emisiona moć gline (sposobnost zračenja) = 0,93
F12 – faktor oblika kod projekcija 1 i 2.
Mreža ekvivalentnog električnog otpora za određenu šupljinu može se odrediti pomo-

ću toplotnog fluksa u šupljinama (Øc i Ør). Na taj način se može izračunati ekvivalentni ot-
por toplotnom protoku šupljine i njen koeficijent toplotne provodljivosti.
B.3 Proračuni
B.3.1 Mreža
Kada se izradi mreža dimnjačkog bloka, u kompjuter se unose sledeći parametri za
pravac (x,y):
– broj čvornih tačaka u pravcu „x“;
– broj čvornih tačaka u pravcu „y“;
– broj različitih materijala u bloku (glina, izolacija ili šupljina);
– mere mreže duž pravca „x“;
– mere mreže duž pravca „y“;
– karakteristike vazduha: temperature (Ti,Te) i koeficijenti prenosa toplote (hi,he);
– karakteristike materijala: koeficijent toplotne provodljivosti.
B.3.2 Jednačina konačnih razlika
Gustina toplotnog protoka (toplotni fluks) koja se dobija za svaku mrežu (i,j) određe-
na je prema Furijeovom zakonu:
Φ = –λi,j × grad Ti,j
gde je
Ti,j – temperatura čvorne tačke i,j;
λi,j – koeficijent toplotne provodljivosti i čvorne tačke i,j.
Za svaku unutrašnju čvornu tačku i svaku graničnu čvornu tačku dobija se jedna jed-
načina. Za celu mrežu dobija se linearni sistem od n jednačina sa n nepoznatih Ti,j.
Polazeći od početnog sistema, sve temperature su jednake:
(Ti + Te )
To = Ti , j =
2
Iz ovih uslova izračunavaju se temperature mreže pomoću „Gauss Seidel“ metode.

Kada se izračunaju temperature mreže, temperature površine (Tsi,Tse) mogu se dobiti,
a zatim i gustina toplotnog protoka (toplotni fluks) na unutrašnjim i spoljnim granicama:
φ = hi (Ti – Tsi) u vatima po kvadratnom metru
φ = he (Tse – Te) u W po m2
gde je
Tse – temperatura spoljne površine,
Tsi – temperatura unutrašnje površine.
Rth = (Ti – Te)/φ u kvadratnim metrima

stepena Celzijusa po vatu
a za blok R = Rth – 1/hi – 1/he, u kvadratnim metrima stepena Celzijusa po vatu.

O DIMNJACIMA 281
PRILOG C
(normativan)
Merenje koeficijenta trenja dimnjaka
Merenje koeficijenta spojenih dimnjačkih cevi mora da se obavlja korišćenjem uređa-
ja za merenje prikazanog na slici C.1.
Slika C.1. Uređaj za merenje hrapavosti. 1 – ventilator; 2 – uređaj za merenje; 3 – manometar

za merenje pritiska; 4 – manometar za merenje statičkog pritiska; 5 – ispitna cev; 6 – ispitni
dimnjak; 7 – ulazni deo cevi
Postupak merenja:
Vazduh se uvodi pomoću ventilatora kroz ispitnu dužinu u mernu cev koja je pričvr-
šćena na njenom kraju. Pad statičkog pritiska na utvrđenoj dužini meri se sa tačnošću od 1
Pa. Brzina vazduha na ispitnoj dužini meri se pomoću merne mlaznice u jedinici zapremine,
sa tačnošću od ±2,5 %.
Koeficijent trenja se izračunava pomoću sledeće jednačine:
2 × Dh × Δ p
ψ =
ρ × w× L
gde je
ψ – koeficijent trenja, -
Dh – hidraulički prečnik, u m;
Δp – pad pritiska, u Pa;
ρ – gustina vazduha, u kg/m3;
w – brzina vazduha, u m/s.
Srednja hrapavost unutrašnjeg zida može se dobiti korišćenjem sledeće jednačine:
1 ⎛ 2,51 τ ⎞
= −2 log ⎜ + ⎟⎟
ψ ⎜ Re ψ 3, 71D
⎝ h ⎠
gde je
Dh – hidraulički prečnik, u m;
τ – srednja vrednost hrapavosti unutrašnjeg zida, u m;
Re – Rejnoldsov broj;
ψ – koeficijent trenja dimnjaka.
Za Rejnoldsove brojeve koji su manji od 2 300 uzima se koeficijent koji je jednak Rej-
noldsovom koeficijentu za 2 300.
O DIMNJACIMA 283
PRILOG ZA
(informativan)
Tačke ovog evropskog standarda koje se odnose na odredbe
evropske Direktive za građevinske proizvode
ZA.1 Područje primene i odgovarajuće karakteristike
Ovaj evropski standard izrađen je na osnovu mandata M/105, Dimnjaci, dimnjačke
cevi i specifični proizvodi koji je dopuna mandatima M/117 i M/130 koje je CEN dobio od
Evropske komisije i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu.
Tačke ovog evropskog standarda, prikazane u ovom prilogu, ispunjavaju zahteve
mandata datih Direktivom Evropske unije za građevinske proizvode (89/106/EEC).
Usaglašenost sa ovim tačkama daje pretpostavku da su dimnjačke cevi i priključci ko-
ji su obuhvaćeni ovim evropskim standardom pogodni za predviđeno korišćenje; pozivanje
na ovaj standard je podatak koji je sastavni deo znaka CE.
Tabela ZA.1. Područje primene odgovarajuće tačke
Građevinski proizvod: prave ili lučne glinene/keramičke dimnjačke cevi (uključujući dimnjačke ce-
vi i priključke), sa ili bez kontrolnih otvora, kao što je to utvrđeno u tački 1 ovog standarda Predvi-
đena namena: dimnjaci
Karakteristike Tačke zahteva Propisani ni- Napomene
performansi u ovom standardu voi i/ili klase
Propustljivost na gas/cu- 9.3 Propustljivost na Nema Zadovoljava/ne zadovoljava u
renje gas posle toplotnog odnosu na granične vrednosti
ispitivanja
Protočna otpornost 13.2 Protočna otpomost Nema Deklarisana srednja hrapavost
(u metrima)
Toplotna otpornost 14 Toplotna otpomost Nema Deklarisana vrednost toplotne
otpornosti
Otpornost prema požaru 9.3 Propustljivost na G Klasa otpornosti prema paljenju
gas posle ispitivanja čađi (proizvodi koji nisu otpor-
toplotnim šokom ni na paljenje čađi klsifikova-
ni su sa O)
Cvrstoća pri pritisku 8 Probno opterećenje Nema Deklarisano opterećenje u od-
nosu na granične vrednosti)
Trajnost: kiselina 10 Otpomost prema Nema Kriterijum zadovoljava/ne za-
kiselinama dovoljava u odnosu na granič-
ne vrednosti
Trajnost: habanje 12 Otpomost prema Nema Kriterijum zadovoljava/ne za-
habanju dovoljava u odnosu na granič-
ne vrednosti
Opasne supstance ZA.1 Napomene 1 i 2 Nema Kao što je navedeno u posled-
njem pasusu i napomeni u ZA.3,
posle primera
UPOZORENJE Drugi zahtevi i druge direktive Evropske unije koji ne utiču na

predviđeno korišćenje mogu se primeniti za građevinske proizvode koji spadaju u po-
dručje primene ovog evropskog standarda.
NAPOMENA 1 Kao dopuna specifičnim tačkama koje se odnose na opasne supstan-
ce koje ovaj evropski standard obuhvata, može biti i drugih zahteva koji se mogu primeni-
ti na proizvode koji spadaju u ovo područje primene (npr. zbog izmena evropskog zakono-
davstva i nacionalnih zakona, propisa i administrativnih odredbi). Ti zahtevi treba takođe da

budu usaglašeni sa odredbama Direktive Evropske unije za građevinske proizvode kad god i
gde god se budu primenjivali.
NAPOMENA 2 Informativna baza podataka o evropskim i nacionalnim odredbama
koje se odnose na opasne supstance može se pogledati na veb sajtu Građevinarstvo na EU-
ROPA (CREATE, pristup preko http://europa.eu.int/comm/enterprise/construction/internal/
hygiene.htm).
Zahtev za određenu karakteristiku nije primenjiv u zemljama članicama u kojima ne
postoje zakonski propisi za te karakteristike za predviđeno korišćenje proizvoda. U tom slu-
čaju, proizvođači koji plasiraju svoje proizvode na tržište tih zemalja članica nisu obavezni
da odrede ili deklarišu performansu svojih proizvoda za tu karakteristiku, pa se u podacima
na znaku CE može koristiti opcija „Performansa nije određena“ (NPD).1 NPD opcija se ne
može koristiti kada je karakteristika na graničnom nivou.
ZA.2 Procedure za ocenjivanje usaglašenosti glinenih/keramičkih
dimnjačkih cevi i priključaka
ZA.2.1 Sistem ocenjivanja usaglašenosti
Sistem ocenjivanja usaglašenosti za glinene/keramičke dimnjačke cevi prikazan u ta-
beli ZA.2, prema odluci Komisije 95/467/EC, i dopuni, kao što je to dato u Prilogu III manda-
ta M/105 „Dimnjaci“, i dopuni, prikazan je u tabeli ZA.2 za prikazanu predviđenu namenu.
Tabela ZA.2. Ocenjivanje usaglašenosti sistema
Proizvod Predviđena Nivo ili klasa Ocenjivanje
namena (Reakcija na požar) usaglašenosti
sistema
Dimnjačke cevi (elementi i blokovi) Dimnjaci bilo koja 2+
Sistem 2+: Videti CPD Prilog lll.2.(ii), Prvu mogućnost, uključujući sertifikaciju fabričke kontrole
proizvodnje od strane ovlašćenog tela na osnovu stalnog nadzora, ocenjivanja i odobravanja.
Ocenjivanje usaglašenosti proizvoda iz tabele ZA.1 mora da se zasniva na ocenjiva-

nju usaglašenosti postupaka kao rezultata tačaka iz ovog evropskog standarda prikazanih u
tabeli ZA.3.
Tabela ZA.3. Zadaci za ocenjivanje usaglašenosti
Tačke koje
Zadaci Sadržaj zadatka
se primenjuju
Zadaci Kontrola fabričke proizvodnje Parametri koji se odno- 15.3 i
proizvođača (FPC) se na sve karakteristike iz Prilog A
tabele ZA.1
Početno tipsko ispitivanje Sve karakteristike iz ta- 15.1 i 15.2
bele ZA.1
Zadaci Sertifikacija Početno Parametri koji se odno- 15.3
notifikacionog FPC kontrolisanje se na sve karakteristike
tela na osnovu fabrike i FPC iz tabele ZA.1, a posebno
Stalni nadzor, na čvrstoću pri pritisku 15.2, 15.3 i Pri-
ocenjivanje i log A
odobravanje FPC
1 Nacionalna fusnosta: Skraćenica na engleskom jeziku za “No performance determined”.

O DIMNJACIMA 285
ZA.2.2 Sertifikat EC i deklaracija o usaglašenosti

Kada se ispune uslovi iz ovog priloga i kada notifikaciono telo izda dole navedeni ser-
tifikat, proizvođač ili njegov predstavnik u EEA moraju da pripreme deklaraciju o usaglaše-
nosti kojom se proizvođaču daje pravo na stavljanje znaka CE. Ova deklaracija mora da sa-
drži:
– naziv i adresu proizvođača ili njegovog ovlašćenog predstavnika u EEA i mesto
proizvodnje;
– opis proizvoda (tip, identifikaciju, korišćenje...) i kopiju podataka koji prate znak
CE;
– odredbe sa kojima je proizvod usaglašen (Prilog ZA iz EN 1457:1999/A1:2002);
– posebne uslove koji se odnose na korišćenje proizvoda (propise za korišćenje pod
određenim uslovima i sl.);
– broj pratećeg sertifikata o fabričkoj kontroli proizvodnje;
– ime i status lica ovlašćenog da potpiše deklaraciju u ime proizvođača ili njegovog
ovlašćenog predstavnika.
Deklaraciju mora da prati sertifikat o fabričkoj kontroli proizvodnje koji je izdalo no-
tifikaciono telo i mora da sadrži, pored gore navedenih podataka, sledeće:
– naziv i adresu notifikacionog tela;
– broj sertifikata o fabričkoj kontroli proizvodnje;
– uslove i period punovažnosti sertifikata, kada je to primenjivo;
– ime i status lica ovlašćenog da potpiše sertifikat.
Gore navedena deklaracija mora biti predstavljena na zvaničnom jeziku ili jezicima
zemlje članice u kojoj će se proizvod koristiti.
ZA.3 Znak CE i stavljanje nalepnica

Proizvođač ili njegov ovlašćeni predstavnik određen u okviru EU ili EFTA odgovo-
ran je za stavljanje znaka CE.
Simbol usaglašenosti CE koji se stavlja na proizvod mora da bude u skladu sa Direk-
tivom 93/68/EC i zajedno sa identifikacionim brojem notifikacionog tela, kao i imenom ili
identifikacionim znakom proizvođača i oznakom proizvoda, mora da se prikažu na najmanje
20 % dimnjačkih cevi ili priključaka kod svake pošiljke.
Pored toga, znak CE mora da bude postavljen na ambalaži i/ili u pratećoj komercijal-
noj dokumentaciji, zajedno sa sledećim podacima:
– identifikacionim brojem notifikacionog tela;
– nazivom ili identifikacionom oznakom proizvođača;
– poslednja dva broja godine kada je izvršeno obeležavanje (kada je stavljen znak);
– zvaničnom adresom proizvođača;
– brojem sertifikata o kontroli fabričke proizvodnje;
– pozivanjem na ovaj evropski standard;
– opisom proizvoda: tipom proizvoda (npr. A1N2);
– podacima o odgovarajućim važnim karakteristikama iz tabele ZA.1, izraženim
kao;
– vrednosti i, kada je to potrebno, deklarisani nivo za svaku važnu karakteristiku ko-
ja nije obuhvaćena oznakom, kao što je to naznačeno u „Napomenama“ u tabe-
li ZA.1;
– opcija, „performansa nije određena“ (NPD), kada je to potrebno.
Opcija „performansa nije određena“ (NPD) ne sme da se koristi kada je karakteristi-
ka na graničnom nivou. U suprotnom, NPD opcija može da se koristi kad god i gde god ka-
rakteristika za dato predviđeno korišćenje nije predmet propisanih zahteva u zemlji članici
odredišta.
Na slikama ZA.1 i ZA.2 dati su primeri o podacima koji se daju na proizvodu, amba-
laži i/ili pratećim dokumentima.
Znak usaglašenosti CE sastoji se od simbola
„CE“ datog u direktivi 93/68/EC
Identifikacioni broj notifikacionog tela
Naziv ili identifikacioni znak i zvanična
adresa proizvođača
Broj evropskog standarda i odgovarajuća
oznaka u skladu sa tačkom 17
Slika ZA.1. Primer znaka CE na proizvodu
Znak usaglašenosti CE sastoji se od simbola

„CE“ datog u direktivi 93/68/EC
Identifikacioni broj notifikacionog tela
Poslednje dve cifre godine kada je stavljen
znak CE
Naziv ili identifikacioni znak i zvanična
adresa proizvođača
Broj FPC sertifikata
Broj evropskog standarda
Definicija proizvoda i odgovarajuća oznaka
u skladu sa tačkom 17
Informacija o obaveznim karakteristikama
(one koje nisu obuhvaćene oznakama) ili
date granične vrednosti (videti tabelu ZA.1)
Slika ZA.2. Primer znaka CE sa podacima na pratećoj dokumentaciji

Pored specifičnih podataka koji se odnose na gore prikazane opasne supstance, proi-
zvod može da prati, kad god i gde god se to zahteva i u odgovarajućem obliku, dokumentaci-
ja sa spiskom svih onih zakonskih propisa za opasne supstance koji moraju da se ispune, za-
jedno sa svim drugim podacima koji se zahtevaju tim propisom.
NAPOMENA Evropsko zakonodavstvo bez nacionalnih izuzeća ne treba pominjati.
O DIMNJACIMA 287
6.6. Pregled važnijih standarda i normi

Oznaka Naziv standarda stanje Jezik Sta- Datum Br.
standarda 05.09.2011 tus str.
naSRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glinenim/kera- s n 21.06. 46
13063-2:2011 mičkim cevima 2011.
– Deo 2: Zahtevi i metode ispitivanja pod vlaž-
nim uslovima
naSRPS EN Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1: s n 21.06. 63
1856-1:2011 Proizvodi dimnjačkih sistema 2011.
naSRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonske dimnjač- s n 21.06. 51
1857:2011 ke cevi 2011.
naSRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonski dimnjački s n 21.06. 55
1858:2011 blokovi 2011.
SRPS EN 1:2011 Peći na ulja priključene na dimnjak sa gorionici- e o 28.06. 53
ma u kojima dolazi do isparavanja 2011.
SRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonski elementi spo- s o 13.03. 28
12446:2007 ljašnjeg zida 2007.
SRPS EN 13063- Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glineno-kera- e o 29.07. 38
1:2011 mičkim dimnjačkim cevima – Deo 1: Zahtevi i 2011.
metode ispitivanja otpornosti prema paljenju čađi
SRPS EN 13063- Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glineno-kera- e o 29.07. 28
3:2011 mičkim cevima – Deo 3:Zahtevi i metode ispiti- 2011.
vanja za dimnjački sistem za dovod vazduha i od-
vođenje dimnih gasova
SRPS EN Dimnjaci – Glineno-keramički spoljni zidovi za e o 29.07. 37
13069:2011 dimnjačke sisteme – Zahtevi i metode ispitivanja 2011.
SRPS EN 13084- Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 1: Opšti zahtevi e o 29.07. 39
1:2011 2011.
SRPS EN 13084- Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dim- e o 29.07. 25
2:2011 njaci 2011.
SRPS EN 13084- Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidani dim- e o 29.07. 47
4:2011 njački kanali – Projektovanje i izvođenje 2011.
SRPS EN 13084- Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijali za e o 29.07. 42
5:2011 dimnjačke cevi od blokova – Proizvođačke spe- 2011.
cifikacije
SRPS EN 13084- Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dim- e o 29.07. 18
6:2011 njačke cevi – Projektovanje i izvođenje 2011.
SRPS EN 13084- Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Proizvođač- e o 29.07. 27
7:2011 ke specifikacije cilindričnih čeličnih prefabrikata 2011.
za upotrebu u jednoslojnim čeličnim dimnjacima i
čeličnim cevima
SRPS EN 13084- Slobodnostojeći industrijski dimnjaci – Deo 8: e o 29.07. 14
8:2011 Projektovanje i izvođenje jarbolske konstrukcije 2011.
sa satelitskim komponentama
SRPS EN 13141- Ventilacija u zgradama – Ispitivanje karakteristi- e o 30.06. 15
5:2010 ka komponenata/proizvoda za ventilaciju stambe- 2010.
nih zgrada – Deo 5: Dimnjačke kape i krovni izla-
zni uređaji

SRPS EN 13216- Dimnjaci – Metode ispitivanja za dimnjački si- e o 29.07. 68
1:2011 stem – Deo 1: Opšte metode ispitivanja 2011.
SRPS EN 13384- Dimnjaci – Metode proračuna termodinamike i e o 29.07. 103
1:2011 dinamike fluida – Deo 1: Dimnjaci za jedno lo- 2011.
žište
2:2011 dinamike fluida – Deo 2: Dimnjaci koji služe za 2011.
više ložišta
3:2011 dinamike fluida – Deo 3: Metode za razvoj dija- 2011.
grama i tabela za dimnjake koji se koriste za jed-
no ložište
SRPS EN Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za gline- s o 23.12. 25
13502:2005 ne/keramičke dimnjačke kape 2005.
SRPS EN 14241- Dimnjaci – Elastomerne zaptivke i elastomerni e o 29.07. 18
1:2011 zaptivači – Zahtevi u pogledu materijala i metode 2011.
ispitivanja – Deo 1: Zaptivke dimnjačkih cevi
SRPS EN Dimnjaci – Metoda ispitivanja otpornosti prema e o 29.07. 10
14297:2011 zamrzavanju /odmrzavanju dimnjačkih proizvoda 2011.
SRPS EN Dimnjaci – Opšti zahtevi s o 02.11. 24
1443:2005 2005.
SRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa plastičnim dim- e o 29.07. 61
14471:2011 njačkim cevima – Zahtevi i metode ispitivanja 2011.
SRPS EN Specifikacija za aparate na tečni naftni gas – Za- e o 20.05. 41
14543:2009 grejači sa zastorom za grejanje terasa – Zagrejači 2009.
za grejanje zračenjem bez priključka na dimnjak,
koji se koriste na otvorenom prostoru ili dovoljno
ventilisanom prostoru
SRPS EN Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – s o 25.11. 44
1457:2005 Zahtevi i metode ispitivanja 2005.
SRPS EN Nezavisni gasni aparati za grejanje prostora bez e o 20.05. 82
14829:2009 priključka na dimnjak sa nazivnim toplotnim op- 2009.
terećenjem koje ne prelazi 6 kW
SRPS EN 14989- Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metal- e o 29.07. 64
1:2011 ne dimnjake i kanale za dovod vazduha nezavisno 2011.
od vrste materijala za ložišta sa spoljnim dovo-
dom vazduha – Deo 1: Vertikalne kape sa izvodi-
ma za vazduh i dim za uređaje tipa C6
SRPS EN 14989- Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metal- e o 29.07. 79
2:2011 ne dimnjake i kanale za dovod vazduha nezavi- 2011.
sno od vrste materijala za ložišta sa spoljnim do-
vodom vazduha – Deo 2: Kanali za dovod vazdu-
ha i odvod dima za ložišta sa spoljnim dovodom
vazduha
SRPS EN 15287- Dimnjaci – Projektovanje, instalacija i puštanje u e o 29.07. 79
1:2011 rad dimnjaka – Deo 1: Dimnjaci za ložišta sa slo- 2011.
bodnim dotokom vazduha iz prostorije
O DIMNJACIMA 289

