r'

UVODNI DEO
P R E D M E T , RAZVOJ I M E T O D E PSIHOLOGIJE

O R G A N S I C I OSNOVI P S I H I Č K O G ŽIVOTA

R A Z V I T A K P S I H I Č K O G ŽIVOTA
 C/
A^dts.
P R E D M E T , RAZVOJ
I M E T O D E PSIHOLOGIJE

Predmet psihologije
V I
Staproucavapsihologija
Kakavje svet oko nas, iz čega je sastavljen i kako se razvija i menja prou-
čavaju različite p r i r o d n e i društvene nauke. O n e proučavaju objektivnu
stvarnost. Kakvi doživljaji postoje, kako se javljaju i teku, šta im je osnova
i kako se manifestuju proučava psiliologija. Ona proučava psihičku stvar-
nost ili psihički život. Psihički život čine psiliički procesi i psiKičke oso-
bine. Psihički procesi kod Ijudi mogu biti intelektualni procesi, kao što su
opažanje, učenje, pamćenje i mišljenje; mogu biti emocionalni prpcesi ili
osecanja; mogu biti konativni ili voljni procesi kao što su m o t i v a d j k ivolj-
ne radnje. Pod psihičkim osobinama podrazumevamo relativno trajhe oso-
bine pojedinaca, kao što su navike, sposobnosti, temperamenat, potrebe,
iilteresi, i druge osobine ličnosti,

Svi mi i bez posebnog poznavanja psihologije znamo dosta o psihičkom ži-

votu Ijudi.To znamo i na osnovu sopstvenog iskustva i na osnovu toga što
smo doznali od drugih. 1 bez poznavanja psihološke nauke o zakohitosti-
ma psihičkog života z n a m o mnogo više nego što bismo znali o fizičkim i
hemijskim zakonitostima bez poznavanja fizike i hemije. M e d u t i m , često
postoje o zakonitostima psihičkog života Ijudi opšteraširena shvatanja ko-
ja nisu tačna ili koja su možda tačna, aii nisu proverena, Raširena su na pri-
mer shvatanja da su genijalni ljudi redovno nastrani ljudi; da samo kod Ijud-
skih bića a ne i kod životinja postoje procesi mišljenja; da oni koji brzo uče
brzo i zaboravljaju. A nijedno od ovih shvatanja nije tačno. Z a t o treba na-
glasiti da psihologija nije opšte shvatanje o psihičkom životu, jer takvo op-
šte shvatanje nije sistematizovano znanje, prikupljeno na osnovu ispitiva-
nja i proveravanja. Psihologija kao nauka razlikuje se od takvih opštih

I 7
 shvatanja o psihičkom životu upravo po tome što ona proverava naučnim
postupkom da li su tashvatanja tačna ili nisu i prihvata kao deo psihološke
nauke samo ono što je ispitivano i proveravano.

Kao što psihoioška nauka nije istovetha sa opštim shvatanjem o psihičkom

životu ljudi, isto tako ona nije ni prikazivanje psihičkog života pojedinih
iičnosti u umetničkim delima, kalc\ro nalazimo, na primcr, u psihološkim
romanima Dostojevskog, Balzaka ili Andrida. I prikazivanje psihičkog ži-
vota u umetničkim delima, kao i opšte shvatanje o psihičkom životu, mo-
že poslužiti kao koristan izvor i podsticaj za naučno prouČavanje psihičkog
života, Ali ni jedno ni drugo nisu nauka. Prikazivanje psihičkog života u
umetničkim delima> iako je često veoma živo i ubedljivo, obično je jedno-
strano, a nikad nijeutvrđena njegova opšta v r e d n o s t j e r tektreba ispitiva-
ti i proveravati koliko su odlike psihičkog života prikazane u nekom umet-
ničkom delu karakteristike koje važeza ijude uopšte.

