SRPS EN 12101-6 Prevos

Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu
SRPS EN 12101-6
Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 6: Specifikacija za sisteme sa razlikom

pritiska – Oprema
SADRŽAJ
Predgovor
0 Uvod
1 Delokrug
2 Normativne reference
3 Pojmovi, definicije, simboli i merne jedinice
4 Klasifikacija sistema u objektima
5 Osobine sistema sa nadpritiskom
6 Prostorije sa nadpritiskom
7 Projektne procedure kod sistema sa nadpritiskom
8 Nadpritisak u skloništima i drugim prostorima
9 Podpritisak
10 Interakcija sa drugim sistemima za zaštitu od požara i drugim sistemima u objektima
11 Instalacija i oprema (uključujući komponente)
12 Ispitivanje rada sistema
13 Održavanje
14 Dokumentacija
15 Projektni proračuni
16 Procena usklađenosti
Aneks A (informativni) Preporuke za projektovanje
Aneks B (informativni) Rešenja u slučaju da ne može da se postigne projektovan diferencijalni pritisak
Aneks ZA (informativni) Klauzule ovog evropskog standarda koje se pozivaju na osnovne zahteve ili druge
odredbe iz Direktive o građevinskim proizvodima
Literatura
Predgovor
Ovaj dokument (EN 12101-6:2005) je pripremio tehnički komitet CEN/TC 191 „Fiksni protivpožarni sistemi“, čiji
sekretarijat vodi BSI.
Ovom Evropskom standardu biće dat status nacionalnog standarda ili objavom identičnog teksta ili putem odobrenja,
najkasnije do decembra 2005. godine i nacionalni standardi koji nisu u skladu sa ovim standardom treba da budu
povučeni iz upotrebe najkasnije do decembra 2005. godine.
Ovaj dokument je pripremljen tokom mandata koji je CEN dobio od Evropske komisije i Evropske asocijacije za
slobodnu trgovinu i podržava osnovne zahteve EU Direktive 89/106/EEC.
Za vezu sa EU Direktivama, pogledati informativni Aneks ZA koji predstavlja integralni deo ovog dokumenta.
Ovaj Evropski standard nosi opšti naslov „Sistemi za kontrolu dima i toplote“ i sastoji se od sledećih jedanaest delova:
Deo 1: Specifikacija za dimne prepreke;

Deo 2: Specifikacija za prirodne ventilatore za dim i toplotu;
Deo 3: Specifikacija za električne ventilatore za dim i toplotu;
Deo 4: Instalacija kontrola za dim i toplotu - Oprema;
Deo 5: Projektovanje i proračun za sisteme za ventilaciju dima i toplote (objavljeno kao CR 12101-5);
Deo 6: Specifikacija za sisteme sa diferencijalnim pritiskom - Oprema;
Deo 7: Kanali za kontrolu dima;
Deo 8: Specifikacija za klapne za kontrolu dima;
Deo 9: Kontrolne table i kontrolne table za slučaj opasnosti;
Deo 10: Napajanje;
EN 12101 je deo serije evropskih standarda koji treba da obuhvate takođe i:
a) Sistemi za gašenje gasom (EN 12094 i EN ISO 14520);

b) Sprinklerski sistemi (EN 12259);
c) Sistemi za gašenje prahom (EN 12416);
d) Sistemi za zaštitu od eksplozije (EN 26184);
e) Sistemi za gašenje penom (EN 13565);
f) Sistemi za gašenje pomoću hidrantske mreže (EN 671);
g) Sistemi za gašenje vodenom maglom (EN 14816).
U skladu sa unutrašnjom regulativom CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih država

dužne su da primene ovaj standard: Austrija, Belgija, Kipar, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska,
Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Latvija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska,
Portugalija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija.
0 Uvod
0.1 Kretanje dima u objektima
Ovaj dokument sadrži informacije i zahteve u pogledu projektovanja, metoda proračuna, instalacije i ispitivanja
sistema koji su namenjeni za ograničavanje širenja dima sredstvima koja stvaraju razliku pritiska.
Sistemi sa diferencijalnim pritiskom mogu se ostvariti na dva načina:
I. nadpritiskom – održavanjem pozitivnog pritiska unutar štićenog prostora (videti Sliku 1a), ili
II. podpritiskom – odvođenjem vrelih gasova iz zone požara u kojoj vlada niži pritisak u odnosu na pritisak
susednog štićenog prostora (videti Sliku 1b).
Legenda
1 Spoljna sredina
2 Prostorija sa nadpritiskom
3 Ventil za oslobađanje nadpritiska
4 Curenje u spoljašnju sredinu
5 Zona požara
6 Ventili za izbacivanje vazduha
7 Dovod vazduha
8 Ventilator za snabdevanje vazduhom
9 Sistem kanala za snabdevanje vazduhom
Slika 1 a) — Primeri sistema sa nadpritiskom i podpritiskom

Legenda
1 Stepenište
2 Predvorje
3 Boravišni prostor (prostorija sa podpritiskom)
4 Izvlačenje vazduha (stvaranje podpritiska)
5 Put curenja kroz vrata, itd.
6 Svež vazduh
7 Konstrukcija otporna prema požaru
Slika 1 b) — Primer sistema sa podpritiskom – podrumi i drugi prostori koji nemaju spoljašnje prozore
U slučaju požara, dim koji se stvara prati obrazac kretanja koji nastaje zbog sledećih glavnih pokretačkih sila.
Širenje dima ka gornjim spratovima izazvano vrelim gasovima na spratu zahvaćenom požarom. U okviru zone
požara, dim koji je nastao zbog požara dobija snagu potiska na gore zahvaljujući svojoj smanjenoj gustini. Ukoliko u
zgradi postoje putevi curenja ka gornjem spratu to može dovesti do kretanja dima ka gornjim spratovima. Osim toga,
ovaj potisak na gore može prouzrokovati širenje dima preko puteva curenja kroz vertikalne barijere između prostorija,
npr. vrata, zidovi, pregrade. Razlika pritiska tipično dovodi do toga da dim i vreli gasovi cure kroz pukotine na vrhu
vrata a svež vazduh se uvlači kroz pukotine na dnu.
Toplotno širenje vrelih gasova u požarnoj zoni. Vatra koja izaziva širenje gasova može za posledicu imati
povećanje pritiska, praćeno isticanjem vrelih gasova izvan požarnog sektora. Međutim, u većini slučajeva, početna
sila koja izaziva širenje vrelih gasova brzo se rasipa, pa se ovaj efekat može zanemariti.
Efekat dimnjaka u objektu. U hladnim ambijentalnim uslovima, vazduh u objektu je topliji i manje gustine od
spoljašnjeg vazduha. Potisak toplog vazduha uzrokuje njegovo kretanje nagore kroz vertikalna okna u objektu, a
gradijent pritiska je u oknima postavljen tako da se hladan vazduh uvodi na dnu okna, a topao vazduh se izbacuje
napolje na vrhu. U toplim ambijentalnim uslovima, kada vazduh unutar objekta može biti hladniji od spoljašnjeg
vazduha, mogu postajati obrnuti uslovi, npr. vazduh se izbacuje na dnu okna, a uvodi na vrhu. U oba slučaja, na nekoj
srednjoj vrednosti se formira ravan neutralnog pritiska, kada se izjednači pritisak spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha.
Snaga vetra. Kada vetar duva prema bočnim stranama objekta, on usporava, što za rezultat ima povećanje pritiska
na privetrinskoj strani zgrade. Istovremeno, vetar skreće putanju i ubrzava oko bočnih zidova i preko krova, stvarajući
pad pritiska na zavetrinskoj strani zgrade, tj. uvlačenje na ovim površinama. Što je veća brzina vetra, veće je
uvlačenje. Glavni efekat ovih pritisaka je stvaranje horizontalnog kretanja vazduha kroz objekat od privetrinskih do
zavetrinskih strana. Ukoliko je obvojnica objekta propustljiva, npr. sa vratima i prozorima koji se otvaraju, tada će
efekat biti više izražen. U slučaju požara, ukoliko postoji polomljen prozor na strani u pravcu vetra, vetar može da
potpomaže širenje dima kroz objekat horizontalnim putevima ili u nekim slučajevima i vertikalnim putevima. Stoga nije
moguće precizno predvideti pritisak koji vetar vrši na objekat, a samim tim i unutrašnje kretanje vazduha, pa su
ponekad neophodni kompjuterska analiza ili eksperiment u tunelu za potpuno razumevanje ovog problema.
NAPOMENA Smernice za dejstvo vetra date su u prEN 1991-2-4.
HVAC sistemi. HVAC sistemi dopremaju vazduh u zonu požara, pomažu sagorevanju ili transportuju dim hitno van
zone požara i često se isključuju u slučaju požara. Međutim, takvi sistemi mogu biti modifikovani tako da pomažu pri
ograničavanju širenja dima ili da se koriste u kombinaciji sa sistemom sa diferencijalnim pritiskom za snabdevanje
vazduhom i/ili za izbacivanje vazduha.
0.2 Ciljevi sistema sa diferencijalnim pritiskom
Cilj ovog dokumenta je da pruži informacije u vezi postupaka kojima se ograničava širenje dima iz jednog prostora
unutar objekta u drugi, kroz puteve curenja kroz fizičke barijere (npr. pukotine oko zatvorenih vrata) ili kroz otvorena
vrata.
Sistemi sa diferencijanim pritiskom pružaju mogućnost održavanja potrebnih uslova u štićenom prostoru, na primer na
putevima evakuacije, putevima za prilaz tokom gašenja požara, u protivpožarnim šahtovima, pretprostorima,
stepeništima i drugim područjima koja treba da budu bez dima. Ovaj dokument nudi informacije koje se odnose na
bezbednost lica, gašenje požara i zaštitu imovine kod svih tipova objekata. Neophodno je odrediti ne samo gde se u
objektu nalazi otvor za snabdevanje vazduhom za stvaranje pritiska, nego i gde će taj vazduh i dim napustiti objekat i
kojim putevima. Slična razmatranja odnose se i na šeme za stvaranje podpritiska, npr. na put odvođenja vazduha, kao
i na razmatranja otvora za zamenu vazduha i puteve kojima će taj vazduh ići.
Stoga je cilj da se uspostavi gradijent pritiska (a time i obrazac protoka vazduha) na taj način što će pritisak biti najveći
u štićenim prostorima za evakuaciju a progresivno će opadati u prostorima kako se udaljavamo od evakuacionih
puteva.
Sistemi sa diferencijanim pritiskom predstavljaju sredstvo za unapređenje nivoa protivpožarne zaštite u objektu.
Odluku o tome da li je takav sistem odgovarajući za određeni projekat treba doneti uzimajući u obzir kompletnu
strategiju projektovanja puteva evakuacije, protivpožarne zaštite i zaštite imovine u objektu. Na osnovu toga se
određuju pretpostavke u projektovanju, koje treba da odgovaraju određenom projektu, naročito kada se radi o
predviđenim putevima curenja izazvanim istovremenim otvaranjem vrata kao što je istaknuto u Klauzuli 5.
Crteži koji se nalaze u tekstu ovog dokumenta služe da pojasne tvrdnje iz teksta. Treba uzeti u obzir da su prikazani
rasporedi prostorija samo informativnog karaktera.
Kada projektant nije u mogućnosti da u potpunosti zadovolji zahteve iz ovog dokumenta, može biti usvojen i
alternativni pristup koji je razradio inženjer. Rešenje koje je sačinio inženjer, kada god je to moguće, treba da sadrži
funkcionalne zahteve navedene u ovom dokumentu.
0.3 Metode kontrole dima
Prethodno opisani efekat snage kretanja vazduha treba da dovede do razlike pritiska na pregradama, zidovima i
podovima, jer u protivnom kretanje vazduha može prouzrokovati širenje dima u prostore koji su odvojeni od lokacije
požara. Tehnike koje se najčešće koriste za ograničenje širenja dima, ili za kontrolisanje posledica, su:
a) Suzbijanje dima korišćenjem fizičkih prepreka kako bi se sprečilo širenje dimnih gasova iz prostora zahvaćenog
požarom u druge delove objekta, tj. zidove i vrata;
b) Neutralizovanje dima, upotrebom bilo kog metoda asistiranja vatrogasnoj službi prilikom uklanjanja dimnih
gasova iz zgrade kada se dim više ne stvara, npr. naknadno gašenje;
c) Razblaživanje dima, namerno mešanje dimnih gasova sa dovoljno svežeg vazduha da bi se smanjila potencijalna
opasnost;
d) Dimna (i toplotna) izduvna ventilacija, postizanje stabilne separacije između toplih dimnih gasova koji formiraju
sloj ispod tavanice i onih nižih delova istog prostora kojima je potrebna zaštita od efekata dima radi evakuacije stanara
i zbog protivpožarnih intervencija. Ovo obično zahteva neprekidno izduvavanje dima upotrebom ili prirodne ili
električne ventilacije i uvođenje svežeg vazduha u prostor zahvaćen požarom, ispod dimnog sloja;
e) Stvaranje nadpritiska, videti 3.1.27;
f) Stvaranje podpritiska, videti 3.1.10.
Ovaj dokument daje uputstva i informacije u vezi kontrole dima korišćenjem diferencijalnog pritiska, tj. samo tehnike
date u tačkama e) i f).
Tačke a) - d) se ne razmatraju dalje u ovom dokumentu.
Kontrola dima korišćenjem diferencijalnog pritiska generalno zahteva niže stope ventilacije od b) ili c) ali je ograničena
na zaštitu zatvorenog prostora koji je u blizini prostora koji je ispunjen dimom u slučaju požara.
0.4 Analiza problema
Svrha sistema sa diferencijalnim pritiskom, bilo da se koristi za zaštitu puteva evakuacije, protivpožarnu intervenciju ili
zaštitu imovine, može imati značajan uticaj na projektovanje i specifikacije sistema. Stoga je neophodno da ciljevi
protivpožarne zaštite budu jasno definisani i odobreni od strane nadležnih organa u početnoj fazi postupka
projektovanja.
Prihvatljivost bilo kog sistema zavisi pre svega od toga da li su postignuti potrebni nivoi diferencijalnog pritiska i brzine
protoka vazduha. Uputstvo o načinu proračuna stepena snabdevanja vazduhom kako bi se postigli ti nivoi, dato je u
ovom dokumentu. Međutim, pod uslovom da su ispunjeni osnovni ciljevi sistema (videti dole navedene tačke a), b) i
c)), projektant može odlučiti da koristi druge postupke proračuna, po potrebi, u skladu sa njihovim projektom.
Ciljevi koji su predmet ovog dokumenta su sledeći:
a) Bezbednost života. Neophodno je da se u zaštićenim prostorima održavaju povoljni uslovi za bezbednost života
onoliko dugo koliko je verovatno da će te prostore koristiti stanari objekta.
b) Utvrđeni protivpožarni putevi. Da bi se omogućilo efikasno obavljanje protivpožarnih intervencija, štićeni

protivpožarni prilazni putevi (tj. protivpožarni šahtovi) treba da se održavaju na taj način da suštinski budu bez dima,
tako da se pristup spratu koji je zahvatio požar može postići bez upotrebe aparata za disanje. Sistem sa razlikom
pritiska treba da bude tako projektovan da ograniči širenje dima u utvrđenom protivpožarnom putu pod normalnim
protivpožarnim uslovima.
c) Zaštita imovine. Treba sprečiti širenje dima u osetljive prostore kao što su oni sa vrednom opremom, obradom
podataka i drugim stvarima, koje su posebno osetljive na oštećenja dimom.
1 Delokrug
Ovaj dokument specificira sisteme sa diferencijalnim pritiskom koji su projektovani tako da zadrže dim kod fizičkih
prepreka u objektu, kao što su vrata (otvorena ili zatvorena) ili drugi slično ograničeni otvori. Dokument sadrži metode
proračuna parametara sistema sa diferencijalnim pritiskom za kontrolu dima kao deo postupka projektovanja. On daje
postupke ispitivanja za sisteme koji se koriste, opisuje važne i kritične stavke instalacije i postupke puštanja u rad,
potrebne za primenu proračunatog projekta u objektu. On obuhvata sisteme čija je namena da zaštite puteve
evakuacije, kao što su stepeništa, hodnici i predvorja, kao i sisteme čija je namena da obezbede zaštićeni vatrogasni
mostobran za vatrogasnu službu.
Sistemi sadrže komponente za kontrolu dima u skladu sa odgovarajućim delovima EN 12101 i opremu koja sadrži te i
druge komponente (videti 3.1.18). Ovaj dokument sadrži uslove i metode procene usaglašenosti za takvu opremu.
2 Normativne reference
Sledeći navedeni dokumenti su neophodni za primenu ovog dokumenta. Za datirane reference primenjuje se samo
navedeno izdanje. Za nedatirane reference se primenjuje poslednje izdanje navedenog dokumenta (uključujući
amnadmane).
EN 1505, Ventilacija u objektima —Limeni vazdušni kanali i fitinzi sa pravougaonim presekom— Dimenzije
EN 1506, Ventilacija u objektima— Limeni vazdušni kanali i fitinzi sa kružnim presekom— Dimenzije
prEN 12101-4, Sistemi za kontrolu dima i toplote— Deo 4: Protivpožarna instalacija — Oprema
prEN 12101-7, Sistemi za kontrolu dima i toplote— Deo 7: Kanali za kontrolu dima
prEN 12101 -9, Sistemi za kontrolu dima i toplote— Deo 9: Kontrolne table
prEN 12101-10, Sistemi za kontrolu dima i toplote— Deo 10: Napajanje
prEN 13501-3, Požarna klasifikacija građevinskih proizvoda i građevinskih elemenata— Deo 3: Klasifikacija na
osnovu podataka dobijenih ispitivanjem otpornosti prema požaru proizvoda i elemenata koji se koriste prilikom
izgradnje sistema ventilacije: kanali otporni prema požaru i klapne otporne prema požaru
prEN 13501-4, Požarna klasifikacija građevinskih proizvoda i građevinskih elemenata— Deo 4: Klasifikacija na
osnovu podataka dobijenih ispitivanjem otpornosti prema požaru komponenti sistema za kontrolu dima
EN ISO 9001:2000, Sistemi upravljanja kvalitetom — Uslovi (ISO 9001:2000)
EN ISO 13943:2000, Protivpožarna zaštita — Rečnik (ISO 13943:2000)

3 Pojmovi, definicije, simboli i jedinice
3.1 Opšti pojmovi i definicije
Za potrebe ovog dokumenta, primenjuju se pojmovi i definicije dati u EN ISO 13943:2000 kao i sledeće.
3.1.1 boravišni prostor

svaki deo građevinskog objekta u kojem direktno ne vlada nadpritisak i koji ne predstavlja deo štićenog evakuacionog
puta ili protivpožarnog okna
3.1.2 usisni otvor za vazduh

veza sa spoljnim vazduhom koja omogućava ulazak vazduha iz spoljne sredine u objekat
3.1.3 izbacivanje vazduha

način na koji je vazduh pod pritiskom u mogućnosti da izađe iz boravišnog prostora, ili drugog prostora u kojem ne
vlada nadpritisak, u spoljnu sredinu
3.1.4 atrijum
ograđen prostor, koji nije obavezno vertikalno centriran, koji prolazi kroz dva ili više spratova u građevinskom objektu
NAPOMENA Liftovski šahtovi, kanali za građevinske instalacije i štićena stepeništa nisu klasifikovani kao atrijumi
3.1.5 nadležni organi

organizacije, službenici ili pojedinci odgovorni za odobravanje rada ventilacionih sistema za odvođenje dima i toplote
(SHEVS), odgovarajućih sprinkler sistema i sistema sa diferencijanim pritiskom, opreme i postupaka, npr. nadležni
organi za kontrolu protivpožarne zaštite u objektima, osiguravajuća društva ili drugi nadležni organi
3.1.6 cirkularni prostor

prostor koji se uglavnom koristi kao sredstvo pristupa iz neke prostorije do izlaza iz zgrade ili požarnog sektora
3.1.7 puštanje u rad

Postupak kojim se utvrđuje da li su sve komponente, oprema i sistemi instalirani i rade u skladu sa uputstvom
proizvođača i ovim dokumentom
3.1.8 upravljački pult

uređaj koji sadrži kontrolne naprave, ručne ili automatske, koje se koriste za upravljanje sistemom
3.1.9 deoba na protivpožarne sektore

kriterijum projektovanja sredstava evakuacije u stanovima i malim kućama, zasnovan na operativnoj protivpožarnoj
taktici gde, zahvaljujući postojećem visokom stepenu izdeljenosti na sektore, nije uobičajeno širenje požara od jednog
boravišnog prostora do drugog. Stoga se pretpostavlja da u slučaju požara nije neophodno evakuisati celu zgradu,
cele spratove ili čak boravišne prostore koji se graniče sa lokacijom požara
3.1.10 stvaranje podpritiska

Kontrola dima korišćenjem diferencijalnog pritiska kada je pritisak vazduha u zoni požara ili susednim prostorima niži
od pritiska vazduha u zaštićenom prostoru
3.1.11 prostor sa podpritiskom

Požarni sektor iz kojeg se vazduh i dim izbacuju kako bi se postigao podpritisak (depresurizacija)
3.1.12 protivpožarni lift

lift projektovan tako da ima dodatnu zaštitu, sa komandama koje mu omogućavaju da se koristi pod direktnom
kontrolom protivpožarne službe tokom gašenja požara
3.1.13 protivpožarni pretprostor

štićeni pretprostor koji omogućava pristup od protivpožarnih stepenica do boravišnog prostora i do bilo kog povezanog
protivpožarnog lifta
3.1.14 protivpožarno okno

štićeni ograđeni prostor koji sadrži protivpožarne stepenice, protivpožarne pretprostore i, ukoliko postoji, protivpožarni
lift, zajedno sa njegovim postrojenjem
3.1.15 protivpožarne stepenice

Zaštićeno stepenište koje je povezano sa boravišnim prostorom samo preko protivpožarnog pretprostora
3.1.16 zona požara
Prostorija ili sektor gde se pretpostavlja da će se javiti požar
3.1.17 razbuktala faza požara

Drugi termin za potpuno razvijen požar, što predstavlja stanje potpunog učešća zapaljivih materijala, unutar
ograđenog prostora, u požaru
3.1.18 oprema
Skup od najmanje dve odvojene komponente koje je potrebno postaviti zajedno da bi bile trajno instalirane tokom rada
kako bi postale montažni sistem. Oprema treba biti stavljena u promet tako da kupac može da kupi opremu jednom
transakcijom od jednog dobavljača. Oprema može da sadrži sve komponente ili samo deo komponenti koje su
neophodne da se oformi kompletan sistem sa diferencijalnim pritiskom
3.1.19 putevi curenja

Procepi ili pukotine u konstrukciji ili oko vrata i prozora koje obezbeđuju put za protok vazduha između prostora sa
nadpritiskom/podpritiskom i spoljašnjosti objekta ili građevinskih radova
3.1.20 Sistemi za bezbednost života

Sistemi koji treba da nastave da rade određeni vremenski period, dok stanari ne budu obavešteni o požaru i napuste
boravišni prostor u proračunatom vremenskom periodu, dok sistemi i dalje ostaju operativni za potrebe evakuacije. Ti
sistemi obuhvataju protivpožarne sisteme, sisteme kontrole ventilacije dima i sisteme sa diferencijalnim pritiskom
3.1.21 šaht lifta

prostor kroz koji se kreće lift i protivteg (ukoliko ga ima). Ovaj prostor je materijalno ograđen dnom šahta, približno
vertikalnim zidovima i tavanicom
3.1.22 sredstva evakuacije

građevinska sredstva putem kojih se licima obezbeđuje bezbedan put za prolaz od bilo koje tačke u zgradi do
bezbednog mesta
3.1.23 mešoviti boravišni objekat

strukturna kombinacija više prostorija koje mogu uključivati prostore sa zajedničkim pristupom/izlazom unutar zgrade,
kao što su multipleks bioskopi, prodavnice, boravišni prostori i kancelarije
3.1.24 ispuštanje prekomernog pritiska

način da se izbaci višak vazduha pod pritiskom iz prostora u kojem vlada nadpritisak
3.1.25 Ventil za oslobađanje nadpritiska

Uređaj koji se automatski otvara pri određenom diferencijalnom pritisku (projektovanom diferencijalnom pritisku) kako
bi obezbedio slobodan put protoka vazduha iz presurizovanog prostora (npr. stepeništa ili šahte za lift) do prostora sa
nižim pritiskom (npr. pretprostor, boravišni prostor) ili do spoljašnje sredine
3.1.26 Sistemi sa diferencijalnim pritiskom

Sistem ventilatora, kanala, vantila i drugih stvari koje su potrebne radi stvaranja nižeg pritiska u zoni požara nego u
zaštićenom prostoru
3.1.27 Stvaranje nadpritiska (presurizacija)

Kontrola dima korišćenjem diferencijalnog pritiska, gde je pritisak vazduha u zaštićenom prostoru viši od onog u zoni
požara
3.1.28 presurizovan prostor

Šahta, pretprostor, predvorje, hodnik ili drugi sektor u kome je pritisak vazduha viši od onog u zoni požara
3.1.29 Zaštićeni putevi evakuacije

Put od boravišne prostorije do konačnog izlaza, koji sadrži jedan ili više sledećih elemenata:
– zaštićeno stepenište,
– zaštićen pretprostor i/ili
– zaštićen hodnik
3.1.30 sklonište
Prostor koji je je istovremeno odvojen od požara pomoću konstrukcije otporne prema požaru i koji ima bezbedan put
do izlaza sa sprata i koji čini privremeno bezbedno mesto tokom evakuacije
3.1.31 vazduh za menjanje

Videti otvor za usisni vazduh
3.1.32 boravišne prostorije

Prostorije kod kojih je svaki stan poseban požarni sektor, kao što su apartmani ili dupleksi (maisonettes)
3.1.33 jednostavan pretprostor