SRPS EN 15287- Dimnjaci – Projektovanje, instalacija i puštanje u e o 29.07. 85
2:2011 rad – Deo 2: Dimnjaci za ložišta sa spoljnim doto- 2011.
kom vazduha
SRPS EN Dimnjaci – Glineno-keramički dimnjački bloko- e o 29.07. 60
1806:2011 vi za jednoslojne dimnjake – Zahtevi i metode is- 2011.
pitivanja
SRPS EN 1856- Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1: s o 23.02. 53
1:2007 Proizvodi dimnjačkih sistema 2007.
SRPS EN 1856- Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo e o 29.07. 43
2:2011 2: Metalne dimnjačke cevi i priključne dimnjač- 2011.
ke cevi
SRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonske dimnjač- s o 02.11. 40
1857:2005 ke cevi 2005.
SRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonski dimnjački s o 13.03. 45
1858:2007 blokovi 2007.
SRPS EN Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Metode ispitivanja e o 29.07. 46
1859:2011 2011.
SRPS EN Specifikacija aparata koji funkcionišu na teč- e o 27.08. 53
449:2010 ni naftni gas – Aparati zagrejanje prostora u do- 2010.
maćinstvu bez priključka na dimnjak (uključujući
aparate za grejanje sa difuzionim katalitičkim sa-
gorevanjem)
SRPS Uređaji za dodatni vazduh za kućne dimnjake – s o 26.09. 17
M.E3.484:1992 Tehnički zahtevi 1992.
SRPS Gasni aparati – Gasne peći sa priključkom na s o 10.07. 50
M.E6.304:1994 dimnjak – Tehnički zahtevi i ispitivanja 1994.
SRPS Projektovanje i građenje visokih industrijskih s p 14.10. 15
U.C5.050:1987 dimnjaka od armiranog betona zamenjen sa SRPS 1987.
EN 13084-1:2011
SRPS Zaštita od požara – Ispitivanje otpornosti dimnja- s p 01.08. 2
U.J1.170:1973 ka protiv požara zamenjen sa SRPS EN 13063- 1973.
1:2011
SRPS Projektovanje i građenje industrijskih dimnjaka – s o 13.04. 3
U.M2.014:1984 Kiselootporni kit za ozid kiselootporne obloge in- 1984.
dustrijskih dimnjaka – Tehnički uslovi
SRPS Montažni troslojni dimnjak – Uslovi projektova- s p 22.09. 9
U.N4.010:1991 nja, izvođenja i ispitivanja zamenjen sa SRPS EN 1991.
13063-1:2011
SRPS Montažni troslojni dimnjak – Spoljni omotač – s p 22.09. 5
U.N4.015:1991 Oblik, mere i ispitivanja 1991.
SRPS Montažni troslojni dimnjak – Unutrašnja obloga – s p 22.09. 8
U.N4.020:1991 Oblik, mere i ispitivanja 1991.
SRPS Kućni dimnjaci – Uslovi ispitivanja na probnim s o 04.11. 10
U.N4.025:1990 dimnjacima i kriterijumi procene 1990.
SRPS Kućni dimnjaci – Uslovi za projektovanje i izvo- s p 02.08. 56
U.N4.030:1992 đenje zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011 1992.

SRPS Industrijski dimnjaci – Proračun svetlog preseka s p 22.11. 60
U.N4.045:1995 dimnjaka – Definicije i osnovna pravila 1995.
Zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011
SRPS Zaštita od požara u građevinarstvu – Ispitivanje s o 18.01. 5

U.J1.174:1995 otpornosti prema požaru klapni za ventilacione si- 1995.
steme, otpornih prema požaru – Zahtevi, ispitiva-
nje, obeležavanje
SRPS Dimovodni sistemi – Uslovi za projektovanje i s p 25.04. 46
U.N4.035:1994 izvođenje zamenjen sa SRPS EN 13384-2:2011 1994.
SRPS Fazonski komadi za dimovodne prikljucke: cevi, s o 03.08. 10
M.E3.522:1992 cevna kolena i cevni lukovi od metala za odvod 1992.
produkata sagorevanja
SRPS Dimovodne cevi – Oblik i mere s o 07.07. 3
M.R4.030:1982 1982.
SRPS Dimovodna kolena – Oblik i mere s o 07.07. 4
M.R4.031:1982 1982.
SRPS Ispitivanje korozije metala – Određivanje otpor- s p 28.07. 4
C.A5.061:1989 nosti austenitnog nerđajućeg čelika prema među- 1989.
kristalnoj koroziji metodom po Hjuu (Huey)
Zamenjen sa SRPS EN ISO 3651-1:2011
SRPS Ispitivanje korozije metala – Određivanje otpor- s p 28.07. 4
C.A5.062:1989 nosti austenitnog nerđajućeg čelika prema među- 1989.
kristalnoj koroziji metodom po Monipeniju i Štra-
usu (Monypenny-Strauss) zamenjen sa SRPS EN
ISO 3651-2:2011
SRPS Mehanička klapna za dimne gasove – Sigurnosno- s o 16.05. 6
M.E3.482:1990 tehnički zahtevi i ispitivanja 1990.
SRPS Generatori toplote za grejanje – Kotlovi za tečna s o 03.09. 11
M.E6.120:1987 i gasovita goriva sa ventilatorskim gorionikom – 1987.
Konstrukcija i zahtevi kvaliteta
* Napomena
Standardi se mogu nabaviti u Institutu za standardizaciju Srbije, Stevana Brakusa 2,
11030 Beograd, tel. (011) 7541–260, 7541–261; faks: (011) 7541–257
s – srpski
e – engleski
n – nacrt
o – objavljen
p – povučen
O DIMNJACIMA 291
Srpski standardi
Nakon raspada Jugoslavije jugoslovenski standardi JUS preimenovani su u SRPS
standarde, bez promene nomenklature i sadržaja. Približavanjem Srbije Evropskoj Uniji ja-
vila se potreba za ujednačavanjem zahteva kvaliteta i tehničkih karakteristika proizvoda što
je osnovni uslov za izvoz na evropsko tržište. Zbog toga se pristupilo usvajanju evropskih
standarda, najpre prevođenjem istih na srpski, a u poslednje vreme jednostavnim proglaša-
vanjem originalnog evropskog standarda na engleskom jeziku za srpski standard, sa ozna-
kom SRPS EN.
U nastavku se daje pregled važećih i povučenih srpskih standarda za područje dim-
njaka:
Oznaka Naziv standarda stanje 05.09.2011
standarda
Apstrakt:
(Prema internet sajtu Instituta za standardizaciju Srbije, www.iss.rs )
SRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonski elementi spoljašnjeg zida
12446:2007
Ovim standardom utvrđuju se zahtevi u pogledu materijala, mera i perfor-
mansi za fabrički izrađene betonske elemente spoljašnjih zidova dimnja-
ka, uključujući i priključke. Standard obuhvata elemente koji imaju najvi-
še četiri kanala koji su namenjeni za ugradnju kombinacije dimnjačkih ce-
vi i/ili ventilacionih kanala. Ovaj standard se odnosi na armirane elemente
spoljašnjeg zida spratne visine.
SRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glineno-keramičkim dimnjačkim cevima
13063-1:2011 – Deo 1: Zahtevi i metode ispitivanja otpornosti prema paljenju čađi
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi i metode ispitivanja otpornosti na
paljenje čađi za višeslojni sistem dimnjaka, u radu pod suvim uslovima,
sa otpornošću na koroziju 3, sa negativnim pritiskom (videti SRPS EN
1443) u kojima se produkti sagorevanja odvode u atmosferu kroz glinene/
keramičke dimnjačke cevi. Obeležavanje i inspekcija su takođe obuhvaće-
ni ovim standardom. Ovaj standard se ne primenjuje na konstruktivno ne-
zavisne (slobodnostojeće ili samonoseće) dimnjačke sisteme. Dimnjački
sistem otporan na paljenje čađi ima sledeće elemente, gde je to odgovara-
juće: – glinene/keramičke dimnjačke cevi; – sloj izolacije; – spoljne zido-
ve; – malter za spajanje dimnjačkih cevi; – malter za spajanje spoljnih zi-
dova; – kapu; – bazu dimnjaka; – obloge; – deo za otvaranje; – vrata za
čišćenje i inspekciju; – distancer; – ojačanja. Dimnjak otporan na paljenje
čađi sadrži kombinaciju kompatibilnih dimnjačkih komponenti, dobijenih
ili navedenih iz istog proizvodnog izvora sa proizvođačkom odgovorno-
šću za ceo dimnjak.

standarda
naSRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim cevima – Deo 2:
13063-2:2011 Zahtevi i metode ispitivanja pod vlažnim uslovima
Ovim evropskim standardom utvrđuju se zahtevi i metode ispitivanja za
višeslojni dimnjački sistem koji radi pod vlažnim uslovima (u daljem tek-
stu: „vlažni dimnjak“), pod pritiskom tipa N1, N2 ili P1 u skladu sa SRPS
EN 1443 i radne temperature T600 ili niže u skladu sa SRPS EN 13063-
1, u kojem su produkti sagorevanja poslati u atmosferu kroz glinene/kera-
mičke dimnjačke cevi. Označavanje i kontrolisanje su takođe obuhvaće-
ni ovim dokumentom. Ovaj evropski standard se ne primenjuje kod kon-
strukciono nezavisnih (slobodno stojećih ili samonosećih) dimnjačkih si-
stema. Vlažni dimnjak može sadržati sledeće odgovarajuće komponente:
— glinene/keramičke dimnjačke cevi; — izolacioni sloj; — spoljni zid;
— kiselootporni malter za povezivanje dimnjačkih cevi ili elastomernih
zaptivača; — malter za povezivanje spoljašnjeg zida; — kapu; — osno-
vu dimnjaka; — skupljač kondenzata; — otvor (odušak) za kondenza-
te; — plašt; — otvoreni deo; — vrata za čišćenje i kontrolu; — odstojnik;
— ojačanje. Vlažni dimnjački sistem predviđa kombinaciju kompatibilnih
dimnjačkih komponenti dobijenih ili određenih iz jednog izvora proizvod-
nje, sa proizvodnom odgovornošću za čitav dimnjački sistem. NAPOME-
NA Ovaj dokument ne obuhvata otpornost dimnjaka prema paljenju čađi.
SRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glineno-keramičkim cevima – Deo 3:
13063-3:2011 Zahtevi i metode ispitivanja za dimnjački sistem za dovod vazduha i od-
vođenje dimnih gasova
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi i metode ispitivanja za dimnjački
sistem za odvođenje suvog (označene sa D) i/ili vlažnog (označene sa W)
vazduha/dima, uključujući kape kod kojih se produkti sagorevanja odvo-
de u atmosferu kroz glinene/keramičke cevi, a vazduh za sagorevanje se
dovodi do odgovarajućih ložišta kroz vazdušni kanal ili otvor. Ovim se ta-
kođe određuju zahtevi u pogledu obeležavanja, proizvođačkih uputstava,
informacija o proizvodu i vrednovanja usaglašenosti. Ovaj standard se ne
odnosi na konstruktivno nezavisne (slobodnostojeće ili samonoseće) dim-
njake. Dimnjački sistem za dovod vazduha i odvođenje dimnih gasova se
sastoji iz sledećih komponenti, u zavisnosti od mesta ugradnje: – glinenih/
keramičkih cevi; – sloja izolacije; – spoljašnjih zidova; – maltera za spa-
janje dimnjačkih cevi; – kiselootpornog maltera ili elastomernog gita za
spajanje dimnjačkih cevi; – maltera za zidanje spoljašnjih zidova; – kape;
– dimnjačke osnove; – otvora za izjednačenje pritiska; -vazdušnog kana-
la; – vazdušnog otvora; – obloga; – dela za otvaranje; – vrata za inspekci-
ju i čišćenje; – odbojnika; – ojačanja. Dimnjački sistem za dovod vazduha
i odvođenje dimnih gasova obuhvata kombinaciju kompatibilnih dimnjač-
kih komponenti koje je proizveo ili utvrdio jedan proizvođač, sa proizvo-
đačkom odgovornošću za ceo dimnjak.
O DIMNJACIMA 293

standarda
SRPS EN Dimnjaci – Glineno-keramički spoljni zidovi za dimnjačke sisteme – Zah-
13069:2011 tevi i metode ispitivanja
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi industrij-
ski proizvedenih glinenih/keramičkih elemenata za spoljne zidove dim-
njaka i onih koji se koriste u kombinaciji sa dimnjačkim cevima izrađe-
nim na gradilištu. Standard se primenjuje na glinene/keramičke elemente
za spoljne zidove sa punim zidovima ili zidovima sa vertikalnim šupljina-
ma (videti tačku 1) kvadratnog, pravougaonog ili kružnog preseka. Zahte-
vi u pogledu ispitivanja, proizvodnje i kontrole su obuhvaćeni ovim stan-
dardom.
SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 1: Opšti zahtevi
13084-1:2011
Ovaj standard se bavi opštim zahtevima i osnovnim kriterijumima perfor-
mansi za projektovanje i građenje svih tipova slobodnostojećih dimnja-
ka uključujući njihove dimovode. Dimnjak se takođe može smatrati slo-
bodnostojećim ako je vođen ili bočno oslonjen ili ako stoji na drugoj kon-
strukciji. Dimnjaci u sklopu objekta trebaju biti posmatrani kao slobodno-
stojeći u skladu sa ovim standardom kada je najmanje jedan od sledećih
kriterijuma ispunjen : – razmak između bočnih oslonaca je veći od 4m;
– slobodnostojeća visina iznad najvišeg dela konstrukcije je viša od 3m;
– slobodnostojeća visina iznad najvišeg dela konstrukcije za dimnjake sa
četvorougaonim presekom je veća od 5 puta umnožene najmanje spoljaš-
nje mere; horizontalno rastojanje između zgrade i spoljne površine dim-
njaka je veće od 1m. Dimnjaci u sklopu slobodnostojećih jarbola se sma-
traju slobodnostojećim dimnjacima. Konstruktivni projekat slobodnosto-
jećih dimnjaka uzima u obzir operativne uslove i druge radnje da veri-
fikuje nosivost i stabilnost i sigurnost u korišćenju. Detaljni zahtevi ko-
ji se odnose na specijalizovane projekte su dati u standardima za betonske
dimnjake, metalne dimnjake i dimnjačke cevi. NAPOMENA: U drugom
delu serije standarda SRPS EN 13084 data su pravila gde se dimnjački
proizvodi koji su u skladu sa SRPS EN 1443 ( i odgovarajućim standardi-
ma proizvoda) mogu koristiti kod slobodnostojećih dimnjaka.
SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dimnjaci
13084-2:2011
Ovim standardom se utvrđuju posebni zahtevi i kriterijumi performan-
si za projektovanje i građenje betonskih dimnjaka livenih na licu mesta
i za prefabrikovane betonske dimnjake. On utvrđuje zahteve za osigura-
nje mehaničke otpornosti i stabilnosti betonskih dimnjaka u skladu sa op-
štim zahtevima datim u SRPS EN 13084-1, baš kao što se kod dimnjaka
vezanih za objekte primenjuje kriterijum dat u tački 1 SRPS EN 13084-
1:2011. Ukoliko nije drugačije navedeno u sledećim rečenicama, prime-
njuje se osnovni standard za projektovanje betonskih konstrukcija SRPS
EN 1992-1-1.

standarda
SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidani dimnjački kanali – Projektova-
13084-4:2011 nje i izvođenje
Ovim standardom se utvrđuju posebni zahtevi i kriterijumi performansi
za projektovanje i gradnju postavki sistema zidanih blokova za slobodno-
stojeće industrijske dimnjake. Tekuća evropska praksa favorizuje sekcij-
ske dimnjačke kanale i navodi ovog standarda su uglavnom posvećeni ta-
kvim rešenjima, ali su takođe velikim delom primenjivi na bazno oslonje-
ne, nezavisne i stojeće dimnjačke kanale. Razlike u projektovanju i gra-
đenju dva poslednja tipa su obuhvaćene u Prilogu A. Ovim standardom se
utvrđuju zahtevi za osiguranje mehaničke otpornosti i stabilnosti dimnja-
ka u skladu sa opštim zahtevima datim u SRPS EN 13084-1. Postavke si-
stema obuhvataju neke ili sve od sledećih delova: dimnjački kanal, uklju-
čujući otvor kanala; izolaciju; oslonac dimnjačkog kanala; prostor između
dimnjačkog kanala i betonskog zaštitnog omotača. Proračuni toka gasova
kojima se određuju veličine dimnjačkih cevi dati su u EN 13084-1.
SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijali za dimnjačke cevi od bloko-
13084-5:2011 va – Proizvođačke specifikacije
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi i metode is-
pitivanja za glinene/keramičke blokove i fabrički proizvedene maltere ko-
ji se koriste za izgradnju kanala blokovima kod slobodnostojećih indu-
strijskih dimnjaka. Konstruktivni projekat dimnjaka zidanih blokovima je
preciziran u SRPS EN 3084-4. Zahtev u pogledu obeležavanja blokova i
maltera obuhvaćen je ovim standardom. Ovim standardom je obezbeđeno
i vrednovanje usaglašenosti za materijale za dimnjake zidane blokovima.
SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dimnjačke cevi – Projektova-
13084-6:2011 nje i izvođenje
Ovaj standard se bavi posebnim zahtevima i kriterijumima performansi za
projektovanje i postavljanje sistema izrađenih od čelika za slobodnosto-
jeće dimnjake. On utvrđuje zahteve za cilindrične čelične dimnjačke ce-
vi kao što je navedeno u SRPS EN 13084-1. Ovim standardom je obuhva-
ćeno projektovanje tri osnovna tipa dimnjačkih cevi lociranih u nosećoj
konstrukciji: a) dimnjačka cev oslonjena u bazi; b) dimnjačka cev oslonje-
na na dve tačke po visini; c) dimnjačka cev okačena o vrhu. Dodatno ovaj
standard se primenjuje na jednoslojne dimnjake čija površina je u kontak-
tu sa dimnim gasovima. Dimnjačke cevi sastavljene iz prefabrikovanih
metalnih cevi u skladu sa SRPS EN 1856-1 i SRPS EN 1856-2 se instali-
raju kao dimnjačke cevi oslonjene u bazi sa dodatnim osloncima i vođica-
ma kako je definisano ovim standardom.
O DIMNJACIMA 295

standarda
SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Proizvođačke specifikacije cilindrič-
13084-7:2011 nih čeličnih prefabrikata za upotrebu u jednoslojnim čeličnim dimnjacima
i čeličnim cevima
Ovaj standard je standard proizvoda kojim se utvrđuju zahtevi u pogle-
du performansi cilindričnih čeličnih prefabrikata koji se koriste kod jed-
noslojnih čeličnih dimnjaka i čeličnih cevi kod slobodnostojećih dimnjaka
koje se koriste za vođenje dimnih gasova od ložišta do spoljne atmosfere.
Njime se takođe utvrđuju zahtevi za izolaciju i obloge koji su deo jedno-
slojnih čeličnih dimnjačkih sistema i cevi, čime se omogućava vrednova-
nje usaglašenosti čeličnih dimnjaka / cevi prema ovom standardom. Bitno
je da čelični dimnjaci / čelični proizvodi za dimnjake proizvedeni u skla-
du sa ovim standardom odgovaraju zahtevima datim u EN 13074-1 i ENV
1993-3-3.
SRPS EN Slobodnostojeći industrijski dimnjaci – Deo 8: Projektovanje i izvođenje
13084-8:2011 jarbolske konstrukcije sa satelitskim komponentama
Ovaj standard opisuje metod utvrđivanja kriterijuma za projektovanje i
način instalacije slobodnostojećeg jarbola sa satelitskim cevima, korišće-
njem zavarenih cevi u skladu sa SRPS EN 13084-7 ili korišćenjem pre-
fabrikovanih metalnih dimnjačkih elemenata u skladu sa tabelom D.1 iz
SRPS EN 1856-1:2011.
SRPS EN Ventilacija u zgradama – Ispitivanje karakteristika komponenata/proizvo-
13141-5:2010 da za ventilaciju stambenih zgrada – Deo 5: Dimnjačke kape i krovni izla-
zni uređaji
Ovaj dokument utvrđuje metode za merenje aerodinamičkih i akustičkih
karakteristika krovnih kapa (na vrhu dimnjaka) i krovnih otvora za vaz-
duh za upotrebu i kod prirodne i kod mehaničke ventilacije.
SRPS EN Dimnjaci – Metode ispitivanja za dimnjački sistem – Deo 1: Opšte meto-
13216-1:2011 de ispitivanja
Ovim standardom se utvrđuju opšte metode ispitivanja za dimnjačke si-
steme, nezavisno od vrste materijala.
SRPS EN Dimnjaci – Metode proračuna termodinamike i dinamike fluida – Deo 1:
13384-1:2011 Dimnjaci za jedno ložište
Ovaj standard utvrđuje metode proračuna karakteristika dimnjaka u po-
gledu termodinamike i dinamike fluida. Ovaj standard se bavi dimnjaci-
ma sa negativnim ili pozitivnim pritiskom pod vlažnim ili suvim uslovima
korišćenja odgovarajućim za ložišta na gorivo za koje je potrebno pozna-
vanje karakteristika dimnih gasova radi proračuna. Goriva koja su ekspli-
citno obuhvaćena ovim standardom su: tečni naftni gas, proizvedeni gas
(gradski gas), lož-ulje i ostatna goriva, čvrsta mineralna goriva (prirodna
ili fabrikovana), drvo.