Naučna psihoiogija nije ni umešnost u opliodenju sa ljudima, iako je za op-

hodenje sa drugim ljudima korisno psihološko znanje. A nije takođe ni fi-
lozofsko razmatranjeo prirodi psihičkog procesa, o čoveku i njegovim oso-
binama.
Ako želimo da potpunije odredimo šta proučava psihologija kao nauka, tre-
ba da kažemo i na kakvim vrstama pojava psihologija proučava svoj pred-
met i na koji način. Psihologija proučava psihički život izučavajući dve vr-
ste pojava. Pre svega, to su postupci i reakcije pojedinaca koje mogu opažati
ostali ljudi. Zato možemo reći da psihologija proučava svoje probleme, pre
svega, na osnovu spoljnjeg ponašanja. Psihički procesi kod životinja mogu
se proučavati samo na osnovu takvog objektivno manifcstovanog ponaša-
nja. O psihičkom životu ljudi možemo da sa2najemp i na drugi n a č i n . M o -
ž e m o da doznamo i na osnovu neposrednog iskustva kojc imamo mi sami
i koje imaju drugi ljudi o svojim doživljajima. Psihički procesi su, naime,
uvek doživljaji i o njima možemo da saznajemo t neposredno, a ne samo na
osnovu posmatranja objektivnog ponašanja ljudi. Z a t o možemo reći da pst-
hologija proučava psihički život ne sarno na osnovu ponašanja, koje je mo-
guće objektivno posmatrati, nego i na osnovu neposrednog iskustva koje mi
sami imamo ili o kome nam drugt Ijudi saopštavaju.

Psihologiju kao svaku nauku, karakteriše izučavanje pojava prema ut\nde-

nim posnipcima: naučnim metodama i tehnikania, lcao i povezivanje no-
vih saznanja sa već stečenim saznanjima. Posebna je lcarakteristika psiho-

8
logije, kao i ostalih empirijsldh nauka, da ona svoje zaključke izvodi na
osnovu brižljivog prikupljanja i proveravanja činjenica. Upravo po tim ka-
rakteristikama psihologija se kao nauka razlikuje od opšteg shvatanja o psi-
hičldm pojavama, od prikazivanja psihičkogživotau umetničkim deltma,
od umešnosti u ophodenju sa drugim ljudima i od filozofskog razmatra-
nja psihičkih pojava,

M o ž e m o psihologiju defmisati kao sistematsko i z u č a v a n j e p s i h i č k o g ž i -

votaljudi iživotinja, a naosnovu naučnogproučavanjaobjektivnogpo-
n a š a n j a i n e p o s r e d n o g i s k u s t v a . Ovakvim odredenjem psihologije nagla-
šavamo nekoliko činjenica: 1) da nije svako interesovanje za psihički život
i svako prikazivanje psihičkih pojava naučna psihologija, nego samo ono
proučavanje koje se vrsi odredenim naučnim postupcima i koje je sistemat-
sko, 2) da je predmet izučavanja psihologije psihološki životljudi i životi-
nja, 3) da psihologija izučava psihički život, pre svega, na osnovu objektiv-
nog ponašanja koje mogu dazapažaju istovremeno mnogi ljudi, a kod Ijudi
i na osnovu njihovog neposrednog znanja o sopstvenim doživljajima.

Teorijski ipraktični zadatak i znacajpsihologijc

Z a d a t a k je psihologije proučavanje zakonitosti psihičkog života čoveka i
drugih živih bića. Cesto se razlikuju tporijski i praktični zadatak psiholo-
gije. Teorijski zadatak psihologije sastojao bi se u upoznavanju karakteri-
stilca i zakonitosd psihičkog života. Cilj je teorijskog istraživanja u psiho-
logiji u p o z n a t i i razumeti j e d a n deo stvarnosti - psihičku stvarnost.
Psihologija treba da odgovori, kao što vele neki psiholozi, na tri pitanja.
N a pitanje: „Sta?" - tj. ona treba da što potpunije prikaže i opiše psihičke
pojavc; na pitanje: ,,Kako?" - tj. da pokaže kako se odvijaju psihički pro-
ccsi i kako se formiraju psihicke osobine, i na pitanje „Zašto?" — tj . da ot-
kriva uzroke pojedinih psihičkih pojava i objasni postupke i deiovanje Ijudi.