Pretprostor koji nema prilaze liftu, šahtama ili kanalima koji bi mogli da čine značajnu putanju curenja dima za širenje u druge nivoe
objekta. Pretprostor koji je povezan sa otvorom za lift ili drugom šahtom je i dalje jednostavan pretprostor ako su sve šahte
presurizovane. Jednostavan pretprostor ne mora da se ventilira ili može imati prirodnu ventilaciju
3.1.34 kontrola dima

Upravljanje kretanjem dimnih gasova unutar objekta kako bi se obezbedila adekvatna protivpožarna zaštita
3.1.35 efekat gomilanja

Diferencijalni pritisak koji nastaje zbog razlike u gustini između dva povezana stuba vazduha različite temperature
3.2 simboli i merne jedinice

Za potrebe ovog dokumenta, matematičke i fizičke veličine predstavljene su simbolima i izražene u mernim jedinicama, kao što je
dato u nastavku.
A1, A2, A3, A4, m2 površina curenja N paralelnih puteva;

AN
AD m2 ukupna površina curenja svih vrata van presurizovanog prostora sa otvorenim predviđenim vratima
Ad m2 površina curenja jednih vrata od lifta;
Adoor m2 površina otvora kroz koji prolazi presurizovan vazduh kada su vrata otvorena;
Ae m2 ukupna površina curenja putanje kojom prolazi vazduh iz presurizovanog prostora;
AF m2 ukupna površina curenja između okna za lift i spoljašnjeg vazduha;
AFloor m2 površina poda kao što je definisano u Tabeli A.6;
AG m2 površina curenja kod vrata uključujući površinu svih rešetki za vazduh ili velikih otvora za razmenu
vazduha. Koristi se za računanje vrednosti K;
ALF m2 ukupna površina curenja kroz podove kao što je definisano u Tabeli A.6;
ALW m2 ukupna površina curenja kroz zidove kao što je definisano u Tabeli A.5;
APV m2 površina ventila za oslobađanje pritiska;
Arem m2 površina curenja iz pretprostora, osim kroz otvorena vrata;
At m2 ukupna površina curenja između svih vrata od lifta i okna za lift;
AVA m2 površina ventila za oslobađanje vazduha po spratu;
AVS m2 neto površina ventila po spratu koja se održava tokom puta ka spoljašnjosti zgrade tj. od boravišne
prostorije do površine preseka šahte i površine gornjeg ventila (šahta ka atmosferi);
AW m2 ukupna površina curenja svih prozora iz prostora;
AWall m2 površina zidova kao što je definisano u Tabeli A.5;
AX m2 minimalna površina preseka grane sistema kanala za odvođenje (može biti površina
preseka kanala ili kompenzacionog uređaja na otvoru za mlaznicu ili na klapni);
DA m2 površina vrata;
D m razdaljina od centra vrata do najbliže vertikalne ivice vrata;
Fdc N sila koju je potrebno primeniti na ručku vrata kako bi se savladao prisutni otpor vrata bez
primenjenog diferencijalnog pritiska na vrata;
K – faktor izveden iz Tabele A.1;
NL – broj presurizovanih otvora u pretprostoru prema oknu od lifta;
PR Pa nivo nadpritiska u presurizovanom prostoru;
PL Pa diferencijalni pritisak između pretprostora lifta ili drugog prostora i spoljašnjeg vazduha;
PUS Pa pritisak u nepresurizovanom prostoru koji je potreban da bi se oslobodio presurizovan
vazduh kroz ventile za oslobađanje vazduha;
PLOB Pa pritisak u pretprostoru kada su vrata otvorena ka nepresurizovanom prostoru;
Q m3/s protok vazduha u ili van presurizovanog prostora;
QD m3/s stopa curenja vazduha kroz procepe oko zatvorenih vrata;
QDC m3/s ukupna stopa identifikovanih curenja iz presurizovanog prostora sa zatvorenim vratima;
QDO m3/s stopa curenja vazduha kroz otvorena vrata ili velike otvore;
Qfr m3/s snabdevanje vazduhom potrebno za određeni protok vazduha kroz otvorena vrata u zapaljenu prostoriju;
QLd m3/s stopa curenja vazduha kroz vrata za otvaranje lifta;
QLob m3/s snabdevanje vazduhom potrebno za određeni protok vazduha kroz otvorena vrata u zapaljenu prostoriju;
Qn m3/s stopa curenja kod vrata pri projektovanom nadpritisku kao što je proračunato za ventilirani
toalet ili druge prostore koji su direktno povezani sa presurizovanim prostorom;
QOther m3/s stopa curenja vazduha kroz druge puteve koji mogu postojati;
Qp m3/s snabdevanje vazduhom stepeništa ili pretprostora koje je potrebno da bi se zadovoljio uslov za
diferencijalni pritisak;
Qs m3/s ukupna stopa snabdevanja vazduhom koja je potrebna kada su sva vrata zatvorena;
QSDO m3/s ukupna stopa snabdevanja vazduhom uključujući curenje iz kanala za snabdevanje;
QTm m3/s stopa curenja vazduha mehaničkih izvlačenjem iz toaleta ili drugih prostora;
QTn m3/s curenje prirodnim putem u prostor toaleta ili druge prostore;
QWindow m3/s stopa curenja vazduha kroz prskotine oko prozora;
R – indeks koji se kreće od 1 do 2, zavisno od rste puta curenja koji se razmatra;
Wd m širina vrata.
4 Klasifikacija sistema u objektima
4.1 Opšte
Kontrola dima korišćenjem diferencijalnog pritiska primenjena je u nekoliko različitih klasifikacija sistema, sa različitim
zahtevima i uslovima projektovanja.
Uslovi projektovanja sistematizovani su u posebne klase sistema koje se mogu koristiti radi primene projektovanja
korišćenjem diferencijalnog pritiska za bilo koji tip objekta.
Klase sistema date su u Tabeli 1.
Tabela 1 — Klase sistema
Klasa sistema Primer upotrebe Uslovi projektovanja
Klasa A sistema Putevi evakuacije. Odbrana u mestu 4.2 i slika 2
Klasa B sistema Putevi evakuacije i vatrogasnih operacija 4.3 i slika 3
Klasa C sistema Putevi evakuacije simultanom evakuacijom 4.4 i slika 4
Klasa D sistema Putevi evakuacije. Rizik od spavanja 4.5 i slika 5
Klasa E sistema Putevi evakuacije postepenom evakuacijom 4.6 i slika 6
Klasa F sistema Protivpožarni sistem i putevi evakuacije 4.7 i slika 7
Primeri sistema koji se primenjuju zavise od nacionalnih odredbi koje su važeće na mestu upotrebe sistema ili od
odluke nadležnih organa.
4.2 Klasa A sistema sa nadpritiskom
4.2.1 Opšte
Uslovi projektovanja zasnovani su na pretpostavci da objekat neće biti evakuisan osim ako nije direktno ugrožen
požarom. Nivo podele objekta na požarne sektore je takav da je obično bezbedno za stanare da ostanu unutar
objekta. Iz tog razloga, nije verovatno da će istovremeno biti otvoreno više od jednih vrata prema zaštićenom prostoru
(bilo da je u pitanju onaj između stepenica i pretprostora/hodnika ili prema izlaznim vratima iz objekta).
Sistem klase A neće se koristiti za razvoj mešovite namene.
4.2.2 Uslovi za klasu A
4.2.2.1 Kriterijum za protok vazduha
Protok vazduha između presurizovanih stepenica i pretprostora ili hodnika ne sme biti manji od 0,75 m/s u sledećim
slučajevima:
a) Kada su na bilo kom spratu otvorena vrata između pretprostora/hodnika i presurizovanih stepenica;
b) kada je otvoreno oslobađanje vazduha iz pretprostora/hodnika na tom spratu;
c) kada su na svim drugim spratovima zatvorena sva vrata između presurizovanih stepenica i pretprostora/hodnika;
d) Kada su zatvorena sva vrata između presurizovanih stepenica i krajnjeg izlaza iz objekta;
e) kada je krajnji izlaz zatvoren. Uslovi projektovanja sa sistem klase A prikazani su na Slici 2.
Kriterijum protoka vazduha Kriterijum diferencijalnog pritiska

(sva vrata zatvorena)
Legenda
1 otvorena vrata
2 zatvorena vrata
3 put oslobađanja vazduha
NAPOMENA Otvorena vrata mogu da predstavljaju otvoren put protoka kroz jednostavan pretprostor.
Slika 2 — Uslovi projektovanja za sisteme klase A
4.2.2.2 Kriterijum diferencijalnog pritiska
Diferencijalni pritisak od zatvorenih vrata između presurizovanih stepenica i pretprostora/hodnika ne sme biti manji od
50 Pa ± 10 % u sledećim slučajevima:
a) kada je otvoreno oslobađanje vazduha iz pretprostora/hodnika na tom spratu;

b) kada su na svim drugim spratovima zatvorena vrata između presurizovanih stepenica i pretprostora/hodnika;
c) kada su zatvorena sva vrata između presurizovanih stepenica i krajnjeg izlaza iz objekta;
d) kada je krajnji izlaz zatvoren.
NAPOMENA ± 10 % se ne koristi prilikom računanja već radi fleksibilnosti prilikom prijema rezultata ispitivanja.
4.2.2.3 Sila za otvaranje vrata
Sistem treba da bude projektovan tako da sila na ručki vrata ne bude veća od 100 N.
NAPOMENA 1 Odgovarajući maksimalni diferencijalni pritisak na vratima može se odrediti korišćenjem postupka iz
odredbe 15 i Aneksa A, zavisno od konfiguracije vrata.
NAPOMENA 2 Sila koja se koristi za otvaranje vrata biće ograničena trenjem između cipela i poda i može biti potrebno
da se izbegavaju klizave površine podova blizu otvora vrata u presurizovane prostore, posebno u objektima u kojima
se nalaze veoma mlade, stare ili nemoćne osobe.
4.3 Klasa B sistema sa nadpritiskom
4.3.1 Opšte
Sistem sa diferencijalnim pritiskom klase B može se koristiti da bi se minimizirao potencijal ozbiljne kontaminacije
vatrogasnih šahti dimom duž puteva evakuacije i vatrogasnih operacija.
Tokom vatrogasnih operacija biće neophodno otvoriti vrata između protivpožarnog pretprostora i boravišne prostorije
kako bi se vatrogasci nosili sa potencijalno potpuno razvijenim požarom.
U nekim situacijama požara, može biti potrebno da se vatrogasna creva spoje sa hidrantom na spratu ispod sprata na
kome je požar i da se ona prostiru preko stepenica do pretprostora sprata na kome je požar. Iz tog razloga često nije
moguće zatvoriti vrata između pretprostora i stepenica prilikom gašenja požara. Brzina vrelog dima i gasova potpuno
razvijenog požara može dostići 5 m/s i u takvim uslovima bilo bi nepraktično da se obezbedi dovoljan protok vazduha
da bi se sprečio prodor dima u pretprostor. Pretpostavlja se da vatrogasne operacije, kao što je upotreba spreja,
doprinose značajno smanjenju vrelih dimnih gasova. Međutim, suštinski je važno da se prostor za stepenice održava
čistim od značajne kontaminacije dimom. Da bi se ograničilo širenje dima iz zone požara prema pretprostorju i potom
kroz otvorena vrata između pretprostora i stepeništa, mora se postići brzina od najmanje 2 m/s na vratima
pretprostora/prostorije.
Da bi se postigla minimalna brzina od 2 m/s kroz otvorena vrata stepenica neophodno je obezbediti dovoljno curenje
iz boravišne prostorije do spoljašnjosti van objekta. U kasnijim fazama razvoja požara, biće obezbeđeno curenje veće
od dovoljnog slamanjem spoljašnjih prozora. Međutim, ne može se pretpostavljati da će prozori biti otvoreni pre
dolaska vatrogasaca te je stoga potrebno obezbediti dovoljnu površinu curenja koja je dostupna na spoljašnjoj strani
fasade, pomoću sistema kanala za ventilaciju ili pomoću specijalno projektovanih ventila za oslobađanje vazduha.
4.3.2 Uslovi za klasu B
Snabdevanje vazduhom mora biti dovoljno da se održi diferencijalni pritisak dat u Tabeli 2 kada su zatvorena sva vrata
na liftu, stepenicama i pretprostorju i krajnji izlaz i kada je otvoren put za oslobađanje vazduha iz boravišne prostorije.
Sistem treba da bude projektovan tako da stepenište i pretprostor i, gde je predviđeno, okno za lift, budu oslobođeni
od dima. U slučaju da dim ulazi u pretprostor, pritisak na stepeništu neće usmeriti dim u okno za lift ili obratno. To će
se postići posebnom presurizacijom protivpožarnog okna za lift, pretprostora i stepeništa.
Ventilator/motori koji vrše snabdevanje vazduhom okna za lift nalaziće se na pripadajućem stepeništu, ali sa
posebnim sistemom kanala za snabdevanje.
Uslovi projektovanja za sisteme klase B prikazani su na Slici 3.
Određeno područje Diferencijalni pritisak koji treba održati, min. Tabela 2 —

Dozvoljen
U oknu za lift i boravišnoj prostoriji 50 Pa
minimalni
diferencijalni
Na stepeništu i boravišnoj prostoriji 50 Pa
pritisak
između
Na zatvorenim vratima između svakog 45 Pa
određenih
pretprostora i boravišne prostorije
područja za
NAPOMENA Radi fleksibilnosti prilikom prijema rezultata ispitivanja postoji dozvoljena sisteme klase
tolerancija od ± 10 % prilikom merenja. B
4.3.2.2 Kriterijum protoka vazduha
Snabdevanje vazduhom mora biti dovoljno da se održi minimalni protok vazduha od 2 m/s kroz otvorena vrata između
pretprostora i boravišne prostorije na spratu koji je zahvaćen požarom sa otvorenim vratima između:
a) stepeništa i pretprostora na spratu koji je zahvaćen požarom;

b) stepeništa i pretprostora na susednom spratu;
c) protivpožarnog okna za lift i pretprostora na susednom spratu;
d) stepeništa i spoljašnjeg vazduha na nivou prilaza vatrogasaca;
i da je otvoren put za oslobađanje vazduha na spratu koji je zahvaćen požarom.
Ako se pretpostavlja da su vrata koja imaju dva krila otvorena za potrebe proračuna, može se pretpostaviti da je jedno
krilo zatvoreno prilikom proračuna.
Broj otvorenih vrata koja se pretpostavljaju prilikom projektovanja zavisiće od lokacije i tipa vatrogasnih instalacija u
objektu i naročito od glavnih ispusta.
Kada vatrogasna creva prolaze kroz vrata, ta vrata će se smatrati potpuno otvorenim.
Kriterijum protoka vazduha Kriterijum diferencijalnog pritiska

Legenda
1 protivpožarno stepenište
2 vatrogasni pretprostor
3 otvorena vrata
4 zatvorena vrata
6 otvorena vrata (vatrogasni pretprostor)
7 zatvorena vrata (vatrogasni pretprostor)
8 protok vazduha iz protivpožarnog okna za lift
Slika 3 — Uslovi projektovanja za sisteme klase B
4.3.2.3 Snabdevanje vazduhom

Svako snabdevanje vazduhom protivpožarnog stepeništa ili okna za lift i pridruženih pretprostora, ako ih ima, biće
odvojeno od drugih ventilacija ili sistema sa diferencijalnim pritiskom.
4.3.2.4 Vatrogasni šaht

Vatrogasne šathe treba da se konstruišu u skladu sa odgovarajućim nacionalnim odredbama važećim u mestu
upotrebe sistema.

Sistem treba da bude projektovan tako da silan na ručki vrata ne bude veća od 100 N.
4.4 Klasa C sistema sa nadpritiskom
4.4.1 Opšte
Uslovi projektovanja za sisteme C klase zasnovani su na pretpostavci da će stanari objekta biti evakuisani po
aktiviranju požarnog alarma simultanom evakuacijom.
U slučaju simultane evakuacije pretpostavlja se da će stepenište biti zauzeto za nominalni period evakuacije i da će
nakon toga biti prazno. Shodno tome, evakuacija će se desiti tokom početnih faza požara i može se tolerisati neko
curenje dima prema stepeništu. Protok vazduha koji nastaje zbog sistema sa nadpritiskom očistiće stepenište od ovog
dima.
Stanari koji se evakuišu treba da budu oprezni i svesni, upoznati sa okolinom, smanjujući time vreme koje provode u
objektu.
4.4.2 Uslovi za klasu C

Brzina protoka vazduha kroz vrata između presurizovanog prostora i boravišne prostorije ne sme biti manja od 0,75
m/s u sledećim slučajevima:
a) kada su otvorena vrata između boravišne prostorije i presurizovanog stepeništa i pretprostora na spratu koji je
zahvaćen požarom;
b) kada je otvoren put za oslobađanje vazduha iz boravišne prostorije, na spratu koji je zahvaćen požarom, na mestu
gde se meri brzina vazduha;
c) kada se pretpostavlja da su sva vrata, osim vatrogasnih, zatvorena.
4.4.2.2 Diferencijalni pritisak

Diferencijalni pritisak na zatvorenim vratima između presurizovanog prostora i boravišne prostorije biće kao što je dato
u Tabeli 3.
Tabela 3 — Minimalni diferencijalni pritisak za sisteme C klase
Položaj vrata Diferencijalni pritisak koji je potrebno

održati, min.
i) Vrata između boravišne prostorije i 50 Pa
presurizovanog prostora su zatvorena na svim
spratovima
ii) Sva vrata između presurizovanog prostora i
krajnjeg izlaza su zatvorena
iii) Put oslobađanja vazduha iz boravišne

prostorije na spratu gde je izmeren diferencijalni
pritisak je otvoren
iv) Krajnji izlaz je zatvoren
v) Krajnji izlaz je otvoren i ispunjene su stavke 10 Pa

od i) do iii)
NAPOMENA Radi fleksibilnosti prilikom prijema rezultata ispitivanja postoji dozvoljena

tolerancija od ± 10 % prilikom merenja.
Uslovi projektovanja za sisteme klase C prikazani su na Slici 4.
Kriterijum protoka vazduha Kriterijum diferencijalnog pritiska Kriterijum diferencijalnog pritiska

Legenda
1 otvorena vrata
2 zatvorena vrata
NAPOMENA Slika 4 može da sadrži pretprostorje.
Slika 4 — Uslovi projektovanja za sisteme C klase

4.5 Klasa D sistema sa nadpritiskom
4.5.1 Opšte
Sistemi klase D projektovani su za objekte u kojima stanari mogu da spavaju,npr. hoteli, hosteli i institucionalni tipovi
objekata. Vreme za koje stanari mogu da stignu do zaštićenog prostora pre no što dođu do krajnjeg izlaza može biti
veće od očekivanog u okruženju koje je svesno i sposobno, i može se desiti da stanari nisu upoznati sa objektom ili im
je potrebna pomoć kako bi došli do krajnjeg izlaza/zaštićenog prostora.
Sistemi klase D su pogodni za upotrebu kada je prisustvo sistema sa diferencijalnim pritiskom opravdanje za odsustvo
stepeništa i/ili pretprostora koji bi normalno bili potrebni u skladu sa nacionalnim propisima važećim na mestu
upotrebe sistema.
4.5.2 Uslovi za klasu D

Brzina protoka vazduha kroz vrata između presurizovanog prostora i boravišne prostorije ne sme biti manja od 0,75
m/s, na spratu koji je zahvaćen požarom, u sledećim slučajevima:
a) kada su otvorena vrata između boravišne prostorije i presurizovanog prostora na spratu koji je zahvaćen
požarom i/ili
b) kada su sva vrata u boravišnoj prostoriji na spratu koji je zahvaćen požarom između presurizovanog prostora i
puta za oslobađanje vazduha otvorena i/ili
c)kada su sva vrata u presurizovanom prostoru, na spratu koji je zahvaćen požarom, prema krajnjem izlazu koja se
nalaze na putu evakuacije iz boravišne prostorije otvorena i/ili
d) sva vrata između presurizovanog stepeništa i krajnjeg izlaza otvorena i/ili
e) kada je krajnji izlaz otvoren i/ili
f) kada je otvoreno oslobađanje vazduha iz boravišne prostorije na spratu koji je zahvaćen požarom.
4.5.2.2 Diferencijalni pritisak

Diferencijalni pritisak na zatvorenim vratima između presurizovanog prostora i boravišne prostorije na spratu koji je
zahvaćen požarom biće kao što je dato u Tabeli 4.
Tabela 4 — Minimalni diferencijalni pritisak za sisteme D klase
Položaj vrata Diferencijalni pritisak koji treba održavati,

min.
Vrata između boravišne prostorije i presurizovanog 10 Pa
prostora na spratu koji je zahvatio požar su
zatvorena.
Sva vrata unutar presurizovanog prostora koja se
ukrštaju sa putem evakuacije iz boravišne
prostorije prema krajnjem izlazu su otvorena.
Sva vrata između presurizovanog stepeništa i

krajnjeg izlaza su otvorena.
Krajnji izlaz je otvoren.
Put oslobađanja vazduha iz boravišne prostorije

na spratu na kom se meri diferencijalni pritisak je
otvoren.
Otvorena su vrata prema spratu koji nije zahvaćen

požarom.
Vrata između boravišne prostorije i presurizovanog 50 Pa
prostora su zatvorena na svim spratovima.

krajnjeg izlaza su zatvorena.
Put oslobađanja vazduha iz boravišne prostorije

na spratu na kom se meri diferencijalni pritisak je
otvoren.
Krajnji izlaz je zatvoren.

Uslovi projektovanja za sisteme klase D prikazani su na Slici 5.

Legenda
1 otvorena vrata
2 zatvorena vrata
NAPOMENA Slika 5 može da sadrži i pretprostorje.
Slika 5 — Uslovi projektovanja za sisteme klase D
4.6 Klasa E sistema sa nadpritiskom
4.6.1 Opšte
Sistem klase E je sistem koji se koristi u objektima gde se evakuacija u slučaju požara vrši postepeno, u fazama.
Scenario postepene evakuacije pretpostavlja da će objekat biti nastanjen određeno vreme dok se požar razvija,
stvarajući veći pritisak i veće količine vrelog dima i gasa (to može da varira zavisno od materijala, požarnog
opterećenja i geometrije požarnog opterećenja).
U situaciji postepene evakuacije zaštićeno stepenište se održava slobodno od dima kako bi se omogućila bezbedna
evakuacija lica sa spratova,osim sprata koji je zahvatio požar, u kasnijim fazama razvoja požara.
4.6.2 Uslovi za klasu E

Brzina protoka vazduha kroz otvorena vrata između presurizovanog prostora i boravišne prostorije ne sme biti manja
od 0,75 m/s, na spratu koji je zahvaćen požarom, u sledećim slučajevima:
g) kada su otvorena vrata između boravišne prostorije i presurizovanog prostora na spratu iznad onog koji je
zahvaćen požarom i/ili
h) kada su otvorena sva vrata u presurizovanom prostoru na dva sprata kroz koja prolazi put evakuacije iz
boravišne prostorije do krajnjeg izlaza i/ili
i) sva vrata između presurizovanog stepeništa i krajnjeg izlaza otvorena i/ili
j) kada je krajnji izlaz otvoren i/ili
k)kada je otvoreno oslobađanje vazduha iz boravišne prostorije na spratu koji je zahvaćen požarom.