standarda
13384-2:2011 Dimnjaci koji služe za više ložišta
Ovaj standard utvrđuje metode proračuna karakteristika termodinamike i
dinamike fluida kod dimnjaka koji služe za više od jednog ložišta. Ovaj
deo standarda SRPS EN 13384 obuhvata oba slučaja, (1) gde je dimnjak
priključen sa više od jedne priključne cevi od individualnog ili nekoliko
ložišta u više-priključnom nizu ili (2) gde je dimnjak priključen sa jednim
individualnim dimnjačkim priključkom koji povezuje više od jednog lo-
žišta u kaskadnom nizu. Slučaj više-priključnog kaskadnog niza je obu-
hvaćen u slučaju (1). Ovaj deo EN 13384 se bavi dimnjacima u uslovima
negativnog pritiska (kod kojih može biti stanje pozitivnog pritiska u pri-
ključnim cevima) i sa dimnjacima koji rade pod uslovima pozitivnog pri-
tiska, i odgovara dimnjacima koji služe ložištima na tečna, gasna i čvrsta
goriva. Ovaj deo SRPS EN 13384 se ne primenjuje na: – dimnjake sa ra-
zličitom toplotnom otpornošću ili različitim presecima u različitim dim-
njačkim segmentima. Ovaj deo se ne primenjuje na: – proračun dobitka
energije; -dimnjake sa otvorenim ložištima, na primer dimnjaci za otvo-
renu vatru ili dimnjački priključci koji su planirani da rade otvoreni pre-
ma prostoriji; – dimnjake koji služe mešavini uređaja za prinudno sušenje
uz pomoć ventilatora ili uređaja za prirodno sušenje. Uređaji za prinudno
sušenje uz pomoć ventilatora sa odvajačem između ventilatora i dimnjaka
se smatraju uređajem za prirodno sušenje; – dimnjake sa više priključaka
sa više od 5 spratova. (Ovo se ne odnosi na dimnjake sa balansiranim di-
mom); – dimnjake koji služe uređajima za grejanje sa otvorenim dotokom
vazduha kroz ventilacione otvore ili vazdušne kanale, koji nisu instalisani
na istom mestu snabdevanja vazduhom (npr. ista strana zgrade). Kod dim-
njaka sa pozitivnim pritiskom ovaj deo se primenjuje samo ako neko lo-
žište koje je van funkcije može biti pozitivno izolovano radi sprečavanja
povratnog toka dimnog gasa.
13384-3:2011 Metode za razvoj dijagrama i tabela za dimnjake koji se koriste za jedno
ložište
Ovaj standard daje uputstva za razvoj dijagrama i tabela koje se mogu ko-
ristiti da pojednostave određivanje performansi dimnjaka koji služe za
jedno ložište u skladu sa SRPS EN 13384-1. Dijagrami i tabele se mogu
razviti radi pomoći prilikom projektovanja konfiguracije dimnjaka koja je
odgovarajuća za željenu primenu, bez preduzimanja čitavog proračuna iz
SRPS EN 13384-1. Ovaj standard ne obezbeđuje same dijagrame i/ili ta-
bele za korišćenje u projektovanju dimnjaka; on samo obezbeđuje metodu
za kreiranje ovih dijagrama i tabela.
O DIMNJACIMA 297

standarda
SRPS EN Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za glinene/keramičke dimnjač-
13502:2005 ke kape
Ovim standardom utvrđuju se zahtevi i metode ispitivanja za glinene/ke-
ramičke dimnjačke kape punih zidova koje se koriste za prenos proizvoda
sagorevanja iz dimnjačkog kanala u atmosferu sa negativnim pritiskom.
On obuhvata kape koje se koriste za kućne i industrijske dimnjake koji ni-
su konstruktivno nezavisni (slobodno stojeći). Ovim standardom utvrđuju
se zahtevi performansi za fabrički izrađene kape. Obeležavanje i kontroli-
sanje je takođe obuhvaćeno ovim standardom.
SRPS EN Dimnjaci – Elastomerne zaptivke i elastomerni zaptivači – Zahtevi u po-
14241-1:2011 gledu materijala i metode ispitivanja – Deo 1: Zaptivke dimnjačkih cevi
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu materijala i metoda ispi-
tivanja za prefabrikovane elastomerne zaptivke koje se koriste kod dim-
njačkih cevi. On takođe utvrđuje zahteve u pogledu vrednovanja usagla-
šenosti. Ove zaptivke su komponente u dimovodima od različitih materi-
jala kao što su metal, plastika, glina, beton itd. Zahtevi u pogledu perfor-
mansi elastomernih zaptivki kod dimovoda su obuhvaćeni odgovarajućim
standardima proizvoda. U standardima proizvoda, dimnjački proizvodi,
uključujući i zaptivke su ispitani pod uslovima korišćenja (npr. temperatu-
re, pritiska, mehaničkog opterećenja, dimnog gasa, kondenzata) do odgo-
varajućih svojstava kao što su curenja i deformacije. Ovaj standard obu-
hvata zaptivke koje se mogu koristiti i pod suvim i pod vlažnim uslovima.
Zato se zaptivke za upotrebu ispituju pod vlažnim uslovima. Ovaj stan-
dard ne sadrži sve neohodne zahteve za dimnjake pod sledećom klasifika-
cijom: – otpornost na koroziju klasa 2 (kada je u pitanju prirodno drvo); –
otpornost na koroziju klasa 3.
SRPS EN Dimnjaci – Metoda ispitivanja otpornosti prema zamrzavanju /odmrzava-
14297:2011 nju dimnjačkih proizvoda
Ovim standardom se utvrđuju opšti metodi ispitivanja za dimnjačke proi-
zvode za njihovu otpornost prema zamrzavanju– odmrzavanju.
SRPS EN Dimnjaci – Opšti zahtevi
1443:2005
Ovim standardom utvrđuju se opšti zahtevi, osnovni kriterijumi za perfor-
manse i granične vrednosti za dimnjake (uključujući priključne dimnjač-
ke cevi i njihove spojeve) koji se koriste za prenos proizvoda sagoreva-
nja od uređaja za zagrevanje do spoljne atmosfere. Namenjen je za kori-
šćenje kao referentni standard za dimnjake, dimnjačke kanale i specifične
proizvode (elemente, pribor i dimnjačke kape) koji se koriste za izgradnju
dimnjaka. Ovim standardom se takođe utvrđuju minimalni zahtevi za obe-
ležavanje i ocenjivanje usaglašenosti.

standarda
SRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa plastičnim dimnjačkim cevima – Zahte-
14471:2011 vi i metode ispitivanja
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi i metode is-
pitivanja za dimnjačke sisteme sa plastičnim dimnjačkim cevima koji se
koriste za vođenje produkata sagorevanja iz ložišta u spoljnu atmosferu
u suvim i vlažnim uslovima. Ovim se takođe utvrđuju zahtevi u pogledu
označavanja, proizvođačkih uputstava i vrednovanja usaglašenosti. Ovim
standardom se opisuju dimnjačke komponente od kojih dimnjački sistem
može biti sastavljen. Ovaj standard se ne primenjuje na dimnjake sa pro-
tivpožarnom otpornošću klase G. On se takođe ne primenjuje na dim-
njake sledeće klasifikacije: -otpornost na koroziju klase 2 (imajući u vi-
du prirodno drvo); -otpornost na koroziju klase 3; -pritisak klase N2. Ovaj
standard se primenjuje na dimnjake izvedene tako da se nikakav koncen-
trat kondenzata ne može pojaviti npr. sa minimalnim nagibom od 3 ° pre-
ma horizontali. Ovaj standard se samo primenjuje na sisteme dimnjaka sa
dimnjačkim cevima presvučenim plastikom. Ovaj standard se ne prime-
njuje na konstruktivno nezavisne (slobodnostojeće ili samonoseće) dim-
njake.
SRPS EN Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – Zahtevi i metode ispiti-
1457:2005 vanja
Ovaj standard predstavlja standard za dimnjačke cevi od gline/kerami-
ke sa čvrstim zidovima ili zidovima sa vertikalnim otvorima koji se kori-
ste u izradi dimnjaka i dimnjačkih cevi, a namenjeni su za prenos proizvo-
da sagorevanja iz ognjišta ili uređaja za zagrevanje u atmosferu, pri nega-
tivnom ili pozitivnom pritisku. On obuhvata dimnjačke cevi koje se kori-
ste za industrijske dimnjake u domaćinstvu koje nisu strukturalno nezavi-
sne (slobodno stojeće).
SRPS EN Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i kanale za
14989-1:2011 dovod vazduha nezavisno od vrste materijala za ložišta sa spoljnim do-
vodom vazduha – Deo 1: Vertikalne kape sa izvodima za vazduh i dim za
uređaje tipa C6
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi i metode ispitivanja za kape sa po-
zitivnim pritiskom vazduha /dima sa metalnim dimnjačkim cevima za
C62– i C63– tip gasnih uređaja, koji vode vazduh za sagorevanje, i pro-
dukte sagorevanja iz uređaja do spoljašnje atmosfere. On takođe utvrđu-
je zahteve za obeležavanje, proizvođačke specifikacije i vrednovanje usa-
glašenosti. Napomena: Klasifikacija gasnih uređaja je data prema CEN/
TR 1749.
O DIMNJACIMA 299

standarda
SRPS EN Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i kanale za
14989-2:2011 dovod vazduha nezavisno od vrste materijala za ložišta sa spoljnim dovo-
dom vazduha – Deo 2: Kanali za dovod vazduha i odvod dima za ložišta
sa spoljnim dovodom vazduha
Ovaj standard utvrđuje zahteve i metode ispitivanja za metalne dimnjačke
kanale i kanale za dovod vazduha, nezavisno od vrste materijala, za ure-
đaje za loženje sa spoljnim dovodom vazduha. Ovim se takođe utvrđu-
ju zahtevi u pogledu obeležavanja, proizvođačkih uputstava, informacija
o proizvodu i vrednovanja usaglašenosti. Napomena 1: Preporuke za po-
trebne dimenzije proizvoda su date u informativnom Aneksu A. Napome-
na 2: Ovim standardom su utvrđeni samo uopšteni zahtevi za elastomerne
i plastične komponente. Elastomerni i plastični proizvodi koji se koriste u
dimnjačkim sistemima su obuhvaćeni posebnim standardima npr. SRPS
EN 14241-1 i SRPS EN 14471.
SRPS EN Dimnjaci – Projektovanje, instalacija i puštanje u rad dimnjaka – Deo 1:
15287-1:2011 Dimnjaci za ložišta sa slobodnim dotokom vazduha iz prostorije
Ovaj standard opisuje metodu utvrđivanja proračuna, kriterijuma za in-
stalaciju dimnjačkih sistema, izgradnju dimnjaka po porudžbini, i obnav-
ljanje postojećih dimnjaka. On takođe daje informacije o puštanju u rad
dimnjaka. Ovaj standard se takođe bavi i priključnim dimnjačkim cevima.
Ovaj standard se ne primenjuje na slobodnostojeće dimnjake obuhvaćene
standardom SRPS EN 13084-1. Ovaj standard isključuje dimnjake ozna-
čene sa H (dimnjaci sa visokim pozitivnim pritiskom) i dimnjake za lo-
žišta sa spoljnim dotokom vazduha. Kod upotrebe ovog standarda termin
instalacija podrazumeva i izgradnju.
SRPS EN Dimnjaci – Projektovanje, instalacija i puštanje u rad – Deo 2: Dimnjaci
15287-2:2011 za ložišta sa spoljnim dotokom vazduha
Ovim standardom se opisuje metoda utvrđivanja proračuna, kriterijuma
za instalaciju dimnjačkih sistema, izgradnju dimnjaka po porudžbini, i ob-
navljanje postojećih dimnjaka. On takođe daje informacije o puštanju u
rad dimnjaka. Ovaj standard se takođe bavi i priključnim dimnjačkim ce-
vima. Ovaj standard se ne primenjuje na slobodnostojeće dimnjake obu-
hvaćene standardom SRPS EN 13084-1. Ovaj standard isključuje dimnja-
ke označene sa H (dimnjaci sa visokim pozitivnim pritiskom) i dimnja-
ke za ložišta sa spoljnim dotokom vazduha. Kod upotrebe ovog standarda
termin instalacija podrazumeva i izgradnju.

standarda
SRPS EN Dimnjaci – Glineno-keramički dimnjački blokovi za jednoslojne dimnja-
1806:2011 ke – Zahtevi i metode ispitivanja
Ovaj standard određuje zahteve za glinene/keramičke dimnjačke bloko-
ve sa punim zidovima ili zidovima sa vertikalnim šupljinama, uključujući
vezane i nevezane blokove i njihove spojne elemente. Nevezani dimnjač-
ki blokovi koji imaju izolaciju u vertikalnim šupljinama ili blokovi koji
su spojeni sa spoljnim zidovima takođe su obuhvaćeni ovim standardom.
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi za fabrič-
ki pravljene dimnjačke blokove. Kada su instalisani, oni formiraju deo vi-
šeslojnih dimnjaka ili čitavog dimnjaka koji služi za odvođenje produka-
ta sagorevanja iz ložišta u amosferu. Ovaj standard uključuje komponente
koje se koriste kod kućnih i industrijskih dimnjaka koji nisu konstruktiv-
no nezavisni (slobodnostojeći). Ispitivanje, obeležavanje i inspekcija ele-
menata su uključeni u ovaj standard. NAPOMENA 1: Dimnjački blokovi
koji su obuhvaćeni ovim standardom se proizvode u tri oblika: a) sa jed-
nim dimovodnim kanalom; b) sa više dimovodnih kanala; c) sa kombina-
cijom dimnog/ventilacionog kanala. NAPOMENA 2: Dimnjački blokovi
mogu imati dimovodne kanale koji su ili kružnog, kvadratnog ili pravou-
gaonog preseka.
naSRPS EN Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1: Proizvodi dimnjačkih
1856-1:2011 sistema
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi za jednosloj-
ne i višeslojne proizvode dimnjačkih sistema sa metalnim cevima (dim-
njačke sekcije, dimnjački priključci i kape, uključujući oslonce), naziv-
nog prečnika do 1 200 mm, koji se koriste za odvod proizvoda sagoreva-
nja iz uređaja u atmosferu. Standard takođe utvrđuje zahteve u pogledu
obeležavanja, uputstva proizvođača, informacije o proizvodu i vrednova-
nje usaglašenosti. Metalne cevi i metalne priključne dimnjačke cevi koje
nisu obuhvaćene ovim standardom date su u SRPS EN 1856-2:2011. Ovaj
standard se ne primenjuje na konstrukciono nezavisne (slobodnostojeće ili
samonoseće) dimnjake.
SRPS EN Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 2: Metalne dimnjačke ce-
1856-2:2011 vi i priključne dimnjačke cevi
Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi za krute ili
fleksibilne metalne dimnjačke cevi, krute metalne priključne cevi i njiho-
ve spojne elemente koji se koriste za odvod proizvoda sagorevanja iz ure-
đaja za loženje u atmosferu (uključujući i njihove oslonce). Emajlirane
priključne cevi su takođe obuhvaćene ovim standardom. Krute dimnjač-
ke cevi se mogu koristiti kao dimnjačke cevi za obnavljanje ili preradu
postojećih dimnjaka i kao dimnjačke cevi uobičajeno građenih dimnjaka.
Fleksibilne metalne dimnjačke cevi opisane u ovom dokumentu su isklju-
čivo za obnavljanje i preradu postojećih dimnjaka. Fleksibilne priključne
dimnjačke cevi i fleksibilni proizvodi sa mogućnošću produžavanja pred-
viđeni da se sabiju ili produže po dužini nisu obuhvaćeni ovim dokumen-
tom. Ovaj dokument takođe utvrđuje zahteve u pogledu obeležavanja,
proizvođačkih uputstava, informacija o proizvodu i vrednovanja usaglaše-
nosti. Proizvodi za jednoslojni i višeslojni sistem dimnjaka su obuhvaćeni
standardom SRPS EN 1856-1.
O DIMNJACIMA 301

standarda
naSRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonske dimnjačke cevi
1857:2011
Ovim evropskim standardom utvrđuju se zahtevi u pogledu materijala,
mera i performansi, uključujući metode ispitivanja za fabrički proizvede-
ne betonske dimnjačke cevi i priključke za izgradnju višeslojnih dimnja-
ka. Ovaj standard se takođe odnosi i na dimnjačke cevi spratne visine i ar-
mirane dimnjačke cevi. NAPOMENA 1: Svako pozivanje na termin „dim-
njačka cev“ podrazumeva i dimnjačke cevi i njihove priključke, osim ako
nije drugačije naznačeno. NAPOMENA 2: Klase pritiska i klase korozije
utvrđene su u SRPS EN 1443.
naSRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonski dimnjački blokovi
1858:2011
Ovim evropskim standardom utvrđuju se zahtevi u pogledu materijala,
mera i performansi za prefabrikovane betonske dimnjačke blokove ko-
ji se koriste u dimnjačkim sistemima onako kako je to utvrđeno u tački
3. Dimnjački blokovi mogu biti proizvedeni kao jednoslojni ili višesloj-
ni. Standard se ne primenjuje na blokove sa povratnom ventilacijom. Ovaj
standard ne obuhvata proizvode označene sa (W), vlažne u sadejstvu sa
korozijom klase 3. Standardom se utvrđuje tip bloka koji je po merama
usklađen sa visinom elementa za zidanje sa spojnicom koji se naziva tip B
(vezni blok). Ovaj standard se takođe primenjuje na spratno visoke i dim-
njačke blokove sa ojačanjima za rukovanje. NAPOMENA: Svako pozi-
vanje na termin dimnjački blokovi odnosi se i na dimnjačke blokove i na
njihove priključke, osim kada je drugačije naznačeno.
SRPS EN Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Metode ispitivanja
1859:2011
Ovim standardom se utvrđuju metode ispitivanja za metalne dimnjačke
proizvode.
SRPS EN ISO Određivanje otpornosti nerđajućih čelika prema međukristalnoj koroziji –
3651-1:2011 Deo 1: Austenitni i feritno-austenitni (dupleks) nerđajući čelici – Ispitiva-
nje merenjem gubitka mase u azotnoj kiselini (ispitivanje po Hjuu)
Ovim delom standarda specificira se metoda za određivanje otpornosti
prema međukristalnoj koroziji austenitnih i feritno-austenitnih (dupleks)
nerđajućih čelika u sredini koja sadrži azotnu kiselinu, merenjem gubitka
mase (ispitivanje po Hjuu). Ona takođe utvrđuje cilj koji može biti ozna-
čen za ispitivanje. Metoda je primenljiva samo na austenitne i feritno-au-
stenitne (dupleks) nerđajuće čelike isporučene u obliku valjanih ili kova-
nih proizvoda, cevi i livenih proizvoda, i namenjena je za upotrebu u veo-
ma oksidacionoj atmosferi (na primer, relativno koncentrisana azotna ki-
selina). U principu, ispitivanje po Hjuu ne treba da se koristi za vrste če-
lika koje sadrže molibden, osim ako se koristi material којi је ispitan za
upotrebu u azotnoj kiselini.