Praktični zadatak psihologije sastoji se u primenjivanju rezuitata psiholo-

šldh istraživanja radi što uspešnijeg obavljanja različidh ljudsldh d e k t n o -
sti.Tako, na primer, rezultati psiholoških istraživanja primenjuju se za što
uspešnije organizovanje rada u industriji ili za što uspešniji nastavni i vas-
pitni rad, ili za otklanjanje psihičkih smetnji Ijudi, koje im otežavaju oba-
vljanje poslova i odnose sa drugim Ijudima.
Kao što možemo govoriti o teorijskim i praktičnim zadacima psihologije,
možemo govoriti i o njenom teorijskom i prakdčnom značaju. Njen teo-
rijskiznačaj je u tome što nam otkriva novo i daje saznanje o jednom de- "
lu stvarnosti: o psihičkim pojavama ili o psihičkoj stvarnosti. Ova sazna-
nja imaju vrednost i sama po sebi jer proširuju Ijudsko znanje, ali su od
značaja i za druge nauke, a pre svega za društvene, to jest za nauke koje '
proučavaju neke vidove ponašanja Ijudi ili rezultate toga ponašanja. Pru-
žajući obaveštenja o psihičkom životu, a posebno o procesima opažanja,
mišljenja i motivacije, psihologija pruža korisne podatke za rešavanje mno-
gih problema kojima se društvene nauke bave.

Praktičniznačaj psihologije ogleda se u koristi o d p r i m e n e r e z u l t a t a psi-

hološldh istraživanja, Pri radu u fabrici ona može pomoći da se ostvare
bolji odnosi medu ljudima i da se podigne produkrivnost rada. Vaspitači-
m a može koristiti psihološko znanje u nalaženju što pogodnijih načina raz-
vijanja pozitivnih osobina kod vaspitanika 1 šro uspešnijeg posmplca u pre-
nošenju znanja. Slično, u mnogim drugim obiastima ljudske aktivnosti
psihologija može predstavljad pomoć u njihovom što boljem obavljanju.

Razvitak psihologije
Dvaperioda u razvitkupsihologije
Z a psihološke probleme Ijudi sc intcresuju odavno. Z a r o j c i period razvitka psihologijc vt-
oma dug period. Mogli bismo reći da je ro period koji traje od pojavc čoveka i od početka
njegovog razmišljanja o sebi i drugim ljudima. U razvitku psihologije m o z e m o razLkovati
dva razdoblja. P r v o r a z d o b l j e zahvata period o d p o ć e t k a interesovanja za psihićkepoja-
ve p a d o s r e d i n e X l X v e k a , kada se psihologija f o r m i r a kao samoscalna nauka, dok drugo
rraje o d s r e d i n e X I X veka pa do danas,

D o s r e d i n e X I X velca o pojedinim psihoJoškim p r o b l e m i m a iznose svoja razmarranja.

pre svega, fdozofi, a u okviru izlaganja svojih f d o z o f s k i h sistema. Do coga vremena se c
psihićkom životu iznose uopštavanja i tvrdnje %'iše n a osnovu zamišljanja nego na osno-
vu-sistematskogposmatranja i istraživanja. N e p o s t o j e u rom razdoblju utvrdent postup-
ci prema kojima bi se psihičke pojave istraživale, ntti sc psihološka problematika odvaji
od ostaJog f d o z o f s k o g lazmutranja. Ipak su p o j e d i n i f d o z o f i iznoseći svoja shvatanja c
psihičkom životu dali važan doprinos poznavanju psihičkog života i uticali na razvitafc
psihološke nauke.
O d velikog broja misiilaca koji su u svojim filozofskim deiima prikazivaii psihički život i
iznosili svoja shvatanja o zakonitostima psihičkogiivota Ijudi, naročito suznačajni Pla-
ton i Aristotel u starom veku, a u novom veku Dekart, engleski filozofi empiristi L o k i
H j u m i u novije vreme filozofi egzistencijalisti.

Psihologija kao samostalna nauka

S r e d i n o m X I X veka pojedini naučnici, pre svega. ftzičari i fiziolozi, poćinju egzaktnijtm
m e t o d a m a , a posebno vrseci eksperimente, da ispituju i psihološke pojave - kao što su do
tada već ispitivane pojave iz oblasti fizike, hemije i ftziologije. Tako fiziolog Veber ( £ . H .
W e b e r ) Lspituje koliko intenzivne moraju btti draži, to jest različiti fizičko-hemtjski pro-
cesi, da bi č o v e k i m a o oset (to jest da ih čovekvidi, čuje ili oseti pojedinim čulima) i ko-
liko trcba pojačati intenzitćt draži da bi čovek primetio to pojačanje; Veberova istraživa-
nja produžuje i razvija fizičar i matematičar Fehner (G. Fechner) čija je posebna zasluga
š t a u t v r d u j e p o s t u p k e za merenje odnosa izmedu draži i oseta i tako postavlja precizne
psihofizičke metode koje se i danas koriste. I veliki broj drugih istraživača - H e l m h o l c
( H . HehnhoLtz), Sečenov, Gaicon (F. G a l t o n ) i drugi - sredinom 19. veka pristupaju si-
s t e m a t s k o m i eksperimentalnom istraživanju psiholoških problema. Posebna je zasluga
V u r t t a ( W . W u n d t ) , koji je takode bio fiziolog, za razvitak pšihologtje. O n 1879. godine
osniva prvu laboratoriju z a eksperimentalna psihološka istraživanja L sam daje značajan
prilog upoznavanju psihologije oseta.

