BS en 12101 - 6-2005 - Sistemi Za Kontrolu Dima I Vatre

BRITANSKISTANDARD
BSEN
121016:2005
Sadriispravkubr.1
Sistemizakontroludimaitoplote
Deo6:Specifikacijazasistemesarazlikom
pritiska Oprema
EvropskistandardEN121016:2005imastatusBritanskogstandarda
ICS13.220.99
BSi
NIJEDOZVOLJENOUMNOAVANJEBEZDOZVOLEBSIOSIMPREMAZAKONIMAIZDAVATVA
Britanskistandardi
BS EN121016:2005(E)
Nacionalnipredgovor
Ovaj Britanski standard objavila je institucija Britanski standardi (BSI). On predstavlja britansku
implementacijustandardaEN121016:2005, ukljuujuiispravkeizavgusta2006.
OvajstandardzamenjujeBS55884:1998kojijepovuenizupotrebe.
UestvovanjeVelikeBritanijeupripremiovogstandardapovereno jeTehnikomkomitetuFSH/25,
Sistemizakontroludimaitoplote.
ListaorganizacijakojepredstavljaFSH/25moesedobitinazahtevupuennjihovomsekretarijatu.
Ovo izdanje ne ukljuuje sve neophodne odredbe ugovora. Korisnici preuzimaju odgovornost za
njegovuispravnuprimenu.
UsklaivanjesaBritanskimstandardomnemoeobezbeditiimunitetodizvravanjazakonskih
obaveza.
Ovaj Britanskistandardje
objavljennaosnovuovlaenja
Komitetazapolitikuistrategiju
standarda,30.juna2005.
BSI2006
ISBN0580462552
Amandmanikojisuobjavljeninakonpublikacijestandarda
Br.amand.
Datum
Komentari
16745
ispravkabr.1
30novembar2006
Zamena jednaina A.3, A.3a,

A.10,A.12iA.25
BS EN121016:2005(E)
EVROPSKISTANDARD
EN121016
Jun2005
ICS13.220.99
Sadriispravkeizavgusta2006
Engleskaverzija
SistemizakontroludimaitoploteDeo6:Specifikacija
zasistemesarazlikom pritiskao prema
Ovaj Evropski standard odobrio je Evropski komitet za standardizaciju (CEN) 17. januara, 2005.
godine.
lanovi CENa obavezni su da potuju CEN/CENELEC Interne propise koji odreuju uslove za
davanje statusa nacionalnog standarda ovom Evropskom standardu bez ikakvih izmena. Dosadanje
liste i bibliografske reference koje se tiu ovakvih nacionalnih standarda mogu se dobiti na zahtev
upuenCentralnomsekretarijatuilibilokojojlaniciCENa.
OvajEvropskistandardpostojiutrizvanineverzije(engleska,francuskainemaka).Verzijanabilo
kom drugom jeziku dobijena prevodom na sopstveni jezik lanice CENa uz njenu odgovornost i
obavetenjeCenralnogsekretarijataimaististatuskaoizvanineverzije.
lanice CENa su institucije za nacionalne standarde Austrije, Belgije, Kipra, eke republike,
Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemake, Grke, Maarske, Islanda, Irske, Italije, Latvije,
Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveke, Poljske, Portugalije, Slovake, Slovenije,
panije,vedske,vajcarskeiVelikeBritanije.
CEN
EVROPSKAKOMISIJAZASTANDARDIZACIJU
Menadmentcentar:ruedeStassart,36B1050Brisel
2005CENSvapravanaeksploatacijuubilokomoblikuinabilokojinain
Ref.br.EN121016:2005:E
BS EN121016:2005(E)
rezervisana suzanacionalnelaniceCENa.
Sadraj
strana
Predgovor.......................................................................................................
0
Uvod......................................................................................................
1
Delokrug...............................................................................................
2
Normativnereference..........................................................................
3
Termini,definicije,simboliijedinice .................................................
4
Klasifikacijasistemazazagrade........................................................
5
Osobinesistemazastvaranjenatpritiska...........................................
6
Prostoriukojimatrebaformiratinatpritisak...................................
7
Projektneprocedurezasistemesanatpritiskom...............................
8
Stvaranjenatpritiskausklonitimaidrugimprostorima................
9
Stvaranjepotpritiska............................................................................
10
Interakcijasadrugimsistemimazazatituodpoarai
drugimgraevinskimsistemima.........................................................
11
Instalacijaioprema(ukljuijuikomponente).................................
12
Testiranjeradasistema........................................................................
13
Odravanje...........................................................................................
14
Dokumentacija.....................................................................................
15
Projektniprorauni.............................................................................
16
Procenausklaenosti...........................................................................
5
7
13
13
15
23
49
50
60
67
69
AneksA(informativno)Preporukezaprojektovanje...............................
AneksB(informativno)Reenjausluajudanepostojimogunost
dasepostigneprojektovanarazlikapritiska....................................
AneksZA(informativno)KlauzuleovogEvropskogstandardakoje
sepozivajunabitnezahteveilidrugeodredbe
Direktivezagraevinskeproizvode...................................................
104
Literatura.......................................................................................................
123
74
77
89
92
94
96
98
116
118
BS EN121016:2005(E)
Predgovor
Ovajdokument(EN121016:2005)jepripremiotehnikikomitetCEN/TC191Fiksniprotivpoarni
sistemi,ijisekretarijatvodiBSI.
Ovom Evropskom standardu bie dat status nacionalnog standarda iliobjavom identinog teksta ili
putemodobrenja,najkasnijedodecembra2005.god.inacionalnistandardikojinisuuskladusaovim
standardom trebadabudupovueniizupotrebenajkasnijedodecembra2005.godine.
Ovaj dokument je pripremljentokommandata koji je CEN dobio odEvropske komisije i Evropske
asocijacijezaslobodnutrgovinuipodravaosnovnezahteveEUDirektive89/106/EEC.
Za vezu sa EU Direktivama, pogledati informativni Aneks ZA koji predstavlja integralni deo ovog
dokumenta.
Ovaj Evropski standard nosi opti naslov Sistemi za kontrolu dima i toplote i sastoji se od
sledeihjedanaestdelova:
Deo1: Specifikacijazadimnebarijere
Deo2: Specifikacijazaprirodnedimneitoplotneizduvneventilatore
Deo3: Specifikacijazaprinudnedimneitoplotne izduvneventilatore
Deo4: Instalacijezakontroluvatreidima oprema
Deo5: Projekatiproraunzadimnei izduvneventilacionesisteme(objavljeno
kaoCR121015)
Deo6: Specifikacijazasistemesarazlikompritiskaoprema
Deo7: Kanalizakontroludima
Deo8: Specifikacijazaupravljivealuzinezaodvoenjedima1
Deo9: Upravljakipultoviikontrolnipultovi usluajuopasnosti
Deo10: Napajanja
EN12101jeukljuenuserijuEvropskihstandardakoji takoe obuhvataju:
a)SistemezagaenjepoarapomouCO2,halona,itd.
(EN12094iENISO14520)
1
Upravljivaaluzinazaodvoenjedima smokecontroldamper(eng.),prim.prev.
BS EN121016:2005(E)
b)Sprinklersisteme(EN12259)
c)Sistemesagaenjepoaraprahom(EN12416)
d)Sistemezaprotiveksplozivnuzatitu(EN26184)
e)Sistemezagaenjepoarapenom (EN13565)
f)Sistemezagaenjehidrantskommreom (EN671)
g)Sistemesavodenommaglom (EN14816)
NaosnovuCEN/CENELECInterneregulative,organizacijezanacionalnestandardesledeihzemalja
obavezne su da primene ovaj Evropski standard: Austrija, Belgija, Kipar, eka republika, Danska,
Estonija, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Maarska, Island, Irska, Italija, Latvija, Litvanija,
Luksemburg,Malta,Holandija,Norveka,Poljska,Portugalija,Slovaka,Slovenija,panija,vedska,
vajcarskaiVelikaBritanija.
BS EN121016:2005(E)
Uvod
0.1 Kretanjedimauzgradi
Ovaj dokument sadri informacije i zahteve za projektovanje, raunske metode, instaliranje i
testiranjasistemaijajenamenadaseogranii irenjedimasredstvimakojastvarajurazlikupritiska.
Sistemisarazlikompritiskamoguseostvariti putemdvemetode:
i) stvaranje natpritiska odravanje pozitivnog pritiska unutar tienih prostora (videti sliku
1a),ili
ii)stvaranjepotpritiskaodvoenjevrelihgasovaizpoarnezoneukojojvladanii pritisaku
odnosunapritisaksusednogtienogprostora(videtisliku1b)
BS EN121016:2005(E)
1Spoljnasredina
2Prostorsanatpritiskom
3 Sigurnosnioduakzaprekomernipritisak
4 Curenjeuspoljnusredinu
5Poarnazona
6Otvorizaizbacivanjevazduha
7 Dovodvazduha
8Ventilatorzadovodvazduha
9 Sistemdovodnihkanala
Slika1a)Primersistemazastvaranjenatpritiskaipotpritiska
8
BS EN121016:2005(E)
1
2
3
4
5
6
7
Stepenite
Pretprostor
Boraviniprostor (DP prostorsapotpritiskom)
Izvlaenjevazduha(stvaranjepotpritiska)
Putcurenjakrozvrataitd.
Svevazduh
Konstrukcijaotpornapremapoaru
Slika1b)Primersistemasapotpritiskompodrumiilidrugiprostoribez
spoljnihprozora
Usluajupoara,nastali dimpratiemukretanjakojazavisiodsledeihglavnihpokretakihsila.
irenjedimakagornjimspratovimaizazvanovrelimgasovimanaspratuzahvaenompoarom.
U okviru poarne zone, dim koji je nastao zbog poara dobija snagu potiska na gore zahvaljujui
svojojsmanjenojgustini.Ukolikouzgradipostojeputevicurenjakagornjemspratutomoedovesti
dokretanjadimakagornjimspratovima.Osimtoga,ovajpotisaknagoremoeprouzrokovatiirenje
dima preko puteva curenja kroz vertikalne barijere izmeu prostorija, npr. vrata, zidovi, pregrade.
Razlikapritiskatipinodovodidotogadadimivreligasovicurekrozpukotinenavrhuvrataasve
vazduhseuvlai krozpukotinenadnu.
Toplotno irenje vrelih gasova u poarnoj zoni. Vatra koja izaziva irenje gasova moe za
posledicu imati poveanje pritiska, praeno isticanjem vrelih gasova izvan poarnog sektora.
BS EN121016:2005(E)
Meutim,uveinisluajeva,poetnasilakojaizazivairenjevrelihgasovabrzoserasipa,paseovaj
efekatmoezanemariti.
Efekatdimnjakaunutarzgrade.Uhladnimambijentalnimuslovima,vazduhuzgradijegeneralno
topliji i manje gustine nego sopljni vazduh. Potisak toplog vazduha izaziva njegovo dizanje kroz
vertikalnaoknauzgradi,agradijentpritiskaseodreujetakodasehladanvazduhuvodinadnuokna
a topao vazduh se istiskuje napolje na vrhu. U toplim ambijentalnim uslovima, kada vazduh unutar
zgrademoebitihladnijinegonapolju,moepostojatisuprotanuslov,npr.vazduhseistiskujenapolje
na dnu dimnjaka a uvodi se na vrhu. U oba sluaja, na nekoj srednjoj vrednosti, neutralna ravan
pritiskaformirasetamogdesupritiscispoljnogiunutranjegvazduhajednaki.
Snaga vetra. Kada vetar duva prema bonim stranama zgrade, on se usporava, to za rezultat ima
poveanje pritiska na privetrinskoj strani zgrade. Istovremeno, vetar skree putanju i ubrzava oko
bonih zidova i preko krova, stvarajui pad pritiska na zavetrinskoj strani zgrade, tj. uvlaenje na
ovimpovrinama.tojeveabrzinavetra,veejeuvlaenje.Glavniefekatovihpritisakajestvaranje
horizontalnog kretanja vazduha kroz zgradu od privetrinskih do zavetrinskih strana. Ukoliko je
obvojnica zgrade propustljiva, npr. sa vratima i prozorima koji se otvaraju, tada e efekat biti vie
izraen. U sluaju poara, ukoliko postojipolomljen prozor na strani u pravcu vetra, vetar moe da
potpomae irenje dima kroz zgradu horizontalnim putevima ili u nekim sluajevima i vertikalnim
putevima. Stoga nije mogue precizno predvideti pritisak koji vetar vri na zgradu, a samim tim i
unutranjekretanjevazduha,pasuponekadneophodnikompjuterskaanalizailieksperimentutunelu
zapotpunorazumevanjeovogproblema.
NAPOMENA
Smernicezadejstvovetra datesuuprEN199124.
HVACsistemi(Grejanje,ventilacijaiklimatizacija).HVACsistemimogudadopremevazduhdo
zonepoaraitimedoprinesusagorevanju, ili mogunaglo datransportujudimuprostorekojinisuu
zonilokacijepoara,paseestoiskljuujuusluajupoara.Meutim,ovakvisistemiseestomogu
modifikovatikakobipomogliuograniavanjuirenjadimailisemogukoristitizajednosasistemima
sarazlikom pritiskazadovoenjeodnosnoizbacivanjevazduha.
0.2 Ciljevisistemasarazlikompritiska
Ciljovogdokumentajedapruiinformacijeoproceduramaijajenamenadaogranieirenjedima
odjednogprostoraunutarzgradedodrugog,preko putevacurenjakrozfizike barijere(tj.pukotina
okozatvorenihvrata)ili krozotvorenavrata.
Sistemi sarazlikompritiska nude mogunostodravanjapotrebnihuslovau tienimprostorima, na
primer na putevima za evakuaciju, putevima za prilaz tokom gaenja poara, u protivpoarnim
ahtovima, pretprostorima, stepenitima i drugim oblastima kod kojih postoji potreba da budu bez
dima. Ovaj dokument nudi informacije koje se odnose na bezbednost lica, gaenje poara i zatitu
imovinekodsvihtipovagraevina.Neophodnojeodreditinesamokudauzgradutrebadovoditisve
vazduh za stvaranje pritiska, ve takoe i gde e taj vazduh i dim napustiti zgradu i koje e puteve
pratitiutokutogprocesa.Slinarazmatranjaprimenjujusenaemezastvaranjepotpritiska,npr.kod
putevazaodvoenjevazduha,kaoikodulazazasvevazduhi putevakojeepratiti.
10
BS EN121016:2005(E)
Stogajeciljdaseuspostavigradijentpritiska(atimeiobrazacprotokavazduha)natajnaintoe
pritisakbitinajveiutienimprostorimazaevakuacijuaprogresivnoeopadati uprostorimakakose
udaljavamoodevakuacionih puteva.
Sistemi sa razlikom pritiska predstavljaju sredstvo za poboljanje nivoa zatite od poara unutar
graevine.Odlukada li jetakavsistemodgovarajuizaodreeniprojekattrebadabudedonesena u
kontekstucelokupnestrategijeprojektazasredstvaevakuacije,gaenjepoaraizatituimovineunutar
graevine. Na osnovu toga se odreuju pretpostavke u projektovanju, koje treba da odgovaraju
odreenomprojektu,naroitokadaseradio predvienimputevimacurenja izazvanim istovremenim
otvaranjemvratakaotojeistaknutouKlauzuli5.
Namenacrteakojipratetekstuovomdokumentu jesamodapojasnesmisaonavedenogteksta.Treba
uzetiuobzirdasuprikazanirasporedi prostorijasamoinformativnogkaraktera.
Ukolikoprojektantnijeumogunostidaseupotpunosti pridravaovogdokumenta,moebitiusvojen
i alternativnipristupkojijerazradioinenjer.Reenjekojejesainioinenjer,kadagodjetomogue,
trebadasadri funkcionalnezahtevenavedeneuovomdokumentu.
0.3Metodezakontroludima
Prethodnoopisaniefekatsnagekretanja vazduha trebadadovededorazlikepritiska napregradama,
zidovima ipodovima, jeruprotivnomkretanje vazduha moeprouzrokovatiirenjedimauprostore
kojisuodvojeniodlokacijepoara.Tehnikekojesenajeekoristezaogranienjeirenjadima,ili
zakontroluefekatadima,su:
a) zadravanje dima upotrebom sistema fizikih prepreka kako bi se spreilo irenje dimnih
gasovaodprostorazahvaenogpoaromdodrugihdelovazgrade,npr.zidovaivrata
b) neutralizovanje dima, upotrebom bilo kog metoda asistiranja vatrogasnoj slubi prilikom
uklanjanjadimnihgasovaizzgradekadasedimvienestvara,npr.naknadnogaenje
c) razblaivanje dima, namerno meanje dimnih gasova sa dovoljno sveeg vazduha da bi se
smanjilapotencijalnaopasnost
d) dimna (i toplotna) izduvna ventilacija, postizanje stabilne separacije izmeu toplih dimnih
gasovakojiformirajuslojispodtavaniceionihniihdelovaistogprostorakojimajepotrebna
zatitaodefekatadimaradievakuacijestanaraizbogprotivpoarnihintervencija.Ovoobino
zahteva neprekidno izduvavanje dima upotrebom ili prirodne ili prinudne ventilacije i
uvoenjesveegvazduhauprostorzahvaenpoarom,ispoddimnogsloja
e) stvaranjenatpritiska,videti3.1.27
f) stvaranjepotpritiska,videti3.1.10.
Ovaj dokument daje smernice i informacije o kontroli dima upotrebom razlike pritiska, tj. samo
tehnikedatepodtakamae)if).
11
BS EN121016:2005(E)
Takeoda)dod)neebitidaljerazmatraneuovomdokumentu.
Kontroladimaupotrebomrazlikepritiskageneralnozahtevakraevremeradasistemaventilacijenego
gorenavedenetehnikepodb)ilic),alijeogranienanazatituograenihprostorakojisegraniesa
prostorimakojisuispunjenidimom usluajupoara.
0.4 Analizaproblema
Svrha sistema sa razlikom pritiska, bilo da se koristi za zatitu sredstava evakuacije, protivpoarnu
intervencijuilizatituimovine,moeimatiznaajanuticajnaprojektovanjei tehnikeuslovesistema.
Stoga je od esencijalnog znaaja da se ciljevi zatite od poara jasno utvrde i potvrde kod
odgovarajuih organavlastiuranomstadijumuprocesaprojektovanja.
Prihvatljivostnekogsistemaprvobitnozavisiodtogadalisupostignutineophodninivoirazlike
pritiskaibrzinaprotokavazduha.Smerniceonainima izraunavanja brzineprotokavazduhaza
postizanje eljenog nivoa razlike pritiska date su u okviru ovog dokumenta. Meutim, projektant
moe izabrati upotrebu drugih odgovarajuih raunskih procedura za potvrdu svog projekta, pod
uslovomdasuispunjeni funkcionalniciljevisistema(videtidolenavedenepodklauzulea),b)ic)).
Ciljevikojisenavodeuovomdokumentususledei:
a) Bezbednost lica. Od osnovnog je znaaja da se u tienim prostorima odravaju potrebni
uslovi za bezbednost lica onoliko dugo koliko se pretpostavlja da e ove prostore koristiti
stanarizgrade.
b) Utvreni protivpoarni putevi. Da bi se omoguilo efikasno obavljanje protivpoarnih
intervencija, tieni protivpoarni prilazni putevi (tj. protivpoarni ahtovi) treba da se
odravaju nataj naindasutinski budu bezdima,takodasepristupspratukoji jezahvatio
poarmoepostiibezupotrebeaparatazadisanje.Sistemsarazlikompritiskatrebadabude
takoprojektovandaogranii irenjedimauutvrenomprotivpoarnomputupodnormalnim
protivpoarnimuslovima.
c) Zatitaimovine.Trebaspreitidasedimproiriiueuosetljiveprostorekaotosuonikoji
sadrevrednuopremu,obraujupodatkeilisadredrugepredmetekojisunaroitoosetljivina
oteenjedimom.
12
BS EN121016:2005(E)
Delokrug
Ovajdokumentopisujesistemesarazlikompritiskaprojektovanetakodazadravajudimnafizikoj
barijeri gde postoji curenje u zgradi, kao to su vrata (otvorena ili zatvorena) ili slini ogranieni
otvori.Onobuhvatametodezaizraunavanjeparametarazasistemesarazlikompritiskazakontrolu
dima, kao deo projektne procedure. Daje procedure testiranja za sisteme koji se koriste, a takoe
opisuje bitne i kritine osobine instalacija i izvrne procedure neophodne za primenu projektnih
proraunaugraevinarstvu.Obuhvatasistemeijajenamenadazatitesredstvaevakuacijekaotosu
stepeninaokna,hodniciipretprostori,kaoisistemeijajenamenadaobezbedetieniprotivpoarni
prilazzavatrogasnuslubu.
Sistemi sadre komponente za kontrolu dima u skladu sa odgovarajuim delovima standarda EN
12101iopremukojaukljuujeoveiverovatnodrugekomponente(videti3.1.18).Ovajdokumentdaje
zahteveimetodezaprocenuusklaenostitakveopreme.
2 Normativnereference
Zaprimenuovogdokumentaneophodnisusledeipreporuenidokumenti.Zareferencesadatumom,
primenjuje se samo izdanje koje je navedeno. Za reference bez datuma, primenjuje se poslednje
izdanjepreporuenogdokumenta(ukljuujuiiamandmane).
EN 1505, Ventilacija u zgradama Limeni kanali za ventilaciju i cevni pribor sa pravougaonim
poprenimpresekomDimenzije
EN1506,VentilacijauzgradamaLimenikanalizaventilacijuicevnipriborsakrunimpoprenim
presekomDimenzije
prEN 121014, Sistemi za kontrolu dima i toplote Deo 4: Protivpoarne i dimne instalacije
Oprema
prEN121017, Sistemizakontroludimaitoplote Deo7:Kanalizakontroludima
prEN121019, Sistemizakontroludimaitoplote Deo9: Kontrolnipultovi
prEN1210110, Sistemizakontroludimaitoplote Deo10:Napajanja
prEN135013,Protivpoarnaklasifikacijagraevinskihproizvodaigraevinskihmaterijala Deo
3:Klasifikacijanaosnovupodatakasatestiranjaproizvodanaotpornostpremapoaruielemenata
kojisekoristeugraevinskiminstalacijama:kanaliotpornipremapoaruiprotivpoarnealuzine2
prEN135014,ProtivpoarnaklasifikacijagraevinskihproizvodaigraevinskihmaterijalaDeo4:
Klasifikacija na osnovu podataka sa testiranja komponenata sistema za kontrolu dima na otpornost
premapoaru
2
Protivpoarnaaluzina firedamper(eng.),prim.prev.
13
BS EN121016:2005(E)
ENISO9001:2000, SistemizakvalitetnoupravljanjeZahtevi(ISO9001:2000)
ENISO13943:2000, ProtivpoarnazatitaRenik(ISO13943:2000)
14
BS EN121016:2005(E)
3 Termini,definicije,simboliijedinice
3.1Optiterminiidefinicije
UokviruovogdokumentaprimenjujuseterminiidefinicijedatiuENISO13943:2000,kaoisledei
termini.
3.1.1
boraviniprostor
svaki deo graevinskog objekta u kojem direktno ne vlada natpritisak i koji ne predstavlja deo
tienogevakuacionogputailiprotivpoarnogokna
3.1.2
usisniotvorzavazduh
veza sa spoljnim vazduhom koja omoguava ulazak vazduha iz spoljne sredine van graevinskog
objektauzgradu
3.1.3
izbacivanjevazduha
nain na koji je vazduh pod pritiskom u mogunosti da istekne iz boravinog prostora, ili drugog
prostora ukojemnevladanatpritisak,uspoljnusredinu
3.1.4
atrijum(pluralatria)
ograenprostor,neuvekvertikalnocentriran,kojiprolazikrozdvailiviespratovaugraevinskom
objektu
NAPOMENA Liftovski ahtovi, kanali za graevinske instalacije i tiena stepenita nisu
klasifikovanikaoatrijumi
3.1.5
nadletvo
organizacije, slubenici ili pojedinci odgovorni za odobravanje rada ventilacionih sistema za
odvoenje dima i toplote (SHEVS), odgovarajuih sprinkler sistema i sistema sa razlikom pritiska,
opreme i procedura, npr. organi za graevinsku i poarnu kontrolu, za osiguravanje od poara, ili
drugiodgovarajuidravniorgani
3.1.6
cirkularniprostor
prostor koji se uglavnom koristi kao sredstvo pristupa iz neke prostorije do izlaza iz zgrade ili
poarnogsektora
15
BS EN121016:2005(E)
3.1.7
usklaivanjesistemasaprojektnimzahtevima3
inosiguravanjadasusvekomponente,opremaisisteminstaliraniidaradeuskladusainstrukcijama
proizvoaaiovimdokumentom
3.1.8
upravljakipult
ureajkojisadrikontrolnenaprave,runeiliautomatske,kojesekoristezaupravljanjesistemom
3.1.9
deobanaprotivpoarnesektore
kriterijumprojektovanjasredstavaevakuacijeustanovimai malimkuama,zasnovannaoperativnoj
protivpoarnoj taktici gde nije uobiajeno irenje poara od jednog stambenog prostora do drugog
zahvaljujuiobezbeenom visokomstepenuodeljivanjaprostora.Stogasepretpostavljadausluaju
poaranijeneophodnoevakuisaticeluzgradu,celespratoveiliakstambeneprostorekojisegranie
salokacijom poara
3.1.10
stvaranjepotpritiska
kontrola dima upotrebom razlike pritiska gde se pritisak vazduha u poarnoj zoni ili okolnim
prostorimasmanjujeispodnivoapritiskautienomprostoru
3.1.11
prostorsapotpritiskom
poarnisektor izkojegsevazduhidimizduvavajuusvrhusmanjenjapritiska
3.1.12
protivpoarnilift
liftprojektovantakodaimadodatnuzatitu,sakomandamakoje muomoguavajudasekoristipod
direktnomkontrolomprotivpoarneslubetokomgaenjapoara
3.1.13
protivpoarnipretprostor
tienipretprostor koji omoguava pristup od protivpoarnih stepenica do boravinog prostora i do
bilokogpovezanogprotivpoarnoglifta
3.1.14
protivpoarnookno
tieni ograeni prostor koji sadri protivpoarne stepenice, protivpoarne pretprostore i, ukoliko
postoji,protivpoarnilift,zajednosanjegovimpostrojenjem
3.1.15
protivpoarnestepenice
tienostepenitekojejeuvezisaboravinim prostoromsamoprekoprotivpoarnogpretprostora
3
Usklaivanjesistemasaprojektnimzahtevima commissioning (eng.),prim.prev.
16
BS EN121016:2005(E)
3.1.16
poarnazona
prostorijaili sektorzakojuse,usvrhuprojektovanja,pretpostavljadaunjojmoeizbitipoar
3.1.17
razbuktalafazapoara
drugi termin za potpuno razvijen poar, to predstavlja stanje potpunog uestvovanja zapaljivih
materijalaupoaru,unutarograenogprostora
3.1.18
oprema
set od najmanje dve odvojene komponente koje je potrebno sastaviti da bi se trajno instalirale u
objektuitakopostale montani sistem.Opremutrebaplasiratinatriteomoguavajuikupcuda je
kupi u jednoj transakciji od jednog dobavljaa. Oprema moe ukljuivati sve komponente, ili samo
jedanpodsetkomponenataneophodnihzaoblikovanjekompletnogsistemasarazlikompritiska
3.1.19
putevicurenja
pukotine ili naprsline u konstrukciji ili oko vrata i prozora koje obezbeuju put za protok vazduha
izmeuprostorasanatpritiskom/potpritiskomispoljnogdelazgradeiligraevinskogobjekta
3.1.20
sistemizabezbednostlica
sistemikojitrebadaostanuoperativniuodreenomvremenskomperiodu,kadastanariprostorijatreba
da budu alarmirani o poarnoj situaciji, a zatim da budu u mogunosti da napuste prostorije u
proraunatom vremenskom intervalu, uz podrku sistema koji odravaju operativni status u cilju
evakuacije.Ovisistemiukljuujusistemezazatituodpoara,kontrolnesistemezadimnuventilaciju
isistemesarazlikompritiska
3.1.21
ahtlifta
prostorkrozkojisekreeliftiprotivteg(ukolikogaima).Ovajprostorjematerijalnoograendnom
ahta,priblinovertikalnimzidovimaitavanicom
3.1.22
sredstvaevakuacije
graevinskasredstvaputemkojih se licimaobezbeuje bezbedanput zaprolazod bilokojetakeu
zgradidobezbednogmesta
3.1.23
meovitistambeniobjekat
strukturna kombinacija vie prostorija koje mogu ukljuivati prostore sa zajednikim
pristupom/izlazom unutar zgrade, kao to su multipleks bioskopi, prodavnice, stambeni prostori i
kancelarije
17
BS EN121016:2005(E)
3.1.24
isputanjeprekomernogpritiska
naindaseizbaci viakvazduhapodpritiskomizprostora ukojemvladanatpritisak
3.1.25
sigurnosnioduakzaprekomernipritisak
ureaj koji se automatski otvara na odreenoj razlici pritiska (projektovana razlika pritiska) da bi
omoguio slobodan protokod prostora sa natpritiskom (npr. stepenite ili aht lifta) do prostora sa
niimpritiskom(npr.pretprostor,boraviniprostor)ilidoslobodnogprostoravanobjekta
3.1.26
sistemsarazlikompritiska
sistem ventilatora, kanala, otvora i drugih naprava, primenjenih radi stvaranja nieg pritiska u
poarnojzoniuodnosunatieniprostor
3.1.27
stvaranjenatpritiska
kontroladimaupotrebomrazlikepritiska,gdejepritisakvazduhauprostorimakojisetitepodignut
iznadonoguzonipoara
3.1.28
prostor sanatpritiskom
aht, pretprostor, hodnik ili drugi sektor gde se odrava via vrednost pritiska vazduha u odnosu na
pritisakupoarnojzoni
3.1.29
tieniputevi zaevakuaciju
putodboravinihprostorijadokrajnjegizlaza,kojiobuhvatajedaniliviesledeih prostora:
tienostepeninookno
tieni pretprostori/ili
tieni hodnik
3.1.30 zaklon
prostor kojiistovremenoomoguavasiguranputdoizlaskasaspratai kojijeodvojen odpoarnezone
putem konstrukcije otporne prema poaru pa tako predstavlja privremeno bezbedno mesto tokom
evakuacije
3.1.31
svevazduh
videti usisniotvorzavazduh
3.1.32
stambeniprostor
boravini prostor gde je svako mesto stanovanja protivpoarni sektor za sebe, kao to su stanovi ili
malekue
18
BS EN121016:2005(E)
3.1.33
tamponzona
pretprostor koji nema pristup liftovima, ahtovima ili kanalima koji mogu predstavljati primetne
puteve curenja dima koji bi se irio na druge nivoe unutar zgrade. Pretprostor koji je povezan sa
ahtomliftailidrugimahtomidaljepredstavljatamponzonuukolikousvimpomenutimahtovima
vladanatpritisak.Tamponzonamoebitibezventilacijeilisaprirodnomventilacijom
3.1.34
kontroladima
upravljanje kretanjem dimnih gasova unutar zgrade da bi se osigurala odgovarajua protivpoarna
zatita
3.1.35
efekatdimnjaka
razlikapritiskakoja jerezultatrazlikeugustini izmeudva meusobnopovezanastuba vazduha na
razliitimtemperaturama
3.2Simbolii jedinice
Matematike i fizike veliinesu,zapotrebeovogdokumenta,predstavljene simbolima i izraene u
jedinicama,kaotojedolenavedeno.
A1,A2,A3,A4 m2
AN
AD
povrinacurenjaNparalelnihputeva
m2
ukupnaefektivnapovrinacurenjakrozsvavrataizprostora
ukojemvladanatpritisak,kadasuodreenavrata otvorena
Ad
m2
povrinacurenjakrozjednavratalifta
Adoor
m2
povrinaotvorakrozkoji eproivazduhpodpritiskom
kadasuvrataotvorena
Ae
m2
ukupnaefektivnapovrinacurenjanaputukojimprolazi
vazduhnakonizlaskaizprostoraukojemvladanatpritisak
AF
m2
ukupnapovrinacurenjaizmeuahtaliftaispoljnesredine
AFloor
m2
povrinaspratakaotojedefinisanoutabeliA.6
AG
m2
povrinacurenjaokovrataukljuujuipovrinuventilacionih
reetki ilivelikihpukotinakojimaseprenosivazduh.Koristi
sezaizraunavanjevrednosti K
ALF
m2
ukupnapovrinacurenjakrozpodkaotojedefinisanou
tabeli A.6
19
BS EN121016:2005(E)
ALW
m2
ukupnapovrinacurenjakrozzidovekaotojedefinisanou
tabeliA.5
APV
m2
povrinasigurnosnogodukakojiradipod
dejstvom pritiska
Arem
m2
povrinacurenjaizpretprostoraizuzimajuicurenjekroz
otvorenavrata
At
m2
ukupnapovrinacurenjaizmeusvihvrataliftai ahtalifta
AVA
m2
povrinaotvorazaizbacivanjevazduhapospratu
AVS
m2
netopovrinaotvorazaizbacivanjevazduhapojednom
spratu, kojisenalazenaputudoizlazaizzgrade,npr. od
boravinogprostoradoulaskauaht,poprenipresek
povrineahtai povrinekrajnjeggornjegotvoraza
izbacivanjevazduha(izahtauatmosferu)
AW
m2
ukupnaefektivnapovrinacurenjasvihspoljnihprozora
AWall
m2
povrinazidovakaotojedefinisanoutabelilA.5
AX
m2
minimalnapovrinapoprenogpresekagranekanalaza
izduvavanjevazduha(ovomoebitipoprenipresekkanala
iliregulacionogdelanaotvoru ili aluzini)
DA
m2
povrinavrata
rastojanjeizmeucentrakvakevratai najblievertikalne
ivicevrata
Fdc
silakojutrebaprimenitinakvakuvratadabiseprevaziao
inherentanotporvrataprilikomotvaranja,kadanepostoji
razlikapritiska
faktorizvedeniztabeleA.1
NL
brojpretprostorasanatpritiskomkojiseotvarajukaahtu
lifta
PR
Pa
nivostvaranjanatpritiskauprostoru sanatpritiskom
PL
Pa
razlikapritiskaizmeupretprostoraliftailidrugogprostorai
spoljnesredinevanobjekta
20
BS EN121016:2005(E)
PUS
Pa
pritisakuprostoru ukojemnevladanatpritisak,kojije
potrebanda seizbaci vazduhpodpritiskomkroz otvoreza
izbacivanjevazduha
PLOB
Pa
pritisakupretprostorukadasevrataotvarajukaprostoru
kojemnevladanatpritisak
m3/s protokvazduhau/izprostorasanatpritiskom
QD
m3/s curenjevazduhaprekopukotinaokozatvorenih vrata
QDC
m3/s ukupnoustanovljenocurenjeizprostorasa
natpritiskomkadasuvratazatvorena
QDO
m3/s curenjevazduhakrozotvorenavratailivelikeotvore
Qfr
m3/s dovod vazduhaneophodandabiseobezbediopotreban

