EUROPEAN STANDARD EN ISO 15630-1

EVROPSKI STANDARD
April 2002

ICS 77.140.60; 77.140.65; 91.080.40 Zamenjuje ENV 10080:1995

(Prevod)

ČELIK ZA ARMIRANJE I PREDNAPRENAZNJE BETONA – METODE

ISPITIVANJA - DEO 1: ARMATURNE ŠIPKE, VALJANA ŽICA I VUČENA ŽICA
(ISO 15630-1:2002)

Ovaj Evropski standard je odobren od strane CEN na dan 11. aprila 2002.

Članovi CEN obavezni su da se pridržavaju CEN/CENELEC Internih propisa koji specifikuje uslove za
davanje ovom Evropskom standardu statusa nacionalnog standarda bez ikakve izmene. Ažurirane liste i
bibliografske reference u vezi sa takvim nacionalim standardima mogu se dobiti po prijavi Upravnom
centru ili bilo kom članu CEN-a.

Ovaj Evropski standard postoji u tri zvanične verzije (engleska, francuska, nemačka). Verzija na bilo kom
drugom jeziku nastala prevodom pod odgovornošću člana CEN-a na sopstveni jezik i prijavljena
Upravnom centru ima isti status kao zvanične verzije.

Članovi CEN-a su organi za nacionalne standarde Austrije, Belgije, Kipra, Češke Republike, Danske,
Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Islanda, Irske, Italije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveške,
Portugala, Španije, Švedske, Švajcarske i Ujedinjenog kraljevstva (Velike Britanije).

© 2002 CEN Sva prava korišćenja u bilo kom obliku i bilo kojim sredstvima zadržana u svetu za nacionalne članove CEN-a.

Veza br. No. EN ISO 15630-1:2002 E

EN ISO 15630-1:2002

KORIGOVANO 05/06/ 2002

Predgovor
Ovaj dokument (ISO 15630-1:2002) je pripremio Tehnički komitet ISO/TC 17 "Čelik" u saradnji sa
Tehničkim komitetom ECISS/TC 19 "Betonski čelici za armiranje i čelici za prednaprezanje betona –
osobine, dimenzije, tolerancije i specifična ispitivanja", čiji je sekretarijat u nadležnosti DIN.

Ovaj Evropski standard će dobiti status nacionalnog standarda, bilo putem objavljivanja identičnog teksta
ili putem odobrenja/overe, najkasnije do oktobra 2002, a neusaglašeni nacionalni standardi će biti
povučeni najkasnije do oktobra 2002.

Ovaj dokument zamenjuje ENV 10080:1995.

Prema Internim propisima CEN/CENELEC, organizacije za nacionalne standarde sledećih zemalja su

obavezne da primene ovaj evropski standard: Austrija, Belgija, Češka Republika, Danska, Finska,
Francuska, Nemačka, Grčka, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Portugal,
Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija.

Obaveštenje o odobrenju

Tekst Međunarodnog standarda ISO 15630-1:2002 odobren je od strane CEN-a kao Evropski standard
bez ikakvih modifikacija.

NAPOMENA: Normativne reference za Međunarodne standarde navedene su u Aneksu ZA (normative).

2
EN ISO 15630-1:2002

ČELIK ZA ARMIRANJE I
PREDNAPREZANJE BETONA —
METODE ISPITIVANJA —

Deo 1:
Armaturne šipke, valjana žica i vučena žica

3
EN ISO 15630-1:2002

Sadržaj strana

Predgovor ...................................................................................................................................... 5

Uvod ............................................................................................................................................ 6

1 Obim .................................................................................................................................. 7
2 Normativne reference ....................................................................................................... 7
3 Simboli .............................................................................................................................. 8
4 Opšte odredbe u vezi sa komadima za ispitivanje ........................................................ 9
5 Ispitivanje na zatezanje .................................................................................................... 9
6 Ispitivanje na savijanje ................................................................................................... 11
7 Ispitivanje na ponovno savijanje .................................................................................. 12
8 Ispitivanje izdržljivosti / zamora materijala pri aksijalnom opterećenju .................... 14
9 Hemijska analiza ............................................................................................................. 16
10 Merenje geometrijskih karakteristika ............................................................................ 16
11 Određivanje relativne površine rebra ili nazubljenja (f R ili f P) ................................... 17
12 Određivanje odstupanja od nominalne mase po 1 metru ........................................... 18
13 Izveštaj o ispitivanju ...................................................................................................... 21

4
EN ISO 15630-1:2002

Predgovor

ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) je svetska federacija nacionalnih organa za standarde

(ISO organi članovi). Rad na pripremi Međunarodnih standarda se normalno obavlja preko ISO tehničkih
komiteta. Svaki organ član zainteresovan za neki predmet za koji je tehnički komitet osnovan ima pravo da
bude zastupljen/predstavljen na tom komitetu. Međunarodne organizacije, vladine i nevladine, zajedno sa
ISO, takođe učestvuje u radu. ISO tesno sarađuje sa Međunarodnom elektrotehničkom komisijom (IEC)
po svim predmetima elektrotehničke standardizacije.