R a d o m ovih istraživača f o r m i r a s e p s i h o l o g i j a kao s a m o s t a i n a e m p i r i j s k a n a u k a . O n a

p o č i n j e sa sistematskim istraživanjem oseta, ali uskoro prelazi naistraživanje i složenijih
psihičkih pojava: pamćenja i učenja, mišljenja, osećanja 1 voijnih doživljaja. Broj istraži-
vača i rezultati istraživanja naglo rastu u m n o g i m z e m l j a m a , U Nemačkoj su, pored Vun-
ta, vciike zasiuge z a razvitak psihologije i m a l i r E b i n g h a u s (H, E b b i n g h a u s ) , Štern
( W . Stern), Verthajmer ( M . W e r t h e i m e r ) i drugi.'U VeLikoj Britaniji'ističu se svojim do-
p r i n o s o m raz\'itku psihologije Spirmar\ ( C . Spear-man),;EveILng. (F. Aveiing), B a r d e t '
(F. C . Bardett), Vernon (P, E . Vernon), A j z e n k ( H . J. Eysenck) i drugi. U Francuskoj je
za razvitak psihologije naročito zaslužan.Bine (A. Binet), a pored njega Ribo (T. Ribot),
Ž a n e (T, Janet) i Đ i m a (G. D u m m a ) , a u novije doba Valon ( H . WaIlon) i naročito Pje-
ron ( H . Pieron). U Švajcarskoj Klapared ( E . Claparede) i Pijaže ( j . Piaget). U Rusiji su
za razvitak psihologije bila vrlo značajna istraživanja Sečenova, Lćoja su produžili i razvi-
li Pavlov, Behtjerev i mnogobrojni sovjetski psiholozi, kao što su Vigotski,Leontjev, Lu-
rija,Tjeplov i drugi. O d k r a j a X I X veka n'agio (intcnzivno) se tazvijapsihologija u SAD,,
g d e danas postoji najveći broj psiholoskih instituta i.radi najvećt broj psihologa. I z t o g
velilcog broja m o g u se p o s e b n o p o m e n u t i kao osnivaći američke psihologije: D ž e m s
{ W . James), Kate! (R, CatteLl), T i č e n e r ( E . B . T i t c h e n e r ) , T o r n d a j k ( E . L . T h o r n d i k e )
kao i istraživači koji su posle njih z n a t n o doprineii razvitlcu psihologije: Vudvort (R, S,
W o o d w o r t h ) , Hal (C. S. Plall), T o i m a n ( E . C . T o l m a n ) , Terston (L. L . T h u r s t o n e ) ,
S k i n e r (B. F. Skinner), Levin (K. L e w i n ) , O l p o r t ( G . W , Allport) i drugi. 1 kod nas
 su se psihološkim pitanjima do krajaXDC.veka baviii prveiistveno filozoft. Početkom XX
veka počlnje se (L na ovim prostorima) razvijati empirijska psihologija, Sistematsb psi-
hološka istraživanja počinju sa osnivanjem posebnih katedri za psihologiju na fdozofskira
fakultetima u Beogradu i Zagrebu. U Zagrebu psihološku katedru osniva profesor Ra-
m i r o Bujas, a u Beogradu profesor Borislav Stevanović. Z a razvitak psihoiogije u Slove-
niji veoma je zasiužan profesor Mjbailo Rostohar. N j i h o v i m radom i nastojanjem poči-
nje se L na oim prostorima razvijati naučna psihoiogija.