protokvazduhakrozotvorenavratauprostorijugdejeizbio
poar
QLd
m3/s curenjevazduhakrozvratalifta
QLob
m3/s dovod vazduhaneophodan dabiseobezbediozahtevani

protokvazduhakrozotvorenavratadoprostorijegdejeizbio
poar
Qn
m3/s curenjevazduhakrozvratapriprojektovanom
natpritisku,koji seizraunavazatoaletesaventilacijomili
drugepovrinekojesudirektnopovezanesaprostorom gde
vladanatpritisak
QOther
m3/s curenjevazduhakrozdruge mogueputevecurenja
Qp
m3/s dovod vazduhaustepeniniprostorili pretprostor, koji je

potrebandasezadovoljezahtevi razlikepritiska
QS
m3/s ukupnakoliinadovodavazduhakojajepotrebnakadasusva
vratazatvorena
QSDO
m3/s ukupnakoliinadovodavazduhaukljuujuicurenjeiz
dovodnihkanala
QTm
m3/s curenjevazduhaprekomehanikihureajaza
izbacivanjevazduhaiztoaletailidrugihpovrina
QTn
m3/s curenjeprirodnimputevimautoaletni(ilidrugi)prostor
21
BS EN121016:2005(E)
QWindow
m3/s curenjevazduhaprekopukotinaokoprozora
indekskojisemoekretatiizmeu1i2,uzavisnostiodvrste
putacurenjakojiserazmatra
Wd
irinavrata.
22
BS EN121016:2005(E)
4 Klasifikacijasistemazazgrade
4.1Optekarakteristike
Kontroladimaupotrebomrazlikepritiskaprimenjenajeunekolikorazliitihklasifikacijasistema,sa
razliitimzahtevimaiprojektnimuslovima.
Projektni uslovi postavljeni su za razliite klase sistema, koje se mogu koristiti da bi se primenio
projekatsarazlikompritiskakodbilokognavedenogtipazgrade.
Klasesistemanavedenesuutabeli1.
Klasasistema
Sistem uklasiA
Sistem uklasi B
Sistem uklasi C
Sistem uklasi D
Sistem uklasi E
Sistem uklasi F
Tabela1Klasesistema
Primeriupotrebe
Projektniuslovi
Zasredstvaevakuacije.Protivpoarnisektori
4.2islika2
Zasredstvaevakuacijeigaenjepoara
4.3islika3
Zasredstvaevakuacijetokom istovremeneevakuacije 4.4islika4
Zasredstvaevakuacije.Rizikspavanja
4.5islika5
Zasredstvaevakuacijetokom fazneevakuacije
4.6islika6
Protivpoarnisistemi sredstvaevakuacije
4.7islika7
Izbor i primena sistema zavisie od vaeih nacionalnih odredbi na mestu upotrebe sistema ili od
odlukeodgovarajuih organavlasti.
4.2 Sistem zastvaranje natpritiskauklasi A

4.2.1 Optekarakteristike
Uslovi projektovanja zasnovani su na pretpostavci da zgrada nee biti evakuisana osim u sluaju
direktneopasnosti odpoara.Nivopodeljenostinapoarnesektorejetakavdajezastanareuglavnom
bezbednodaostanuuzgradi.Stogaseuzimauobzirdaistovremenoneebitiotvorenovieodjednih
vratakojavodeutieniprostor(bilodajereovratimaizmeustepenicaipretprostora/hodnika,ili
krajnjimizlaznim vratima).
Sistem uklasi Anetrebakoristitiumeovitim stambenim objektima.
4.2.2 ZahtevizaklasuA
4.2.2.1
Kriterijumzaprotok vazduha
Protokvazduhakrozulazizmeustepenicasanatpritiskomi pretprostorailihodnikanetrebadabude
manjiod0,75m/susluajukada:
a) sunabilokomspratuvrataizmeupretprostora/hodnikaistepenitasanatpritiskom otvorena
23
BS EN121016:2005(E)
b) jeizduvni otvor izpretprostora/hodnikanatomspratu otvoren
c) su na svim ostalim spratovima sva vrata izmeu stepenita sa natpritiskom i
pretprostora/hodnikazatvorena
d) susvavrataizmeustepenitasanatpritiskomikrajnjegizlazazatvorena
e) sukrajnjaizlaznavratazatvorena.
Projektnizahtevizasistem uklasi Aprikazanisunaslici2.
Kriterijumprotokavazduha
1
2
3
Kriterijumrazlikepritiska
(svavratasuzatvorena)
Vratasuotvorena
Vratasuzatvorena
Putizbacivanjavazduha
NAPOMENA Otvorenavratamoguukazivati naotvoreniputprotokakroz tamponzonu

Slika2ProjektniuslovizasistemeuklasiA
4.2.2.2
Kriterijumzastvaranjerazlikepritiska
Razlika pritiska na zatvorenim vratima izmeu stepenita sa natpritiskom i pretprostora/hodnika ne

trebadabudemanjaod50Pa10% usluajukada:
24
BS EN121016:2005(E)
a) jeizduvniotvor izpretprostora/hodnikanatomspratuotvoren
b) sunasvimdrugimspratovimavrataizmeustepenitasanatpritiskomipretprostora/hodnika
zatvorena
c) susvavrataizmeustepenitasanatpritiskomikrajnjegizlazazatvorena
d) sukrajnjaizlaznavratazatvorena.
NAPOMENA Procenat10%senekoristiuproraunima,vepredstavljamogueodstupanje
prilikom prihvatanjarezultatatestiranja.
4.2.2.3
Silazaotvaranjevrata
Sistemtrebadabudeprojektovantakodasilanakvacivrataneprelazi100N.
NAPOMENA1
Odgovarajuamaksimalnarazlikapritiskanavratimamoebitiodreena
koristeiproceduruuKlauzuli15iAneksuA,kaofunkcijukonfiguracijevrata.
NAPOMENA2
Silakojutrebaprimenitizaotvaranjevratazavisieiod trenjaizmeudonjeg
delavrataipatosai bilobipoeljnoizbegavatiklizavepodnepovrineublizini
otvaranjavratakaprostorimasanatpritiskom,naroitouzgradamagdeborave
veomamlade,starijeilinemoneosobe.
4.3 Sistem zastvaranje natpritiskauklasi B

Sistem sa razlikom pritiska u klasi B moe se koristitiu sluajevima kada je potrebno smanjiti na
minimummogunostozbiljnekontaminacijeprotivpozarnihahtovadimom tokom upotrebesredstava
evakuacijei intervencijevatrogasneslube.
Prilikom obavljanja protivpoarnih intervencija bie neophodno da se otvore vrata izmeu
protivpoarnogpretprostorai boravinihprostorija,radigaenjapoaraurazbuktalojfazi.
U nekim sluajevima, moda e tokom gaenja poara biti neophodno da se creva prikljue na
protivpoarni sistem napajanja koji se nalazi na spratu ispod sprata zahvaenog poarom i da se ta
crevavukuprekostepenicadopretprostoranaspratugdejelociranpoar.Stogaestonijemogueda
se zatvore vrata izmeu ovih pretprostora i stepenica dok su u toku intervencije za gaenje poara.
Brzinavrelogdimaigasovaizpoaraurazbuktalojfazimoedostii5m/sipodovimuslovimabilo
bi nepraktino obezbediti dovoljan slobodan protok vazduha da bi se spreio ulazak dima u
pretprostor. Pretpostavlja se da protivpoarne intervencije, poput upotrebe vodene magle, znaajno
doprinosezaustavljanjudaljegkretanja vrelihdimnihgasova.Meutim,osnovnojedasenedozvoli
ozbiljnakontaminacija stepeninogoknadimom. Dabi seograniilo irenjedima izzonepoaraka
25
BS EN121016:2005(E)
pretprostoru a zatim dalje kroz otvorena vrata izmeu pretprostora i stepenita, na vratima izmeu
pretprostora/boravinogprostora trebapostiibrzinuodnajmanje2m/s.
Dabisepostiglaminimalnabrzinaod2m/skrozotvorenastepeninavrata,neophodnojeobezbediti
dovoljno curenje iz boravinog prostora u spoljni prostor van zgrade. U kasnijim fazama razvoja
poara,opteuzevi,zadovoljavajuecurenje biepostignuto lomljenjem spoljnog stakla.Meutim,
nemoeseuzetizapretpostavkudaeprozori bitirazbijeni predolaskavatrogasneslube,pajestoga
neophodno obezbediti dovoljnu koliinu curenja preko spoljne fasade, ventilacionih kanala ili
posebnoprojektovanih putevazaizbacivanjevazduha.
4.3.2 ZahteviuklasiB
4.3.2.1 Kriterijumzastvaranjerazlikepritiska
Dovodvazduhatrebadabudedovoljanzaodravanjerazlikepritiskadateutabeli2usluajukadasu
svavratakojavodekaliftu,stepenitui pretprostoru,kaoikrajnjaizlaznavrata,zatvorena,dokjeput
izbacivanjavazduhaizboravinogprostora otvoren.
Sistem treba projektovatitako da se stepenino okno i pretprostor, kao i aht lifta, ukoliko postoji,
odravaju bez dima. U sluaju da vatra ue u pretprostor, pritisak na stepenitu treba da bude tako
podeen da ne dozvoli ulaenje dima u aht lifta ili obrnuto. Ovo se moe postii obezbeivanjem
nezavisnogformiranjanatpritisakauprotivpoarnom ahtulifta,pretprostoruistepenitu.
Ventilatorske/elektromotornejedinicekojedovodevazduh uprotivpoarniahtliftanalazieseunutar
njegovogstepeninogokna,alisaodvojenim dovodnimkanalima.
Projektnizahtevizasistemuklasi Bprikazanisunaslici3.
Tabela2Minimalnedozvoljenerazlikepritiskaizmeuodreenihpovrinazasistemeu
klasiB
Odreenapovrina
Minimalnarazlikapritiskakojutrebaodravati
Izmeuahtaliftai boravinogprostora
50Pa
Izmeustepenitai boravinogprostora
50Pa
Izmeusvakogpretprostorai boravinog
45Pa
prostora kadasuvratazatvorena
NAPOMENA Prilikom prihvatanja rezultata testiranja dozvoljena tolerancija na merenju iznosi
10%
4.3.2.2
Kriterijumzaprotokvazduha
Dovodvazduhatrebadabudedovoljandaseodriminimalanprotokvazduhaod2m/skrozotvorena
vrata izmeu pretprostora i boravinog prostora na spratu zahvaenom poarom, kada su sva vrata
izmeudolenavedenihprostoraotvorena:
26
BS EN121016:2005(E)
a) stepenicaipretprostoranaspratuzahvaenom poarom
b) stepenicai pretprostoranasusednomspratu
c) ahtaprotivpoarnogliftaipretprostoranasusednomspratu
d) stepenicaispoljnesredinenamestupristupavatrogasneslube
i kadajeistovremenootvorenputzaizbacivanjevazduhanaspratuzahvaenompoarom.
Tokom rada na proraunima, ukoliko se pretpostavlja da su vrata dvokrilna, moe se prilikom
izraunavanjauzetiuobzirdajejednokrilouzatvorenompoloaju.
Broj moguihotvorenihvratakoji seplanirakodprojektovanjazavisieodmestapostavljanja itipa
protivpoarne opreme instalirane u zgradi, a naroito od prikljunica za vertikalni cevovod
protivpoarnogsistema.
Tamogdecrevoprolazikrozvrata,smatrasedasutavratairomotvorena.
1
2
3
4
5
6
7
8
Protivpoarnestepenice
Protivpoarnipretprostori
Otvorenavrata
Zatvorenavrata
Putzaizbacivanjevazduha
Otvorenavrata(protivpoarni pretprostori)
Zatvorenavrata(protivpoarnipretprostori)
Protokvazduhaizahtaprotivpoarnoglifta
Slika3ProjektniuslovizasistemeuklasiB
27
BS EN121016:2005(E)
4.3.2.3
Dovodvazduha
Svaki dovod vazduha koji opsluuje protivpoarno stepenite ili aht lifta i njihove pretprostore,
ukoliko ih ima, treba da bude odvojen od svakog drugog sistema ventilacije ilisistema sa razlikom
pritiska.
4.3.2.4
Protivpoarnookno
Protivpoarnaoknasegradeuskladusaodgovarajuimnacionalnimodredbamakojevaenamestu
upotrebesistema.
4.3.2.5
Sistemseprojektujetakodasilanakvacivrataneprelazi100N.
NAPOMENA1
koristeiproceduruizKlauzule15iAneksaA,kaofunkcijuzakonfiguraciju
vrata.
NAPOMENA2
Silakojutrebaprimenitizaotvaranjevratazavisieiodtrenjaizmeudonjeg
delavrataipatosaibilobipoeljnoizbegavatiklizavepodnepovrineublizini
4.4 Sistem stvaranjanatpritiskauklasi C

Projektni uslovi za sisteme u klasi C zasnovani su na pretpostavci da e korisnici zgrade biti
evakuisani odmah po aktiviranju signala za automatsku dojavu poara tj. u pitanju je istovremena
evakuacija.
U sluaju istovremene evakuacije pretpostavlja se da e stepenice biti zauzete tokom nominalnog
periodaevakuacijeidaepotom ostati prazne.Sobziromnato,smatrasedaeseevakuacijaodigrati
tokom ranih faza razvoja poara, pa se moe tolerisati curenje odreene male koliine dima na
stepenite. Protok vazduha koji nastaje formiranjem sistema sa natpritiskom oistie stepenite od
ovogdima.
Pretpostavljasedaestanarikojiseevakuiubitipripravniisvesni,atakoeupoznatisasredinomu
kojojsenalaze,paetakosvestinaminimumvremeostankauzgradi.
4.4.2 ZahteviuklasiC
4.4.2.1
Kriterijumzaprotokvazduha
28
BS EN121016:2005(E)
Brzinaprotokavazduhakrozvrataizmeuprostorasanatpritiskomi boravinogprostora netrebada
budemanjaod0,75m/susluajukada:
a) sunaspratuzahvaenom poaromvrataizmeuboravinogprostoraistepenitai pretprostora
gdevladanatpritisakotvorena
b) jeputizbacivanjavazduhaizboravinogprostora,naspratuzahvaenompoaromgdesemeri
brzinavazduha,otvoren
c) se pretpostavlja da su sva ostala vrata, osim vrata koja se nalaze na spratu zahvaenom
poarom,zatvorena.
4.4.2.2
Razlikapritiska
Razlikapritiskanazatvorenim vratimaizmeuprostorasanatpritiskomi boravinogprostoradatajeu

tabeli3.
Tabela3MinimalnarazlikapritiskazasistemeuklasiC
Pozicijavrata
Minimalnarazlikapritiskakojutreba
odravati
i) Vrataizmeuboravinogprostoraiprostora
sanatpritiskomzatvorenasunasvim
spratovima
ii)Svavrataizmeustepenicasanatpritiskom i
krajnjegizlazasuzatvorena
50Pa
iii)Putizbacivanjavazduhaizboravinog
prostoranaspratugdesemerirazlika
pritiskajeotvoren
iv)krajnjaizlaznavratasuzatvorena
v)Takeodi)doiii)kadasukrajnjaizlazna
10Pa
vrata otvorena
NAPOMENA Prilikomprihvatanjarezultatatestiranjadozvoljenatolerancijanamerenjuiznosi
10%
Projektniuslovizasistemeuklasi Cprikazani
sunaslici4.
1Vratasuotvorena
2Vratasuzatvorena
3Putizbacivanjavazduha
NAPOMENASlika4moesadratiipretprostore.
29
BS EN121016:2005(E)
Kriterijum razlikepritiska
Slika4ProjektniuslovizasistemeuklasiC
4.4.2.3
Sistemseprojektujetakodasilanakvacivrataneprelazi100N.
NAPOMENA1
vrata.
NAPOMENA2
otvaranjavratakaprostorimasanatpritiskom,naroitou zgradamagdeborave
4.5 Sistem zastvaranjenatpritiskauklasi D

Sistemi u klasi D se projektuju u zgradama gde postoji mogunost da stanari spavaju u trenutku
izbijanja poara, npr. hotelima, hostelima i zgradama institucionalnog tipa. Vreme za koje stanari
preu u tieni prostor pre nego to se domognu krajnjeg izlaza iz zgrade moe biti due od
oekivanogvremenausredinamagdesustanariupripravnostiigdemogusamidanapustezgradu,i
30
BS EN121016:2005(E)
ovde je mogue da stanari ne poznaju zgradu ili im je potrebna pomo da dou do krajnjeg
izlaza/tienogprostora.
Sistemi uklasi Dtakoesupogodniusluajevimakadaprisustvosistemasarazlikompritiskasluida
opravda nepostojanje "diskontovanja stepenita i/ili pretprostora"4 koje je obino propisano
nacionalnimodredbamavaeim namestuupotrebesistema.
4.5.2 ZahteviuklasiD
4.5.2.1 Kriterijumzaprotokvazduha
Protokvazduhaizmeuprostorasanatpritiskomiboravinogprostoranaspratuzahvaenompoarom
netrebadabudemanjiod0,75m/susluajevimakada:
a) suvrataizmeuboravinogprostoraiprostorasanatpritiskomnaspratuzahvaenompoarom
otvorenai/ili
b) susvavratauokviruboravinogprostoranaspratuzahvaenompoaromizmeuprostorasa
natpritiskomiputazaizbacivanjevazduhaotvorenai/ili
c) susvavratauokviruprostorasanatpritiskom naspratuzahvaenompoarom,kojaseukrtaju
saevakuacionimputem odizlazaizboravinogprostoradokrajnjegizlaza,otvorenai/ili
d) susvavrataizmeustepenicasanatpritiskomikrajnjegizlazaotvorenai/ili
e) sukrajnjaizlaznavrataotvorenai/ili
f) je otvor za izbacivanje vazduha iz boravinog prostora na spratu zahvaenom poarom
otvoren.
4.5.2.2 Razlikapritiska
Razlika pritiska na vratima izmeu prostora sa natpritiskom i boravinog prostora na spratu
zahvaenompoaromdatajeuTabeli4.
"diskontovanjestepenitai/ilipretprostora" discountedstairwayand/orlobbies(eng.) metodaprojektovanjagdese

smanjujebrojstepenitai/ilipretprostorauzgradi(ipoveavairinapreostalihstepenitaiizlazasasprata), usluajufazne
evakuacije,kakonebidolazilodosudaranjavatrogasacaprilikomnjihoveintervencijeilicakojaseevakuiusasprata,
prim.prev.
31
BS EN121016:2005(E)
Tabela4MinimalnarazlikapritiskazasistemeuklasiD
Pozicijavrata
odravati
Vrataizmeuboravinogprostoraiprostorasa
natpritiskomnaspratuzahvaenompoaromsu
zatvorena.
Svavrataunutarprostora sanatpritiskomkoja
sekuevakuacioniputod boravinogprostorado
krajnjihizlaznihvratasuotvorena
Svavrataizmeustepenicasanatpritiskomi
10Pa
Krajnjaizlaznavratasuotvorena
Putizbacivanjavazduhaizboravinogprostora
naspratugdesemerirazlikapritiskajeotvoren
Vratakojavodenaspratkojinijezahvaen
poaromsuotvorena
Vrataizmeuboravinogprostoraiprostorasa
natpritiskomsuzatvorenanasvimspratovima
Svavrataizmeustepenitasanatpritiskomi
krajnjihizlaznihvratasuzatvorena
50Pa
Putizbacivanja vazduha izboravinogprostora
naspratugdesemerirazlikapritiskajeotvoren
Krajnjaizlaznavratasuzatvorena
NAPOMENAPrilikomprihvatanjarezultatatestiranjadozvoljenatolerancijanamerenjuiznosi
10%
Projektniuslovizasistemeuklasi Dprikazanisunaslici5.
1Vratasuotvorena
2Vratasuzatvorena
3Putizbacivanjavazduha
32
BS EN121016:2005(E)
Kriterijumprotokavazduha Kriterijumrazlikepritiska
(svavratazatvorena)
Slika5ProjektniuslovizasistemeuklasiD
4.5.2.3 Silezaotvaranjevrata
Sistemtrebaprojektovatitakodasilanakvacivrataneprelazi100N.
NAPOMENA1
vrata.
NAPOMENA2
4.6 Sistem zastvaranjenatpritiskauklasi E

Sistem u klasi E je sistem koji se koristi u zgradama gde se evakuacija u sluaju poara odvija u
fazama.
33
BS EN121016:2005(E)
Kodscenarijaevakuacijapofazamasmatrasedaezgradabitizauzetajednoodreenovremedok
se vatra razbuktava, stvarajui vee poarne pritiske kao i vee koliine vrelog dima i gasova (to
moeznaajnovariratiuzavisnostiodvrstematerijala,postojeegpoarnogoptereenjaigeometrije
poarnogoptereenja).
U situaciji evakuacija po fazama, tiena stepenita treba odravati bez dima kako bi se licima
omoguilo da se bezbedno evakuiu sa spratova koji nisu zahvaeni poarom, u kasnijoj fazi
rabuktavanjapoara.
4.6.2 ZahteviuklasiE
4.6.2.1
Kriterijumzaprotok vazduha
Protok vazduha kada su vrata izmeu prostora sa natpritiskom i boravinog prostora na spratu
zahvaenompoarom otvorena,netrebadabudemanjiod0,75m/susluajukada:
a) su vrataizmeu boravinogprostoraiprostorasanatpritiskom na spratukojise nalazi iznad
spratazahvaenogpoaromotvorenai/ili
b) su sva vrata u okviru postora sa natpritiskom na ta dva sprata koja seku evakuacioni put od
boravinogprostoradokrajnjegizlazaotvorenai/ili
c) susvavrataizmeustepenitasanatpritiskomikrajnjegizlazaotvorenai/ili
d) sukrajnjaizlaznavrataotvorenai/ili
e) jeputzaizbacivanjevazduhaizboravinogprostoranaspratuzahvaenompoarom otvoren.
4.6.2.2
Kriterijumzarazlikupritiska
Razlika pritiska kada su vrata izmeu prostora sa natpritiskom i boravinog prostora na spratu
zahvaenompoarom zatvorenanetrebadabudemanjaodoneprikazaneutabeli5.
Tabela5MinimalnnarazlikapritiskazasistemeuklasiE
Pozicijavrata
odravati
Vrataizmeu boravinogprostoraiprostorasa
natpritiskomnadvasusednaspratasuotvorena.
Sva vrata unutar prostora sa natpritiskom na ta
dva sprata koja seku evakuacioni put od
boravinog prostora do krajnjih izlaznih vrata
10Pa
suotvorena
Svavrataizmeustepenicasanatpritiskomi
Krajnjaizlaznavratasuotvorena
Put za izbacivanje vazduha iz boravinog
34
BS EN121016:2005(E)
prostoranaspratugdesemerirazlikapritiskaje
otvoren
Vrataizmeu boravinogprostoraiprostorasa
50Pa
natpritiskomsuzatvorenanasvimspratovima
Sva vrata izmeu stepenita sa natpritiskom i
krajnjihizlaznihvratasuzatvorena
Put za izbacivanje vazduha iz boravinog
prostoranaspratugdesemerirazlikapritiskaje
otvoren
50Pa
Krajnjaizlaznavratasuzatvorena
10%
Projektniuslovizasistemeuklasi Eprikazanisunaslici6.
4.6.2.3 Silazaotvaranjevrata
Sistemtrebaprojektovatitakodasilanakvacivrataneprelazi100N.
Kriterijumrazlikepritiska Kriterijum razlikepritiska