standarda
SRPS EN ISO Određivanje otpornosti nerđajućih čelika prema međukristalnoj koroziji-
3651-2:2011 Deo 2:Feritni,austenitni i feritno-austenitni (dupleks) nerđajući čelici-Ispi-
tivanje korozije u sredini koja sadrži sumpornu kiselinu
Ovim delom standarda specificira se metoda za određivanje otpornosti
prema međukristalnoj koroziji feritnih, austenitnih i feritno-austenitnih
(dupleks) nerđajućih čelika u sredini koja sadrži sumpornu kiselinu.Ona
takođe utvrđuje ciljeve koji mogu biti označeni za ispitivanje.Metode se
mogu primeniti na nerđajuće čelike isporučene u obliku odlivaka, valjanih
ili kovanih proizvoda i cevi i namenjeni su za upotrebu u blago oksidaci-
ono kiseloj sredini (na primer, sumporna kiselina, fosforna kiselina).Osim
ako je navedeno u standardu za proizvod, metoda koja se koristi, A, B ili
C, mora biti predmet dogovora između zainteresovanih strana.
SRPS EN Bezbednost mašina – Temperatura dodirljivih površina – Ergonomski
563:1997 podaci za određivanje graničnih vrednosti temperatura vrućih površina
(identičan sa EN 563:1994) *)
Utvrđuju se granični uslovi kod kojih dodir kože sa vrućom površinom
dovodi do stvaranja opekotina.
SRPS EN ISO Ergonomija toplotne sredine – Metoda za ocenu odgovora čoveka na kon-
13732-1:2010 takt sa površinom – Deo 1: Vruće površine
Ovaj deo standarda utvrđuje granične vrednosti temperature za opekoti-
ne koje se pojavljuju onda kada je ljudska koža u kontaktu sa vrućom čvr-
stom površinom. Takođe opisuje metode za ocenu rizika od opekotina ako
ljudi dodirnu vruću površinu nezaštićenom kožom.
SRPS EN ISO Ergonomija toplotne sredine – Metoda za ocenu odgovora čoveka na kon-
13732-3:2010 takt sa površinom – Deo 3: Hladne površine
Ovaj standard opisuje metode za ocenu rizika od povreda izazvanih hlad-
noćom i od drugih nepoželjnih efekata onda kada hladnu površinu dodir-
nemo kožom gole šake/prsta. Ovaj standard daje ergonomske podatke za
utvrđivanje graničnih vrednosti temperature za hladne čvrste površine.
Utvrđene vrednosti se mogu koristiti za razvoj posebnih standarda, onih
kod kojih se zahtevaju granične vrednosti temperatura površina.
Stari, još uvek važeći SRPS (preimenovani JUS standardi)
SRPS Uređaji za dodatni vazduh za kućne dimnjake – Tehnički zahtevi
M.E3.484:
1992
Utvrđuju se tehnički zahtevi za uređaje za dodatni vazduh, za kućne dim-
njake sa i bez pomoćnog pogona, koji se ugrađuju u ložišta, fazonske ko-
made za dimovodne priključke ili u ozide dimnjaka, na koje se priključuju
regulisana ložišta, prema standardu srps jus u.N4.030**), Nazivne toplot-
ne snage do 350 kW. Ovaj standard se ne primenjuje za uređaje za dodat-
ni vazduh sa pomoćnim pogonom i kombinovane uređaje za dodatni vaz-
duh za ložišta u kojima se koristi čvrsto gorivo, kao i za uređaje za dodat-
ni vazduh za ložišta sa zajedničkim dimnjakom.
O DIMNJACIMA 303

standarda
SRPS Projektovanje i građenje industrijskih dimnjaka – Kiselootporni kit za
U.M2.014: ozid kiselootporne obloge industrijskih dimnjaka – Tehnički uslovi
1984
Utvrđuju se osnovne osobine kiselootpornog kita za ozid kiselootporne
obloge industrijskih dimnjaka i tehnički uslovi za njegovu primenu. Pod
kiselootpornim kitom podrazumeva se silikatni malter izrađen vezivnim
sredstvom na bazi tečnog kalijumovog ili natrijumovog silikata.
SRPS Kućni dimnjaci – Uslovi ispitivanja na probnim dimnjacima i kriterijumi
U.N4.025: procene
1990
Utvrđuju se uslovi ispitivanja, toplotne izolacije i mehaničke čvrstoće
kućnih dimnjaka sa prirodnom promajom.
SRPS Fazonski komadi za dimovodne priključke: cevi, cevna kolena i cevni lu-
M.E3.522: kovi od metala za odvod produkata sagorevanja
1992
Standard obrađuje fazonske komade za dimovodne priključke i njime se
vrši unificiranje mera cevi, cevnih kolena i cevnih lukova, radi osiguranja
zamenljivosti.
SRPS Dimovodne cevi – Oblik i mere
M.R4.030:
1982
Utvrđuju se, za dimovodne cevi, čelične crne i emajlirane, za odvod di-
mnih gasova, oblik, mere, dozvoljena odstupanja i označavanje.
SRPS Dimovodna kolena – Oblik i mere
M.R4.031:
1982
Utvrđuju se, za crna i emajlirana dimovodna kolena, oblik, mere, dozvo-
ljena odstupanja i označavanje.
SRPS Mehanička klapna za dimne gasove – Sigurnosno-tehnički zahtevi i ispi-
M.E3.482: tivanja
1990
Utvrđuju se sigurnosno tehnički zahtevi, ispitivanja i označavanje klapni
za dimne gasove tečnih i gasovitih goriva, koje se pokreću nekom pomoć-
nom energijom. Služe kao uređaji za zatvaranje ili otvaranje puta dimnih
gasova i ugrađuju se u spojne komade ložišta, pri čemu ložište može biti
sa ili bez ventilatora.
*) U državama Evropske Unije je standard EN 563 povučen nakon proglašenja serije
standarda EN ISO 13732 (-1 i -3), pa treba očekivati i kod nas uskoro njegovo povlačenje.
**) Pošto je standard SRPS U.N4.030 povučen nakon proglašenja standarda SRPS
EN 13384-1:2011, treba u apstraktu izvršiti odgovarajuću korekciju.
Važeći standardi koji se ne odnose direktno na dimnjake, ali mogu biti od koristi u ra-
du sa dimnjacima:
SRPS EN 1:2011 Peći na ulja priključene na dimnjak sa gorionicima u kojima dola-
zi do isparavanja
Ovaj standard se primenjuje na peći na ulja sa jednim ili više go-
rionika u kojima dolazi do isparavanja, a koriste se za individu-
alno grejanje u domaćinstvu i imaju regulator promaje ili granič-
nik vazduha za sagorevanje, kao što je definisano u 3.13, i naziv-
ni grejni kapacitet koji nije veći od 15 kW.
SRPS EN 14543:2009 Specifikacija za aparate na tečni naftni gas – Zagrejači sa zasto-
rom za grejanje terasa – Zagrejači za grejanje zračenjem bez pri-
ključka na dimnjak, koji se koriste na otvorenom prostoru ili do-
voljno ventilisanom prostoru
Ovim standardom se definišu zahtevi za projektovanje, bezbed-
nost i obeležavanje aparata za grejanje zračenjem bez priključ-
ka na dimnjak, koji se koriste na otvorenom prostoru ili dovoljno
ventilisanom prostoru.
SRPS EN 14829:2009 Nezavisni gasni aparati za grejanje prostora bez priključka na
dimnjak sa nazivnim toplotnim opterećenjem koje ne prelazi 6
kW
Ovim standardom se definiše potreba za proverom tipa, zahtevi i
metode ispitivanja za konstrukciju bezbednost, obeležavanje i ra-
cionalno korišćenja energije druge i treće grupe gasova za gasne
aparata za grejanje prostora u domaćinstvu bez prikljčka na di-
mljak čije toplotno opterećenje ne prelazi 6 kW.
SRPS EN 449:2010 Specifikacija aparata koji funkcionišu na tečni naftni gas – Apa-
rati zagrejanje prostora u domaćinstvu bez priključka na dimnjak
(uključujući aparate za grejanje sa difuzionim katalitičkim sago-
revanjem)
Ovaj standard utvrđuje zahteve, metode ispitivanja i obeležavanje
aparata za grejanje prostora u domaćinstvu koji nemaju priključak
na dimnjak, uključujući aparate za grejanje sa difuzionim katali-
tičkim sagorevanjem, a njihovo nazivno toplotno opterećenje ne
prelazi 4,2 kW tokom sagorevanja treće grupe gasova pri naziv-
nom radnom pritisku koji ne prelazi 50 mbar.
SRPS M.E6.304:1994 Gasni aparati – Gasne peći sa priključkom na dimnjak – Tehnički
zahtevi i ispitivanja
Utvrđuju se termini i definicije, tehnički zahtevi, ispitivanja i
označavanje gasnih peći namenjenih za grejanje prostorija, a koje
koriste gasovita goriva prema standardu SRPS H.F1.001. Odred-
be ovog standarda primenjuju se na gasne peći s plamenicima bez
ventilatora, namenjene za priključivanje na dimnjak ili fasadu, s
nazivnom toplotnom snagom najviše do 11 kW.
O DIMNJACIMA 305
SRPS U.J1.174:1995 Zaštita od požara u građevinarstvu – Ispitivanje otpornosti prema

požaru klapni za ventilacione sisteme, otpornih prema požaru –
Zahtevi, ispitivanje, obeležavanje
Utvrđuju se zahtevi za klapne otporne prema požaru, metodologi-
ju ispitivanja i obeležavanja klapni otpornih prema požaru. Stan-
dard se primenjuje na klapne koje u ventilacionim sistemima
sprečavaju širenje požara kroz ventilacione kanale.
SRPS M.E6.120:1987 Generatori toplote za grejanje – Kotlovi za tečna i gasovita goriva
sa ventilatorskim gorionikom – Konstrukcija i zahtevi kvaliteta
Utvrđuju se zahtevi za konstrukciju, zahtevi kvaliteta i opšti zah-
tevi za kotlove za centralno grejanje u kojima sagoreva tečno ili
gasovito gorivo uz pomoć ventilatorskog gorionika. Pored osta-
lih zahteva kvaliteta, u standardu su, zavisno od nazivne toplot-
ne snage, grafički prikazani zahtevi za vrednost stepena iskorišće-
nja, pritiska usisavanja, gubitka pritiska usled otpora, koeficijenta
vazduha i utroška toplote na pogonsku spremnost.
PREGLED POVUČENIH STANDARDA:
SRPS U.C5.050:1987 Projektovanje i građenje visokih industrijskih dimnjaka od armi-
ranog betona (zamenjen sa SRPS EN 13084-1:2011)
SRPS U.J1.170:1973 Zaštita od požara – Ispitivanje otpornosti dimnjaka protiv požara
(zamenjen sa SRPS EN 13063-1:2011)
SRPS U.N4.010:1991 Montažni troslojni dimnjak – Uslovi projektovanja, izvođenja i
ispitivanja
(zamenjen sa SRPS EN 13063-1:2011)
SRPS U.N4.015:1991 Montažni troslojni dimnjak – Spoljni omotač – Oblik, mere i ispi-
tivanja (povučen)
SRPS U.N4.020:1991 Montažni troslojni dimnjak – Unutrašnja obloga – Oblik, mere i
ispitivanja (povučen)
SRPS U.N4.030:1992 Kućni dimnjaci – Uslovi za projektovanje i izvođenje (zamenjen
sa SRPS EN 13384-1:2011)
SRPS U.N4.045:1995 Industrijski dimnjaci – Proračun svetlog preseka dimnjaka – Defi-
nicije i osnovna pravila (zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011)
SRPS U.N4.035:1994 Dimovodni sistemi – Uslovi za projektovanje i izvođenje (zame-
njen sa SRPS EN 13384-2:2011)
SRPS C.A5.061:1989 Ispitivanje korozije metala – Određivanje otpornosti austenit-
nog nerđajućeg čelika prema međukristalnoj koroziji metodom po
Hjuu (Huey) (zamenjen sa SRPS EN ISO 3651-1:2011)
SRPS C.A5.062:1989 Ispitivanje korozije metala – Određivanje otpornosti austenit-
nog nerđajućeg čelika prema međukristalnoj koroziji metodom po
Monipeniju i Štrausu (Monypenny-Strauss) (zamenjen sa SRPS
EN ISO 3651-2:2011)
O DIMNJACIMA 307
7. USLUGE DIMNIČARSKE SLUŽBE
U cilju efikasnijeg delovanja u održavanju dimnjaka i dimovodnih instalacija udruže-

nje dimničara Evrope je pripremilo brošuru pod nazivom „Usluge dimničarske službe (na-
slov originala: Der Schornsteinfeger in Europa). Izdavač originala iz 2004, godine je Evro-
päische Schornsteinfegermeister Föderation Wasterwaldstrasse 6, D – 53757 Sankt Augu-
stin.
Mnoge zemlje koriste ove preporuke, pa je ova brošura prevedena i štampana na slo-
venačkom jeziku 2005. godine u izdanju Obrtne zbornice Slovenije, Sekcija dimnikarjev,
Celovška cesta 71, Ljubljana. Pred čitaocima je verzija na srpskom jeziku sa terminologijom
koja je uobičajena na našim prostorima.
Ovaj materijal može korisno poslužiti za sve dimničarske službe. On može biti kori-
šćen kao izvorni materijal ili kao podloga za sopstvene smernice i pravila službe.
NOMENKLATURA U OVOM POGLAVLJU JE ZADRŽANA

KAKO JE U ORIGINALNOJ BROŠURI I NIJE U SKLOPU OVE KNJIGE.
NA OVAJ NAČIN SE MOŽE U NEKIM SLUČAJEVIMA BOLJE
PRATITI ORIGINAL
1. Protivpožarna zaštita
Preventivna protivpožarna zaštita vekovima je osnovni zadatak svakog društva. Za-
nemarivanjem ili nepostojanjem protivpožarnih mera možemo da izazovemo uništenje dra-
gocene imovine ljudi.
Kontrolisano paljenje klasičnog dimnjaka koje obavlja dimničar ne može da izazo-
ve štetu.
Posebno treba istaći brojne smrtne ishode svake godine u nekim zemljama koji su po-
sledica nepoštovanja protivpožarnih mera. Na osnovu svog posebnog obrazovanja, dimničar
je neutralni savetnik i stručnjak u oblasti preventivne protivpožarne zaštite. U tom smislu su
navedeni minimalni zahtevi protivpožarne zaštite u cilju što većeg smanjenja broja nesreća
i štete usled požara.
1.1 Mere za sprečavanje požara

Osnovni uslov za sprečavanje požara jeste da zakonodavac izda zakone, pravilnike i
tehničke propise iz oblasti protivpožarne zaštite. Propisima moraju biti obuhvaćeni kako pro-
tivpožarna izgradnja, skladištenje zapaljivih materija, kontrola i nadzor, kao i redovno čišće-
nje i održavanje.
Za sprovođenje navedenih zakonskih odredbi treba ovlastiti dimničara, kao stručnja-
ka za proveru, nadziranje i čišćenje.
308 7. Usluge dimničarske službe
1.2. Redovno čišćenje i pregled

Da bi se obezbedila protivpožarna sigurnost potrebno je uređaje za loženje i provetra-
vanje stručno očistiti i pregledavati u redovnim intervalima, u skladu sa pravilima tehnike.
Intervali čišćenja određuju se na osnovu vrste goriva, svrhe korišćenja, veka trajanja i tehnič-
kog stanja uređaja, kao i prema geografskom položaju i klimatskim uslovima.
Takođe su potrebni i redovni vizuelni pregledi zgrada, skladišta i vatrogasnih apara-
ta.
1.2.1 Sprečavanje požara odstranjivanjem zapaljivih ostataka iz uređaja za loženje,
odvoda dima i uređaja za provetravanje
Čišćenjem ložišta, uređaja za odvod dimnih gasova i provetravanjem eliminišu se za-
paljivi ostaci i time se sprečava njihovo paljenje.
1.2.1.1 Otklanjanje zapaljivih ostataka koji mogu izazvati požar
1.2.1.1.1 Čišćenje uređaja za odvod dima
1.2.1.1.2 Čišćenje uređaja za provetravanje (na primer, otpadni vazduh iz kuhinje)
1.2.1.1.3 Čišćenje ložišta i priključaka za dimnjake
Obrazloženje: Pri svakom sagorevanju i odvođenju dimnih gasova stvaraju se zapalji-
ve materije, kao što su čađ, organska i anorganska prašina, masti i slično, koje se kroz dimo-
vodne uređaje i uređaje za provetravanje odvode u spoljni prostor. Zapaljivi ostaci se usled
različitih temperaturnih uslova talože u ložištu, priključku za dimnjak, u dimnjaku, uređaju
za provetravanje, gde usled uticaja toplote mogu da se zapale. Blagovremenim i stručnim od-
stranjivanjem tih ostataka možemo da predupredimo samozapaljenje i time štetu koju bi po-
žar izazvao.
1.2.2 Blagovremeno otkrivanje opasnosti od požara na uređajima za loženje, odvodu dima i
uređajima za provetravanje, kao i zgradama
a) Kod ranog – blagovremenog otkrivanja opasnosti od požara na uređajima za lože-
nje, uređajima za odvođenje dima i provetravanje, kao i na zgradama, radi se prvenstveno o
vizuelnom pregledu. Kod izgradnje novih uređaja obavlja se kao prvi stručni pregled. Prili-
kom obavljanja pregleda posebnu pažnju treba obratiti da li su poštovane zakonske odredbe
i tehničke smernice koje regulišu protivpožarnu zaštitu.
b) Redovni pregledi služe kao kontrola u smislu da li su ispoštovani zahtevi koje nala-
že protivpožarna zaštita objekata, uređaja za ložište, za odvod dima i provetravanje. Posebno
to važi za stručno određen položaj priključenja ložišta a utvrđuje se da li je, s aspekta protiv-
požarne sigurnosti, odgovarajuća i ostala tehnička oprema građevinskog objekta.
c) Redovni pregledi skladištenja zapaljivih goriva i ostalih lakozapaljivih materija ko-
ji se nalaze u i izvan objekta.
1.2.2.1 Rano otkrivanje vizuelnim pregledom

1.2.2.1.1 Pri čišćenju – malterisanju
Prilikom čišćenja – malterisanja dimničar može blagovremeno da otkrije nepravil-
nosti (na primer, smeštaj zapaljivih materija u potkrovlju, nenamensko korišćenje ložioni-
ce, itd.).
a) Potkrovlje odnosno prostor iznad krova

– Minimalno rastojanje od uređaja za odvod dimnih gasova i uređaja za provetrava-
nje, kao i pripadajućih otvora za čišćenje, do zapaljivih materija i zapaljivih građe-
vinskih elemenata.
– Odstojanje od otvora dimnjaka do zapaljivih materija na krovu, prozorima i uređa-
jima za provetravanje.
– Pregled obaveznog efektivnog provetravanja kod odvoda dimnih gasova.
O DIMNJACIMA 309
– Pregled predviđenih uređaja za gašenje kod otvora dimnjaka i da li su postavljeni

u skladu sa propisima.
– Pregled nezapaljive podne obloge ispred otvora za čišćenje – vratanca dimnjaka.
– Skladištenje lakozapaljivih i brzogorljivih materija.
– Pregled stanja građevinskih delova uređaja za odvod dima i uređaja za provetrava-
nje (pukotine, malter, otpala toplotna izolacija).
– Pregled uticaja vlage na uređaje za odvod dima i provetravanje.
– Pregled slobodnog preseka uređaja za odvod dima i provetravanje.
– Pregled zapaljivih obloga na uređajima za odvod dima i provetravanje.
– Posebno dograđivani uređaji uz dimnjak u potkrovlju sa pripadajućim spravama
(na primer, dimnice).
– Provera da li postoje propisani protivpožarni završeci u potkrovlju i da li su u od-
govarajućem stanju.
– Lako prepoznatljivi nedostaci na električnoj rasveti (na primer, nedostaje zaštit-
no staklo).
– Lako prepoznatljivi nedostaci na vodovima gromobrana.
Već pri ispravnom obavljanju postupka dimničarskih usluga trebalo bi upozoriti na
javljanje rđe na vratancima za čišćenje u potkrovlju.
b) Prostor u kojem se nalazi uređaj za loženje i uređaj za provetravanje

– Odstojanje od uređaja za loženje i priključka na dimnjak do zapaljivih materija i
opreme.
– Pregled stanja građevinskog dela uređaja za loženje (ložišta), priključka na dimnjak
i uređaja za provetravanje.
– Pregled zapaljivih obloga na uređaju za loženje (ložištu), priključku na dimnjak i
uređaju za provetravanje.
– Pregled stanja i potrebne veličine nezapaljive podne obloge ispred ložišta.
– Pregled pukotina i drugih oštećenja na zidu – na spoljnjem plaštu dimnjaka.
– Pregled lokacije priključaka (odgovarajući poklopac, propisano protivpožarno od-
stojanje, itd.) i da li je u skladu sa propisima.
– Pregled skladištenja goriva i da li je u skladu sa propisima.
– Pregled vodova za dovod goriva i da li su u skladu sa propisima.
– Pregled eventualnih otvora za čišćenje na priključku za dimnjak i da li su u skla-
du sa propisima.
c) Ostale prostorije ispod nivoa zemlje (podrumske prostorije)

– Odstojanje od uređaja za loženje i priključka na dimnjak do zapaljivih materija i
opreme.
– Pregled stanja građevinskog dela uređaja za loženje (ložišta) i priključka na dim-
njak, kao i propisanog efektivnog provetravanja.
– Pregled zapaljivih obloga na uređaju za loženje (ložištu) i priključku na dimnjak.
– Pregled nezapaljive podne obloge i da li je veličina oko uređaja za loženje odgo-
varajuća.
– Pregled pukotina i drugih oštećenja na zidu – na spoljnjem plaštu dimnjaka.
– Pregled lokacije priključaka (odgovarajući poklopac, propisano protivpožarno od-
stojanje, itd.) i da li je u skladu sa propisima.
– Pregled skladištenja goriva i da li je u skladu sa propisima
– Pregled eventualnog skladištenja zapaljivih stvari koje su teže od vazduha u prosto-
rijama gde je to zabranjeno.
– Pregled eventualno propisanih protivpožarnih aparata i upozoravajućih sprava na
gasnim uređajima.
Sve ostale prostorije trebalo bi pregledati na isti način kako je to navedeno u slučaju
da se u njima nalaze uređaj za loženje ili odvod dimnih gasova.
1.2.2.1.1.1 Posebi obilasci – pregledi

Objašnjenje: U saradnji sa vatrogascima i nadležnim predstavnicima vlasti trebalo bi
pregledati i utvrditi da li postoje građevinski i opasni po požar nedostaci na objektu kao celi-
ni sa pripadajućim zgradama, prilaznim putevima, skladištenjem zapaljivih materija, vodovi-
ma za dovog gasa od glavnog ventila dalje, i to u određenim vremenskim intervalima.
1.2.2.1.1.2 Spoljnji pregledi
– Mogućnost prilaza vozila za intervencije.
– Snabdevanje vodom za gašenje.
– Skladištenje zapaljivih materija (skladište za drva, tečnog naftnog gasa, lož ulja,
uglja, slame itd.).
– Opšte stanje građevinskog objekta, kao na primer, otvor dimnjaka, nastavci dim-
njaka, kvalitet krovne pokrivke i prozora u potkrovlju, požarni zid, gromobran,
električni vodovi.
1.2.2.1.1.3 Prostorije i objekti u neposrednoj blizini koji mogu biti ugroženi zbog po-
žara
– Posebnu pažnju trebalo bi pridati opremi za gašenje, određivanju požarnih deoni-
ca, da li su električni vodovi sprovedeni propisno i gde se nalaze uređaji za prove-
travanje.
1.2.2.1.1.4 Pregled unutrašnjosti
– Pregled unutrašnjosti obavlja se prvenstveno u cilju utvrđivanja opasnosti od poža-
ra, od podruma do potkrovlja građevinskog objekta.Trebalo bi pregledati prostori-
je koje, po pravilu, dimničar ne obilazi. U tim prostorijama treba obratiti pažnju na
grejna tela koja zrače, odvode vazduha u kuhinjama, skladištenje tečnog naftnog
gasa, električne i protivpožarne uređaje.
– Posebno bi trebalo obratiti pažnju da li su stepenice, hodnici i pomoćni izlazi uvek
prohodni.
– Proveriti da li su požarne deonice u skladu sa propisima.
– Proveriti da li postoje protivpožarni sigurnosni poklopci.
1.2.3 Savetovanje kod postavljanja i korišćenja

protivpožarne opreme
Kod planiranja smeštaja aparata za gašenje značajno je da se odabere odgovarajući zid
i dobro mesto, koje će biti lako dostupno, optimalno i dobro uočljivo. Redovna kontrola da
li aparati postoje u građevinskom objektu i da li su upotrebljivi u skladu sa protivpožarnim
pravilima obavlja se u pravilnim vremenskim razmacima kao jedna od dimničarskih usluga
po evropskim smernicama.
1.2.3.1 Pregled postojeće vatrogasne opreme
– Proveriti da li postoji vatrogasna oprema i da li je pregledana.
– Postoji li plan za gašenje požara, knjiga protivpožarne zaštite, pravilno označen
izlaz u nuždi – put za evakuaciju.
1.3 Savetovanje u oblasti protivpožarne zaštite

