BS EN 60079-10-2:2009

BSI BRITANSKI STANDARD

Eksplozivne atmosfere
Deo 10-2: Klasifikacija podruja Atmosfere zapaljive praine

Nacionalni predgovor
Ovaj Britanski standard predstavlja primenu standarda EN 60079-10-2:2009. Identian je
standardu IEC 60079-10-2:2009. On zamenjuje standard BS EN 61241-10:2004 koji je povuen.
Uee Velike Britanije u pripremi ovog standarda povereno je Tehnikom komitetu GEL/31,
Oprema za eksplozivne atmosfere.
Lista organizacija koje uestvuju u ovom Komitetu moe se dobiti od sekretara Komiteta po
zahtevu.
Ova publikacija nema nameru da ukljuuje sve neophodne odredbe ugovora. Korisnici su
odgovorni za njegovu pravilnu primenu.
BSI 2009
ISBN 978 0 580 58464 0
ICS 29.260.20
Usaglaenou sa Britanskim standardom ne moe se postii imunitet od zakonskih
obaveza.
Ovaj Britanski standard objavljen je po ovlaenju Komiteta za politiku i strategiju standarda
31.oktobra 2009.godine.
Doneseni amandmani nakon objavljivanja
Amandman broj

GM

Datum

Tekst koji se menja

Page 1

4/11/2016

BS EN 60079-10-2:2009 BRITANSKI STANDARD

EVROPSKI STANDARD EN 60079-10-2
Avgust 2009

Eksplozivne atmosfere Deo 10-2: Klasifikacija podruja Atmosfere zapaljive praine

(IEC 60079-10-2:2009)

Ovaj Evropski standard odobren je 01.06.2009.godine od strane CENELEC-a. CENELEC

lanovi duni su da se usaglase sa unutranjom regulativom CEN/CENELEC koja propisuje
uslove za davanje ovom Evropskom standardu status nacionalnog standarda bez bilo kakvih
promena.
Aurirane liste i bibliografske reference koje se tiu takvih nacionalnih standarda mogu se dobiti
po zahtevu Centralnom sekretarijatu ili bilo kom lanu CENELEC-a.
Ovaj Evropski standard postoji u tri zvanine verzije (engleska, francuska, nemaka). Verzija na
drugom jeziku dobijena prevoenjem pod odgovornou lana CENELEC-a na jezik lana o
emu je obaveten Centralni sekretarijat ima isti status kao i zvanine verzije.
CENELEC lanovi su nacionalni elektrotehniki komiteti Austrije, Belgije, Bugarske, Kipra,
eke Republike, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemake, Grke, Maarske, Islanda,
Irske, Italije, Latvije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveke, Poljske, Portugala,
Rumunije, Slovake, Slovenije, panije, vedske, vajcarske i Velike Britanije.

CENELEC
Evropski komitet za elektrotehniku standardizaciju
Centralni sekretarijat: Avenue Marnix 17, B - 1000 Brisel

GM

Page 2

4/11/2016

Predgovor
Tekst dokumenta 31J/166/FDIS, budue izdanje 1 standarda IEC 60079-10-2, pripremljeno od
strane SC 31J,
Klasifikacija opasnih podruja i uslova za instalaciju, standarda IEC TC 31, Opreme za
eksplozivne atmosfere, data je IEC-CENELEC na paralelno glasanje i odobrena je od strane
CENELEC-a kao EN 60079-10-2, dana 01.06.2009.godine.
Ovaj Evropski standard zamenjuje standard EN 61241-10:2004.
Znaajne tehnike promene u odnosu na standard EN 61241-10:2004 su sledee:
opasnost koja postoji od praine je razjanjena;
uvedene su grupe praine;
uveden je Aneks D koji objanjava nivoe zatitne opreme (EPLs);
1 m uobiajenog proirenja zone 22 izvan zone 21 proiren je na 3 m.
Utvreni su sledei rokovi:

EN treba da bude primenjen na nacionalnom nivou publikacijom identinog nacionalnog

standarda ili usvajanjem najkasnije do 01.03.2010.godine

nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa EN moraju biti povueni najkasnije do

01.06.2012.godine

Anekse ZA i ZB dodao je CENELEC.

Usvajanje obavetenja
CENELEC je odobrio tekst Meunarodnog standarda IEC 60079-10-2:2009 kao Evropski
standard bez ikakvih promena.
U zvaninoj verziji, u bibliografiji, moraju se dodati sledee napomene za pomenute standarde:
IEC 60079-1 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-1:2007 (nema promena).
IEC 60079-2 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-2:2007 (nema promena).
IEC 60079-5 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-5:2007 (nema promena).
IEC 60079-6 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-6:2007 (nema promena).
IEC 60079-7 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-7:2007 (nema promena).
IEC 60079-11 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-11:2007 (nema promena).
IEC 60079-14 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-14:2008 (nema promena).
IEC 60079-15 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-15:2005 (nema promena).
IEC 60079-18 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-18:2004 (nema promena).
IEC 60079-26 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-26:2007 (nema promena).
IEC 60079-28 PRIMEDBA Harmonizovano kao EN 60079-28:2007 (nema promena).

GM

Page 3

4/11/2016

Aneks ZA
(normativan)
Normativne reference na meunarodnim publikacijama
sa odgovarajuim evropskim publikacijama

Sledea dokumenta su neophodna za primenu ovog dokumenta. Za datirane reference primenjuje

se samo citirano izdanje. Za reference bez datuma primenjuje se poslednje izdanje pomenutog
dokumenta (ukljuujui sve amandmane).
PRIMEDBA Kada se meunarodne publikacije menjaju na uobiajen nain, to se oznaava kao
(mod), primenjuje se odgovarajui EN/HD.
Publikacija
IEC 60079-0

1
2

Godina
1

Naslov

EN/HD

Eksplozivne atmosfere
EN 60079-0
Deo 0: Oprema Opti uslovi

Godina
20092

Refrence bez datuma

Vaee izdanje na dan izdavanja

GM

Page 4

4/11/2016

Aneks ZB
(informativni)
ATEX kategorije i nivoi zatitne opreme (EPLs)

Ovaj Evropski standard napisan je kako bi se ugradio koncept nivoa zatitne opreme (EPLs).
EPLs su analogne ATEX kategorijama, faktiki definicije su im identine.
Kada u tekstu postoji referenca na EPL, ona mora biti praena odgovarajuom ATEX
kategorijom:
- EPL Ga jednako ATEX kategorija 1G;
- EPL Gb jednako ATEX kategorija 2G;
- EPL Gc jednako ATEX kategorija 3G;
- EPL Da jednako ATEX kategorija 1D;
- EPL Db jednako ATEX kategorija 2D;
- EPL Dc jednako ATEX kategorija 3D.

GM

Page 5

4/11/2016

SADRAJ
PREDGOVOR
UVOD
1 Delokrug
2 Pravne odredbe
3 Uslovi i definicije
4 Klasifikacija podruja
4.1 Opte
4.2 Postupak klasifikacije podruja kod atmosfera eksplozivne praine
5 Izvori oslobaanja
5.1 Opti
5.2 Sistem za suzbijanje praine
5.3 Identifikacija i gradacija izvora oslobaanja
6 Zone
6.1 Opte
6.2 Zone
6.3 irina zona
6.3.1 Opte
6.3.2 Zona 20
6.3.3 Zona 21
6.3.4 Zona 22
7 Opasnost od sloja praine
8 Dokumentacija
8.1 Opte
8.2 Skice, tehnike karakteristike i tabele
Aneks A (informativni) Primena klasifikacije podruja
Aneks B (informativni) Rizik od paljenja sloja praine od strane vrelih povrina
Aneks C (informativni) Odravanje
Aneks D (informativni) Upoznavanje sa alternativnom metodom procene rizika koja obuhvata
"nivoe zatite opreme" za Ex opremu
Bibliografija
Slika 1 Identifikacija zona na skicama
Slika A.1 Stanica za pranjenje vrea koja se nalazi unutar zgrade i bez izduvne ventilacije
Slika A.2 Stanica za pranjenje vrea sa izduvnom ventilacijom
Slika A.3 Ciklon i filter sa istim odvodom van zgrade
Slika A.4 Dizalica unutar zgrade bez izduvne ventilacije
Tabela 1 Odreivanje zona zavisno od prisustva praine
Tabela D.1 Tradicionalni odnos EPLs (nivoa zatitne opreme) i zona (bez dodatne procene
rizika)
Tabela D.2 Opis obezbeene zatite od rizika paljenja