(svavratazatvorena)
1Vratasuotvorena
2Vratasuzatvorena
3Putzaizbacivanjevazduha
NAPOMENA Slika6moesadratiipretprostore.
Slika6ProjektniuslovizasistemeuklasiE
35
BS EN121016:2005(E)
NAPOMENA1
vrata.
NAPOMENA2
4.7 Sistemzastvaranjenatpritiskauklasi F
Sistem sa razlikom pritiska u klasi F moe se koristiti u sluajevima kada je potrebno da se na
minimum svede potencijal za ozbiljnu kontaminaciju protivpoarnog stepenita dimom, tokom
upotrebesredstavaevakuacijei intervencijevatrogasneslube.
Zavremeprotivpoarnihintervencijaneophodnojedasevrataizmeuprotivpoarnogpretprostorai
boravinogprostora otvore,kakobisemogaogasiti poarupotencijalnorazbuktalojfazi.
Unekimsluajevimatokomgaenjapoaramodaebitineophodnodasecrevapoveunavertikalni
cevovod protivpoarnog sistema na spratu koji se nalazi ispod sprata zahvaenog poarom i da se
crevovodiprekostepenicadopretprostoranaspratuzahvaenompoarom.Stogaestonijemogue
zatvoritivrataizmeuovihpretprostoraistepenicadoksuprotivpoarneintervencijeutoku.Ukoliko
se prikljunice za vertikalni cevovod protivpoarnog sistema nalaze samo unutar hodnika ili
boravinogprostoraispredpretprostora,vrataizmeupretprostoraihodnikaili boravinogprostorana
spratu ispod sprata zahvaenog poarom dodatno treba smatrati otvorenim za vreme protivpoarne
intervencije.
Brzina vrelogdima igasova iz poaraurazbuktaloj fazimoedostii 5m/s ipodovim uslovima bi
bilonepraktinoobezbeditidovoljanprotokvazduhasamodabisespreioulazakdimaupretprostor.
Pretpostavljasedaprotivpoarneintervencije,kaotojeupotrebavodenemagle,znaajnodoprinose
zadravanju vrelih dimnih gasova. Meutim, od osnovnog je znaaja da se sprei kontaminacija
stepenita veom koliinom dima. Treba postii brzinu od najmanje 2m/s na vratima izmeu
stepenitai pretprostora,kadasusvavrataizpretprostoradoboravinogprostoraotvorena,kakobise
ograniilo irenje dima od poarne zone do pretprostora, a zatim dalje kroz otvorena vrata izmeu
pretprostoraistepenita.
Sobziromdabrzinanavratimaizmeupretprostoraiboravinogprostoramoebitimanjaod2m/s,
pa stoga dim moe iz boravinog prostora da ulazi u pretprostor, ovaj dim treba da se ukloni iz
pretprostora postizanjem dovoljne brzine razmene vazduha u pretprostoru kada su sva vrata
pretprostorazatvorena.
36
BS EN121016:2005(E)
Da bi se postigla minimalna brzina od 2m/s kroz otvorena stepenina vrata, neophodno je da se
obezbedidovoljnocurenjeizboravinogprostorakaspoljnojsrediniizvanzgrade.Ukasnijimfazama
razvojapoara lomljenjemspoljnogstaklageneralnoe bitiobezbeena vie negodovoljnakoliina
curenja.Meutim,netrebauzimatizapretpostavkudaeprozoribitisruenipredolaskavatrogasne
slube, pa je stoga neophodno da se osigura da dovoljna koliina curenja bude omoguena preko
spoljnefasade,ventilacionihkanalailinaroitoprojektovanihputevazaizbacivanjevazduha.
4.7.2 ZahteviuklasiF
4.7.2.1
Kriterijumzarazlikupritiska
Dovodvazduhatrebadabudedovoljanzaodravanjerazlikepritiskadateutebeli6kadasusvavrata
kaliftu,stepenitui pretprostoru,kaoikrajnjaizlaznavrata,zatvorenaiputzaizbacivanjevazduhaiz
boravinogprostora otvoren.
Sistemtrebada budeprojektovantakodasestepeninookno iaht lifta,ukolikoga ima,odravaju
bezdima.Usluajudadimueupretprostor,pritisaknastepenitutrebadabudetakavdaneuvodi
dimuahtliftailiobrnuto.Ovosemoepostiizasebnimformiranjemnatpritiskauprotivpoarnom
ahtuliftasajednestranei pretprostoruistepenitusadrugestrane.Utusvrhumoesekoristitijedna
ventilatorska/elektromotorna jedinica koja snabdeva vazduhom protivpoarni aht lifta i stepenino
oknosakojimjeliftpovezan,alisaodvojenimdovodnimkanalima.
Tabela6Minimalnerazlikepritiskaizmeuodreenihpovrinazasistem uklasiFkadasu
svavratazatvorena
Odreenapovrina
odravati
Uahtuliftai boravinom prostoru
50Pa
Ustepenitui boravinom prostoru
50Pa
Na zatvorenim vratima izmeu svakog
45Pa
pretprostorai boravinogprostora
10%
4.7.2.2
Kriterijumzaprotok vazduhaizmeustepenitaipretprostora
Dovodvazduhatrebada budedovoljanzaodravanjeprotokavazduhaod2m/skrozotvorenavrata
izmeu stepenita ipretprostora na spratu zahvaenom poarom sa otvorenim putem za izbacivanje
vazduhanaspratuzahvaenompoaromi otvorenim svimdolenavedenimvratimaizmeu:
a) pretprostorai poarnihsektorazahvaenihpoarom
b) stepenitai pretprostoranaspratuispodspratazahvaenogpoarom
c) ahtaprotivpoarnogliftai pretprostoranaspratuispodspratazahvaenogpoarom
d) stepenitai spoljnesredinenamestupristupavatrogasneslube
37
BS EN121016:2005(E)
e) pretprostora i boravinog prostora na spratu ispod sprata zahvaenog poarom (ovo se

primenjuje samo gde su prikljunice za vertikalni cevovod protivpoarnog sistema locirane
unutarboravinogprostoraispredpretprostora).
NAPOMENA Ukolikose,prilikom proraunavanjaitestiranjaprihvatljivosti,dvokrilnavrata
smatrajuotvorenim,trebapretpostaviti dasemanjekrilonalaziuzatvorenojpoziciji.
Namestimagdecrevoprolazikrozvrata,tavratatrebasmatratipotpunootvornim.
4.7.2.3
Kriterijumzaprotok vazduhaizmeupretprostoraipoarnogsektora
Dovodvazduhatrebadabudedovoljanzaodravanjeminimalnogprotokavazduhaod1m/skrozsva
otvorenavrataizmeupretprostorai sektorazahvaenogpoaromusluajukada(videtisliku7):
a) suvrataizmeustepenitai pretprostorazatvorena
b) su sva vrata izmeu pretprostora i susednog boravinog prostora na spratu zahvaenom
poarom otvorena
c) suvrataizmeustepenicaispoljnogprostoranamestupristupavatrogasneslubeotvorena
d) jeputzaizbacivanjevazduhausektoru zahvaenompoaromotvoren
Gore naveden zahtev c) ne primenjuje se ukoliko postoji tampon zona izmeu stepenita i krajnjih
izlaznih vrata. Sva vrata ove tampon zone moraju biti sa automatskim zatvaranjem. Odredbe take
4.7.2.4trebaprimenjivatialternativno.
1Stepenice
2Pretprostor
3Boraviniprostor
4Dovodvazduha
5Putcurenjakrozvrata,itd.
6Putzaizbacivanjevazduhaizzgrade
7Sigurnosnioduakzaprekomernipritisak
8Boraviniprostor
9Pretprostorlifta
10Kabinalifta
38
BS EN121016:2005(E)
Slika7ProjektniuslovizasistemeuklasiF
4.7.2.4
Alternativnikriterijumizaprotok vazduhauodnosuna4.7.2.3
Odravatibrzinuizmenevazduhaod30h1 upretprostorunaspratuzahvaenom poarom(videtisliku

7)usluajukada:
a) susvavratapretprostoraukljuujuivrataizmeupretprostoraistepenitazatvorena
b) suvrataizmeustepenitaispoljnogprostoranamestupristupavatrogasneslubeotvorena
c) jeputzaizbacivanjevazduhaizsektorazahvaenogpoarom otvoren.
39
BS EN121016:2005(E)
Gore naveden zahtev b) ne primenjuje se ukoliko postoji tampon zona izmeu stepenita i krajnjih
izlaznihvrata.Svavrataovetamponzonetrebadabudusaautomatskimzatvaranjem.
4.7.2.5
Dovodvazduha
Svakidovodvazduhakojisluizasnabdevanjeprotivpoarnogstepenitailiahtaliftaipretprostora
kojisusanjimapovezani,ukolikoihima,trebadabudeodvojenodsvakedrugeventilacijeilisistema
sarazlikompritiska.
4.7.2.6
Sistemtrebadabudeprojektovan takodasilanakvacivrataneprelazi100N.
NAPOMENA1
vrata.
NAPOMENA2
40
BS EN121016:2005(E)
Osobinesistemazastvaranjenatpritiska
5.1
Optekarakteristike
5.1.1 Projekatiizgradnjazgrade
Informacijekojesenalazeuovojklauzuliodnosesenasveklasesistemaanaroitoimajuzaciljda
obuhvate zatitu stepeninog okna, pretprostora i hodnika koji formiraju deo tienog puta za
evakuacijuiliprotivpoarnog okna.
Cilj sistemajedaseuspostavirazlikapritiskanasvimputevimacurenja,kojaeobezbeditiodvoenje
dima iz tienog prostora, to se postie odravanjem vieg pritiska u tienomprostoruodonogu
zonipoara.Osnovnojedaseobezbediadekvatnoizbacivanjevazduhaizboravinogprostorakakobi
seosiguraloodravanjerazlikepritiska.Videtislike8a)i8b).
Kod izraunavanja dovoda vazduha koji je potreban za sistem za stvaranje natpritiska, moraju se
sainiti pretpostavkeuvezikarakteristikacurenjaizzgrade,anaroitoizmeu:
a) prostora sanatpritiskom i prostora kojinisupodpritiskom
b) susednihprostorasanatpritiskom
c) prostora sanatpritiskomispoljnogprostora
d) prostorakojinisupodpritiskomispoljnogprostora.
Ukolikouistojzgradipostojeahtoviukojimavladaiahtoviukojimanevladanatpritisak,postoji
verovatnoa da e ahtovi bez natpritiska biti ispunjeni dimom, to je direktna posledica protoka
vazduhakojistvarasistemsanatpritiskom.
Ukolikoseuzgradama nalazeprostorije saraunarskom ili medicinskomopremom,ukojima vlada
natpritisak iz drugih razloga nevezano za poar, u tom sluaju dobro treba razmotriti tienje
evakuacionihputevasanatpritiskom odefekatapoarakojibinastaouovimprostorijamagdetakoe
vladanatpritisak.Videtiklauzulu8zadetaljnijeinformacije.
Veomajeznaajnodasepostignedogovorizmeugraevinskihinenjeraiprojektanataoinstalacijii
tehnikamagradnjekojeesekoristitiuzgradi.Posebnupanjutrebaobratitinaizgradnjuahtovau
kojimaevladatinatpritisakinamaksimalnuzapreminuzgrade.Nerealnepretpostavkeozaptivenosti
ovihkonstrukcijapredstavljajuuobiajenuzroktosistemisanatpritiskomneispunjavajukriterijume
zaprihvatanjeprojekta.
Od osnovne je vanosti da arhitekta/graditelj bude svestan znaaja provere povrine curenja iz
prostorasanatpritiskomtakoda,kadasesistemosposobi,nepostojiprekomerangubitakvazduhapod
pritiskom.
Kod sistema natpritiska sajednomfazom,stvaranje natpritiskase primenjuje samo kada doe do
41
BS EN121016:2005(E)
poara, a kod sistema sa dve faze konstantno se odrava nizak nivo dovoda vazduha, npr. za
ventilaciju,apoveavasenanivoopasnostikadadoedopoara.Obasistemasuprihvatljiva.
5.1.2 Zahtevikodsistemasanatpritiskom
5.1.2.1 Potrebnojeobezbeditiulazzausisavanjesveegvazduhaizspoljnesredinenatakavnainda
vazduhnebudekontaminirandimomnastalimupoaruunutarzgrade(videti11.8.2.4).
5.1.2.2 Doprostorasanatpritiskomvazduhtrebadovoditiprekoventilatora,atamogdejeneophodno
i putemkanala.Dobrotrebarazmotritirazmetajikonstrukcijukanalaiventilatorakakobiseutvrdilo
danisuugroenipoaromunutarnetienogprostora.
1 Alternativnaopcijapodrazumevakontroluventilatorakakobiseosiguraloda
natpritisakneprelazimaksimalnih60Pa.
2 Regulatorizaizbacivanjeprekomernogpritiska5 postavljenisudaradena60Pa
(max)unutarstepeninogokna
3 Natpritisakseisputaujednaenonastepenituducelevisinezgradevieod11m
(jednoisputanje,obinonavrhustepenita,prihvatljivojezazgradekojesunieod11m).
4 Protivpoarnestepenice
5 Boraviniprostor
6 Spoljnocurenje
7 Vazduhpodpritiskomkojiseisputaupretprostornasvakomspratu
8 Rastojanjeizmeuispustavazduhanetrebadabudeveeodnivoatrisprata
9 Pristupprotivpoarnompretprostoru
10 Poarnazona
11 Otvorizaizbacivanjevazduha
12 Mestopristupavatrogasneslube
13 Jedanulazzavazduh
14 Detektordima
15 Elektromotornaaluzinazaodvoenjedima
16 Prekidazavatrogasacezablokiranjeautomatskogradasistemaupravljanja
17 Primarneibekapjedinicezastvaranjenatpritiska
18 Mainskasalakojajezatienasektorimaotpornimpremapoarudvasataisakuitemukojeje
smetenprotivdimniventilatorkojistvaranatpritisak
Regulatorzaizbacivanjeprekomernogpritiska pressurereliefdamper(eng.),prim.prev.
42
BS EN121016:2005(E)
Slika8a)Odliketipinogstepeninogsistemasarazlikompritiskasadonjimnapajanjem
43
BS EN121016:2005(E)
Slika8b)Odliketipinogstepeninogsistemasarazlikompritiskanapajanogsavrha
44
BS EN121016:2005(E)
1 Regulatorizaizbacivanjeprekomernogpritiskapodeenidaradena60Pa(max)
unutarstepeninogokna
2 Mainskasalakojajezatienasektorimaotpornimpremapoarudvasataisa
kuitemukojejesmetenprotivdimniventilatorkojistvaranatpritisak
3 Detektordima
4 Dvostrukiulazizavazduhkompletnosadetektoromdimai elektromotornom
aluzinom zaodvoenjedima
5 Primarneibekapjedinicezastvaranjenatpritiska
6 Alternativni dovodvazduha
7 Elektromotornaaluzinazaodvoenjedima
8 Ulazzavazduh
9 Alternativnaopcijajekontrolaventilatorakakobiseosiguralodanatpritisakne
prelazi max 60Pa.
10 Protivpoarnestepenice
11 Protivpoarniahtlifta(ukolikopostoji)
12 Boravini prostor
13 Spoljnocurenje
14 Natpritisakseisputaujednaenonastepenituducelevisinezgradevieod11m
(jednoisputanje,obinonavrhustepenita,prihvatljivojezazgradekojesunie
od11m)
15 Protivpoarni pretprostor
16 Vazduhpodpritiskomkojiseisputaupretprostor nasvakomspratu
17 Rastojanjeizmeuotvorazaisputanjevazduhanetrebadabudeveeodnivoa
sprata
18 Poarnazona
19 Otvorzaizbacivanjevazduha
20 Mestopristupa(vatrogasneslube)
21 Prekidazavatrogasacezablokiranjeautomatskogradasistemaupravljanja
tri
5.1.2.3 Svavrataizmeuprostoraukojimavladanatpritisakiprostoraukojimanevladanatpritisak
trebadabudusaautomatskimmehanizmimazazatvaranje.
5.1.2.4 Malepukotineiotvorizajednosaotvorenimvratimapredstavljajuputevecurenjaizprostora
sa natpritiskom ka prostorima koji nisu pod pritiskom. Treba obezbediti dodatno isputanje
prekomernog natpritiska kako bi se osiguralo da pritisak koji poraste kada su vrata zatvorena ne
oteavaotvaranjevratakojavodeuprostorukojemvladanatpritisak.
5.1.2.5 Potrebno je obezbediti izbacivanje vazduha kako bi se osiguralo da vazduh koji tee iz
prostoraukojemvladanatpritisakkaprostorukojinijepodpritiskommoedacuriuspoljnusredinu
radi odravanja razlike pritiska, ili brzine protoka vazduha kada su vrata izmeu dva prostora
otvorena.
5.1.2.6 Ukoliko u istoj zgradi postoji prostor u kojem vlada natpritisak i prostor koji nije pod
pritiskom,tadatrebapokazatidasedim neeprobijatiuahtukojem nevladanatpritisak.Primenu
45
BS EN121016:2005(E)
stepeninogoknaukojemvladanatpritisakioknakojenijepodpritiskomnaistimspratovimatreba
razmatratisamoukolikojeispunjenjedanodsledeihuslova:
a) stepeninooknoukojemnevladanatpritisakjeodvojenoodstepeninogoknasanatpritiskom
jednimvelikimprostorombezpregradaizidovaizkojegvazduhmoedaistieprekootvora
kojijeduploveiodvratakrozkojavazduhulazi,ili
b) analizaprotokauglavnomprojektujepokazaladaradsistemasanatpritiskomneepoveati
protokvazduhanaspratukojijezahvatiopoarkastepeninomoknukojenijepodpritiskom.
Svakiputzaevakuacijuukojemvladanatpritisaktrebadaimasopstveninezavisandovodvazduha.
5.2
Takedovodavazduha
Kod projektovanja stepenita cilj je da se obezbedi jednaka distribucija vazduha pod pritiskom na
celomstepenituidanepostojiverovatnoadadovodvazduhakojicirkuliekadasuvrataotvorena
budenedovoljan,tj.davazduhdirektnoizlazikrozotvorenavrataodmahnakontojedopremljendo
okna.
Ukoliko su otvorena vrata koja se nalaze u blizini take ubrizgavanja vazduha, kroz njih dovedeni
vazduhmoeisteiimodaneebitipostignutadekvatannatpritisaknavratimakojasuudaljenaod
takeubrizgavanjavazduha.Ovosenaroitomoeodnositinasistemesaubrizgavanjemvazduhana
nivouprizemljagdesuizlaznavrataverovatnootvorenautokuznatnogvremenskogperioda.
Kada je stepenini sistem sa natpritiskom projektovan na osnovu otvorenih vrata na krajnjem
izlaznom nivou, vertikalan protok vazduha u oknu je najverovatnije visok to za posledicu ima
znaajnegubitkepritiska.
5.2.2 Zahtevizadovodvazduha
5.2.2.1 Svaki vertikalni izlaz za sluaj nude ili protivpoarno okno treba da poseduje sopstveni
sistem natpritiska.Trebaomoguitidakanali,kojidovodevazduhpodpritiskom usvakiododvojenih
vertikalnihahtovai/ilipretprostorakaoi ubilokojihodniksanatpritiskomkojijesanjimapovezan,
dobijaju vazduh iz zajednikog sistema. Pretprostor treba da dobija vazduh pod pritiskom putem
kanalanezavisnogodonogkojisnabdevastepenite.Hodniktrebadadobijavazduhpodpritiskomiz
kanalakojijeodvojen oddovodaza pretprostor istepeninookno.
5.2.2.2 Uzgradamaijajevisinamanjaod11m,prihvatljivajejednatakadovodavazduhazasvako
stepeninooknosanatpritiskom.
5.2.2.3 U zgradama koje su visoke 11m i vie, take dovoda vazduha treba da budu ujednaeno
raspodeljene du cele visine stepeninog okna, a maksimalna udaljenost izmeu taaka za dovod
vazduhanetrebadaprelazitrisprata.
46
BS EN121016:2005(E)
5.2.2.4 Takadovodanetrebada budesmetenana udaljenostimanjojod3modkrajnjih izlaznih
vrata.
5.2.2.5 Zasvakiahtliftaijajevisinado30mtrebaobezbediti jednutakuubrizgavanja/dovoda.
5.2.2.6 Svaki pretprostor trebadaimajednutakuubrizgavanja/dovoda.
5.3
Izbacivanjevazduha
Tokomradasistema, vazduhpodpritiskometei izprostoraukojemvlada natpritisaku boravini
prostor.Bitnojepreduzetimerenaspratugdejeizbiopoardavazduhkojijeiscureouprostorekoji
nisupodpritiskomizae izzgrade,tojeodosnovnogznaajakako biseodravalarazlikapritiska
izmeuprostorasanatpritiskomiboravinogprostora.Zahtevanabrzinacurenjazavisieoddetaljnog
planazgradeiprimenesistemazastvaranjenatpritiska.
5.3.2 Zahtevizaizbacivanjevazduha
5.3.2.1 Boraviniprostornaspratuzahvaenompoarom trebadaposedujeodreenemogunostiza
izbacivanjevazduhauodnosunapredvienubrzinuprotokavazduhakoji ulaziuprostor.
5.3.2.2 Ukolikoodgovarajuatehnikapreliminarnaskicamoedapokaedaeprekoventilacionog
sistema biti omogueni dovoljni putevi curenja pre razbijanja prozora, nije neophodno obezbediti
dodatne mere za izbacivanje vazduha iz zgrade. U nedostatku takvog preliminarnog prorauna
izbacivanjevazduhatrebaobzbeditiputemjedneodsledeihmetoda:
a)
obezbeivanjem specijalnih otvora na periferiji zgrade. Kod zgrada sa hermetiki

zatvorenim prozorima trebalo bi obezbediti otvore na svim stranama zgrade (videti
klauzulu15)
b)
vertikalna okna. Ukoliko nije mogu sistem provetravanja vazduha pod pritiskom putem
curenja iz zgrade ilipreko perifernih otvora, u tu svrhu mogu se koristiti vertiklna okna
(videtiklauzulu15)
c)
mehanikoizvlaenje.Izbacivanjevazduhapodpritiskomputemmehanikogizvlaenjaje
zadovoljavajua metoda. Mehaniko izvlaenje treba da bude u funkciji samo tokom
periodaprelomljenjaprozora(videtiklauzulu15)
5.3.2.3 Prilikom procenjivanja efektivne povrine potrebne na jednom spratu za prirodno

provetravanjeputemizbacivanjavazduha,uproraunimatrebaizostavitijednustranuzgrade.Ukoliko
provetravanje nije podjednako rasporeeno du spoljnog zida, stranu sa najveom povrinom
provetravanjatrebazanemaritiuproraunima.
5.3.2.4 Zahtevane mere za izbacivanje vazduha treba proraunati uzimajui u obzir detaljan plan
zgradeitipsistemasanatpritiskom.
47
BS EN121016:2005(E)
5.3.2.5 Usluajevimagdejeizbacivanjevazduhaobezbeenoprekoprirodnihotvora:
a)
prirodniotvori normalnotrebadabuduuzatvorenojpoziciji,i
b)
kada sistemsa natpritiskomradiu sluaju opasnosti, otvor(i) treba da budu u poziciji da

vazduhpodpritiskommoeslobodnodaizae.
Kada se upotrebljava automatski kontrolisano provetravanje putem izbacivanja vazduha,