Diferencijalni pritisak na zatvorenim vratima između presurizovanog prostora i boravišne prostorije na spratu koji je
zahvatio požar, ne sme biti manji od onog koji je naveden u Tabeli 5.
Tabela 5 — Minimalni diferencijalni pritisak za sisteme klase E
Položaj vrata Diferencijalni pritisak koji treba da se

održava, min.
Vrata između boravišne prostorije i 10 Pa
presurizovanog prostora su otvorena na dva
susedna sprata
Sva vrata u presurizovanom prostoru na ona

dva sprata kroz koja prolazi put evakuacije iz
boravišne prostorije do krajnjeg izlaza su
otvorena

krajnjeg izlaza su otvorena
Krajnji izlaz je otvoren
Put za oslobađanje vazduha iz boravišne

prostorije na spratu na kom se meri diferencijalni
pritisak je otvoren
Vrata između boravišne prostorije i 50 Pa

presurizovanog prostora na svim spratovima su
zatvorena
krajnjeg izlaza su zatvorena
Put za oslobađanje vazduha iz boravišne

prostorije na spratu na kom se meri diferencijalni
pritisak je otvoren
Krajnji izlaz je zatvoren

Uslovi projektovanja za sisteme klase E prikazani su na Slici 6.
Legenda
1 otvorena vrata
2 zatvorena vrata
NAPOMENA Slika 6 može da sadrži i pretprostorje.
Slika 6 — Uslovi projektovanja za sisteme klase E
4.7 Klasa F sistema sa nadpritiskom
4.7.1 Opšte
Sistem sa diferencijalnim pritiskom klase F može se koristiti kako bi se minimizirala mogućnost ozbiljne kontaminacije
protivpožarnog stepeništa dimom tokom evakuacije i vatrogasnih operacija.
Tokom vatrogasnih operacija biće neophodno otvoriti vrata između protivpožarnog pretprostora i boravišne prostorije
kako bi se vatrogasci nosili sa potencijalno potpuno razvijenim požarom.
U nekim situacijama požara, može biti potrebno da se vatrogasna creva spoje sa hidrantom na spratu ispod sprata na
kome je požar i da se ona prostiru preko stepenica do pretprostora sprata na kome je požar. Iz tog razloga često nije
moguće zatvoriti vrata između pretprostora i stepenica prilikom gašenja požara. Ako su glavni hidranti samo unutar
hodnika ili prostorija ispred pretprostora, vrata između pretprostora i hodnika ili boravišne prostorije na spratu ispod
onog na kome je požar, moraju se smatrati otvorenim tokom vatrogasnih operacija.
Brzina vrelog dima i gasova potpuno razvijenog požara može dostići 5 m/s i u takvim uslovima bilo bi nepraktično da
se obezbedi dovoljan protok vazduha da bi se sprečio prodor dima u pretprostor. Pretpostavlja se da vatrogasne
operacije, kao što je upotreba spreja, doprinose značajno smanjenju vrelih dimnih gasova. Međutim, suštinski je
važno da se prostor za stepenice održava čistim od značajne kontaminacije dimom. Da bi se ograničilo širenje dima iz
zone požara prema pretprostorju i potom kroz otvorena vrata između pretprostora i stepeništa, mora se postići brzina
od najmanje 2 m/s na vratima između stepeništa i pretprostora, kada su sva vrata iz pretprostora prema boravišnoj
prostoriji otvorena.
S obzirom da brzina na vratima između pretprostora i boravišne prostorije može biti manja od 2 m/s i zbog toga dim
može da uđe u pretprostor iz boravišne prostorije, ovaj dim će se ukloniti iz pretprostora postizanjem dovoljne stope
razmene vazduha u pretprostorju kada su sva vrata u pretprostorju zatvorena.
Da bi se postigla minimalna brzina od 2 m/s kroz otvorena vrata stepenica neophodno je obezbediti dovoljno curenje
iz boravišne prostorije do spoljašnjosti van objekta. U kasnijim fazama razvoja požara, biće obezbeđeno curenje veće
od dovoljnog slamanjem spoljašnjih prozora. Međutim, ne može se pretpostavljati da će prozori biti otvoreni pre
dolaska vatrogasaca te je stoga potrebno obezbediti dovoljnu površinu curenja koja je dostupna na spoljašnjoj strani
fasade, pomoću sistema kanala za ventilaciju ili pomoću specijalno projektovanih ventila za oslobađanje vazduha.
4.7.2 Uslovi za klasu F

Snabdevanje vazduhom mora biti dovoljno da se dorži diferencijalni pritisak dat u Tabeli 6 kada su zatvorena sva vrata
na liftu, stepeništu, pretprostorju i krajnja izlazna vrata i kada je otvore put za oslobađanje vazduha iz boravišne
prostorije.
Sistem treba da bude projektovan tako da stepenište i, kad je to predviđeno, okno za lift budu čisti od dima. U slučaju
da dim uđe u pretprostor, pritisak na stepeništu neće dovesti dim u okno za lift ili obratno. Ovo se postiže posebnom
presurizacijom protivpožarnog okna za lift, sa jedne strane i pretprostora i stepeništa, sa druge strane. Može se
koristiti jedan ventilator/motor za snabdevanje vazduhom protivpožarnog okna za lift i povezanog stepeništa, ali sa
posebnim sistemom kanala za snabdevanje.
Tabela 6 — Minimalni diferencijalni pritisak za sisteme klase F kada su sva vrata zatvorena
Određeno područje Diferencijalni pritisak koji treba da se

održi, min.
U oknu za lift i boravišnoj prostoriji 50 Pa
Na stepeništu i boravišnoj prostoriji 50 Pa
Na zatvorenim vratima između svakog 45 Pa

pretprostora i boravišne prostorije

4.7.2.2 Kriterijum protoka vazduha između stepeništa i pretprostora

Snabdevanje vazduhom treba da održi protok vazduha od 2 m/s kroz otvorena vrata između stepeništa i pretprostora
na spratu koji je zahvatio požar, gde je otvoren put za oslobađanje vazduha i otvorena su sva sledeća vrata:
a) sva vrata između pretprostora i zahvaćenog požarnog sektora;

b) na stepeništu i pretprostorju na spratu ispod onog koji je zahvaćen požarom;
c) na protivpožarnom oknu za lift i pretprostorju na spratu ispod onog koji je zahvaćen požarom;
d) na stepeništu i ka spoljašnjem vazduhu na vatrogasnom prilazu;
a) u pretprostorju i boravišnoj prostoriji na spratu ispod onog koji je zahvaćen požarom (ovo se primenjuje samo kada
su glavni hidranti smešteni u boravišnoj prostoriji ispred pretprostora).
NAPOMENA Ako se pretpostavi da su otvorena vrata, koja imaju dva krila, za potrebe računanja i ispitivanje prijema,
može se pretpostaviti da je manje krilo zatvoreno.
Kada vatrogasno crevo prolazi kroz vrata, ta vrata se smatraju potpuno otvorenim.
4.7.2.3 Kriterijum protoka vazduha između pretprostora i požarnog sektora

Snabdevanje vazduhom treba da održi protok vazduha od 1 m/s kroz sva otvorena vrata između pretprostora i
zahvaćenog požarnog sektora sa (videti Sliku 7):
a) zatvorenim vratima između stepeništa i pretprostora;

b) otvorenim svim vratima između pretprostora i susednih boravišnih prostorija na spratu koji je zahvaćen požarom;
c) otvorenim stepeništem i prilazom za vatrogasne jedinice;
d) otvorenim putem za oslobađanje vazduha u zahvaćenom požarnom sektoru.
Legenda
1 stepenište
2 pretprostor
3 boravišna prostorija
4 snabdevanje vazduhom
5 put curenja kroz vrata, itd.
6 put oslobađanja vazduha iz objekta
7 ventil za oslobađanje nadpritiska
9 pretprostor kod lifta
10 lift
Slika 7 — Uslovi projektovanja za sisteme klase F

4.7.2.4 Alternativni kriterijum protoka vazduha za 4.7.2.3
Održavati stopu razmene vazduha od 30 h-1 u pretprostorju na spratu koji je zahvaćen požarom sa (videti Sliku 7):
a) zatvorenim svim vratima u pretprostorju, uključujući vrata između pretprostora i stepeništa;

b) otvorenim vratima između stepeništa i spoljašnjeg vazduha na prilazu za vatrogasne jedinice;
c) otvorenim putem za oslobađanje vazduha u zahvaćenom požarnom sektoru.
Uslov b) se ne primenjuje ako postoji jednostavan pretprostor između stepeništa i krajnjeg izlaza. Sva vrata u ovom
pretprostorju se sama zatvaraju.
4.7.2.5 Snabdevanje vazduhom

Svako snabdevanje vazduhom protivpožarnog stepeništa ili okna za lift i povezanih pretprostora, ako postoje, treba da
bude odvojeno od drugih ventilacionih sistema ili sistema sa diferencijalnim pritiskom.
5 Osobine sistema sa nadpritiskom
5.1 Opšte
5.1.1 Projektovanje i izgradnja objekta

Informacije date u ovoj odredbi obuhvataju sve klase sistema i posebno obuhvataju zaštitu stepeništa, pretprostora i
hodnika koji čine deo zaštićenog puta evakuacije ili vatrogasne šahte.
Cilj je da se stvori takav diferencijalni pritisak na svim putevima curenja koji će da osigura da se dim kreće dalje od
zaštićenog prostora. To se postiže održavanjem višeg pritiska u zaštićenom prostoru od onog u zoni požara.
Najvažnije je da se obezbedi adekvatno oslobađanje vazduha iz boravišne prostorije kako bi se osiguralo da se održi
diferencijalni pritisak. Videti Slike 8 a) i 8 b).
Prilikom proračuna potrebnog snabdevanja vazduhom sistema sa nadpritiskom, treba dati pretpostavke u vezi
karakteristika curenja u objektu, a posebno između:
a) prostora sa nadpritiskom i bez pritiska;

b) susednih prostora sa nadpritiskom;
c) prostora sa nadpritiskom i spoljašnjeg vazduha;
d) prostora bez pritiska i spoljašnjeg vazduha.
Ako postoje šahte sa nadpritiskom i bez pritiska u istom objektu, postoji opasnost da šahte bez pritiska postanu
zagušene dimom kao posledica protoka vazduha stvorenog sistemom sa nadpritiskom.
Ako objekat sadrži prostore kao što su kompjuterske sobe ili medicinski objekti koji su presurizovani iz razloga koji
nisu vezani za požar, treba posvetiti pažnju zaštiti presurizovanih puteva evakuacije od posledica požara u ovim
presurizovanim prostorima. Videti odredbu 8 za više informacija.
Veoma je važno da se postigne dogovor između onih koji određuju uslove i projektanata u pogledu instalacije i tehnika
konstrukcije, koji će biti korišćeni u objektu. Posebnu pažnju treba posvetiti konstrukciji šahti koje će biti presurizovane
i zidovima objekta. Nerealne pretpostavke u pogledu vazdušne zaptivenosti konstrukcije su uobičajena greška koja
dovodi do toga da sistemi sa nadpritiskom ne ispunjavaju kriterijum prijema.
Veoma je važno da arhitekta/graditelj bude svestan važnosti kontrole površine curenja iz presurizovanih prostora tako
da kada je postavljen, nema suvišnog gubitka presurizovanog vazduha.
U jednostepenom presurizovanom sistemu nadpritisak se primenjuje samo u slučaju požara, a u dvostepenom

presurizovanom sistemu održava se nizak nivo snabdevanja vazduhom sve vreme, na primer za ventilaciju, i
povećava se do vanrednog nivoa kada se dogodi požar. Oba sistema su prihvatljiva.
5.1.2 Karakteristike uslova za sistem sa nadpritiskom
5.1.2.1 Snabdevanje vazduhom treba da bude takvo da uvlačenje spoljašnjeg vazduha ne bude kontaminirano
dimom koji je nastao usled požara u objektu (videti 11.8.2.4).
5.1.2.2 Vazduh se doprema pomoću ventilatora i kada je potrebno sistemom kanala u presurizovan prostor. Treba
uzeti u obzir gde su i kako konstruisani sistem kanala i ventilatori kako bi se obezbedilo da oni ne budu ugroženi
požarom iz nezaštićenog prostora.
Legenda
1 Alternativna opcija je kontrola ventilatora da bi se obezbedilo da nadpritisak ne bude veći od 60 Pa max.

2 Klapne za oslobađanje pritiska postavljene da rade na 60Pa (max) unutar stepeništa.
3 Pritisak se ravnomerno ispušta čitavom visinom stepeništa kod objekata viših od 11 m (jedno pražnjenje, obično na
vrhu stepeništa, prihvatljivo je za objekte niže od 11 m)
4 Protivpožarne stepenice
5 Boravišna prostorija
6 Spoljašnje curenje
7 Presurizovan vazduh se oslobađa na svakom nivou pretprostora
8 Razdaljina između oslobađanja vazduha ne sme biti veća od tri sprata
9 Vatrogasni prilaz-pretprostor
10 Zona požara
11 Ventili za oslobađanje vazduha
12 Vatrogasni prilaz
13 Otvor za usisni vazduh
14 Detektor dima
15 Električna dimna klapna
16 Prekidač za vatrogasce
17 Primarna i rezervna jedinica za presurizaciju vazduha
18 Mašinska prostorija koja je zaštićena dvočasovnim požarnim sektorom i ventilatorima za presurizaciju
Slika 8 a) — Karakteristike tipičnog sistema sa diferencijalnim pritiskom kod kog se snabdevanje vrši na dnu
Legenda
1 Klapne za oslobađanje pritiska koje rade na 60 Pa (max) unutar stepeništa

2 Mašinska prostorija koja je zaštićena dvočasovnim požarnim sektorom i ventilatorima za presurizaciju
3 Detektor dima
4 Dupli otvor za usisni vazduh na alternativnim stranama objekta i detektor dima i električna dimna klapna
5 Primarna i rezervna jedinica za presurizaciju vazduha
6 Alternativni otvor za usisni vazduh
7 Električna dimna klapna
8 Otvor za usisni vazduh
9 Alternativna opcija je kontrola ventilatora kako bi se osigurao nadpritisak koji ne prelazi 60 Pa max.
10 Protivpožarno stepenište
11 Protivpožarno okno za lift (ako je potrebno)
12 Boravišna prostorija
13 Spoljašnje curenje
14 Pritisak se ravnomerno oslobađa dužinom stepeništa kod objekata viših od 11 m (jedno oslobađanje obično na
vrhu stepeništa prihvatljivo je kod objekata nižih od 11 m)
15 Protivpožarni pretprostor
16 Presurizovan vazduh se oslobađa na svakom nivou pretprostora
17 Razdaljina između oslobađanja vazduha ne sme biti veća od tri sprata
18 Zona požara
19 Ventil za oslobađanje vazduha
20 (Vatrogasni) nivo pristupa
21 Prekidač za vatrogasce
Slika 8 b) — Karakteristike tipičnog sistema sa diferencijalnim pritiskom koji se snabdeva na vrhu stepeništa
5.1.2.3 Sva vrata između presurizovanog i nepresurizovanog prostora biće opremljena automatskim mehanizmom za
zatvaranje (zatvarači vrata).
5.1.2.4 Mali procepi i pukotine kao i otvorena vrata stvaraju puteve curenja iz presurizovanog u nepresurizovani
prostor. Dodatno oslobađanje nadpritiska služi da bi se obezbedilo da pritisak koji raste kada su vrata zatvorena ne
oteža otvaranje vrata ka presurizovanom prostoru.
5.1.2.5 Oslobađanje vazduha postoji da bi se obezbedilo da protok vazduha iz presurizovanog u nepresurizovani

prostor može da curi u spoljašnji vazduh kako bi se održao diferencijalni pritisak, ili brzina protoka vazduha kroz
otvorena vrata između dve boravišne prostorije.
5.1.2.6 Ako postoji presurizovani i nepresurizovani prostor u istom objektu, pokazaće se da dim neće biti usmeren u
nepresurizovani šaht. Upotreba presurizovanog i nepresurizovanog stepeništa na istom spratu dolazi u obzir samo
ako su ispunjeni sledeći uslovi:
a) Nepresurizovano stepenište je odvojeno od presurizovanog stepeništa velikim nepodeljenim prostorom iz kog

vazduh može da izađe pomoću otvora koji dvostruko veći od vrata kroz koja ulazi vazduh, ili
b) Detaljna analiza projektovanja protoka pokazala je da rad presurizovanog sistema neće povećati protok vazduha na
spratu koji je zahvaćen požarom u nepresurizovano stepenište.
Svaki presurizovani put evakuacije treba da ima svoje nezavisno snabdevanje vazduhom.
5.2 Tačke za snabdevanje vazduhom
5.2.1 Opšte
Prilikom projektovanja stepeništa cilj je obezbediti ravnomernu distribuciju presurizovanog vazduha duž stepeništa i
sprečiti mogućnost prekida snabdevanja vazduhom otvorenim vratima, tj. vazduh direktno prolazi kroz otvorena vrata
čim se dopremi u šaht.
Ako su vrata otvorena blizu tačke ubacivanja, vazduh za snabdevanje može da se izgubi kroz vrata i adekvatna
presurizacija ne može da se postigne na vratima koja su dalje od tačke ubacivanja. Ovo može biti slučaj posebno kod
sistema koji imaju ubacivanje na nivou poda kada je verovatno da će izlazna vrata biti otvorena značajan period
vremena.
Kada je sistem presurizacije stepeništa projektovan na osnovu otvorenih vrata na nivou krajnjeg izlaza, vertikalni
protok vazduha u šahti će verovatno biti visok i usled toga mogu nastati značajni gubici pritiska.
5.2.2 Uslovi za snabdevanje vazduhom
5.2.2.1 Svaki vertikalni šaht za evakuaciju ili protivpožarni šaht treba da ima svoj poseban sistem presurizacije.
Kanali koji vrše presurizaciju svakog vertikalnog šahta i/ili pretprostora kao i svih povezanih presurizovanih hodnika,
moći će da se snabdevaju vazduhom pomoću zajedničkog sistema. Pretprostor treba da ima presurizovan vazduh
pomoću sistema kanala koji je nezavisan od onog koji snabdeva stepenište. Hodnik treba da ima presurizovan vazduh
pomoću kanala koji je odvojen od snabdevanja pretprostora i stepeništa.
5.2.2.2 U objektima nižim od 11 m, prihvatljiva je jedna tačka snabdevanja vazduhom za svako presurizovano
stepenište.
5.2.2.3 U objektima koji imaju 11 m ili više, tačke snabdevanja vazduhom biće ravnomerno raspoređene duž
stepeništa, a maksimalna razdaljina između tačaka ne sme biti veća od tri sprata.
5.2.2.4 Tačka snabdevanja ne sme da se nalazi u krugu od 3 m od krajnjeg izlaza.
5.2.2.5 Za okna za lift postaviće se jedna tačka snabdevanja za svako okno do 30 m visine.
5.2.2.6 Svaki pretprostor treba da ima jednu tačku snabdevanja.
5.3 Oslobađanje vazduha
5.3.1 Opšte
Tokom rada sistema, presurizovan vazduh ide od presurizovanog prostora u boravišnu prostoriju. Važno je obezbediti
na spratu koji je zahvaćen požarom da vazduh koji curi u nepresurizovan prostor izađe iz objekta. Ovo je važno kako
bi se održao diferencijalni pritisak između presurizovanog prostora i boravišne prostorije. Potrebna stopa curenja
zavisi od izgleda objekta i primene sistema presurizacije.
5.3.2 Uslovi za oslobađanje vazduha
5.3.2.1 Boravišne prostorije na spratu koji je zahvaćen požarom treba da imaju posebno obezbeđeno oslobađanje
vazduha radi planirane stope protoka koji ulazi u prostor.
5.3.2.2 Odgovarajućom studijom protivpožarnog projektovanja može se pokazati da će biti dostupno dovoljno puteva
curenja pomoću ventilacionog sistema pre lomljenja prozora, tako da nije neophodno obezbediti dodatno oslobađanje
vazduha iz objekta. U odsustvu takve studije, oslobađanje vazduha vršiće se na sledeći način:
a) Postavljanjem posebnih ventila na periferiji objekta. Kada je objekat zatvoren, potrebno je postaviti posebne ventile
na svim stranama objekta (videti odredbu 15),
b) Vertikalne šahte. Ako nije moguće ventiliranje presurizovanog vazduha curenjem ili periferijskim ventilima, koriste se
vertikalne šahte za ovu namenu (videti odredbu 15),
c) Mehaničko izvlačenje. Oslobađanje presurizovanog vazduha mehaničkim izvlačenjem je zadovoljavajući metod.

Mehaničko izvlačenje vrši se samo tokom vremena koje prethodi razbijanju prozora (videti odredbu 15).
5.3.2.3 Prilikom procene efektivne površine prirodne ventilacije vazduha po spratu, jedna strana objekta će biti
zanemarena za potrebe proračuna. Ako ventilacija nije ravnomerno raspoređena duž spoljašnjeg zida, strana sa
najvećom površinom ventilacije koristiće se za proračun.
5.3.2.4 Potrebno oslobađanje vazduha računaće se tako da se uzme u obzir poseban izgled objekta i vrsta sistema
presurizacije.
5.3.2.5 Kada je oslobađanje vazduha obezbeđeno putem prirodnih ventila:
a) prirodni ventili normalno stoje zatvoreni i

b) kada radi sistem za presurizaciju, ventili treba da budu otvoreni tako da presurizovan vazduh može da izađe.
Kada se koristi automatska ventilacija, uključuje se ventilacija samo na spratu koji je zahvaćen požarom, dok na
ostalim spratovima ventili ostaju zatvoreni.
5.3.2.6 Kada se oslobađanje vazduha vrši električnim ventilima, stopa izvlačenja po spratu ne sme biti manja od
izračunate maksimalne stope protoka (videti 15.2 i A.4) ka boravišnoj prostoriji i treba obezbediti da sila za otvaranje
vrata ne bude veća od 100 N sa zatvorenim vratima.
5.3.2.7 Uslovi iz 5.3.2.6 mogu se postići odvajanjem sistema za izvlačenje na svakom spratu ili postavljanjem kanala
na svim spratovima tako da normalno budu zatvoreni pomoću modifikovanih dimnih klapni otpornih prema požaru.
Kada radi hitni sistem za presurizaciju, klapne koje zatvaraju sistem za izvlačenje treba da se otvore samo na
spratovima koji su zahvaćeni požarom.
5.4 Oslobađanje nadpritiska
5.4.1 Opšte
Projektovanje presurizovanog stepeništa uključuje procenu potrebnog protoka vazduha u dva različita stanja, tj. sa
svim vratima zatvorenim i sa odabranim vratima otvorenim. U većini slučajeva uslov za protok vazduha sa otvorenim
vratima biće veći od onog sa zatvorenim vratima. Ako se dozvoli rast pritiska u zaštićenom prostoru, može postati
teško ili nemoguće otvoriti vrata (videti odredbu 15). Kako bi se sprečio rast pritiska neophodno je obezbediti ventile
za oslobađanje nadpritiska. Površina ventila za oslobađanje pritiska može biti zatvorena poklopcem koji se otvara
samo kada pritisak bude veći od projektovanog.
Alternativno, moguće je koristiti sistem koji kontrolišu senzori za pritisak tako da se snabdevanje vazduhom ili
izvlačenje vazduha kontinuirano menja kako bi se dobio potreban protok.
5.4.2 Uslovi za oslobađanje nadpritiska
5.4.2.1 Treba obezbediti sredstva za oslobađanje viška presurizovanog vazduha iz zaštićenog prostora.
Alternativno, moguće je koristiti sistem koji kontrolišu senzori za pritisak tako da se snabdevanje vazduhom ili
izvlačenje vazduha kontinuirano menja kako bi se dobio potreban protok.
5.4.2.1 Ventili za oslobađanje nadpritiska neće vršiti ispuštanje u boravišnu prostoriju putem nezaštićenog puta
protoka, zato što svaki prodor kroz prepreke otporne prema požaru predstavljaju potencijalnu slabost između
zaštićenog prostora i zone požara. Oslobađanje nadpritiska iz presurizovanog prostora vrši se na sledeći način:
a) direktno u spoljašnji vazduh ili putem odgovarajućeg sistema kanala ili

b) za sisteme F klase, ako ventil za oslobađanje nadpritiska vrši ispuštanje u boravišnu prostoriju, prodor kroz
prepreke otporne prema požaru zaštitiće se pomoću protivpožarne klapne koja se automatski zatvara, klasifikovane u
skladu sa prEN 13501-3 i koja radi samo na osnovu toplotnog uređaja.
5.4.2.3 Ventil za oslobađanje nadpritiska biće takve veličine da bude sposoban da izvrši ispuštanje viška protoka
vazduha, određenog oduzimanjem ukupne količine curenja vazduha sa stepeništa, pretprostora i hodnika sa svim
vratima zatvorenim od ukupne stope protoka vazduha koja je potrebna, u najtežim uslovima snabdevanja vazduhom.
5.4.2.4 Ventil za oslobađanje nadpritiska treba da obezbedi da nivo presurizacije unutar zaštićenog prostora (sa svim
vratima zatvorenim) bude na nivou ili iznad nivoa projektovane presurizacije, ali ispod maksimalnog pritiska koji je
određen uslovima za silu za otvaranje vrata (videti odredbu 15).
5.4.2.5 Promenljivi ventilatori i klapne za snabdevanje koje kontrolišu senzori za pritisak, neće da se koriste osim ako
sistem može da postigne preko 90% uslova za snabdevanje vazduhom u roku od 3 s sa otvorenim ili zatvorenim
vratima.
6 Prostori za presurizaciju
6.1 Stepeništa isključivo
6.1.1 Opšte
Zaštita data presurizovanom stepeništu ograničena je samo na vertikalni deo puta evakuacije; nema značajne zaštite
u horizontalnom delu puta evakuacije na svakom spratu.
6.1.2 Uslovi za stepeništa
6.1.3 Ako su samo stepeništa presurizovana, stepeništu se pristupa direktno iz boravišne prostorije ili kroz
jednostavan pretprostor.
6.1.2.1 Kada su sva vrata zatvorena, diferencijalni pritisak na vratima biće kao što je prikazano na Slici 9.A i Slici 9.B.
6.1.2.3 Sistemi koji vrše presurizaciju stepeništa, uključuju se istovremeno uvek kad se javi požarni alarm.
6.1.2.4 Podešavanja moraju da budu usaglašena sa odgovarajućom klasom sistema kao što je definisano u odredbi
4.
6.2 Stepenište i pretprostor
6.2.1 Opšte
Ako na bilo kom spratu pretprostor koji razdvaja stepenište od boravišne prostorije nije jednostavan pretprostor, onda
on mora da se presurizuje nezavisno od stepeništa. Ovakvo podešavanje obezbeđuje zaštitu od prodora dima do
vrata koja vode u boravišnu prostoriju u kojoj se može dogoditi požar (videti Sliku 10 i 5.3).
NAPOMENA Pretprostor koji je povezan sa oknom za lift ili drugim šahtama i dalje se smatra jednostavnim
pretprostorjem ako su sve te šahte presurizovane zasebno.
6.2.2 Uslovi za stepeništa i pretprostor
6.2.2.1 Kada su sva vrata zatvorena, diferencijalni pritisak u odnosu na boravišnu prostoriju biće kao što je prikazano
na Slici 10.
6.2.2.2 Kada se detektuje dim, preduzima se sledeće:
a) sva presurizovana stepeništa i presurizovani pretprostori na svim spratovima biće istovremeno presurizovani ili
b) sva stepeništa i samo pretprostori na spratu koji je zahvaćen požarom biće presurizovani.
6.1.2.5 6.2.2.3 Podešavanja moraju da budu usaglašena sa odgovarajućom klasom sistema kao što je definisano u
odredbi 4. Kada postoji jednostavan pretprostor između stepeništa i boravišne prostorije, svi uslovi za ‘otvorena vrata’
navedeni u odredbi 4 primenjivaće se na oboja vrata u pomenutom pretprostorju, koja stvaraju jedan put protoka.
NAPOMENA Kada se situacija nastaje u presurizovanom pretprostorju sa dvoja ili više vrata koja se otvaraju u
boravišnu prostoriju na jednom spratu, situacija treba da bude predmet rešenja koje je inženjerski projektovano u
pogledu protoka vazduha i oslobađanja vazduha, posebno kada se vrata otvaraju prema posebnim putevima protoka
koji vode ka različitim putevima za oslobađanje vazduha.
Legenda
1 stepenište
2 pretprostor
P označava presurizovan prostor. Zaokružen broj označava minimalni projektovani diferencijalni pritisak, npr. 50
(paskala) u odnosu na boravišnu prostoriju, označenu sa 0.
Slika 9 — Presurizacija stepeništa samo sa ili bez pretprostora
10a Presurizacija stepeništa i svih povezanih pretprostora 10b Presurizacija stepeništa i okna za lift
Legenda
1 stepenište
2 pretprostor
7 hodnik
8 Lift
Slika 10 — Presurizacija stepeništa i svih povezanih pretprostora