GM

Page 6

4/11/2016

MEUNARODNA ELEKTROTEHNIKA KOMISIJA

EKSPLOZIVNE ATMOSFERE
Deo 10-2: Klasifikacija podruja
Atmosfere zapaljive praine

PREDGOVOR
1) Meunarodna elektrotehnika komisija (IEC) je meunarodna organizacija za standardizaciju
koja objedinjuje sve nacionalne elektrotehnike komitete (IEC nacionalni komiteti). Cilj IEC
jeste da promovie meunarodnu saradnju po svim pitanjima koja se tiu standardizacije na
poljima elektrike i elektronike. Do danas, pored drugih aktivnosti, IEC je objavila meunarodne
standarde, tehnike specifikacije, tehnike izvetaje, javne specifikacije (PAS) i prirunike (u
daljem tekstu IEC publikacije). Njihova priprema poverena je tehnikim komitetima; svaki IEC
nacionalni komitet koji je zainteresovan za temu koja se obrauje, moe uestvovati u
pripremanju. Meunarodne, vladine i nevladine organizacije koje su u vezi sa IEC takoe mogu
uestvovati u pripremanju. IEC blisko sarauje sa Meunarodnom organizacijom za
standardizaciju (ISO) u skladu sa uslovima utvrenim u ugovoru izmeu dve organizacije.
2) Formalne odluke ili ugovori IEC u vezi tehnikih stvari iskazuju meunarodni stav u vezi
vanih predmeta s obzirom da svaki tehniki komitet ima stav svih zainteresovanih IEC
nacionalnih komiteta.
3) IEC publikacije imaju formu preporuka za meunarodnu upotrebu i u tom smislu su
prihvaene od strane IEC nacionalnih komiteta. Iako je preduzeto sve kako bi tehniki sadraj
IEC publikacija bio taan, IEC ne moe biti odgovorna za nain na koji se publikacije
upotrebljavaju ili za pogreno tumaenje od strane krajnjih korisnika.
4) Da bi se promovisala meunarodna uniformnost, IEC nacionalni komiteti preduzimaju mere
kako bi se primenile IEC publikacije transparentno u to veoj meri u njihovim nacionalnim i
regionalnim publikacijama. Svaka razlika izmeu IEC publikacije i odgovarajue nacionalne ili
regionalne publikacije bie jasno naznaena nadalje.
5) IEC ne previa postupak oznaavanja koji bi ukazivao na njeno odobrenje, te stoga ne moe
biti odgovorna za opremu koja je oznaena kao da je u saglasnosti sa IEC publikacijom.
6) Svi korisnici moraju da se postaraju da poseduju poslednje izdanje ove publikacije.
7) Ne moe se smatrati odgovornim IEC, njeni direktori, zaposleni, pomono osoblje ili agenti,
ukljuujui individualne eksperte i lanove tehnikih komiteta i IEC nacionalnih komiteta za
nastale telesne povrede, imovinsku tetu ili bilo kakvu drugu tetu, bilo direktnu ili indirektnu,
ili za trokove (ukljuujui pravne trokove) i izdatke proistekle iz publikacije, njene upotrebe,
ili pozivanja na istu ili bilo koju drugu IEC publikaciju.
8) Panja je usmerena na pravne odredbe navedene u ovoj publikaciji. Upotreba navedenih
publikacija je nezamenljiva za pravilnu upotrebu ove publikacije.

GM

Page 7

4/11/2016

9) Panja je usmerena na mogunost da neki elementi IEC publikacije mogu biti predmet
autorskog prava. IEC ne moe biti odgovorna za utvrivanje tih autorskih prava.
Meunarodni standard IEC 60079-10-2 pripremljen je od strane podkomiteta 31J: Klasifikacija
opasnih zona i uslova za instalaciju, IEC tehnikog komiteta 31: Oprema za eksplozivne
atmosfere.
Prvo izdanje IEC 60079-10-2 ponitava i zamenjuje prvo izdanje IEC 61241-10 objavljeno
2004.godine. Ovo izdanje konstituie tehniku reviziju.
Znaajne tehnike promene u odnosu na prvo izdanje IEC 61241-10 su sledee:
opasnost koja postoji od praine je razjanjena;
uvedene su grupe praine;
uveden je Aneks D koji objanjava nivoe zatitne opreme (EPLs);
1 m uobiajenog proirenja zone 22 izvan zone 21 proiren je na 3 m.
Tekst ovog standarda zasnovan je na sledeim dokumentima:
FDIS
31J/166/FDIS

Izvetaj o glasanju
31J/168/RVD

Kompletna informacija o glasanju radi odobrenja ovog standarda moe se nai u izvetaju o
glasanju navedenom u gornjoj tabeli.
Ova publikacija je doneta u skladu sa Direktivama ISO/IEC, Deo 2.
Spisak svih delova IEC 60079 serije, pod optim nazivom Eksplozivne atmosfere, moe se nai
na IEC vebsajtu.
Komitet je odluio da sadraj ove publikacije ostaje nepromenjen do datuma koji je odreen za
rezultate odravanja naveden na IEC vebsajtu "http://webstore.iec.ch" u pogledu podataka
vezanih za odreenu publikaciju. Navedenog datuma, publikacija e biti
potvrena,
povuena,
zamenjena preraenim izdanjem ili
dopunjena.

GM

Page 8

4/11/2016

UVOD
Praine, kao to je navedeno u ovom standardu, su opasne zato to se na svaki nain prostiru u
vazduhu i formiraju potencijalno eksplozivne atmosfere. tavie, slojevi praine mogu se zapaliti
ili ponaati kao izvori paljenja za eksplozivne atmosfere.
Ovaj deo standarda IEC 60079 pomae prilikom identifikacije i klasifikacije podruja gde moe
nastati takva opasnost od praine. On postavlja sutinski kriterijum prema kome se vri procena
opasnosti od paljenja i daje smernice u vezi dizajna i kontrolnih parametara koji se koriste kako
bi se redukovala takva opasnost. Dati su opti i posebni kriterijumi, sa primerima, za postupak
koji se koristi radi identifikacije i klasifikacije podruja.
Ovaj standard sadri informativan Aneks A koji daje praktine primere za klasifikaciju podruja.

EKSPLOZIVNE ATMOSFERE
Deo 10-2: Klasifikacija podruja
Atmosfere zapaljive praine
1 Delokrug
Ovaj deo standarda IEC 60079 se odnosi na identifikaciju i klasifikaciju podruja gde su prisutne
atmosfere eksplozivne praine i zapaljivi slojevi praine, kako bi se omoguila pravilna procena
izvora paljenja u takvim zonama.
U ovom standardu, atmosfere eksplozivne praine i zapaljivi slojevi praine tretiraju se
odvojeno. U lanu 4, opisana je klasifikacija podruja za oblake eksplozivne praine, sa slojem
praine koji se ponaa kao mogui izvor oslobaanja. U lanu 7, opisana je opasnost od paljenja
sloja praine.
Primeri u ovom standardu su zasnovani na sistemu efikasnog odravanja koji je primenjen na
postrojenjima kako bi se spreilo akumuliranje slojeva praine. Kada nije prisutano efikasno
odravanje, klasifikacija podruja sadri mogue formiranje oblaka eksplozivne praine od
slojeva praine.
Principi ovog standarda mogu se primeniti i kada zapaljiva vlakna ili zapaljive letee supstance
mogu izazvati opasnost.
Ovaj standard se primenjuje kada postoji opasnost zbog prisustva atmosfera eksplozivne praine
ili zapaljivog sloja praine pod normalnim atmosferskim uslovima.
Ne primenjuje se na
podzemna minska polja,
zone gde moe nastati opasnost zbog prisustva hibridnih smea,

GM

Page 9

4/11/2016

 eksplozivne praine koje ne zahtevaju atmosferski kiseonik za sagorevanje ili na zapaljive

supstance,
katastrofalne greke koje su van koncepta nepravilnosti kojima se bavi ovaj standard (videti
Primedbu 1),
svaku opasnost koja nastaje zbog emisije zapaljivih ili otrovnih gasova iz praine.
Ovaj standard ne uzima u obzir efekte naknadne tete koja nastaje nakon poara ili eksplozije.
PRIMEDBA 1 Katastrofalna greka, u ovom kontekstu, je, na primer, proboj skladinog silosa ili
pneumatskog kontejnera.
PRIMEDBA 2 U svakom procesu u potrojenju, bez obzira na veliinu, postoje brojni izvori
paljenja osim onih koji su povezani sa opremom. Potreban je odgovarajui oprez kako bi se
omoguila bezbednost u ovom kontekstu, ali to je van delokruga ovog standarda.
2 Pravne odredbe
Sledei navedeni dokumenti su neophodni radi primene ovog dokumenta.
Za datirane odredbe, primenjuje se samo navedeno izdanje. Za odredbe bez datuma primenjuje
se poslednje izdanje navedenog dokumenta (ukljuujui i amandmane).
3 Pojmovi i definicije
Za svrhu ovog dokumenta, primenjuju se pojmovi i definicije dati u standardu IEC 60079-0.
PRIMEDBA Dodatne definicije primenjive na eksplozivne atmosfere mogu se nai u standardu
IEC 60050-426.
3.1
Podruje
trodimenzionalna regija ili prostor
3.2
Atmosferski uslovi
(spoljanji uslovi)
Uslovi koji ukljuuju promene pritiska i temperetaure ispod i iznad navedenog nivoa od 101,3
kPa (1 013 mbar) i 20 C (293 K), pod uslovom da promene imaju nezanemarljiv uticaj na
eksplozivne osobine zapaljive praine
3.3
Hibridna smea
Smea zapaljivih supstanci u razliitim fizikim stanjima, sa vazduhom
PRIMEDBA Primer hibridne smee je smea metana, ugljene praine i vazduha.
3.4
Praina
Opti pojam koji obuhvata zapaljivu prainu i zapaljive letee supstance