Gran e psihologije
Iako je relativno kasno postala samostalna nanka, psihologija se veoma br-
zo razvijala. U olcviru psihološke nauke stvaraju se posebne naučne disci-
pline za izučavanje pojedinih grupa psihičkih pojava, tako daje danas oprav-
danije govoriti o psihološkim naukama n e g o o psihologiji kao jednoj
naučnoj disciplini. Postoji veliki broj teorijskih i primenjenih psiholoških
disciplina. Neke od važnijih t^orijskiiipsihološkihdisciplina jesu;

O p š t a i l i generalnapsihologija, koja proučava osnovne psihičke funkcije

normalnog odraslog čoveka. Kao delovi ove psihološke discipline, koji se
razvijaju već u samostalne grane, mogu se pomenuti: psihologija opažanja,
motivacije, emocija, učenja i pamćenja, mišljenja i psihologija ličnosti.

Fiziološka psiliologija, koja proučava zavisnost psihičkih pojava od or-

ganskih osnova, kao što su nervni sistem, endokrini. sistern, čuini organi i
organizam u celini. /

Razvojna ili genetička psihologija, koja se bavi proučavanjem razvitka

psihičkog života. O n a proucava filogenetski razvitak, to jest razvitak psi-
hičkog života kod živih bića u toku njihove evolucije, kao i ontogenetski
razvitak, to jest razvitak psihičkog života kod čoveka od njegovog rodenja
do starosti. Cesto se pod razvojnom psihologijom podrazumeva samo pro-
učavanje ontogenetskog razvitka psihičkog života. Prema tome koji period
u toku ontogenetskograzvitka psihičkog života proučava, razvojna psiho-
logija se deli na psihoiogiju detinjstva, psihoiogiju mladalačkog doba, psi™
hologiju zrelog doba i psihologiju staračkog doba,

Socijalna psihologija, koja se bavi proučavanjem ponašanja pojedinaca i

grupa u vezi sa socijalnom sredinom. O n a proučava uticaj socijalnih fak-
tora na psihičke fiinkcije Ijudi i na ličnost u celini, zatim ponašanje poje-

12
 dinaca u drustvenim siruacijama, lcao i ulogu psihičkih faktora u socijal-
n o m zbivanju. Pitanja kojima se socijalna psihologija posebno bavi jesu:
socijalizacija Ijudske jediake, formiranje i razvoj socijalnih motiva Čoveica,
.opažanje i ocenjivanje drugih osoba, proučavanjeponašanja ljudi u grupi i
izučavanje socijainih stavova.

Psihometrija, koja se bavi pitanjem merenja psihičkih procesa i osobina.

Najrazvijeniji deo psihometrije jeste testiranje, a posebno testiranje opšte
intelektualne sposobnosti ili inteiigencije.

Izmedu velikog broja p r i m e n j e n i h psiholoških disciplina mogu se po-

menuti sledeće discipline:

Pedagoška psihologija, koja proučava psihološku stranu vaspitanja i obra-

zovanja. Prvenstveno proučava, u vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem,psi-
hičke pojave koje su od bitnog značaja za uspešno obavljanje pedagoške
delatnosti, a to su procesi motivacije i učenja.

Psiliologijarada, koja proučava zavisnost uspeha u radu od različitih psi-

hičkih faktora, kao i uticaj pojedinih vrsta poslova i radnih uslova na psi-
hički život onih koji rade. Najrazvijeniji deo psihologije rada jeste indu-
strijska psihologija, koja se bavi psihološkim pitanjima rada u industriji.

M e n t a l n a h i g i j e n a , koja predstavlja primenu psihološldh saznanja na ču-

vanje duševnog zdravlja i ukazuje na mere koje treba preduzeti da se iz-
begnu duševni poremećaji, da se pomogne snalaženju Ijudi u raznim te-
škodama i razvije njihova umešnost da održavaju Skladne odnose sa drugim
osobama.

Kliničlcapsihologija bavi se psihičkim smetnjama i tegobama ljudi pri nji-

hovom radu i u njihovim odnosima sa drugim osobama: utvrdivanjem nji-
hove prirode, uzroka i njihovim otklanjanjem. Veliki jebroj stručnjaka an-
gažovan u tri oblasti aktivnosti ldiničldh psihologa: izučavanju pojava,
dijagnosnci stanja i terapiji.

K a o grane primenjene psihologije javlja se više psiholoških disciplina koje se bave save-
tovanjem kako da se usposcave dobri odnosi sa drugim osobama i što uspešnije obavijaju
razne delatnosti. Skolska p s i h o l o g i j a pomaže u nalaženjuboljih načina organizovanja
nastave i u rešavanju iičnih telkoća učenika. Profesionalna orijentacija pomaže, koriste-
ći psihološka znanja i instrumente, pri tražcnju zanimanja u skladu sa sposobnosuma i
interesovanjima. Profesionalna selekcija vrši izbor za odredeni posao onth za koje seoće-
kuje da ćc ga najbolje obavljati Postoje grane primenjene psihologije koje se bave psiho-
loškim piranjima u vezi sa saobraćajem, sa poslovanjem i rrgovinom, sa propagandom i
reklamom. U načeiu psihologija se moie korisno primcnju r ati svuda gde ljudi zajedno ži-
ve irade.