11a) Presurizacija stepeništa, svih povezanih pretprostora 11b) Presurizacija stepeništa i povezanih
oslobađanja
i hodnika iz hodnika
10 c) Presurizacija stepeništa, okna za lift i svih povezanih pretprostora
legenda
1 stepenište
2 pretprostor
7 hodnik
8 Lift
Slika 11 — Konfiguracija sistema sa diferencijalnim pritiskom za stepenište
6.3 Presurizacija stepeništa i pretprostora, sa oslobađanjem vazduha iz hodnika
6.3.1 Opšte
Ako se pretprostor otvara u hodnik koji čini deo horizontalnog puta evakuacije, može biti prednost za neke sisteme da
se izvrši presurizacija stepeništa i pretprostora i oslobađanje vazduha u hodniku (videti Sliku 11 b).
6.3.2 Uslovi za presurizaciju stepeništa i pretprostora, sa oslobađanjem vazduha iz hodnika
6.3.2.1 Kada su sva vrata zatvorena, diferencijalni pritisak na vratima treba da bude kao što je prikazano na Slici 11
b).
a) svi sistemi koji vrše presurizaciju stepeništa i pretprostora biće istovremeno aktivirani ili
b) sva stepeništa i samo pretprostori na spratu koji je zahvaćen požarom biće presurizovani uvek kada se javi
požarni alarm.
6.3.2.3 Podešavanja treba izvršiti tako da se obezbedi da hodnik ima adekvatno oslobađanje vazduha u spoljašnji
vazduh.
6.3.2.4 Podešavanja treba da budu u skladu sa odgovarajućom klasom sistema kao to je definisano u odredbi 4.
6.4 Presurizacija stepeništa, pretprostora i hodnika
6.4.1 Opšte
Ako se pretprostor otvara prema hodniku koji je deo zaštićenog puta evakuacije, sistem presurizacije može biti
produžen tako da obuhvata hodnik i kontrola dima bude sve do vrata zone požara. Međutim, ako hodnik ima puno
vrata (ili druge puteve curenja) može biti potrebno veliko snabdevanje vazduhom. Cilj projektovanja je da osigura
protok vazduha sa stepeništa, kroz pretprostor, kroz hodnik do spoljašnjeg vazduha, bilo direktno ili preko boravišnih
prostorija (videti Sliku 11a).
6.4.2 Uslovi za presurizaciju stepeništa, pretprostora i hodnika
6.4.2.1 Hodnik treba da bude zaštićen hodnik i da ima presurizovan vazduh koji se doprema pomoću kanala koji je
odvojen od snabdevanja pretprostora i stepeništa.
6.4.2.2 Kada su sva vrata zatvorena, diferencijalni pritisak na vratima između hodnika i boravišne prostorije treba da
bude kao što je prikazano na Slici 11 a).
6.4.2.3 Podešavanja treba izvršiti tako da se obezbedi da hodnik ima adekvatno oslobađanje vazduha u spoljašnji
vazduh, preko boravišne prostorije.
a) sva presurizovana stepeništa i presurizovani pretprostori na svim spratovima biće istovremeno presurizovani.
Treba izvršiti presurizaciju hodnika samo na spratu koji je zahvaćen požarom ili
b) sva presurizovana stepeništa i samo pretprostori i hodnici na spratu koji je zahvaćen požarom biće
presurizovani.
6.5 Stepenište i okno za lift
6.5.1 Opšte
Ako dim uđe u nepresurizovani pretprostor ili hodnik, okno za lift stvara potencijalni put za širenje dima sa sprata koji
je zahvaćen požarom na druge spratove. Presurizacijom okna za lift moguće je ograničiti širenje dima preko okna za
lift ka drugim spratovima. Presurizacija okna za lift može da se traži za sisteme klase B (videti Sliku 11c).
6.5.2 Uslovi za stepenište i okno za lift
6.5.2.1 Kada se liftu prilazi iz nepresurizovanog pretprostora ili hodnika, okno za lift će biti presurizovano na isti nivo
kao povezano stepenište.
6.5.2.2 Kada su sva vrata zatvorena, diferencijalni pritisak na vratima između okna za lift i stepeništa biće kao što je
prikazano na slici 11 c.
6.5.2.3 Podešavanja treba izvršiti tako da se obezbedi da postoji adekvatno oslobađanje vazduha iz hodnika u
spoljašnji vazduh.
6.5.2.4 Kada se detektuje dim, sva presurizovana stepeništa i presurizovana okna za lift će biti istovremeno
presurizovana.
NAPOMENA Pretprostor povezan sa oknom za lift ili drugim šahtama i dalje se smatra jednostavnim pretprostorjem
ako su sve te šahte zasebno presurizovane.
6.6 Stepeništa i hodnici sa oslobađanjem vazduha iz boravišnih prostorija
6.6.1 Opšte
Kada stepenište i hodnik na bilo kom spratu predstavljaju put evakuacije iz boravišne prostorije prema stepeništu,
stepenište i hodnik moraju biti presurizovani kao što je prikazano na Slici 12a. ovakvo podešavanje će obezbediti
zaštitu od dima sve do vrata boravišne prostorije.
6.6.2 Uslovi za stepeništa i hodnike sa oslobađanjem vazduha iz boravišnih prostorija
6.6.2.1 Kada su sva vrata zatvorena, diferencijalni pritisak na vratima biće kao što je prikazano na slici 12 a.
a) sva presurizovana stepeništa i presurizovani hodnici na svim spratovima biće istovremeno presurizovani ili
b) sva presurizovana stepeništa i samo hodnici na spratu koji je zahvaćen požarom biće presurizovani
6.6.2.3 Ovakvo podešavanje će se kontrolisati adresibilne klapne, itd.
6
12 a) Presurizacija stepeništa i hodnika 12 b) Presurizacija stepeništa i oslobađanje vazduha u hodnicima
Legenda
1 stepenište
2 hodnik
7 hodnik
8 lift
Slika 12 — Konfiguracija sistema sa diferencijalnim pritiskom za stepeništa

6.7 Stepeništa i oslobađanje vazduha iz hodnika/pretprostora
6.7.1 Opšte
Kada nije obezbeđeno oslobađanje vazduha iz boravišne prostorije, koristiće se opcija presurizovanja stepeništa sa
oslobađanjem vazduha iz pretprostora/hodnika, kao što je prikazano na Slici 12 b.
6.7.2 Uslovi za stepeništa i oslobađanje vazduha iz hodnika/pretprostora
6.7.2.1 Kada su sva vrata zatvorena, diferencijalni pritisak na vratima biće kao što je prikazano na Slici 12 b.
6.7.2.2 Kada se detektuje dim, sistemi koji vrše presurizaciju stepeništa biće aktivirani istovremeno.
6.7.2.3 Treba izvršiti podešavanja tako da hodnik/pretprostor imaju odgovarajuće oslobađanje vazduha u spoljašnji
vazduh.
6.7.2.4 Oslobađanje vazduha će se vršiti samo na spratu koji je zahvaćen požarom.
6.8 Stepeništa, pretprostori i okna za lift
6.8.1 Opšte
Sistem sa diferencijalnim pritiskom može da se koristi da bi se minimalizovao potencijal ozbiljne kontaminacije
protivpožarnog stepeništa dimom tokom vatrogasnih radnji.
Tokom vatrogasnih radnji neophodno je da budu otvorena vrata između protivpožarnog pretprostora i boravišne
prostorije, kako bi se preduzimale mere protiv potpuno razvijenog požara.
6.8.2 Uslovi za stepeništa, pretprostorje i okna za lift
6.8.2.1 Kada su sva vrata zatvorena, diferencijalni pritisak na vratima biće kao što je prikazano na Slici 13.
6.8.2.2 Sva presurizovana stepeništa, pretprostori i okna za lift na svim spratovima biće istovremeno presurizovani,
po uključenju automatskog detektora dima ili će njima ručno upravljati vatrogasac (videti odredbu 12).
6.8.2.3 Podešavanja treba da budu u skladu sa klasom B sistema kao što je definisano u odredbi 4.
6.8.2.4 Stepenište, pretprostor i okno za lift će biti zasebno presurizovano kako bi se obezbedila minimalna
kontaminacija dimom svakog područja.
Legenda
1 stepenište
2 pretprostor
8 lift
Slika 13 — Presurizacija stepeništa, pretprostora i okna za lift (ova podešavanja su mere za borbu protiv
požara)
7 Postupak projektovanja sistema presurizacije
7.1 Opšte
7.2 do 7.4 su namenjene da ilustruju osnovne principe projektovanja koji se koriste za sve klase sistema i koji se
mogu prilagoditi tako odgovaraju i drugim primenama.
Kada je planirano da stepenište ima protivpožarnu namenu, onda je bolje da se koristi protivpožarni postupak
projektovanja pre postupka za puteve evakuacije.
Informacije o površinama curenja vazduha za tipične forme konstrukcije date su u A.6.2. Uputstvo u vezi proračuna
efektivne površine curenja za puteve protoka u nizovima i paralelama, dato je u odredbi 15.
7.2 Uslovi za projektovanje puteva evakuacije
7.2.1 Izvršiće se procena efektivne površine curenja za sledeće puteve protoka na svakom spratu za scenario kada
su sva vrata zatvorena (videti 15.2.1 i 15.2.2):
a) od stepeništa, preko jednostavnog pretprostora do boravišne prostorije;

b) od stepeništa direktno do spoljašnjeg vazduha;
c) iz boravišne prostorije do spoljašnjeg vazduha;
d) iz okna za lift direktno do spoljašnjeg vazduha;
e) iz pretprostora do boravišne prostorije.
U postojećim objektima površina curenja uveliko zavisi od kvaliteta izrade i prirode konstrukcije, zbog čega stvarne
vrednosti curenja mogu da variraju značajno u odnosu na projektovane vrednosti. Efektivna površina curenja će, ako
je moguće, biti procenjena na licu mesta merenjem protoka vazduha.
7.2.2 Biće izračunata (videti 15.2.3 do 15.2.7) stopa curenja vazduha preko puteva protoka iz presurizovanog okna
na projektovanom nivou presurizacije sa zatvorenim svim vratima na stepeništu, liftu i pretprostorju (videti odredbu
15).
7.2.3 Sve stope curenja vazduha se sabiraju kako bi se dobila teorijska stopa snabdevanja vazduhom (videti
15.2.8). Da bi se dobila potrebna ukupna stopa snabdevanja vazduhom, ova vrednost se množi faktorom od najmanje
1,5 kako bi se uzele u obzir sve neizvesnosti u identifikovanim putevima curenja (videti 15.2).
7.2.4 Stopa snabdevanja vazduhom u skladu sa odgovarajućom klasom sistema odrediće se za situaciju sa
otvorenim vratima (videti 4.2 do 4.6).
7.2.5 Izračunaće se ukupno snabdevanje koje je potrebno sa otvorenim svim odgovarajućim vratima u skladu sa
odabranom klasom sistema, plus dodatak od 15% za gubitke u sistemu kanala.
7.2.6 Uporediće se stope protoka vazduha u uslovima sa zatvorenim i otvorenim vratima i izabraće se viša stopa
kao potrebna ukupna stopa snabdevanja vazduhom.
7.2.7 Odrediće se uslovi za oslobađanje vazduha (videti 5.3 i 15.2). Proračun uslova za oslobađanje vazduha nije
neophodan ako je prethodno sproveden postupak projektovanja borbe protiv požara.
7.2.8 Izračunaće se nominalno oslobađanje nadpritiska koje je potrebno za uklanjanje viška vazduha za
snabdevanje iz presurizovanog prostora (videti 5.4 i 15.2).
7.2.9 Okno za lift ne mora da ima ventile za oslobađanje nadpritiska ako je sistem za snabdevanje od početka
namešten tako da postigne potrebni nivo presurizacije sa svim vratima zatvorenim.
7.3 Projektovanje borbe protiv požara
7.3.1 Opšte
Stepenište koje opslužuje okno za lift može da zahteva veću stopu snabdevanja vazduhom i više obezbeđenih
oslobađanja vazduha iz boravišnih prostorija nego stepenište koje služi samo kao put evakuacije.
Kako bi se pojednostavio postupak proračuna, može se pretpostaviti da nema interakcije između stepeništa i sistema
sa diferencijalnim pritiskom za lift (što vodi ka precenjivanju potrebne ukupne stope snabdevanja vazduhom za
stepenište zato što se ne uzima u obzir dodatni protok vazduha između lifta i stepeništa).
Sledeći postupci treba da posluže da se utvrdi potrebno snabdevanje vazduhom sa otvorenim krajnjim vratima,
otvorenim vratima na stepeništu i pretprostorju na spratu koji je zahvaćen požarom i otvorenim vratima na susednom
spratu (kao što je navedeno u 4.3).
7.3.2 Uslovi za projektovanje borbe protiv požara
7.3.2.1 Potrebna stopa curenja vazduha/snabdevanja vazduhom izračunaće se u skladu sa 7.2.1.
7.3.2.2 Izračunaće se potrebna stopa protoka vazduha kroz otvorena vrata iz pretprostora u boravišnu prostoriju
kako bi se postigla brzina vazduha od 2 m/s, pod pretpostavkom da su vrata iz pretprostora u boravišnu prostoriju
potpuno otvorena (plus 15 % dodatka za gubitke u sistemu kanala, po potrebi).
7.3.2.3 Kod vrata sa dva krila, smatraće se da je efektivna površina otvorenih vrata, površina jednog krila otvorenih
vrata.
7.3.2.4 Diferencijalni pritisak koji je potreban da bi se razvila potrebna brzina protoka od 2 m/s kroz put protoka iz
stepeništa preko pretprostora do boravišne prostorije i u spoljašnji vazduh, izračunaće se kao što je opisano u odredbi
15.
7.3.2.5 Koristeći gore izračunat pritisak na stepeništu, odrediće se potreban protok vazduha da bi se održao ovaj
pritisak sa otvorenim krajnjim vratima, uzimajući u obzir sve puteve curenja iz šahti na ovom projektovanom pritisku
(videti odredbu 15). Očekivano curenje iz drugih puteva osim otvorenih vrata pomnožiće se faktorom od najmanje 1,5
da bi se uzele u obzir sve neizvesnosti u utvrđenim putevima curenja.
7.3.2.6 Izabraće se viša vrednost potrebne stope snabdevanja vazduhom između one za borbu protiv požara i one za
puteve evakuacije, tako da predstavlja ukupnu potrebnu stopu snabdevanja vazduhom za potrebe projektovanja
(videti odredbu 15).
7.3.2.7 Izračunaće se potreban kapacitet oslobađanja vazduha na spratu koji je zahvaćen požarom, kao i
podešavanja oslobađanja vazduha (videti odredbu 15), koji će biti obezbeđeni na svim spratovima.
7.3.2.8 Ako je ukupna stopa snabdevanja vazduhom, potrebna za borbu protiv požara, veća od one koja je potrebna
za puteve evakuacije, onda se mora ponovo izračunati veličina ventila za oslobađanje pritiska u šahti u stepeništu.
7.4 Dodatni aspekti presurizacije zaštićenih puteva evakuacije
7.4.1 Opšte
Evakuacija sprata koji je zahvaćen požarom treba da se izvrši u početnim fazama razvoja požara pre nego što uslovi
u boravišnim prostorijama postanu neizdrživi, čineći prilaz zaštićenom putu evakuacije nemogućim. Tokom ovog
početnog perioda, potencijal kontaminacije zaštićenih puteva je mali. Pre nego što uslovi na spratu koji je zahvaćen
požarom postanu neizdrživi, postupak evakuacije na tom spratu treba da bude završen i izlazna vrata na spratu
zatvorena. Usled toga, nema potrebe da sistem sa diferencijalnim pritiskom zadržava dim iz potpuno razvijenog
požara na vratima, sve dok je protok vazduha dovoljan da zadrži dim na spratu koji je zahvaćen požarom dok se ljudi
evakuišu.
Nakon evakuacije na spratu koji je zahvaćen požarom, požar može i dalje da se razvija sa mogućnošću da uzrokuje
protok dima na stepenište kroz procepe oko vrata na stepeništu i pretprostorju. Stoga je važno da se obezbedi
pozitivan pritisak duž stepeništa tokom čitavog trajanja evakuacije.
Međutim, tokom ove faze krajnji izlaz se verovatno koristi, stvarajući gubitak presurizovanog vazduha i samim tim
smanjujući pritisak na stepeništu, pa je neophodno ovo uzeti u obzir prilikom proračuna snabdevanja vazduhom.
Uslovi projektovanja sistema sa diferencijalnim pritiskom za stepenište prikazani su na Slikama 9 a), 9 b), 10, 11 a), 11
b), 11 c), 12 a), 12 b), 13, 14, 15 i 16.
7.4.2 Presurizacija zaštićenih puteva evakuacije, dodatni uslovi
7.4.2.1 Zaštićeni putevi evakuacije konstruisaće se u skladu sa preporukama odgovarajućih nacionalnih propisa,
važećim u zemlji upotrebe, po potrebi.
7.4.2.2 Sva vrata koja vode u presurizovan prostor biće opremljena uređajima za samozatvaranje.
7.4.2.3 Maksimalna snaga potrebna za otvaranje bilo kojih vrata duž puta evakuacije, ni pod kojim uslovima ne sme
biti veća od 100 N, primenjena na ručki od vrata.
NAPOMENA 1 Odgovarajući maksimalni diferencijalni pritisak na vratima treba odrediti korišćenjem postupka iz
odredbe 15, u zavisnosti od konfiguracije vrata. Snaga potrebna da se savladaju vrata, češće neće biti poznata u
preliminarnim fazama projektovanja, te može se koristiti maksimalni diferencijalni pritisak od 60 Pa za potrebe
projektovanja.
NAPOMENA 2 Sila koja se koristi za otvaranje vrata biće ograničena trenjem između cipela i poda i može biti
potrebno da se izbegavaju klizave površine podova blizu otvora vrata u presurizovane prostore, posebno u objektima
u kojima se nalaze veoma mlade, stare ili nemoćne osobe.
7.4.2.4 Vrata koja se otvaraju iz presurizovanog prostora, osim vrata na krajnjem izlazu, treba da imaju uređaj za
samozatvaranje koji može da zatvori vrata nasuprot pritisku.
Legenda
2 protivpožarni kontrolni centar
3 hodnik
6 oslobađanje vazduha iz objekta
Slika 14 — Presurizacija protivpožarnog kontrolnog centra, npr. tržnih centara ili

postepena evakuacija iz složenih objekata
Legenda
1 stepenište
2 pretprostor i pretprostor skloništa
7 lift
Slika 15 — Presurizacija skloništa
Legenda
1 stepenište
2 kompjuterska ili medicinska prostorija
7 hodnik
Slika 16 — Presurizacija kompjuterskih prostorija i medicinskih ustanova

8 Presurizacija skloništa i drugih prostorija
8.1 Opšte
Može biti potrebna presurizacija skloništa i drugih zaštićenih prostorija, npr. protivpožarnih kontrolnih prostorija, kako
bi se stanarima pružila zaštita od požara i dima, kada postoji potreba da oni ostanu u objektu izvestan vremenski
period od početka požara.
Ova zaštita je obično u formi specifične prostorije u blizini stepeništa za evakuaciju ili je deo puta ka izlazu sa sprata,
konstruisana od materijala otpornog prema požaru (uključujući vrata otporna prema požaru sa efikasnim uređajima za
samozatvaranje), u skladu sa nacionalnim propisima važećim u mestu upotrebe sistema. Pogledati Slike 14 i 15 u vezi
tipičnog izgleda plana.
Ako objekat sadrži prostorije kao što su kompjuterska ili medicinska prostorija, koje su presurizovane iz drugih razloga
osim požara, pažnju treba posvetiti zaštiti presurizovanog puta evakuacije od posledica požara u ovim presurizovanim
prostorijama. Pogledati Sliku 16 u vezi tipičnog izgleda plana.
8.2 Uslovi za skloništa i druge prostorije
8.2.1 Kada su skloništa projektovana da budu unutar objekta, protivpožarna zaštita tog prostora treba da bude u
saglasnosti sa nacionalnim propisima važećim u mestu upotrebe sistema, po potrebi.
8.2.2 Diferencijalni pritisak između skloništa ili zaštićenog prostora i boravišne prostorije ne sme biti manji od 50
Pa.
8.2.3 Presurizovano sklonište ili drugi prostor ne sme biti povezano sa nepresurizovanim stepeništem, a pritisak u
skloništu ne sme biti više od 5 Pa veći niti manji od pritiska na presurizovanim stepeništu, na projektovanom pritisku
sa svim vratima zatvorenim (videti Slike 14 i 15).
8.2.4 U slučajevima kada sklonište čini deo zaštićenog puta evakuacije, na primer površina pretprostora u objektu
sa zaštićenim pretprostorjem, pretprostor će biti projektovan tako da bude dovoljnog kapaciteta za svrhu korišćenja.
8.2.5 Ako postoji više od jednog sistema presurizacije koji rade na jednom spratu, treba uzeti u obzir sve puteve
curenja kada svi sistemi rade istovremeno.
8.2.6 Površina skloništa mora biti dovoljna za svrhu korišćenja.
8.2.7 Kada površina skloništa čini deo istog nepodeljenog prostora kao put evakuacije, njegovo prisustvo neće
ometati normalnu upotrebu tog puta evakuacije.
8.2.8 Ako je presurizovani put evakuacije direktno povezan sa presurizovanim prostorom koji ne čini deo puta
evakuacije, onda projektovani pritisak na putu evakuacije mora biti bar 10 Pa veći od bilo kog presurizovanog prostora
koji nije presurizovan zbog požara već iz drugih razloga, npr. medicinske ili kompjuterske prostorije ili druge prostorije
koje nisu presurizovane zbog požara (videti Sliku 16).
9 Stvaranje podpritiska (depresurizacija)
9.1 Opšte
Cilj sistema depresurizacije jeste da se postigne ista zaštita na vratima između depresurizovanog prostora, (npr.
podruma) i zaštićenog prostora (npr. stepeništa) kao što bi bila upotrebom presurizacije zaštićenog prostora. Važno je
primetiti da nema zaštite nijednog dela puta evakuacije u okviru depresurizovanog prostora, koji može biti ispunjen
dimom ili čak potpuno zahvaćen požarom. To je osnovna razlika između depresurizacije i ventilacije za izbacivanje
dima. Da bi bio efikasan, svaki depresurizovan prostor mora biti ograđen na svim stranama konstrukcijom otpornom
prema požaru, zato što svaki gubitak integriteta rezultira izjedanačavanjem pritiska između depresurizovane zone i
spoljašnjeg vazduha. Međutim, u objektima koji su izdeljeni na sektore moguće je izvršiti depresurizaciju pojedinačnih
prostora. Videti Sliku 17 radi tipičnih osobina sistema depresurizacije.
Najbolja upotreba sistema depresurizacije jeste u podrumima, videti Sliku 18 za izgled.
9.2 Uslovi za depresurizaciju
9.2.1 Obezbediće se otvori iz spoljašnjeg vazduha u zaštićeni prostor kako bi se obezbedio protok za zamenu
vazduha iz zaštićenog prostora u depresurizovani prostor.
9.2.2 Otvor za usisni vazduh za zamenu vazduha biće postavljen tako da vazduh koji se uvlači u zaštićeni prostor
nije kontaminiran dimom iz požara.
9.2.3 Sistem se sastoji od ventilatora za izduvavanje i, ako je potrebno, sistema kanala za uklanjanje vrelih gasova
i dima nastalih usled požara iz depresurizovane zone van objekta.
9.2.4 Postaviće se otvori za usisni vazduh za neophodnu zamenu vazduha koja je potrebna kako bi se stvorio
diferencijalni pritisak na zatvorenim vratima i postigla brzina protoka vazduha kroz otvorena vrata u zonu požara,
prvenstveno zbog evakuacije i/ili kasnije za protivpožarne svrhe.
9.2.5 Ispusti sistema kanala za izduvavanje treba da budu na takvim mestima da dim ne ugrožava bezbednost
stanara i vatrogasaca ili lica van objekta i ne doprinosi spoljašnjem širenju požara.
9.2.6 Depresurizovane zone treba da budu ograđene sa svih strana (uključujući podnu ploču iznad i ispod)
konstrukcijom koja ima otpornost prema požaru najmanje jednaku onoj koja je potrebna za zaštićeni prostor.
9.2.7 Sva vrata prema depresurizovanom prostoru treba da budu samozatvarajuća.
9.2.8 Sistem kanala za izduvavanje iz depresurizovane zone mora da ispunjava uslove otpornosti prema požaru
tokom vremenskog perioda najmanje jednakom najvećem periodu otpornosti prema požaru kroz koji sistem kanala
prolazi, kada se ispituje i klasifikuje u skladu sa prEN 13501-3.
9.2.9 Ventilator za izduvavanje iz depresurizovane zone treba da bude u stanju da se pobrine za dim na
temperaturi od 1 000 °C u objektima bez sprinklerskog sistema, ili 300 °C u objektima sa sprinklerskim sistemom,
kada se ispituje i klasifikuje u skladu sa prEN 13501-4.
9.2.10 Kada su sva vrata zatvorena, stopa izduvavanja dima i vrelih gasova iz depresurizovane zone treba da
održava diferencijalni pritisak tako da nije manji od onog koji je dat u odredbi 4 za odgovarajuću klasu sistema i, kada
je potrebno, da zadovoljava kriterijum protoka vazduha sa otvorenim vratima.
9.3 Postupci projektovanja za sisteme sa depresurizacijom
9.3.1 Opšte
Sistemi sa depresurizacijom mogu biti konfigurisani tako da obuhvataju puteve evakuacije u slučaju požara i
protivpožarne procedure. Postupak projektovanja će biti isti za oba sistema, sa tim da će kod projektovanja
protivpožarne zaštite zapremina protoka izduvavanja biti povećana kako bi se uzele u obzir kasnije faze razvoja
požara.
9.3.2 Uslovi postupka projektovanja puteva evakuacije