GM

Page 10

4/11/2016

3.5
Zapaljiva praina
Fino izdeljene vrste estice, 500 m ili manje u nominalnoj veliini, koje mogu biti rasprene u
vazduhu, mogu se staloiti zbog sopstvene teine, mogu da gore ili sijaju u vazduhu, i mogu da
oforme eksplozivne smee sa vazduhom pod uticajem atmosferskog pritiska i normalne
temperature.
PRIMEDBA 1 Ova definicija moe da ukljuuje i prainu i pesak definisane u ISO 4225.
PRIMEDBA 2 Termin vrsta estica se odnosi na estice u vrstom stanju a ne u gasovitom ili
tenom stanju, ali ne iskljuuje uplje (hollow) estice.
3.6
Atmosfere eksplozivne praine
Smea zapaljivih supstanci u obliku praine ili leteih supstanci i vazduha, u kojoj se, pod
uticajem atmosferskog pritiska, nakon paljenja, odvija samoodrivo irenje plamena
3.7
Provodna praina
Zapaljiva praina sa elektrinim otporom jednakim ili manjim od 103 m
3.8
Neprovodna praina
Zapaljiva praina sa elektrinim otporom veim od 103 m
3.9
Zapaljive letee supstance
vrste estice, ukljuujui vlakna, vee od 500 m u nominalnoj veliini, koje mogu biti
rasprene u vazduhu, mogu se staloiti zbog sopstvene teine, mogu da gore ili sijaju u vazduhu,
i mogu da oforme eksplozivne smee sa vazduhom pod uticajem atmosferskog pritiska i
normalne temperature.
PRIMEDBA Primeri vlakana i leteih supstanci su rejon (vetaka svila), pamuk (ukljuujui
cotton linters i pamuni otpad), sisal, juta, konoplja, vlakna od kakaoa, kudelja i baled waste
kapok.
3.10
Opasno podruje (praina)
Podruje u kojem je prisutna zapaljiva praina u formi oblaka ili u kojoj se moe oekivati njeno
prisustvo, u tolikim koliinama da to iziskuje poseban oprez prilikom konstrukcije, instalacije i
upotrebe opreme.
PRIMEDBA 1 Opasna podruja su podeljena u zone na osnovu uestalosti i trajanja postojanja
atmosfera eksplozivne praine (videti 6.2 i 6.3).
PRIMEDBA 2 Treba razmotriti i mogunost nastajanja oblaka eksplozivne praine od sloja
praine.
3.11
Bezopasno podruje (praina)
Podruje u kome se ne oekuje da zapaljiva praina u formi oblaka postoji u tolikim koliinama
da to iziskuje poseban oprez prilikom konstrukcije, instalacije i upotrebe opreme.
GM

Page 11

4/11/2016

3.12
Zadravanje praine
Postupak pokrivanja opreme koja je namenjena za rukovanje, postupak obrade, transport ili
skladitenje materijala u njoj, dok istovremeno spreava irenje zapaljive praine u okolnu
atmosferu.
3.13
Izvori oslobaanja praine
Taka ili lokacija odakle zapaljiva praina moe biti osloboena u atmosferu
PRIMEDBA Ovo se moe dogoditi prilikom zadravanja praine ili zbog sloja praine.
3.14
kontinuirani stepen oslobaanja
oslobaanje koje je kontinuirano ili se oekuje uestalo ili dugo traje
3.15
Primarni stepen oslobaanja
oslobaanje koje se oekuje periodino ili se deava povremeno tokom normalnih operacija
3.16
Sekundarni stepen oslobaanja
oslobaanje koje se ne oekuje tokom normalnih operacija i, ako se dogodi, verovatno nije
uestalo i kratko traje
3.17
irina zone
razdaljina u svim pravcima od ivice izvora oslobaanja do take na kojoj opasnost vezana za
oslobaanje vie ne postoji
3.18
Normalni rad
Rad opreme koja ispunjava elektrine i mehanike specifikacije dizajna i koja se koristi u
granicama navedenim od strane proizvoaa
PRIMEDBA Manja oslobaanja praine koja moe da oformi oblak ili sloj (npr oslobaanja iz
filtera) mogu biti deo normalnog rada
3.19
Nepravilan rad
Rad povezan sa kvarovima koji se retko dogaaju
3.20
Oprema (za eksplozivne atmosfere)
Opti pojam koji obuhvata aparature, prikljuke, instrumente, komponente i delove koji su vezi
sa elektrinom instalacijom u eksplozivnoj atmosferi
3.21
Temperatura paljenja sloja praine
Najnia temperatura vrele povrine na kojoj se deava paljenje sloja praine odreene gustine na
vreloj povrini
GM

Page 12

4/11/2016

PRIMEDBA Temperatura paljenja sloja praine moe se odrediti metodom testiranja datom u
IEC 61241-2-1.
3.22
Temperatura paljenja oblaka praine
Najnia temperatura vrelog unutranjeg zida pei na kojoj se deava paljenje oblaka praine u
vazduhu koji tamo postoji
PRIMEDBA Temperatura paljenja oblaka praine moe se odrediti metodom testiranja datom u
IEC 61241-2-1.
3.23
Dosije verifikacije
Komplet dokumenata koji dokazuju podobnost elektrine opreme i instalacija
PRIMEDBA Zahtevi za dosije verifikacije dati su u IEC 60079-14.
4 Klasifikacija podruja
4.1 Opte
Ovaj standard usvaja koncept, slian onom koji se koristi za zapaljive gasove i isparenja, o
korienju klasifikacije podruja kako bi se dala procena o mogunosti deavanja atmosfera
eksplozivne praine.
Praine stvaraju eksplozivne atmosfere samo u koncentracijama u okviru granica za eksploziju.
Iako oblak sa veoma visokom koncentracijom ne mora biti eksplozivan, opasnost i dalje postoji
jer, ako koncentracija padne, ona moe ui u okvir granica za eksploziju.
Zavisno od okolnosti, ne mora svaki izvor oslobaanja obavezno proizvesti atmosfere
eksplozivne praine.
Praine koje nisu uklonjene mehanikom ekstrakcijom ili ventilacijom, taloe se na slojeve ili
gomile, brzinom koja zavisi od osobina, kao to su veliina estice. Treba uzeti u obzir da redak
ili mali kontinuirani izvor oslobaanja, vremenom moe proizvesti potencijalno opasan sloj
praine.
Opasnosti koje postoje zbog praine su sledee:
formiranje oblaka praine iz bilo kog izvora oslobaanja, ukljuujui sloj ili gomilu, da bi se
stvorile atmosfere eksplozivne praine (videti lan 5);
formiranje slojeva praine, koji verovatno nee formirati oblak praine, ali se mogu upaliti
zbog samozagrevanja ili izloenosti vrelim povrinama ili vrelom toku i time stvoriti opasnost od
poara ili pregrejanosti opreme. Upaljen sloj moe da se ponaa kao izvor paljenja za
eksplozivne atmosfere (videti lan 7).
Poto oblaci eksplozivne praine i slojevi praine mogu postojati, treba izbegavati svaki izvor
paljenja.