provetravanjetrebapreduzeti samonaspratuzahvaenompoarom,aotvoriza izbacivanje vazduha
nasvimostalimspratovimatrebadaostanuzatvoreni.
5.3.2.6 U sluajevima gde se izbacivanje vazduha obavlja putem prinudne ventilacije, brzina
izduvavanjapospratunetrebadabudemanjaodmaksimalneizraunatebrzineprotoka(videti15.2i
A.4)uboraviniprostoritrebaobezbeditinainedasilazaotvaranjevrataneprelazi100Nkadasu
vratazatvorena.
5.3.2.7 Zahtevutaki5.3.2.6moebiti ispunjenposedovanjem odvojenogsistemazaizduvavanjeza
svakisprat,ilipodeavanjemdakanalinasvimspratovimanormalnobuduzatvorenimodifikovanim
upravljivimaluzinamazaodvoenjedimaotpornimpremapoaru.Kadasistemsanatpritiskomradi
usluajuopasnosti,aluzinekojezatvarajusistemzaodvoenjevazduhatrebadaseotvoresamona
spratovimakojisuzahvaenipoarom.
5.4 Isputanjeprekomernognatpritiska
Projektovanje stepeninog okna u kojem vlada natpritisak ukljuuje procenu zahtevanog protoka
vazduhapoddvarazliitauslova,tj.kadasusvavratazatvorenaikadasuodreenavrataotvorena.U
mnogim sluajevima zahtevi za protok vazduha sa otvorenim vratima bie vei nego kada su vrata
zatvorena. Ukoliko se dozvoli da se u tienom prostoru razvije prekomerni natpritisak, moe biti
teko ili nemogue otvoriti vrata koja vode u taj prostor (videti klauzulu 15). Da bi se spreilo
stvaranje prekomernog natpritiska neophodno je predvideti sigurnosne oduke za isputanje istog.
Povrina sigurnosnog oduka za pritisak moe biti zatvorena regulacionim razvodnim ventilom
projektovanimtakodaseotvarasamokadapritisakpreeprojektovanipritisak.
Alternativno, mogue je iskoristiti sistem kontrolisan senzorima za pritisak tako da se dovod ili
odsisavanje vazduha mogu menjati kontinualno kako bi se stvorio potreban pritisak ili protok
vazduha.
5.4.2 Zahtevizaisputanjeprekomernognatpritiska
5.4.2.1 Potrebno je obezbediti sredstva za isputanje prekomernog pritiska vazduha iz tienog
prostora.
5.4.2.2 Sigurnosni oduci za prekomerni pritisak ne treba da isputaju vazduh u boravini prostor
prekonetienihputevaprotokavazduha,jersvakiprodorbarijereotpornepremapoarupredstavlja
48
BS EN121016:2005(E)
potencijalnuslabutakuizmeutienogprostoraipoarnezone.Isputanjeprekomernognatpritiska
izprostoraukojemvladanatpritisaktrebavritinajedanoddvasledeanaina:
a) direktnouatmosferuiliprekoodgovarajuihkanala,ili
b) za sisteme u klasi F, ukoliko sigurnosni oduak za prekomerni pritisak isputa vazduh u
boravini prostor, prodor barijere otporne prema poaru treba zatititi protivpoarnim
aluzinama sa automatskim zatvaranjem klasifikovanim u skladu sa prEN 135013 koje se
aktivirajusamoprekotemparaturnogureaja.
5.4.2.3 Sigurnosni oduak za prekomerni pritisak treba da bude dimenzionisan tako da je u
mogunostidaizbacujeukupanprekomeranprotokvazduha,kojiseodreujekadaseukupnocurenje
vazduhaizstepeninogokna,pretprostoraihodnika,kadasusvavratazatvorena,oduzmeodukupne
potrebnekoliineprotokavazduhapodnajteimuslovimadovodavazduha.
5.4.2.4 Isputanjeprekomernognatpritiskatreba daobezbedida se nivo natpritiska unutartienog
prostora(kadasusva vratazatvorena)odrava na ili iznadprojektovanognivoanatpritiskaali ispod
maksimalnognivoapritiskadeterminisanogzahtevimasilezaotvaranjevrata(videti klauzulu15).
5.4.2.5 Regulacione usisne ventilatore ilialuzine koje kontroliu senzori pritiska ne treba koristiti
osimukolikojesistem ustanjudazadovoljipreko90%novihpotrebazadovodvazduhauperioduod
3snakonotvaranjailizatvaranjavrata.
49
BS EN121016:2005(E)
6 Prostoriukojimatreba formiratinatpritisak
6.1 Samostepeninookno
6.1.1
Optekarakteristike
Zatita koja se dobija stvaranjem natpritiska u stepeninom oknu odnosi se samo na vertikalni deo
evakuacionog puta i ne prua znaajnu zatitu za horizontalni deo evakuacionog puta na svakom
spratu.
6.1.2
Zahtevizastepeninookno
6.1.2.1 Ukolikosamoustepeninomoknuvladanatpritisak,stepenitutrebadaseprilazidirektnoiz
boravinogprostoraili prekotamponzone.
6.1.2.2 Razlikapritiskanavratimakadasusvavratazatvorenatrebadabudekaotojeprikazanona
slici9.Aislici9.B.
6.1.2.3 Kada god postoji signal za dojavu poara, sistemi koji stvaraju natpritisak u stepeninim
oknimatrebadaseaktivirajuistovremeno.
6.1.2.4 Mere treba da budu u skladu sa odgovarajuom klasom sistema kao to je definisano u
klauzuli4.
6.2 Stepeninaoknaipretprostor
Ukoliko, na nekom spratu, pretprostor koji razdvaja stepenino okno od boravinog prostora nije
tamponzona,uovompretprostorutrebaformiratinatpritisaknezavisnoodstepeninogokna.Ovakve
mere predstavljae zatitu od ulaska dima do samih vrata koja vode u boraviniprostor u kojem bi
moglodoidopoara(videtisliku10i5.3)
NAPOMENAPretprostorkojijepovezansaahtomliftailidrugimoknomsmatrasetamponzonom
ukolikojeusvimtimoknimanatpritisakformirannezavisno.
6.2.2 Zahtevizastepeninaoknaipretprostor
6.2.2.1 Usluajukadasusvavratazatvorena,razlikepritiskauodnosunaboraviniprostortrebada
budukaotojeprikazanonaslici10.
6.2.2.2 Usluajudetekcijedimaili:
a) usvim stepeninim oknimaukojimavladanatpritisaki pretprostorimasanatpritiskomnasvim
spratovimatrebadabudeistovremenoformiran natpritisak,ili
50
BS EN121016:2005(E)
b) usvimstepeninimoknimaisamopretprostorimanaspratunakojemjeizbiopoartrebada
budeformiran natpritisak.
klauzuli 4. Kada postoji tampon zona izmeu stepeninog okna i boravinog prostora, svaki uslov
otvorenih vrata naveden u klauzuli 4 bie primenjen i na jedna i na druga vrata u tampon zoni,
formirajuijedanputprotokavazduha.
NAPOMENAUsituacijigdepostojipretprostorukojemvladanatpritisaksadvojailivievrata
kojaseotvarajukaboravinom prostorunaistomspratu,trebanaiprotivpoarno
tehnikoreenjeusmisluprotokaiizbacivanjavazduha,naroitousluajevimagde
sevrataotvarajukaodvojenim putevimaprotokakojivodeurazliiteputeveza
izbacivanjevazduha.
9a)Stvaranjenatpritiskaustepenitu
sapretprostorom
1
2
3
4
5
6
9b)Stvaranjenatpritiskasamou
stepenitu,bezpretprostora
Stepenice
Pretprostor
Boravini prostor
Dovodvazduha
Putcurenjakrozvrata,itd.
Putizbacivanjavazduhaizzgrade
P oznaava prostor u kojem vlada natpritisak. Zaokruen broj oznaava minimalnu projektovanu
razlikupritiska,npr.50(Paskala)uodnosunaboravini prostor,kojijeobeleensa0.
Slika9Stvaranjenatpritiskasamoustepenitu,sailibez pretprostora
51
BS EN121016:2005(E)
10a)Stvaranjenatpritiskaustepenitu
isvim povezanim pretprostorima
1
2
3
4
5
6
7
8
10b)Stvaranjenatpritiskaustepenitui ahtulifta
Stepenice
Pretprostor
Boravini prostor
Dovodvazduha
Hodnik
Lift
Slika10Stvaranjenatpritiskaustepenituisvimpovezanim pretprostorima
52
BS EN121016:2005(E)
11a)Stvaranjenatpritiskaupretprostorima
ihodnicimapovezanimsastepenitem
11b)Stvaranjenatpritiskaustepenitu
iizbacivanjevazduhaizhodnika
kojisupovezanisastepenitem
11c)Stvaranjenatpritiskaustepenitu,ahtuliftaisvimpovezanimpretprostorima
53
BS EN121016:2005(E)
Slika11Konfiguracijastepeninogsistemasarazlikompritiska
1
2
3
4
5
6
7
8
Stepenite
Pretprostor
Boravini prostor
Dovodvazduha
Hodnik
Lift
6.3Stvaranjenatpritiskaustepeninom oknuipretprostoru,sa
izbacivanjem vazduhaizhodnika
Ukoliko se pretprostor otvara ka hodniku koji predstavlja deo horizontalnog evakuacionog puta,
mogue je formirati natpritisak u stepenitu i pretprostoru, a vazduh izbacivati preko hodnika, to
moebiti prednostkododreenihsistema(videtisliku11b)).
6.3.2 Zahtevi za stvaranje natpritiska u stepeninom oknu i pretprostoru, sa izbacivanjem
vazduhaizhodnika
6.3.2.1 U sluajukadasusva vratazatvorena,razlikapritiska na vratimatrebada budekaotoje
prikazanonaslici11b).
6.3.2.2 Usluajudetekcijedima:
a) svi sistemi koji stvaraju natpritisak u stepeninom oknu i pretprostorima treba da budu
aktiviraniistovremeno,ili
b) usvimstepeninimoknima isamopretprostorimanaspratugdejeizbiopoartrebadabude
formiran natpritisakkadagodsejavisignalzadojavupoara.
6.3.2.3Potrebnojepreduzetimerekakobiseosiguralodahodnikposedujeodgovarajueizbacivanje
vazduhauatmosferu.
6.3.2.4 Mere treba da budu u skladu sa odgovarajuom klasom sistema kao to je difinisano u
klauzuli4.
54
BS EN121016:2005(E)
6.4 Stvaranjenatpritiskaustepeninom oknu,pretprostoruihodniku

Ukoliko se pretprostor otvara ka hodiku koji predstavlja deo tienog evakuacionog puta, sistemsa
natpritiskommoedaseproirikakobiseukljuioihodnikitakoobezbedilakontroladimadosamih
vrata poarne zone. Meutim, ukoliko hodnik ima mnogo vrata (ili drugih puteva curenja) potrebe
dovodavazduhamogubitivelike.Ciljprojektovanjatrebadabudedaseobezbediprotokvazduhaod
stepeninogokna,prekopretprostora,krozhodnikdoatmosfere,bilodirektnobilo prekoboravinog
prostora (videtisliku11a)).
6.4.2 Zahtevizastepeninookno,pretprostor ihodnik
6.4.2.1 Hodniktrebadabudetienihodnikitrebadadabudesnabdevanvazduhompodpritiskomiz
kanalaodvojenogoddovodazapretprostor istepeninookno.
6.4.2.2 U sluaju kada su sva vrata zatvorena, razlike pritiska na vratima izmeu hodnika i
boravinogprostora trebadabudukaotojeprikazanonaslici11a).
6.4.2.3 Potrebnojepreduzetimerekakobiseosiguralodahodnikposedujeodgovarajueizbacivanje
vazduhauatmosferu,prekoboravinogprostora.
a) u svim stepeninim oknima u kojima treba da vlada natpritisak i pretprostorima sa
natpritiskom na svim spratovima treba da bude istovremeno formiran natpritisak i samo u
hodnikunaspratukojijezahvaenpoaromtrebadavladanatpritisak,ili
b) usvim stepeninim oknimasanatpritiskomisamopretprostorimaihodnicimanaspratukojije
zahvaenpoaromtrebadavladanatpritisak.
klauzuli4.
6.5 Stepeninooknoiahtlifta
Ukolikodimueupretprostorilihodnikukojemnevladanatpritisak,ahtliftaformirapotencijalan
putzairenjedimasaspratanakojemjeizbiopoarnadrugespratove.Stvaranjemnatpritiskauahtu
lifta mogue je ograniiti irenje dima preko ahta lifta na druge spratove. Stvaranje natpritiska u
ahtuliftatakoesemoezahtevatikodsistemauklasi B(videtisliku11c)).
55
BS EN121016:2005(E)
Zahtevizastepeninooknoiahtlifta
6.5.2.1 Usluajevimagdeseliftuprilaziprekopretprostorailihodnikaukojimanevladanatpritisak,
uahtuliftatrebadavladanatpritisakistognivoakaoi ustepeninomoknusakojimjepovezan.
6.5.2.2 Kadasusvavratazatvorena,razlikepritiskanavratimaizmeuahtaliftaistepeninogokna
trebadabudukaotojeprikazanonaslici11c).
6.5.2.3 Treba preduzeti mere kako bi se osiguralo da postoji odgovarajue izbacivanje vazduha iz
hodnikauatmosferu.
6.5.2.4 U sluaju detekcije dima, u svim stepeninim oknima i ahtovima liftova u kojima je
predvienodavladanatpritisak,taj natrpritisaktrebaistovremenodabudeformiran.
klauzuli4.
NAPOMENAPretprostorkojijepovezansaahtomliftailidrugimoknomsmatrasetamponzonom
ukolikojeusvimtimoknimanatpritisakformirannezavisno.
6.6 Stepeninaoknaihodnicisaizbacivanjem vazduhaiz boravinog

prostora
Kada stepenina okna i hodnici na bilo kom spratu predstavljaju sredstva evakuacije iz boravinog
prostora ka drugim stepeninim oknima, u tim stepeninim oknima i hodnicima moe da bude
formirannatpritisakkaotojeprikazanonaslici12a).Ovakvemerepredstavljaezatituoddimado
samihvratakojavodeuboravini prostor.
6.6.2 Zahtevizastepeninaoknaihodnikesaizbacivanjem vazduhaiz boravinogprostora
6.6.2.1 U sluaju kada su sva vrata zatvorena, razlika pritiska na vratima treba da bude kao to je
prikazanonaslici12a).
a) natpritisak treba istovremeno da bude formiran u svim stepenitima i hodnicima sa
natpritiskomnasvimspratovima,ili
b) natpritisak treba da bude formiran u svim stepenitima sa natpritiskom i samo u hodniku na
spratuzahvaenompoarom.
6.6.2.3 Ovakvemerepostiuseprimenom adresabilnih aluzina,itd.
56
BS EN121016:2005(E)
klauzuli4.
12a)Stvaranjenatpritiskau
stepenitimaihodnicima
1
2
3
4
5
6
7
8
12b)Stvaranjenatpritiskaustepenitima
iizbacivanjevazduhauhodnicima
Stepenite
Hodnici
Boravini prostor
Dovodvazduha
Hodnik
Lift
Slika12Konfiguracijastepeninogsistemasarazlikompritiska
6.7 Stepeninaoknai izbacivanjevazduha izhodnika/pretprostora

Usluajevimagdenijeobezbeenoizbacivanjevazduhaizboravinogprostora,trebakoristitiopciju
stvaranjanatpritiskaustepeninomoknusaizbacivanjemvazduhaizpretprostora/hodnikakaotoje
57
BS EN121016:2005(E)
6.7.2 Zahtevizastepeninaoknaiizbacivanjevazduhaizhodnika/pretprostora
6.7.2.2 Usluajudetekcijedima,sistemikoji stvarajunatpritisakustepeninim oknimatrebadabudu
istovremenoaktivirani.
6.7.2.3 Treba preduzeti mere kako bi se osiguralo da hodnici/pretprostori poseduju odgovarajue
izbacivanjevazduhauatmosferu.
6.7.2.4 Mere za izbacivanje vazduha treba da budu u funkciji samo na spratu koji je zahvaen
poarom.
6.7.2.5 Meretrebadabuduuskladusaodgovarajuomklasom sitemakaotojedefinisanouklauzuli
4.
6.8 Stepeninaokna,pretprostorii ahtoviliftova

Sistemsarazlikompritiska moesekoristitikako bisesmanjio na minimumpotencijalzaozbiljnu
kontaminacijudimomstepeninogoknaotpornogpremapoaru tokomradavatrogasneslube.
Za vreme protivpoarnih operacija neophodno je da se otvore vrata izmeu protivpoarnog
pretprostorai boravinogprostora kakobisegasiopoarurazbuktalojfazi.
6.8.2 Zahtevizastepeninaokna,pretprostoreiahtoveliftova
prikazanonaslici13.
6.8.2.2 Natpritisaktrebaistovremenodabudeformiranusvimstepeninimoknima,pretprostorima i
ahtovima liftova u kojima vlada natpritisak, na svim spratovima, neposredno nakon ukljuivanja
automatskog detektora dima ili ovaj sistemtreba runo da pokrene lice zadueno za protivpoarnu
uzbunu.
6.8.2.3 Mere trebadabuduuskladusasistemom uklasi B,kaotojedefinisanouklauzuli4.
6.8.2.4 Natpritisak treba nezavisno da bude formiran u stepeninim oknima, pretprostorima i
ahtovimaliftovakakobisesvelanaminimummogunostkontaminacijedimom svakogprostora.
58
BS EN121016:2005(E)
1
Stepenite
2
Pretprostor
3
Boravini prostor
4
Dovodvazduha
5
Putcurenjavazduhakrozvrata,itd.
6
8
Lift
Slika13Stvaranjenatpritiskaustepenitima, pretprostorimaiahtovimaliftova(ovemere
predstavljajuprotivpoarnemere)
59
BS EN121016:2005(E)
Projektneprocedurezasistemesanatpritiskom
7.1
Optekarakteristike
7.1do7.4imajuzaciljdailustrujuopteprojektneprincipezasveklasesistemaimogubitipodeeni
kakobiodgovaralidrugaijimprimenama.
U sluajevima gde postoji namera da se stepenice koriste u protivpoarne svrhe, pogodnije je da se
prvoizvri projektovanjeprotivpoarneprocedure, azatim sredstavaevakuacije.
InformacijekojesetiuoblasticurenjavazduhazatipineformekonstrukcijedatesuuA.6.2.Primer
koji se tie izraunavanja efektivnih povrina curenja za redne i paralelne puteve protoka dat je u
klauzuli15.
7.2
Projektovanjezahtevazasredstvaevakuacije
7.2.1 Efektivne povrine curenja kada su vrata zatvorena treba procenjivati za sledee navedene
puteveprotokanasvakomspratu(videti15.2.1i15.2.2):
a) odstepeninogoknado tamponzoneiboravinogprostora
b) odstepeninogoknadirektnou atmosferu
c) od boravinogprostora uatmosferu
d) odstepeninogoknadirektnou atmosferu
e) od pretprostoradoboravinogprostora.
U postojeim zgradama, povrine curenja umnogome e zavisiti od kvaliteta izvoakih radova i
prirode objekta, pa stoga prave vrednosti curenja vazduha mogu znaajno odstupati od
pretpostavljenihprojektovanihvrednosti.Efektivnepovrinecurenjatrebaproceniti merenjemprotoka
vazduhanalicumesta,ukolikojetomogue.
7.2.2 Trebaproraunati(videti15.2.3do15.2.7)brzinucurenjavazduhanasvakomputuprotokaiz
ahtasanatpritiskomkadaunjemuvladaprojektovaninatrpritisakikadasusvavratastepenita,liftai
pretprostorazatvorena(videtiklauzulu15).
7.2.3 Treba sabrati sve brzine curenja vazduha kako bi se dobila teoretska brzina dovoda vazduha
(videti15.2.8).Dabisedobilaukupnapotrebnabrzinadovodavazduha,ovuvrednosttrebapomnoiti
sa faktorom koji iznosi najmanje 1,5 zbog neustanovljenih curenja na identifikovanim putevima
curenja(videti15.2).
7.2.4 Treba odrediti brzinu dovoda vazduha u skladu sa odgovarajuom klasom sistema u sluaju
kadasuvrataotvorena(videti4.2do4.6).
60
BS EN121016:2005(E)
7.2.5 Trebaizraunatiukupanpotrebandovodvazduhauskladusaodabranomklasomsistemakada
susvaodgovarajuavrataotvorenaidodati 15%zboggubitakaukanalima.
7.2.6 Trebauporeditipotrebne brzineprotokavazduhausluajevimazatvorenihiotvorenihvrata i
izabrati veuvrednostkaopotrebnubrzinuukupnogdovodavazduha.
7.2.7 Treba odrediti zahteve za izbacivanje vazduha (videti 5.3 i 15.2). Izraunavanje zahteva za
izbacivanje vazduha nije neophodno ukoliko je ranije sprovedena protivpoarna procedura za
projekat.
7.2.8 Treba izraunati nominalnu vrednost izbacivanja prekoraenog natpritiska zbog izbacivanja
prekomernogdovodavazduhaizprostoraukojemvladanatpritisak(5.4do15.2)
7.2.9 Uahtuliftanemorajudapostojesigurnosnioducizaprekomernipritisakukolikojedovodni
sistem inicijalnopostavljentakodasedostiezahtevani nivo stvaranja natpritiskakada susva vrata
zatvorena.
7.3
Projektovanjenainazagaenjepoara
Od stepeninog okna koje slui kao protivpoarno okno mogu se zahtevati vea brzina dovoda
vazduhaiboljemerezaizbacivanjevazduhaizboravinogprostora,uodnosunastepeninooknokoje
sekoristisamokaosredstvoevakuacije.
Da bi se uprostila procedura izraunavanja, moe se pretpostaviti da ne postoji interakcija izmeu
sistema sa razlikom pritiska za stepenino okno i lift (to moe dovesti do precenjivanja potrebne
brzine ukupnog dovoda vazduha u stepenino okno jer se ne uzima u obzir dodatni protok vazduha
izmeuliftaistepeninogokna).
Pomoudolenavedenihproceduramoeseodrediti potrebandovodvazduhakadasuotvorenakrajnja
izlaznavrata,vratanastepeninomoknuipretprostorunaspratuzahvaenompoaromivrata,jedna
ilivie,nasusednomspratu(kaotojeprikazanou4.3)
7.3.2 Projektovanjeprotivpoarnihzahteva
7.3.2.1 Trebaizraunatibrzinucurenja/potrebnog dovodavazduhauskladusa7.2.1.
7.3.2.2 Treba izraunati potrebnu koliinu protoka vazduha kroz otvorena vrata iz pretprostora ka
boravinoj prostorijida bi se obezbedila brzina vazduha od 2m/s, pod pretpostavkom da su vrata iz
pretprostoradoboravinogprostorapotpunootvorena(dodati 15%zboggubitakaukanalima,ukoliko
postojekanali).
7.3.2.3 Koddvokrilnihvratauzimasedajeefiktivnapovrinaotvorenihvratapovrinakojasedobija
kadajejednokriloulazaotvoreno.
61
BS EN121016:2005(E)
7.3.2.4 Trebaizraunatirazlikupritiskakojajeneophodnadabiserazvilapotrebnabrzinaprotokaod
2 m/s na putu protoka vazduha od stepeninog okna preko pretprostora i boravinog prostora do
spoljnesredine,nanainkaotojeopisanouklauzuli15.
7.3.2.5 Koristei goreizraunatpritisakustepeninom oknu,trebaprocenitipotrebanprotokvazduha
kakobiseodravaoovajpritisakkadasukrajnjaizlaznavrataotvorena,uzimajuiuobzirsveputeve
curenja iz oknapriovomprojektovanompritisku(videtiklauzulu15).Proraunatuvrednost curenja
prekosvihputevabezotvorenihvratatrebapomnoitifaktoromodnajmanje1,5zbogneustanovljenih
curenjanaidentifikovanimputevimacurenja.
7.3.2.6 Izmeu vrednosti brzine dovoda vazduha potrebne u svrhu gaenja poara i one koja je
potrebnazasredstvaevakuacijetrebaizabrativeuvrednostinjuuzetiprilikomprojektnihprorauna
kaoukupnupotrebnubrzinudovodavazduha(videtiklauzulu15).
7.3.2.7 Trebaizraunatipotrebankapacitetizbacivanjavazduhanaspratuzahvaenompoarom,kao
imerezaizbacivanjevazduha(videtiklauzulu15),kojejepotrebnoobezbeditinasvimspratovima.
7.3.2.8 Ukolikojeukupnabrzinadovodavazduhapotrebnogusvrhugaenjapoaraveaodoneza
sredstva evakuacije, tada treba ponovo proraunati vrednost pritiska na sigurnosnom oduku za
prekomernipritisakustepeninomoknu.
7.4
Dodatniaspektiformiranjanatpritiskanatienimevakuacionim putevima
7.4.1 Optekarakterisitike
Evakuacijuspratazahvaenogpoaromtrebasprovestiuranim fazamarazvojapoara,prenegoto
usloviuokviruboravinogprostorapostanuneodriviipristuptienimevakuacionimputevimabude
onemoguen.Tokomovogpoetnogperioda,potencijalzakontaminacijutienihputevajemali.Pre
nego to uslovi na spratu zahvaenom poarom postanu neodrivi, proces evakuacije sa tog sprata
moradabudezavreniizlaznavratasaspratazatvorena.Posledino,nepostojipotrebadasistemsa
razlikompritiskazadravadimnastaoupotpunorazbuktalojfazipoaranasamimvratimaprostorije,
sve dok je protok vazduha dovoljan da zadrava dim na spratu zahvaenom poarom za vreme
evakuacijelica.
Kadajedaljereoevakuaciji saspratazahvaenogpoarom,poaremodanastavitidaserazvijasa
potencijalomdaindukovanidimueustepeninooknoprekopukotinaokovratastepeninogokna i
pretprostora.Stogajebitnodaseosiguraodravanjepozitivnogpritiskaunutarstepeninogoknasve
vremetokomevakuacionogprocesa.
Meutim,uovojfaziverovatnoebitikorienkrajnjiizlazizstepeninogokna,pajeneophodnotu
injenicuuzetiuobzirkadaseizraunavapotrebandovodvazduha.
Projektniuslovizasistemesarazlikompritiskaustepeninomoknuprikazanisunaslikama9a),9b),
10,11a), 11b), 11c),12a),12b),13,14,15i16.
62
BS EN121016:2005(E)
7.4.2 Stvaranjenatpritiskanatienimevakuacionimputevima,dodatnizahtevi
7.4.2.1 tienievakuacioniputevitrebadabudukonstruisani uskladusapreporukamaodgovarajuih
nacionalnihodredbikojevaeuzemljiupotrebesistema,usluajevimagdesetomoeprimeniti.
7.4.2.2 Sva vrata koja vode u prostor sa natpritiskom treba da budu opremljena ureajima za
automatskozatvaranje.
7.4.2.3 Maksimalnasila,potrebnadabiseotvorilabilokojavratanaputuevakuacije,primenjenana
kvakuvrata,usvakomsluajunetrebadaprelazi100N.
NAPOMENA1
koristeiproceduruizklauzule15ianeksaA,kaofunkcijuzakonfiguraciju
vrata.Silapotrebnadasesavladaautomatzazatvaranjevrataestoneebiti
poznataupreliminarnojfaziprojektovanjapaseuprojektnesvrhemoe
koristiti maksimalnarazlikapritiskaod60Pa.
NAPOMENA2
Silakojutrebaprimenitizaotvaranjevratazavisieiod trenjaizmeudonjeg
7.4.2.4 Vratakojaseotvarajuu smeru izlaska izprostorasanatpritiskom,koja nisukrajnja izlazna

vrata, treba da poseduju automat za zatvaranje vrata koji moe da dri vrata zatvorenim kada u
prostorijivladanatpritisak.
1
2
3
4
5
6
Boraviniprostor
Protivpoarnicentar
Hodnik
Dovodvazduha
razlikupritiska,npr.50(Paskala)uodnosunaboraviniprostor,kojijeobeleensa0.
63
BS EN121016:2005(E)
Slika14Formiranjenatpritiskauprotivpoarnim centrima,npr.uopingmolovimailifazna
evakuacijaizkompleksnihzgrada
7.4.2.4 Vratakojaseotvarajuu smeru izlaska izprostorasanatpritiskom,koja nisukrajnja izlazna
vrata, treba da poseduju automat za zatvaranje vrata koji moe da dri vrata zatvorenim kada u
prostorijivladanatpritisak.
1
2
3
4
5
6
7
Stepenice
Pretprostoripretprostorsklonita
Boraviniprostor
Dovodvazduha
Putizbcivanjavazduhaizzgrade
Lift
64
BS EN121016:2005(E)
Slika15Stvaranjenatpritiskausklonitu
1
2
3
4
5
6
7
Stepenice
Prostorijesaraunarskomilimedicinskomopremom
Boraviniprostor
Dovodvazduha
Hodnik
65
BS EN121016:2005(E)
Slika16Stvaranjenatpritiskauprostorijamasaraunarskomimedicinskomopremom
66
BS EN121016:2005(E)
Stvaranjenatpritiskausklonitima idrugim prostorima
8.1
Optekarakteristike
Postoje sluajevi kada je potrebno da se formira natpritisak u sklonitima i drugim tienim