Osnovni postupci projektovanja su sledeći:
9.3.2.1 Izvršiti procenu puteva curenja iz spoljašnjosti objekta u depresurizovan prostor, zanemarujući vrata koja su
zaštićena prema projektu.
9.3.2.2 Izračunati potrebnu zapreminu protoka izduvavanja kako bi se postigla željena brzina vazduha od 0,75 m/s
kroz otvorna vrata između zaštićenih prostora i depresurizovanog prostora. Izračunati diferencijalni pritisak na tim
istim vratima kako bi se održala brzina vazduha. Osigurati da se otpornost puteva curenja iz spoljašnjosti objekta u
zaštićen prostor uključi u proračun.
NAPOMENA Ako su krajnja izlazna vrata otvorena, otpornost protoka ovih puteva curenja će biti dovoljno mala, tako da
može da se zanemari.
9.3.2.3 Izračunati dodatnu zapreminu protoka koji prolazi kroz puteve curenja, na osnovu diferencijalnog pritiska na
vratima između zaštićenog prostora i depresurizovanog prostora.
9.3.2.4 Izračunati potrebno angažovanje ventilatora za izduvavanje kako bi se održala ova brzina vazduha tj. zbir
zapremina protoka navedenih u 9.3.2.2 i 9.3.2.3.
9.3.2.5 Izračunati potrebno angažovanje ventilatora za izduvavanje kako bi se obezbedio minimalni diferencijalni
pritisak od 50 Pa ± 10 % na zatvorenim vratima između zaštićenog prostora i depresurizovanog prostora, na osnovu
puteva curenja navedenih u 9.3.2.1.
Obično će angažovanje ovog ventilatora biti manje od onog koje je navedeno u 9.3.2.4. Ako je angažovanje veće,
tada će angažovanje ovog ventilatora biti specificirano za ventilator za izduvavanje.
9.3.2.6 Izračunati pad pritiska koji će se dogoditi na zatvorenim vratima ka depresurizovanom prostoru, uzimajući u
obzir sledeće:
a) efekat bilo kojeg sistema kanala povezanog sa tim ventilatorima;
b) površine curenja navedene u 9.3.2.1;
c) veličinu ventilatora, kao što je navedeno u 9.3.2.4 i 9.3.2.5, šta god je veće.
9.3.2.7 Ako diferencijalni pritisak može da bude uzrok da sila za otvaranje vrata na ručki bude veća od 100 N,
instaliraće se uređaji za oslobađanje pritiska.
9.3.3 Uslovi za postupak projektovanja protivpožarne zaštite

Postupci projektovanja zaštite protivpožarne šahte isti su kao za zaštitu zaštićenog stepeništa za evakuaciju, osim
sledećeg:
9.3.3.1 Prilikom proračuna potrebne zapremine protoka izduvavanja, potrebna je brzina vazduha od 2 m/s kroz
otvorena vrata između protivpožarne šahte i depresurizovanog prostora.
9.3.3.2 Zatim izračunati diferencijalni pritisak na istim tim vratima kako bi se održala ta brzina.
Obezbediti da efekat puteva curenja iz spoljašnjosti objekta u zaštićen/depresurizovan prostor bude uključen u
proračun.
Legenda
1 stepenište
2 pretprostor
4 izduvavanje (depresurizacija)
6 svež vazduh u objektu
7 Lift
8 Konstrukcija otporna prema požaru
DP denotes depressurized space denotes minimum design pressure differential, e.g. 50 (Pascals) relative to
accommodation, identified by 0
Figure 17 — De-pressurization of basements or of other spaces with no external windows
58
Key
1 Make up air via shaft or protected space
2 Protected space
3 Ground floor
4 De-pressurization fan
5 Extract ductwork
6 Smoke detector operated fire dampers
7 Fire zone
8 External leakage
9 Open damper on fire floor
Figure 18 — De-pressurization in basements
10 Interakcija sa drugim sistemima za zaštitu od požara i drugim građevinskim sistemima
10.1 Sistemi za detekciju požara
10.1.1 Opšte karakteristike
Sistemi sa diferencijalnim pritiskom su projektovani tako da ih automatski pokreću sistemi za detekciju dima. Sistem
detekcije treba da bude u mogućnosti da obezbedi signale upravljačkom pultu sa kojim je u vezi, tako da se sistem sa
diferencijalnim pritiskom aktivira što je pre moguće u toku perioda razvijanja požara. Ovi signali treba da omoguće
sistemu sa diferencijalnim pritiskom u okviru požarne zone da radi prema zahtevima, nakon pokretanja sistema za
detekciju požara.
10.1.2 Zahtevi za sisteme za zaštitu od požara
10.1.2.1 Sistem za detekciju požara treba da bude u skladu sa odredbama koje važe u zemlji upotrebe.
10.1.2.2 Sistem za detekciju požara treba da bude u mogućnosti da locira požar i da na taj način omogući sistemu sa
diferencijalnim pritiskom u okviru požarne zone da bude aktiviran prema zahtevima projekta. Za više
podataka o početnom vremenu pogledati 11.2.3.
10.2 Sistemi za grejanje, ventilaciju i hlađenje (HVAC)
10.2.1.1 Primarna svrha sistema sa diferencijalnim pritiskom je da u objektu uspostavi protok vazduha i razliku
pritiska koji će ograničiti širenje dima prema vratima koja vode ka evakuacionom putu koji se štiti ili kroz njih.
10.2.1.2 HVAC sistem je projektovan tako da održava prihvatljive uslove za zaštitu životne sredine, pa stoga treba da
prati modele protoka vazduha utvrđene u 10.2.1.1. i daleko od evakuacionog puta. To će osigurati da u ranim fazama
požara, pre uspostavljanja projektovane razlike pritiska kod sistema, ovaj sistem ne utiče nepovoljno na evakuacione
puteve i druge sektore u kojima postoji strategija za kretanje dima.
10.2.1.3 Rad HVAC sistema u slučaju izbijanja požara treba da bude projektovan tako da ne utiče nepovoljno na rad
sistema sa diferencijalnim pritiskom. Ukoliko postoji mogućnost da HVAC sistem utiče na sistem sa diferencijalnim
pritiskom tada HVAC sistem treba isključiti da bi se sprečilo da dim prodre u druge međusobno povezane prostore.
10.2.2 Zahtevi za HVAC sistem
10.2.2.1 U slučaju požara, HVAC sistem ili treba automatski da bude zaustavljen putem signala iz sistema za dojavu
požara ili treba da bude konstruisan kao sistem za odvođenje dima u skladu sa prEN12101-4 i da nastavi sa radom
samo pod sledećim uslovima:
a) signal koji aktivira rad u slučaju opasnosti je isti signal koji pokreće sistem sa diferencijalnim pritiskom;
b) recirkulacija vazduha je zaustavljena i sav iskorišćen vazduh je izbačen u atmosferu;
c) sistemi dovoda/odvođenja vazduha iz boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom su prebačeni na

brzinu potpunog izduvavanja, a njihovi kanali kojima se prenose gasovi imaju otpornost na požar u skladu sa
nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema;
d) komponente koje se koriste za pričvršćivanje kanala u objektu treba da nose konstrukciju najmanje tokom
istog vremenskog perioda kolika je i otpornost samih kanala prema požaru;
e) treba da bude zaustavljen dovod vazduha na sve spratove;
f) pozicije izduvnih otvora treba da budu takve da održavaju dovoljan protok vazduha i na mestima koja su
daleko od izlaza sa sprata.
10.2.2.2 Da bi se sprečilo kretanje dima putem HVAC kanala iz jednog požarnog sektora u drugi, dimne klapne treba
da zadovoljavaju uslove integriteta u klasi E na graničnim mestima kroz koja prolaze. Ove klapne treba da pređu na
požarni režim rada putem signala iz sistema za automatsku detekciju požara.
10.2.2.3 Klapne za kontrolu dima treba da imaju mogućnost prebacivanja u otvoren i zatvoren položaj tokom rada u
požarnom režimu. Radi daljih informacija takođe treba pogledati klauzulu 11.
10.3 Kompjuterizovani kontrolni sistemi
Kompjuterizovani kontrolni sistemi se upotrebljavaju za kontrolu raznih operativnih funkcija sistema sa diferencijalnim
pritiskom, a oslanjaju se na upotrebu specifičnih softvera koji obavljaju funkcije neophodne tim sistemima, u skladu sa
prEN 12101-9.
Treba obratiti pažnju na zaštitu provodnika signalnog sistema.
10.3.2 Zahtevi kod kompjuterizovanih kontrolnih sistema
10.3.2.1 U slučajevima gde se kompjuterizovani kontrolni sistemi koriste kao deo operativnih potreba sistema sa
diferencijalnim pritiskom, ni jedna promena softvera koji kontroliše protivpožarne funkcije ne treba da utiče na rad
sistema sa diferencijalnim pritiskom.
10.3.2.2 U slučajevima kada su načinjene izmene softvera ili kompjuterskog sistema sa kojim je u vezi, treba izvršiti
potpunu proveru sistema sa diferencijalnim pritiskom kako bi se potvrdilo da nema prekida u radu sistema.
10.3.2.3 Projektant sistema treba da obezbedi vlasniku zgrade i/ili njegovom zastupniku na gradilištu, sveobuhvatan
opis kontrolnog softvera, zajedno sa dokumentacijom koja sadrži podatke o svim promenama izvršenim na sistemu
nakon instalacije.
10.3.2.4 Potrebno je zaštititi od uticaja požara signalne sisteme koji obezbeđuju ulazne i izlazne informacije
kompjuterizovanom kontrolnom centru u periodu koji je u skladu sa nacionalnim odredbama koje važe na mestu
upotrebe sistema. Radi više informacija takođe pogledati klauzulu 12.
10.4 Javni adresibilni sistemi i sistemi sa govornim alarmom
Ovi sistemi pružaju informacije i poruke koje korisnike objekta navode na akciju u slučaju požara, a potrebni nivoi
jačine zvuka određuju se prema nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema.
10.4.2 Zahtevi kod javnih adresibilnih sistema i sistema sa govornim alarmom
Nivo zvuka kod javnih adresibilnih sistema i sistema sa govornim alarmom treba da bude podešen tako da u slučaju
požara, kada su aktivirani ventilatori za stvaranje razlike pritiska, poruke budu jasno čujne i razumljive iznad buke koju
pravi sistem sa diferencijalnim pritiskom (tj. ventilatori).
11 Instalacija i oprema (uključujući komponente)
11.1 Uvod
Sistem sa diferencijalnim pritiskom sastoji se od ventilatora, razvodnih kanala, rasteretnih klapni, vatrootpornih klapni
i odgovarajućih ventila za oslobađanje pritiska.
Kada se ventilacioni sistem (HVAC) koristi kao deo sistema sa nadpritiskom ili podpritiskom, komponente treba da
budu u skladu sa zahtevima iz ove klauzule.
Treba obezbediti alternativno napajanje i pomoćnu opremu, tj. ventilatore, kako bi se osiguralo da sistem
zadovoljavajuće radi u slučaju opasnosti.
Oprema koja je potrebna da bi se napravila razlika pritiska između štićenog prostora i boravišnog prostora sastoji se
od opreme navedene u sledećim pod-klauzulama.
11.2 Ventilatori i njihov pogonski mehanizam
Kapacitet ventilatora izračunava se sabiranjem curenja na svim putevima curenja koji se mogu identifikovati u zonama
sa nadpritiskom. Od vitalnog je značaja da se arhitekta i građevinski inženjer dogovore sa inženjerom koji je
odgovoran za montažu šta se očekuje od konstrukcije evakuacionog puta, uz puno poštovanje zahteva koje postavlja
nacionalna regulativa.
Često je teško identifikovati sve puteve curenja koji će se verovatno pojaviti tamo gde puna konstrukcija okružuje
štićeni prostor. Kapacitet ventilatora treba da bude najmanje 1,5 puta veći od onog koji je izračunat za predviđena
curenja, ne uključujući slučajeve kada su vrata otvorena, kako bi se uzela u obzir i neustanovljena curenja. U
slučajevima kada se koriste materijali i tehnike konstrukcije koji mogu dovesti do značajnog curenja, npr. zidovi od
gipsanih ploča i spušteni plafoni, možda će biti potrebno da faktor bude veći od 1,5, uz konsultaciju sa arhitektom i
građevinskim inženjerom.
Kada se bira ventilator određenih karakteristika, potrebno je obratiti pažnju na temperaturu i vremenski period u kojem
sistem treba da radi (videti 9.3.2.4 i 9.3.2.5 za sisteme za odvođenje vazduha i stvaranje podpritiska).
NAPOMENA U slučajevima gde postoji sumnja u vezi sa zaptivenošću postojeće građevinske

konstrukcije ili ukoliko je izvršeno renoviranje zgrade, preporučuje se da se proceni površina curenja pomoću
kalibrisanog prenosivog ventilatora pre nego što se odrede karakteristike ventilatora.
11.2.2 Zahtevi za ventilatore i njihove pogonske mehanizme
Karakteristike ventilatora treba proceniti na sledeći način:
11.2.2.1 Zapreminski protok vazduha u slučaju kada su vrata zatvorena ne treba da bude manji od proračunatog
dovoda vazduha u/iz svih prostora sa nadpritiskom ili podpritiskom, koje opslužuju određeni ventilatori, i potrebno je
dodati 50% za neutvrđene puteve curenja i 15% za moguća curenja preko kanala.
11.2.2.2 Zapreminski protok vazduha za scenario otvorenih vrata ne treba da bude manji od proračunatog dovoda
vazduha u/iz svih prostora sa nadpritiskom ili podpritiskom, koje opslužuju određeni ventilatori, plus 15% za moguća
curenja preko kanala.
11.2.2.3 Ventilator treba da bude u mogućnosti da obezbedi zapreminski protok vazduha kao što je navedeno u
11.2.2.1 i 11.2.2.2 na pritisku dovoljno visokom da se postigne neophodna razlika pritiska o kojoj je reč u ovom
dokumentu (nivo nadpritiska u slučaju opasnosti), a istovremeno treba savladati sve gubitke pritiska u sistemu kanala
za dovod vazduha.
Treba uzeti u obzir potencijalni pritisak vetra na usisnoj strani ventilatora.
11.2.2.4 Ventilatori za stvaranje podpritiska treba da budu u mogućnosti da neprekidno rade u odgovarajućem
vremenskom periodu i na određenoj temperaturi.
11.2.2.5 Treba proceniti mogućnost ventilatora za stvaranje podpritiska da neprekidno radi u očekivanim
ambijentalnim uslovima.
11.2.2.6 U prostorima u kojima vlada nadpritisak treba ili postaviti ventile za oslobađanje prekomernog pritiska koji se
otvaraju direktno u atmosferu, ili treba u kanal koji premošćava ventilator staviti klapne, ili treba da postoji upravljanje
brzinom ventilatora, kako bi se kontrolisala razlika pritiska.
NAPOMENA Na mestima gde ventilatori za diferencijalni pritisak istovremeno opslužuju više od jednog prostora sa
nadpritiskom, preporučuje se upotreba klapni za kontrolu pritiska i protoka vazduha koje bi osigurale da, u slučaju
velikog curenja iz neke oblasti, npr. kada su vrata otvorena ili dođe do rušenja konstrukcije, u preostalim prostorima
ostane izvesna zaštita.
11.3 Izbacivanje vazduha
Osnovna osobina sistema za stvaranje nadpritiska/podpritiska je stvaranje puta niskog otpora ka spoljašnjem
vazduhu. Stvaranjem takvog puta ka spoljašnjem vazduhu, može se održavati željeni diferencijalni pritisak između
boravišnog prostora i štićenog prostora i uklanjati dim iz štićenog prostora. Adekvatna razlika pritiska odnosno brzina
vazduha neće biti održana ukoliko postoji nedovoljno curenje iz boravišnog prostora ka spoljnoj sredini. Isto tako,
osnovna osobina sistema za stvaranje podpritiska jeste da omogući ulazak svežeg vazduha iz spoljne sredine u
štićeni prostor.
Metode za izbacivanje vazduha su:
a) spoljni otvori na zidovima, koji obuhvataju i prozore sa automatskim otvaranjem i otvore za provetravanje
ugrađene u prozore ;
b) izbacivanje vazduha kroz vertikalno okno, u kom slučaju se otvori u boravišnom prostoru povezuju na
zajedničko vertikalno okno koje izbacuje dim na vrhu zgrade;
c) mehaničko izvlačenje, koje ne predstavlja deo sistema za stvaranje podpritiska, a koje se sastoji od
ventilatora i kanala, koji služe za uklanjanje vazduha/dima iz požarom ugroženih prostora ili od odgovarajuće
projektovanog i kontrolisanog HVAC sistema koji ispunjava ovu funkciju.
11.3.2 Zahtevi kod izbacivanja vazduha
11.3.2.1 Sistem za izbacivanje vazduha treba ili da radi neprekidno, npr. prozori sa ugrađenim otvorima za
provetravanje, ili da koristi ventilatore sa automatskim aktiviranjem (npr. prozori koji se mogu otvoriti) ili klapne za
izbacivanje vazduha, koje se otvaraju na signal dobijen od sistema za kontrolu dima.
11.3.2.2 Na mestima gde se sistem za izbacivanje vazduha aktivira automatski, upravljanje sistemom treba da bude
takvo da radi samo u zoni požara.
NAPOMENA Mere za kontrolu automatskog sistema za izbacivanje vazduha su navedene u 10.3.2
11.3.2.3 Sistem za izbacivanje vazduha treba da bude takav da tokom normalnog režima rada ili u sigurnosnom
režimu rada ne postoji kretanje dima između različitih požarnih sektora.
11.3.2.4 Na mestima gde se izbacivanje vazduha postiže mehaničkim izvlačenjem, ventilatori i kanali treba da rade
neprekidno na odgovarajućoj temperaturi i u toku vremenskog perioda navedenog u tabeli 7.
11.3.2.5 Ukoliko su tačke pražnjenja kod sistema za izbacivanje vazduha na istom nivou na kojem su i ulazni otvori
za vazduh, tada tačke pražnjenja treba da budu instalirane u skladu sa 11.8.2.
11.3.2.6 Ulazak vazduha u štićeni prostor u sistemu za stvaranje podpritiska može biti omogućen preko uređaja koji
su u skladu sa 11.3.2.1. Ne postoji potreba da takvi uređaji izdrže visoke temperature kao što je navedeno u tabeli 7.
Tabela 7 – Kriterijum projektovanja minimalne temperature/vremena za ventilatore i
HVAC kanale koji se koriste za izbacivanje vazduha/dima
Minimalni temperaturni
kriterijum za vremenski
Da li zgrada poseduje: ekvivalent konstrukcije
otporne prema požaru za
štićeni prostor
Sredstva Gašenje
Sprinkleri Bez sprinklera
evakuacije požara
da da 300°C
da da 600°C
da da 400°C
da da 600°C
NAPOMENA Kriterijum projektovanja minimalne temperature/vremena za ventilatore i kanale
za sistem sa podpritiskom treba da bude 1000°C za period najmanje jednak onom
koji se zahteva za štićeni prostor (videti 9.2.8 i 9.2.9).
11.3.2.7 Intenzitet temperature od 300°C za objekte sa sprinkler sistemom treba da bude povećan na 400°C ukoliko
postoji samo jedna tačka izduvavanja po sektoru.
11.3.2.8 Kriterijum intenziteta temperature od 300°C postoji kada postoje minimalno dve tačke izduvavanja/izbacivanja
vazduha po sektoru, a tačke izduvavanja treba da budu razdvojene minimalnom distancom od 3m.
11.4 Aktiviranje i upravljanje
Svrha sistema sa diferencijalnim pritiskom je da spreči ulazak dima u štićeni prostor. Stoga za aktiviranje sistema sa
diferencijalnim pritiskom treba koristiti automatske detektore dima, jer značajna količina dima može nastati u ranoj fazi
požara pre detekcije vatre i pokretanja sprinkler ili drugog sistema za gašenje požara. Međutim, prelazak sa režima
rada u slučaju evakuacije na protivpožarni režim rada kod sistema sa dvojnom svrhom može se izvoditi i ručno.
11.4.2 Zahtevi kod aktiviranja i upravljanja
11.4.2.1 Sistem sa diferencijalnim pritiskom treba da se aktivira automatski putem tačkastih dimnih detektora koji su
montirani u gornjim delovima prostorija u boravišnom prostoru u blizini vrata koja vode u štićeni prostor na svakom
spratu koji sistem pokriva. Detektori dima treba da budu postavljeni u skladu sa preporukama nacionalnih odredbi koje
važe na mestu upotrebe sistema.
Kod sistema klase A detektori dima treba da budu razmešteni u zajedničkim pretprostorima/hodnicima (ukoliko ih ima).
Detektori dima mogu biti deo sistema za detekciju požara koji štiti objekat ili u funkciji sistema sa diferencijalnim
pritiskom.
11.4.2.2 U sistemima gde je rad sistema za izbacivanje vazduha automatski, aktiviranje treba da vrši isti signal koji
pokreće ostatak sistema.
11.4.2.3 Sistemi treba da se aktiviraju najkasnije 60s nakon detekcije dima.
11.4.2.4 Tamo gde nacionalne odredbe koje važe na mestu upotrebe sistema zahtevaju/dozvoljavaju dvojne
operativne sisteme za zaštitu šahtova u svrhu sredstava evakuacije i pristupa radi gašenja požara, može se primeniti
sledeće:
a) prelaz između režima rada za sredstva evakuacije i protivpožarnog režima treba da se izvodi ručno;
b) prekidač za prelazak sa jednog na drugi režim treba da se nalazi na mestu pristupa vatrogasne službe,
odnosno u blizini prekidača za protivpožarni lift, ukoliko takav lift postoji;
c) prelazak na protivpožarni režim ne treba da ima štetne uticaje na režim rada u slučaju evakuacije.
11.4.2.5 Ručni prekidači za blokiranje automatskog sistema upravljanja za sistem sa nadpritiskom treba da budu
smešteni na sledećim mestima:
a) u mašinskoj sali za građevinske instalacije i u mašinskoj sali za opremu sistema sa diferencijalnim pritiskom
(ukoliko su odvojene), i
b) u blizini ulaza u objekat na mestu koje je dogovoreno sa nadzornim vlastima.
Prekidači, navedeni u 11.4.2.4 i 11.4.2.5 b), smešteni na mestima koja su pristupačna široj populaciji, treba da budu
zaštićeni od pristupa neovlašćenih lica.
11.4.2.6 Prekidači, navedeni u 11.4.2.5, kada rade treba da budu zaključani na poziciji "uključen", i treba da budu tako
konstruisani da samo ovlašćena lica mogu da ih vrate u poziciju "isključen" (npr. posebnim ključem ili upotrebom
kodirane brave).
11.4.2.7 U slučajevima gde dvojni operativni sistem nije dozvoljen za protivpožarne svrhe, sistem treba automatski da
uđe u protivpožarni režim rada odmah nakon aktiviranja.
11.5 Oslobađanje prekomernog pritiska
Projektovanje sistema sa nadpritiskom u skladu sa ovim dokumentom uključuje procenu potrebnog protoka vazduha
pod dva različita uslova, tj. kada su sva vrata zatvorena i kada su određena vrata otvorena. U većini slučajeva potrebe
protoka vazduha kada su vrata otvorena biće veće nego kada su vrata zatvorena. Da bi ispunili prethodni uslov,
ventilatori koji snabdevaju prostore vazduhom mogu prekomerno da povećaju pritisak u slučaju kada su vrata
zatvorena.
Ukoliko se dozvoli razvoj prekomernog pritiska u štićenom prostoru, može se dogoditi da bude teško ili čak nemoguće
otvoriti vrata koja vode u taj prostor.
Da bi se sprečilo prekomerno povećanje pritiska, treba koristiti ili regulacione razvodne ventile ili sisteme koji koriste
senzore pritiska kako bi se obezbedilo izbacivanje prekomernog pritiska iz štićenog prostora.
11.5.2 Zahtevi kod oslobađanja prekomernog pritiska
11.5.2.1 Površina otvora za oslobađanje prekomernog pritiska treba da bude zatvorena pomoću regulacionog
razvodnog ventila projektovanog da se otvori samo kada pritisak premaši projektovani pritisak, ili pomoću drugog
uređaja koji daje isti efekat, u slučajevima gde su pod-uređaji u skladu sa 11.5.2.3, osim kada se za sprečavanje
stvaranja prekomernog nadpritiska koriste različiti ventilatori za snabdevanje vazduhom u skladu sa 11.5.2.4.
11.5.2.2 Otvori za oslobađanje prekomernog pritiska treba da ispuštaju vazduh u atmosferu ili direktno ili preko
odgovarajućih kanala, a ne u boravišni prostor preko neštićenih puteva protoka. Za sisteme klase F, ukoliko otvor za
oslobađanje prekomernog pritiska ispušta vazduh u boravišni prostor, mesto prodora barijere otporne prema požaru
treba da bude zaštićeno protivpožarnom klapnom sa automatskim zatvaranjem, klasifikovanom u skladu sa prEN
13501-3, koju pokreće samo temperaturni uređaj.
11.5.2.3 Otvor za oslobađanje prekomernog pritiska treba da bude takvih dimenzija da je u mogućnosti da ispusti
ukupan prekomerni protok vazduha. Ova vrednost dobija se oduzimanjem ukupnog curenja vazduha iz okna kada su
sva vrata zatvorena od ukupne potrebne količine protoka vazduha pod najtežim uslovima dovoda vazduha (videti
klauzulu 15).
11.5.2.4 Različite ventilatore za snabdevanje vazduhom ili klapne koje kontrolišu senzori pritiska ne treba koristiti,
osim ukoliko je sistem u stanju da postigne preko 90% novih zapreminskih potreba u periodu od 3s nakon otvaranja ili
zatvaranja vrata.
11.6 Električni izvori napajanja (osnovni i rezervni)