GM

Page 13

4/11/2016

Nakon klasifikacije podruja, treba sprovesti procenu rizika kako bi se procenilo da li posledice
paljenja eksplozivnih atmosfera zahtevaju upotrebu opreme vieg nivoa zatitne opreme (EPL)
ili opravdavaju upotrebu opreme nieg nivoa zatitne opreme od uobiajenog nivoa. EPL zahtevi
mogu biti zabeleeni, na odgovarajui nain, na slici klasifikacije podruja kako bi se omoguila
pravilna procena izvora paljenja.
PRIMEDBA 1 Ako se ovo ne moe izvesti, trebaju se preduzeti mere da bi se smanjila
mogunost praine i/ili izvora paljenja tako da verovatnoa bude toliko mala da bude
prihvatljiva.
PRIMEDBA 2 U nekim sluajevima, gde se ne moe izbei rizik od eksplozije u potpunosti,
neophodno je koristiti odreenu vrstu zatite od eksplozije kao to je ventil za eksploziju ili
potiskivanje eksplozije.
PRIMEDBA 3 U ovom standardu, atmosfere eksplozivne praine i slojevi praine se tretiraju
zasebno. U ovom lanu, opisana je klasifikacija podruja za oblake eksplozivne praine, gde se
slojevi praine ponaaju kao jedan od moguih izvora oslobaanja. Opasnost od paljenja sloja
praine opisana je u lanu 7.
PRIMEDBA 4 Dodatne informacije o EPL date su u Aneksu D.
4.2 Postupak klasifikacije podruja za atmosfere eksplozivne praine
Klasifikacija podruja je zasnovana na odreenom broju faktora i moe zahtevati podatke iz
odreenih izvora. Ovi faktori sadre sledee podatke:
da li je praina zapaljiva ili ne. Zapaljivost praine moe biti utvrena laboratorijskim
testovima prema buduem standardu IEC 60079-20-2.
karakteristike materijala za postupke koji su u pitanju. Ove informacije treba dobiti od
specijaliste za postupak.
prirodu oslobaanja iz odreene stvari postrojenja. Za dobijanje ove informacije potrebno je
znanje specijaliste inenjera.
Radni reim i rukovanje postrojenjem, ukljuujui odravanje.
Ostala oprema i bezbednosne informacije.
Neophodna je bliska saradnja specijalista za bezbednost i opremu. Iako se definicija zona bavi
samo rizikom od oblaka, trebaju se razmotriti i slojevi koji se mogu poremetiti tako da formiraju
oblak praine. Postupak za utvrivanje zona je sledei.
a) Prvi korak je da se utvrdi da li je materijal zapaljiv i, radi procene izvora paljenja, utvrivanje
osobina materijala, kao to su veliina estice, vlaan sadraj, minimalna temperatura paljenja
oblaka i sloja, elektrina otpornost i odgovarajua grupa praine, grupa IIIA za zapaljive letee
supstance, grupa IIIB za neprovodnu prainu ili grupa IIIC za provodnu prainu.
b) Drugi korak je da se utvrdi gde moe da bude zadravanje praine ili izvori oslobaanja
praine, kao to je dato u lanu 5. Potrebno je konsultovati linijske dijagrame rada i nacrte
postrojenja. Ovaj korak mora da ukljuuje utvrivanje mogunosti formiranja slojeva praine
kao to je navedeno u lanu 7.
GM

Page 14

4/11/2016

c) Trei korak je odreivanje verovatnoe da e se praina osloboditi iz tih izvora i prema tome,
verovatnoe atmosfera eksplozivne praine u razliitim delovima instalacije kao to je navedeno
u 5.3.
Samo nakon ovih koraka mogu biti utvrene zone i definisana njihova irina. Odluka o vrstama i
irini zona i prisustvu slojeva praine bie dokumentovana, uobiajeno na crteu klasifikacije
podruja. Ovi dokumenti se kasnije koriste kao osnova za procenu izvora paljenja.
Razlozi za donetu odluku moraju biti zabeleeni u studiji klasifikacije podruja, kako bi se
olakalo shvatanje budue revizije klasifikacije podruja. Revizije klasifikacije podruja vrie
se u skladu sa promenama u radu ili promenama radnih materijala ili ako praina postane
uestalija zbog propadanja postrojenja. Oekuje se vrenje revizije nakon tehnikog prijema
postrojenja ili pokretanja novog procesa rada, a nakon toga periodino.
S obzirom da ovaj standard pokriva irok krug okolnosti, ne mogu se dati tane mere za svaki
individualni sluaj. Stoga je vano da preporueni postupak sprovode zaposleni koji imaju
znanje o principima klasifikacije podruja, radnim materijalima koji se koriste, konkretnom
postrojenju i njegovom nainu rada.
5 Izvori oslobaanja
5.1 Opte
Atmosfere eksplozivne praine se formiraju iz izvora oslobaanja praine. Izvor oslobaanja
praine je taka ili lokacija odakle praina moe biti osloboena ili podignuta, tako da se mogu
oformiti atmosfere eksplozivne praine. Ova definicija obuhvata slojeve praine koji se mogu
raspriti tako da formiraju oblak praine.
Zavisno od okolnosti, ne mora svaki izvor nuno proizvesti atmosfere eksplozivne praine. Sa
druge strane, redak ili mali kontinuirani izvor oslobaanja, vremenom moe proizvesti
potencijalno opasan sloj praine.
Moraju se utvrditi uslovi u kojima radna oprema, postupak rada ili druge oekivane radnje u
postrojenjima mogu izazvati atmosfere eksplozivne praine ili stvoriti slojeve praine.
Neophodno je posebno razmotriti unutranjost i spoljanjost sistema za suzbijanje praine.
5.2 Sistem za suzbijanje praine
Unutar sistema za suzbijanje praine, praina se ne oslobaa u spoljanju sredinu, ve se kao deo
radnog procesa mogu formirati stalni oblaci praine unutar sistema. Ovi oblaci mogu postojati
kontinuirano ili se moe oekivati da traju u duem ili kraem vremenskom periodu. Uestalost
njihovog pojavljivanja zavisi od ciklusa rada. Oprema e biti testirana prilikom uobiajene
upotrebe, nepravilne upotrebe i prilikom uslova ukljuivanja i iskljuivanja tako da se moe
utvrditi prisustvo oblaka i slojeva a rezultati ove studije bie ukljueni u dosije verifikacije. Kada
se formiraju gusti slojevi, to treba zabeleiti (videti lan 7 o slojevima praine).
PRIMEDBA Uslovi za dosije verifikacije dati su u IEC 60079-14.
5.3 Utvrivanje i gradacija izvora oslobaanja

GM

Page 15

4/11/2016

Izvan sistema za suzbijanje praine mnogi faktori mogu uticati na klasifikaciju podruja. Kada se
unutar sistema za suzbijanje praine koristi pritisak vii od atmosferskog (npr positive pressure
pneumatic transfer) praina moe biti lako izduvana iz opreme koja proputa. U sluaju
negativnog pritiska unutar sistema, verovatnoa formiranja podruja praine van opreme je
veoma mala. Veliina estice praine, vlaan sadraj i, gde je to mogue, faktori kao to su brzina
transporta, stopa izvlaenja praine i visina pada mogu uticati na potencijal stope oslobaanja.
Kada je poznat potencijal oslobaanja, svaki izvor oslobaanja moe biti utvren i odreen
stepen ili stepeni oslobaanja.
Stepeni oslobaanja su sledei:
kontinuirani stepen oslobaanja:
kada oblak praine postoji kontinuirano ili se moe oekivati da postoji dui vremenski period ili
tokom kraih vremenskih perioda koji se uestalo deavaju;
primarni stepen oslobaanja:
oslobaanje koje se moe oekivati periodino ili povremeno tokom normalnog rada.
Na primer, u neposrednoj blizini take gde se puni ili prazni kesa;
sekundarni stepen oslobaanja:
oslobaanje koje se ne oekuje tokom normalnog rada i, ako se dogodi, verovatno se deava
samo retko i za krae vreme. Na primer, postrojenje za rukovanje prainom gde se nalazi
nagomilana praina.
Prilikom procene potencijalnih izvora oslobaanja, ne razmatraju se velike ili katastrofalne
greke u postrojenjima. Na primer, ne treba uzeti u obzir kao izvor oslobaanja tokom
normalnog i nepravilnog rada sledee stavke:
sudove pod pritiskom, glavnu strukturu koljke, ukljuujui zatvorene mlaznice i ahtove;
cevi, dovoenje i razvoenje bez spojnica;
uvodnice ventila i prirubnice spojnica, pod uslovom da je u projektovanju i izgradnji
posveena adekvatna panja prevenciji curenja praine.
Na osnovu verovatnoe formiranja atmosfera eksplozivne praine, podruja se mogu formirati u
skladu sa Tabelom 1.
Tabela 1 Odreivanje zona zavisno od prisustva praine
Rezultirajua zona klasifikacije podruja
sa oblakom praine
20
21
22

Prisustvo praine
Kontinuirani stepen oslobaanja
Primarni stepen oslobaanja
Sekundarni stepen oslobaanja

PRIMEDBA 1 Neki silosi mogu biti punjeni ili pranjeni samo retko. U tom sluaju,
unutranjost se moe klasifikovati kao zona 21.
Oprema unutar silosa moe se koristiti samo dok se silos puni ili prazni. Prilikom procene izvora
paljenja treba uzeti u obzir injenicu da e oblak praine verovatno biti prisutan za vreme rada
opreme.