prostorima,npr.protivpoarnimsklonitima,kakobiseobezbedilazatitakorisnikaobjektaodpoara
idimakadapostojipotrebadaoniostanuuzgradiodreenivremenskiperiodnakonizbijanjapoara.
Pomenutazatitajeobinouformispecifineprostorijeublizinistepenitakojesluizaevakuacijuili
formira deo puta do sprata na kojem se nalazi izlaz i napravljena je od materijala otpornih prema
poaru(ukljuujuivrataotpornapremapoarusaefikasnimureajimazaautomatskozatvaranje),u
skladusanacionalnimodredbamakojevaena mestuupotrebesistema.Pogledatislike14 i15koje
predstavljajutipineskice.
Ukoliko zgrada sadri prostore kao to su prostorije sa raunarskom ili medicinskom opremom u
kojimavladanatpritisakizdrugihrazlogaanezbogpoara,trebarazmotritizatituevakuacionogputa
u kojem vlada natpritisak od efekata poara u ovim prostorima u kojima takoe vlada natpritisak.
Pogledatisliku16kojapredstavljatipinuskicusprata.
8.2
Zahtevizasklonitaidrugeprostore
8.2.1 Kada su sklonita projektovana unutar zgrade, protivpoarna zatita za taj prostor treba da
budeuskladusanacionalnimodredbamakojevaenamestuupotrebesistema,usluajevimakadaje
toprimenljivo.
8.2.2 Razlika pritiska izmeu sklonita ili tienog prostora i boravinog prostora treba da bude
najmanje50Pa.
8.2.3 Skloniteilidrugiprostorukojemvladanatpritisaknetrebadabudepovezanosastepenitem
ukojemnemanatpritiskaipritisakusklonitutrebadabudemanjinajvie 5Pauodnosunastepenite
sa natpritiskom, kada je re o projektovanom pritisku u sluaju kada su sva vrata zatvorena (videti
slike14i15).
8.2.4 Usluajevimakadaskloniteformiradeotienogevakuacionogputa,naprimeruzgradigde
je pretprostor tieni prostor, pretprostor treba da bude projektovan tako da poseduje dovoljan
kapacitetuodnosunasvrhuupotrebe.
8.2.5 Ukoliko na bilo kom spratu radi vie od jednog sistema sa natpritiskom, tada treba uzeti u
obzirukupneputevecurenjakadasvisistemiradeistovremeno.
8.2.6 Povrinasklonitatrebadabudedovoljnazasvrhuupotrebe.
8.2.7 Tamogdeprostorsklonita istovremenosluikao deoevakuacionogputa,njegovoprisustvo
netrebadaometanormalnuupotrebutogevakuacionogputa.
67
BS EN121016:2005(E)
8.2.8 Ukoliko je evakuacioni put sa natpritiskom direktno povezan sa prostorom u kojem vlada
natpritisakakoji nepredstavljadeoevakuacionogputa,tadaprojektovanipritisak naevakuacionom
pututrebadabudenajmanje10Paveiodpritiskaubilokomprostoruukojemjeformirannatpritisak
iz drugih razloga a ne u svrhu poara, npr. prostorije sa medicinskom ili raunarskom opremomili
bilokojaprostorijakojanijepodpritiskomzbogpoara(videtisliku16).
68
BS EN121016:2005(E)
Stvaranjepotpritiska
9.1 Optekarakteristike
Cilj sistema za stvaranje potpritiska je da se postigne ista zatita na ulazu izmeu prostora u kojem
vlada potpritisak (npr. podrum) i tienog prostora (npr. stepenino okno) to se postie stvaranjem
natpritiskautienomprostoru.Bitnojeznatidanepostojizatitabilokogdelaevakuacionogputau
okviru samog prostora u kojem vlada potpritisak, a koji moe biti u potpunosti ispunjen dimom ili
zahvaen poarom. Ovo predstavlja osnovnu razliku izmeu stvaranja potpritiska i ventilacije za
odvoenje dima. Svaki prostor u kojem vlada potpritisak treba da bude sa svih strana okruen
konstrukcijamaotpornimpremapoaru,kakobibioefikasan,jerbibilokojigubitakcelovitosti doveo
doizjednaavanjapritiskaizmeuzonesapotpritiskomispoljnesredine.Meutim,uzgradamakoje
su podeljene na sektore, mogue je formirati potpritisak u pojedinanim prostorima. Na slici 17
prikazanesutipinekarakteristikesistemasapotpritiskom.
9.2
Zahtevizastvaranjepotpritiska
9.2.1 Trebaobezbeditidovodespoljnogvazduhautieniprostorkakobiseosiguraoprotoksveeg
vazduhaiztienogprostoradoprostoraukojemvladapotpritisak.
9.2.2 Dovodsveegvazduhatrebadabudepostavljentakodavazduhkojiseuvodiutieniprostor
nebudekontaminirandimomnastalimupoaru.
9.2.3 Sistem treba da se sastoji od izduvnih vetilatora i, u koliko je neophodno, kanala, koji e
ukloniti uspoljnusredinuvrelegasoveidim,nastaleupoaruunutarzoneukojojvladapotpritisak.
9.2.4 Treba obezbediti dovode vazduha za neophodno snabdevanje sveim vazduhom potrebnim
kakobiserazvilarazlikapritiskakadasuvratazatvorenaidabisepostiglebrzineprotokavazduha
kada su otvorena vrata ka poarnoj zoni, prvenstveno zbog sredstava evakuacije a samim tim i u
protivpoarnesvrhe.
9.2.5 Izlazi izduvnog kanala treba da budu u takvim pozicijama da dim ne predstavlja pretnju za
bezbednost korisnika i vatrogasaca ili lica van zgrade i da ne doprinosi irenju poara u spoljnu
sredinu.
9.2.6 Zone u kojima vlada potpritisak treba da budu sa svih strana okruene konstrukcijama
otpornim prema poaru bar onoliko dugo koliko se zahteva za tieni prostor (ukljuujui gornju i
donjuarmiranubetonskumeuspratnukonstrukciju).
9.2.7 Sva vrata koja vode u zonu u kojoj vlada potpritisak treba da budu sa automatskim
zatvaranjem.
9.2.8 Izduvnikanalizzoneukojojvladapotpritisak,kadajetestiraniklasifikovanuskladusaprEN
135013, treba da ispunjava zahteve otpornosti prema poaru najmanje za period koji je jednak
najduemperioduotpornosti premapoaruprostorakrozkoji kanal prolazi.
69
BS EN121016:2005(E)
9.2.9 Izduvniventilatorizzoneukojojvladapotpritisak,kadajetestiraniklasifikovanuskladusa
prEN 135014, treba da bude u stanju da odvodi dim na temparaturi od 1000C za zgrade bez
sprinklersistema,ili300Czazgradesasprinklersistemom.
9.2.10 Usluajukadasusvavratazatvorena,brzinaodvoenjadimaivrelihgasovaizzoneukojoj
vladapotpritisaktrebadabudetakvadamoedaseodravarazlikapritiskanemanjaodonedateu
klauzuli4zaodgovarajuuklasusistema,kaoikriterijumprotokavazduhakadasuvrataotvorena,u
sluajvimagdejetoodznaaja.
9.3
Projektneprocedurezasistemesapotpritiskom
Sistemizastvaranjepotpritiskamogudabudukonfigurisanitakodaobuhvatajusredstvaevakuacijeu
sluajupoaraiprocedurezagaenjepoara.
Projektnaprocedurabieistazaobasistema,alikadajeupitanjuprojekatzagaenjepoara,izduvni
zapreminski protokvazduhabiepovean kakobiseuzelauobzirkasnijafazarazvojapoara.
9.3.2 Projektnaprocedurazazahtevezasredstvaevakuacije
Osnovneprojektneproceduretrebadabudusledee:
9.3.2.1 Treba proceniti puteve curenja iz spoljne sredine van zgrade u prostor u kojem vlada
potpritisak,zanemarujuivratakojasuzatienanaosnovuprojekta.
9.3.2.2 Trebaproraunatipotrebanzapreminskiprotokprilikomizduvavanjavazduha,dabisedobila
eljenabrzinavazduhaod0,75m/skadasuotvorenavrataizmeutienihprostoraiprostoraukojem
vladapotpritisak.Izraunatirazlikupritiska napomenutimvratimakoja jepotrebnadabiseodrala
ova brzina vazduha. U kalkulaciju takoe treba ukljuiti otpor puteva curenja iz spoljne sredine u
tieneprostore.
NAPOMENA: Ukolikosukrajnjaizlaznavrataotvorena,otpori pri protokuvazduhanaovim
putevimacurenjabiedovoljnomalidasemoguzanemariti.
9.3.2.3 Treba proraunatidodatnizapreminskiprotokvazduha preko puteva curenja, kojise dobija
kao razlika pritiska kada su vrata izmeu tienih prostora i prostora u kojem vlada potpritisak
otvorena.
9.3.2.4 Izraunati koliki kapacitet izduvnog ventilatora je potreban kako bi se odrala ova brzina
vazduha,tj.zbirzapreminskih protokautvrenih u9.3.2.2i9.3.2.3.
9.3.2.5 Izraunatikoliki kapacitet izduvnog ventilatora je potreban da bi se obezbedila minimalna
razlika pritiska od 50Pa10% kada su vrata izmeu tienih prostora i prostora u kojem vlada
potpritisakzatvorena,naosnovuputevacurenjautvrenih u9.3.2.1.
70
BS EN121016:2005(E)
Obino ovajkapacitet ventilatora bude manji od onog utvrenog u 9.3.2.4. Ukoliko je vei, tada tu
vrednosttrebauzetizakapacitetizduvnogventilatora.
9.3.2.6 Treba proraunati pad pritiska na zatvorenim vratima koja vode u prostor u kojem vlada
potpritisak,uzimajuiuobzirsledeeinjenice:
a) uticajsvakogkanalakojijepovezansaovimventilatorima
b) povrinecurenjautvreneu9.3.2.1
c) veliinuventilatorautvrenuu9.3.2.4i9.3.2.5, tj.veuodovedvevrednosti.
9.3.2.7 Ukoliko ova razlika pritiska moe da prouzrokuje da sila otvaranja vrata na kvaci prelazi
100N,trebainstaliratiureajeprekokojihsesmanjujepritisakunutarsistema.
9.3.3 Projektnaprocedurazaprotivpoarnezahteve
Projektne procedure za zatitu protivpoarnog okna su iste kao i za zatitu tienog stepenita koje
sluikaosredstvoevakuacije,osim usledeimsluajevima:
9.3.3.1 Kada se izraunava potreban zapreminski protok vazduha kod izduvavanja, treba postii
brzinu vazduha od 2m/s izmeu protivpoarnog okna i prostora u kojem vlada potpritisak kada su
vrataotvorena.
9.3.3.2 Zatim treba izraunati razliku pritiska na pomenutim vratima koja je potrebna kako bi se
odralaovabrzinavazduha.
Osigurati da uticaj puteva curenja iz spoljne sredine u tiene prostore i prostore u kojima vlada
potpritisakbudeukljuenukalkulaciju.
1
2
3
4
5
6
7
8
Stepenice
Pretprostor
Boraviniprostor
Izduvavanjevazduha(stvaranjepotpritiska)
Nadoknadavazduhauzgradi
Lift
Konstrukcijaotpornapremapoaru
DP oznaava prostor u kojem vlada potpritisak. Broj oznaava minimalnu projektovanu razliku
pritiska,npr.50(Paskala)uodnosunaboraviniprostor,kojijeobeleensa0.
71
BS EN121016:2005(E)
Slika17Stvaranjepotpritiskaupodrumskomprostoruilidrugomprostorubezspoljnih
prozora
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Nadoknadavazduhaprekooknailitienogprostora
tieniprostor
Prizemlje
Ventilatorzastvaranjepotpritiska
Izduvnikanal
Protivpoarnealuzinekojepokreedetektordima
Poarnazona
Spoljnocurenje
Otvorenaaluzinanaspratuzahvaenom poarom
72
BS EN121016:2005(E)
Slika18Stvaranjepotpritiskaupodrumskimprostorima
73
BS EN121016:2005(E)
10 Interakcijasadrugimsistemimazazatituodpoara idrugim
graevinskimsistemima
10.1 Sistemizadetekcijupoara
Sistemisarazlikompritiskasuprojektovanitakodaihautomatskipokreusistemizadetekcijudima.
Sistem detekcije treba da bude u mogunosti da obezbedi signale upravljakom pultu sa kojim je u
vezi, tako da se sistem sa razlikom pritiska aktivira to je pre mogue u toku perioda razvijanja
poara. Ovi signali treba da omogue sistemu sa razlikom pritiska u okviru poarne zone da radi
premazahtevima,nakon pokretanjasistemazadetekcijupoara.
10.1.2 Zahtevizasistemezazatituodpoara
10.1.2.1 Sistemzadetekcijupoara trebadabudeuskladusaodredbamakojevaeuzemljiupotrebe.
10.1.2.2 Sistem za detekciju poara treba da bude u mogunosti da locira poar i da na taj nain
omogui sistemu sa razlikom pritiska u okviru poarne zone da bude aktiviran prema zahtevima
projekta.Zaviepodatakaopoetnomvremenupogledati11.2.3.
10.2 Sistemizagrejanje,ventilacijuihlaenje(HVAC)
10.2.1.1 Primarnasvrhasistemasarazlikompritiskajedauzgradi uspostaviprotokvazduhairazliku
pritiskakojieograniitiirenjedimapremavratimakojavodekaevakuacionomputukojisetitiili
kroznjih.
10.2.1.2 HVACsistemjeprojektovantakodaodravaprihvatiljiveuslovezazatituivotnesredine,
pastogatrebadaprati modeleprotokavazduhautvreneu10.2.1.1.idalekoodevakuacionogputa.
To e osigurati da u ranim fazama poara, pre uspostavljanja projektovane razlike pritiska kod
sistema, ovaj sistem ne utie nepovoljno na evakuacione puteve i druge sektore u kojima postoji
strategijazakretanjedima.
10.2.1.3 Rad HVAC sistema u sluaju izbijanja poaratreba da bude projektovan tako da ne utie
nepovoljnonaradsistemasarazlikompritiska.UkolikopostojimogunostdaHVACsistemutiena
sistemsarazlikompritiskatadaHVACsistemtrebaiskljuitidabisespreilodadimprodreudruge
meusobnopovezaneprostore.
10.2.2 ZahtevizaHVACsistem
10.2.2.1 U sluaju poara, HVAC sistem ili treba automatski da bude zaustavljen putem signala iz
sistema za dojavu poara ili treba da bude konstruisan kao sistem za odvoenje dima u skladu sa
prEN121014idanastavisaradom samopodsledeimuslovima:
74
BS EN121016:2005(E)
a) signal koji aktivira rad u sluaju opasnosti je isti signal koji pokree sistem sa razlikom
pritiska
b) recirkulacijavazduhajezaustavljenaisaviskorienvazduhjeizbaenuatmosferu
c) sistemidovoda/odvoenjavazduha izboravinogprostoranaspratuzahvaenompoaromsu
prebaeni na brzinu potpunog izduvavanja, a njihovi kanali kojima se prenose gasovi imaju
otpornostnapoaruskladusanacionalnimodredbamakojevaenamestuupotrebesistema
d) komponente koje se koriste za privrivanje kanala u objektu treba da nose konstrukciju
najmanjetokomistogvremenskogperiodakolikajeiotpornostsamih kanalapremapoaru
e) trebadabudezaustavljendovodvazduhanasvespratove
f) pozicije izduvnih otvora treba da budu takve da odravaju dovoljan protok vazduha i na
mestimakojasudalekoodizlazasasprata.
10.2.2.2 Da bi se spreilo kretanje dima putem HVAC kanala iz jednog poarnog sektora u drugi,
aluzinezaodvoenjedimatrebadazadovoljavajuusloveuklasiEnagraninimmestimakrozkoja
prolaze.Ove aluzinetrebadapreu napoarnireimradaputem signala iz sistemaza automatsku
detekcijupoara.
10.2.2.3 Upravljivealuzinezaodvoenjedimatrebadaimaju mogunostprebacivanjauotvoren i
zatvoren poloaj tokom rada u poarnom reimu. Radi daljih informacija takoe treba pogledati
klauzulu11.
10.3 Kompjuterizovanikontrolnisistemi
Kompjuterizovanikontrolnisistemiseupotrebljavajuzakontroluraznihoperativnihfunkcijasistema
sarazlikompritiska,aoslanjajusenaupotrebuspecifinihsoftverakoji obavljajufunkcijeneophodne
timsistemima,uskladusaprEN121019.
Trebaobratitipanjunazatituprovodnikasignalnogsistema.
10.3.2 Zahtevikodkompjuterizovanihkontrolnihsistema
10.3.2.1Usluajevimagdesekompjuterizovanikontrolnisistemikoristekaodeooperativnihpotreba
sistemasarazlikompritiska,nijednapromenasoftverakojikontrolieprotivpoarnefunkcijenetreba
dautienaradsistemasarazlikompritiska.
10.3.2.2 U sluajevima kada su nainjene izmene softvera ili kompjuterskog sistema sa kojim je u
vezi,trebaizvritipotpunuproverusistemasarazlikompritiskakakobisepotvrdilodanemaprekida
uradusistema.
75
BS EN121016:2005(E)
10.3.2.3 Projektant sistema treba da obezbedi vlasniku zgrade odnosno njegovom zastupniku na
gradilitu, sveobuhvatan opis kontrolnog softvera, zajedno sa dokumentacijom koja sadri sve
promeneizvrenenasistemunakoninstalacije.
10.3.2.4 Potrebno je zatititi od uticaja poara signalne sisteme koji obezbeuju ulazne i izlazne
informacije kompjuterizovanom kontrolnom centru u periodu koji je u skladu sa nacionalnim
odredbamakojevaenamestuupotrebesistema.Radivieinformacijatakoepogledatiklauzulu12.
10.4 Javniadresibilnisistemiisistemisagovornim alarmom
Ovisistemipruaju informacije iporukekojekorisnikezgrade navodenaakcijuusluajupoara,a
potrebninivoijainezvukaodreujusepremanacionalnimodredbamakojevaenamestuupotrebe
sistema.
10.4.2 Zahtevikodjavnihadresibilnihsistemaisistemasagovornim alarmom
Nivo zvuka kod javnih adresibilnih sistema i sistema sa govornim alarmom treba da bude podeen
takodausluajupoara,kadasuaktiviraniventilatori zastvaranjerazlikepritiska,porukebudujasno
ujneirazumljiveiznadbukekojupravisistemsarazlikompritiska(tj.ventilatori).
76
BS EN121016:2005(E)
11 Instalacijaioprema(ukljuujuikomponente)
11.1 Uvod
Sistem sa razlikom pritiska sastoji se od ventilatora, razvodnih kanala, rotirajuih aluzina6,
vatrootpornih aluzina7 iodgovarajuihsigurnosnihoduakazaprekomernipritisak.
Kada se ventilacioni sistem (HVAC) koristi kao deo sistema sa natpritiskom ili potpritiskom,
komponentetrebadabuduuskladusazahtevimaizoveklauzule.
Treba obezbediti alternativno napajanje i pomonu opremu, tj. ventilatore kako bi se osiguralo da
sistemzadovoljavajueradiusluajuopasnosti.
Oprema koja je potrebna da bi se napravila razlika pritiska izmeu tienog prostora i boravinog
prostora sastojiseod opremenavedeneusledeimpodklauzulama.
11.2 Ventilatoriinjihov pobudnimehamizam

Kapacitet ventilatora izraunava se sabiranjem curenja na svim putevima curenja koji se mogu
identifikovatiuzonamaukojimavladanatpritisak.Odvitalnogjeznaajadasearhitektai graevinski
inenjer dogovore sa inenjerom koji je odgovoran za montau ta se oekuje od konstrukcije
evakuacionogputa,uzpunopotovanjezahtevakojepostavljanacionalnaregulativa.
esto je teko identifikovati sve puteve curenja koji e se verovatno pojaviti tamo gde puna
konstrukcija okruuje tieni prostor.Kapacitet ventilatoratreba da bude najmanje 1,5 puta vei od
onogkojijeizraunatzapredvienacurenja,neukljuujuisluajevekadasuvrataotvorena,kakobi
se uzela u obzir i neustanovljena curenja. U sluajevima kada se koriste materijali i tehnike
konstrukcije koji mogu dovesti do curenja koje nije zanemarljivo, npr. zidovi od gipsanih ploa i
sputeniplafoni, modae bitipotrebnoda faktorbude veiod1,5,uzkonsultacijusaarhitektom i
graevinskiminenjerom.
Kada se bira ventilator odreenih karakteristika, potrebno je obratiti panju na temperaturu i
vremenski period u kojem sistem treba da radi (videti 9.3.2.4 i 9.3.2.5 za sisteme za odvoenje
vazduhai stvaranjepotpritiska).
NAPOMENA Usluajevimagdepostojisumnjauvezisazaptivenoupostojeegraevinske
konstrukcijeiliukolikojeizvrenorenoviranjezgrade,preporuujesedaseproceni
povrinacurenjapomoukalibrisanogprenosivogventilatoraprenegotoseodrede
karakteristikeventilatora.
6
7
Rotirajuaaluzina balancingdamper(eng.),prim.prev.
Vatrootpornaaluzina firerateddamper(eng.),prim.prev.
77
BS EN121016:2005(E)
11.2.2 Zahtevizaventilatoreinjihove pobudnemehanizme
Karakteristikeventilatoratrebaproceniti nasledeinain:
11.2.2.1 Zapreminski protok vazduha u sluaju kada su vrata zatvorena ne treba da bude manji od
proraunatog dovoda vazduha u/iz svih prostora sa natpritiskom ili potpritiskom, koje opsluuju
odreeniventilatori,ipotrebnojedodati50%zaneutvreneputevecurenjai15%zamoguacurenja
prekokanala.
11.2.2.2 Zapreminski protok vazduha za scenario otvorenih vrata ne treba da bude manji od
proraunatog dovoda vazduha u/iz svih prostora sa natpritiskom ili potpritiskom, koje opsluuju
odreeniventilatori,plus15%zamoguacurenjaprekokanala.
11.2.2.3 Ventilatortreba da bude u mogunosti da obezbedi zapreminskiprotok vazduha kao to je
navedenou11.2.2.1i11.2.2.2napritiskudovoljnovisokomdasepostigneneophodnarazlikapritiska
okojojjereuovomdokumentu(nivonatpritiskausluajuopasnosti),aistovremenotrebasavladati
svegubitkepritiskausistemukanalazadovodvazduha.
Trebauzetiuobzirpotencijalni pritisakvetranausisnojstraniventilatora.
11.2.2.4 Ventilatori za stvaranje potpritiska treba da budu u mogunosti da neprekidno rade u
odgovarajuemvremenskomperioduinaodreenoj temperaturi.
11.2.2.5 Treba proceniti mogunost ventilatora za stvaranje potpritiska da neprekidno radi u
oekivanimambijentalnimuslovima.
11.2.2.6 Uprostorimaukojimavladanatpritisaktrebailipostavitisigurnosneodukezaprekomerni
pritisak koji se otvaraju direktno u atmosferu, ili u kanal koji premoava ventilator treba staviti
aluzine,ilitrebadapostoji upravljanjebrzinom ventilatora,kakobisekontrolisalarazlikapritiska.
NAPOMENA Na mestimagde ventilatori zarazlikupritiska istovremenoopsluuju vieod jednog
prostora u kojem vlada natpritisak, preporuuje se upotreba aluzina za kontrolu pritiska i protoka
vazduha8 kojebiosiguraleda,usluajuvelikogcurenjaiznekeoblasti,npr.kadasuvrataotvorenaili
doedoruenjakonstrukcije,upreostalimprostorimaostaneizvesnazatita.
11.3 Izbacivanjevazduha
Osnovna osobina sistema za stvaranje natpritiska/potpritiska je obezbeivanje puta koji prua mali
otpor vazduhu prilikom njegovog izbacivanja u spoljnu sredinu. Na taj nain moe se odravati
eljena razlika pritiska izmeu boravinog prostora i tienog prostora i uklanjati dim iz tienog
prostora. Adekvatna razlika pritiska odnosno brzina vazduha nee biti odrana ukoliko postoji
aluzinazakontrolupritiskaiprotokavazduha volumecontroldamper(eng.),prim.prev.
78
BS EN121016:2005(E)
nedovoljnocurenjeizboravinogprostorakaspoljnojsredini.Istotako,osnovnaosobinasistemaza
stvaranjepotpritiskajesteda omoguiulazaksveegvazduhaizspoljnesredineutieniprostor.
Metode zaizbacivanjevazduhasu:
a) spoljniotvorinazidovima,kojiobuhvataju iprozoresaautomatskimotvaranjemiotvoreza
provetravanjeugraeneuprozore9
b) izbacivanje vazduha kroz vertikalno okno, u kom sluaju se otvori u boravinom prostoru
povezujunazajednikovertikalnooknokojeizbacujedimnavrhuzgrade
c) mehanikoizvlaenje,kojenepredstavljadeosistemazastvaranjepotpritiska,akojesesastoji
bilo od ventilatora i kanala, koji slue za uklanjanje vazduha/dima iz poarom ugroenih
prostorailiododgovarajueprojektovanogikontrolisanogHVACsistemakojiispunjavaovu
funkciju.
11.3.2 Zahtevikodizbacivanjavazduha
11.3.2.1 Sistem za izbacivanje vazduha treba ili da radi neprekidno, npr. prozori sa ugraenim
otvorimazaprovetravanje,ilidakoristiventilatoresaautomatskimaktiviranjem(npr.prozorikojise
mogu otvoriti) ilialuzine za izbacivanje vazduha, koje se otvaraju na signaldobijenod sistema za
kontroludima.
11.3.2.2Namestimagdesesistemzaizbacivanjevazduhaaktiviraautomatski,upravljanjesistemom
trebadabudetakvodaradisamouzonipoara.
NAPOMENA Merezakontroluautomatskogsistemazaizbacivanjevazduhasunavedeneu10.3.2
11.3.2.3 Sistem za izbacivanje vazduha treba da bude takav da tokom normalnog reima rada ili u
reimudojavesignalagreke10 nepostoji kretanjedimaizmeurazliitihpoarnihsektora.
11.3.2.4Namestimagdeseizbacivanjevazduhapostiemehanikimizvlaenjem,ventilatoriikanali
treba da rade neprekidno na odgovarajuoj temperaturi i u toku vremenskog perioda navedenog u
tabeli7.
11.3.2.5 Ukolikosutakeisticanjakodsistemazaizbacivanjevazduhanaistomnivounakojemsui
ulazni otvori za vazduh, tada otvori za izbacivanje vazduha treba da budu instalirani u skladu sa
11.8.2.
11.3.2.6 Ulazak vazduha u tieni prostor u sistemu za stvaranje potpritiska moe biti omoguen
preko ureaja koji su u skladu sa 11.3.2.1. Ne postoji potreba da takvi ureaji izdre visoke
temperaturekaotojenavedenoutabeli7.
Otvorzaprovetravanjeugraenuprozore trickleventilator(eng.) maliotvorskrivenuprozorukojidozvoljavaprotok

vazduha,prim.prev.
10
Reimdojavesignalagreke failsafemode(eng.),prim.prev.
79
BS EN121016:2005(E)
Tabela7Kriterijumprojektovanjaminimalnetemperature/vremenazaventilatoreiHVAC
kanalekojisekoristezaizbacivanjevazduha/dima
Minimalni
temperaturni
kriterijum za vremenski
Dalizgradaposeduje:
ekvivalent
konstrukcije
otporne prema poaru za
tieniprostor
Sredstva
Gaenje
Sprinkleri
Bezsprinklera
evakuacijie
poara
da
da
300C
da
da
600C
da
da
400C
da
da
600C
NAPOMENAKriterijumprojektovanjaminimalnetemperature/vremenazaventilatoreikanale
zasistem sapotpritiskom trebadabude1000Czaperiodnajmanjejednakonom
kojisezahtevazatieniprostor(videti9.2.8i9.2.9).
11.3.2.7 Intenzitettemperatureod300Czazgradesasprinkler instalacijomtrebadabudepovean
na400Cukolikopostojisamojednatakaizduvavanjaposektoru.
11.3.2.8 Kriterijum intenziteta temperature od 300C postoji kada imamo minimalno dve take
izduvavanja/izbacivanja vazduha po sektoru, a take izduvavanja treba da budu razdvojene
minimalnomdistancomod3m.
11.4 Pobuda i upravljanje