Međunarodni standardi su sačinjeni u skladu sa pravilima datim u ISO/IEC Direktivama, deo 3.

Glavni zadatak tehničkih komiteta je pripreme Međunarodne standarde. Nacrt Međunarodnih standarda
koji usvoje tehnički komiteti dostavlja se organima članovim na glasanje. Da bi međunarodni standard bio
objavljen potrebno je da najmanje 75 % organa članova da svoj glas.

Skreće se pažnja na mogućnost da neki od elemenata ovog dela ISO 15630 mogu biti predmet patentnih
prava. ISO neće snositi odgovornost za identifikovanje bilo kakvih sličnih patentnih prava.

ISO 15630-1 je pripremljen od strane Tehničkog komiteta ISO/TC 17, Čelik, podkomitet SC 16, Čelici za
armiranje i prednaprezanje betona.

Ovaj deo ISO 15630, zajedno sa delovima 2 i 3, poništava i zamenjuje ISO 10065:1990, ISO 10287:1992 i
ISO 10606:1995.

ISO 15630 se sastoji sledećih delova, pod opštim naslovom Čelik za armiranje i prednaprezanje betona —
Metode ispitivanja :

Deo 1: Armaturne šipke, valjana žica i vučena žica

Deo 2: Zavarena mreža

Deo 3: Čelik za prednaprezanje

5
EN ISO 15630-1:2002

UVOD

Cilj ISO 15630 jeste da obezbedi sve relevantne metode ispitivanja za čelike za armiranje i
prednaprezanje u jednom standardu. U tom kontekstu, postojeći Međunarodni standardi za ispitivanje tih
proizvoda su revidirani i ažurirani. Unete su neke dodatne metode ispitivanja.

Čitalac se upućuje na Međunarodne standarde o ispitivanju metala uopšte, po potrebi. Dopunske odredbe
su date ako je potrebno.

Metode ispitivanja koje ne čine predmet postojećeg Međunarodnog standarda o ispitivanju metala u
potpunosti su opisane u ISO 15630.

6
EN ISO 15630-1:2002

MEĐUNARODNI STANDARD ISO 15630-1:2002(E)

Čelik za armiranje i prednaprezanje betona —

Metode ispitivanja —

Deo 1:
Armaturne šipke, valjana žica i vučena žica

1 Obim

Ovaj deo ISO 15630 specifikuje metode ispitivanja primenljive na armaturne šipke, valjanu žicu i vučenu
žicu.

2 Normativne reference

Sledeća normativna dokumenta sadrže odredbe koje, kroz upućivanje u ovom tekstu, čine odredbe ovog
dela ISO 15630. Za datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od tih publikacija ne važe.
Međutim, strane u ugovorima zasnovanim na ovom delu ISO 15630 podstiču se da istraže mogućnost
primene najnovijih izdanja normativnih dokumenata naznačenih dole. Za nedatirane reference, važi
najnovije izdanje navedenog normativnog dokumenta. Članovi ISO i IEC vode registre trenutno važećih
Međunarodnih standarda.

ISO 4965:1979, Mašine za ispitivanje izdržljivosti pri aksijalnom opterećenju —Kalibracija dinamičke sile
— Način rada ekstenziometra

ISO 6892:1998, Metalni materijali — Ispitivanje na zatezanje pri ambijentnoj/sobnoj temperaturi

ISO 7438:1985, Metalni materijali — Ispitivanje na savijanje

ISO 7500-1:1999, Metalni materijali — Provera mašina za statičko uniaksijalno (jednoosno) ispitivanje —
Deo 1: Mašine za ispitivanje zatezanja / kompresije — Provera i kalibracija sistema za
merenje sile

ISO 9513:1999, Metalni materijali — Kalibracija ekstensometara koji se koriste kod uniaksijalnog
(jednoosnog) ispitivanja

ISO/TR 9769:1991, Čelik i gvožđe — Pregled raspoloživih metoda analize

7
EN ISO 15630-1:2002

2 Simboli

Tabela 1 — Simboli
Simbol Jedinica Opis Referenca
a’ mm Visina podužnog rebra 10.3.2, 11.3
am mm Visina rebra na srednjoj tački 10.3.1.2, 11.3.3
a max a) mm Maksimalna visina poprečnog rebra ili maksimalna dubina 10.3.1.1
nazubljenja

a s, i mm Prosečna visina dela i rebra pod-podeljenog na p delove dužine ∆l 11.3.1

a 1/4 mm Visina rebra na tački četvrtine 10.3.1.2, 11.3.3
a 3/4 mm Visina rebra na tački tri četvrtine 10.3.1.2, 11.3.3
A % Procentualno izduženje posle loma 5.1, 5.3
A % Procentualno neproporcionalno isduženje pri maksimalnoj sili (Fm) 5.3