Vaznijipsiboloskipravci
Psihologija počinje nagio da napredujc od trenutka kada se umesro siobodnog razmatra-
nja i izvodenja opštih postavki iz nedovoljnogbroja nedovoljno proverenih podacaka pri-
stupa siBtematskom posmatranju psihičkili pojava, a pre svega eksperimentima. Orijen-
tacija na empirijsko istraživanje ne znaČi, medutim, da se psihologija odrelda nastojanja
da nade opšta objašnjcnja za pojedine grupc psiholoških pojava i za psihički život u ceii-
ni, da se odrekla teorijskog pristupa i razmatranja. Teorija jestć i ostaje neophodni sa-
stavnt deo psihologije. Bez teorijskih pretpostavki i uopštavanja ni psihoiogija se, kao rti
druge nauke, ne bi mogia razvijad.Teorija upućuje na to koji ce se problemi istraživati,
kakvi će se podaci pri istraživanju nelcog problema prikupijati i omogućava da se saku-
pljene činjenice sumiraju i objasne.

Teorijska razmatranja mogu biti uža i opštija. Uže teorije nam služe za objašnjenje neke
ograničene oblasri pojava, a širim ili opštim teorijama pokušavamo objasniti celokupiui
oblast neke nauke, kad je reč o psthologiji - sve pojave psihičkog života. Ovakve opšre te-
orije u psihoiogiji nazivaju sepsihotoškim pravcima ili učcnjima. U psihologiji postoji vi-
še pokušaja da se objasne psihološke pojlveu celini, postoji više psiholoških pravaca,

Najstarijipravacjeste pravac strukturalnc psihologije.Tako sc nazivajer za cilj isctaži-

vanja postavlja utvrdivanje srrukture ili sastava psihičkih pojava, polazeći od togada su
krajnji deiovi, elemenri, od kojih su sastavijene sve psihičke pojave - oseti, njihove repro-
dukcije (predstave) t jednostavna oscćanja. Ovi najjednostavntjt delovi nakoje se,po shva-
tanjima strukturalista, mogu svestt sve vrste psihičkih pojava povezuju s e p o zakonima
asocijacije. Opažaj bi prema shvatanjima strukturaEsta predstavijao skup medusobno po-
vezanih pojedinačnih oseta, a mišijenje asocijacijama povezane prcdsrave.

Sažvim drugačije shvatanje zastupaju pravci koji naglašavaju da su sve psihičke pojave ne-
deijive ceiine. Medu pravcima koji naglašavaju ceiovitost psihičkih pojava najudcajniji i
najpoznatiji je gcštaltistički pravac, Pristalicc takozvane gežtalt-psihologije, iii psiholo-
gije obltčja, oštro kririkuju strukturalisiičko shvatanje da psihičkc pojavc nisu niira dru-
go nego prosri skup oseta. Ne mogu se, po njima, opažaji ili predstave objasniti asocija-
cijama oseta ili njihovim reprodukcijama.Mi sve draži spoijnjeg sveta primamo kao
organizovane celinc. M i ne sastavljamo naknadno eiemente u ceiinu, nego odmah doži-
vljavamo t prema odredenim čoveku svojstvcnim principima organizovanja draži, psihič-
ke pojave kao celine. . .'. .. . „

Strukturalistički pravac oštro kritikuje i treći, naročito u američkoj psihologiji uticajan,

psihoioški pravac poznat pod nazivom, bihe\dorizam. Votson (J. Warson) osnivač bihe-
viorizma, i ostali blheviorisri usmeravaju svoju kritiku pre svega na shvatanje strukturu-
Jista da je osnovna psthološka metoda introspekcija (samoposmatranje).OnL naglašava-
ju da psiholog'tja, ako želi da bude nauka, mora isključivo da proučava spoljnje ponašanje,
to jest onošto, u načelu,svi mogu da opažajuiposmatraju r Zatosamoposmatranje ili in-
trospekcija ne može biti naućrta metoda kojom bi se služiia psihologija. Naučni psiholo-
ski postupak može biti samo rnctoda sistemarskog posmatranja objektivnih manifestaci-
ja psihičkih procesa, pre svega pokreta. Zadatak psihologije je da opiše ponašanje čoveka
i utvrdi zakonttosti po kojima se ono odvija.