GM

Page 16

4/11/2016

PRIMEDBA 2 U retkim sluajevima kada je veliki kontejner prepun praine, to moe

prouzrokovati formiranje dubokog sloja. Ako se ovako formiran bilo koji duboki sloj brzo ukloni
ili se oprema izoluje, nije neophodno klasifikovati podruje kao zonu 22. Oekuje se da se
ovakva mogunost identifikuje i zabelei u studiji zajedno sa odgovarajuim postupcima
kontrole.
PRIMEDBA 3 Mnogi proizvodi kao to su itarice i eer sadre malu koliinu praine
pomeanu sa velikom koliinom zrnastog materijala. Treba uzeti u bozir da grub materijal moe
biti pregrejan i poeti da gori, ak i ako eksplozija praine nije mogua na toj lokaciji. Zapaljen
zrnasti materijal moe da se transportuje kroz proces i da stvori opasnost od eksplozije na nekom
drugom mestu.
6 Zone
6.1 Opte
Podruja klasifikovana za atmosfere eksplozivne praine podeljena su u zone, to je odreeno
prema uestalosti i trajanju zbivanja atmosfera eksplozivne praine. Neki primeri zona dati su u
Aneksu A.
6.2 Zone
Slojevi, depoziti i gomile praine smatrae se drugim izvorima koji mogu da formiraju
atmosferu eksplozivne praine.
Zona 20
Mesto na kom je atmosfera eksplozivne praine, u formi oblaka praine u vazduhu, stalno
prisutna ili u dugim periodima ili uestalo.
Zona 21
Mesto na kom se atmosfera eksplozivne praine, u formi oblaka praine u vazduhu, verovatno
povremeno deava prilikom normalnog rada.
Zona 22
Mesto na kom se atmosfera eksplozivne praine, u formi oblaka praine u vazduhu, verovatno
nee desiti prilikom normalnog rada ali, ako se desi, trajae samo kratak period.
6.3 irina zona
6.3.1 Opte
irina zone za atmosferu eksplozivne praine definisana je kao razdaljina u bilo kom pravcu od
ivice izvora oslobaanja praine do take gde opasnost vezana za tu zonu vie ne postoji.
Smatrae se da atmosfere eksplozivne praine iz oblaka praine ne postoje ako koncentracija
praine odgovara bezbednosnim ogranienjima i manja je od koncentracije praine potrebne za
postojanje atmosfere eksplozivne praine.
Treba uzeti u obzir injenicu da fina praina moe da se prenese od izvora oslobaanja kretanjem
vazduha unutar zgrade. Kada klasifikacija dovodi do postojanja malih, neklasifikovanih podruja
izmeu klasifikovanih podruja, klasifikacija treba da se proiri na itavo podruje.

GM

Page 17

4/11/2016

6.3.2 Zona 20
irina zone 20 obuhvata unutranjost kanala, proizvodnju i rukovanje opremom u kojima su
atmosfere eksplozivne praine stalno prisutne, tokom dueg vremenskog perioda ili uestalo.
Ako je atmosfera eksplozivne praine van sistema za zadravanje praine stalno prisutna,
neophodna je klasifikacija zone 20.
6.3.3 Zona 21
U veini sluajeva, irina zone 21 moe se definisati uporeivanjem izvora oslobaanja u odnosu
na okolinu gde prouzrokuje atmosfere eksplozivne praine.
irina zone obuhvata sledee:
unutranjost opreme za rukovanje prainom u kojoj se atmosfere eksplozivne praine
verovatno deavaju;
podruje van opreme, formirano na osnovu primarne stope oslobaanja zavisi od nekoliko
parametara praine kao to su koliina praine, stopa protoka, veliina estice i vlani sadraj
proizvoda. Ova zona treba da ostane ograniena. Treba obratiti panju na izvor oslobaanja
uzimajui u obzir uslove koji dovode do oslobaanja kako bi se odredila odgovarajua irina
zone. Za podruja van zgrade (otvoren prostor), granice zone 21 mogu se promeniti zbog
vremenskih prilika kao to su vetar, kia itd.
PRIMEDBA 1 Razdaljina od 1 m od izvora oslobaanja je esto dovoljna (sa vertikalnim
produenjem nadole do zemlje ili do poda) prilikom razmatranja zone 21.
kada je irenje praine ogranieno mehanikim strukturama (zidovima, npr), njihova povrina
moe se smatrati granicom zone.
Praktina razmatranja mogu dovesti do toga da se itavo podruje klasifikuje kao zona 21.
Neograniena zona 21 (neograniena mehanikim strukturama npr. sudovi sa otvorenim
ahtama) koja se nalazi unutra, obino e biti okruena zonom 22.
PRIMEDBA 2 Ako se otkrije da se slojevi praine taloe van originalne zone 21, onda
klasifikacija zone 21 moe da zahteva proirenje (moe postati zona 22) uzimajui u obzir
debljinu sloja i bilo kakav poremeaj u sloju koji proizvodi oblak.
6.3.4 Zona 22
U veini sluajeva, irina zone 22 moe se definisati uporeivanjem sekundarnih izvora
oslobaanja u odnosu na okolinu gde prouzrokuje atmosfere eksplozivne praine.
irina zone 22 obuhvata sledee:
irinu podruja formiranu na osnovu sekundarne stope oslobaanja zavisi od nekoliko
parametara praine kao to su koliina praine, stopa protoka, veliina estice i vlani sadraj
proizvoda. Treba obratiti panju na izvor oslobaanja uzimajui u obzir uslove koji dovode do
oslobaanja kako bi se odredila odgovarajua irina zone. Za podruja van zgrade (otvoren
prostor), granice zone 22 mogu se promeniti zbog vremenskih prilika kao to su vetar, kia itd.
GM

Page 18

4/11/2016

PRIMEDBA 1 Razdaljina od 3 m iza zone 21 i oko izvora oslobaanja je esto dovoljna (sa
vertikalnim produenjem nadole do zemlje ili do poda) prilikom razmatranja zone 22.
kada je irenje praine ogranieno mehanikim strukturama (zidovima, npr), njihova povrina
moe se smatrati granicom zone.
Praktina razmatranja mogu dovesti do toga da se itavo podruje klasifikuje kao zona 22.
PRIMEDBA 2 Ako se otkrije da se slojevi praine taloe van originalne zone 22, onda
klasifikacija zone 22 moe da zahteva proirenje uzimajui u obzir debljinu sloja i bilo kakav
poremeaj u sloju koji proizvodi oblak.
7 Opasnost od sloja praine
Unutar sistema za suzbijanje praine, gde se rukuje prainom i gde se obrauje, esto se ne moe
spreiti formiranje slojeva praine nekontrolisane debljine zato to je to sastavni deo procesa.
Van sistema za suzbijanje praine debljinu slojeva praine mora kontrolisati osoblje i nivo
osoblja mora biti poznat radi klasifikacije. Neophodno je postii dogovor o prirodi angaovanja
osoblja sa upravom postrojenja. O efektima odravanja na slojeve praine raspravlja se u Aneksu
C.
Informacije o efektu vrelih povrina na slojeve praine date su u Aneksu B.
8 Dokumentacija
8.1 Opte
Klasifikacija podruja, kao i preduzeti koraci radi klasifikacije podruja, moraju biti
dokumentovani.
Sve vane informacije koje su koriene bie navedene. Primeri takvih informacija obuhvataju:
a) preporuke relevantnih kodeksa i standarda,
b) procena disperzije praine iz svih izvora oslobaanja,
c) parametri procesa, koji utiu na formiranje atmosfere eksplozivne praine i slojeva praine,
d) parametri rada i odravanja,
e) programi za odravanje.
Rezultati studije klasifikacije podruja i sve naknadne izmene moraju da budu deo
verifikacionog dosijea.
Moraju se navesti osobine svih radnih materijala korienih u postrojenju, a koje su koriene
prilikom klasifikacije podruja. Informacija mora da sadri sledee stavke:
temperatura paljenja oblaka praine,
GM

Page 19

4/11/2016

 temperatura paljenja slojeva praine,

minimalna energija paljenja oblaka praine,
grupe praine,
granice eksplozivnosti,
elektrina otpornost,
vlaan sadraj,
veliina estice.
8.2 Skice, tehnike karakteristike i tabele
Dokumenta o kalsifikaciji podruja mogu biti u tampanom ili elektronskom obliku i treba da
sadre planove i nacrte, koji pokazuju tip i irinu zona, debljinu i dozvoljenu gustinu slojeva
praine, minimalnu temperaturu paljenja oblaka praine i sloja praine. Dokumenta takoe treba
da sadre druge vane informacije kao to su:
a) lokacija i identifikacija izvora oslobaanja. Za velika i sloena postrojenja ili radna podruja,
bilo bi korisno navesti ili izbrojati izvore oslobaanja kako bi se olakalo uporeivanje tehnikih
karakteristika i crtea klasifikacije podruja;
b) informacije o odravanju i drugim preventivnim merama da bi se dobila napravljena
klasifikacija;
c) metode odravanja i redovna revizija klasifikacije, kao i metode za reviziju kada se menjaju
radni materijali, metode i oprema;
d) distributivna lista klasifikacije;
e) razlozi za donoenje odluke o utvrivanju tipa i irine zona i debljine slojeva praine.
Simboli klasifikacije podruja prikazani na Slici 1 su poeljni za upotrebu. Legenda simbola bie
data uvek na svakom crteu.