A % Procentualno ukupno izduženje pri maksimalnoj sili (Fm) 5

An mm2 Nominalna poprečno-presečna površina šipke, valjana žica ili 8.4.2

vučena žica
c mm Razmak poprečnog rebra ili nazubljenja 10.3.3, 11.3

d mm Nominalni prečnik šipke, valjane žice ili vučene žice 5.3, 8.2, 8.4.8, 11.3
D mm Prečnik vretena uređaja za savijanje u ispitivanju na savujanje ili 6.3, 7.3.2
ponovno savijanje
e mm Prosečan prostor između sva susedna reda rebara ili nazubljenja 10.3.5

f Hz Učestalost ciklusa opterećenja u ispitivanju izdržljivosti/zamora 8.1, 8.4.3

materijala
fP 1 Relativna površina nazubljenja Klauzula 11
fR 1 Relative površina rebra Klauzula 11
Fm N Maksimalna sila u ispitivanju na zatezanje 5.3
FP mm2 Površina podužnog preseka jednog nazubljenja 11.3.2

Fr N Opseg sile u ispitivanju izdržljivosti pri aksijalnom opterećenju 8.1, 8.3, 8.4.2, 8.4.3
FR mm2 Površina podužnog prseka jednog rebra 11.3.1
F up N Gornja sila u ispitivanju izdržljivosti pri aksijalnom opterećenju 8.1, 8.3, 8.4.2, 8.4.3
n, m, q, p 1 Količine korišćene u formulama koje definišu fR, fP, FR i FP 11.3

P mm Nagib za hladno uvrtane šipke 10.3.4, 11.3

r1 mm Rastojanje između zahvata i nerne dužine za manuelno merenje Agt 5.3
r2 mm Rastojanje između loma i merne dužine za manuelno merenje Agt 5.3

R eH N/mm2 Gornja granica razvlačenja 5.2, 5.3

Rm N/mm2 Čvrstoća na zatezanje 5.3
R p0,2 N/mm2 0,2 % granica otpornosti (proof strength), neproporcionalno istezanje 5.2, 5.3

α o Nagib boka poprečnog rebra 10.3.7

8
EN ISO 15630-1:2002

Simbol Jedinica Opis Referenca

β o Ugao između ose poprečnog rebra ili nazubljenja i šipke, valjane 10.3.6, 11.3
žice ili ose žice
γ o Ugao ugiba u ispitivanju na savijanje ili ponovno savijanje 6.3, 7.3.1 (slika 4),
7.3.2
δ o Ugao novog ugiba ispitivanju na ponovno savijanje 7.3.1 ( slika 4),
7.3.4
λ 1 Empirijski faktor u empirijskim formulama fR i fP 11.3.3
2σa N/mm2 Opseg naprezanja u ispitivanju izdržljivosti/zamora materijala 8.4.2
σ max N/mm2 Maksimalno naprezanje u ispitivanju izdržljivosti/zamora materijala 8.4.2
Σ e1 mm Deo perimetra/obodnice bez nazubljenja ili rebra 10.3.5, 11.3.3
a) Kod nekih standarda proizvoda, simbol h se takođe koristi za ovaj parametar.
NAPOMENA: 1 N/mm2 =1 MPa.

4 Opšte odredbe u vezi sa komadima za ispitivanje

Osim ako nije drugačije dogovoreno, komad za ispitivanje će biti uzet iz šipke, valjane žice ili vučene žice
u stanju kojem su isporučene.

U slučaju da je komad za ispitivanje uzet iz kotura, komad za ispitivanje će biti ispravljen pre bilo kakvih
ispitivanja jednostavnom operacijom savijanja uz minimalnu količinu plastične deformacije.

Radi određivanja mehaničkih osobina kod ispitivanja na zatezanje i ispitivanje izdržljivosti/zamora

materijala, komad za ispitivanje može da bude veštački odležan (posle ispravljanja ako je podesno)
zavisno od zahteva standarda proizvoda.

NAPOMENA: Kada standard proizvoda ne specifikuje nikakav tretman odležavanja, sledeći uslovi mogu
biti primenjeni: zagrevanje komada za ispitivanje do 100 °C, održavajući na toj temperaturi ± 10°C u toku
perioda od 1 sata +150 min. i zatim slobodno hlađenje na mirnom vazduhu pri sobnoj temperaturi.

Kada se tretman odležavanja primeni na komad za ispitivanje, uslovi tretmana odležavanja moraju biti
navedeni u izveštaju o ispitivanju.

5 Ispitivanje na zatezanje

5.1 Komad za ispitivanje

Pored opštih odredbi datih u klauzuli 4, slobodna dužina komada za ispitivanje biće dovoljna za
određivanje procentualnih izduženja u skladu sa 5.3.

Kada se određuje procentualno izduženje posle loma (A), komad za ispitivanje će biti označen u skladu sa
klauzulom 8 ISO 6892:1998.