Ukoliko želimo da postignemo optimalnu protivpožarnu zaštitu zgrade dimničar mora
biti uključen već u vreme planiranja odnosno izdavanja građevinske upotrebne dozvole, kako
bi mogao da pregleda protivpožarne mere i da ih, po potrebi, dopuni. Kod uređaja za prove-
travanje posebnu pažnju trebalo bi obratiti na mogućnost proširenja požara i dima.
O DIMNJACIMA 311
1.4 Prvi pregledi u novogradnjama, dogradnjama, rekonstrukcijama,

odnosno promeni svrhe građevinskih objekata
Pri prvom pregledu uređaja za loženje, gasnih uređaja, odvoda dimnih gasova i ure-
đaja za provetravanje u novogradnjama, dogradnjama, rekonstruisanim zgradama i kod pro-
mene svrhe korišćenja uopšte, utvrđuje se da li su ispoštovani protivpožarni propisi i da li su
uzete u obzir odstojanja protivpožarne zaštite od izvora zagrevanja do zapaljivih građevin-
skih elemenata i materijala.
Kod novogradnji pregled bi trebalo obaviti najkasnije pre završetka grubih građevin-
skih radova, odnosno pre početka malterisanja zidova. Trebalo bi pregledati da li su vratan-
ca za dim i protivpožarna vratanca pravilno ugrađena, odnosno da li uopšte postoje i da li su
funkcionalna.
U slučaju da su prilikom čišćenja i pregleda utvrđene bitne izmene namene prostorije
ili cele zgrade, potrebno je proveriti da su nadležni organi vlasti propisali nove protivpožar-
no-tehničke zahteve i da li je to ispoštovano.
Detalji prvog stručnog pregleda:
– Pregled dokaza o upotrebljivosti s obzirom na planiranu vrstu goriva.
– Pregled protivpožarnih deonica i prelaza kod dimovodnih i uređaja za provetrava-
nje i da li su u skladu sa propisima.
– Odgovarajuća ugradnja protivpožarnih uređaja, posebno kod uređaja za provetra-
vanje.
– Minimalna odstojanja od dimovodnih uređaja i otvora za čišćenje do zapaljivih gra-
đevinskih elemenata.
– Odstojanje od otvora dimnjaka do krova.
– Pregled eventualno predviđenih protivpožarnih uređaja u blizini otvora dinjaka.
– Pregled nezapaljive podne obloge ispred vratanca za čišćenje.
– Pregled pravilnog izvođenja ugradnje dimovodnih uređaja, u skladu sa uputstvom
proizvođača (uputstvom o ugradnji).
– Pregled izvođenja ugradnje vratanca za čišćenje, u skladu sa uputstvom proizvo-
đača.
– Pregled izvođenja priključnih otvora, u skladu sa uputstvom proizvođača.
– Pregled eventuelnih požarnih završetaka do potkrovlja.
– Odstojanja od zapaljivih materija do fiksno montiranog priključka dimnjaka.
– Provera da li na fiksno montiranom priključku dimnjaka postoje otvori za čišće-
nje.
– Provera da li na uređajima za provetravanje postoje otvori za čišćenje.
– Pregled mogućih nedozvoljenih građevinskih radova (udubljivanje – „štemanje“)
na spoljnjem plaštu dimnjaka.
1.5 Protivpožarna – sigurnosno-tehnička dokumentacija

Dimničar mora sve radove u smislu preventivne protivpožarne zaštite svaki put odgo-
varajuće dokumentovati (zapisnik, protokol, tzv. „crne knjige“ i slično).
Dužan je da o utvrđenim nedostacima obavesti vlasnika objekta, zakupca ili drugo li-
ce koje koristi objekat, kao i nadležne organe vlasti. Nadležne vlasti propisuju odgovarajući
rok za otklanjanje nedostataka.
Po isteku roka dimničar proverava da li su nedostaci otklonjeni u skladu sa propisima
i o tome obaveštava nadležne organe.
1.6 Prednosti za korisnike dimničarskih usluga

– Bezbedno delovanje uređaja za loženje odnosno gasnog uređaja.
– Optimalna preventivna protivpožarna zaštita.
– Zaštita od širenja dima u slučaju požara.

– Briga o očuvanju zdravlja ljudi i životinja.
– Očuvanje imovine.
– Opšta bezbednost.
– Očuvanje društvene imovine (ili imovine ljudi) smanjenim rizikom za požar i time
smanjenje troškova premija osiguranja.
– Manji troškovi kod redovnog održavanja (optimalan odnos između troškova i isko-
rišćenja)
– Samo jedno odgovorno lice.
– Sprečavanje nastanka požara usled paljenja čađi ili smolastih katranskih obloga.
– Smanjenje zagađenja vazduha zbog paljenja čađi i time izazvanih požara.
– Manji broj smetnji u funkcionisanju.
– Korisnici uređaja redovno su obavešteni o stanju uređaja za loženje.
2. BEZBEDNOSNO-TEHNIČKE MERE KOJE

SPROVODI DIMNIČAR
2.1 Opšte
Uređaj za loženje i odgovarajući odvod dimnih gasova moraju biti tehnički usklađeni
tako da pružaju optimalnu zaštitu tela i života ljudi u interesu korisnika i ostalih građana.
Zaštita života obezbeđena je samo:
a) pravilnim planiranjem,
b) pravilnim izvođenjem radova,
c) redovnim pregledima,
d) redovnim održavanjem,
e) redovnom kontrolom u redovnim vremenskim razmacima.
Bezbednosno-tehničke mere služe očuvanju tehničke opreme u zgradi, kao i samog
objekta. Time se sprečava stvaranje dodatnih i nepotrebnih finansijskih izdataka za pojedin-
ca i zajednicu. Ni najsavremenija tehnika nije sama po sebi garancija za bezbednost ljudi, ži-
votinja i imovine. Sve tehničke preglede trebalo bi dokumentovati.
2.1.1 Sprečavanje izlaska štetnih dimnih gasova
Da bi se postigla optimalna zaštita od ulaska štetnih dimnih gasova u unutrašnjost
zgrade preporučuje se pregled ispitivanjem zaptivenosti uređaja za odvod dima, i to:
a) kod novogradnje posle ugradnje uređaja za loženje i uređaja za odvod dima,
b) kod postojećih uređaja za odvod dima pre i posle ugradnje uređaja za loženje.
2.1.2 Provera izvođenja ugradnje i zaptivenosti dimovodnog uređaja
Najkasnije posle završetka grubih građevinskih radova trebalo bi obaviti sledeće.
1. Usklađenost izvođenja sa projektom.
2. Usklađenost tehnologije izvođenja sa podacima proizvođača.
3. Ispitati zaptivenosti uređaja u fazi rada, s obzirom na vrstu funkcionisanja (u odno-
su na propisane nacionalne razrede zaptivenosti prilikom rada).
4. Provera da li su priključna mesta u skladu sa propisima.
5. Sigurnost rada i funkcionalna sposobnost kod izvođenja odvoda dimnih gasova.
Ove preglede trebalo bi ponavljati u redovnim vremenskim razmacima. U tom smislu
dimničar može ove kontrole da obavi prilikom čišćenja i pregleda.
2.1.3 Sprečavanje trovanja ugljen-monoksidom
Pregled dovoda dimnih gasova od gorionika dalje, uključujući određivanje sadržaja
CO (ugljen-monoksida) u dimu, nepogrešiv je faktor u bezbednosnom lancu kod uređaja za
O DIMNJACIMA 313
loženje (gasni uređaj za loženje) i kod odvoda dima. Da bi sprečili trovanje ugljen-monoksi-
dom usled izlaženja dimnih gasova i da bi sprečili ispuštanje (zastoj) dimnih gasova u pro-
storiju nužno je proveravati svetli presek i uslove pritiska u uređaju za odvod gasova. Izlaz
dimnih gasova, odnosno njihov zastoj utvrđujemo spravama za merenje (na primer, stvara-
nje rose na ogledalu). Pored toga, redovnim merenjima ugljen-monoksida utvrđuje se da li je
sagorevanje ispravno.
Takođe bi trebalo proveriti da li je provetravanje na zadovoljavajućem nivou.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na moguće ugrađene delove u uređaju za odvod di-
ma, čistoću prenosnika toplote i prekidača vuče, kao i na funkcionalnu sposobnost eventual-
no ugrađenih sigurnosnih sistema – senzora koji registruju izlaz dimnih gasova. Posebno tre-
ba kontrolisati primerenost postupka paljenja i samo plajenje, sliku – oblik i boju plamena.
Kod odvoda dimnih gasova sa ugrađenim odvodom za kondenz trebalo bi paziti da tu
ne izlaze dimni gasovi. Proveru i kontrolu obavljati u redovnim vremenskim intervalima, pri-
likom vršenja dimničarskih usluga.
2.2 Sprečavanje opštih nesreća

U cilju zaštite od opštih nesreća dimničar mora prilikom obavljanja dimničarskih
usluga, u skladu sa nacionalnim propisima, upozoriti na sve vrste opasnosti (primer: moguć-
nost padanja ili rušenja delova zgrade, građevinska oštećenja i slično).
2.2.1 Rano otkrivanje sigurnosno-tehničkih nepravilnosti vizuelnim pregledom
prilikom obavljanja dimničarskih usluga – čišćenja ili obilaska zgrade
– Oštećeni otvor dimnjaka (krovna – spoljnja obloga dimnjaka ili nastavci dimnja-
ka).
– Oštećen malter oko otvora.
– Građevinska oštećenja na krovu (nepričvršćen ili proređen crep, nepravilno izvede-
ni otvori na krovu i sl.).
– Građevinsko stanje pristupa u potkrovlje (ograda, podne obloge).
– Proveriti da li su predviđeni pomoćni izlazi slobodni i prohodni (stepenište, hod-
nici, vrata).
– Otvaranje prolaza u slučaju krajnje nužde u pravcu izlaza.
2.3 Sigurnosno-tehničke oznake

Prilikom redovnog čišćenja i pregleda, odnosno obilaska zgrade koja ima oznake za
pomoćni izlaz i druge oznake, dimničar mora posebno proveriti njihov ispravan broj, mesto
gde se nalaze i njihovo stanje očuvanosti. Takođe mora da prati oznake za vratanca, otvore
za čišćenje dimovodnih uređaja, kako se skladišti lož ulje ili gas, zatim oznake za uređaje za
blokadu i ostale prostorije koje su ugrožene od mogućeg požara. Mora da utvrdi da li dimnjak
poseduje tablu sa tehničkim podacima, u skladu sa propisom SRPS EN 1443:2005.
Ispravno označena vratanca dimnjaka i otvora za čišćenje znače jasnu predstavu o na-
činu korišćenja dimnjaka.
2.4 Opasnosti izazvane električnom instalacijom

S obzirom na to da su mnoge nesreće izazvane nestručnim rukovanjem, korišćenjem
i instalisanjem električnih uređaja, odnosno aparata, dimničar bi trebalo prilikom obavljanja
redovnih dimničarskih usluga a na osnovu ovlašćenja nadležnih organa, tzv. „protipožarnom
pregledom“ da upozori na utvrđene nedostatke, kao što su:
– odstojanje od slobodnih električnih vodova do otvora dimovodnih uređaja,
– nepričvršćeni električni kablovi,
– viseće električne svetiljke, pričvršćene na strujne naponske kablove,
– otvorene utičnice,
– nestručno izvedene razvodne kutije,
– goli – neizolovani električni vodovi.
2.4.1 Zaštita od groma
Ukoliko se na zgradi nalazi gromobran dimničar bi morao prilikom obavljanja redov-
nih dimničarskih usluga čišćenja i pregleda, određenog od strane nadležnih organa, upozori-
ti i na lako uočljive nedostatke.
– Prekinuti vodovi gromobrana.
– Nepravilno viseći vodovi gromobrana.
– Odvodi dimnih gasova koji nisu uključeni u gromobran.
– Antene koje nisu uključene u gromobran.
– Metalna ograda ili postolje koji nisu uključeni u gromobran.
2.5 Uzemljenje dimovodnih uređaja

Kod obavljanja redovnih dimničarskih usluga, odnosno pregleda, proverava se uze-
mljenje (izjednačavanje potencijala) metalnih dimnjaka. To isto treba uraditi i kod saniranih
dimnjaka sa metalnim cevima.
2.6 Eksplozivna paljenja i eksplozije

Kod obavljanja redovnog čišćenja ili pregleda treba prekontrolisati sigurnosne po-
klopce protiv eksplozije ako su postavljeni na uređaju za loženje. Tehničko-sigurnosne ure-
đaje koji se nalaze na ložištima, gasnim uređajima za loženje i dimovodnim uređajima treba
pregledati i održavati u skladu sa sledećim pokazateljima:
– građevinsko stanje,
– funkcionalna sposobnost,
– zaptivenost,
– odgovarajuće dimenzije,
– samostalno zatvaranje,
– čistoća,
– promena svrhe prostorije u kojoj je sigurnosni poklopac protiv eksplozije ugrađen.
2.7 Sprečavanje oštećenja na zgradi

Pošto su u svim dimnih gasovima, više ili manje, prisutne štetne materije u čvrstom,
tečnom i gasovitom stanju, u zavisnosti od načina rada često dolazi do oštećenja zgrade.
Ta oštećenja mogu se svesti na minimum redovnom kontrolom dimničara i blagovre-
menom sanacijom sa osetno manjim troškovima.
Na osnovu vizuelnog pregleda prilikom čišćenja i obilaska, za šta je dimničar ovla-
šćen od strane nadležnog organa, na vreme se:
– utvrđuje oštećenje usled vlage na uređajima za odvod dima i u neposrednoj okoli-
ni,
– utvrđuju oštećenja usled zamrzavanja,
– utvrđuju opasne ledene naslage na dimnjaku,
– utvrđuje nedostatak dodirnih i spojnih mesta,
– ispuštanje kondenza na dodirnim mestima sistema za odvod dima,
– oštećenja usled kondenza na dnu dimnjaka,
– oštećenja usled korozije na metalnim delovima dimnjaka,
– oštećenja na krovu usled emisije dimnih gasova (promena boje krovne pokrivke,
korozija krova, pojava raspadanja materijala),
– pukotine na otvorima uređaja za odvod dima ili na susednom zidu.
O DIMNJACIMA 315
2.8 Funkcionalna sigurnost uređaja za loženje – ložišta

Sigurnosne uređaje na ložištu i u ložionici trebalo bi pregledati u skladu sa državnim
i lokalnim propisima. Ukoliko ti ne postoje jednom godišnje se proverava njihova ispravnost
i sposobnost rada.
Posebnu pažnju treba obratiti na međusobno negativan uticaj ventilatora za odvod
vazduha, uređaja za dovod vazduha za sagorevanje i dimovodnog uređaja. Inače, to može
uticati na delovanje uređaja za loženje. Kod pregleda treba proveriti da li nedostaju propisa-
ni sigurnosni uređaji.
Kod pregleda proveriti sledeće.
– Veličinu prostorije u kojoj se nalazi ložište.
– Provetravanje te prostorije.
– Regulator temperature u ložištu.
– Automatski dovod goriva.
– Maksimalnu dužinu pokretnog voda za gas.
– Stanje pokretne gasne instalacije.
– Pregled gasne instalacije pomoću sprave za otkrivanje gasa ili sličnog uređaja.
– Stanje instalacije za dovod lož ulja.
– Funkcionalno stanje uređaja za loženje.
– U kakvom su stanju ugrađeni delovi (na primer, pregradne ploče, plamenici, rešet-
ke i šamotne obloge).
– Zaptivenost uređaja u odnosu na ispuštanje dimnih gasova.
– Stanje poklopca otvora za čišćenje.
– Pravilan postupak paljenja.
– Odgovarajuća slika – oblik i boja plamena.
– Čistoća prenosnika toplote, provera vuče u priključku za dimnjak.
– Zaptivenost uređaja za odvod kondenzata.
2.9 Kontrola ispravnog skladištenja goriva

Gorivo u većim količinama treba da se čuva u prostorijama za te svrhe. Te prostorije
moraju u odnosu na vrstu goriva zadovoljavati nacionalne propise.
Pri obavljanju redovnih dimničarskih usluga treba kontrolisati sigurnosno-tehničke
uređaje. Predstavnici državnih organa mogu posebnim pregledom da obave kontrolu isprav-
nosti, zajedno sa dimničarem i drugim nadležnim službama.
Prekontrolisati da se prostorije koje su namenjenje za skladištenje goriva ne koriste
za neke druge svrhe.
2.9.1 Skladišta za čvrsta goriva
Kod skladišta za čvrsta goriva treba proveriti propisanu maksimalnu visinu uskladi-
štenog goriva. Uzima se u obzir opšte prihvaćeno pravilo da se čvrsto goriva čuva u što suv-
ljem stanju.
2.9.2 Skladišta za tečna goriva
– Kontrola preventivnih mera da eventualno ložno ulje ne otiče u zemljište, zgradu
ili u slobodan prostor.
– Kontrola da li možda postoje propisani sigurnosni ventili i uređaji za blokadu.
– Ispravnost merača odnosno pokazivača nivoa ulja.
– Da li postoje sigurnosne sklopke za prekoračenje protoka ulja.
– Da li postoji i ispravnost delovanja uređaja za provetravanje u rezervoaru goriva.
– Vizuelna kontrola zaptivenosti instalacija za dovod ložnog ulja.
– Kontrola potvrde o ispitivanju ispravnosti rezervoara za gorivo.
2.9.3 Skladištenje rezervoara sa tečnim naftnim gasom

Rezervoari sa tečnim naftnim gasom ne smeju se skladištiti na sledeće načine:
– niže – dublje od nivoa okoline,
– u potkrovlju,
– na stepeništu,
– na pomoćnim izlazima,
– pored pomoćnih izlaza,
– u prolazima za lica ili vozila,
– pored izlaza,
– u skladištima za namirnice.
Opšti uslovi skladištenja
– Zaštita od zračenja toplotnih izvora spolja (na primer, sunčevi zraci).
– Zaštita od prevrtanja (stabilnost).
Obavezno poštovanje zaštitnog pojasa (sigurnosno odstojanje), na primer, od javnih
puteva, susednih objekata, susednih parcela odnosno zemljišta, kanala i ostalih vodotoko-
va).
– Odstojanje od izvora toplote.
– Provetravanje i dovod vazduha.
– Kontrola potvrde o ispitivanju ispravnosti rezervoara za gas.
– Označavanje skladišta i količine.
– Količina u skladištu na osnovu oznake.
2.10 Funkcionalna karakteristika, izvođenje i stanje dimovodnih uređaja

Posle ugradnje odnosno montaže uređaja za loženje treba vizuelnim i tehničkim meto-
dama merenja utvrditi da li se postižu tražene vrednosti. Ostvarene odnosno izmerene vred-
nosti zapisuju se u zapisnik.
Dimničar kontroliše funkcionalnu sposobnost dimovodnih uređaja s bezbednosno-
tehničkog aspekta u redovnim vremenskim razmacima. Time se utvrđuje da li su dimni gaso-
vi bezbedno odvedeni. Takođe treba proveriti da li su podaci i vrednosti, izmerene prilikom
prvog stručnog pregleda i svrsihodni raspored još uvek isti, odnosno nepromenjeni. Potrebno
je uraditi zapisnik i korisnika i nadležne organe upoznati sa eventuelnim nedostacima.
Kontrola sigurnosti
Kontrole sigurnosti, kako je navedeno, treba obavljati redovno ali najmanje jednom
godišnje:
– Zaptivenost uređaja za odvod dima.
– Svetli presek dimovodnih uređaja.
– Čistoća – očišćenost dimovodnih uređaja.
– Besprekorno odvođenje dimnih gasova.
– Ispravno stanje poklopaca otvora za čišćenje.
– Stabilnost dimovodnih uređaja.
– Postojanje taloženja odnosno naslaga (korozija, otpadni materijal).
– Sposobnost rada sigurnosne sprave – senzora za ispuštanje dimnih gasova.
– Sposobnost rada električno ili termično upravljanim sigurnosnim poklopcem za
dim.
2.11 Prednosti za krajnjeg korisnika