Slika 1 Identifikacija zona na crteima

GM

Page 20

4/11/2016

Aneks A
(informativni)
Primena klasifikacije podruja
A.1 Primeri zona
A.1.1 Zona 20
Primeri lokacija koje mogu da postanu zona 20:
lokacije unutar sistema za suzbijanje praine;
koevi, silosi, cikloni i filteri itd;
sistemi za transport praine, osim nekih delova trakastih i lananih transportera itd;
seckalice, mlinovi, suare, oprema za pakovanje itd.
A.1.2 Zona 21
Primeri lokacija koje mogu da postanu zona 21:
podruja van sistema za suzbijanje praine i u neposrednoj blizini ulaznih vrata koja se esto
sklanjaju ili otvaraju zbog potreba posla za vreme dok je unutra prisutna atmosfera eksplozivne
praine;
podruja van sistema za suzbijanje praine u blizini taaka za punjenje i pranjenje, creva za
napajanje, taaka za proveru uzoraka, stanica za istovar kamiona, taaka za istovar putem trake,
itd. gde nisu preduzete mere za prevenciju formiranja atmosfera eksplozivne praine;
podruja van sistema za suzbijanje praine gde se akumulira praina i gde, zbog procesa rada,
postoji verovatnoa da e se poremetiti sloj praine i formirati atmosferu eksplozivne praine;
podruja van sistema za suzbijanje praine gde e se verovatno formirati oblaci eksplozivne
praine (ali ne za stalno, niti tokom dugih vremenskih perioda, niti uestalo) npr. silosi (ako se
pune i/ili prazne samo povremeno) i prljava strana filtera, ako postoji velik vremenski interval za
samoienje.
A.1.3 Zona 22
Primeri lokacija koje mogu da postanu zona 22:
ispusti iz otvora vreastih filtera koji, u sluaju kvara, mogu da emituju atmosferu eksplozivne
praine;
lokacije blizu opreme koje se retko otvaraju ili lokacije blizu opreme, koje iz iskustva mogu
lako da formiraju pukotine kroz koje se izduvava praina, na primer pneumatska oprema ili
fleksibilne veze koje mogu da se otete, itd;

GM

Page 21

4/11/2016

 skladite vrea koje sadre pranjave proizvode. Kvar vrea moe nastati tokom rukovanja, to
prouzrokuje emisiju praine;
podruja koja su normalno klasifikovana kao zona 21 mogu pripasti zoni 22 kada su
primenjene mere, ukljuujui izduvne ventile, za prevenciju formiranja atmosfera eksplozivne
praine. Mere trebaju biti preduzete u neposrednoj blizini taaka za punjenje i pranjenje (vrea),
creva za napajanje, taaka za proveru uzoraka, stanica za istovar kamiona, taaka za istovar
putem trake, itd;
podruja gde se formiraju kontrolisani slojevi praine koji e verovatno biti poremeeni i
stvoriti atmosfere eksplozivne praine. Samo ako se sloj ienjem otkloni pre nego to se
formira opasna atmosfera praine, podruje se ne smatra opasnim.
Ovo je glavni cilj dobrog odravanja.
A.2 Stanica za pranjenje vrea unutar zgrade i bez izduvnih ventila
U ovom primeru, vree se esto prazne runo u levak iz kog se sadraj pneumatski prenosi u
drugi deo postrojenja. Deo levka je obino ispunjen proizvodom.
Zona 20 unutar levka zato to je atmosfera eksplozivne praine prisutna uestalo ili ak stalno.
Zona 21 Otvorena ahta je izvor sa primarnom stopom oslobaanja. Shodno tome, zona 21 je
definisana oko ahte, i iri se na odreenu razdaljinu od ivica ahte i nadole do poda.
PRIMEDBA 1 Ako se nataloe slojevi praine, moe se traiti dalja klasifikacija, uzimajui u
obzir debljinu sloja i poremeaje sloja koji stvaraju oblak, kao i nivo odravanja (videti Aneks
C). Ako kretanje vazduha tokom pranjenja vrea moe povremeno odneti prainu van zone 21,
onda se moe traiti zona 22 u skladu sa 6.3.3.

Legenda
1 zona 21, videti 6.3.3
2 zona 20, videti 6.3.2
3 pod
4 levak za pranjenje vrea
5 ka daljem postupku rada
GM

Page 22

4/11/2016

PRIMEDBA 2 Prikazane dimenzije su samo za ilustraciju. U praksi se mogu traiti druge

razdaljine.
PRIMEDBA 3 Dodatne mere kao to su ventilacija i izolacija za eksploziju, itd. mogu biti
potrebne, ali one su van delokruga ovog standarda i zato nisu date.
Slika A.1 Stanica za pranjenje vree unutar zgrade i bez izduvne ventilacije
A.3 Stanica za pranjenje vree sa izduvnom ventilacijom
Ovo je slino primeru datom u lanu A.1, ali u ovom sluaju sistem ima ventilaciju za izvlaenje.
Na taj nain, praina moe da se zadri unutar sistema u najveoj moguoj meri.
Zona 20 Unutar levka zato to je atmosfera eksplozivne praine prisutna uestalo ili ak stalno.
Zona 22 Otvorena ahta je izvor sa sekundarnom stopom oslobaanja. Pod normalnim
okolnostima, praina ne moe izai zahvaljujui sistemu za izvlaenje praine. U dobro
dizajniranom sistemu za izvlaenje, svaka osloboena praina bie usisana nazad.
Shodno tome, samo zona 22 je definisana oko ahte, i iri se na odreenu razdaljinu od ivica
ahte i nadole do poda. Tana irina podruja zone 22 mora biti odreena na osnovu osobina
praine i postupka rada.

Legenda
1 zona 22, videti 6.3.4
2 zona 20, videti 6.3.2
3 pod
4 levak za pranjenje vrea
5 ka daljem postupku rada
6 ka izvlaenju unutar sistema za suzbijanje praine

GM

Page 23

4/11/2016

PRIMEDBA 1 Prikazane dimenzije su samo za ilustraciju. U praksi se mogu traiti druge

razdaljine.
PRIMEDBA 2 Dodatne mere kao to su ventilacija i izolacija za eksploziju, itd. mogu biti
potrebne, ali one su van delokruga ovog standarda i zato nisu date.
Slika A.2 Stanica za pranjenje vree sa izduvnom ventilacijom
A.4 Cikloni i filteri sa istim odvodom van zgrade
U ovom primeru, ciklon i filter su delovi usisnog sistema za izvlaenje. Izvuen proizvod prolazi
kroz rotacioni ventil koji stalno radi i pada u zatvorenu korpu. Koliina praine je veoma mala i
stoga su vremenski intervali za samoienje veliki. Iz tog razloga, unutranjost samo
povremeno sadri zapaljiv oblak tokom normalnog rada.
Ventilator na filteru izduvava izvueni vazduh u spoljanju sredinu.
Zona 20 Unutar ciklona zato to je atmosfera eksplozivne praine prisutna uestalo ili ak stalno.
Zone 21 Postoji zona 21 na prljavoj strani filtera samo ako male koliine praine nije prikupio
ciklon tokom normalnog rada. Ako ovo nije sluaj, prljava strana filtera je zona 20.
Zona 22 ista strana filtera moe da sadri oblak zapaljive praine ako delovi filtera otkau.
Ovo se odnosi na unutranjost filtera, delove filtera, cevovod za izvlaenje i okolinu mesta za
pranjenje iz cevi. Zona 22 se iri na odreenu razdaljinu od otvora cevovoda i nadole do zemlje
(nije prikazano na dijagramu). Tana irina podruja zone 22 mora biti odreena na osnovu
osobina praine i postupka rada.
PRIMEDBA 1 Ako se nataloe slojevi praine izvan opreme postrojenja, moe se traiti dalja
klasifikacija, uzimajui u obzir debljinu sloja i poremeaje sloja koji stvaraju oblak. Moe se
uzeti u obzir i uticaj spoljanjih prilika npr. vetar, kia ili vlanost mogu spreiti taloenje slojeva
praine.