Kada se procentualno izduženje pri maksimalnoj sili (A gt) određuje manuelnom metodom, jednako
udaljene oznake biće napravljene na slobodnoj dužini komada za ispitivanje (videti Aneks H, ISO
6892:1998). Rastojanje između oznaka će biti 20 mm, 10 mm ili 5 mm, zavisno od prečnika šipke, valjane
žice ili vučene žice.

9
EN ISO 15630-1:2002

5.2 Oprema za ispitivanje

Mašina za ispitivanje će biti proverena i kalibrisana u skladu sa ISO 7500-1 i biće najmanje klase 1.

Kada se koristi ekstenziometar, on mora biti klase 1 (videti ISO 9513) za određivanje R eH ili R p0,2;
za određivanje A gt, može se koristiti ekstenziometar klase 2 (videti ISO 9513).

Ekstenziometar koji se može koristi za određivanje procentualnog ukupnog izduženja pri maksimalnoj sili
(A gt) imaće mernu dužinu od najmanje 100 mm. Merna dužina će biti naznačena u izveštaju o ispitivanju.

5.3 Postupak ispitivanja

Ispitivanje na zatezanje će biti obavljeno u skladu sa ISO 6892. Za određivanje R p0,2, ako je pravi deo
dijagrama prinudnog istezanja ( force-extension) ograničen ili nije jasno definisan, onda će biti primenjen
jedan od sledećih metoda:

- postupak preporučen u 13.1 ISO 6892:1998;

- pravi deo dijagrama prinudnog istezanja ( force-extension) biće smatran linijom koja spaja tačke
koje odgovaraju 0,1 F m i 0,3 F m.

U slučaju spora, biće primenjen drugi postupak.

NAPOMENA: Ispitivanje treba smatrati nevažećim kada se nagib ove linije razlikuje za više od 10 % od
teoretske vrednosti modula elasticiteta.

Za izračunavanje osobina otpora na istezanje (R eH ili R p0,2, R m), biće korišćena nominalna poprečno
presečna površina, osim ako nije drugačije predviđeno u odgovarajućem standardu proizvoda.

Tamo gde se dogodi lom/prelom u zahvatima ili na nekom rastojanju od zahvata manjem od 20 mm ili d
(koje god bude veće), ispitivanje može da se smatra nevažećim.

Za određivanje procentualnog izduženja posle loma (A), prvobitna merna dužina će biti 5 puta veća od
nominalnog prečnika (d), osim ako nije drugačije predviđeno u odgovarajućem standardu proizvoda.

Za određivanje procentualnog ukupnog izduženja pri maksimalnoj sili (A gt), biće primenjen ISO 6892 sa
sledećim modifikacijama ili dopunama:

- ako se A gt meri pomoću ekstenziometra, A gt će biti zabeležen pre nego što sila padne više od
0,5 % od svoje maksimalne vrednosti;

- ako se A gt određuje manuelnom metodom posle loma, A gt će biti izračunat na osnovu sledeće
formule:
A gt = A g + R m / 2 000
gde je A g procenat neproporcionalnog izduženja pri maksimalnoj sili. Merenje A g će biti
obavljeno na mernoj dužini od 100 mm na rastojanju, r 2, od najmanje 50 mm ili 2d (koje god bude
veće) daleko od loma. To merenje se može smatrati nevažećim ako je rastojanje, r 1, između
zahvata i merne dužine manje od 20 mm ili d (koje god bude veće). Videti sliku 1;

- U slučaju spora, biće primenjena manuelna metoda.

10
EN ISO 15630-1:2002

a dužina zahvata
b merna dužina 100 mm

Slika 1 — Merenje A gt manuelnom metodom

6 Ispitivanje na savijanje
6.1 Komad za ispitivanje

Važe opšte odredbe u klauzuli 4.

6.2 Oprema za ispitivanje

6.2.1 Biće upotrebljen uređaj za savijanje, čiji je princip prikazan na Slici 2.

NAPOMENA Slika 2 prikazuje konfiguraciju u kojoj vreteno i nosač rotiraju i potporanj je blokiran. Takođe
je moguće da potporanj rotira i nosač ili vreteno bude blokirano.

6.2.2 Ispitivanje na savijanje može takođe biti obavljeno uz pomoć uređaja sa nosačima i vretenom
(videti 4.1, ISO 7438:1985).

Legenda
1 Vreteno
2 Nosač
3 Potporanj
Slika 2 — Princip uređaja za savijanje

6.3 Postupak ispitivanja

Ispitivanje na savijanje će biti obavljeno pri temperaturi između 10 °C i 35 °C. Komad za ispitivanje će biti
savijen preko vretena.

NAPOMENA: Brzina savijanja treba da bude oko 60 °/s.

11
EN ISO 15630-1:2002

Ugao ugiba (γ) i prečnik vretena (D) moraju biti u skladu sa odgovarajućim standardom proizvoda.