Električni izvori napajanja (osnovni i rezervni) treba da budu u skladu sa prEN 12101-10.
Sve električne instalacije treba da instaliraju i periodično proveravaju i testiraju (uz sprovođenje neophodnog
održavanja) kvalifikovani elektro-inženjeri.
Sva osnovna i rezervna električna napajanja za:
a) ventilatore za snabdevanje vazduhom kod sistema sa diferencijalnim pritiskom i bilo koju opremu na putu za
izbacivanje vazduha koja je deo tog sistema;
b) ventilatore za stvaranje podpritiska i bilo koju opremu za dovod svežeg vazduha koja je deo tog sistema;
c) kontrolne sisteme za dojavu požara i kontrolne sisteme za klapne, itd,
treba da budu izvedena od tačke na kojoj električno napajanje ulazi u zgradu, tako da otkazivanje druge opreme ne
utiče na ispravnost instalacija. S obzirom da nije moguće utvrditi mesto gde može nastati požar, treba smatrati da se
svi izvori napajanja i njihova kontrolna oprema sve do mesta ulaznog napajanja, uključujući kablove, nalaze u oblasti
rizika/opasnosti.
Smatra se da je neophodan rezervni izvor napajanja, kako bi se smanjio rizik od prekida električnog napajanja u
požaru. Rezervno napajanje se dobija iz generatora ili posebne podstanice, koja je dovoljnog kapaciteta da može da
održava potreban nivo dovoda vazduha za bezbednost lica i instalacije za zaštitu od požara, uključujući upravljive
sisteme za odvođenje dima, sisteme koji koriste diferencijalni pritisak i pomoćnu opremu.
11.6.2 Zahtevi kod električne opreme
11.6.2.1 Zahtevi kod izvora napajanja za sisteme sa diferencijalnim pritiskom
Izvor napajanja treba da bude projektovan tako da napaja sistem sa diferencijalnim pritiskom u dovoljnoj meri za
održavanje projektovane količine protoka i radnih parametara.
Izvor napajanja za sisteme sa diferencijalnim pritiskom treba da bude operativan u onom vremenskom periodu u
kojem se traži od određene klase sistema da bude u funkciji.
Električno napajanje treba da bude obezbeđeno na tri načina:
a) iz električne mreže, i
b) rezervnog/ bekap izvora napajanja (generatorsko postrojenje), ili
c) odvojene podstanice.
11.6.2.2 Zahtevi kod generatorskog postrojenja koje se koristi kao rezervni/bekap izvor napajanja
11.6.2.2.1 Generatorsko postrojenje treba da bude u skladu sa prEN 12101-10.
11.6.2.2.2 Rezervni izvor napajanja treba da radi u oblasti sa normalnom sobnom temperaturom.
11.6.2.2.3 Prelazak sa pripravne (stand-by) pozicije (generatorsko postrojenje ne radi) u sigurnosnu poziciju
(generatorsko postrojenje radi) treba da bude automatski u slučaju kada nije moguće električno napajanje sistema sa
diferencijalnim pritiskom iz mreže. Povratak na pripravnu (stand-by) poziciju takođe treba da bude automatski kada se
povrati napajanje iz električne mreže, pod uslovom da sistem detekcije ne signalizira požar.
11.6.2.2.4 Oprema treba da bude zaštićena od kratkog spoja.
11.6.2.2.5 Pripravna (stand-by) i sigurnosna pozicija treba da budu prikazane na kontrolnoj tabli.
11.6.2.2.6 Rezervni električni izvor napajanja za sistem sa diferencijalnim pritiskom treba da bude nezavisan od
mrežnog električnog napajanja za ostatak konstrukcije.
11.6.2.2.7 Svaki izvor napajanja treba da bude obeležen u skladu sa prEN 12101-10.
11.6.3 Zahtevi kod električnih kablova
Električni kablovi za sisteme sa diferencijalnim pritiskom treba da budu u skladu sa sledećim:
a) kablovi otporni prema požaru treba da zadovoljavaju temperaturne i vremenske kriterijume u skladu sa tabelom
7 ili
b) okruženi protivpožarnom konstrukcijom, ili instalirani u spoljnom delu zgrade gde kablovi ne mogu biti požarno
ugroženi, i
c) kablovi koji su zaštićeni od požara treba da budu u skladu sa temperaturnom/vremenskom klasifikacijom za

komponente koje opslužuju.
11.6.4 Zahtevi kod instaliranja izvora napajanja
11.6.4.1 Izvori napajanja za sisteme sa diferencijalnim pritiskom treba da se razdvoje od drugih strujnih kola na tački
ulaska u konstrukciju.
11.6.4.2 Svu opremu koja je u vezi sa izvorom napajanja treba instalirati sa zaštitom od mehaničkih oštećenja, sem
ukoliko je sama po sebi mehanički otporna.
11.6.4.3 Izvori napajanja i njihova oprema treba da budu jasno označeni, njihova upotreba prepoznatljiva, obezbeđeni
protiv neovlašćene upotrebe i pristupačni preko pristupnog mesta 4 (videti prEN 12101-10).
11.6.4.4 Izvor napajanja koji se koristi za sistem sa diferencijalnim pritiskom treba da bude zaštićen od izloženosti
požaru u vremenskom periodu propisanom nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema.
11.6.4.5 Rezervni izvori napajanja treba da budu potpuno odvojeni od mrežnog napajanja, kako oštećenje jednog ne
bi uticalo na drugi izvor napajanja.
11.6.4.6 Sistem električne distribucije treba da bude organizovan tako da izvor napajanja i dalje radi kada je ostatak
napajanja u konstrukciji blokiran u slučaju opasnosti.
11.6.4.7 Prelazak sa mrežnog napajanja na rezervni izvor napajanja treba da bude automatski.
11.7 Rezervni ventilatori i pogonski mehanizmi
Ukoliko primena rezervnih ventilatora i pogonskih mehanizama treba da obezbedi rad sistema u slučaju opasnosti,
instalacija treba da se sastoji od duplih ventilatora i/ili motora, u zavisnosti od vrste instaliranog sistema i plana objekta
u kojem se upotrebljava.
11.7.2 Zahtevi kod rezervnih ventilatora i pogonskih mehanizama
11.7.2.1 Rezervni ventilatori i motori treba da budu istog tipa i režima rada kao i osnovna oprema sistema sa
diferencijalnim pritiskom.
11.7.2.2 Prelazak sa osnovne opreme sistema sa diferencijalnim pritiskom na rezervnu opremu treba da bude
automatski.
11.7.2.3 Rezervna oprema sistema sa diferencijalnim pritiskom treba da bude obezbeđena u skladu sa sledećim
kriterijumima:
U slučaju gde oprema sistema sa diferencijalnim pritiskom dovodi vazduh pod pritiskom za jedini evakuacioni put
unutar objekta, treba obezbediti rezervni ventilator zajedno sa motorom. Ukoliko se za ovaj evakuacioni put koristi više
ventilatora, tada samo za ventilator sa najvećim kapacitetom treba obezbediti rezervu.
Tamo gde oprema sistema sa diferencijalnim pritiskom izvlači vazduh/dim iz boravišnog prostora (stvaranje
podpritiska) i predstavlja jedino sredstvo za stvaranje razlike pritiska u okviru jedinog evakuacionog puta iz objekta,
treba obezbediti rezervni ventilator zajedno sa motorom. Ukoliko se niz venilatora koristi za ovaj evakuacioni put, tada
samo za ventilator sa najvećim kapacitetom treba obezbediti rezervu.
Na mestima gde postoje dva nezavisna evakuaciona puta za svaki boravišni prostor unutar objekta (npr. dva
stepeništa na koja može da se pristupi sa svakog sprata), ne postoji potreba da se rezervna oprema obezbedi za oba
evakuaciona puta.
Ukoliko postoji samo jedan štićeni evakuacioni put u objektu ali postoji mogućnost da lica uđu u drugi požarni sektor
sopstvenim evakuacionim sredstvima koja ne mogu biti ugrožena u slučaju izbijanja požara u boravišnom prostoru, ne
postoji potreba da se obezbedi rezervna oprema.
NAPOMENA U slučajevima gde se sistemi sa nadpritiskom/podpritiskom primenjuju samo za zaštitu

imovine, ostaje na vlasnicima objekta da odluče da li će primenjivati rezervnu opremu ili ne.
11.8 Kanali za distribuciju za instalaciju sistema sa diferencijalnim pritiskom
Za višespratne objekte, poželjan sistem distribucije kod sistema sa diferencijalnim pritiskom je vertikalni kanal koji
prolazi pored prostora sa nadpritiskom.
Kada zajednički sistem kanala opslužuje nekoliko odvojenih prostora sa nadpritiskom, bitno je obezbediti da, kada je
pritisak u jednom ili više prostora narušen zbog otvorenih vrata, uticaj na dovod vazduha do drugih prostora bude
minimalan. Od osnovne je važnosti da dovod vazduha koji se koristi za stvaranje nadpritiska nikada ne dođe u
opasnost da bude kontaminiran dimom. Bilo koje povećanje ili smanjenje ulaznog ili izlaznog pritiska, usled uticaja
vetra, prenosiće se kroz zgradu i može se desiti da modifikuje ravnotežu diferencijalnog pritiska u njoj. Stoga je od
osnovnog značaja da pritisak vazduha na otvorima za ulazak i izduvavanje vazduha u sistemu sa diferencijalnim
pritiskom bude suštinski nezavisan od brzine i smera vetra.
Kada se u objektu sistem sa diferencijalnim pritiskom koristi u sprezi sa HVAC sistemom, takođe je veoma značajno
da svi uticaji brzine i smera vetra budu isti na oba sistema.
11.8.2 Zahtevi kod distributivnih kanala za sisteme sa diferencijalnim pritiskom– instalacija
11.8.2.1 Kanali treba da budu testirani i klasifikovani u skladu sa prEN 13501-3 ili prEN 13501-4 i treba da poseduju
performanse u skladu sa klasifikacijom koja odgovara projektnom kriterijumu navedenom u prEN 12101-7.
11.8.2.2 Dimenzionisanje kanala i razmeštaj treba da budu projektovani u skladu sa nacionalnim odredbama koje
važe na mestu upotrebe sistema, gde je to primenljivo.
11.8.2.3 Konstrukcija kanala treba da bude u skladu sa EN 1505 i EN 1506.
11.8.2.4 Otvor za vazduh treba uvek da bude postavljen daleko od bilo koje potencijalne požarne opasnosti. Otvori
za vazduh treba da budu postavljeni na ili u blizini nivoa zemlje (ali dobro udaljeni od podrumskih dimnih otvora) da bi
se izbegla kontaminacija dimom koji se diže uvis. Ukoliko ovo nije moguće, otvori za vazduh treba da budu
pozicionirani na nivou krova.
11.8.2.5 Kada je otvor za vazduh udaljen od ventilatora, vazduh treba da se kanališe od otvora do ventilatora.
11.8.2.6 Tamo gde otvor za vazduh nije na nivou krova, treba obezbediti detektor dima na ulazu u kanal ili u
neposrednoj blizini kanala za dovod vazduha, kako bi se izazvalo automatsko isključivanje sistema sa diferencijalnim
pritiskom ukoliko postoji značajna količina dima u dovodu. Treba da postoji prekidač za blokiranje automatskog
sistema upravljanja za potrebe intervencije vatrogasne službe u skladu sa 11.4.2.5
11.8.2.7 Na mestima gde su otvori za vazduh pozicionirani na nivou krova, treba da postoje dva otvora za vazduh,
prostorno odvojena i usmerena u različitim pravcima na takav način da ne mogu biti direktno niz vetar istom izvoru
dima. Svaki otvor treba da bude u mogućnosti da nezavisno obezbedi potpunu potrebu sistema za vazduhom. Svaki
ulaz treba da bude zaštićen sistemom dimnih klapni sa nezavisnim rukovanjem, na taj način da, ukoliko se jedna
klapna zatvori usled kontaminacije dimom, drugi otvor bez prekida može da obezbedi potreban vazduh za sistem.
Mesto pražnjenja u kanalu za odvođenje dima treba da bude minimalno 1m vertikalno i 5m horizontalno udaljeno od
otvora za ulazak vazduha. Potrebno je obezbediti prekidač za blokiranje automatskog sistema upravljanja koji nanovo
otvara zatvorenu klapnu i zatvara otvorenu klapnu za potrebe vatrogasne službe.
11.8.2.8 Limeni kanali treba da budu trasirani ili unutar štićenog prostora ili u štićenim oknima. Kanali ozidani opekom
mogu da se koriste pod uslovom da se takvi kanali upotrebljavaju samo za distribuciju vazduha, a da je njihova
unutrašnja površina napravljena ili tako da sprečava curenje vazduha, ili se u tu svrhu koristi obloga od lima ili se
može pokazati da je curenje u zadovoljavajućim granicama.
11.8.2.9 Protivpožarne klapne ne treba upotrebljavati u kanalima za dovod vazduha kod sistema sa diferencijalnim
pritiskom. Ukoliko takav kanal uđe u sektor koji je otporan prema požaru, on treba da bude zaštićen odgovarajućim
materijalom otpornim prema požaru.
11.8.2.10 Ukoliko su različite zone sa nadpritiskom i podpritiskom povezane na isti ventilator ili niz ventilatora
zajedničkim sistemom kanala i/ili šahtova, treba koristiti klapne za kontrolu dima.
11.8.2.11 Rešetke za dovod vazduha ne treba postavljati u blizini bilo kog većeg puta curenja iz zone sa
nadpritiskom.
11.8.2.12 Oprema za sistem sa diferencijalnim pritiskom, tj. ventilator, motor i kontrolni mehanizam, treba da budu
smešteni u kućište:
a) i zaštićeni omotačem otpornim prema požaru (najmanje EI) ne manje od jednog sata, poželjno je u mašinskoj
prostoriji koja je odvojena od druge prostorije, ili
b) na nivou krova ukoliko otpornost prema požaru konstrukcije između postrojenja i zgrade ispod njega nije manja od
jednog sata u radijusu od 5m.
11.8.2.13 Prilazna vrata za kućište treba da budu otporna prema požaru (najmanje EI) ne manje od jednog sata i da
se automatski zatvaraju. Tamo gde se sistem sa diferencijalnim pritiskom koristi za zaštitu protivpožarnog okna, nivo
otpornosti prema požaru prilaznih vrata treba da bude isti kao i kod protivpožarnog okna.
11.8.2.14 Otpornost prema požaru kanala koji se koriste za transport dima i vrelih gasova treba da zadovoljava uslove
prEN 12101-7.
11.8.2.15 Svi otvori za odvođenje dima u slučaju sistema sa nadpritiskom, kanali u sistemu sa podpritiskom i noseća
konstrukcija treba da poseduju otpornost prema rušenju i prodoru vatre jednaku onoj koju ima objekat u kojem su
instalirani.
11.8.2.16 Kriterijum za performanse kanala određuje se prema uslovima koje kanali treba da ispunjavaju na sobnoj
temperaturi.
11.8.2.17 Izolacija kanala treba da bude otporna na prenos prekomerne toplote i označena kao I (izolacija) u
Evropskoj klasifikaciji otpornosti na požar.
12 Testiranje rada sistema
12.1 Opšte karakteristike
Preporuke za projektovanje sadržane u ovom dokumentu uzimaju za pretpostavku da sistemi sa diferencijalnim

pritiskom imaju za cilj da prevaziđu kako efekte dimnjaka prouzrokovane postojanjem šahtova u kojima ne vlada
nadpritisak, a koji se nalaze na nekom drugom mestu u objektu, tako i razlike u pritisku izazvane vetrom.
Narednih pet testiranja prihvatljivosti sistema: razlika pritiska, neto razlika pritiska, brzina vazduha, sila za otvaranje
vrata i aktiviranje sistema, treba izvoditi samo kada je instalacija kompletirana i kada je obavljeno usklađivanje
sistema sa diferencijalnim pritiskom i sistema klimatizacije, ukoliko se primenjuje, sa projektnim zahtevima i kada su
sistemi pravilno izbalansirani. Svi građevinski radovi takođe treba da budu završeni.
12.2 Zahtevi kod testiranja prihvatljivosti sistema
NAPOMENA Kod objekata čija je visina veća od osam spratova, testove navedene u 12.2.1 i 12.2.2 treba izvoditi u
grupama po osam spratova.
12.2.1 Diferencijalni pritisak
Prvi test prihvatljivosti sistema treba izvesti kako bi se uspostavio diferencijalni pritisak usled efekata vetra i dimnjaka,
kada su ventilatori za diferencijalni pritisak isključeni. Testove treba izvoditi na sledeći način:
a) inicirati rad sistema sa diferencijalnim pritiskom. Dozvoliti ventilatorima da rade najmanje 10 minuta kako bi
uspostavili stabilnu temperaturu vazduha;
b) isključiti ventilatore za sistem sa diferencijalnim pritiskom, ostavljajući sve druge komponente u radnom režimu;
c) izmeriti razliku pritiska između prostora sa natpritiskom i određenog boravišnog prostora;
d) izmeriti diferencijalni pritisak između stepeništa u kojem vlada nadpritisak i određenog boravišnog prostora, na
najmanje dva sprata.
Ova očitavanja treba vršiti pomoću kalibrisanog manometra, sa odgovarajućim cevnim nastavcima.
Diferencijalni pritisak izmeren u prvom testu prihvatljivosti sistema treba da bude u skladu sa minimalnim vrednostima
navedenim na slikama 2,3,4,5,6, i 7.
12.2.2 Neto diferencijalni pritisak
12.2.2.1 Drugi test prihvatljivosti sistema
U roku od 15 minuta nakon ispunjenja zahteva iz 12.2.1, drugi test prihvatljivosti sistema treba da izmeri neto
diferencijalni pritisak na svim vratima koja odvajaju prostor sa nadpritiskom i prostor nije pod pritiskom u određenom
boravišnom prostoru, na svim spratovima, kada je uključen sistem sa diferencijalnim pritiskom.
12.2.2.2 Razliku u merenju između prvog i drugog očitavanja pritiska treba uporediti sa zahtevima performansi
navedenim za projektovani diferencijalni pritisak.
12.2.3 Brzina vazduha
12.2.3.1 Pomoću trećeg testa prihvatljivosti sistema meri se brzina vazduha kada su vrata koja odvajaju prostor sa
nadpritiskom od prostora koji nije pod pritiskom otvorena, a rezultati treba da budu u skladu sa zahtevima u klauzuli 4
za odgovarajuću klasu sistema. Test(ove) treba izvoditi na sledeći način:
12.2.3.2 Izmeriti brzinu vazduha koristeći kalibrisani anemometar.
12.2.3.3 Merenje brzine protoka vazduha na odgovarajućim vratima treba izvršiti kada su sva ostala vrata otvorena ili
zatvorena u skladu sa odgovarajućom klasom sistema opisanom u klauzuli 4. Sve prepreke (videti slike 2,3,4,5,6 i 7
koje se odnose na određena vrata) treba da budu uklonjene sa ulaza.
12.2.3.4 Izvršiti najmanje 8 merenja, ravnomerno raspoređenih po površini vrata, kako bi se utvrdila tačna brzina
vazduha. Izračunati srednju vrednost ovih merenja ili umesto toga stabilno pomerati odgovarajući merni uređaj duž
poprečnog preseka otvorenih vrata i zabeležiti prosečnu brzinu vazduha.
12.2.3.5 Klibracija celokupne opreme za testiranje treba da bude takva da su merenja tačna do ±5%.
12.2.4 Sila za otvaranje vrata
12.2.4.1 Četvrti test prihvatljivosti sistema odnosi se na merenje sile za otvaranje vrata na vratima između prostora
sa nadpritiskom i prostora u kome nema nadpritiska, kao što je definisano u klauzuli 4. Sila otvaranja na pojedinim
vratima treba da bude izmerena na sledeći način:
12.2.4.2 Aktivirati sistem sa diferencijalnim pritiskom.
12.2.4.3 Pričvrstiti kraj uređaja za merenje sile (tj. opružna vaga) na ručku vrata, na strani vrata u smeru otvaranja.
12.2.4.4 Otpustiti svaki mehanizam reze, ukoliko je neophodno držati rezu u otvorenom položaju.
12.2.4.5 Gurnuti slobodan kraj mernog uređaja i zabeležiti najveću vrednost sile izmerene kada se vrata otvaraju.
12.2.5 Aktiviranje sistema
Poslednji test odnosi se na aktiviranje automatskog sistema za detekciju požara (detektor dima) ubrizgavanjem dima
u glavu detektora. Ovo bi trebalo da aktivira protivpožarnu centralu, aktivirajući tako sistem sa diferencijalnim
pritiskom.
13 Održavanje
Sistem sa diferencijalnim pritiskom, uključujući i sistem za detekciju dima ili bilo koji drugi tip sistema za dojavu požara
koji se koristi, mehanizam za uključivanje, ventilatori, izvori napona i oprema za automatko pokretanje ventilacije,
treba da budu podložni redovnom održavanju i postupku funkcionalnog testiranja.
Lice koje je odgovorno za projektovanje sistema treba vlasniku objekta da obezbedi kontrolni popis održavanja.
Tehničko osoblje treba da vodi zapisnike o kompletnom održavanju i testiranju rada sistema.
Zapisnik može da ukaže na greške koje se ponavljaju, pa se potencijalna greška u projektovanju sistema može lako
uočiti.
13.2 Zahtevi kod održavanja sistema
13.2.1 Oprema treba da bude uključena u program održavanja sistema koji sprovodi Služba za građevinske
instalacije.
13.2.2 Potrebno je pripremiti rasporede održavanja i testa funkcionalnosti.
13.2.3 Svi nezadovoljavajući zaključci ili defekti otkriveni prilikom pregleda opreme treba da budu zabeleženi u
kontrolnu knjigu i prijavljeni građevinskom tehničkom osoblju.
13.2.4 Održavanje opreme treba da bude u skladu sa instrukcijama proizvođača.
13.2.5 Zabeleške treba da ukažu na sve izveštaje koji se tiču ponavljanih grešaka koje se mogu smatrati projektnim
greškama.
13.3 Nedeljni testovi
13.3.1 Sistem sa diferencijalnim pritiskom treba aktivirati svake nedelje. Dok sistem radi, treba proveriti da li
ventilatori rade zadovoljavajuće i da li je aktiviran sistem ventilacije.
13.3.2 Svake nedelje treba proveriti nivo goriva rezervnog izvora napajanja. Goriva treba da bude u dovoljnoj
količini da može da obezbedi rad generatora onoliko dugo koliko se od njega zahteva, ukoliko je generator rezervni
izvor napajanja.
13.4 Mesečni testovi
Svakog meseca, kao dodatak nedeljnim testovima, treba testirati izvore napajanja u slučaju opasnosti i rezervnu
opremu na sledeći način:
13.4.1 Treba simulirati nedostatak u radu mrežnog napajanja i proveriti da li se sistem automatski prebacio na
rezervni izvor napajanja. Ukoliko se rezervni izvor napajanja pokreće preko dizel generatora, on treba da napaja
sistem minimalno 1h.
13.4.2 Treba simulirati uslove nultog protoka vazduha i proveriti kako rade rezervni ventilatori, ukoliko postoje.
13.5 Godišnji testovi
Svakih 12 meseci, kao dodatak preporukama proizvođača i mesečnim testovima, celokupan sistem sa diferencijalnim
pritiskom treba testirati prateći proceduru testiranja rada sistema navedenu u 12.2.1, 12.2.2., 12.2.3 i 12.2.4.
13.6 Ponovljeno testiranje
Celokupan sistem sa diferencijalnim pritiskom treba da bude ponovo testiran u skladu sa 12.1 (test prihvatljivosti
sistema) ukoliko je izvršena bilo kakva modifikacija zgrade koja bi mogla da utiče na sistem sa diferencijalnim
pritiskom, tj. prekrajanje unutrašnjih pregradnih zidova, dograđivanje i prekrajanje sistema sa diferencijalnim pritiskom.
13.7 Rezultati testova
Rezultati testova treba da budu zapisani kao što je navedeno u klauzuli 14.
13.8 Mogućnost pristupa opremi radi održavanja
Projektant sistema treba da obezbedi lak pristup delovima sistema radi njegovog održavanja. Sistem treba da bude
projektovan uzimajući u obzir instalaciju, merenje/testiranje, podešavanje, održavanje, popravke i zamene u skladu sa
sledećim činjenicama:
a) treba obezbediti pristup koji omogućava zadovoljavajuće izvođenje instalacije, popravke i zamene;
b) treba obezbediti pristup za podešavanje ulaznih propelera ventilatora i rasteretnih klapni sistema za distribuciju
vazduha;
c) treba obezbediti pristupna vrata na kanalima koji se nalaze pored rasteretnih klapni i protivpožarnih klapni;
d) treba obezbediti dovoljno slobodnog prostora oko generatora;
e) pristupni paneli treba da budu postavljeni tako da omogućavaju bezbedan pristup mehanizmima za ručno
rukovanje klapnama.
NAPOMENA Preporučuje se da se u sistemu primeni vizuelna ili električna indikacija, koja pokazuje
tačnu poziciju klapni.
14 Dokumentacija
14.1 Zahtevi nadležnih stručnih institucija
Nadležna stručna institucija koja daje odobrenje za prihvatljivost sistema treba da dobije detaljan opis instalacija, što
uključuje:
a) detaljne kalkulacije koje pokazuju projektne kriterijume (videti klauzulu 15);
b) detaljnu specifikaciju korišćene opreme (videti klauzulu 11);
c) kompletne planove koji pokazuju poziciju i zaštitu ventilatora i opreme za kontrolu njegovih električnih instalacija i
lokaciju ulaza za svež vazduh (videti klauzulu 11);
d) konstrukcione detalje kanala i njihovih priključaka koji se koriste kod sistema sa diferencijalnim pritiskom (klauzule 5
i 11);
e) druge relevantne informacije o konstrukciji koje zahteva nadležna institucija (videti klauzulu 11);
f) kompletne detalje rada sistema koji rečima i dijagramom opisuju tačan redosled akcija koje će se dogoditi u sistemu
sa diferencijalnim pritiskom i u normalnom sistemu ventilacije kada dođe do požara u zgradi (videti klauzule 4 i 7);
g) kompletan raspored održavanja koji pokazuje provere potrebnog održavanja za svaki deo opreme i učestalost tih
provera (videti klauzulu 12);
h) po završetku testiranja, rezultate testova sprovedenih na sistemu sa diferencijalnim pritiskom (videti klauzulu 13).
14.2 Zahtevi privremenog posednika/vlasnika
Privremenom posedniku/vlasniku zgrade treba obezbediti jasan opis svrhe i rada instalacija, što uključuje:
a) jasan opis svrhe instalacija (videti Uputstvo);
b) sažetu izjavu u pisanom obliku sa dijagramima rada instalacija koja jasno pokazuje redosled događaja koji će
uslediti nakon uključivanja automatskog javljača požara (videti klauzulu 4);
c) kompletan raspored održavanja koji ukazuje na provere prilikom potrebnog održavanja za svaki deo opreme i
učestalost tih provera (videti klauzulu 13);
d) kontrolni popis rasporeda održavanja o preduzimanju neophodnih mera za održavanje, zajedno sa registrom koji
sadrži zapise sprovedenih održavanja i u kojem može biti zabeleženo ukoliko su pronađene greške i preduzeto
ispravljanje istih (videti klauzulu 13);
e) set crteža 'onako kako je instalirano' za održavanje u garantnom periodu (videti klauzulu 13);
f) izjave koje ukazuju na promene u:
- boravišnom prostoru (npr. podela površine sprata);
- podnim oblogama ispod vrata