– Nema vanrednih finansijskih izdataka.
O DIMNJACIMA 317
– Niski troškovi očuvanja uređaja za loženje i odvod dima usled vanrednih kontro-
la i pregleda.
– Viši životni standard i viši kvalitet stanovanja.
– Očuvanje visoke prodajne vrednosti.
– Sprečavanje trovanja ugljen-monoksidom i opštih nesreća.
– Viši sigurnosni standard uređaja za loženje, uključujući i odvod dimnih gasova.
– Pouzdanost uređaja za loženje (smanjen broj ometanja u radu).
– Dokazivanje u slučaju odštetnih ili sudskih sporova protiv nadležnih organa, osi-
guranja, suda.
– Samo jedno odgovorno lice.
– Korisnici su redovno obavešteni o stanju uređaja.
3. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Približno 40% potrošnje energije namenjeno je za dobijanje toplote (za grejanje),
uključujući i pripremu sanitarne vode. Pored obaveza koje nalaže zakonodavac preko odgo-
varajućih propisa da se obezbede kvalitet goriva i grejnih sistema, podrška za okolinu pri-
hvatljivih nosilaca energije i obnovljivih izvora energije, značajnu ulogu ima formiranje sve-
sti građana o povezanosti i efikasnosti tih faktora, kako bi se ostvarila čvrsta osnova za eko-
loški prihvatljivo grejanje.
Svaka ušteda u grejanju znači neposredno smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2)
i time smanjenje efekata staklene bašte. Ispravno održavanje i korišćenje uređaja za greja-
nje i provetravanje su bitan kriterijum za ekološki prihvatljivo grejanje i za zdravlje pogod-
ne uslove stanovanja.
Cilj ove delatnosti u EU, s obzirom na klimatske promene i obnovljive izvore energi-
je, jeste postizanje zahteva Kjotskog protokola, što znači smanjenje emisije gasova koji do-
prinose stvaranju efekta staklene bašte za 8 % do 2010. godine u poređenju sa 1990.
Izvori obnovljive energije bi trebalo da se dupliraju. Dimničar na osnovu svog obra-
zovanja, redovnog čišćenja, pregleda, održavanja i merenja uređaja za loženje i dimovod-
nih uređaja značajno doprinosi aktivnoj zaštiti životne sredine i higijeni prostorija, odnosno
zdravim uslovima stanovanja. Pored toga, dimničar ima u oblasti grejanja biomasom najvi-
še iskustva.
Neophodno je da se dimničar uključi već kod planiranja građevinskih objekata i gra-
đevinsko-tehničke opreme u cilju pružanja odgovarajućih saveta i stručne ocene. Time di-
mničar nadzire propisane emisione vrednosti, jer nije upoznat samo sa vrstom grejanja i op-
služivanjem uređaja, već prati i stanje objekata i karakteristike rada.
Bitna prednost je u tome da dimničar ne ugrađuje i rekonstruiše grejne uređaje pa sa-
mim tim je jedini neutralan i nezavisan stručnjak.
Čista i zdrava sredina je najviši zahtev ovog vremena.
3.1 Očuvanje čistog vazduha

Merenjem štetnih emisija dimnih gasova obezbeđuje se pozitivan efekat smanjenja
vrednosti u vazduhu prisutnih materija na najmanju moguću meru i pomoću odgovarajućeg
dimenzionisanja, ispitivanja i pregleda dimovodnog uređaja odvede iznad krova u slobodnu
atmosferu. Znatno sniženje produkcije ugljen-dioksida i ostalih štetnih emisija, kao i smanje-
nu potrošnju kiseonika, možemo da postignemo smanjenjem količine potrošenog goriva, od-
nosno racionalnom potrošnjom goriva.
3.1.1 Saveti o pravilnom sagorevanju
Kod planiranja posebna pažnja se pridaje potrošnji samo onog goriva za koji je ure-
đaj namenjen. Namena korišćenja uređaja za loženje mora biti dokazana ispitivanjem tipa na
osnovu CEN standarda. Takođe je značajan pravilan izbor sistema za odvođenje dimnih ga-
sova u odnosu na vrstu uređaja za loženje.
3.1.1.1 Čvrsta goriva
– Prema načinu grejanja čvrsto gorivo je vrsta energije sa kojom je teško odgovara-
juće upravljati i traži poseban pristup prilikom loženja.
– Pri loženju treba poštovati uputstva proizvođača.
3.1.1.1.1 Čvrsta goriva – biomasa
– U ovu vrstu goriva spada drvo u obliku cepanica, briketa i peleta. U narednom vre-
menu treba očekivati veći značaj otpadnih produkata iz poljoprivrede (ostaci poljo-
privrednih proizvoda, kao što su slama, šaša, kukuruzni klipovi, brzo rastuće trave
svih vrsta, kao i kućni bio otpaci koji gore).
3.1.1.1.2 Fosilna čvrsta goriva
– U ovu vrstu goriva spadaju treset, lignit, mrki i kameni ugalj i svi proizvodi od ovih
goriva.
3.1.1.2 Tečna goriva
3.1.1.2.1 Bio-tečna goriva
– U ova goriva spadaju ložna ulja iz brzorastućih biljnih sirovina.
3.1.1.2.2 Fosilna tečna goriva
– U ova goriva se ubrajaju obična ložna ulja iz fosilnih nalazišta sirovih ulja.
3.1.1.3 Gasovita goriva
3.1.1.3.1 Bio-gasovita goriva
– U ova goriva spadaju gasovi dobijeni procesom fermentacije organskih materija –
bio otpadaka.
3.1.1.3.2 Fosilna gasovita goriva
– Uopšteno u ova goriva spadaju svi zapaljivi gasovi (zemni ili prirodni gas, tečni
naftni gas).
3.1.2 Neodgovarajuća čvrsta goriva
Navedena čvrsta goriva nisu namenjena za loženje u uobičajenim – standardnim ure-
đajima za loženje:
– sabijene ploče od iverice,
– impregrisano i slojevito drvo,
– papir (osim za potpalu),
– guma, koža,
– veštačke materije,
– drvena i prašina od uglja,
– ugalj koji sadrži sumpor,
– tkanine,
– masti.
3.1.3 Merenja emisije dimnih gasova na uređaju za
loženje i dimovodnom uređaju
Za utvrđivanje štetnih emisija u dimnim gasovima neophodno je u redovnim vremen-
skim intervalima (najmanje jednom godišnje) obaviti merenje emisija dimnih gasova.
O DIMNJACIMA 319
Obavezno se proveravaju sledeće štetne materije (što proizilazi iz dogovora Toron-

to – Kjoto):
– ugljen-dioksid,
– ugljen-monoksid,
– sumpordioksid,
– oksidi amonijaka,
– preostali ugljenvodonici,
– prašina,
– čađ – crnilo dimnih gasova.
3.1.4 Saveti iz oblasti dimenzionisanja dimovodnih uređaja
3.1.4.1 Određivanje dimovodnog uređaja
Da bi obezbedili optimalne uslove pritiska i temperature za sagorevanje potrebno je
novosagrađene i postojeće dimovodne uređaje i odvode dima pravilno dimenzionisati, u skla-
du sa stanjem tehnike, i to odgovarajuće dokumentovati. Prilikom dimenzionisanja treba uze-
ti u obzir sledeće osnovne podatke:
– nazivno toplotno područje (minimalno – maksimalno),
– iskorišćenje,
– temperatura dimnih gasova,
– tražena vuča uređaja za loženje,
– prečnik produžetaka dimnjaka,
– dužina, presek, promene pravca i materijal priključka za dimnjak i vertikalnog de-
la dimovodnog uređaja.
– ostali ugrađeni delovi, kao i opšti podaci o položaju i načinu korišćenja objekta.
3.1.4.2 Sanacija dimnjaka
Ukoliko se kod provere dimenzija i karakteristika dimovodnog uređaja utvrdi da ove
ne odgovaraju treba ih sanirati kako bi odgovarale zahtevima uređaja za loženje ili treba di-
movodni uređaj sagraditi nanovo (videti poglavlje 5).
3.1.4.3 Izvođenje otvora dimnjaka prihvatljivog za sredinu i bezbednost
Da bi se postiglo optimalno razređenje emisija dimnih gasova dimovodni uređaj tre-
ba sprovesti tako visoko da dimni gasovi odlaze u područje sa minimalnim ometanjem toko-
va vazduha (u slobodnu atmosferu). Time se postiže što manji uticaj emisija na ljude, životi-
nje, biljke, zgrade i zemljište.
3.1.4.3.1 Minimalne visine dimovodnih uređaja iznad krova u cilju odvođenja dimnih
gasova iz kućnih ložišta u atmosferu, su određene u normi EN 12391.
3.1.5 Čišćenje i održavanje uređaja za loženje
Za postizanje optimalnog sagorevanja pojedinih goriva potrebno je čišćenje uređa-
ja za loženje (ložišta) i uređaja za odvod dimnih gasova u redovnim vremenskim razmaci-
ma. Gorionik treba redovno i stručno održavati. Intervali čišćenja i održavanja određuju se
na osnovu vrste goriva, veka trajanja i tehničkog stanja uređaja. U tu svrhu se, s obzirom na
zaprljanost i veličine čvrstih i prašnjavih naslaga, koriste odgovarajući alati i sredstva za či-
šćenje.
Čišćenje treba obavljati tako da ne dođe do oštećenja uređaja za loženje – ložišta.
3.1.5.1 Mehaničko čišćenje
Za mehaničko čišćenje, po pravilu, koristi se sledeće oruđe i alati:
– ručno oruđe za čišćenje, kao što su četke, metle i strugala,
– uređaji za mehaničko čišćenje na električni pogon,

– uređaji za toplotno-hemijsko čišćenje (čišćenje plamenom),
– uređaji za peskarenje.
3.5.1.2 Hemijsko čišćenje
Hemijska sredstva za čišćenje moraju biti namenjena za otklanjanje određenih vrsta
naslaga i njihovo korišćenje mora biti dozvoljeno.
Pri hemijskom čišćenju po pravilu se koriste sledeće metode:
– prskanje (vlaženje) dozvoljenim tečnim hemikalijama,
– pranje uređajem pod visokim pritiskom,
– uduvavanje tečnih ili u obliku praha hemikalija u plamen,
– sipanje tečnih ili čvrstih hemikalija na žar.
Kod uduvavanja ili sipanja hemikalija na žar razvijaju se gasovi koji povečavaju efi-
kasnost čišćenja.
3.1.5.3 Održavanje
Kod održavanja treba obratiti pažnju na uređaj za sagorevanje – gorionik sa opremom,
koji mora redovno da se čisti. Oštećene delove treba zameniti.
U radove održavanja ubrajamo redovne mere za očuvanje sposobnosti delovanja, bez-
bedno i besprekorno stanje i ekonomičan rad uređaja za loženje (ložišta). Kod obavljanja
ovih poslova moraju se poštovati uputstva proizvođača uređaja za loženje.
Ukoliko dimničar ne može da otkloni nedostatke odmah mora s tim da upozna kori-
snika i preuzima obavezu da otkloni nedostatke do određenog roka.
3.1.6 Kontrola sistema za provetravanje
Kod čišćenja i održavanja treba kontrolisati dovod vazduha za sagorevanje, odvod
iskorišćenog vazduha, odnosno sistem za provetravanje u cilju obezbeđivanja optimalnog sa-
gorevanja svakog goriva. Prilikom kontrole treba uzeti u obzir zajedničku snagu sagorevanja
postojećih uređaja za loženje, povezanih – zavisnih od sistema za provetravanje i ostale me-
haničke uređaje za odvod iskorišćenog vazduha.
3.1.6.1 Procena odnosno određivanje funkcionalnosti dovoda vazduha za sagoreva-
nje se vrši na osnovu:
– veličine prostorije u kojoj se nalazi ložište – ložionica ili kotlarnica,
– veličine otvora za provetravanje,
– veličine otvora sistema za provetravanje,
– promene stanja prozora i vrata,
– uticaj ventilatora za istrošeni vazduh na odvod dimnih gasova,
– kontrola električnog zatvaranja ventilatora za odvod istrošenog vazduha.
3.2 Saveti za racionalno korišćenje goriva – ušteda energije

Racionalnu potrošnju energije i time uštedu možemo postići stručnim, neutralnim i
objektivnim savetima. Na osnovu posebnih saveta možemo ostvariti optimalnu potrošnju
energije a time uštedu. Na ovaj način uštedimo veći deo primarne energije. Nepotrošena
energija je veoma prihvatljiva za okolinu.
3.2.1 Saveti o merama za uštedu energije
(analiza nedostataka – slabih tačaka)
Analiza nedostataka odnosno slabih tačaka obuhvata stanje uređaja za loženje, uklju-
čujući odvod dimnih gasova i građevinsko i tehničko-toplotno stanje zgrade. Kod prikuplja-
O DIMNJACIMA 321
nja podataka i analiziranju posebno treba uzeti u obzir način korišćenja rukovaoca odnosno
korisnika uređaja prilikom rada.
Analizu slabih tačaka dimničar vrši na osnovu jedinstvenih kriterijuma.
3.2.1.1 Prikupljanje podataka

Kod prikupljanja podataka treba uzeti u obzir:
– podatke o zgradi,
– promene na delovima zgrade, uređajima za grejanje i pripremu sanitarne vode u od-
nosu na prvobitno stanje
– uređaje za provetravanje,
– grejne uređaje,
– pripremu sanitarne vode,
– godišnju potrošnju goriva,
– gubitke toplote,
– način opsluživanja uređaja,
– gubitke toplote usled provetravanja.
3.2.2 Sažet pregled analize slabih tačaka

U sažetku treba navesti stvarnu količinu utrošene energije. Ukoliko je potrošnja od-
nosno količina utrošene energija veća od one koju je propisao zakonodavac ili koja je data
tehničkim parametrima potrebna je detaljnija analiza i određivanje slabih tačaka i treba ura-
diti odgovarajuću sanaciju.
3.3 Gubitak toplote usled provetravanja

Da bi ti gubici bili što manji trebalo bi obratiti pažnju na razmenu vazduha. Usled pre-
velike razmene vazduha neiskorišćena toplota odvodi se u slobodan prostor a hladan vazduh
u nepotrebno velikim količinama ulazi u prostoriju. Time raste potrošnja energije.
Metode za utvrđivanje povećanih gubitaka toplote usled provetravanja
a) Pregled rada uređaja za odvod vazduha.
b) Pregled rada uređaja za dovod vazduha.
c) Ispitivanje zaptivenosti prozora i vrata.
d) Periodična kontrola zaptivki na prozorima i vratima da li su u dobrom stanju.
e) Utvrđivanje zaptivenosti objekata sa niskom potrošnjom energije i pasivnih objeka-
ta metodom „blower door“, što znači kontrolu zaptivenosti objekata metodom propustljivosti
na osnovu određivanja količine dovedenog vazduha koja se upoređuje sa propisima.
3.4 Čišćenje i održavanje uređaja za loženje (ložišta) i dimovodnih uređaja

(dimovodnih puteva)
Čišćenje i održavanje uređaja za loženje (ložišta) i dimovodnih uređaja (dimovodnih
puteva) prema tački 3.1.5.3 daje optimalan prenos toplote i bitno smanjuje potrošnju ener-
gije.
Odstranjivanje naslaga (čađ i ostali čvrsti ostaci sagorevanja) znači optimalan prenos
toplote na kotao i odvod dimnih gasova, čime se brže postiže stacionarno stanje kompletnog
uređaja za loženje i odvoda dimnih gasova.
Čišćenje i održavanje uređaja za sagorevanje stvara uslove za optimalno sagorevanje,
a uporedo dimničar može da utvrdi eventuelne sigurnosno-tehničke nedostatke, koji se otkla-
njanju u dogovoru sa korisnikom uređaja.
3.4.1 Tehničko stanje

Cilj ove kontrole je očuvanje prvobitnog stanja uređaja za loženje i odvod dima u od-
nosu na iskorišćenje energije i bezbednost.
Kontrola se obavlja prilikom čišćenja i održavanja uređaja.
3.4.2 Gubici na uređaju za loženje
Određivanje gubitaka potrebno je kod svake energije koja se u gasovitom stanju za-
jedno sa dimnim gasovima gubi za vreme procesa sagorevanja. Ovo određivanje obavlja di-
mničar kod pokretanja uređaja u rad i zatim periodično za vreme procesa zagrevanja, a naj-
manje jednom godišnje.
3.4.2.1 Određivanje gubitaka usled dimnih gasova
Za određivanje gubitaka usled dimnih gasova treba uzeti u obzir sledeće parametre:
– temperaturu dimnih gasova,
– temperaturu vazduha za sagorevanje,
– sadržaj CO2 ili O2,
– podatke o specifičnoj toplotnoj vrednosti za različite vrste goriva.
3.4.2.2 Ukoliko je sadržaj CO veći od graničnih vrednosti treba odrediti i te gubitke
toplote.
3.5 Stručno odlaganje odnosno odnošenje otpadnih produkata

U cilju zaštite podzemnih voda trebalo bi eventualni kondenzat, ostatke sagorevanja i
uređaje za neutralizaciju kondenzata redovno čistiti i održavati.
Ostatke sagorevanja iz uređaja za loženje – ložišta i dimovodnih uređaja dimničar od-
stranjuje i vodi računa da su predati u postupak reciklaže ili na posebnu deponiju. Time se
sprečava odlaganje takvih otpadaka na nedozvoljenim mestima.
3.5.1 Održavanje uređaja za neutralizaciju
Redovnim pregledom i ispitivanjem uređaja za neutralizaciju dimničar brine o odvo-
đenju neutralnog kondenzata sa malo štetnim materijama i sprečava odlaženje kondenzata u
zemljište i podzemne vode.
3.5.1.1 Proveravanje pH vrednosti
Provera pH vrednosti vrši se na osnovu uputstva proizvođača i to najmanje jednom
godišnje. Veličina pH vrednosti u kondenzatu po prolasku kroz neutralizacijsku posudu ne
sme da bude niža od 6.
Ukoliko je pH vrednost niža od 6 dimničar mora zameniti sredstvo za neutralizaciju i
sadržaj neutralizacijske posude isprazniti u skladu sa uputstvom proizvođača.
3.5.1.2 Odstranjivanje odnosno odlaganje suvih i čvrstih ostataka sagorevanja
Suvi odnosno čvrsti ostaci sagorevanja odlažu se na deponije određene za to. Čađ iz
kućnih uređaja ne spada u poseban odpad, zato se može odlagati u smeće zajedno sa ostalim
otpacima iz domaćinstva.
3.6 Emisije uređaja za loženje

Pri ugradnji uređaja tehničkim postupcima merenja i probama mora se utvrditi da li su
emisione vrednosti prekoračene. Izmerene vrednosti zapisuju se u zapisnik – izveštaj o me-
renjima. To važi i za posebne uređaje.
Karakteristike emisija dimničar mora da kontroliše u redovnim vremenskim razma-
cima. Posebnu pažnju treba obratiti da se sačuvaju vrednosti koje su izmerene prilikom pr-
O DIMNJACIMA 323
vog merenja, kao i prvobitna namena uređaja. Prati se da li uređaji rade u skladu sa princi-
pom ekonomičnosti i da li su opšte prihvatljivi za sredinu. O takvoj kontroli vodi se zapi-
snik (izveštaj o merenjima) a o mogućim nedostacima obaveštava se korisnik uređaja i nad-
ležni organi.
3.6.1 Potrebni kriterijumi celishodnosti
Da bi se utvrdila racionalna potrošnja energije i za okolinu prihvatljiv rad uređaja po-
trebno je utvrditi sledeće:
– vrstu uređaja za loženje,
– protok goriva,
– vizuelni pregled:
1. vratanca za čišćenje,
2. grejnih površina,
3. ugrađenih delova,
4. položaj otvora dimnjaka,
– izmerene vrednosti:
1. stepen čađavosti, sadržaj prašine,
2. sadržaj CO2 odnosno O2,
3. sadržaj CO,
4. sadržaj NOx,
5. sadržaj SOx,
6. uljani derivati,
7. propisan pritisak u dimovodnom uređaju.
3.6.2 Vrednovanje
Kod vrednovanja trebalo bi utvrditi:
– da li su granične vrednosti prekoračene,
– da li su usklađeni maksimalno toplotno opterećenje sa nazivnom toplotnom sna-
gom, odnosno da li je postignuta iskorišćenost,
– da li je raspoloživa odnosno postojeća vuča – pritisak u dimovodnom uređaju od-
govarajuća.