Svrhasistemasarazlikompritiskajedaspreiulazakdimautieniprostor.Stogazapobudusistema
sarazlikompritiskatrebakoristitiautomatskedetektoredima,jerznaajnakoliinadimamoenastati
u ranoj fazi poara pre detekcije vatre i pokretanja sprinkler ili drugog sistema za gaenje poara.
Meutim, prelazak sa reima rada u sluaju evakuacije na protivpoarni reim rada kod sistema sa
dvojnomsvrhommoeseizvoditi i manuelno.
11.4.2 Zahtevikodpobudeiupravljanja
11.4.2.1 Sistemsarazlikompritiskatrebadasepokreeautomatski putem takastihdimnihdetektora
koji su montirani u gornjim delovima prostorija u boravinom prostoru u blizini vrata koja vode u
tieni prostor na svakom spratu koji sistem pokriva. Detektori dima treba da budu postavljeni u
skladusapreporukamanacionalnihodredbikojevaenamestuupotrebesistema.
Kod sistema u klasi A detektori dima treba da budu razmeteni u zajednikim
pretprostorima/hodnicima(ukolikoihima).
80
BS EN121016:2005(E)
Detektori dima mogu biti deo sistema za detekciju poara koji titizgradu ili u funkciji sistema sa
razlikompritiska.
11.4.2.2 Usistemimagdejeradsistemazaizbacivanjevazduhaautomatski,pobudutrebadavriisti
signalkojipokreeostataksistema.
11.4.2.3 Sistemitrebadaseaktivirajunajkasnije60snakondetekcijedima.
11.4.2.4 Tamo gde nacionalne odredbe koje vae na mestu upotrebe sistema zahtevaju/dozvoljavaju
dvojne operativne sisteme za zatitu ahtova u svrhu sredstava evakuacije i pristupa radi gaenja
poara, moeseprimenitisledee:
a) prelaz izmeureimaradaza sredstvaevakuacije iprotivpoarnogreimatrebada se izvodi
manuelno
b) prekidazaprelazaksajednognadrugireimtrebadasenalazinamestupristupavatrogasne
slube,odnosnoublizini prekidaazaprotivpoarni lift,ukolikotakavliftpostoji
c) prelazak na protivpoarni reim ne treba da ima tetne uticaje na reim rada u sluaju
evakuacije.
11.4.2.5 Manuelniprekidaizablokiranjeautomatskogsistemaupravljanjazasistemsanatpritiskom
trebadabudusmeteninasledeimmestima:
a) uumainskojsalizagraevinskeinstalacijeiumainskojsalizaopremusistemasarazlikom
pritiska(ukolikosuodvojene),i
b) ubliziniulazauzgradunamestukojejedogovorenosanadzornimvlastima.
Prekidai,navedeniu11.4.2.4i11.4.2.5b),smeteninamestimakojasupristupanairojpopulaciji,
trebadabuduzatieniodpristupaneovlaenihlica.
11.4.2.6 Prekidai navedeni u 11.4.2.5 kadarade treba da budu zakljuani na poziciji "ukljuen", i
trebadabudutakokonstruisanidasamoovlaenalicamogudaihvrateupoziciju"iskljuen"(npr.
posebnimkljuem ili upotrebomkodiranebrave).
11.4.2.7 U sluajevima gde dvojni operativni sistem nije dozvoljen u protivpoarne svrhe, sistem
trebaautomatskidaueuprotivpoarnireim radaodmahnakonaktiviranja.
11.5 Izbacivanjeprekoraenognatpritiska
Projektovanje sistema sa natpritiskom u skladu sa ovim dokumentom ukljuuje procenu potrebnog
protoka vazduha pod dva razliita uslova, tj. kada su sva vrata zatvorena i kada su odreena vrata
otvorena.Uveinisluajevapotrebeprotokavazduhakadasuvrataotvorenabieveenegokadasu
81
BS EN121016:2005(E)
vrata zatvorena. Da bi ispunili prvi uslov, ventilatori koji snabdevaju prostore vazduhom mogu
prekomernodapoveajupritisakudrugomsluaju.
Ukolikosedozvolirazvojprekomernogpritiskautienomprostoru,moesedogoditidabudeteko
iliaknemogueotvoritivratakojavodeutajprostor.
Da bi se spreilo prekomerno poveanje pritiska, treba koristiti ili regulacione razvodne ventile ili
sisteme koji koriste senzore pritiska kako bi se obezbedilo izbacivanje prekoraenog natpritiska iz
tienogprostora.
11.5.2 Zahtevikodizbacivanjaprekoraenognatpritiska
11.5.2.1 Povrina sigurnosnog oduka za prekomerni pritisak treba da bude zatvorena pomou
regulacionograzvodnogventilaprojektovanogda seotvorisamokadapritisakpremaiprojektovani
pritisak,ilipomoudrugogureajakojidajeistiefekat,usluajevimagdesupodureajiuskladusa
11.5.2.3, osim kada se za spreavanje stvaranja prekomernog natpritiska koriste regulacioni usisni
ventilatoriuskladusa11.5.2.4.
11.5.2.2Sigurnosnioducizaprekomernipritisaktrebadaisputajuvazduh uatmosferuilidirektnoili
prekoodgovarajuih kanala, a ne u boraviniprostor preko netienih puteva protoka. Za sisteme u
klasi F,ukoliko sigurnosnioduakzaprekomernipritisak isputa vazduhu boraviniprostor,mesto
prodora barijere otporne prema poaru treba da bude zatieno protivpoarnom aluzinom sa
automatskim zatvaranjem, klasifikovanom u skladu sa prEN 135013, koju pokree samo
temperaturniureaj.
11.5.2.3 Sigurnosnioduakzaprekomernipritisaktrebadabudetakvihdimenzijadajeumogunosti
daispustiukupanprekomerniprotokvazduha.Ovavrednostdobijaseoduzimanjemukupnogcurenja
vazduha iz okna kada su sva vrata zatvorena od ukupne potrebne koliine protoka vazduha pod
najteimuslovimadovodavazduha(videtiklauzulu15).
11.5.2.4 Regulacioneusisneventilatoreilialuzinekojekontroliusenzoripritiskanetrebakoristiti,
osimukoliko jesistemustanjudapostignepreko90%novihzapreminskihpotrebauperioduod3s
nakonotvaranjailizatvaranjavrata.
11.6 Elektriniizvorinapajanja(osnovnii rezervni)

Elektriniizvorinapajanja(osnovni i rezervni)trebadabuduuskladusaprEN1210110.
Sve elektrine instalacije treba da instaliraju i periodino proveravaju i testiraju (uz sprovoenje
neophodnogodravanja)kvalifikovanielektroinenjeri.
Svaosnovnai rezervnaelektrinanapajanjaza:
82
BS EN121016:2005(E)
a) usisneventilatorekodsistemasarazlikompritiskaibilokojuopremu naputuzaizbacivanje
vazduhakojajedeotog sistema
b) ventilatorezastvaranjepotpritiskaibilokojuopremuzadovodsveegvazduhakojajedeotog
sistema
c) kontrolnesistemezadojavupoaraikontrolnesistemezaaluzine,itd,
treba da budu izvedena od take na kojoj elektrino napajanje ulazi u zgradu, tako da otkazivanje
druge opreme ne utie na ispravnost instalacija. S obzirom da nije mogue utvrditi mesto nastanka
poara, treba smatrati da se svi izvori napajanja i njihova kontrolna oprema sve do mesta ulaznog
napajanja,ukljuujuikablove,nalazeuoblasti rizika/opasnosti.
Smatrasedajeneophodanrezervniizvornapajanja,kakobisesmanjiorizikodprekidaelektrinog
napajanja u poaru. Rezervno napajanje se dobija iz generatora ili posebne podstanice, koja je
dovoljnog kapaciteta da moe da odrava potreban nivo dovoda vazduha za bezbednost lica i
instalacijezazatituodpoara,ukljuujui upravljivesistemezaodvoenjedima,sistemekojikoriste
razlikupritiskaipomonuopremu.
11.6.2 Zahtevikodelektrineopreme
11.6.2.1 Zahtevikodizvoranapajanjazasistemesarazlikompritiska
Izvornapajanjatrebadabudeprojektovantakodanapajasistemsarazlikompritiskaudovoljnojmeri
zaodravanjeprojektovanekoliineprotokairadnih parametara.
Izvornapajanjazasistemesarazlikompritiskatrebadabudeoperativanuonom vremenskomperiodu
ukojemsetraiododreeneklasesistemadabudeufunkciji.
Elektrinonapajanjetrebadabudeobezbeenonasledeinain:
a) izelektrinemree,i
b) rezervnog/bekapizvoranapajanja(generatorskopostrojenje),ili
c) odvojenepodstanice.
11.6.2.2 Zahtevi kod generatorskog postrojenja koje se koristi kao rezervni/bekap izvor
napajanja
11.6.2.2.1 GeneratorskopostrojenjetrebadabudeuskladusaprEN1210110.
11.6.2.2.2 Rezervni izvornapajanjatrebadaradiuoblastisanormalnom sobnomtemperaturom.
11.6.2.2.3 Prelazaksapripravne(standby)pozicije(generatorskopostrojenje neradi)usigurnosnu
poziciju (generatorsko postrojenje radi) treba da bude automatski u sluaju kada nije mogue
83
BS EN121016:2005(E)
elektrinonapajanjesistemasarazlikompritiskaizmree.Povrataknapripravnu(standby)poziciju
takoetrebadabudeautomatskikadasepovratinapajanjeizelektrinemree,poduslovomdasistem
detekcijenesignalizirapoar.
11.6.2.2.4 Oprematrebadabudezatienaodkratkogspoja.
11.6.2.2.5 Pripravna(standby)i sigurnosnapozicijatrebadabuduprikazanenakontrolnojtabli.
11.6.2.2.6 Rezervnielektriniizvornapajanjazasistemsarazlikompritiskatrebadabudenezavisan
od mrenogelektrinognapajanjazaostatak konstrukcije.
11.6.2.2.7 SvakiizvornapajanjatrebadabudeobeleenuskladusaprEN1210110.
11.6.3 Zahtevikodelektrinihkablova
Elektrinikablovizasistemesarazlikompritiskatrebadabuduuskladusasledeim:
a) kabloviotpornipremapoarutrebadazadovoljavajutemperaturneivremenskekriterijumeu
skladusatabelom7ili
b) okrueniprotivpoarnomkonstrukcijom,iliinstaliraniuspoljnomdeluzgradegdekablovine
mogubitipoarnougroeni,i
c) kablovi koji su zatieni od poara treba da budu u skladu sa temperaturnom/vremenskom
klasifikacijomzakomponentekojeopsluuju.
11.6.4 Zahtevikodinstaliranjaizvoranapajanja
11.6.4.1 Izvorinapajanjazasistemesarazlikompritiskatrebadaserazdvojeoddrugihstrujnihkola
natakiulaskaukonstrukciju.
11.6.4.2 Svuopremukojajeuvezisaizvoromnapajanjatrebainstaliratisazatitomodmehanikih
oteenja,semukolikojesamaposebimehanikiotporna.
11.6.4.3 Izvori napajanja i njihova oprema treba da budu jasno oznaeni, njihova upotreba
prepoznatljiva,obezbeeniprotivneovlaeneupotrebei pristupaniprekopristupnogmesta4(videti
prEN1210110).
11.6.4.4 Izvor napajanja koji se koristi za sistem sa razlikom pritiska treba da bude zatien od
izloenosti poaru u vremenskom periodu propisanom nacionalnim odredbama koje vae na mestu
upotrebesistema.
116.4.5 Rezervni izvori napajanja treba da budu potpuno odvojeni od mrenog napajanja, kako
oteenjejednognebi uticalonadrugiizvornapajanja.
11.6.4.6 Sistemelektrinedistribucijetrebadabudeorganizovantakodaizvornapajanjaidaljeradi
84
BS EN121016:2005(E)
kadajeostataknapajanjaukonstrukcijiblokiran usluajuopasnosti.
11.6.4.7 Prelazaksamrenognapajanjanarezervni izvornapajanjatrebadabudeautomatski.
11.7 Rezervniventilatoriipobudnimehanizmi
Ukoliko primena rezervnih ventilatora i pobudnih mehanizama treba da obezbedi rad sistema u
sluajuopasnosti,instalacijatrebadasesastojiodduplihventilatoraodnosnomotora,uzavisnostiod
vrsteinstaliranogsistemaiplanazgradeukojojseupotrebljava.
11.7.2 Zahtevikodrezervnihventilatoraipobudnihmehanizama
11.7.2.1 Rezervni ventilatori i motori treba da budu istogtipa i reima rada kao iosnovna oprema
sistemasarazlikompritiska.
11.7.2.2 Prelazaksaosnovneopremesistemasarazlikompritiskanarezervnuopremutrebadabude
automatski.
11.7.2.3 Rezervna oprema sistema sa razlikom pritiska treba da bude obezbeena u skladu sa
sledeimkriterijumima:
Usluajugdeopremasistemasarazlikompritiskadovodi vazduhpodpritiskomzajedini evakuacioni
put unutar zgrade, treba obezbediti rezervni ventilator zajedno sa motorom. Ukoliko se za ovaj
evakuacioni put koristi niz ventilatora, tada samo za ventilator sa najveim kapacitetom treba
obezbeditirezervu.
Tamogdeopremasistema sarazlikompritiska izvlai vazduh/dim iz boravinogprostora(stvaranje
potpritiska) ipredstavlja jedino sredstvozastvaranjerazlikepritiskauokviru jedinogevakuacionog
puta iz zgrade, treba obezbediti rezervni ventilator zajedno sa motorom. Ukoliko se niz venilatora
koristi za ovaj evakuacioni put, tada samo za ventilator sa najveim kapacitetom treba obezbediti
rezervu.
Na mestima gde postoje dva nezavisna evakuaciona puta za svaki boravini prostor unutar zgrade
(npr.dvastepenitanakoja moedasepristupisasvakogsprata),nepostojipotrebadaserezervna
opremaobezbedi zaobaevakuacionaputa.
Ukoliko postoji samo jedan tieni evakuacioni put u zgradi ali postoji mogunost da se u drugi
poarni sektor ue sopstvenim evakuacionim sredstvima koja ne mogu biti ugroena u sluaju
izbijanjapoarauboravinom prostoru,nepostojipotrebadaseobezbedi rezervnaoprema.
NAPOMENA Usluajevimagdesesistemisanatpritiskom/potpritiskom primenjujusamozazatitu
imovine,navlasnicimazgradaostajedaodluedalieprimenjivatirezervnuopremu
iline.
85
BS EN121016:2005(E)
11.8 Kanalizadistribuciju zainstalacijusistemasarazlikompritiska