6.4 Tumačenje rezultata ispitivanja

Tumačenje ispitivanja na savijanje će biti obavljeno u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda

proizvoda.

Kada ti zahtevi nisu specifikovani, odsustvo napuklina vidljivih za osobu sa normalnim ili korigovanim
vidom smatra se dokazom da je komad za ispitivanje prošao ispitivanje na savijanje.

7 Ispitivanje na ponovno savijanje

7.1 Komad za ispitivanje

Važe opšte odredbe date u Klauzuli 4.

7.2 Oprema za ispitivanje

7.2. Uređaj za savijanje

Biće korišćen uređaj za savijanje koji je specifikovan u 6.2.

7.2.2 Uređaj za ponovno savijanje

Ponovno savijanje se može obaviti na uređaju za savijanje kako je prikazano na Slici 2. Primer
alternativnog urađaja za ponovno savijanje prikazan je na Slici 3.

Slika 3 — Primer uređaja za ponovno savijanje

7.3 Postupak ispitivanja

7.3.1 Opšte napomene

Postupak ispitivanja se sastoji od tri koraka:

a) savijanje;
b) veštačko odležavanje;
c) ponovno savijanje.

12
EN ISO 15630-1:2002

Postupak ispitivanja ilustrovan je Slikom 4.

Legenda
1 Vreteno
2 Komad za ispitivanje
A Početni položaj
B Položaj posle operacije opisane u 7.3.2
C Položaj posle operacije opisane u 7.3.4

Slika 4 — Ilustracija postupka ispitivanja za ispitivanje na ponovno savijanje

7.3.2 Savijanje

Savijanje će biti obavljeno na temperaturi između 10 °C i 35 °C. Komad za ispitivanje će biti savijen preko
vretena.

NAPOMENA: Brzina savijanja će biti oko 60 °/s.

Ugao ugiba ( γ) i prečnik vretena (D) biće u skladu sa odgovarajućim standardom proizvoda.

Komad za ispitivanje će biti pažljivo pregledan u pogledu pukotina i naprslina vidljivih za osobu sa
normalnim ili korigovanim vidom.

7.3.3 Veštačko odležavanje

Temperatura i vreme veštačkog odležavanja biće u skladu sa odgovarajućim standardom proizvoda.

NAPOMENA: Kada standard proizvoda ne specifikuje nikakav tretman odležavanja, sledeći uslovi mogu
biti primenjeni: zagrevanje savijenog komada za ispitivanje do 100 °C, održavanje na toj temperaturi
± 10 °C u toku perioda od 1 sat +150 min. i zatim slobodno hlađenje na mirnom vazduhu pri sobnoj/
ambijentnoj temperaturi.

7.3.4 Ponovno savijanje

Posle slobodnog hlađenja na mirnom vazduhu na temperaturi između 10 °C i 35 °C, komad za ispitivanje
će biti savijen ponovo pod specifikovanim uglom (δ) u skladu sa odgovarajućim standardom proizvoda.

NAPOMENA: Ponovno savijanje treba da se obavi brzinom od oko 60 °/s.

13
EN ISO 15630-1:2002

7.4 Tumačenje rezultata ispitivanja

Tumačenje ispitivanja na ponovno savijanje će biti obavljeno u skladu sa zahtevima odgovarajućeg

standarda proizvoda.

Kada ti zahtevi nisu specifikovani, odsustvo napuklina vidljivih za osobu sa normalnim ili korigovanim
vidom smatra se dokazom da je komad za ispitivanje podneo ispitivanje na ponovno savijanje.

8 Ispitivanje izdržljivosti / zamora materijala pri aksijalnom opterećenju

8.1 Princip ispitivanja

Ispitivanje izdržljivosti/zamora materijala pri aksijalnom opterećenju se sastoji od podvrgavanja komada za

ispitivanje aksijalnoj sili istezanja, koja varira ciklično u skladu sa sinusoidnim talasnim oblikom
konstantne učestalosti f (videti Sliku 5) u elastičnom opsegu. Ispitivanje se obavlja sve do loma komada
za ispitivanje, ili sve dok se dostigne broj ciklusa opterećanja specifikovan u odgovarajućem standardu
proizvoda, bez loma.

8.2 Komad za ispitivanje

Važe opšte odredbe date u klauzuli 4.

NAPOMENA. Ispravljenost komada za ispitivanje je veoma važno za ispitivanje izdržljivosti/zamora

materijala. Da bi se postigla zadovoljavajuća ispravljenost, može se koristiti proizvodna mašina za
ispravljanje.

Način ispravljanja komada za ispitivanje (manuelno, laboratorijska mašina, proizvodna mašina) biće
naznačen u izveštaju o ispitivanju.

Površina slobodne dužine između zahvata neće biti podvrgnuta nikakvoj površinskoj obradi bilo koje vrste
i neće imati identifikacione oznake. Slobodna dužina će biti najmanje 140 mm ili 14 d, koje god da bude
veće.