– Očuvanje zemljišta, vazduha i vode.
– Očuvanje bliže okoline.
– Očuvanje vrednosti građevinskih objekata i prirode smanjenjem kiselih kiša.
– Smanjenje CO2 i ostalih štetnih gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene ba-
šte.
– Manje opterećenje okoline prašinom iz uređaja za loženje.
– Smanjenje problematike ozona.
– Niži troškovi rada.
– Sniženje troškova korisnika uređaja zbog opskrbljivanja i savetovanja od strane di-
mničara.
– Korisnik je redovno obavešten o stanju uređaja.
– Odgovarajuća odstojanja od otvora dimnjaka do susednih objekata i prozora.
4. HIGIJENA STAMBENIH PROSTORIJA –

ZAŠTITA ZDRAVLJA LJUDI
Usled povećane potrošnje uređaja za klimatizaciju i provetravanje sve više ljudi pa-
ti od simptoma alergije a time dolazi do smanjenja nivoa zdravlja ljudi. Takođe, sve češće se
javljaju oštećenja prostorija zbog plesni i vlage. Istraživanja su pokazala da je glavni uzrok
ovih problema loše delovanje uređaja za dovod i odvod vazduha. Posebno je to prisutno kod
objekata sa niskom energetskom potrošnjom i kod pasivnih objekata, zato bi trebalo poseb-
nu pažnju obratiti na optimalno delovanje sistema za provetravanje.
Redovna kontrola delovanja i periodično čišćenje ovih uređaja obezbediće bolji kva-
litet stanovanja i zdravu radnu sredinu.
4.1 Saveti na području razmene vazduha

S obzirom na namenu korišćenja prostorija već pri projektovanju bi trebalo u dovolj-
noj meri obezbediti razmenu vazduha i odgovarajuće građevinske materijale.
Uključivanje dimničara u fazi planiranja daje prednost utoliko što on može na osno-
vu svog stručnog obrazovanja i praktičnog iskustva dati objektivne informacije o potrebnoj
razmeni vazduha.
Posebnu pažnju treba pridati tome da ventilatori za izbacivanje istrošenog vazduha di-
movodnih uređaja i rad postojećeg uređaja za loženje ne ometaju samo funkcionisanje.
4.2 Efikasnost rada uređaja za provetravanje

Pri ugradnji uređaja tehničkim merenjima i pregledom trebalo bi ustanoviti da li su
postignute propisane vrednosti. Izmerene vrednosti zapisuju se u zapisnik.
Dimničar mora najmanje jednom godišnje proveriti sposobnost rada uređaja za prove-
travanje s aspekta zdravstvene zaštite odnosno higijene. Na taj način se ispituje da li je razme-
na vazduha zadovoljavajuća. Izmerene vrednosti moraju biti iste kao kod prvog merenja prili-
kom pokretanja odnosno ugradnje uređaja. Periodična merenja moraju se vršiti redovno.
4.2.1 Kriterijumi ocenjivanja odnosno kritičkog rasuđivanja
Kod utvrđivanja sposobnosti rada uređaja za provetravanje treba uzeti u obzir slede-
će kriterijume:
– sposobnost delovanja ventilatora (pravilan pravac i slično),
– proveriti da ventilator nije oštećen,
– proveriti da li radi zaštita od buke,
– slobodan presek uređaja za provetravanje,
– koroziona oštećenja uređaja, njihovo povezivanje i pričvršćenost,
– otvori za čišćenje,
– zaptivenost odvoda za istrošeni vazduh,
– zaptivenost dovoda vazduha,
– čistoća filtera,
– čistoća i sposobnost rada mehaničkih poklopaca,
– kontrola da li postoje zapaljive naslage,
– proveriti stanje prigušivača vibracija,
– proveriti potrebnu količinu protoka vazduha (obratiti pažnju na izmenjenu količinu
odnosno na razmenu vazduha),
– proveriti uticaj na ložište,
– merenja sadržaja CO2 i da li prelazi dozvoljene vrednosti (1000 ppm).
Ukoliko su zbog specifične namene objekta potrebni dodatni pregledi u vezi sa poja-
vom štetnih materija, treba ih izvršiti i utvrditi stanje.
4.3 Čišćenje i održavanje uređaja za provetravanje

Dimničar mora utvrditi da li postoje naslage u vodovima i kanalima uređaja a zatim ih
uz redovno čišćenje i održavanje ukloniti, već prema nameni i s aspekta sposobnosti delova-
nja, kao i iz zdravstveno-higijenskih razloga.
O DIMNJACIMA 325
Kod čišćenja dimničar treba da obrati pažnju da li se radi o zapaljivim, po zdravlje

štetnim ili nekim drugim naslagama. Ukoliko pri čišćenju utvrdi da su za besprekorno delo-
vanje potrebni dodatni radovi na održavanju, o tome će upoznati korisnika uređaja i u dogo-
voru s njim obaviti ili se pobrinuti da se ti radovi obave.
4.3.1 Rokovi za čišćenje
Uređaje za provetravanje treba najmanje jednom godišnje očistiti i obaviti radove na
održavanju.
Ukoliko dimničar u okviru godišnjeg čišćenja i održavanja utvrdi da se naslage sku-
pljaju intenzivnije nego uobičajeno, intervale čišćenja treba skratiti.
4.3.2 Metode čišćenja
U zavisnosti od vrste i namene korišćenja uređaja za provetravanje, čišćenje može bi-
ti mehaničko ili hemijsko. U svakom slučaju, prednost imaju tzv. suve metode čišćenja, a za
bilo koju da se odlučimo ne sme izazvati oštećenja na uređajima.
Vlažno ili mokro čišćenje dimničar obavlja samo ukoliko je siguran da upotrebljena
tečnost neće izazvati oštećenja na sistemu za provetravanje i da neće štetiti njegovom zdrav-
lju.
4.4 Odlaganje odnosno uklanjanje naslaga

Dimničar mora naslage stručno ukloniti i odlagati u skladu sa nacionalnim propisima
iz oblasti ekologije i u zavisnosti od njihove vrste.
Naslage iz kućnih uređaja za provetravanje ne spadaju u poseban otpad pa ih može-
mo odlagati i u kućno smeće.

– Sprečavanje štetnog uticaja po zdravlje, kao što su alergije, obolenja disajnih or-
gana.
– Sprečavanje opasnosti od eksplozija i požara.
– Sprečavanje trovanja ugljen-monoksidom.
– Sprečavanje širenja gamadi i glodara.
– Sprečavanje štete zbog pojave plesni ili vlage.
– Poboljšanje kvaliteta stanovanja.
– Poboljšanje kvaliteta sagorevanja u uređajima za loženje.
– Smanjenje količine štetnih materija u vazduhu u prostorijama za stanovanje.
– Sniženje troškova energije i rada.
– Niži troškovi za korisnika uređaja usled opsluživanja i savetovanja dimničara.
– Korisnik uređaja redovno dobija informacije o stanju uređaja.
5. SANACIJA DIMNJAKA
Dimničar može da obavi sanaciju dimnjaka samo pod uslovoma da ima dozvolu za to
od nadležnih organa.
Ukoliko postojeći dimnjak ne odgovara zahtevima nanovo priključenog uređaja za lo-
ženje ili su prilikom pregleda utvrđeni građevinski nedostaci, sanacija je neophodna.
U slučaju da sanacija nije moguća mora se za novi uređaj za loženje sagraditi odno-
sno ugraditi i nov dimnjak.
Pre početka sanacionih radova preduzimaju se zaštitne mere i postavljaju se zaštitna
sredstva, kako to nalažu važeći propisi s područja zaštite na radu.
Kod sanacije dimnjaka koji rade u vlažnoj sredini potrebno je sprečiti skupljanje vla-
ge u srednjem i nosećem delu dimnjaka.
Takođe, pre početka radova mora se proveriti građevinsko stanje, svetli presek dim-
njaka, vratanca za čišćenje i ostali ugrađeni delovi.
Načet malter i ostale naslage (na primer, čađ, katran) moraju se odstraniti. Sanacija
obuhvata i oštećenja plašta odnosno zida dimnjaka, kao što su pukotine i ogrebotine.
Ako svetli presek postojećeg dimnjaka nema odgovarajuće dimenzije za prilagođava-
nje preseka, unutrašnji presek dimnjaka može se ravnomernim udubljivanjem (glodanjem)
povećati celom dužinom. Ovaj postupak može se obaviti pod sledećim uslovima:
a) postupak dubljenja mora se obaviti bez vibracija,
b) pri tom ne sme biti ugrožena stabilnost dimnjaka,
c) mora se obezbediti protivpožarna zaštita, kod čvrstih goriva postojanost dimnjaka
na paljenje odnosno požar u dimnjaku.
5.1 Načini sanacije

5.1.1 Unutrašnja nepropusnost / zaptivenost
Građevinska intervencija kada dimnjak saniramo bez bitnog smanjenja unutrašnjeg
svetlog preseka i obezbeđujemo radnu nepropusnost, u skladu sa građevinskim propisima.
Smatra se da je unutrašnja nepropusnost pravilno urađena kada:
a) je rad dimnjaka nepropustan,
b) je unutrašnja površina dimnjaka glatka,
c) svetli presek nije bitno promenjen.
5.1.1.1 Građevinski materijal
Koriste se građevinski materijali koji ispunjavaju sledeće zahteve:
a) klasa zapaljivosti A (ne gori),
b) otpornost na dimne gasove (gubitak najviše 5% od mase),
c) dovoljnu čvrstinu i otpornost na habanje – čišćenje,
d) bez dodatnih štetnih materija,
e) u većoj meri bez kreča i gipsa,
f) sistemska usklađenost,
g) presek najvećeg zrna <2,5 mm i u skladu sa propisima.
5.1.1.2 Izvođenje radova:
– zaptivanje priključnih mesta,
– određivanje unutrašnjeg svetlog preseka,
– nameštanje zaštitnog mosta,
– nanošenje unutrašnje obloge (po potrebi radnu fazu više puta ponoviti),
– odstranjivanje i uklanjanje suvišne mase brušenjem, kako bi se postigla unutraš-
nja nepropusnost,
– proveravanje unutrašnjeg svetlog preseka i priključnih mesta,
– provera nepropusnosti.
5.1.2 Prilagođavanje preseka

Građevinska intervencija kojom svetli presek dimnjaka prilagođavamo od dna do vr-
ha dimnjaka kako bi se zadovoljili zahtevi uređaja za loženje.
Pre početka radova trebalo bi proveriti da li za promenu preseka dimnjaka treba na-
baviti dozvolu nadležnih organa. Takođe treba iskazati funkcionalnost prema standardu EN
13384.
Prilagođavanje preseka je pravilno izvedeno:
a) ako je rad dimnjaka nepropustan,
b) ako su unutrašnji zidovi glatki,
O DIMNJACIMA 327
c) ako je svetli presek po celoj dužini isti (jednak) a presek je bitno povećan i prilago-
đen masenom protoku dimnih gasova.
Prilagođavanje preseka potrebno je i u slučajevima kada je dimnjak izmenjen.
5.1.2.1 Unutrašnje oblaganje
Građevinski materijal
Koriste se samo materijali čija je upotrebljivost potvrđena od strane nadležnih orga-
na i imaju sledeće osobine:
a) klasu zapaljivosti A (ne gori),
b) otpornost na dimne gasove (gubitak najviše 5% od mase),
c) dovoljnu čvrstinu i otpornost na habanje – čišćenje,
d) bez dodatnih štetnih materija,
e) u većoj meri bez kreča i gipsa,
f) sistemska usklađenost,
g) srednja vrednost grube gustine kod 105°C sušenog lakog betona ili lakog maltera
ne sme biti veća od 1500 kg/m3,
h) srednja sabijena tvrdoća lakog betona ili lakog maltera mora biti najmanje
3 N/mm2.
5.1.2.1.1 Izvođenje radova
– zaptivanje priključnih mesta,
– određivanje unutrašnjeg preseka,
– nanošenje unutrašnje obloge u jednoj radnoj fazi,
– kontrola unutrašnje obloge da li je u celini i ispravno nanesena,
– obrada površine obloge,
– određivanje stepena hrapavosti,
– proveravanje novog svetlog preseka dimnjaka,
– proveravanje radne nepropusnosti.
Kod unosa materijala odnosno nanošenja obloge na kosim delovima dimnjaka rado-
vi se moraju pravilno izvoditi..
5.1.2.1.2 Minimalna debljina
Debljina unutrašnje obloge ni u jednom delu ne sme biti manja od navedenih vred-
nosti:
– do 400 cm2 10 mm,
– od 400 cm2 do 1600 cm2 25 mm,
– preko 1600 cm2 40 mm.
5.1.2.2 Montaža sanacione dimne cevi
Građevinski materijal
Koriste se samo sanacione dimne cevi čija je upotrebljivost iskazana potvrdom nad-
ležnog organa za proveru.
5.1.2.2.1 Izvođenje radova:
– postavljanje vodoravne radne površine dovoljne nosivosti za izvođenje radova,
– nameštanje odvoda za kondenzat,
– ubacivanje dimne cevi (sa ili bez toplotne izolacije),
– nameštanje zaptivnih elemenata,
– nameštanje priključnih fazonskih elemenata,
– nameštanje elemenata i vratanca za čišćenje,
– nameštanje završnog elementa,
– provera radne nepropustljivosti

– popunjavanje i pričvršćivanje table dimnjaka sa podacima na dimnjak, u skladu sa
SRPS EN 1443:2005.
Unutrašnju dimnu cev treba obujmicama ili distancerima pričvrstiti u dimnjaku na
svaka 3 metra (ili u skladu sa dozvolom – sertifiktom) tako da ne utiče na dilataciju cevi.
Distancer mora obezbediti pravilan položaj cevi, u slučaju da nema toplotne izolaci-
je koja bi preuzela tu funkciju.
5.1.2.3 Toplotna izolacija
Kod unutrašnjih dimnih cevi od:
5.1.2.3.1 Mineralnih materijala
Labavo vezana toplotna izolacija može se ubaciti u komadima dužine najviše 1m i
mora se namestiti bez praznih međuprostora.
Slojeve izolacije od mineralne vune treba zaštititi od sleganja. Ne smeju uticati na ra-
stezanje unutrašnje dimne cevi.
5.1.2.3.2 Metalnih materijala
Labavo vezana toplotna izolacija je kod metalne unutrašnje dimne cevi dozvoljena sa-
mo ako ima certifikat nadležnog organa za ispitivanje.
Slojevi izolacije od mineralne vune se preporučuju kada sistem dimnjaka ne radi u
vlažnoj sredini.
Toplotna izolacija koristi se samo u slučaju da ne sadrži vezivna sredstva štetna po
zdravlje.
5.1.2.3.3 Veštačkih materijala
Unutrašnje dimne cevi od veštačkih materijala su dopuštene kada je „sertifikatom“
potvrđeno da dimnjački požar u susednoj dimnoj cevi neće uticati na veštački materijal cevi.
Ukoliko nije tako, samo je dozvoljeno ugrađivati cevi kada je postojeći dimnjak za 4 cm ši-
ri od cevi od veštačkog materijala.
5.1.2.3.4 Sigurnosni uređaj
Pri ugradnji cevi od veštačkih metarijala potrebno je ugraditi graničnik temperature u
dimnom priključku.
5.2 Pregled po završetku sanacije

Obim kontrole po završenoj sanaciji dimnjaka.
Po završenoj sanaciji treba prekontrolisati:
1) Stručnu upotrebu građevinskih materijala (na zahtev treba priložiti potvrdu o
ispravnosti (certifikat, potvrda o usklađenosti).
2) Slobodan svetli presek.
3) Stručnost izvođenja.
4) Pravilno izvođenje priključaka.
5) Otvori za čišćenje sa vratancima.
6) Nepropusnost.
7) Tablicu sa osnovnim podacima o dimnjaku.
8) Primena odredbi protivpožarne zaštite.
9) Označavanje otvora za čišćenje.
Po završenom pregledu dimničar na osnovu rezultata sastavlja zapisnik o prvom pre-
gledu.
O DIMNJACIMA 329
6. UTVRĐIVANJE I SPREČAVANJE
OPASNOSTI NA RADU
Uvod
Sporazum o zajedničkom evropskom privrednom prostoru obavezuje članice na pre-
nos, odnosno preuzimanje evropskih propisa o zaštiti na radu.
Osnovna preporuka datira od 12. juna 1989. godine (89/391 EWG) s naslovom „Spro-
vođenje mera za poboljšanje bezbednosti i zdravstvene zaštite poslodavaca – radnika na ra-
du“.
Preventivnim merama treba postići efikasnu zdravstvenu zaštitu.
Radnici moraju biti informisani o opasnostima po zdravlje na radu i o merama koje
smanjuju mogućnost nesreće na radu.
I ne na kraju, dužnost svakog poslodavca jeste da informiše o mogućim opasnostima
na radnom mestu kako bi se sprečile nesreće na radu.
Poboljšana zaštita života i zdravlja radnika nije samo u interesu poslodavca već ima
širi društveno– privredni značaj.
Zdravlje jeste i ostaje najvažniji obrtni kapital radnih ljudi. U tom smislu svaki poje-
dinac je odgovoran za svoje zdravlje.
Ovom preporukom učinjen je prvi korak ka odluci i vrednovanju opasnosti na radu,
s namerom da se smanji broj nesreća na radu. Smernica može poslužiti kao osnova u izradi
edukativnog materijala za obrazovanje radnika.
Objašnjenje uz napomene o opasnostima i merama zaštite
Opšteprihvaćeni uzroci opasnosti nisu navedeni u ovom navodu opasnosti na radu već
ih treba obraditi u skladu sa odredbama važećih propisa o zaštiti na radu pojedinih zemalja.
Rad na posebno ugroženim radnim mestima mogu da obavljaju samo posebno ospo-
sobljena lica ili taj rad moraju da nadziru posebno osposobljena lica.
U svakom slučaju, saradnici moraju biti upoznati sa mogućim posledicama opasnosti
na radu kod obavljaja poslova. Saradnici moraju na dokazan način i redovno biti informisani
o tome u obliku školovanja ili nastave.
Uputstvo
Raščlanjavanje opasnosti u navodu opasnosti nije potpuno i treba ga, s obzirom na ra-
zličite delatnosti dimničara u Evropi, uskladiti i dopuniti za svaku zemlju posebno.
6.1 Uzroci opasnosti i katalog mera sigurnosti za dimničare

6.1.1 Opšti radovi
Uzrok opasnosti:
Uzrok opasnosti Zaštitne mere
Merdevine
Pad Posebnu pažnju obratiti na utvrđivanje sta-
nja zaštitnih ograda, pre svega ako su ošte-
ćene.
Obezbeđenje protiv klizanja.
Obezbeđenje protiv pada – prevrtanja.
Oceniti visinu penjanja.
Premašivanje izlaznog mesta za 1 m.
Kod vertikalno postavljenih merdevina –
obezbediti zaštitu leđa, odnosno ostale me-
re protiv pada.
Električni aparati Proveriti da li je uređaj u ispravnom stanju.
Hemijske materije
Kiseline, lužine (lug), pare, prašina Poštovati uputstva o zaštiti na radu sa tim
materijama.
Zaštitne rukavice, zaštitna radna odeća, za-
štita lica, zaštitna maska.
Otpadajući delovi Kod utvrđivanja ove ili slične opasnosti hit-
no ih treba otkloniti.
Zaštitna kaciga.
Posuda pod pritiskom – boca pod pritiskom.
Kiseonik
Brza oksidacija (sagorevanje sa visokim Odgovarajuće skladištenje i transport boca
temperaturama. sa kiseonikom, postupanje odnosno rukova-
nje uz upotrebu vatre i otvorenog svetla ni-
je dozvoljeno. Sa posebnom pažnjom treba
proveriti stanje boca, sprečiti dodir sa masti-
ma ili uljima.
Tečni naftni gas
Eksplozija Odgovarajuće skladištenje i transport posu-
da sa tečnim naftnim gasom, provetravanje
prostorija, postupanje odnosno rukovanje
uz upotrebu vatre i otvorenog svetla nije do-
zvoljeno, posebnu pažnju pridati zaptivka-
ma, vodovima i gorioniku.
Zaleđene posude ne smemo zagrevati otvo-
renom vatrom.
O DIMNJACIMA 331
6.2 Droge
Pušenje
Vatra i eksplozija Kod obavljanja dimničarskih poslova puše-
nje je apsolutno zabranjeno.
Alkohol
Pad Dimničarske usluge se ne smeju obavljati
pod uticajem alkohola.
6.3 Čišćenje odvoda dimnih gasova u potkrovlju ili u prostorijama

Pad Posebnu pažnju obratiti na otvore i nosivost
podova.
Posrtanje, pad Posebnu pažnju obratiti na skladištenje i na
razne prepreke.
Prašina i čađ Zaštitna maska protiv prašine, zaštitna ode-
ća.
Dejstvo toplote Radne rukavice.
Električna struja Posebnu pažnju obratiti na električne insta-
lacije koje prolaze iznad dimnjaka
Prepreke u visini glave Posebnu pažnju obratiti na krovnu konstruk-
ciju odnosno grede krova, na antene i razne
vodove.
Šiljci i predmeti sa oštrim ivicama u visi- Posebna pažnja.
ni glave.
6.4 Čišćenje dimovodnih uređaja na krovu

Pad Radne cipele sa đonom protiv klizanja, za-
štitni pojas itd.
Klizanje, pad Na krovu montirane instalacije – vodovi i
kablovi.
Prašina, čađ Maska protiv prašine, zaštitna odeća.
Dejstvo toplote Radne rukavice.
Dimni gasovi Zaštitna maska za disanje.
Električna struja Posebnu pažnju obratiti na zaštitno odstoja-
nje od električnih instalacija.
Posekotine Radne rukavice.
6.5 Čišćenje velikih i visokih (penjajućih) dimovodnih uređaja

štitni pojas itd.
Prašina, čađ Maska protiv prašine, zaštitna odeća.
Dejstvo toplote Radne rukavice i zaštitna odeća.
Ostaci gasa Provetravanje.
Otpadajući delovi Zaštitna kaciga.
6.6 Čišćenje uređaja za provetravanje, na primer, za odvod pare iz uređaja

štitni pojas itd.
Prašina i ostale naslage. Maska protiv prašine, zaštitna odeća, zaštit-
ne rukavice.
Posekotine. Radne rukavice
Električna struja Posebnu pažnju obratiti na zaštitna odstoja-
nja od električnih instalacija i ostalih opa-
snih vodova i ventilatora.
6.7 Čišćenje uređaja za loženje (ložišta) i priključka za dimnjak

Opšti
Delovi konstrukcije sa oštrim ivicama Radne rukavice
Posekotine Radne rukavice
Alat sa oštrim ivicama Radne rukavice
Učinak vrućine Radne rukavice za zaštitnim slojem
Prašina, čađ Maska protiv prašine, zaštitna odeća, radne
rukavice, zaštitne naočare.
Buka Zaštita ušiju
Električna struja Kod obavljanja usluga u kotlu, ložištu, po-
trebno je koristiti uređaje sa niskim napo-
nom (24V). Posebnu pažnju obratiti na ošte-
ćene vodove i razvodne utičnice.
Gorionik se mora isključiti i obezbediti od
neplaniranog uključenja.
Mehaničko čišćenje
Rotirajući alat Radne rukavice, slobodno viseći delovi ode-
će nisu dozvoljeni, zaštine naočare
Hemijsko čišćenje
Hemijska sredstva Zaštitne rukavice, zaštita lica, zaštita usta,
zaštitna odeća, poštovati uputstva za kori-
šćenje i uputstva proizvodača.
Čišćenje pomoću plamena
Gorionik na gas-kiseonik Radne rukavice, zaštitne rukavice.
O DIMNJACIMA 333
Boca sa gasom i kiseonikom Ispravno skladištenje.