koje mogu uticati na rad sistema sa diferencijanim pritiskom (videti klauzulu 13).
15 Projektni proračuni
Projektovanje sistema za kontrolu dima koji koristi diferencijalni pritisak uključuje regulaciju protoka vazduha koji ulazi
i izlazi iz objekta i analiziranje diferencijalnog pritiska na protivdimnim barijerama. Bitno je da se identifikuju svi
relevantni putevi protoka vazduha i da se procene njihove efektivne površine protoka. Tipični putevi curenja koji mogu
postojati u zgradi su otvorena vrata, pukotine oko zatvorenih vrata, vrata od lifta, prozori, itd. Pažnju takođe treba
obratiti na curenje usled naprslina u samoj konstrukciji, npr. onih koje će postojati u zidovima, podovima i pregradnim
zidovima. Vrsta građevinskog materijala i kvalitet izvođačkih radova značajno će uticati na površinu curenja.
Kada se analizira vazduh koji je potreban da bi se stvorio diferencijalni pritisak između štićenog i neštićenog prostora
u objektu, postupak će varirati u zavisnosti od:
a) oblika konstrukcije;
b) toga da li oprema služi za stvaranje nadpritiska u štićenom prostoru ili radi stvaranja podpritiska u neštićenom
prostoru.
15.2 Zahtevi kod projektnih proračuna
Sledeći navedeni koraci predstavljaju logičan metod procene potreba za vazduhom.
NAPOMENA Metode proračunavanja koje se mogu koristiti nalaze se u Aneksu A. Odgovarajući

metod izračunavanja prikazan je u zagradama nakon zahteva.
15.2.1 Utvrditi sve puteve protoka vazduha kada su vrata zatvorena. Putevi preko kojih se vazduh ispušta ili izbacuje
obuhvataju:
a) pukotine oko vrata između štićenog prostora i neštićenog prostora;
b) pukotine u nosećim zidovima objekta između štićenog i neštićenog prostora;
c) otvore koji služe za izbacivanje vazduha iz neštićenog prostora, ili otvore koji služe za nadoknadu vazduha za
štićene prostore;
d) pukotine u nosećim zidovima objekta između neštićenih prostora.
15.2.2 Proceniti efektivne puteve curenja između svih susednih prostora međusobno (videti A.1).
15.2.3 Izračunati ukupnu ekvivalentnu površinu curenja preko pukotina oko vrata QD (videti A.2)
15.2.4 Izračunati količinu curenja preko pukotina oko svih prozora QWindow (videti A.2).
15.2.5 Izračunati količinu curenja preko vrata lifta QLd (videti A.2).
15.2.6 Izračunati curenje preko drugih površina koje sadrže sisteme za mehaničko izvlačenje vazduha QTm (videti
A.2).
15.2.7 Izračunati curenje preko ostalih puteva QOther (videti A.2)
NAPOMENA Kod projektovanja sistema sa podpritiskom QOther će uključivati sve gubitke preko spoljne površine
konstrukcije.
15.2.8 Izračunati ukupan potreban dovod vazduha kada su sva vrata zatvorena QDC (videti A.3).
15.2.9 Ustanoviti koja su vrata otvorena, u zavisnosti od klase sistema (videti 4.1 zaključno sa 4.7 i slike 2,3,4,5,6 i
7).
15.2.10 Ustanoviti sve puteve protoka vazduha kada su vrata otvorena i napraviti procenu (videti A.1).
15.2.11 Izračunati ukupne potrebe dovoda vazduha kada su sva vrata obeležena kao otvorena u 15.2.9, QDO (videti
A.3).
15.2.12 Izračunati ukupne potrebe za dovod vazduha sa svim odgovarajućim vratima otvorenim plus dodatak od 15%
za gubitke na kanalima, QSDO.
15.2.13 Izračunati ukupne potrebe dovoda vazduha plus faktor od 50% za nepoznata curenja o kojima nije bilo reči u
prethodnim normativnim izračunavanjima QS.
15.2.14 Koristiti veću dobijenu vrednost između Qs ili QSDO za kapacitet ventilatora.
15.2.15 Kod sistema sa nadpritiskom koristiti veću dobijenu vrednost između Qs ili QSDO za izračunavanje zahteva
za izbacivanje vazduha iz prostora koji nije pod pritiskom kada su vrata otvorena (videti A.4).
Kod sistema sa podpritiskom koristiti veću vrednost između izračunatog QS ili QSDO za izračunavanje vazduha 'za
nadoknadu' koji je potrebno pustiti u prostor u kojem ne vlada podpritisak.
15.2.16 Izračunati ili odgovarajuću površinu ventila za izbacivanje vazduha iz prostora pod pritiskom (izbacivanje
prekoračenog nadpritiska) (videti A.5) ili odgovarajuću površinu otvora za nadoknadu vazduha iz prostora sa
podpritiskom (izbacivanje prekomernog podpritiska) (videti A.5).
15.2.17 Izračunati sile za otvaranje vrata (videti A.6).
15.2.18 Nakon uzimanja u obzir proračuna iz 15.2.1 do 15.2.17 kada su vrata otvorena i kada su zatvorena može se
izračunati stvarni kapacitet ventilatora.
16 Procena usklađenosti
Usklađivanje opreme sistema sa diferencijalnim pritiskom sa zahtevima ovog standarda može se oceniti na osnovu:
- inicijalnog tipskog testiranja ili procene;
- fabrička kontrola proizvoda.
NAPOMENA Proizvođač je pravno ili fizičko lice, koje iznosi opremu na tržište pod sopstvenim
imenom. Uobičajno je da proizvođač sam projektuje i proizvodi opremu. Alternativno, on može dati pod-ugovoračima
da projektuju, proizvode, sklapaju, pakuju, obrađuju ili označavaju opremu. Kao druga alternativa, proizvođač može
sklapati, pakovati, obrađivati ili označavati gotovu opremu.
Proizvođač treba da osigura:
- da su započeti i sprovedeni inicijalno tipsko testiranje ili procena u skladu sa ovim dokumentom (ukoliko je
potrebno, pod kontrolom tela za davanje sertifikata za proizvode) i
- da oprema stalno bude u skladu sa uzorcima inicijalnog tipskog testiranja, za koje je potvrđeno da su
usklađeni sa ovim dokumentom.
Proizvođač uvek treba da zadrži celokupnu kontrolu nad proizvodima i treba da poseduje neophodnu kompetenciju da
bi mogao da preuzme odgovornost za opremu.
Kada proizvođač pričvršćuje CE oznaku na opremu, on je u potpunosti odgovoran da oprema bude u skladu sa svim
zahtevima odgovarajuće regulative. Međutim, kada proizvođač koristi komponente na kojima je već prikazano da su u
skladu sa zahtevima bitnim za te komponenete (npr. oznaka CE), od njega se ne zahteva da ponovi procenu
usklađenosti sa regulativom. Kada proizvođač koristi komponente na kojima nije stavljena odgovarajuća oznaka,
njegova je odgovornost da preduzme neophodnu procenu koja pokazuje usklađenost opreme sa zahtevima
regulative.
16.2 Inicijalno tipsko testiranje ili procena

Inicijalno tipsko testiranje ili procenu treba sprovesti kako bi se pokazalo da je oprema u skladu sa ovim dokumentom.
NAPOMENA 1 Nadalje 'tipsko testiranje' odnosi se na sve načine procene: testiranje,

kalkulaciju ili procenu detaljnog tehničkog plana.
S obzirom da je cilj procedure opšteg testiranja da utvrdi sposobnost opreme sistema sa diferencijalnim pritiskom da
zadovoljava zahteve i klasifikaciju za projektovanje i radne karakteristike i da neprekidno funkcioniše kao barijera za
dim i toplotu u predviđenom vremenskom periodu, potrebno je testirati kompletnu opremu (tj. uključujući motore i
priključke) koja treba da bude montirana.
Dobavljač opreme treba da pruži dovoljan broj primeraka projektnih planova sistema/komada opreme u svrhu
inicijalne tipske procene, kako bi se utvrdilo postojanje adekvatnog dokaza sposobnosti sistema da radi u skladu sa
zahtevima ovog dokumenta. Takođe videti 16.3.
NAPOMENA 2 U nekim slučajevima nije neophodno da sva oprema bude predata na procenu.
16.2.2 Modifikacije
U slučaju modifikovanja opreme ili načina proizvodnje (u slučajevima gde ovo može uticati na navedene osobine)
takođe treba obaviti inicijalno tipsko testiranje. Sve karakteristike date u ovom dokumentu, koje mogu biti
modifikovane, treba da budu podvrgnute ovom inicijalnom tipskom testiranju, osim za slučajeve opisane u 16.2.3.
16.2.3 Prethodni testovi i srodna oprema
Testovi koji su ranije sprovedeni u skladu sa odredbama ovog dokumenta mogu biti prihvaćeni, pod uslovom da su
izvedeni putem iste ili rigoroznije test metode po istom sistemu atesta usklađenosti na istoj opremi ili opremi sličnog
dizajna, konstrukcije i funkcionalnosti, tako da su rezultati primenljivi na opremu o kojoj se radi.
Oprema može biti grupisana u vrste gde su jedna ili više karakteristika iste za svu opremu unutar iste vrste ili su
rezultati testa reprezentativni za svu opremu u okviru te vrste. U tom slučaju, tokom inicijalnog tipskog testiranja, ne
treba testirati svu opremu iz iste vrste.
16.2.4 Uzorci za testiranje
Uzorci za testiranje treba da predstavljaju normalnu proizvodnju. Ukoliko su uzorci prototipovi, treba da predstavljaju
buduću proizvodnju, a selektuje ih proizvođač.
Ukoliko tehnička dokumentacija test uzoraka ne pruža dovoljnu osnovu za kasnije provere usklađenosti, predmetni
uzorak (identifikovan i obeležen) treba da ostane dostupan za ove svrhe.
16.2.5 Izveštaj o testiranju
Svako inicijalno tipsko testiranje i njegovi rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju o testiranju.
16.3 Fabrička kontrola proizvoda (FKP)
Proizvođač treba da ustanovi, dokumentuje i održava FKP sistem kako bi osigurao da je oprema koju plasira na tržište
u skladu sa navedenim radnim karakteristikama. FKP predstavlja trajnu unutrašnju kontrolu proizvodnje koju sprovodi
proizvođač.
Ukoliko je proizvođač dao pod-ugovaraču da projektuje, proizvodi, sklapa, pakuje, obrađuje i obeležava opremu, FKP
originalnog proizvođača može se uzeti u obzir. Međutim, kada postoji pod-ugovarač, proizvođač treba da zadrži
sveukupnu kontrolu opreme i osigura da dobija sve informacije koje su neophodne da bi se ispunila odgovornost u
skladu sa ovim dokumentom. Proizvođač kojem sve aktivnosti izvode pod-ugovarači ni u kom slučaju ne sme da
prebaci sopstvenu odgovornost na pod-ugovarače.
Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je usvojio proizvođač treba da budu dokumentovane u sistematičnom obliku u
formi pisane procedure. Ova dokumentacija sistema kontrole proizvodnje treba da osigura opšte razumevanje
procene usklađenosti i omogući postizanje potrebnih karakteristika komponenti i efikasnosti rada sistema kontrole
proizvodnje koji se proverava.
FKP sistem treba da obezbedi održavanje usklađenosti projekta sistema i pripremljene dokumentacije o sistemu sa
zahtevima ovog dokumenta. FKP sistem takođe treba da obuhvata izbor komponenti i načina obrade opreme
(sklapanje, pakovanje i označavanje).
Stoga fabrička kontrola proizvoda spaja operativne tehnike i sve mere za održavanje i kontrolu usklađenosti opreme
sa njenim tehničkim specifikacijama. Oprema može biti spremna za upotrebu nakon kontrole i testiranja merne
opreme, sirovina i sastojaka, obrade, mašina, opreme za proizvodnju i krajnjeg proizvoda, uključujući osobine
materijala u proizvodima i upotrebu tako dobijenih rezultata.
16.3.2 Opšti zahtevi
FKP sistem može biti deo sistema Kontrole kvaliteta, tj. u skladu sa EN ISO 9001:2000.
16.3.3 Specifični zahtevi za proizvode
16.3.3.1 FKP sistem treba da:
- uputi na ovaj dokument i
- osigura da je oprema koja je plasirana na tržište u skladu sa navedenim radnim karakteristikama.
16.3.3.2 FKP sistem treba da obuhvata specifični proizvodni FKP ili Plan kvaliteta, koji ustanovljava procedure za
prikazivanje usklađenosti opreme u odgovarajućim fazama proizvodnje, tj:
a) kontrole i testove koje treba sprovoditi pre odnosno tokom proizvodnje, uključujući provere projekta sistema i
dokumentacije, u skladu sa učestalošću sklapanja proizvoda, odnosno
b) sprovođenje verifikacija i testova na završenoj opremi u skladu sa učestalošću sklapanja proizvoda.
Ukoliko proizvođač koristi gotovu opremu, tada je dovoljno izvesti proceduru navedenu pod b) koja pruža isti nivo
usklađenosti opreme kao da je sproveden uobičajen FKP tokom proizvodnje.
Ukoliko proizvođač sam obavlja deo proizvodnje, procedura pod b) može se redukovati i delimično zameniti
procedurom pod a). Generalno, što više delova proizvodnje obavlja proizvođač, to se više procedura pod b) može
zameniti procedurama pod a). U svakom slučaju, procedura treba da dovede do jednakog nivoa usklađenosti opreme
kao da je sproveden uobičajen FKP tokom prizvodnje.
NAPOMENA U zavisnosti od konkretnog slučaja, možda će biti neophodno da se sprovedu procedure navedene pod
a) i b), samo procedure pod a) ili samo one pod b).
Procedure pod a) se umnogome odnose na opremu u toku proizvodnje, kao što su proizvodne mašine i njihovo
podešavanje, test oprema itd. Ove kontrole i testovi i njihova učestalost biraju se na osnovu vrste opreme i sastava,
procesa proizvodnje i njegove kompleksnosti, osetljivosti opreme na varijacije u parametrima proizvodnje, itd.
Proizvođač treba da ustanovi i vodi zapisnike koji obezbeđuju dokaze da su u toku proizvodnje uzorci uzimani i
testirani. Zapisnici treba jasno da pokažu da li je proizvodnja zadovoljila definisane kriterijume prihvatljivosti proizvoda.
Kada oprema ne zadovolji mere prihvatljivosti, treba da se primene odredbe koje važe u slučaju neusklađenosti
proizvoda i odmah treba preduzeti neophodne akcije za korekciju, a oprema ili partije koje nisu usklađene treba da
budu izolovane i odgovarajuće obeležene. Kada se greška ispravi, treba ponoviti test ili verifikaciju za spornu opremu.
Rezultati kontrole i testova treba da budu zabeleženi na odgovarajući način. U zapisnik treba da budu uneti: opis
opreme, datum proizvodnje, usvojen metod testiranja, rezultati testiranja i kriterijum prihvatljivosti proizvoda, uz potpis
odgovornog lica za kontrolu/testiranje. Kada je reč o rezultatu kontrole proizvoda koji ne ispunjava kriterijume ovog
dokumenta, u zapisniku treba da budu označene korektivne mere preduzete u cilju ispravke (tj. dalji sprovedeni
testovi, modifikacija procesa proizvodnje, bacanje ili popravljanje opreme).
16.3.3.3 Pojedinačna oprema ili partije opreme i detalji njene proizvodnje treba da budu u potpunosti prepoznatljivi i
sa mogućnošću provere svih prethodno preduzetih koraka u toku proizvodnje.
16.3.4 Prvi pregled fabrike i FKP-a
16.3.4.1 Prvi pregled fabrike i FKP-a generalno treba sprovesti kada je proizvodnja već u toku i kada se FKP već
primenjuje.
Međutim, moguće je sprovesti prvi pregled fabrike i FKP-a i pre nego što se započne sa proizvodnjom odnosno
primenom FKP-a.
16.3.4.2 Potrebno je izvršiti procenu:
- FKP dokumentacije, i
- fabrike.
Prilikom procene fabrike treba verifikovati:
a) da su ili da će biti (videti 16.3.4.1) dostupni svi izvori neophodni za postizanje karakteristika opreme koje ovaj
dokument zahteva, i
b) da su ili da će biti (videti 16.3.4.1) primenjene i praćene u praksi FKP procedure u skladu sa FKP
dokumentacijom, i
c) da je oprema usklađena ili će biti usklađena (videti 16.3.4.1) sa uzorcima inicijalnog tipskog testiranja, za koje
je usklađenost sa ovim dokumentom već verifikovana, i
d) da li je FKP sistem deo sistema Kontrole kvaliteta u skladu sa EN ISO 9001:2000 (videti 16.3.2) i kao deo
ovog sistema Kontrole kvaliteta sertifikovan i poseduje godišnji nadzor kvalifikovane institucije, priznate od strane
akreditivnog tela koje je član "Evropske kooperacije za akreditaciju" i koje je potpisalo "Multilateralni sporazum" (MLA).
16.3.4.3 Treba posetiti sve fabrike proizvođača gde se vrši krajnje sklapanje odnosno finalno testiranje predmetne
opreme, kako bi se verifikovalo da su ispunjeni uslovi 16.3.4.2 a) do c). Jedna poseta može da obuhvati proveru jedne
ili više vrsta opreme, linija proizvodnje, odnosno procesa proizvodnje.
16.3.4.4 Procene koje su ranije rađene u skladu sa odredbama ovog dokumenta mogu se uzeti u obzir pod uslovom
da je primenjen isti sistem atesta usklađenosti na istoj opremi ili opremi sličnog dizajna, konstrukcije i funkcionalnosti,
tako da se rezultati mogu smatrati primenljivim na opremu o kojoj se radi.
16.3.4.5 Svaka procena i njeni rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju.
16.3.5 Kontinualno nadgledanje FKP-a
16.3.5.1 U svim fabrikama u kojima je izvršena procena u skladu sa 16.3.4 treba ponoviti procenu najmanje jednom
godišnje, osim kada je reč o slučajevima navedenim u 16.3.5.2. U ovom slučaju svaka poseta FKP-u treba da
verifikuje različitu opremu ili proces proizvodnje.
16.3.5.2 U slučaju sertifikovanja od strane trećeg lica, ukoliko proizvođač obezbedi dokaz o kontinualnom
zadovoljavajućem radu svog FKP sistema, učestalost ponovne procene može se redukovati na jednom u četiri godine.
NAPOMENA 1 Dovoljan dokaz može biti izveštaj nekog nadzornog organa, videti 16.3.4.2 d).
NAPOMENA 2 Ukoliko se celokupan sistem Kontrole kvaliteta u skladu sa EN ISO 9001:2000 dobro primenjuje
(verifikovan prilikom prve procene fabrike i FKP-a) i ako se neprekidno primenjuje (verifikovan od strane revizora za
kontrolu kvaliteta),može se pretpostaviti da je nadgledanje dela FKP-a koji je od značaja zadovoljavajuće. Uzevši u
obzir pomenuto, smatra se da se rad proizvođača dobro nadgleda, pa se tako učestalost procena posebnih nadzora
FKP-a može redukovati.
16.3.5.3 Svaka procena i njeni rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju.
16.3.6 Procedura nakon izvršenih modifikacija
Ukoliko se izvrši modifikovanje opreme, metoda proizvodnje ili FKP sistema (u slučajevima kada ovo može uticati na
navedene osobine), treba uraditi ponovnu procenu fabrike i FKP sistema za one aspekte koji bi mogli biti podložni
uticaju modifikacija.
Svaka procena i njeni rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju.

Aneks A
(informativno)
Preporuke za projektovanje
A.1 Efektivna površina protoka
A.1.1 Opšte karakteristike
Primer paralelnog puta postoji kada sva vrata koja se otvaraju od stepeništa ka drugom prostoru vode direktno u
prostor u kojem ne vlada nadpritisak (slika A1).
Redni putevi curenja događaju se kada postoji središnji prostor u koji vazduh iz prostora sa nadpritiskom prvo ulazi
pre konačnog curenja kroz druge puteve curenja u prostor u kojem ne vlada nadpritisak. Primer je tampon zona
smeštena između stepeništa i boravišnog prostora (slika A.2)
NAPOMENA Ovi proračuni se primenjuju samo na puteve curenja koji imaju istu R vrednost (videti A.3.1.1,
napomenu 1). Osim toga, u slučaju jednačine (A.4) vrednost R treba da bude 2. Međutim, s obzirom da će putevi
curenja pretežno biti kroz vrata, deo curenja preko prozora verovatno će biti mali i ovaj proračun može da se koristiti
kao odgovarajuća procena kada prozori predstavljaju deo puta curenja.
A.1.2 Paralelni putevi curenja
Efektivna površina curenja je zbir površina curenja:
Ae = A1 + A2 + A3 +A4 + ......AN (A.1)
Efektivna površina curenja četiri paralelna puta na slici A.1 biće:
Ae = A1 + A2 + A3 + A4 (A.2)
A.1.3 Redni putevi curenja
Efektivna površina curenja kod rednih puteva je:
 1 1 1 1  
1
Ae   2  2  2  ...  2  2 (A.3)
 A1 A2 A3 AN 
Efektivna površina curenja kod četiri redna puta na slici A.2 je:
1 1 1 1  
1
Ae   2  2  2  2  2 (A.3a)
 A1 A2 A3 A4 
U kontekstu analize sistema sa natpritiskom često postoje samo dva redno povezana puta, i u tom slučaju je:
A1 xA2
Ae  1 (A.4)
A
1
2
A 2
2  2
Slika A.1 – Paralelni putevi curenja
Slika A.2 – Redni putevi curenja
Legenda
P prostor sa nadpritiskom
A.1.4 Kombinacija rednih i paralelenih puteva curenja
Ukupno efektivno curenje koje je kombinacija rednih i paralelnih puteva obično se može izračunati svodeći uzastopne
proste grupe individualnih curenja na jednu ekvivalentnu putanju (videti sliku A.3 za primer). Ovakvi proračuni striktno
se primenjuju samo na puteve curenja za koje je vrednost R u jednačini (A.16) jednako 2 (npr. za vrata). Međutim,
mogu se koristiti za približnu kalkulaciju kada prozori formiraju deo rednog puta curenja.
A4/5 = A4 + A5 (A.5)
A9/10 = A9 + A10 (A.6)
Tako je na slici A.3:

A1 xA2
A1  (A.7)
A  A22  2
1
2 2
1
i dalje na slici A.3:
A3 xA4 / 5
A3  (A.8)
A 
1
5 2
3 A 2
4/5
2
i za A6/7 i A8/10 po istom principu.
Zatim sledi na slici A.3:
A3/10 = A3/5 + A6/7 + A8/10 (A.9)
Ukupno ekvivalentno curenje iz prostora sa natpritiskom dato je jednačinom:
A1 / 2 xA3 / 10
A1 / 10  (A.10)
A  A32/ 10  2
1
2
1/ 2
kao što je prikazano na slici A.3.