Slika 5 —Dijagram ciklusa opterećenja

14
EN ISO 15630-1:2002

8.3 Oprema za ispitivanje

Mašina za ispitivanje izdržljivosti će biti kalibrisana u skladu sa ISO 4965. Tačnost će 1 %. Mašina za
ispitivanje ćeiznositi najmanje ± biti u stanju da održava gornju silu, Fup 2 %±, u okviru specifikovane
vrednosti i opsega sile, Fr, u okviru ± 4 % specifikovane vrednosti.

8.4 Postupak ispitivanja

8.4.1 Odredbe u vezi sa komadom za ispitivanje

Komad za ispitivanje će biti zahvaćen/pritegnut u opremi za ispitivanje na takav način da se sila prenosi
aksijalno i oslobođen bilo kakvog momenta savijanja duž komada za ispitivanje.

8.4.2 Gornja sila (F up) i opseg sile (F r)

Gornja sila (F up) i opseg sile (F r) će biti onakvi kakvi su dati u odgovarajućem standardu proizvoda.

NAPOMENA. F up i F r mogu biti dedukovani/izvedeni iz maksimalnog naprezanja/napona (σ max) i opsega

naprezanja (2 σ a) datih u odgovarajućem standardu proizvoda.

F up = σ max x A n
F r= 2 σ a x A n
gde je A n nominalna poprečno presečna površina šipke, valjane žice ili žice.

8.4.3 Stabilnost sile i učestalost

Ispitivanje će biti obavljeno pod uslovima stabilne gornje sile (F up), opsega sile (F r) i učestalosti ( f ). Neće
biti prekida u cikličnom opterećenju tokom ispitivanja. Međutim, dozvoljeno je nastaviti ispitivanje koje je
slučajno prekinuto. Bilo kakav prekid mora da se prijavi.

8.4.4 Brojanje ciklusa opterećenja

Broj ciklusa opterećenja biće brojan uključivo od prvog potpunog ciklusa opsega opterećenja.

8.4.5 Učestalost

Učestalost ciklusa opterećenja biće stabilna u toku ispitivanja i takođe u toku serije ispitivanja. Iznosiće
između 1 Hz i 200 Hz.

8.4.6 Temperatura

Temperatura komada za ispitivanje nes sme da pređe 40 °C tokom ispitivanja. Temperatura laboratorije
za ispitivanje će biti između 10 °C i 35 °C, osim ako se ne odredi drugačije. Za ispitivanja koja se
obavljaju pod kontrolisanim uslovima, temperatura laboratorije za ispitivanje će biti (23 ±5) °C.

8.4.7 Završetak ispitivanja

Ispitivanje će biti završeno posle loma komada za ispitivanje pre dostizanja specifikovanog broja ciklusa,
ili po završetku specifikovanog broja ciklusa bez loma.

15
EN ISO 15630-1:2002

8.4.8 Validnost ispitivanja

Ako se lom dogodi u zahvatima ili u okviru rastojanja od 2 d zahvata ili započne na nekoj izuzetnoj
karakteristici komada za ispitivanja, ispitivanje se može smatrati nevažećim.

9 Hemijska analiza
Uopšte uzev, hemijski sastav se određuje spektrometrijskim metodama.

U slučaju spora u vezi sa analitičkim metodama, hemijski sastav će biti određen putem odgovarajuće
arbitražne metode specifikovane u jednom od Međunarodnih standarda navedenih u ISO/TR 9769:1991.

10 Merenje geometrijskih karakteristika

10.1 Komad za ispitivanje

Važe generalne odredbe date u klauzuli 4.

Dužina komada za ispitivanje mora biti dovoljna da omogući merenja u skladu sa 10.3.

10.2 Oprema za ispitivanje

Geometrijske karakteristike će biti merene pomoću instrumenta koji ima rezoluciju od najmanje:
- 0,01 mm za dubinu nazubljenja;
- 0,02 mm za visinu poprečnih ili podužnih rebara;
- 0,05 mm za prostor između poprečnih rebara ili nazubljenja dva susedna reda poprečnih rebara ili
nazubljenja;
- 0,5 mm za merenje rastojanja između poprečnih rebara (ili nazubljenja) prilikom određivanja
razmaka poprečnog rebra (ili razmaka nazubljenja) (videti 10.3.3) ili za merenje rastojanja između
dve odgovarajuće tačke podužnog rebra hladno uvrtanih /izvijanih proizvoda prilikom određivanja
nagiba (videti 10.3.4);
- jedan stepen za nagib između poprečnog rebra ili nazubljenja i podužne ose šipke, valjane žice
ili vučene žice ili merenje nagiba boka rebra.