Veoma piodan i razvijen ptavac psthologije jeste refleksološki pravac, koji je razvio so-
vjetski naučnik Pavlov. Za svaku vrstu psihičke aktivnosti, prema učenju rcfleksoiogije,
osnovni fiz'toioški mehanizam predstavlja refleksna aktivnost nervnog sistema, a poscb-
no moždane kore. U moždanoj kori se formiraju usiovni refieksi,to jest povremene ner-
vne veze, a kao rezuitat istovremenog delovanja različitih draži na pojedinc delove kore.
N a sve psihičke procese treba giedati kao na odredene vrste usiovnih refleksa koji se stva-
raju između različitih delova nervnog sistema.

Supcotstavljajući se, po njihovom mišljenju, preteranom isticanju inteiektualnih procesa

i suviše statičkom prikazivanju psihičkog života, mnogi su psihoiozi počeii naglašavati va-
žnost ispitivanja promena u ponašanju i utvrdivanju uzroka ljudskih reakcija i postupa-
ka. O n i su isticaii da pažnju prvenstveno treba posvetid proučavanju pokretačkih, dina-
mičkih snagaponašanja, Zato se pravci koje qvi psiholozi zastupaju nazivaju dinamičkim
pravcima. Neki dinamički pravci pri tome isdču prvenstveni značaj nesvesnih pokretača
ijudske akrivnosti.To važt pre svega za najpoznatiji dinamički pravac, za Frojdovu psi-
hoanalitičku teoriju. Po psihoanalitičkorn shvatanju pokretači ijudskogponnšanja su na-
goni, a naročito seksualni nagon, čijeg delovanja ijudi, medutim, po pravilu nisu svesni.
Psihoanaliza koja je počela kao sistem terapije (lečenja) duševnih poremcćaja razvila sc u
veoma razradeno shvatanje o psihičkom životu.

K.ao o pravcu u psihologiji, iako ne predstavlja jedinstven sistem kao dosad pomcnuta
učenja, govori se i o f u n k c i o n a l i z m u . Polazeći od Darvinovog učenja o evoluciji i prila-
godavanju živih bića, zastupnici funkcionaJisdčkpg shvatanja koriste pojam priiagodava-
nja uslovima sredine kao osnovni princip o objašnjavanju psihičkog života. Psihićki život
u celini i pojedini psihički procesi posebno imaju odredenu funkciju u snaiaženju ijud! i
njthovom održavanju i saviadivanju prepreka na koje naiiaze. Funkcija psihičkih procesa
je da pomognu organtzmu da se što boije snade u različitim životnim usio\ima. Pri pro-
učavanju i objašnjavanju psihičkih pojava, nagiašavaju funkcionalisti, treba uvek poiaziti
od ove ideje i ispitivati kako i koliko pojedine psihičke pojave pomažu čoveku, i organt-
z m u uopšte, u savladivanju različitih zadataka. lako funkcionalizam u onom obliku u ko-
me su ga zastupali njegovi osnivači danas predstavija prevazidcno shvatanje, on je ostao
korisna radna hipoteza u istraživanju.

Pogrešno bi biio, medutim, zaključivati iz toga što postoji više psihoioških škola i prava-
ca da postoji i višc psihologija. Razlikc izmeđupojedinih pravaca pre svega su u tome ko-
j i m se p r i n d p i m a pokušava objasniti psihićki život i kojim se psihološkim problemima
daje prvenstvo u istraživanjima. Danas svipsiholozi.hez obziia na to kojem su pravcu na-
kJonjent, istražuju psihološku problematiku kojom se bave koristeci rczuitate i saznanja
celokupnogpsihološkog istraživanja i nadovezujući svoja istrnživanja na već postignute
rezukatc.