Legenda
1 zona 22, videti 6.3.4
2 zona 20, videti 6.3.2
3 pod
4 ciklon
5 ka silosu proizvoda
6 ulazni ventil
7 filter
8 ka korpi za prainu
9 ventilator za izvlaenje
10 ka izlaznom ventilu
GM

Page 24

4/11/2016

11 zona 21, videti 6.3.3

PRIMEDBA 2 Prikazane dimenzije su samo za ilustraciju. U praksi se mogu traiti druge
razdaljine.
PRIMEDBA 3 Dodatne mere kao to su ventilacija i izolacija za eksploziju, itd. mogu biti
potrebne, ali one su van delokruga ovog standarda i zato nisu date.
Slika A.3 Ciklon i filter sa istim odvodom van zgrade
A.5 Dizalica unutar zgrade bez izduvne ventilacije
U ovom primeru, prah iz bureta od 200 l se prazni u levak da bi se dalje transportovao punim
transporterom do susedne sobe. Puno bure se stavlja na platformu i skida se poklopac.
Hidraulini cilinderi spajaju bure sa razvodnim ventilom koji je zatvoren. Poklopac levka je
otvoren i nosai bureta se okreu kako bi stavili razvodni ventil na vrh levka. Razvodni ventil se
otvara i prah se transportuje punim transporterom odreeno vreme dok se bure ne isprazni.
Kada je potrebno staviti novo bure, razvodni ventil se zatvara. Nosa bureta se rotira nazad na
poetnu poziciju i zatvara se poklopac levka. Hidraulini cilinderi oslobaaju bure i ono se
zatvara pre nego to se skloni.
Zona 20 Unutranjost bureta, levka i puni transporter e sadrati oblak praine esto i tokom
dugog vremenskog perioda i zbog toga se klasifikuju kao zona 20.
Zona 21 Oslobaanje praine u formi oblaka deava se kada se sklone poklopci bureta i levka i
kada se razvodni ventil stavlja ili sklanja sa vrha levka. Shodno tome, zona 21 se definie na
odreenoj razdaljini od vrha bureta, levka i oko razvodnog ventila.
Tana irina podruja zone 21 mora biti odreena na osnovu osobina praine i postupka rada.
Zona 22 Ostatak sobe pripada zoni 22 zbog mogunosti sluajnog prosipanja i poremeaja
velike koliine praine.

Legenda
1 zona 20, videti 6.3.2
2 zona 21, videti 6.3.3
3 zona 22, videti 6.3.4
GM

Page 25

4/11/2016

4 levak
5 razvodni ventil
6 puni transporter
7 poklopac levka
8 platforma za bure
9 hidraulini cilinderi
10 zid
11 bure
12 pod
PRIMEDBA 1 Prikazane dimenzije su samo za ilustraciju. U praksi se mogu traiti druge
razdaljine.
PRIMEDBA 2 Dodatne mere kao to su ventilacija i izolacija za eksploziju, itd. mogu biti
potrebne, ali one su van delokruga ovog standarda i zato nisu date.
Slika A.4 Dizalica unutar zgrade bez izduvne ventilacije
Aneks B
(informativni)
Rizik od paljenja sloja praine od strane vrelih povrina
Rizik od paljenja zasniva se na mogunosti da sloj praine moe biti upaljen od strane vrele
povrine ili zraenja toplote iz opreme. Odgovarajue mere za kontrolu tog rizika su
ograniavanje temperature povrina koje su u kontaktu sa slojevima praine ili ograniavanje
oslobaanja energije iz opreme koja je u pitanju.
Za primenu i instalaciju elektrine opreme, detalji su dati u IEC 60079-14. Ova informacija se
moe koristiti i za bilo koje druge vrele povrine.

Aneks C
(informativni)
Odravanje
C.1 Uvodne napomene
Klasifikacija podruja u ovom standardu zasniva se na definicijama zona. Svaka opasnost od
slojeva praine treba da se razmatra odvojeno od oblaka praine.
Postoje tri opasnosti od slojeva praine:
1) Prva eksplozija unutar zgrade moe podii slojeve praine u oblake i izazvati sekundarne
eksplozije koje nanose vie tete nego prva. Slojevipraine se mloraju stalno kontrolisati kako bi
se smanjila ova opasnost.
2) Slojevi praine mogu se upaliti zbog zraenja toplote iz opreme na kojoj se slojevi nalaze, to
moe biti spor proces.

GM

Page 26

4/11/2016

3) Sloj praine moe se podii u oblak, upaliti i izazvati eksploziju.

Ove opasnosti zavise od osobina praine i debljine slojeva, na ta ima uticaj priroda odravanja.
Verovatnoa da e sloj izazvati vatru moe se kontrolisati pravilnim odabirom opreme i
efikasnim odravanjem.
C.2 Nivoi odravanja
Sama uestalost ienja nije dovoljna da bi se odredilo da li sloj sadri dovoljno praine kako
bi se kontrolisale ove opasnosti. Stopa taloenja praine ima razliite efekte, na primer,
sekundarni stepen oslobaanja sa visokom stopom taloenja moe stvoriti opasan sloj mnogo
bre nego primarni stepen oslobaanja sa niskom stopom taloenja. I uestalost ienja i
efikasnost ienja su vani.
Prema tome, prisustvo i trajanje praine zavise od:
stepena oslobaanja iz izvora praine,
stope taloenja praine, i
efikasnosti odravanja (ienja).
Mogu se opisati tri nivoa odravanja.
Dobar: Slojevi praine se odravaju tako da su neznatne debljine ili ih nema, bez obzira na
stepen oslobaanja. U ovom sluaju, opasnost od nastajanja oblaka eksplozivne praine iz
slojeva i opasnost od paljenja slojeva su otklonjene.
Srednji: Slojevi praine nisu neznatni ali kratko traju (manje od jedne smene). Praina se
otklanja pre nego to moe da se zapali.
Slab: Slojevi praine nisu neznatni i traju vie od jedne smene. Opasnost od paljenja moe biti
velika i to se treba kontrolisati odabirom opreme u skladu sa IEC 60079-14. Slabo odravanje
kombinovano sa uslovima koji mogu dovesti do stvaranja oblaka praine iz sloja trebaju biti
spreeni. Svi uslovi koji mogu dovesti do stvaranja oblaka praine (na primer, kada neko ulazi u
sobu) moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije opasnih podruja.
PRIMEDBA 1 Kada se planirani nivo odravanja ne odrava, stvara se dodatna opasnost od
poara i eksplozije.
Odreena oprema vie ne mora biti odgovarajua.
PRIMEDBA 2 Promene stanja sloja praine, npr. upijanje vlage, mogu onemoguiti podizanje
sloja u oblak praine. U tom sluaju, moda nema opasnosti od sekundarne eksplozije, ali
opasnost od poara ostaje i dalje ista.

Aneks D
(informativni)
Upoznavanje sa alternativnom metodom procene rizika koja obuhvata "nivoe zatitne
opreme" za Ex opremu

GM

Page 27

4/11/2016

D.1 Uvodne napomene

Ovaj aneks daje objanjenje koncepta metode procene rizika koja obuhvata nivoe zatitne
opreme (EPLs). Ovi nivoi su uvedeni kako bi se omoguio alternativni pristup metodama koje se
trenutno koriste prilikom izbora Ex opreme.
D.2 Istorijska pozadina
Istorijski, priznato je da svi tipovi zatite ne pruaju isti nivo osiguranja od mogunosti nastanka
zapaljivih uslova. Standardna instalacija, IEC 60079-14, dodeljuje odreene vrste zatite na
odreenim zonama, na osnovu statistike da to je ee nastajanje eksplozivne atmosfere, to je i
potrebniji vei nivo zatite od mogunosti aktiviranja izvora paljenja.
Opasna podruja (sa uobiajenim izuzeem rudnika uglja) podeljena su u zone, u skladu sa
stepenom opasnosti. Stepen opasnosti definisan je u skladu sa verovatnoomnastajanja
eksplozivnih atmosfera. Generalno, ne vodi se rauna o potencijalnim posledicama eksplozije,
niti o drugim faktorima kao to je toksinost materijala. Prava procena rizika uzima u obzir sve
faktore.
Prihvatanje opreme u svakoj zoni je istorijski zasnovano na tipu zatite. U nekim sluajevima tip
zatite moe biti podeljen na razliite nivoe zatite koji su istorijski opet u korelaciji sa zonama.
Na primer, sutinska bezbednost je podeljena na nivoe zatite ia i ib. Standard enkapsulacije
m sadri dva nivoa zatite ma i mb.
(The encapsulation m standard includes two levels of protection ma and mb.)
U prolosti, standard o odabiru opreme pruao je vrstu vezu izmeu tipa zatite opreme i zone u
kojoj se oprema moe koristiti. Kao to je ranije pomenuto, u IEC sistemu zatite od eksplozija
nigde se ne vodi rauna o potencijalnim posledicama eksplozije, ako se ona dogodi.
Meutim, rukovodioci postrojenja esto donose intuitivne odluke o irenju (ili smanjenju) zona
kako bi kompenzovali ove propuste. Tipian primer je instalacija tipa zona1 navigacijske
opreme u podruju zone 2 na ofor naftnim platformama, tako da navigacijska oprema ostane
funkcionalna ak i u prisustvu potpuno neoekivanog dugotrajnog oslobaanja gasa. Nasuprot
tome, opravdano je da vlasnik udaljene, dobro obezbeene, male benzinske pumpe, pokree
pumpu sa motorom tipa zona 2, ak i u zoni 1, ako je ukupna koliina gasa koji moe da
eksplodira mala i ako rizik po ivot i imovinu od takve eksplozije moe da se zanemari.
Situacija se komplikuje sa objavljivanjem prvog izdanja IEC 60079-26 koji uvodi dodatne
uslove koji se odnose na opremu namenjenu za upotrebu u zoni 0. Pre toga, Ex se smatrao
jedinom prihvatljivom tehnikom u zoni 0.
Priznato je da je korisno utvrditi i oznaiti sve proizvode u skladu sa postojeim rizikom
njihovog paljenja. To bi olakalo izbor opreme i pruilo mogunost da se bolje primeni pristup
proceni rizika, gde je to potrebno.
D.3 Opte
Pristup proceni rizika radi prihvatanja Ex opreme uveden je kao alternativni metod u odnosu na
trenutni zakonodavni i relativno nefleksibilni pristup, povezujui opremu i zone. Da bi se to