Čišćenje kotla mašinama pod visokim
pritiskom
Vodeni mlaz Zaštita lica, zaštitne rukavice, zaštitna ode-
ća, nije dozvoljeno usmeravati mlaz prema
licima.
Električni uređaji Strujni krug prekinuti na svim žicama i
sprečiti neželjeno uključenje
6.8 Čišćenje uređaja za sagorevanje

Gorionik na ulje
Predmeti sa oštrim ivicama Radne rukavice
Električni uređaji Posebnu pažnju obratiti na oštećene instala-
cije i vodove, uređaje isključiti i obezbediti
od mogućeg neželjenog uključenja.
Ložno ulje Rukavice postojane na ulje.
Gorionik na gas
Električni uređaj Posebnu pažnju obratiti na oštećene instala-
Curenje gasa Zatvoriti ventil za gas
Provetriti prostorije
Gorionik na čvrsta goriva
Električni uređaji Posebnu pažnju obratiti na oštećene instala-
Prašina, čađ, pepeo Maska protiv prašine, radne rukavice.
6.9 Provera delovanja zaptivenosti

Materijal za grejanje Radne rukavice
Sredstva za stvaranje dima Provetravanje prostorija
U zavisnosti od svrhe koriste se različita
sredstva za stvaranje dima
6.10 Paljenje dimnjaka

Materijal za paljenje Radne rukavice
Dejstvo toplote Zaštitne rukavice
Prašina, čađ, pepeo Maska protiv prašine, radne rukavice.
Dim odnosno dimni gasovi Provetravanje prostorija
6.11 Odstranjivanje naslaga iz dimnjaka

Udarna glava (rotirajući element) Bez slobodno visećih delova odeće.
Radne rukavice.
Prekidač za isključenje u nuždi.
Leteći delovi naslaga i maltera Zaštitne naočare
Prašina, čađ Maska protiv prašine, radne rukavice
6.12 Merenje dimnih gasova

Dejstvo toplote Oprezan rad
6.13 Sanacija dimnjaka

Uzeti u obzir opšte opasnosti i koristiti zaštitne mere kao kod visokogradnje.
7. DODATAK 1.
Zaštita od požara, bezbednost i zdravlje na radu
7.1 Osnovni uslovi za pravilno obavljanje dimničarskih usluga s aspekta
protivpožarne zaštite, zaštite života ljudi obezbeđivanjem sigurnog rada uređaja za
loženje, dimovodnih uređaja i uređaja za provetravanje, kao i racionalna potrošnja
energije i higijena stambenog prostora
Da bi postigli navedene ciljeve u što većoj meri potrebni su sledeći okvirni uslovi.
– Zakonske odredbe za preventivnu zaštitu od požara, bezbedan rad uređaja, očuva-
nje čistoće vazduha, ušteda energije i higijena odnosno zaštita zdravlja ljudi.
– Primena postojećih zakona.
– Standardi i ostale tehničke preporuke.
– Stručna osposobljenost za obavljanje dimničarskih usluga.
– Podela na pojedina dimničarska područja.
– Cehovska pravila i kriterijumi kvaliteta.
7.2 Protivpožarno-sigurnosni intervali čišćenja i pregleda uređaja za loženje,
pripadajućih dimovodnih uređaja i uređaja za provetravanje
Intervali čišćenja i pregleda uređaja za loženje, priključaka, dimovodnih uređaja i ure-
đaja za provetravanje zavise od načina korišćenja, kvaliteta goriva, uređaja za sagorevanje,
veka trajanja i načina opsluživanja od strane korisnika.
Intervali treba da su u okviru navedenih vremenskih razmaka.
Uređaj za loženje
– Intervali su sledeći:
čvrsta goriva – mesečno do tromesečno,
tečna goriva u zavisnosti od kvaliteta – tromesečno do jednom godišnje,
gasovita goriva najmanje jednom godišnje,
retko korišćeni uređaji za loženje – najmanje jednom godišnje.
Priključci za dimnjak (cevi, kanali)

O DIMNJACIMA 335

Vertikalni delovi dimovodnog uređaja (dimnjaci, odvodi dimnih gasova ...)

Uređaji za provetravanje
ugostiteljski objekti najmanje jednom godišnje, može i kraće,
ostali privredni objekti najmanje na svake dve godine ili kraće,
višestambene porodične zgrade najmanje jednom u tri godine ili kraće,
porodične kuće najmanje jednom u pet godina ili kraće.
Obrazloženje:
Statistički podaci o požarima i nesrećama u Evropi pokazuju da je u zemljama sa or-
ganizovanom dimničarskom službom, koja redovno obavlja protivpožarne i bezbednosno-
tehničke preglede i gde su dimničari ovlašćeni i za posebne kontrole (preventivni protivpo-
žarni pregledi, pregledi uređaja za loženje), broj nesreća i požara osetno manji u poređenju sa
zemljama gde ove usluge ne obavljaju ovlašćeni i stručno osposobljeni dimničari.
7.3 Intervali vanrednih pregleda (protivpožarno-bezbednosni pregled)

objekata i stanova
U cilju manjeg broja ili sprečavanja požara i za sniženje šteta izazvanih požarom na
minimum, kao i u cilju obezbeđivanja efikasne i sigurne protivpožarne zaštite, moraju se
obavljati posebni pregledi objekata i stanova u sledećim rokovima:
– objekti koji su požarno ugroženi – svake tri godine,
– privredni, javni i poljoprivredni objekti sa svim pripadajućim objektima – svakih
pet godina,
– porodične kuće i stanovi – svakih deset godina.
Ovi rokovi važe već niz godina u svim zemljama sa najmanjim brojem nesreća od po-
žara i trovanja ugljen-monoksidom.
7.4 Intervali bezbednosno-tehničkih pregleda uređaja za loženje i

odvoda dimnih gasova
Za uređaje za loženje
Najmanje jednom godišnje, nezavisno od vrste goriva.
Za priključke na dimnjak
Najmanje jednom godišnje, nezavisno od vrste goriva i od načina izvođenja.
Za vertikalne delove dimovodnog uređaja

Proveravanje propusnosti dimovodnih uređaja (dimnjak, odvod dimnih gasova, itd.) u
zoni potpritiska odnosno natpritiska vrši se:
a) u potpritisku (osim rasklapajućih delova dimnjaka) svakih deset godina,
b) u natpritisku, uključujući i priključke dimnjaka (odvod dimnih gasova) svakih pet

godina.
Ukoliko dimničar pri čišćenju i pregledu primeti promene ili oštećenja na dimovod-
nim uređajima (dimnjaku, odvodima itd.) mora se izvršiti ispitivanje propusnosti.
Ispitivanje propusnosti takođe se mora obaviti i:
– pri nanovo ugrađenom dimovodnom uređaju,
– pri zameni ili priključenju novog uređaja za loženje na dimovodni uređaj,
– pri nanovo ugrađenim priključnim mestima ili otvorima za čišćenje,
– prilikom većih zemljotresa ili požara.
– pri paljenju čađi u dimovodnom uređaju.
7.5 Pregledi dimovodnih uređaja

Pregled dimovodnih uređaja – puteva mora se obaviti najmanje jednom godišnje.
8. DODATAK 2
Produkti sagorevanja i dimovodne instalacije
8.1 Osnovne odredbe

Sve članice moraju u svom prevodu paziti da se definicije u ovoj knjizi usklade sa
oblastima delovanja u zemlji svake članice. Inače treba navesti precizne definicije uređaja za
loženje i dimovodnih uređaja.
8.1.1 Dimni gasovi
Dimni gasovi su produkt procesa sagorevanja goriva.
8.1.2 Dimovodni uređaji
To je zajednički izraz za sve građevinske delove koji služe za odvođenje dimnih gaso-
va i vazduha za sagorevanje od produžetka uređaja za loženje do slobodnog prostora. Tu se
ubrajaju priključak na dimnjak, dimnjak, vertikalni delovi odvoda dimnih gasova itd.
8.1.2.1 Vertikalni deo dimovodnog uređaja (vertikalni deo dimnjaka, odvoda dimo-
vodnih gasova, itd.).
Vertikalan ili približno vertikalno građen deo kroz koji dimni gasovi odlaze bezbed-
no i sigurno iznad krova, u atmosferu.
8.1.2.2 Priključak na dimnjak
Građevinski deo koji povezuje uređaj za loženje sa vertikalnim delom dimovodnog
uređaja ili odvodi dimne gasove direktno u atmosferu. Obično je sastavljen od rasklapajućih
ili pričvršćenih metalnih cevi, cevi od veštačkih masa, šamotnih cevi ili zidanih kanala.
8.1.3 Putanja dimnih gasova
Put dimnih gasova koji ide kroz dimovodni uređaj od ložišta do spoljne okoline.
8.1.4 Pregled dimovodnih putanja
Ponavljajući pregledi celog sistema grejnog uređaja (ložište, priključak, dimovodni
kanali), kao i dovod i odvod vazduha, pri čemu se utvrđuje kvalitet sagorevanja: ugljen-mo-
noksid, nečistoće svih vrsta, pritisak, ostali nedostaci.
8.1.5 Gubici dimnih gasova
Gubitak koji je izazvan energijom u dimnim gasovima dok se odvode u atmosferu.
O DIMNJACIMA 337
8.1.6 Provetravanje
Dodavanje vazduha za sagorevanje u uređajima za loženje ili dovod svežeg vazduha
usled obezbeđivanja higijene u stambenom prostoru gde je smešten uređaj za loženje ili do-
vod svežeg vazduha za stambeni prostor.
8.1.7 Sagorljive materije
Čvrsti ili tečni organski ugljovodonici ili veze ugljovodonika (na primer, drvo, papir,
katran, masti, ulje) i organski i anorgansk prah (na primer, čađ, otpaci tekstila, kosa i slično).
8.1.8 Gorivo
Čvrste, tečne ili gasovite materije koje su namenjene za sagorevanje u uređaju za lo-
ženje (ložištu).
8.1.9 Odvod dimnih gasova
Bezbedan odvod emisija sagorevanja od ljudi, životinja ili predmeta u slobodni pro-
stor.
8.1.10 Vatrogasni uređaji
Mere i uređaji koji su potrebni za što efikasnije gašenje požara.
8.1.11 Uređaj za loženje (generator toplote, ložište, uređaj)
Generator toplote i gorionici u kojima se odvija loženje (sagorevanje) čvrstih, tečnih
ili gasovitih goriva, pri čemu nastaju dimni gasovi u tolikoj količini da ih treba bezbedno od-
voditi u slobodan prostor.
Podeljeni su na uređaje za grejanje jedne prostorije, više prostorija i centralno greja-
nje, kao i uređaje za pripremu tople vode ili ostale generatori toplote.
8.1.12 Grejni putevi – grejne površine
Put dimnih gasova od uređaja za sagorevanje (gorionika) do dimnog produžetka ure-
đaja za loženje.
8.1.13 Očuvanje čistog vazduha
Mere koje su potrebne da prilikom sagorevanja u atmosferu odlazi samo mala količi-
na štetnih materija.
8.1.14 Povezane prostorije – ukupan volumen prostorija
Volumen prostora iz kojeg uređaj za loženje sa otvorenim prostorom za sagorevanje
(zavisna od vazduha u prostoriji) uzima potreban vazduh za sagorevanje iz više prostorija ko-
je su međusobno povezane.
8.1.15 Uređaj za neutralizaciju
Uređaj koji neutralizuje kiseli sadržaj kondenza (pH vrednost 7).
8.1.16 Sanacija dimnjaka
Mere koje su potrebne da dimovodni uređaj opet zadovoljava građevinske, protivpo-
žarne, funkcionalno-tehničke zahteve.
8.1.17 Analiza slabih tačaka
Utvrđivanje energetski slabih tačaka u i na zgradi, pronalaženje nedostataka kod na-
stajanja toplote i njene ravnomerne podele, kao i utvrđivanje načina korišćenja od strane ko-
risnika uređaja za loženje.
8.1.18 Sigurnosno-tehničke mere

Uređaji i radnje kojima je obezbeđen siguran i nesmetan rad uređaja za loženje i od-
vod dimnih gasova.
8.1.19 Preventivna protivpožarna zaštita
Skup svih mera koje su nužno potrebne za sprečavanje nastanka požara.
8.1.20 Održavanje
Čišćenje uređaja za loženje (grejača, generatora toplote), zajedno sa uređajem za lo-
ženje, kao i zamena sastavnih delova čiji vek trajanja odnosno ishabanost je očekivana i ko-
je treba najmanje jednom godišnje pregledati i zameniti (na primer, mlaznice, elektroda za
paljenje, itd.).
U radove na održavanju ne spadaju popravke van planiranog obima radova na uređa-
jima za loženje i sagorevanje.
Prednosti za krajnje korisnike

– Bezbedan rad uređaja za loženje odnosno gorionika na gas,
– Optimalna preventiva protiv požara,
– Zaštita od širenja dima u slučaju požara,
– Preventiva za očuvanje zdravlja ljudi i životinja,
– Očuvanje vrednosti pokretnih stvari u objektu,
– Očuvanje opšte bezbednosti,
– Očuvanje imovine ljudi manjim rizikom od požara i time manje premije osigura-
nja,
– Manji troškovi redovnog opsluživanja,
– Samo jedno odgovorno lice,
– Sprečavanje požara usled paljenja čađi ili smolastih naslaga,
– Nikakva dodatna finansijska opterećenja,
– Manji troškovi održavanja zgrade, dimovodnih uređaja i uređaja za loženje usled
redovnih pregleda i kontrole,
– Viši životni standard i kvalitet stanovanja,
– Očuvanje visoke prodajne vrednosti,
– Sprečavanje trovanja CO i opštih nesreća,
– Viši bezbednosni standard za uređaj za loženje i priključak za dimnjak,
– Čuvanje vazduha, zemljišta i vode,
– Čuvanje bliže okoline,
– Zaštita čuva vrednost objekata i prirode sprečavanjem nastanka tzv. kiselih kiša,
– Manje količine CO2 i ostalih štetnih gasova i time efekata staklene bašte,
– Smanjenje problematike ozona,
– Manji troškovi korisnika,
– Sprečavanje štete usled narušenog zdravlja ljudi zbog alergija, obolenja disajnih
organa,
– Sprečavanje štete zbog plesni i vlage,
– Poboljšanje kvaliteta stanovanja,
– Poboljšanje kvaliteta sagorevanja,
– Smanjenje materija štetnih po zdravlje,
– Smanjenje troškova energije i rada.
O DIMNJACIMA 339
LITERATURA
1. Bogner, M.: Propan i butan, 2. dopunjeno izdanje, ETA, Beograd, 2008.

2. Bogner, M.: M. Isailović: Prirodni gas, 2. dopunjeno izdanje, ETA, Beograd, 2008.
3. Bogner, M. i dr.: Termotehničar, tom 1, 3. dopunjeno i prošireno izdanje, 4.9.4. Stru-
janje dimnih gasova i vazduha, str. 544 – 572, Interklima-grafika, Vrnjačka Banja,
2004.
4. Geissler, F., A. Höfling, A. Marxer, W. Weiner: Fachrechnene für Schornsteinfeger,
Bayerische Kaminkehrerhabdwerk, München, 1975.
5. ***: Sistemi dimnjaka za novogradnje i sanacije, Schiedel, Beograd, 2010.
6. Sekulović, Z., M. Bogner: Odimljavanje i arhitektura, ETA, Beograd, 2011.
7. Bogner, M. i dr.: Termotehničar, 3. dopunjeno i prošireno izdanje, tom 1, 7.Aeroza-
gađenje, str. 785-815, tom 2. 15.2. Zaštita vazduha, str. 649 – 752, Interklima – gra-
fika, Vrnjačka Banja, 2004.
8. Marenčić, Ž.: Dimnjaci, funkcija, održavanje i rekonstrukcija, Gradsko stambeno
komunalno gospodarstvo, Zagreb, 2005.
9. Lončarić, R., Z. Patafta.: Dimnjak, Hrvatska udruga za organizaciju građenja, Va-
raždin, 2010.
10. Hausladen, G.: Handbuch der Schornsteintechnik, Oldenburg, München, 1988.
11. Heidlmair, J.: The Safety Chimney, Foundation for Safety, Quality of Life and Eco-
nomic Viability, Berlin, 2007.
12. ***: Eurocod 1, Deo 1 i deo 2. Osnove proračuna i dejstva na konstrukcije, Građe-
vinski fakultet, Beograd, 1997.
13. ***: BS EN 1993-3-2:2006. Eurocod 3 – Design of steel structures – Part 3-2.
Towers, masts and chimneys- Chimneys
14. ***: EN 1998-6:2003. Eurocod 8: Design provisions for earthquake resistance of
structures, Part 6: Towers, masts and chimneys
15. Holmes, J.D: Wind Loading of Structures, 2nd edition, Taylor & Francis, Oxon, GB,
2007.
16. Dyrbye, C., S.O. Hansen: Wind loads on structures, John Wiley & Sons, West Su-
ssex, 1997.
17. Taaranath, B.S.: Wind and earthquake resistant buildings, Marcel Dekker, New
York, 2005.
18. ***: CICINID – Industrial Chimneys, CICIND, Zürich, 2005.
19. ***: Dejstva na konstrukcije, Građevinski fakultet, Beograd, 1995.

Dimnjaci PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dimnjaci PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Oktavijan Popović, dipl. inž.

Glavni i odgovorni urednik

Štampanje završeno januara 2012. godine

Čovekov susret sa vatrom je počeo da menja istoriju čovečanstva. Vatra na otvorenom

Beograd – Pocking (Nemačka)

4.2. Seizmička dejstva / 87

6.2. Novi pristup u tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji

3. Zaštita životne sredine / 317

Dimnjak je važan sastavni deo svakog postrojenja za loženje.

perioda, koja je bila izložena na izložbi “Vinča, praistorijska metropola” održanoj u

Slika 1.1. Ognjište i odvod dimnih gasova (Vinčanska kultura)

Od VIII veka počeli su se u kućama graditi kamini, a sa razvojem ozidanih i

U drugoj polovini dvadesetog veka, gas je počeo masovno da potiskuje ugalj

dimne gasove”, kao i „sistemi za odvodne gasove” umesto „postrojenja za odvod-

2.1. PODELA PO VRSTI GORIVA

Slika 2.1. Priključak na dimnjak (Schiedel)

Kod ložišta na gas postoji nekoliko različitih sistema kotlova:

Gasni kotlovi bez potrebne promaje (kotlovi sa natpritiskom)

Slika 2.2. Eksplozivna klapna sa regulatorom promaje (Schiedel)

Slika 2.3. Neutro Set (proizvođač firma Schiedel)

2.2. PODELA PREMA VUČI

Za ložišta bez ventilatora (kotlovi sa prirodnom promajom), dimnjaci moraju

2.3. PODELA PREMA MESTU POSTAVLJANJA

2.4 PODELA PREMA NAMENI

2.5 PODELA PREMA MATERIJALU I

1. Limeni 2.1. Od radijalne opeke – izolaciona cev

1.1. Limeni ankerisani dimnjak postavljen na tlu – Primenjuje se za manja,

1.4. Samostojeći limeni dimnjak sa dvostrukim omotačem postavljen na tlu –

2.2. Armiranobetonski dimnjak – Ova konstrukcija dimnjaka se ređe prime-

2.3. Dimnjak od prenapregnutog i izolacionog betona – Ovo je dimnjak naj-

3.1. Kombinovani dimnjak sa donjim delom od armiranog betona a gornjim

2.6 OSNOVE PRORAČUNA VUČE DIMNJAKA

2.6.1 Veštačka vuča dimnjaka

Vazdušni trakt: 1. Usisno ušće potisnog ventilatora; 2. Potisno ušće potisnog

gde je D1N prečnik neizolovanog dimnjaka u m;

za manje zidane dimnjake čija je srednja debljina zida δ ≤ 0,5 m

za velike zidane dimnjake čija je srednja debljina zida δ ≥ 0,5 m

gde je D1 prečnik dimnjaka u m.

Slika 2.6. Temperature dimnih gasova

Statička vuča dimnjaka može se odrediti pomoću nomograma sa slike 2.7. Iz

Tabela 2.1 Gustina gasova (0°C i 1 bar)

Naziv gasa Oznaka ρ [kg/m3]

Slika 2.7. Statička vuča dimnjaka

Efektivna vuča se dobija oduzimanjem pada pritiska usled otpora od statičke

Slika 2.9. Statička vuča ložišta

2.6.2. Vazdušni trakt

Slika 2.10. Pad pritiska usled otpora trenja u ložištu

Slika 2.11. Nomogram za određivanje potrebne snage ventilatora

2.6.3. Lokalni otpori

Na slici 2.12 šematski su prikazani karakteristični slučajevi kolena, lukova i

Slika 2.12. Karakteristični slučajevi kolena,

U tabelama 2.2 i 2.3 date su vrednosti pojedinih lokalnih otpora.

Tabela 2.2. Koeficijenti lokalnih otpora usled promene

Širenje preseka ξ se odnosi na w1

1 0,85 0,67 0,51 0,38 0,27 0,17 0,1 0,045 0,012

Suženje preseka ξ se odnosi na w1

Tabela 2.3. Koeficijenti pojedinih lokalnih otpora

Priključak za do- Sa zasunom ξ = 0,3

Ulaz u kanal ispod

8. Izlaz iz kanala ξ = 1,1

Tabela 2.3 (nastavak)

Ulaz u kanal kroz

Izlaz iz kanala kroz 2