10.3 Postupak ispitivanja

10.3.1 Visine poprečnih rebara ili dubine nazubljenja

10.3.1.1 Maksimalna vrednost ( a max )

Maksimalna visina poprečnih rebara ili dubina nazubljenja (a max) biće određene kao srednja vrednost
najmanje ti merenja po jednom redu maksimalne visine pojedinačnih poprečnih rebara ili maksimalne
dubine pojedinačnih nazubljenja koja se ne koriste za identifikaciju šipke, valjane žice ili vučene žice.

16
EN ISO 15630-1:2002

10.3.1.2 Vrednost na datoj poziciji

Visina poprečnih rebara ili dubina nazubljenja na datoj poziciji, npr. na tački četvrtine ili na središnjoj tački
ili na tački tri četvrtine, po tom redosledu označene sa a1/4, am i a3/4, biće određene kao srednja vrednost
najmanje tri merenja u toj poziciji po jendom redu na različitim poprečnim rebrima ili nazubljenjima koja se
ne koriste za identifikaciju šipke, valjane žice ili vučene žice.

10.3.2 Visina podužnih rebara ( a′ )

Visina podužnih rebara (a′) će biti određena kao srednja vrednost najmanje tri merenja visine svakog
podužnog rebra na tri različite pozicije.

10.3.3 Razmak poprečnog rebra ili nazubljenja ( c )

Razmak poprečnih rebara ili nazubljenja (c) biće određen na osnovu izmerene dužine podeljene brojem
rebarnih međuprostora ili izbočine između nazubljenja uključenih u isto.

Smatra se da je izmerena dužina intervala/međuprostora između sredine rebra ili nazubljenja i sredine
drugog rebra ili nazubljenja na istom redu proizvoda određena u pravoj liniji i paralelna sa podužnom
osom proizvoda. Izmerena dužina će biti:

- - najmanje 10 rebarnih međuprostora ili izbočina između nazubljenja,

- - jedna nagibna dužina za hladno uvrtane proizvode.

10.3.4 Nagib ( P )

Nagib (P) za hladno uvrtane/izvijane šipke će biti određen kao srednja vrednost rastojanja između dve
uzastopne analogne tačke podužnog rebra na istoj podužnoj liniji, za svako podužno rebro.

10.3.5 Deo obima/obodnice bez rebara ili nazubljenja ( Σe 1 )

Deo obima/obodnice bez rebara ili nazubljenja (Σe 1) biće određen kao suma prosečnog međuprostora (e)
između svakog para dva susedna reda rebara ili nazubljenja, za svaki red rebara ili nazubljenja. e će biti
određeno iz najmanje tri merenja.

10.3.6 Ugao poprečnog rebra ili nazubljenja ( β )

Ugao poprečnog rebra ili nazubljenja (β) u odnosu na osu šipke, valjanu žicu ili vučenu žicu biće određen
kao srednja vrednost pojedinačnih uglova mereneih za svaki red rebara ili nazubljenja sa istim
nominalnim uglom.

10.3.7 Nagib boka poprečnog rebra ( α )

Svaki nagib boka poprečnog rebra (α) biće određen kao srednja vrednost pojedinačnih nagiba na na istoj
strani/boku rebara, meren kako je naznačeno na Slici 6 na najmanje dva različita poprečna rebra po
jednom redu koji se ne koristi za identifikaciju šipke, valjane žice ili vučene žice.

17
EN ISO 15630-1:2002

11 Određivanje relativne površine rebra ili nazubljenja ( f R ili f P )

11.1 Uvod

Interakcija između čelika i betona omogućava međusobni transfer opterećenja.

Glavni efekat na adheziju dat je putem smicajne adhezije (shear bond) koju uzrokuju rebra ili nazubljenja
na površini čelika za armiranje.

U slučaju rebrastog ili nazubljenog betonskog čelika, ponašanje adhezije može da se odredi različitim
metodama:
- merenje geometrijskih karakteristika rebara ili nazubljenja;
- merenje interakcije između betona i betonskog čelika u ispitivanju izvlačenja (pull-out) ili opitu sa
gredom.

Na bazi geometrijskih podataka, može se izračunati faktor adhezije, koji se naziva relativna površina rebra
(f R) ili relativna površina nazubljenja (f P).

Slika 6 — Određivanje nagiba boka rebra ( α ) i određivanje površine podužnog preseka F R

18
EN ISO 15630-1:2002

11.2 Merenja

Određivanje relativne površine rebra ili nazubljenja (f R ili f P) će biti obavljeno uz korišćenje rezultata
merenja geometrijskih karakteristika izvršenih u skladu sa klauzulom 10.

11.3 Izračunavanje f R ili f P

11.3.1 Relativna površina rebra

Relativna površina rebra se definiše sledećom formulom:

1 m
1 n m∑
FR ,i , j sin β i , j
1 q ,
fR = ∑
πd i =1
i =1

ci
+ ∑ ak
P k =1

Drugi sabirak važi samo za hladno uvrtane šipke i treba ga uzeti u obzira samo do vrednosti od 30 %
ukupne vrednosti f R.