GM

Page 28

4/11/2016

olakalo, uveden je sistem nivoa zatitne opreme kako bi se jasno pokazala postojea opasnost
od paljenja opreme, bez obzira na tip zatite koji se koristi.
Sistem za odreivanje ovih nivoa zatitne opreme je sledei.
D.3.1 Rudnici podloni rudnikom gasu (Grupa I)
D.3.1.1 EPL Ma
Oprema za instalaciju u rudnicima uglja koji su podloni rudnikom gasu, ima veoma visok
nivo zatite, to prua dovoljnu bezbednost da nee postati izvor paljenja pri normalnom radu,
tokom oekivanih kvarova ili tokom retkih kvarova, ak i kad je ukljuena u sluaju izbijanja
gasa.
PRIMEDBA Obino e se komunikacijska kola i oprema za detekciju gasa konstruisati tako da
zadovolje Ma uslove - na primer Ex ia telefonsko kolo.
D.3.1.2 EPL Mb
Oprema za instalaciju u rudnicima uglja koji su podloni rudnikom gasu, ima visok nivo
zatite, to prua dovoljnu bezbednost da nee postati izvor paljenja pri normalnom radu ili
tokom oekivanih kvarova za vreme izmeu izbijanja gasa i iskljuivanja opreme.
PRIMEDBA Obino e se oprema za Grupu I konstruisati tako da zadovolje Mb uslove - na
primer Ex d motori i razvodna postrojenja.
D.3.2 Gasovi (Grupa II)
D.3.2.1 EPL Ga
Oprema za atmosfere eksplozivnog gasa, ima veoma visok nivo zatite, nije izvor paljenja za
vreme normalnog rada, tokom oekivanih kvarova ili tokom retkih kvarova.
D.3.2.2 EPL Gb
Oprema za atmosfere eksplozivnog gasa, ima visok nivo zatite, nije izvor paljenja za vreme
normalnog rada ili tokom oekivanih kvarova.
PRIMEDBA Veina standardnih koncepata zatite stavlja opremu u ovaj nivo zatitne opreme.
D.3.2.3 EPL Gc
Oprema za atmosfere eksplozivnog gasa, ima napredan nivo zatite, nije izvor paljenja za
vreme normalnog rada i moe imati neku dodatnu zatitu kako bi se osiguralo da ostane
neaktivna kao izvor paljenja u sluaju oekivanih redovnih pojava (na primer kvar lampe).
PRIMEDBA Obino, ovo e biti Ex n oprema.
D.3.3 Praine (Grupa III)
D.3.3.1 EPL Da

GM

Page 29

4/11/2016

Oprema za atmosfere zapaljive praine, ima veoma visok nivo zatite, nije izvor paljenja za
vreme normalnog rada, tokom oekivanih kvarova ili tokom retkih kvarova.
D.3.3.2 EPL Db
Oprema za atmosfere zapaljive praine, ima visok nivo zatite, nije izvor paljenja za vreme
normalnog rada ili tokom oekivanih kvarova.
D.3.3.3 EPL Dc
Oprema za atmosfere zapaljive praine, ima napredan nivo zatite, nije izvor paljenja za vreme
normalnog rada i moe imati neku dodatnu zatitu kako bi se osiguralo da ostane neaktivna kao
izvor paljenja u sluaju oekivanih redovnih pojava (na primer kvar lampe).
U veini situacija, sa potencijalnim tipinim posledicama iz rezultujue eksplozije, planirano je
da se koristi sledea oprema po zonama (ovo se ne moe direktno primenjivati u rudnicima koji
su podloni rudnikom gasu, poto se koncept zona generalno ne primenjuje). Videti Tabelu D.1.
Tabela D.1 Tradicionalna veza EPLs (nivoa zatitne opreme) i zona
(bez dodatne procene rizika)
Nivo zatitne opreme
Ga
Gb
Gc
Da
Db
Dc

Zona
0
1
2
20
21
22

D.4 Obezbeena zatita od rizika paljenja

Razliiti nivoi zatite opreme moraju da funkcioniu u skladu sa radnim parametrima koje je
utvrdio proizvoa za taj nivo zatite. Videti Tabelu D.2.
Tabela D.2 Opis obezbeene zatite od rizika paljenja
Obezbeena
zatita

Veoma visoka

Nivo zatitne
opreme
Grupa
Ma
Grupa I
Ga

Veoma visoka
Veoma visoka

GM

Grupa II
Da
Grupa III

Uinak zatite
Dva nezavisna sredstva
zatite ili bezbednost ak i
kada se dogode dva kvara
istovremeno nezavisno jedan
od drugog
Dva nezavisna sredstva
zatite ili bezbednost ak i
kada se dogode dva kvara
istovremeno nezavisno jedan
od drugog
Dva nezavisna sredstva
zatite ili bezbednost ak i
Page 30

Uslovi rada
Oprema nastavlja da
radi kada je prisutna
eksplozivna atmosfera

Oprema nastavlja da
radi u zonama 0, 1 i 2
Oprema nastavlja da
radi u zonama 20, 21
4/11/2016

Mb
Visoka

Grupa I
Gb

Visoka

Grupa II
Db

Visoka
Napredna
Napredna

Grupa III
Gc
Grupa II
Dc
Grupa III

kada se dogode dva kvara

istovremeno nezavisno jedan
Pogodna za normalan rad i
teke uslove rada
Pogodna za normalan rad i
este poremeaje ili oprema
gde se kvarovi obino
uzimaju u obzir
Pogodna za normalan rad i
este poremeaje ili oprema
gde se kvarovi obino
uzimaju u obzir
Pogodna za normalan rad
Pogodna za normalan rad

i 22
Oprema se iskljuuje
kada je prisutna
eksplozivna atmosfera
Oprema nastavlja da
radi u zonama 1 i 2
Oprema nastavlja da
radi u zonama 21 i 22
Oprema nastavlja da
radi u zoni 2
Oprema nastavlja da
radi u zoni 22

D.5 Implementacija
etvrto izdanje IEC 60079-14 (obuhvata preanje uslove iz IEC 61241-14) uvodi EPLs (nivoe
zatitne opreme) kako bi se omoguila procena rizika kao alternativni metod priliko odabira
opreme.
Dodatno oznaavanje i korelacija sa postojeim tipovima zatite uvode se u narednim revizijama
IEC standarda:
IEC 60079-0 (obuhvata preanje uslove iz IEC 61241-0)
IEC 60079-1
IEC 60079-2 (obuhvata preanje uslove iz IEC 61241-4)
IEC 60079-5
IEC 60079-6
IEC 60079-7
IEC 60079-11 (obuhvata preanje uslove iz IEC 61241-11)
IEC 60079-15
IEC 60079-18 (obuhvata preanje uslove iz IEC 61241-18)
IEC 60079-26
IEC 60079-28
EPLs zahteva dodatno oznaavanje za tip zatite kod atmosfera eksplozivnog gasa. Za atmosfere
eksplozivne praine, postojei sistem obeleavanja zona na opremi biva zamenjena sa
oznaavanjem EPLs.

GM

Page 31

4/11/2016