Zaviespratnezgrade,poeljansistem distribucijekodsistemasarazlikompritiskajevertikalnikanal
kojiprolazi poredprostora sanatpritiskom.
Kada zajedniki sistem kanala opsluuje nekoliko odvojenih prostora sa natpritiskom, bitno je
obezbediti da,kadajepritisakujednomilivieprostoranaruenzbogotvorenihvrata,uticajnadovod
vazduhadodrugihprostorabudeminimalan.Odosnovnejevanostidadovodvazduhakojisekoristi
zastvaranjenatpritiskanikadanedoeuopasnostdabudekontaminirandimom.Bilokojepoveanje
ili smanjenje ulaznog ili izlaznog pritiska, usled uticaja vetra, prenosie se kroz zgradu i moe se
desiti da modifikuje ravnoteu razlike pritiska u njoj. Stoga je od osnovnog znaaja da pritisak
vazduha naotvorimazaulazak i izduvavanje vazduhau sistemu sarazlikompritiska bude sutinski
nezavisanodbrzineismeravetra.
Kada se u zgradisistem sa razlikom pritiska koristi u sprezi sa HVAC sistemom, takoe je veoma
znaajnodasviuticaji brzineismeravetrabuduistinaobasistema.
11.8.2 Zahtevikoddistributivnihkanalazasistemesarazlikompritiskainstalacija
11.8.2.1 KanalitrebadabudutestiraniiklasifikovaniuskladusaprEN135013iliprEN135014i
treba da poseduju performanse u skladu sa klasifikacijom koja odgovara projektnom kriterijumu
navedenomuprEN121017.
11.8.2.2 Dimenzionisanje kanala i razmetaj treba da budu projektovani u skladu sa nacionalnim
odredbamakojevaenamestuupotrebesistema,gdejetoprimenljivo.
11.8.2.3 KonstrukcijakanalatrebadabudeuskladusaEN1505iEN1506.
11.8.2.4 Ulaz vazduha treba uvek da bude postavljen daleko od bilo koje potencijalne poarne
opasnosti. Ulazi vazduha treba da budu postavljeni na ili u blizini prizemlja (ali dobro udaljeni od
podrumskihdimnihotvora)dabiseizbeglakontaminacijadimomkojisedieuvis.Ukolikoovonije
mogue,ulazivazduhatrebadabudupozicioniraninanivoukrova.
11.8.2.5 Kada je ulaz vazduha udaljen od ventilatora, vazduh treba da se kanalie od ulaza do
ventilatora.
11.8.2.6 Tamogdeulazvazduhanijenanivoukrova,trebaobezbeditidetektordimanaulazuukanal
ili u neposrednoj blizini kanala za dovod vazduha, kako bi se izazvalo automatsko iskljuivanje
sistema sa razlikom pritiska ukoliko postoji znaajna koliina dima u dovodu. Treba da postoji
prekida za blokiranje automatskog sistema upravljanja za potrebe intervencije vatrogasne slube u
skladusa11.4.2.5
11.8.2.7 Namestimagdesuulazivazduhapozicioniraninanivoukrova,trebadapostojedvaulazaza
vazduh,prostornoodvojenaiusmerenaurazliitimpravcimanatajnaindanemogubitidirektnoniz
86
BS EN121016:2005(E)
vetar istom izvoru dima. Svaki ulaz treba da bude u mogunosti da nezavisno obezbedi potpunu
potrebu sistema za vazduhom. Svaki ulaz treba da bude zatien sistemom upravljivih aluzina za
odvoenje dima sa nezavisnim rukovanjem, na taj nain da, ukoliko se jedna aluzina zatvori usled
kontaminacije dimom, drugi ulaz bez prekida moe da obezbedipotreban vazduh za sistem. Mesto
isticanjadimaukanaluzaodvoenjedimatrebadabudeminimalno1mvertikalnoi5mhorizontalno
udaljeno od otvora za ulazak vazduha. Potrebno je obezbediti prekida za blokiranje automatskog
sistema upravljanja koji nanovo otvara zatvorenu aluzinu i zatvara otvorenu aluzinu za potrebe
vatrogasneslube.
11.8.2.8 Limeni kanali treba da budu trasirani ili unutar tienog prostora ili u tienim oknima.
Kanali ozidani opekom mogu da se koriste pod uslovom da se takvi kanali upotrebljavaju samo za
distribuciju vazduha, a da je njihova unutranja povrina napravljena ili tako da spreava curenje
vazduha,iliseutusvrhukoristi oblogaodlimailisemoepokazati dajecurenjeuzadovoljavajuim
granicama.
11.8.2.9 Protivpoarnealuzinenetrebaupotrebljavatiukanalimazadovodvazduhakodsistemasa
razlikom pritiska. Ukoliko takav kanal ue u protivpoarni sektor, treba da bude zatien
odgovarajuimmaterijalom otpornimpremapoaru.
11.8.2.10 Ukoliko su razliite zone sa natpritiskom i potpritiskom povezane na isti ventilator ili niz
ventilatora zajednikim sistemom kanala odnosno ahtova, treba koristiti upravljive aluzine za
odvoenjedima.
11.8.2.11 Reetkezadovodvazduhanetrebapostavljatiublizinibilokogveegputacurenjaizzone
sanatpritiskom.
11.8.2.12Opremazasistemsarazlikompritiska,tj.ventilator,motorikontrolnimehanizam,trebada
budusmeteniukuite:
a)izatieniomotaemotpornimpremapoaru(najmanjeEI)nemanjeodjednogsata,poeljno
jeumainskojsali kojajeodvojenaoddrugesale,ili
b)nanivoukrovaukolikootpornostpremapoarukonstrukcijeizmeupostrojenjaizgradeispod
njeganijemanjaodjednogsatau radijusuod5m.
11.8.2.13 Prilazna vratazakuitetrebada buduotpornapremapoaru(najmanjeEI)ne manjeod
jednog sata i da se automatski zatvaraju. Tamo gde se sistem sa razlikom pritiska koristi za zatitu
protivpoarnog okna, nivo otpornosti prema poaru prilaznih vrata treba da bude isti kao i kod
protivpoarnogokna.
11.8.2.14 Otpornost prema poaru kanala koji se koriste za transport dima i vrelih gasova treba da
zadovoljavausloveprEN121017.
11.8.2.15 Svi otvori za odvoenje dima u sluaju sistema sa natpritiskom, kanali u sistemu sa
potpritiskominoseakonstrukcijatrebadaposedujuotpornostpremaruenjuiprodoruvatrejednaku
onojkojuimaobjekatukojemsuinstalirani.
87
BS EN121016:2005(E)
11.8.2.16 Kriterijum za performanse kanala odreuje se prema uslovima koje kanali treba da
ispunjavajunasobnoj temperaturi.
11.8.2.17 Izolacija kanala treba da bude otporna na prenos prekomerne toplote i oznaena kao I
(izolacija)uEvropskojklasifikacijiotpornosti napoar.
88
BS EN121016:2005(E)
12 Testiranjeradasistema
Preporuke za projektovanje sadrane u ovom dokumentu uzimaju za pretpostavku da sistemi sa
razlikom pritiska imaju za cilj da prevaziu efekte dimnjaka prouzrokovane postojanjem ahtova u
kojima ne vlada natpritisak, a koji se nalaze na nekom drugom mestu u zgradi, kao i razlikama u
pritiskuizazvanimvetrom.
Narednih pettestiranja prihvatljivostisistema: razlika pritiska, neto razlika pritiska, brzina vazduha,
silazaotvaranjevrataiaktiviranjesistema,trebaizvoditisamokadajeinstalacijakompletiranai kada
jeobavljenousklaivanjesistemasarazlikompritiskaisistemaklimatizacije,ukolikoseprimenjuje,
saprojektnimzahtevimaisistemipravilnoizbalansirani.Svigraevinskiradovitakoetrebadabudu
zavreni.
12.2 Zahtevikodtestiranjaprihvatljivostisistema
NAPOMENA Kodzgradaija je visina veaodosam spratova,testovenavedeneu12.2.1 i12.2.2
trebaizvoditiugrupamapoosamspratova.
12.2.1 Razlikapritiska
Prvitestprihvatljivosti sistematrebaizvestikakobiseuspostavilarazlikapritiskausledefekatavetrai
dimnjaka,kadasuventilatorizarazlikupritiskaiskljueni.Testovetrebaizvoditi nasledeinain:
a) iniciratiradsistemasarazlikompritiska.Dozvolitiventilatorimadaradenajmanje10minuta
kakobi uspostavilistabilnutemperaturuvazduha
b) iskljuiti ventilatore za sistem sa razlikom pritiska, ostavljajui sve druge komponente u
radnomreimu
c) izmeritirazlikupritiskaizmeuprostorasanatpritiskomi odreenogboravinogprostora
d) izmeritirazlike pritiska izmeu stepenita u kojem vlada natpritisak iodreenog boravinog
prostora,nanajmanjedvasprata.
Ovaoitavanjatrebavritipomoukalibrisanogmanometra,saodgovarajuimcevnim nastavcima.
Razlikapritiskaizmerenauprvomtestuprihvatljivostisistematrebadabudeuskladusaminimalnim
vrednostimanavedenimnaslikama2,3,4,5,6,i7.
12.2.2 Netorazlikapritiska
12.2.2.1 Drugitestprihvatljivostisistema
89
BS EN121016:2005(E)
U okviru 15 minuta nakon ispunjenja zahteva iz 12.2.1 drugi test prihvatljivosti sistema treba da
izmeri neto razliku pritiska na svim vratima koja odvajaju prostor sa natpritskom od odreenog
boravinog prostora koji nije pod pritiskom, na svim nivoima spratova, kada je ukljuen sistem sa
razlikompritiska.
12.2.2.2 Razliku u merenju izmeu prvog i drugog oitavanja pritiska treba uporediti sa
karakteristikamasistemakojezahtevaprojektovanarazlikapritiska.
12.2.3 Brzinavazduha
12.2.3.1 Pomou treeg testa prihvatljivosti sistema meri se brzina vazduha kada su vrata koja
odvajajuprostor sanatpritiskom odprostorakojinijepodpritiskom otvorena,arezultati trebadabudu
uskladusazahtevimauklauzuli4zaodgovarajuuklasusistema.Test(ove)trebaizvoditinasledei
nain:
12.2.3.2 Izmeritibrzinuvazduhakoristeikalibrisanianemometar.
12.2.3.3 Merenjebrzineprotokavazduhanaodgovarajuimvratimatrebaizvritikadasusvaostala
vrata otvorena ili zatvorena u skladu sa odgovarajuom klasom sistema opisanom u klauzuli 4. Sve
prepreke(videtislike2,3,4,5,6i7kojeseodnosenaodreenavrata) trebadabuduuklonjenesaulaza.
12.2.3.4 Izvritinajmanje8merenja,ravnomernorasporeenihpopovrinivrata,kakobiseutvrdila
tana brzina vazduha. Izraunati srednju vrednost ovih merenja ili umesto toga stabilno pomerati
odgovarajui merni ureaj du poprenog preseka otvorenih vrata i zabeleiti prosenu brzinu
vazduha.
12.2.3.5 Klibracijacelokupneopremezatestiranjetrebadabudetakvadasumerenjatanado5%.
12.2.4 Silazaotvaranjevrata
12.2.4.1 etvrtitest prihvatljivostisistemaodnosi se na merenjesilezaotvaranje vratana vratima
izmeuprostoraukojimavladanatpritisaki onihukojimanevlada,kaotojedefinisanouklauzuli4.
Silaotvaranjanakvacipojedinihvrata trebadabudeizmerenanasledeinain:
12.2.4.2 Aktiviratisistemsarazlikompritiska.
12.2.4.3 Privrstitikrajureajazamerenjesile(tj.oprunikantar)nakvakuvrata,nastranivratau
smeruotvaranja.
12.2.4.4 Otpustitisvakimehanizamreze,ukolikojeneophodnodrati rezuuotvorenom poloaju.
12.2.4.5 Gurnuti slobodan kraj mernog ureaja i zabeleiti najveu vrednost sile izmerene kada se
vrataotvaraju.
12.2.5 Aktiviranjesistema
90
BS EN121016:2005(E)
Poslednji test odnosi se na aktiviranje automatskog sistema za detekciju poara (dimni detektor)
ubrizgavanjemdimauglavudetektora.Ovobitrebalodaaktiviraprotivpoarnucentralu,aktivirajui
takosistemsarazlikompritiska.
91
BS EN121016:2005(E)
13 Odravanje
Sistem sa razlikom pritiska, ukljuujui i sistem za detekciju dima ili bilo koji drugi tip sistema za
automatsku dojavu poara koji se koristi, mehanizam za ukljuivanje, ventilatore, izvore napona i
opremu za automatko pokretanje ventilacije, treba da bude podloan regularnom odravanju i
procedurifunkcionalnogtestiranja.
Lice koje je odgovorno za projektovanje sistema treba vlasniku zgrade da obezbedikontrolnipopis
odravanja. Tehniko osoblje treba da vodi zapisnike o kompletnom odravanju i testiranju rada
sistema.
Zapisnik moe da ukae na greke koje se ponavljaju, pa se potencijalna greka u projektovanju
sistemamoelakouoiti.
13.2
Zahtevikododravanjasistema
13.2.1 Oprema treba da bude ukljuena u program odravanja sistema koji sprovodi Sluba za
graevinskeinstalacije.
13.2.2 Potrebnojepripremitirasporede odravanjaitesta funkcionalnosti.
13.2.3 Svi nezadovoljavajuizakljuci i defektiotkriveni prilikompregleda opreme treba da budu
zabeleeniukontrolnuknjiguiprijavljeni graevinskom tehnikomosoblju.
13.2.4 Odravanjeopremetrebadabudeuskladusainstrukcijamaproizvoaa.
13.2.5 Zabeleke treba da ukau na sve izvetaje koji se tiu ponavljanih greaka koje se mogu
smatratiprojektnimgrekama.
13.3 Nedeljnitestovi
13.3.1 Sistemsarazlikompritiskatrebaaktiviratisvakenedelje.Doksistemradi,trebaproveritida
liventilatoriradezadovoljavajueidalijeaktiviransistemventilacije.
13.3.2 Svakenedeljetrebaproveritinivogorivarezervnogizvoranapajanja.Gorivatrebadabudeu
dovoljnoj koliini da moe da obezbedi rad generatora onoliko dugo koliko se od njega zahteva,
ukolikojegenerator rezervni izvornapajanja.
13.4 Mesenitestovi
Svakogmeseca,kaododataknedeljnimtestovima,trebatestiratiizvorenapajanjausluajuopasnostii
rezervnuopremunasledeinain:
92
BS EN121016:2005(E)
13.4.1 Treba simulirati nedostatak u radu mrenog napajanja iproveriti da li se sistem automatski
prebacio na rezervni izvor napajanja. Ukoliko se rezervni izvor napajanja pokree preko dizel
generatora, ontrebadanapajasistemminimalno1h.
13.4.2 Treba simulirati uslove nultog protoka vazduha i proveriti kako rade rezervni ventilatori,
ukolikopostoje.
13.5 Godinjitestovi
Svakih12meseci,kaododatakpreporukamaproizvoaaimesenimtestovima,celokupansistemsa
razlikom pritiska treba testirati pratei proceduru testiranja rada sistema navedenu u 12.2.1, 12.2.2.,
12.2.3i12.2.4.
13.6 Ponovljenotestiranje
Celokupan sistem sa razlikom pritiska treba da bude ponovo testiran u skladu sa 12.1 (test
prihvatljivostisistema)ukolikojeizvrenabilokakva modifikacijazgradekojabimogladautiena
sistem sa razlikom pritiska, tj. prekrajanje unutranjih pregradnih zidova, dograivanje i prekrajanje
sistemasarazlikompritiska.
13.7 Rezultatitestova
Rezultatitestovatrebadabuduzapisani kaotojenavedenouklauzuli14.
13.8 Mogunostpristupaopremiradiodravanja
Projektantsistematrebadaobezbedi lakpristupdelovimasistemaradi njegovogodravanja.Sistem
trebadabudeprojektovanuzimajuiuobzir instalaciju, merenje/testiranje,podeavanje,odravanje,
popravkeizameneuskladusasledeim injenicama:
a) trebaobezbeditipristupkojiomoguavazadovoljavajueizvoenjeinstalacije,popravkei
zamene
b) treba obezbediti pristup za podeavanje ulaznih propelera ventilatora i regulacionih
aluzinasistemazadistribucijuvazduha
c) treba obezbeditipristupna vrata na kanalima koji se nalaze pored regulacionih aluzina i
protivpoarnihaluzina
d) trebaobezbeditidovoljnoslobodnogprostoraokogeneratora
e) pristupni paneli treba da budu postavljeni tako da omoguavaju bezbedan pristup
mehanizmimazamanuelnorukovanjealuzinama.
NAPOMENA Preporuujesedaseusistemuprimeni vizuelnailielektrinaindikacija,kojapokazuje
tanupozicijualuzina.
93
BS EN121016:2005(E)
14 Dokumentacija
14.1 Zahtevinadlenihstrunihinstitucija
Nadlenastrunainstitucijakojadajeodobrenjezaprihvatljivostsistematrebadadobijedetaljanopis
instalacija,toukljuuje:
a)detaljnekalkulacijekojepokazujuprojektnekriterijume(videtiklauzulu15)
b)detaljnuspecifikacijukorieneopreme(videtiklauzulu11)
c) kompletne planove koji pokazuju poziciju i zatitu ventilatora i opreme za kontrolu njegovih
elektrinihinstalacijailokacijuulazazasvevazduh(videtiklauzulu11)
d) konstrukcione detalje kanala i njihovih prikljuaka koji se koriste kod sistema sa razlikom
pritiska(klauzule5i11)
e) druge relevantne informacije o konstrukciji koje zahteva nadlena institucija (videti klauzulu
11)
f)kompletnedetaljeradasistemakojireimaidijagramomopisujutaanredosledakcijakojee
se dogoditi u sistemu sa razlikom pritiska i u normalnom sistemu ventilacije kada doe do
poarauzgradi(videtiklauzule4i7)
g) kompletan raspored odravanja koji pokazuje provere potrebnog odravanja za svaki deo
opremei uestalosttihprovera(videtiklauzulu12)
h) po zavretku testiranja, rezultate testova sprovedenih na sistemu sa razlikom pritiska (videti
klauzulu13).
14.2 Zahteviprivremenogposednika/vlasnika
Privremenom posedniku/vlasniku zgrade treba obezbediti jasan opis svrhe i rada instalacija, to
ukljuuje:
a) jasanopissvrheinstalacija(videtiUputstvo)
b) saetu izjavu u pisanom obliku sa dijagramima rada instalacija koja jasno pokazuje redosled
dogaajakojieusleditinakon ukljuivanjaautomatskogjavljaapoara(videtiklauzulu4)
c) kompletan raspored odravanja koji ukazuje na provere prilikom potrebnog odravanja za
svaki deoopremeiuestalosttihprovera(videtiklauzulu13)
d) kontrolnipopisrasporedaodravanjaopreduzimanjuneophodnihmerazaodravanje,zajedno
saregistromkoji sadrizapisesprovedenihodravanjaiukojemmoebitizabeleenoukoliko
supronaenegrekeipreduzetoispravljanjeistih (videtiklauzulu13)
94
BS EN121016:2005(E)
e) setcrtea'onakokakojeinstalirano'zaodravanjeugarantnomperiodu(videti klauzulu13)
f) izjavekojeukazujunapromeneu:
boravinom prostoru (npr.podelapovrinesprata)
podnimoblogamaispodvrata
kojemoguuticatinaradsistemasarazlikompritiska(videtiklauzulu13).
95
BS EN121016:2005(E)
15 Projektniprorauni
Projektovanje sistema za kontrolu dima koji koristi razliku pritiska ukljuuje regulaciju protoka
vazduhakojiulaziiizlaziizzgradeianaliziranjerazlikepritiskanaprotivdimnimbarijerama.Bitnoje
da se identifikuju svi relevantni putevi protoka vazduha i da se procene njihove efektivne povrine
protoka. Tipini putevi curenja koji mogu postojati u zgradi su otvorena vrata, pukotine oko
zatvorenihvrata,vrataodlifta,prozori,itd.Panjutakoetrebaobratitinacurenjeuslednaprslinau
samojkonstrukciji, npr. onih koje e postojati u zidovima, podovima i pregradnim zidovima. Vrsta
graevinskogmaterijalaikvalitetizvoakihradovaznaajnoeuticatinapovrinucurenja.
Kadaseanaliziravazduhkojijepotrebandabisestvorilarazlikapritiskaizmeutienoginetienih
prostoraugraevini,proceduraevariratiuzavisnostiod:
a) oblikagraevine
b) togadaliopremasluizastvaranjenatpritiskautienom prostoruili radistvaranjapotpritiska
unetienomprostoru.
15.2 Zahtevikodprojektnihprorauna
Sledeinavedeni koracipredstavljajulogianmetodprocenepotrebazavazduhom.
NAPOMENA MetodeproraunavanjakojesemogukoristitinalazeseuAneksuA.Odgovarajui
metodizraunavanjaprikazanjeuzagradamanakon zahteva.
15.2.1 Utvrditi sve puteve protoka vazduha kada su vrata zatvorena. Putevipreko kojih se vazduh
isputailiizbacujeobuhvataju:
a) pukotineokovrataizmeutienogprostorainetienogprostora
b) pukotineunoseimzidovimazgradeizmeutienihinetienihprostora
c) otvore koji slue za izbacivanje vazduha iz netienih prostora, ili otvore koji slue za
nadoknaduvazduhazatieneprostore
d) pukotineunoseimzidovimazgradeizmeunetienihprostora.
15.2.2 Proceniti efektivneputevecurenjaizmeusvihsusednih prostora meusobno(videtiA.1).
15.2.3 IzraunatiukupnuekvivalentnupovrinucurenjaprekopukotinaokovrataQD (videtiA.2)
15.2.4 Izraunati koliinucurenjaprekopukotinaokosvihprozora QWindow (videtiA.2).
15.2.5 Izraunatikoliinucurenjaprekovratalifta QLd(videtiA.2).
96
BS EN121016:2005(E)
15.2.6 Izraunati curenje preko drugih povrina koje sadre sisteme za mehaniko izvlaenje
vazduhaQTm (videtiA.2).
15.2.7 IzraunaticurenjeprekoostalihputevaQOther (videtiA.2)
NAPOMENA Kod projektovanja sistema sa potpritiskom QOther e ukljuivati sve gubitke preko
spoljnepovrinekonstrukcije.
15.2.8 IzraunatiukupanpotrebandovodvazduhakadasusvavratazatvorenaQDC(videtiA.3).
15.2.9 Ustanovitikojasuvrataotvorena,uzavisnostiodklasesistema(videti4.1zakljunosa4.7i
slike2,3,4,5,6i7).
15.2.10 Ustanovitisveputeveprotokavazduhakadasuvrataotvorenainapravitiprocenu(videti A.1).
15.2.11 Izraunatiukupnepotrebedovodavazduhakadasusvavrataobeleenakaootvorenau15.2.9,
QDO (videtiA.3).
15.2.12 Izraunatiukupnepotrebezadovodvazduhasasvimodgovarajuimvratimaotvorenimplus
dodatakod 15%zagubitkenakanalima,QSDO.
15.2.13 Izraunatiukupnepotrebedovodavazduhaplusfaktorod50%zanepoznatacurenjaokojima
nijebiloreiuprethodnimnormativnimizraunavanjimaQS.
15.2.14 KoristitiveudobijenuvrednostizmeuQsili QSDO zakapacitetventilatora.
15.2.15 Kod sistema sa natpritiskom koristiti veu dobijenu vrednost izmeu Qs ili QSDO za
izraunavanje zahteva za izbacivanje vazduha iz prostora koji nije pod pritiskom kada su vrata
otvorena(videtiA.4).
KodsistemasapotpritiskomkoristitiveuvrednostizmeuizraunatogQS iliQSDO zaizraunavanje
vazduha'zanadoknadu'kojijepotrebnopustitiuprostor ukojemnevladapotpritisak.
15.2.16Izraunati iliodgovarajuupovrinu sigurnosnogodukaza izbacivanje vazduha izprostora
podpritiskom(izbacivanjeprekoraenognatpritiska)(videtiA.5)iliodgovarajuupovrinuotvoraza
nadoknaduvazduhaizprostorasapotpritiskom (izbacivanjeprekomernogpotpritiska)(videtiA.5).
15.2.17 Izraunatisilezaotvaranjevrata(videtiA.6).
15.2.18 Nakon uzimanja u obzir prorauna iz 15.2.1 do 15.2.17 kada su vrata otvorena i kada su
zatvorenamoeseizraunatistvarni kapacitetventilatora.
97
BS EN121016:2005(E)
16Procenausklaenosti
Usklaivanje opreme sistema sa razlikom pritiska sa zahtevima ovog standarda moe se oceniti na
osnovu:
inicijalnogtipskogtestiranjailiprocene
fabrikakontrolaproizvoda.
NAPOMENAProizvoajepravnoilifizikolice,kojeiznosiopremunatritepodsopstvenim
imenom.Uobiajnojedaproizvoasamprojektujeiproizvodiopremu.Alternativno,
onmoedatipodugovoraimadaprojektuju,proizvode,sklapaju,pakuju,obraujuili
oznaavajuopremu.Kaodrugaalternativa,proizvoamoesklapati,pakovati,
obraivatiilioznaavatigotovuopremu.
Proizvoatrebadaosigura:
da su zapoeti i sprovedeni inicijalno tipsko testiranje ili procena u skladu sa ovim
dokumentom (ukoliko je potrebno, pod kontrolom tela za davanje sertifikata za
proizvode)i
da oprema stalno bude u skladu sa uzorcima inicijalnog tipskog testiranja, za koje je
potvrenodasuusklaeni saovimdokumentom.
Proizvoauvektrebadazadricelokupnukontrolunadproizvodimaitrebadaposedujeneophodnu
kompetencijudabimogaodapreuzmeodgovornostzaopremu.
KadaproizvoaprivrujeCEoznakunaopremu,onjeupotpunostiodgovorandaopremabudeu
skladusasvimzahtevimaodgovarajueregulative.Meutim,kadaproizvoakoristikomponentena
kojimajeveprikazanodasuuskladusazahtevimabitnimzatekomponenete(npr.oznakaCE),od
njega se ne zahteva da ponovi procenu usklaenosti sa regulativom. Kada proizvoa koristi
komponente na kojima nije stavljena odgovarajua oznaka, njegova je odgovornost da preduzme
neophodnuprocenukojapokazujeusklaenostopremesazahtevimaregulative.
16.2 Inicijalnotipskotestiranjeiliprocena
Inicijalno tipsko testiranje ili procenu treba sprovestikako bi se pokazalo da je oprema u skladu sa
ovimdokumentom.
NAPOMENA1
Nadalje'tipskotestiranje'odnosisenasvenaineprocene:testiranje,
kalkulacijuiliprocenudetaljnog tehnikogplana.
98
BS EN121016:2005(E)
S obzirom da je cilj procedure opteg testiranja da utvrdi sposobnost opreme sistema sa razlikom
pritiskadazadovoljavazahteveiklasifikacijuzaprojektovanjeiradnekarakteristikeidaneprekidno
funkcionie kao barijera za dim i toplotu u predvienom vremenskom periodu, potrebno je testirati
kompletnuopremu(tj.ukljuujuimotorei prikljuke)kojatrebadabudemontirana.
Dobavljaopremetrebadapruidovoljanbroj primerakaprojektnihplanovasistema/komadaopreme
u svrhu inicijalne tipske procene, kako bi se utvrdilo postojanje adekvatnog dokaza sposobnosti
sistemadaradiuskladusazahtevimaovogdokumenta.Takoevideti16.3.
NAPOMENA2 Unekimsluajevimanijeneophodnodasvaopremabudepredatanaprocenu.
16.2.2 Modifikacije
U sluaju modifikovanja opreme ili naina proizvodnje (u sluajevima gde ovo moe uticati na
navedene osobine) takoe treba obaviti inicijalno tipsko testiranje. Sve karakteristike date u ovom
dokumentu, koje mogu biti modifikovane, treba da budu podvrgnute ovom inicilajnom tipskom
testiranju,osim zasluajeveopisaneu16.2.3.
16.2.3 Prethodnitestoviisrodnaoprema
Testovikojisuranijesprovedeniuskladusaodredbamaovogdokumentamogubitiprihvaeni,pod
uslovomdasuizvedeniputemisteilirigoroznijetestmetodepoistomsistemuatestausklaenostina
istojopremiiliopremislinogdizajna,konstrukcijeifunkcionalnosti,takodasurezultatiprimenljivi
naopremuokojoj seradi.
Opremamoebitigrupisanauvrstegdesujednailiviekarakteristikaistezasvuopremuunutariste
vrste ili su rezultati testa reprezentativni za svu opremu u okviru te vrste. U tom sluaju, tokom
inicijalnogtipskogtestiranja,netrebatestiratisvuopremuizistevrste.
16.2.4 Uzorcizatestiranje
Uzorcizatestiranjetrebadapredstavljajunormalnuproizvodnju.Ukolikosuuzorciprototipovi,treba
dapredstavljajubuduuproizvodnju,aselektujeihproizvoa.
Ukoliko tehnika dokumentacija test uzoraka ne prua dovoljnu osnovu za kasnije provere
usklaenosti,predmetniuzorak(identifikovaniobeleen)trebadaostanedostupanzaovesvrhe.
16.2.5 Izvetajotestiranju
Svako inicijalno tipsko testiranje i njegovi rezultati treba da budu dokumentovani u izvetaju o
testiranju.
16.3 Fabrikakontrolaproizvoda(FKP)11
11
EngleskaskraenicazaFKPjeFPC(FactoryProductControl),prim.prev.
99
BS EN121016:2005(E)
Proizvoatrebadaustanovi,dokumentujeiodravaFKPsistemkakobiosiguraodajeopremakoju
plasira natriteu skladu sa navedenimradnim karakteristikama. FKPpredstavljatrajnuunutranju
kontroluproizvodnjekojusprovodiproizvoa.
Ukoliko je proizvoa dao podugovarau da projektuje, proizvodi, sklapa, pakuje, obrauje i
obeleavaopremu,FKPoriginalnogproizvoaamoeseuzetiuobzir.Meutim,kadapostojipod
ugovara,proizvoatrebadazadrisveukupnukontroluopremeiosiguradadobijasveinformacije
kojesuneophodnedabiseispunilaodgovornostuskladusaovimdokukmentom.Proizvoakojem
sve aktivnosti izvode podugovarai ni u kom sluaju ne sme da prebaci sopstvenu odgovornostna
podugovarae.
Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je usvojio proizvoa treba da budu dokumentovane u
sistematinom obliku u formi pisane procedure. Ova dokumentacija sistema kontrole proizvodnje
treba da osigura opte razumevanje procene usklaenosti i omogui postizanje potrebnih
karakteristikakomponenti iefikasnostiradasistemakontroleproizvodnjekojiseproverava.
FKPsistemtrebadaobezbediodravanjeusklaenostiprojektasistemaipripremljenedokumentacije
o sistemu sa zahtevima ovog dokumenta. FKP sistem takoetreba da obuhvata izbor komponenti i
nainaobradeopreme(sklapanje,pakovanjeioznaavanje).
Stoga fabrika kontrola proizvoda spaja operativne tehnike i sve mere za odravanje i kontrolu
usklaenosti opreme sa njenim tehnikim specifikacijama. Oprema moe biti spremna za upotrebu
nakon kontroleitestiranjamerneopreme,sirovinaisastojaka,obrade,maina,opremezaproizvodnju
ikrajnjegproizvoda,ukljuujuiosobinematerijalauproizvodimaiupotrebutakodobijenihrezultata.
16.3.2 Optizahtevi
FKPsistemmoebitideosistemaKontrolekvaliteta,tj.uskladusaENISO9001:2000.
16.3.3 Specifinizahtevizaproizvode
16.3.3.1 FKPsistemtrebada:
uputinaovajdokumenti
osigura da je oprema koja je plasirana na trite u skladu sa navedenim radnim
karakteristikama.
16.3.3.2 FKPsistemtrebadaobuhvataspecifiniproizvodniFKPiliPlankvaliteta,kojiustanovljava
procedurezaprikazivanjeusklaenostiopremeuodgovarajuimfazamaproizvodnje,tj:
a) kontrole i testove koje treba sprovoditi pre odnosno tokom proizvodnje, ukljuujui provere
projektasistemaidokumentacije,uskladusauestalousklapanjaproizvoda,odnosno
100
BS EN121016:2005(E)
b) sprovoenje verifikacija i testova na zavrenoj opremi u skladu sa uestalou sklapanja
proizvoda.
Ukolikoproizvoakoristigotovuopremu,tadajedovoljnoizvestiprocedurunavedenupodb)koja
pruaisti nivousklaenostiopremekaodajesprovedenuobiajen FKPtokomproizvodnje.
Ukolikoproizvoasamobavljadeo proizvodnje,procedurapodb) moeseredukovati idelimino
zameniti procedurompod a). Generalno, to vie delova proizvodnje obavlja proizvoa, to se vie
procedurapodb)moezamenitiproceduramapoda).Usvakomsluaju,proceduratrebadadovede
dojednakognivoausklaenostiopremekaodajesprovedenuobiajen FKPtokomprizvodnje.
NAPOMENA Uzavisnostiodkonkretnogsluaja,modaebitineophodnodasesprovedu
procedurenavedenepoda)ib),samoprocedurepoda)ilisamoonepodb).
Procedurepoda)seumnogomeodnosenaopremuutokuproizvodnje,kaotosuproizvodnemainei
njihovopodeavanje,testoprema itd.Ovekontrole itestovi i njihovauestalost birajuse naosnovu
vrsteopremeisastava,procesaproizvodnjeinjegovekompleksnosti,osetljivostiopremenavarijacije
uparametrimaproizvodnje,itd.
Proizvoatrebadaustanoviivodizapisnikekojiobezbeujudokazedasuutokuproizvodnjeuzorci
uzimani i testirani. Zapisnici treba jasno da pokau da li je proizvodnja zadovoljila definisane
kriterijume prihvatljivosti proizvoda. Kada oprema ne zadovolji mere prihvatljivosti, treba da se
primene odredbe koje vae u sluaju neusklaenosti proizvoda i odmah treba preduzeti neophodne
akcijezakorekciju,aoprema ilipartijekoje nisuusklaenetrebada budu izolovane iodgovarajue
obeleene.Kadasegrekaispravi,trebaponovititestiliverifikacijuzaspornuopremu.
Rezultatikontroleitestovatrebadabuduzabeleeninaodgovarajuinain.Uzapisniktrebadabudu
uneti: opis opreme, datum proizvodnje, usvojen metod testiranja, rezultati testiranja i kriterijum
prihvatljivosti proizvoda, uz potpis odgovornog lica za kontrolu/testiranje. Kada je re o rezultatu
kontroleproizvodakojineispunjavakriterijumeovogdokumenta,uzapisnikutrebadabuduoznaene
korektivne mere preduzete u cilju ispravke (tj. dalji sprovedeni testovi, modifikacija procesa
proizvodnje,bacanjeilipopravljanjeopreme).
16.3.3.3 Pojedinanaopremailipartijeopremeidetaljinjeneproizvodnjetrebadabuduupotpunosti
prepoznatljiviisamogunouproveresvihprethodnopreduzetihkorakautokuproizvodnje.
16.3.4 PrvipregledfabrikeiFKPa
16.3.4.1 PrvipregledfabrikeiFKPageneralnotrebasprovesti kadajeproizvodnjaveutokuikada
seFKPveprimenjuje.
Meutim,moguejesprovesti prvipregledfabrikeiFKPai prenegotosezaponesaproizvodnjom
odnosnoprimenom FKPa.
101
BS EN121016:2005(E)
16.3.4.2 Potrebnojeizvriti procenu:
FKPdokumentacije,i
fabrike.
Prilikom procenefabriketrebaverifikovati:
a) dasuilidaebiti(videti16.3.4.1)dostupnisviizvorineophodnizapostizanjekarakteristika
opremekojeovajdokumentzahteva,i
b) dasuilidaebiti(videti16.3.4.1)primenjeneipraeneupraksiFKPprocedureuskladusa
FKPdokumentacijom,i
c) da jeopremausklaena ilie bitiusklaena(videti16.3.4.1)sauzorcima inicijalnogtipskog
testiranja,zakojejeusklaenostsaovimdokumentomveverifikovana,i
d) da li je FKP sistem deo sistema Kontrole kvaliteta u skladu sa EN ISO 9001:2000 (videti
16.3.2) i kao deo ovog sistema Kontrole kvaliteta sertifikovan i poseduje godinji nadzor
kvalifikovane institucije, priznate od strane akreditivnog tela koje je lan "Evropske
kooperacijezaakreditaciju"ikojejepotpisalo"Multilateralnisporazum"(MLA).
16.3.4.3 Treba posetiti sve fabrike proizvoaa gde se vri krajnje sklapanje odnosno finalno
testiranjepredmetneopreme,kako bi se verifikovaloda su ispunjeniuslovi 16.3.4.2a)doc).Jedna
poseta moe da obuhvati proveru jedne ili vie vrsta opreme, linija proizvodnje, odnosno procesa
proizvodnje.
16.3.4.4 Procenekojesuranijeraeneuskladusaodredbamaovogdokumentamoguseuzetiuobzir
poduslovomdajeprimenjenistisistematestausklaenostinaistojopremiiliopremislinogdizajna,
konstrukcijeifunkcionalnosti,takodaserezultatimogusmatratiprimenljivimnaopremuokojojse
radi.
16.3.4.5 Svakaprocenainjenirezultatitrebadabududokumentovaniuizvetaju.
16.3.5 KontinualnonadgledanjeFKPa
16.3.5.1 U svim fabrikama u kojima je izvrena procena u skladu sa 16.3.4 treba ponovitiprocenu
najmanje jednom godinje, osim kada je re o sluajevima navedenim u 16.3.5.2. U ovom sluaju
svakaposetaFKPu trebadaverifikujerazliituopremuiliprocesproizvodnje.
16.3.5.2 U sluaju sertifikovanja od strane treeg lica, ukoliko proizvoa obezbedi dokaz o
kontinualnom zadovoljavajuem radu svog FKP sistema, uestalost ponovne procene moe se
redukovatinajednomuetirigodine.
NAPOMENA1 Dovoljandokazmoebitiizvetajnekognadzornogorgana,videti16.3.4.2d).
102
BS EN121016:2005(E)
NAPOMENA2 UkolikosecelokupansistemKontrolekvalitetauskladusaENISO9001:2000
dobroprimenjuje(verifikovan prilikomprveprocenefabrikeiFKPa)iakose
neprekidnoprimenjuje(verifikovanodstranerevizorazakontrolukvaliteta),moese
pretpostavitidajenadgledanjedelaFKPakojijeodznaajazadovoljavajue.
Uzevi u obzir pomenuto, smatra se da se rad proizvoaa dobro nadgleda, pa se
takouestalostprocenaposebnihnadzoraFKPamoeredukovati.
16.3.5.3 Svakaprocenainjenirezultatitrebadabududokumentovaniuizvetaju.
16.3.6
Proceduranakonizvrenihmodifikacija
Ukolikoseizvrimodifikovanjeopreme,metodaproizvodnjeiliFKPsistema(usluajevimakadaovo
moe uticati na navedene osobine), treba uraditi ponovnu procenu fabrike i FKP sistema za one
aspektekojibimoglibitipodloniuticajumodifikacija.
Svakaprocenainjenirezultatitrebadabududokumentovaniuizvetaju.
103
BS EN121016:2005(E)
AneksA
(informativno)
Preporukezaprojektovanje
A.1 Efektivnapovrinaprotoka
A.1.1 Optekarakteristike
Primerparalelnogputapostojikadasvavratakojaseotvarajuodstepenitakadrugomprostoruvode
direktnouprostoru kojemnevladanatpritisak(slikaA1).
Redni putevi curenja dogaaju se kada postoji sredinji prostor u koji vazduh iz prostora sa
natpritiskomprvouteeprekonanogcurenjakrozdrugeputevecurenjauprostorukojemnevlada
natpritisak.Primerjetamponzonasmetenaizmeustepenitai boravinogprostora (slikaA.2)
NAPOMENA OviprorauniseprimenjujusamonaputevecurenjakojiimajuistuRvrednost(videti
A.3.1.1,napomenu1).Osimtoga,usluajujednaine(A.4)vrednostRtrebadabude2.Meutim,s
obzirom da e putevi curenja preteno biti kroz vrata, deo curenja preko prozora verovatno e biti
mali i ovaj proraun moe da se koristiti kao odgovarajua procena kada prozori predstavljaju deo
putacurenja.
A.1.2 Paralelniputevicurenja
Efektivnapovrinacurenjajezbirpovrinacurenja:
Ae =A1 +A2 +A3 +A4 +......AN
(A.1)
EfektivnapovrinacurenjaetiriparalelnaputanasliciA.1bie:
Ae =A1+A2+A3+A4
(A.2)
A.1.3 Redniputevicurenja
Efektivnapovrinacurenjakodrednihputevaje:
1
1
1
1
Ae= 2 + 2 + 2 + ...+ 2
AN
A1 A2 A3
1
2
(A.3)
EfektivnapovrinacurenjakodetirirednaputanasliciA.2je:
104
BS EN121016:2005(E)
1
1
1
1
Ae= 2 + 2 + 2 + 2
A1 A2 A3 A4
1
2
(A.3a)
U kontekstu analize sistema sa natpritiskom esto postoje samo dva redno povezana puta, i u tom
sluajuje:
Ae =
A1xA2
(A + A )
2
1
2
2
1
2
(A.4)
SlikaA.1Paralelniputevicurenja
SlikaA.2Redniputevicurenja
P prostor sanatpritiskom
105
BS EN121016:2005(E)
A.1.4 Kombinacijarednihiparalelenihputevacurenja
Ukupno efektivno curenje koje je kombinacija rednih i paralelnih puteva obino se moe izraunati
svodeiuzastopneprostegrupeindividualnihcurenjanajednuekvivalentnuputanju(videtislikuA.3
zaprimer).Ovakviproraunistriktnoseprimenjujusamo naputevecurenjazakoje jevrednostRu
jednaini(A.16) jednako2(npr.zavrata).Meutim, mogu sekoristitizapriblinukalkulacijukada
prozoriformirajudeorednogputacurenja.
A4/5=A4+A5
(A.5)
A9/10 =A9 +A10
(A.6)
TakojenasliciA.3:
A1 =
A1 xA2
(A.7)
1
2 2
2
(A + A )
2
1
idaljenasliciA.3:
A3 =
5
A3xA4/5
(A.8)
1
2
2
4/5
(A + A )
2
3
i zaA6/7 iA8/10poistomprincipu.
ZatimsledinasliciA.3:
A3/10 =A3/5 +A6/7 +A8/10
(A.9)
Ukupnoekvivalentnocurenjeizprostorasanatpritiskomdatojejednainom:
A1/10 =
A1/2xA3/10
(A
2
1/2
1
2
2
3/10
+ A
(A.10)
kaotojeprikazanonasliciA.3.
106
BS EN121016:2005(E)
P Prostor sanatpritiskom
SlikaA.3 Kombinacijarednihiparalelnihputevacurenja
107
BS EN121016:2005(E)
A.2 Procenacurenja
A.2.1 Procenacurenjaprekoprozora
Ukupnocurenjevazduhaprekopukotinaokoprozoratrebaprocenitikoristeisledeujednainu:
QWindow =0,83xAW xP1/R
(A.11)
UkupnaaefektivnapovrinacurenjazasveprozoreprocenjujesekoristeimetodnavedenuA.1.
Tipinepovrinecurenjazatipoveprozorakojisenajeekoristeuprostorusanatpritiskomdatesu
uTabeliA.4.
TabelaA.1VrednostiK
AX/AG
4ivie
K
1
0,9
2
1
0,5
0,25imanje
0,7
0,45
0,25
NAPOMENA VrednostAG,ukljuujuireetkezaprotokvazduha,odnosnovelikepukotineza
transfervazduha,takoetrebakoristiti kadaseizraunavavrednostQnukolikoje
povrinacurenjaveaodukupnenormalnepovrinepukotina.
A.2.2 Procenacurenjaprekovratalifta
Ukoliko je u ahtu lifta nezavisno formiran natpritisak, tada treba pretpostaviti da je curenje preko
ovogputaneznatno.
Ukoliko u ahtu lifta nije formiran natpritisak, ve je aht povezan sa pretprostorom ili drugim
prostoromukojemvladanatpritisak,tadaecelokupniprotokzavisitiodsledeih putevacurenja:
izmeupretprostorai ahtaliftanasvimspratovima,i
izmeuahtaliftaispoljnesredine.
108
BS EN121016:2005(E)
Sledeajednainamoesekoristitizaprocenuukupnogcurenjavazduhapod ovimokolnostima:
1
1
Q Ld =0,83x 2 + 2
At AF
1
2
xPL2
(A.12)
Uoptemsluaju:
At=NL xAd
(A.13)
Gornjakalkulacijaodnosisenajedanliftipretpostavljasedajeahtliftazatien.Zasvakilifttreba
napravitiposeban proraun.
U sluajevima gde postoje dva ili vie liftova u zajednikom ahtu, dovoljno je u svrhu prorauna
uzeti da je svaki lift u svomahtu, u kom sluaju vrednost AF koja se koristi treba da se odnosi na
svakiposebanlift(obinoAF zaveliki zajednikiahtpodeljenopobrojuliftovautom ahtu).
A.2.3 Procenacurenjaprekodrugihpovrinakojesadresistemesamehanikimizvlaenjem
Kadatoaletiilidrugepovrinekojesudirektnopovezanenaprostorsanatpritiskomimajusistemeza
mehanikoizvlaenjevazduha,koliinacurenjaunjihmoeseprocenitinasledeinain:
kada je ukljuen odsisni ventilator, i ako se uzme u obzir da je brzina odsisavanja u
kubnimmetrimausekundi,ili
kadajeodsisniventilatoriskljuen,izraunavase:
QTn =Qn x K
(A.14)
A.2.4 Procenacurenjaprekodrugihputeva
Ukoliko se pojave druge kombinacije rednih i paralelnih puteva curenja, gornje metode se mogu
koristiti(odgovarajueprilagoene,kakobi seuzeleuobzirodreeneokolnosti).
A.2.5 Procenacurenjakrozzatvorenavrata
Ukupna koliina curenja vazduha kroz zatvorena vrata treba da se izraunava koristei sledeu
jednainu:
QD =0,83xAe xP1/R
(A.15)
Ukupnaefektivnapovrinacurenjazasvavratatrebadabudeprocenjenakoristeimetodnavedenu
A.1.
Tipine povrine curenja za tipove vrata koja se najee koriste za zatvaranje prostora sa
natpritiskomprikazanesuutabeliA.4.
109
BS EN121016:2005(E)
A.3 Protokvazduha
A.3.1. Optekarakteristike
Dovod vazduha potreban za sistem sa razlikom pritiska odreuje se prema povrinama curenja
vazduha. Potrebe za dovodom vazduha treba da se razmatraju za dve situacije: kada su sva vrata
zatvorenaikadasusvavrataotvorena.
A.3.2 Izraunavanjeprotokavazduha
Kada vazduh tee kroz otvor, protok moe da bude izraen pomou sledee jednaine u obliku
restriktivnepovrineirazlikepritiskanaotvoru:
Q=0,83xAe xP1/R
(A.16)
NAPOMENA Zairokepukotinekaotosuoneokovrataivelikihotvora,moeseuzetidavrednost
Rbude2, alizauskeputevecurenjakojeformirajupukotineokoprozora,zaRvie
odgovaravrednost1,6.
BrzineprotokairazlikepritiskadateutabeliA.2izvedenesuizjednaine(A.16)podpretpostavkom
da je R=2 i Ae 1m2, i mogu se koristiti kao sredstvo za brzo odreivanje brzine curenja i razlike
pritiskaokopukotinanavratimaikrozvelikeotvore.
TabelaA.2Brzinaprotokavazduhakrozpukotineivelikeotvore
Razlikapritiska,Pa
Brzinaprotokavazduha,m/s
50
25
8,5
5,9
4,2
2,4
2,0
1,7
Koliinacurenjavazduhajeprimarnofunkcijaefektivnepovrineputevacurenjairazlikepritiskana
tomputu.
Kodizraunavanjadovodavazduhatrebanapraviti dveglavnepretpostavke:
a) daese identifikovaniputevicurenja ipovrine kojesekoristeukalkulacijamaprimeniti na
zgradukadabudezavrena
b) danepostojeneutvreni putevi curenjavanprostorasanatpritiskom.
110
BS EN121016:2005(E)
Dovod vazduha koji se zahteva odreen je zbirom pojedinanih koliina curenja na putevima
navedenimoda)doe) idodatkazanepoznatacurenjau vrednostikojasepretpostavlja.Naosnovu
iskustva preporuuje se da ukupna koliina dovoda vazduha treba da bude odreena dodavanjem
najmanje50%naizraunatukoliinucurenja,tj.
QS =1,5xQDC
(A.17)
QDCseprocenjujenasledei nain,koristeiodgovarajuepovrinecurenjazakonkretansluaj:
QDC =QD +QWindow+QLd +QTm +QOther
(A.18)
A.3.3Procenacurenjakadasuotvorenavratakojavodenaspratzahvaenpoarom
Ukupnakoliinacurenjavazduhakadasuvratakojavodenaspratzahvaenpoaromotvorenatreba
dabudeprocenjenakoristeisledeuproceduru.
VrednostAVA seprocenjujekoristeiprocedurunavedenuuA.4.
QDO
PUS =
0
,
83
xA
VA
(A.19)
Nakon izraunavanja potrebnog pritiska unutar prostora u kojem ne vlada natpritisak, pritisak u
pretprostorutrebadabudeizraunatkoristei:
QDO
PLOB = PUS +
0
,
83
xA
door
(A.20)
Sada treba izraunati efektivnu povrinu curenja van povrine na protivpoarnim vratima koristei
procedure u ovomdokumentu. Nakon toga se izraunava ukupan potreban dovod vazduha kada su
vratakojavodenaspratzahvaenpoaromotvorena:
1
Q LOB = 0,83x Arem + 2 + 2
AVA Adoor
1
-
2
1
xP 2
LOB
(A.21)
Trebaizraunatiukupnepotrebezavazduhom uzimajuiuobzirgubitkeukanalima.
QSDO =1,15xQlob
(A.22)
111
BS EN121016:2005(E)
A.4 Zahtevikodizbacivanja vazduhaizprostoraukojimanevlada