U gornjoj formuli:
- n je broj redova poprečnih rebara na obodnici/obimu;
- m je broj različitih nagiba poprečnog rebra po jednom redu;
- q je broj podužnih rebara za hladno uvrtane šipke;

p
F R = Σ (as, i ∆l ) je površina podužnog preseka jednog rebra (videti Sliku 6), gde je as,i
i=1 prosečna visina dela i rebra pod-podeljenog na p delova dužine ∆l.

11.3.2 Relativna površina nazubljenja

Relativna površina nazubljenja definisana je sledećom formulom:

1 n FP ,i sin β i
fP = ∑ c
πd i =1 i

U ovoj formula, n je broj redova nazubljenja.

11.3.3 Pojednostavljene formule

Tamo gde se opšte formule date u 11.3.1 i 11.3.2 ne primenjuju striktno korišćenjem specijalnih uređaja,
može biti upotrebljena pojednostavljena formula.

Primeri pojednostavljenih formula su sledeći:

19
EN ISO 15630-1:2002

a) Trapezne formule:

1 1
f R = (a 1 + am + a 3 )(πd − ∑ ei ) + qa ,
4 4 4πdc P
1
f P = (a 1 + am + a 3 )(πd − ∑ ei )
4 4 4πdc

b) Formule Simpsonovog pravila:

1 1
f R = (2a 1 + am + 2a 3 )(πd − ∑ ei ) + qa ,
4 4 6πdc P
1
f P = ( 2a 1 + am + 2a 3 )(πd − ∑ ei )
4 4 6πdc

c) Parabolne formule:

2am 1
fR = (πd − ∑ ei ) + qa ,
3πdc P

2a m
fP = (πd − ∑ ei )
3πdc

d) Empirijske formule:

am am
fR = λ ili fP = λ
c c

gde je γ empirijski faktor, za koji se može pokazati da povezuje f R ili f P sa a m/c za određenu šipku, valjanu
žicu ili žičani profil.

Vrednosti a 1/4, a m i a 3/4 biće određen u skladu sa 10.3.1.2.

Σf i i Σe i biće određen u skladu sa 10.3.5.

11.3.4 Formula koja se koristi za izračunavanje f R ili f P

Formula koja se korsti za izračunavanje f R ili f P mora biti navedena u izveštaju o ispitivanju.

12 Određivanje odstupanja od nominalne mase po 1 metru

12.1 Komad za ispitivanje

Određivanje odstupanja od nominalne mase po 1 metru biće obavljeno na komadu za ispitivanje koji će
imati square cut ends.

20
EN ISO 15630-1:2002

12.2 Tačnost merenja

Dužina i masa komada za ispitivanje će biti mereni sa tačnošću od najmanje ± 0,5 %.

12.3 Postupak ispitivanja

Procentualno odstupanje od nominalne mase po 1 metru biće određeno na osnovu razlike između
stvarne mase po 1 metru komada za ispitivanje izvedene iz svoje mase i dužine i svoje nominalne mase
po 1 metru kako je dato po odgovarajućem standardu proizvoda.

13 Izveštaj o ispitivanju

Izveštaj o ispitivanju će uključiti najmanje sledeću informaciju:

a) upućivanje na ovaj deo ISO 15630, tj. ISO 15630-1;

b) identifikacija komada za ispitivanje (iuključujući nominalni prečnik šipke, valjane žice ili vučene
žice);

c) dužina komada za ispitivanje ;

d) tip ispitivanja i odgovarajući rezultati ispitivanja;

e) odgovarajući standard proizvoda, kada je to primenljivo;

f) fvilo koje dopunske korisne informacije u vezi sa komadom za ispitivanje, opremom za ispitivanje i
postupkom.

21
EN ISO 15630-1:2002

Aneks ZA (normativni)

Normativna upućivanja (reference) na međunarodne publikacije

sa njihovim odgovarajućim evropskim publikacijama

Ovaj Evropski Standard uključuje po datiranim ili nedatiranim referencama, odredbe iz drugih publikacija.
Te normativne reference se citiraju na odgovarajućim mestima u tekstu i publikacije su navedene u daljem
tekstu. Za datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od tih publikacija važe za ovaj
Evropski Standard samo kada su u njega unete putem amandmana ili revizije. Za nedatirane reference
važi najnovije izdanje navedene publikacije (uključujući amandmane/izmene).

NAPOMENA. Tamo gde je Međunarodna publikacija izmenjena opštim/običnim modifikacijama,

naznačenm sa (mod.), tu važi odgovarajući EN/HD.

Publikacija Godina Naslov EN god.

ISO 7438 1985 Metalni materijali – ispitivanje na savijanje EN ISO 7438 2000
ISO 7500-1 1999 Metalni materijal - Provera mašina za statičko EN ISO 7500-1 1999
uniaksijalno ispitivanje Deo 1: Mašine za
ispitivanje naprezanja/kompresije

22