Legenda
P prostor sa nadpritiskom
Slika A.3 – Kombinacija rednih i paralelnih puteva curenja
A.2 Procena curenja
A.2.1 Procena curenja preko prozora
Ukupno curenje vazduha preko pukotina oko prozora treba proceniti koristeći sledeću jednačinu:
QWindow = 0,83 x AW x P1/R (A.11)
Ukupna efektivna površina curenja za sve prozore procenjuje se koristeći metod naveden u A.1.
Tipične površine curenja za tipove prozora koji se najčešće koriste u prostoru sa natpritiskom date su u Tabeli A.4.
Tabela A.1 –Vrednosti K
Ax/AG K
4 i više 1
2 0,9
1 0,7
0,5 0,45
0,25 i manje 0,25
NAPOMENA Vrednost AG, uključujući rešetke za protok vazduha, odnosno velike pukotine za transfer
vazduha, takođe treba koristiti kada se izračunava vrednost Qn ukoliko je površina curenja veća od ukupne normalne
površine pukotina.
A.2.2 Procena curenja preko vrata lifta
Ukoliko je u šahtu lifta nezavisno formiran nadpritisak, tada treba pretpostaviti da je curenje preko ovog puta
neznatno.
Ukoliko u šahtu lifta nije formiran nadpritisak, već je šaht povezan sa pretprostorom ili drugim prostorom u kojem vlada
nadpritisak, tada će celokupni protok zavisiti od sledećih puteva curenja:
- između pretprostora i šahta lifta na svim spratovima, i
- između šahta lifta i spoljne sredine.
Sledeća jednačina može se koristiti za procenu ukupnog curenja vazduha pod ovim okolnostima:
1

 1 1  2 1
QLd  0,83 x  2  2  xPL 2 (A.12)
 At AF 
U opštem slučaju:
At = NL x Ad (A.13)
Gornja kalkulacija odnosi se na jedan lift i pretpostavlja se da je šaht lifta zaštićen. Za svaki lift treba napraviti poseban
proračun.
U slučajevima gde postoje dva ili više liftova u zajedničkom šahtu, dovoljno je u svrhu proračuna uzeti da je svaki lift u
svom šahtu, u kom slučaju vrednost A F koja se koristi treba da se odnosi na svaki poseban lift (obično A F za veliki
zajednički šaht podeljeno po broju liftova u tom šahtu).
A.2.3 Procena curenja preko drugih površina koje sadrže sisteme sa mehaničkim izvlačenjem
Kada toaleti ili druge površine koje su direktno povezane na prostor sa nadpritiskom imaju sisteme za mehaničko
izvlačenje vazduha, količina curenja u njima može se proceniti na sledeći način:
- kada je uključen izduvni ventilator, i ako se uzme u obzir da je brzina izduvavanja u kubnim metrima u
sekundi, ili
- kada je izduvni ventilator isključen, izračunava se:
QTn = Qn x K (A.14)
A.2.4 Procena curenja preko drugih puteva
Ukoliko se pojave druge kombinacije rednih i paralelnih puteva curenja, gornje metode se mogu koristiti (odgovarajuće
prilagođene, kako bi se uzele u obzir određene okolnosti).
A.2.5 Procena curenja kroz zatvorena vrata
Ukupna količina curenja vazduha kroz zatvorena vrata treba da se izračunava koristeći sledeću jednačinu:
QD = 0,83 x Ae x P1/R (A.15)
Ukupna efektivna površina curenja za sva vrata treba da bude procenjena koristeći metod naveden u A.1.
Tipične površine curenja za tipove vrata koja se najčešće koriste za zatvaranje prostora sa nadpritiskom prikazane su
u tabeli A.4.
A.3 Protok vazduha
A.3.1. Opšte karakteristike
Dovod vazduha potreban za sistem sa diferencijalnim pritiskom određuje se prema površinama curenja vazduha.
Potrebe za dovodom vazduha treba da se razmatraju za dve situacije: kada su sva vrata zatvorena i kada su sva
vrata otvorena.
A.3.2 Izračunavanje protoka vazduha
Kada vazduh teče kroz otvor, protok može da bude izražen pomoću sledeće jednačine u obliku restriktivne površine i
razlike pritiska na otvoru:
Q = 0,83 x Ae x P1/R (A.16)
NAPOMENA Za široke pukotine kao što su one oko vrata i velikih otvora, može se uzeti da vrednost R bude 2, ali za
uske puteve curenja koje formiraju pukotine oko prozora, za R više odgovara vrednost 1,6.
Brzine protoka i razlike pritiska date u tabeli A.2 izvedene su iz jednačine (A.16) pod pretpostavkom da je R=2 i Ae
1m2, i mogu se koristiti kao sredstvo za brzo određivanje brzine curenja i razlike pritiska oko pukotina na vratima i kroz
velike otvore.
Tabela A.2 – Brzina protoka vazduha kroz pukotine i velike otvore
Razlika pritiska, Pa Brzina protoka vazduha, m/s

50 5,9
25 4,2
8,5 2,4
6 2,0
4 1,7
Količina curenja vazduha je primarno funkcija efektivne površine puteva curenja i razlike pritiska na tom putu.
Kod izračunavanja dovoda vazduha treba napraviti dve glavne pretpostavke:
a)da će se identifikovani putevi curenja i površine koje se koriste u kalkulacijama primeniti na objekat kad bude
završen;
b)da ne postoje neutvrđeni putevi curenja van prostora sa nadpritiskom.
Dovod vazduha koji se zahteva određen je zbirom pojedinačnih količina curenja na putevima navedenim od a) do e) i
dodatka za nepoznata curenja u vrednosti koja se pretpostavlja. Na osnovu iskustva preporučuje se da ukupna
količina dovoda vazduha treba da bude određena dodavanjem najmanje 50% na izračunatu količinu curenja, tj.
QS = 1,5 x QDC (A.17)
QDC se procenjuje na sledeći način, koristeći odgovarajuće površine curenja za konkretan slučaj:
QDC = QD + QWindow + QLd + QTm + QOther (A.18)
A.3.3 Procena curenja kada su otvorena vrata koja vode na sprat zahvaćen požarom
Ukupna količina curenja vazduha kada su otvorena vrata koja vode na sprat zahvaćen požarom treba da bude
procenjena koristeći sledeću proceduru.
Vrednost AVA se procenjuje koristeći proceduru navedenu u A.4.
2
 Q DO 
PUS    (A.19)
 0,83 xAVA 
Nakon izračunavanja potrebnog pritiska unutar prostora u kojem ne vlada nadpritisak, pritisak u pretprostoru treba da
bude izračunat koristeći:
2
 QDO 
PLOB  PUS    (A.20)
 0,83xAdoor 
Sada treba izračunati efektivnu površinu curenja van površine na protivpožarnim vratima koristeći procedure u ovom
dokumentu. Nakon toga se izračunava ukupan potreban dovod vazduha kada su vrata koja vode na sprat zahvaćen
požarom otvorena:
 
1

  1 1  2
 1
Q LOB  0,83x  Arem   2  2   xPLOB 2 (A.21)
 AVA A 
  door  
 
Treba izračunati ukupne potrebe za vazduhom uzimajući u obzir gubitke u kanalima.
QSDO = 1,15 x Qlob (A.22)
A.4 Zahtevi kod izbacivanja vazduha iz prostora u kojima ne vlada nadpritisak kada su vrata otvorena
Dimenzionisanje opreme za izbacivanje vazduha zasnovano je na neto zapremini vazduha pod pritiskom koji utiče na
sprat zahvaćen požarom (isključujući curenje vazduha u atmosferu preko šahtova lifta i toaleta). U ove svrhe treba
koristiti odgovarajuće vrednosti protoka vazduha iz klauzule 4, za slučaj kada su vrata otvorena. U sledećim
proračunima ova vrednost je označena kao QDO.
A.4.2 Procena zahteva kod površine otvora
U slučajevima gde su potrebni specijalni otvori, ukupna efektivna površina po spratu treba da bude procenjena na
sledeći način:
QDO /AVA= 2,5
gde se QDO zasniva na potrebnoj brzini vazduha na vratima koja vode u požarni sektor.
A.4.3 Procena veličine vertikalnih šahtova za izbacivanje vazduha
Ukoliko nisu urađeni detaljni proračuni o gubicima pritiska, minimalne prihvatljive veličine šahta i otvora treba da budu:
Avs = ADO / 2
A.4.4 Procena zahteva kod mehaničkog izvlačenja vazduha
Brzina izvlačenja po spratu, kada postoji slobodan put kroz otvorena vrata u prostor sa nadpritiskom, ne treba da bude
manja od QDO m3/s.
Gornje specifikacije za izbacivanje vazduha zasnovane su na pretpostavci da je razlika pritiska između boravišnog
prostora i spoljne sredine 10Pa. Međutim, moguće je da se poveća brzina protoka vazduha ili smanji potrebna
površina otvora ukoliko je razlika pritiska između boravišnog prostora i spoljne sredine povećana. U takvim
slučajevima neophodno je da se proceni brzina curenja vazuha u skladu sa jednačinom (A.16).
U slučajevima gde dva ili više stepeništa ili pretprostora sa nadpritiskom izlaze u isti prostor u kojem ne vlada
nadpritsak, površina otvora za izbacivanje vazuha po spratu treba da predstavlja ukupan vazduh koji prelazi na sprat
iz prostora sa nadpritiskom.
U slučajevima gde je prostor u kojem ne vlada nadpritisak podeljen na kancelarije ili slične jedinice tada treba
obezbediti otvore za izbacivanje vazduha između vrata koja vode u prostor sa nadpritiskom i mesta gde počinje
podela na jedinice.
A.5 Procena površine otvora za izbacivanje vazduha potrebne u prostoru sa nadpritiskom
Na mestima gde je dovod vazduha, koji treba da obezbedi potreban protok vazduha kroz otvorena vrata u prostoriju
zahvaćenu požarom, veći nego dovod vazduha u stepenište ili pretprostor, koji treba da zadovolji potrebe za razlikom
pritiska, tada će se u stepeništu (ili pretprostoru) razviti prekomeran pritisak u slučaju kada su protivpožarna vrata
zatvorena.
U tom slučaju treba obezbediti ventil za oslobađanje prekomernog pritiska, površine A PV, za ispuštanje prekomernog
nadpritiska van prostora u kojem vlada nadpritisak, kako bi se osiguralo da specifična sila za otvaranje vrata ne pređe
vrednost 100N.
U tom slučaju važi jednačina:
Q fr  Q p
APV  1 (A.25)
0,83 x 60 2
A.6 Izračunavanje sile za otvaranje vrata
Maksimalnu razliku pritiska na vratima koja se otvaraju ka prostoru sa nadpritiskom treba odrediti kao funkciju
konfiguracije vrata, koristeći sledeću jednačinu:
2100  Fdc Wd  d 

P (A.26)
D A xWd
Ukoliko je sila koja je potrebna za otvaranje vrata nepoznata u fazi projektovanja, može se koristiti maksimalan
pritisak od 60 Pa u svrhe projektovanja.
A.6.2 Podaci o curenju vazduha
Površine curenja u tabelama A.3 do A.6 date su samo kao smernice. Površine curenja veoma zavise od kvaliteta
izvođačkih radova i stvarne vrednosti mogu varirati u odnosu na dati opseg.
Tabela A.3 — Podaci o curenju vazduha kroz vrata
Površina Diferencijalni
Vrsta vrata Curenje vazduha m3/s
curenja m2 pritisak Pa
8 0,02
15 0,03
Jednokrilno otvaranje u
0,01 20 0,04
prostor sa natpritiskom
25 0,04
50 0,06
8 0,05
15 0,06
Jednokrilno otvaranje iz
0,02 20 0,07
prostora sa natpritiskom
25 0,08
50 0,12
8 0,07
15 0,10
Dvokrilno otvaranje 0,03 20 0,11
25 0,12
50 0,18
8 0,14
15 0,19
Vrata za izlazak iz lifta 0,06 20 0,22
25 0,25
50 0,35
Tabela A.4 – Podaci o curenju vazduha preko prozora
Površina Diferencijalni
Vrsta prozora Curenje vazduha m3/s
curenja m2 pritisak Pa
8 0,77 x 10-3
15 1,1 x 10-3
Obrtni prozor, bez
2,5 x 10-4 20 1,4 x 10-3
zaptivača
25 1,6 x 10-3
50 2,4 x 10-3
8 0,11 x 10-3
15 0,16 x 10-3
Obrtni prozor, sa
3,6 x 10-5 20 0,19 x 10-3
zaptivačem
25 0,22 x 10-3
50 0,34 x 10-3
8 0,30 x 10-3
15 0,45 x 10-3
Klizni prozor 1,0 x 10-4 20 0,54 x 10-3
25 0,62 x 10-3
50 0,95 x 10-3
Tabela A.5 – Podaci o curenju vazduha kroz zidove
Količnik površine
Građevinski element Čvrstoća zida
curenja ALW/AWall
Čvrst 0,7 x 10-4
Spoljni zidovi zgrade (uključujući pukotine u Srednja 0,21 x 10-3

konstrukciji, pukotine oko prozora i vrata) Mala 0,42 x 10-3
Veoma mala 0,13 x 10-2
Čvrst 0,14 x 10-4
Unutrašnji i stepenišni zidovi (uključujući
pukotine u konstrukciji, ali ne i pukotine oko prozora Srednja 0,11 x 10-3
i vrata)
Mala 0,35 x 10-3
Čvrst 0,18 x 10-3
Zidovi šahta lifta (uključujući pukotine u
Srednja 0,84 x 10-3
konstrukciji, ali ne i pukotine oko prozora i vrata)
Mala 0,18 x 10-2
Tabela A.6 – Podaci o curenju vazduha kroz podove
Količnik površine
Građevinski element Čvrstoća zida
curenja ALW/AWall
Podovi (uključujući pukotine u konstrukciji i

pukotine oko prodora) Srednja 0,52 x 10-4
Aneks B
(informativno)
Rešenja u slučaju da ne može da se postigne projektovan diferencijalni pritisak
Sledeće smernice odnose se specifično na sisteme sa nadpritiskom. Međutim, slični principi, odgovarajuće
prilagođeni, takođe se mogu primeniti na sistem sa podpritiskom.
B.1 Razlike pritiska koje se preporučuju u ovom dokumentu predviđaju uticaj podizanja vrelih gasova i spoljnog vetra.
Ukoliko se testovi sprovode u slučajevima gde spoljni vremenski uslovi pojačavaju jačinu i nalet vetra, možda neće biti
moguće postići projektovanu razliku pritiska.
B.2 Na mestima gde efekat dimnjaka predstavlja značajan faktor, on se može smanjiti na minimum aktiviranjem
sistema sa razlikom pritiska u periodu od jednog sata pre testiranja kako bi došlo do izjednačavanja temperature
spoljnog vazduha i temperature u šahtovima.
B.3 Nezavisno od spoljnih uslova, postoje tri glavna razloga za nemogućnost postizanja željene razlike pritiska:
a) Nedovoljan dovod vazduha do prostora sa nadpritiskom. Potrebna razlika pritiska neće biti uspostavljena ukoliko
dovod vazduha u prostor sa nadpritiskom nije dovoljan. Postoje dve metode za procenu protoka vazduha u zonama
sa nadpritiskom:
i) prvi metod je da se izmeri ukupan dovod vazduha na ventilatoru, umanji za curenje u kanalima i zatim se
proporcijalno rasporedi preostali protok vazduha na svaki izlaz kanala u zavisnosti od merenja preduzetih tokom
provere usklađivanja sistema sa projektnim zahtevima ;
ii) drugi metod je da se izmeri protok vazduha na izlazu svakog kanala.
Ukoliko je izmereni protok vazduha ispod projektovane vrednosti, tada vrata koja razdvajaju prostor u kojem vlada i
prostor u kojem ne vlada nadpritisak treba da budu otvorena i protok vazduha ponovo izmeren. Ukoliko se protok
vazduha poveća kada su vrata otvorena, treba sprovesti test curenja u kanalima i preduzeti korektivne mere.
b) Prekomerno curenje iz prostora sa nadpritiskom. Značajno je da arhitekta i građevinski inženjer budu svesni
potrebe da konstrukcija bude što više hermetički zatvorena.
Na mestima gde je izmerena razlika pritiska niža od projektovane vrednosti, to je često slučaj zato što konstrukcija
prelazi nivo curenja koji je dozvoljen u projektu. Trebalo bi proveriti zaptivanje svih prodora u prostor sa nadpritiskom,
tj. kanal za razvod, cevovod, sistem kanala i laki fitinzi i poboljšati zaptivanje tamo gde je to neophodno. Takođe treba
izvršiti proveru koja se tiče pasovanja vrata i veličina pukotina ispod njih, montažu spuštenih tavanica, itd.
Ukoliko curenje ne prelazi predviđeni nivo, tada će biti neophodno da se poveća količina dovoda vazduha, a takođe i
curenje iz prostora u kojima ne vlada nadpritisak.
c) Nedovoljno curenje iz prostora u kojima ne vlada nadpritisak. Ukoliko se tokom procedura koje su navedene pod
tačkom (a) povećava dovod vazduha u prostore sa nadpritiskom kada su vrata između prostora u kojima vlada i u
kojima ne vlada nadpritisak zatvorena, verovatan uzrok je manja količina curenja iz prostora u kojem ne vlada
nadpritisak od očekivane. Treba obezbediti da sistem ventilacije na svim spratovima radi kako bi trebalo. Ukoliko to
normalno funkcioniše, tada bi bilo neophodno dodati još neke otvore kako bi se povećalo izbacivanje vazduha.
Aneks ZA
(informativno)
Klauzule ovog Evropskog standarda koje se pozivaju na bitne zahteve ili druge odredbe
Direktive za građevinske proizvode
ZA.1 Delokrug i bitne karakteristike
Ovaj Evropski standard je pripremljen na osnovu ovlašćenja koje je CEN dobio od Evropske komisije i Evropske
asocijacije za slobodnu trgovinu.
Klauzule ovog Evropskog standarda, prikazane u ovom aneksu, ispunjavaju zahteve ovlašćenja dobijenog po EU
Direktivi za građevinske proizvode (89/106/EEC).
Slaganje sa ovim klauzulama potvrđuje pretpostavku da je građevinski proizvod koji je obuhvaćen ovim Evropskim
standardom pogodan za namenjenu upotrebu.
Aneks ZA odnosi se na opremu za sisteme sa diferencijalnim pritiskom kao što je dato u klauzuli 1 ovog standarada.
UPOZORENJE Ostali zahtevi i EU Direktive, koji ne utiču na činjenicu da li je proizvod pogodan za namenjenu
upotrebu, mogu se primeniti na građevinski proizvod koji je obuhvaćen ovim standardom.
NAPOMENA Pored specifičnih klauzula sadržanih u ovom Evropskom standardu,

koje se odnose na opasne supstance, mogu postojati i drugi zahtevi primenljivi za opremu koja spada pod okvire ovog
standarda (npr. u slučaju menjanja evropskog zakonodavstva i nacionalnih zakona, regulative i administrativnih
odredbi). U nameri da se ispune odredbe EU Direktive za građevinske proizvode, ovi zahtevi takođe treba da budu u
skladu sa njima, kada i gde se primenjuju. Informativna baza podataka evropskih i nacionalnih odredbi o opasnim
supstancama dostupna je na građevinskom vebsajtu EUROPA (pristup preko
http://europa.eu.int/comm/enterprise/construction /internal /dangsub/dangmain.htm).
Građevinski proizvod: Oprema za sistem sa diferencijalnim pritiskom
Namena upotrebe: Bezbednost lica

Tabela ZA.1 – Bitne klauzule za opremu sistema sa diferencijanim pritiskom
Potrebne klauzule iz ovog

Bitne karakteristike Nivoi i/ili klase Napomene
standarda
11.4.2.1
Uslov/osetljivost nominalnog aktiviranja 11.4.2.3
11.5.2.4
Vremensko kašnjenje 11.4.2.4
Osim 11.3.2.5,
Radna pouzdanost 11
11.6.1 i 11.6.4.1
Osim 7.4.2.1, 8.2.1,
Efikasnost izbacivanja dima/vrelih
5.2,7,8,9 8.2.4, 8.2.7, 8.2.8, i
gasova
9.2.6
Parametri performansi u uslovima
6
požara
Performanse stvaranja nadpritiska 4, 5 Osim 4.3.2.4
Pogledati prEN 13501-3 i

Otpornost prema požaru – Integritet E 11.8
prEN 13501-4
Pogledati prEN 13501-3 i
Otpornost prema požaru – Izolacija I 11.8
prEN 13501-4
Otpornost prema požaru – curenje Pogledati prEN 13501-3 i

11.8, aneks A
dima prEN 13501-4
Otpornost prema požaru – mehanička
11.8
stabilnost
Otpornost prema požaru – održavanje
11.8
poprečnog preseka
ZA.2 Procedura atestiranja usaglašenosti opreme sistema sa diferencijalnim pritiskom
U Tabeli ZA.2 prikazan je sistem atestiranja usaglašenosti opreme sistema sa diferencijalnim pritiskom navedene u
tabeli ZA.1 sa Odlukom komisije kao što je dato u Aneksu III ovog ovlašćenja, za prikazane namenjene upotrebe i
relevantne nivoe ili klase:
Tabela ZA.2 – Atestiranje usaglašenosti sistema
Namenjena Atestiranje usaglašenosti

Proizvod Nivoi ili klase
upotreba sistema
Pogledati prEN
Oprema za sistem sa 13501-3 i
Bezbednost lica 1
diferencijalnim pritiskom
prEN 13501-4
Sistem 1: Pogledati CPD aneks III.2(i), bez revizorskog testiranja uzoraka

Atestiranje usaglašenosti opreme sistema sa diferencijalnim pritiskom iz tabele ZA.1 treba da bude zasnovano na
proceni procedura za usaglašavanje, navedenih u tabeli ZA.3, koje proizilaze iz primene klauzula navedenih u ovom
Evropskom standardu.
Tabela ZA.3 – Dodela zadataka za procenu usaglašenosti po sistemu 1
Procena
usaglašenosti
Zadaci Sadržaj zadatka
klauzula koje se
primenjuju
Zadaci koji su
Fabrička kontrola Parametri koji se odnose na sve
odgovornost 16.3
proizvoda (FKP) bitne karakteristike u tabeli ZA.1
proizvođača
Inicijalno tipsko Sve bitne karakteristike iz tabele

16.2
testiranje ZA.1
Zadaci koji su Prva provera fabrike i Parametri koji se odnose na sve

16.3
odgovornost institucije FKP-a bitne karakteristike u tabeli ZA.1
koja daje sertifikat
proizvodu
Neprekidan nadzor,
Parametri koji se odnose na sve
procena i davanje 16.3
bitne karakteristike u tabeli ZA.1
dozvole FKP-u
ZA.3 Oznaka CE
Proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik u EEA odgovoran je za stavljanje oznake CE. CE simbol za označavanje koji
se postavlja na proizvod treba da bude u skladu sa Direktivom 93/68/EC i prikazan na pakovanju ili pratećim
trgovačkim dokumentima (npr. otpremnici). CE simbol za označavanje treba da bude praćen sledećim informacijama:
- broj identifikacije tela za sertifikaciju proizvoda;
- naziv ili identifikujuća oznaka i registrovano sedište dobavljača;
- poslednje dve cifre godine CE označavanja;
- broj EC Sertifikata usaglašenosti;
- pozivanje na ovaj Evropski standard (EN 12101-6);
- opis opreme;
- informacije koje potvrđuju osobine (ili nameravane osobine) opreme u odnosu na bitne karakteristike
navedene u tabeli ZA.1, praćene referencama o detaljnom tehničkom planu koji poseduje dobavljač ukoliko taj plan
nije uključen u trgovinska dokumenta.
Slika ZA.1 predstavlja primer informacija koje treba da budu sadržane u trgovinskim dokumentima.
AnyCo Ltd., P.O. Box 21, B-1050
05
0123-CPD-2345
EN 12101-6
Sistem sa diferencijalnim pritiskom – Oprema za sistem sa

podpritiskom
Karakteristike performansi datih u XXX referenci detaljnog

tehničkog plana koji poseduje proizvođač.

SRPS EN 12101-6 Prevos

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRPS EN 12101-6 Prevos

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivnu zaštitu

Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 6: Specifikacija za sisteme sa razlikom

Aneks A (informativni) Preporuke za projektovanje

Aneks B (informativni) Rešenja u slučaju da ne može da se postigne projektovan diferencijalni pritisak

Deo 1: Specifikacija za dimne prepreke;

EN 12101 je deo serije evropskih standarda koji treba da obuhvate takođe i:

a) Sistemi za gašenje gasom (EN 12094 i EN ISO 14520);

U skladu sa unutrašnjom regulativom CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih država

0.1 Kretanje dima u objektima

Sistemi sa diferencijalnim pritiskom mogu se ostvariti na dva načina:

Slika 1 a) — Primeri sistema sa nadpritiskom i podpritiskom

0.2 Ciljevi sistema sa diferencijalnim pritiskom

0.3 Metode kontrole dima

Tačke a) - d) se ne razmatraju dalje u ovom dokumentu.

Ciljevi koji su predmet ovog dokumenta su sledeći:

b) Utvrđeni protivpožarni putevi. Da bi se omogućilo efikasno obavljanje protivpožarnih intervencija, štićeni

prEN 12101-10, Sistemi za kontrolu dima i toplote— Deo 10: Napajanje

EN ISO 9001:2000, Sistemi upravljanja kvalitetom — Uslovi (ISO 9001:2000)

EN ISO 13943:2000, Protivpožarna zaštita — Rečnik (ISO 13943:2000)

3.1 Opšti pojmovi i definicije

3.1.1 boravišni prostor

3.1.2 usisni otvor za vazduh

3.1.3 izbacivanje vazduha

3.1.5 nadležni organi

3.1.6 cirkularni prostor

3.1.7 puštanje u rad

3.1.8 upravljački pult

3.1.9 deoba na protivpožarne sektore

3.1.10 stvaranje podpritiska

3.1.11 prostor sa podpritiskom

3.1.12 protivpožarni lift

3.1.13 protivpožarni pretprostor

3.1.14 protivpožarno okno

3.1.15 protivpožarne stepenice

3.1.17 razbuktala faza požara

3.1.19 putevi curenja

3.1.20 Sistemi za bezbednost života

3.1.21 šaht lifta

3.1.22 sredstva evakuacije

3.1.23 mešoviti boravišni objekat

3.1.24 ispuštanje prekomernog pritiska

3.1.25 Ventil za oslobađanje nadpritiska

3.1.26 Sistemi sa diferencijalnim pritiskom

3.1.27 Stvaranje nadpritiska (presurizacija)

3.1.28 presurizovan prostor

3.1.29 Zaštićeni putevi evakuacije

3.1.31 vazduh za menjanje

3.1.32 boravišne prostorije

3.1.33 jednostavan pretprostor

3.1.34 kontrola dima

3.1.35 efekat gomilanja

3.2 simboli i merne jedinice

A1, A2, A3, A4, m2 površina curenja N paralelnih puteva;

4 Klasifikacija sistema u objektima

Klase sistema date su u Tabeli 1.

Tabela 1 — Klase sistema

Klasa sistema Primer upotrebe Uslovi projektovanja

Klasa A sistema Putevi evakuacije. Odbrana u mestu 4.2 i slika 2

Klasa B sistema Putevi evakuacije i vatrogasnih operacija 4.3 i slika 3

Klasa C sistema Putevi evakuacije simultanom evakuacijom 4.4 i slika 4

Klasa D sistema Putevi evakuacije. Rizik od spavanja 4.5 i slika 5

Klasa E sistema Putevi evakuacije postepenom evakuacijom 4.6 i slika 6

Klasa F sistema Protivpožarni sistem i putevi evakuacije 4.7 i slika 7