natpritisakkadasuvrataotvorena
A.4.1Optekarakteristike
Dimenzionisanje opreme za izbacivanje vazduha zasnovano je na neto zapremini vazduha pod
pritiskom koji utie na sprat zahvaen poarom (iskljuujui curenje vazduha u atmosferu preko
ahtovaliftaitoaleta).Uovesvrhetrebakoristitiodgovarajuevrednosti protokavazduhaizklauzule
4,zasluajkadasuvrataotvorena.Usledeim proraunimaovavrednostjeoznaenakaoQDO.
A.4.2 Procenazahtevakodpovrineotvora
U sluajevima gde su potrebni specijalni otvori, ukupna efektivna povrina po spratutreba da bude
procenjenanasledeinain:
QDO /AVA=2,5
gdeseQDO zasnivanapotrebnojbrzinivazduhanavratimakojavodeupoarni sektor.
A.4.3 Procenaveliinevertikalnihahtovazaizbacivanjevazduha
Ukoliko nisu uraeni detaljni prorauni o gubicima pritiska, minimalne prihvatljive veliine ahta i
otvoratrebadabudu:
Avs =ADO /2
A.4.4 Procenazahtevakodmehanikogizvlaenjavazduha
Brzinaizvlaenjapospratu,kadapostojislobodanputkrozotvorenavratauprostorsanatpritiskom,
netrebadabudemanjaodQDO m3/s.
Gornjespecifikacijezaizbacivanjevazduhazasnovanesunapretpostavcidajerazlikaprtiskaizmeu
boravinogprostoraispoljnesredine10Pa.Meutim,moguejedasepoveabrzinaprotokavazduha
ili smanji potrebna povrina otvora ukoliko je razlika pritiska izmeu boravinog prostora i spoljne
sredinepoveana.Utakvimsluajevimaneophodnojedaseprocenibrzinacurenjavazuhauskladusa
jednainom(A.16).
Usluajevimagdedvailiviestepenitailipretprostorasanatpritiskomizlazeuistiprostorukojem
ne vlada natpritsak, povrina otvora za izbacivanje vazuha po spratu treba da predstavlja ukupan
vazduhkojiprelazinaspratizprostorasanatpritiskom.
Usluajevimagde jeprostorukojem ne vlada natpritisakpodeljen nakancelarije ili sline jedinice
tada trebaobezbediti otvorezaizbacivanjevazduhaizmeuvratakojavodeuprostorsanatpritiskomi
mestagdepoinjepodelanajedinice.
112
BS EN121016:2005(E)
A.5 Procenapovrineotvorazaizbacivanjevazduhapotrebne u
prostorusanatpritiskom
Namestimagdejedovodvazduha,kojitrebadaobezbedipotrebanprotokvazduhakrozotvorenavata
uprostoriju zahvaenu poarom, vei negodovodvazduhau stepenite ilipretprostor,kojitreba da
zadovolji potrebe za razlikom pritiska, tada e se u stepenitu (ili pretprostoru) razviti prekomeran
pritisakusluajukadasuprotivpoarnavratazatvorena.
Utomsluajutrebaobezbeditisigurnosnioduakzaprekomernipritisak,povrineAPV,zaisputanje
prekoraenog natpritiska van prostora u kojem vlada natpritisak, kako bi se osiguralo da specifina
silazaotvaranjevratanepreevrednost100N.
Utomsluajuvaijednaina:
APV =
Qfr - Qp
1
2
(A.25)
0,83x60
A.6 Izraunavanjesilezaotvaranjevrata
Maksimalnurazlikupritiskanavratimakojaseotvarajukaprostorusanatpritiskomtrebaodreditikao
funkcijukonfiguracijevrata,koristeisledeujednainu:
P =
2(100- Fdc )(Wd - d)

DAxWd
(A.26)
Ukoliko je sila koja je potrebna za otvaranje vrata nepoznata u fazi projektovanja, moe se koristiti
maksimalanpritisakod60Pausvrheprojektovanja.
A.6.2 Podaciocurenjuvazduha
PovrinecurenjautabelamaA.3doA.6datesusamokaosmernice.Povrinecurenjaveomazaviseod
kvalitetaizvoakihradovaistvarnevrednostimoguvarirati uodnosunadati opseg.
113
BS EN121016:2005(E)
TabelaA.3Podaciocurenjuvazduhakrozvrata
Vrstavrata
Jednokrilnootvaranjeu
prostor sanatpritiskom
Povrinacurenja
m
Razlikapritiska
Pa
Curenjevazduha
m/s
0,01
8
15
20
25
50
0,02
0,03
0,04
0,04
0,06
8
15
20
25
50
8
15
20
25
50
8
15
20
25
50
0,05
0,06
0,07
0,08
0,12
0,07
0,10
0,11
0,12
0,18
0,14
0,19
0,22
0,25
0,35
Jednokrilnootvaranjeiz
prostora sanatpritiskom
0,02
Dvokrilnootvaranje
0,03
Vratazaizlazakizlifta
0,06
TabelaA.4Podaciocurenjuvazduhaprekoprozora
Vrstaprozora
Povrinapukotine Razlikapritiska
mpomduine
Pa
Curenjevazduha
m/s
Obrtniprozor,bezzaptivaa
2,5x104
8
15
20
25
50
0,77x103
1,1x103
1,4x103
1,6x103
2,4x103
Obrtniprozor,sazaptivaem
3,6x105
8
15
20
0,11x103
0,16x103
0,19x103
114
BS EN121016:2005(E)
1,0x104
Klizniprozor
0,22x103
0,34x103
0,30x103
0,45x103
0,54x103
0,62x103
0,95x103
25
50
8
15
20
25
50
TabelaA.5Podaciocurenjuvazduhakrozzidove
Graevinskielement
Spoljnizidovizgrade(ukljuujui pukotineu
konstrukciji,pukotineokoprozoraivrata)
Unutranjiistepeninizidovi(ukljuujui
pukotineukonstrukciji,alineipukotineoko
prozoraivrata)
Zidovi ahtalifta(ukljuujuipukotineu
konstrukciji,alineipukotineokoprozorai
vrata)
vrstoazida
vrst
Srednja
Mala
Veomamala
vrst
Srednja
Mala
vrst
Srednja
Mala
Kolinikpovrine
curenjaALW/AWall
0,7x104
0,21x103
0,42x103
0,13x102
0,14x104
0,11x103
0,35x103
0,18x103
0,84x103
0,18x102
TabelaA.6Podaciocurenjuvazduhakrozpodove
Graevinskielement
Podovi(ukljuujuipukotineukonstrukcijii
pukotineokoprodora)
vrstoazida
Kolinikpovrine
curenjaALW/AWall
Srednja
0,52x104
115
BS EN121016:2005(E)
AneksB
(informativno)
Reenjausluajudanepostojimogunostdasepostigneprojektovanarazlikapritiska
Sledee smernice odnose se specifino na sisteme sa natpritiskom. Meutim, slini principi,
odgovarajueprilagoeni,takoesemoguprimenitinasistem sapotpritiskom.
B.1 Razlike pritiska koje se preporuuju u ovom dokumentu predviaju uticaj podizanja vrelih
gasova i spoljnog vetra. Ukoliko se testovi sprovode u sluajevima gde spoljni vremenski uslovi
pojaavajujainuinaletvetra,modaneebitimoguepostiiprojektovanurazlikupritiska.
B.2Na mestima gde efekat dimnjaka predstavlja znaajan faktor,on se moe smanjiti na minimum
aktiviranjem sistema sa razlikom pritiska u periodu od jednog sata pre testiranja kako bi dolo do
izjednaavanjatemperaturespoljnogvazduhai temperatureuahtovima.
B.3 Nezavisno od spoljnih uslova, postoje tri glavna razloga za nemogunost postizanja eljene
razlikepritiska:
a) Nedovoljan dovod vazduha do prostora sa natpritiskom. Potrebna razlika pritiska nee biti
uspostavljenaukolikodovodvazduhauprostorsanatpritiskomnijedovoljan.Postojedvemetodeza
procenuprotokavazduhauzonamasanatpritiskom:
i) prvi metod je da se izmeri ukupan dovod vazduha na ventilatoru, umanji za curenje u
kanalima izatim seproporcijalnorasporedipreostaliprotokvazduha na svakiizlazkanalau
zavisnosti od merenja preduzetih tokom provere usklaivanja sistema sa projektnim
zahtevima12
ii)drugimetodjedaseizmeriprotokvazduhanaizlazusvakogkanala.
Ukolikojeizmereniprotokvazduhaispodprojektovanevrednosti,tadavratakojarazdvajajuprostor u
kojem vlada iprostorukojem ne vladanatpritisaktrebadabuduotvorena iprotokvazduhaponovo
izmeren. Ukoliko se protok vazduha povea kada su vrata otvorena, treba sprovesti test curenja u
kanalimaipreduzeti korektivnemere.
b) Prekomerno curenje iz prostora sa natpritiskom. Znaajno je da arhitekta i graevinski inenjer
budusvesnipotrebedakonstrukcijabudetoviehermetikizatvorena.
Namestimagdejeizmerenarazlikapritiskaniaodprojektovanevrednosti,tojeestosluajzatoto
konstrukcija prelazi nivo curenja koji je dozvoljen u projektu. Trebalo bi proveriti zaptivanje svih
prodora u prostor sa natpritiskom, tj. glavni ventilovod, sistem cevi, kanale i svetlee armature i
poboljatizaptivanjetamogdejetoneophodno.Takoetrebaizvritiproverukojasetiepasovanja
vrataiveliinapukotinaispodnjih,montausputenihtavanica,itd.
12
commissioning(eng.),prim.prev.
116
BS EN121016:2005(E)
Ukoliko curenje ne prelazi predvieni nivo, tada e biti neophodno da se povea koliina dovoda
vazduha,atakoei curenjeizprostoraukojimanevladanatpritisak.
c)Nedovoljnocurenjeizprostoraukojimanevladanatpritisak.Ukolikosetokomprocedurakojesu
navedenepodtakom(a)poveavadovod vazduhauprostoresanatpritiskomkada su vrata izmeu
prostoraukojimavladaiukojimanevladanatpritisakzatvorena,verovatanuzrokjemanjakoliina
curenjaizprostoraukojemnevladanatpritisakodoekivane.Trebaobezbeditidasistemventilacije
na svim spratovima radi kako bi trebalo. Ukoliko to normalno funkcionie, tada bi bilo neophodno
dodati jonekeotvorekakobi sepovealoizbacivanjevazduha.
117
BS EN121016:2005(E)
AneksZA
(informativno)
KlauzuleovogEvropskogstandardakojesepozivajunabitnezahteveilidrugeodredbe
Direktivezagraevinskeproizvode
ZA.1Delokrugibitnekarakteristike
OvajEvropskistandardjepripremljennaosnovuovlaenjakojejeCENdobioodEvropskekomisije
iEvropskeasocijacijezaslobodnutrgovinu.
Klauzule ovog Evropskog standarda, prikazane u ovom aneksu, ispunjavaju zahteve ovlaenja
dobijenogpoEUDirektivi zagraevinskeproizvode(89/106/EEC).
Slaganje sa ovim klauzulama potvruje pretpostavku da je graevinski proizvod koji je obuhvaen
ovimEvropskimstandardompogdanzanamenjenuupotrebu.
Aneks ZA odnosi se na opremu za sisteme sa razlikom pritiska kao to je dato u klauzuli 1 ovog
standarada.
UPOZORENJE OstalizahteviiEUDirektive,kojineutiunainjenicudalijeproizvodpogodan
za namenjenu upotrebu, mogu se primeniti na graevinski proizvod koji je obuhvaen ovim
standardom.
NAPOMENA Pored specifinih klauzula sadranih u ovom Evropskom standardu,
kojeseodnosenaopasnesupstance,mogupostojatiidrugizahteviprimenljivizaopremukojaspada
podokvireovogstandarda(npr.u sluaju menjanja evropskogzakonodavstva i nacionalnih zakona,
regulative i administrativnih odredbi). U nameri da se ispune odredbe EU Direktive za graevinske
proizvode,ovizahtevitakoetrebadabuduuskladusanjima,kadaigdeseprimenjuju.Informativna
bazapodatakaevropskihinacionalnihodredbioopasnimsupstancamadostupnajenagraevinskom
vebsajtu EUROPA (pristup preko http://europa.eu.int/comm/enterprise/construction /internal
/dangsub/dangmain.htm).
Graevinskiproizvod:Opremazasistemsarazlikompritiska
Namenaupotrebe:
Bezbednostlica
118
BS EN121016:2005(E)
TabelaZA.1Bitneklauzulezaopremusistemasarazlikompritiska
Bitnekarakteristike
Uslov/osetljivost
aktiviranja
nominalnog
Vremenskokanjenje
Radnapouzdanost
Efikasnostizbacivanja
dima/vrelihgasova
Potrebneklauzuleiz
ovogstandarda
11.4.2.1
11.4.2.3
11.5.2.4
Napomene
11.4.2.4
Osim11.3.2.5,
11.6.1i11.6.4.1
Osim7.4.2.1,
8.2.1,8.2.4,
8.2.7,8.2.8,i
9.2.6
11
5.2,7,8,9
Parametriperformansi u
uslovimapoara
Performansestvaranja
natpritiska
Otpornost prema poaru
IntegritetE
11.8

IzolacijaI
11.8

curenjedima
11.8,aneksA

mehanikastabilnost
Otpornostpremapoaru
odravanjepoprenogpreseka
Nivoii/iliklase
6
4,5
Osim4.3.2.4
Pogledati prEN 135013
i
prEN135014
i
prEN135014
i
prEN135014
11.8
11.8
ZA.2Proceduraatestiranjausaglaenostiopremesistemasarazlikompritiska
U Tabeli ZA.2 prikazan je sistem atestiranja usaglaenosti opreme sistema sa razlikom pritiska
navedene u tabeli ZA.1 sa Odlukom komisije kao to je dato u Aneksu III ovog ovlaenja, za
prikazanenamenjeneupotrebeirelevantnenivoeiliklase:
119
BS EN121016:2005(E)
TabelaZA.2Atestiranjeusaglaenostisistema
Proizvod
Namenjena
upotreba
Nivoiiliklase
Atestiranjeusaglaenosti
sistema
Opremazasistemsa
razlikompritiska
Bezbednostlica
Pogledati
prEN
135013i
prEN135014
Sistem1:PogledatiCPDaneksIII.2(i), bezrevizorskogtestiranjauzoraka
Atestiranjeusaglaenosti opremesistemasarazlikompritiskaiztabeleZA.1trebadabudezasnovano
naproceniprocedurazausaglaavanje,navedenihutabeliZA.3,kojeproizilazeizprimeneklauzula
navedenihuovomEvropskomstandardu.
TabelaZA.3Dodelazadatakazaprocenuusaglaenostiposistemu1
Sadrajzadatka
Procena
usaglaenosti
klauzulakojese
primenjuju
Fabrikakontrola
proizvoda(FKP)
Parametri koji se odnose na

sve bitne karakteristike u
tabeli ZA.1
16.3
Inicijalnotipsko
testiranje
Sve bitne karakteristike iz

tabeleZA.1
16.2
Zadaci
Zadacikojisu
odgovornost
proizvoaa
Parametri koji se odnose

Zadacikojisu
Prvaproverafabrikei
sve bitne karakteristike
odgovornostinstitucije
FKPa
tabeli ZA.1
kojadajesertifikat
Parametri koji se odnose
proizvodu
Neprekidannadzor, sve bitne karakteristike
procenaidavanje
tabeli ZA.1
dozvoleFKPu
na
u
na
u
16.3
16.3
ZA.3OznakaCE
Proizvoailinjegovovlaeni zastupnikuEEAodgovoranjezastavljanjeoznakeCE.CEsimbolza
oznaavanjekojisepostavljanaproizvodtrebadabudeuskladusaDirektivom93/68/ECiprikazan
na pakovanju ili prateim trgovakim dokumentima (npr. otpremnici). CE simbol za oznaavanje
trebadabudepraensledeiminformacijama:
brojidentifikacijetelazasertifikacijuproizvoda
naziviliidentifikujuaoznakairegistrovanoseditedobavljaa
120
BS EN121016:2005(E)
poslednjedvecifregodineCEoznaavanja
brojECSertifikatausaglaenosti
pozivanjenaovajEvropskistandard(EN121016)
opisopreme
informacijekojepotvrujuosobine(ilinameravaneosobine)opremeuodnosunabitne
karakteristike navedene u tabeli ZA.1, praene referencama o detaljnom tehnikom
planukoji posedujedobavljaukolikotajplannijeukljuen utrgovinskadokumenta.
SlikaZA.1predstavljaprimerinformacijakojetrebadabudusadraneutrgovinskimdokumentima.
CE
0123
AnyCoLtd.,P.O.Box21,B1050
05
0123CPD2345
EN121016
Sistem sa razlikom pritiska Oprema za sistem sa
potpritiskom
Karakteristike performansi datih u XXX referenci
detaljnogtehnikogplanakojiposedujeproizvoa.
SlikaZA.1Primer informacijaoCEobeleavanju
Kao dodatak gore prikazanim specifinim informacijama koje se odnose na opasne supstance,
proizvodtakoetreba,kadaigdesetozahteva,uodreenojformi dabudepropraendokumentacijom
koja navodi sve druge regulative o opasnim supstancama za koje se tvrdi postojanje usklaenosti,
zajednosasviminformacijamakojezahtevataregulativa.
NAPOMENANijepotrebnopominjatievropskozakonodavstvoukolikonepostojeogranienjatog
zakonodavstvauodnosunanacionalnuregulativu
121
BS EN121016:2005(E)
ZA.4ECsertifikatideklaracijausaglaenosti
ProizvoailinjegovovlaenizastupnikuEEApripremieiuvatideklaracijuousaglaenosti,koja
pruaovlaenjezaprivrivanjeCEoznake.Ovadeklaracijatrebadasadri:
naziv i sedite proizvoaa, ili njegovog ovlaenog zastupnika priznatog u EEA i
mestoproizvodnje
opisproizvoda(tip, identifikacija,upotreba)iprimerak informacijakojeprateoznaku
CE
odredbekojeprizvodispunjava(tj.aneksZAovogEN)
posebneusloveprimenljivenaupotrebuproizvoda(ukolikojeneophodno)
nazivi sedite(iliidentifikacionibroj)institucijezadavanjedozvole
nazivipozicijulicakojejedobiloovlaenjedapotpiedeklaracijuuimeproizvoaa
ilinjegovogovlaenogzastupnika.
Kao dodatak gornjim informacijama, deklaracija sadri sertifikat o usaglaenosti sa sledeim
informacijama:
naziviseditetelazadavanjesertifikata
brojsertifikata
uslovei periodvanostisertifikata,tamogdejeprimenljivo
nazivipozicijulicakojejedobiloovlaenjedapotpiesertifikat.
Deklaracija i sertifikat e biti predstavljeni na jeziku/jezicima drave lanice u kojoj se proizvod
upotrebljava.
122
BS EN121016:2005(E)
Literatura
[1]
prEN199124, Eurokod1 OsnoveprojektovanjaidejstavanaobjektimaDeo

24:Dejstvanaobjektima Dejstvovetra
[2]CR121015,SistemizakontroludimaitoploteDeo5:Smernicezapreporuke
funkcionalnostiimetodekalkulacijazadimneitoplotneizduvneventilacione
sisteme
[3]EN121012,SistemizakontroludimaitoploteDeo2:Specifikacijaza
prirodnedimneitoplotneizduvneventilatore
[4]EN121013, SistemizakontroludimaitoploteDeo3:Specifikacijaza
prinudnedimneitoplotneizduvneventilatore
[5]prEN121018,SistemizakontoludimaitoploteDeo8:Specifikacijaza
regulacionealuzinezaodvoenjedima
[6]
ISO8528,Zahtevizageneratorskapostrojenja
123

BS en 12101 - 6-2005 - Sistemi Za Kontrolu Dima I Vatre

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BS en 12101 - 6-2005 - Sistemi Za Kontrolu Dima I Vatre

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BRITANSKISTANDARD

Zamena jednaina A.3, A.3a,

Usklaivanjesistemasaprojektnimzahtevima commissioning (eng.),prim.prev.

m3/s curenjevazduhaprekopukotinaokozatvorenih vrata

m3/s dovod vazduhaneophodandabiseobezbediopotreban

m3/s dovod vazduhaneophodan dabiseobezbediozahtevani

m3/s curenjevazduhakrozdruge mogueputevecurenja

m3/s dovod vazduhaustepeniniprostorili pretprostor, koji je

4.2 Sistem zastvaranje natpritiskauklasi A

NAPOMENA Otvorenavratamoguukazivati naotvoreniputprotokakroz tamponzonu

Razlika pritiska na zatvorenim vratima izmeu stepenita sa natpritiskom i pretprostora/hodnika ne

4.3 Sistem zastvaranje natpritiskauklasi B

4.4 Sistem stvaranjanatpritiskauklasi C

Razlikapritiskanazatvorenim vratimaizmeuprostorasanatpritiskomi boravinogprostoradatajeu

4.5 Sistem zastvaranjenatpritiskauklasi D

"diskontovanjestepenitai/ilipretprostora" discountedstairwayand/orlobbies(eng.) metodaprojektovanjagdese

4.6 Sistem zastvaranjenatpritiskauklasi E

Kriterijumrazlikepritiska Kriterijum razlikepritiska

e) pretprostora i boravinog prostora na spratu ispod sprata zahvaenog poarom (ovo se

Odravatibrzinuizmenevazduhaod30h1 upretprostorunaspratuzahvaenom poarom(videtisliku

obezbeivanjem specijalnih otvora na periferiji zgrade. Kod zgrada sa hermetiki

5.3.2.3 Prilikom procenjivanja efektivne povrine potrebne na jednom spratu za prirodno

kada sistemsa natpritiskomradiu sluaju opasnosti, otvor(i) treba da budu u poziciji da

Kada se upotrebljava automatski kontrolisano provetravanje putem izbacivanja vazduha,

6.4 Stvaranjenatpritiskaustepeninom oknu,pretprostoruihodniku

6.6 Stepeninaoknaihodnicisaizbacivanjem vazduhaiz boravinog

6.7 Stepeninaoknai izbacivanjevazduha izhodnika/pretprostora

6.8 Stepeninaokna,pretprostorii ahtoviliftova

7.4.2.4 Vratakojaseotvarajuu smeru izlaska izprostorasanatpritiskom,koja nisukrajnja izlazna

Stvaranjenatpritiskausklonitima idrugim prostorima

Postoje sluajevi kada je potrebno da se formira natpritisak u sklonitima i drugim tienim

11.2 Ventilatoriinjihov pobudnimehamizam

Otvorzaprovetravanjeugraenuprozore trickleventilator(eng.) maliotvorskrivenuprozorukojidozvoljavaprotok

11.4 Pobuda i upravljanje

11.6 Elektriniizvorinapajanja(osnovnii rezervni)

11.8 Kanalizadistribuciju zainstalacijusistemasarazlikompritiska

A9/10 =A9 +A10

A.4 Zahtevikodizbacivanja vazduhaizprostoraukojimanevlada

2(100- Fdc )(Wd - d)

Otpornost prema poaru

Otpornost prema poaru

Otpornost prema poaru

Parametri koji se odnose na

Sve bitne karakteristike iz

Parametri koji se odnose

prEN199124, Eurokod1 OsnoveprojektovanjaidejstavanaobjektimaDeo

You might also like