PlTANJA I ZADACI

1. Koje vrste psihičkih proccsa možcmo razlikovari? Navedite primer za sva-

ku od razhkovanih vrsta.
2. Naveditc vrste psihičkih osobina i ncke osobinc u okviru pojedine vrstc.
3. Na kakvim podacima psihologija proučava svoj predmet?
4. Po čemu sc razlikuje psihologija kao naulca: od opštih shvatanja o psihič-
kim pojavama, od prikaživanja psihičkog života u književnosti i od ume-
inosti ophodenja sa dnigim ijudima?
5. Koje se karaktcristike psihologije lcao nauke naglašavaju u navedenoj defi-
niciji psihoiogije?
6. Koji su teorijski a koji praktični zadaci psilioiogije?
7. Koje su teorijskc a koje primenjene psihološke discipline i šta one izučavaju?
8. U čemu je teorijslci, a u čemu praktičan značaj psihologije?
9. Koja se dva razdoblja mogu razLikovati u razvitku psihologije?
10. U čemu je značaj teorije za psihologiju, kao i za svaku nauku?
11. Na koje clemente pravac strukturalne psihologije svodi psihičke pojaver
12. Koji princip naglašava gcštaltističici pravac?
13. Sta kiitikuju i za šta se zalaiu bihevioristi?
14. Na šta pristalice refleksološkog pravca svode psihićke pojave?
15. Na sta prvenstveno obraćaju pažnju dinamički pravct u psihologiji?
16. U čcmu se sastoji funkcionalistička radna hipoteza?
M E T O D E I TEHNIKE
PSIHGLOŠKOG ISTRAŽIVANJA

Metodoloskiprincipi i metode
Izraz metoda upotrebljava se u više značenja. Ponekad se tim terminom
označavaju teorijsld principi od kojih se polazi u postavljanju problema i
kojima se rukovodi pri njihovoj obradi; drugim rečima, upotrebljava se u
značenju metodološki princip. Takvi važni rnetodološki principi za sve
nauke, pa i za psihologiju, pre svega su principi na koje ukazuje dijalektič-
ki materijalizam.Medu ostalim dijalektičko-materijalističkim principima
od značaja za psihološko istraživanje jesu: princip materijalnosd, princip
razvojnosti 1 princip mnogostruke povezanosti. Princip materijalnosti na-
giašava da je materija primarna i da sve psihičke pojave imaju svoju mate-
rija.lnu osnovu u fiziološkim procesima organizma. Princip razvojnosti ili
istoričnosti ukazuje da svaku pojavu, dakle i svaku psihicku pojavu, treba
razmatrati i proučavati kao pojavu koja je nastala i koja se menja, a ne kao
pojavu koja je nepromenljiva i večita, Važan metodološki princip i u psi-
hološkom istraživanju jeste princip mnogostruke povezanosti koji ukazu-
je na to da pojave treba izučavati u svestranoj povezanosti sa drugim poja-
vama, da psihičke procese treba istraživati s obzirom na njihovu uslovljenost
mnogobrojnim faktorima; i organskim, i fiziČkim, i društ\ r enim.

Termin metoda veoma se često upotrebljava i za označavanje posebnih po-

stupaka koji se koriste u pojedinim fazarna istraživanja: u fazi prikupljanja
podataka, ili u fazi obrade podataka. M i čemo, jasnoće radi, o takvim po-
stupcima govoriti kao o tchnikama istraživanja.

Pod izrazom metoda mi ćemo podrazumevati opšti način organizovanja is-

traživanja nekoga problema.To je složena akrivnost koja obuhvata više fa-
za u istraživanju: formulisanje problema koji se želi ispitati, izradu plana is-
traživanja, nalaženje i proveravanje postupaka koji če se primeniti u
prikupljanju podataka i njihovoj obradi, sprovođenje istraživanja, obradu
dobivenih rezultata, njihovu analizu i tumačenje. Svi ovi postupci zajedno
čine naučnu metodu.Tim termin'om obuhvatamo sve pomenute faze istra-
živanja. Kao kod svih empirijskih nauka, tako i u psihologiji razlikujemo
dva osnovna opšta načina organizovanja istraživanja ili dve osnovne meto-
de: eksperimentalno istraživanje i sistematsko neeksperimentalno istraži-
vanje.

Eksperimentalno istražlvarsje
Karakteristike eksperimentalnog istraživanja
Cesto se kao karakteristike eksperimentalnog istraživanja navode: namer-
no izazivanje pojave koja se <želi ispitivati, ponavljanje pojave i kontrola
uslova u kojima se ispitivana pojava javlja.Međutim, često i kod sistemat-
skog neeksperimentalnog istraživanja imamo sve ove karakteristike iii po
neku od njih. Zato to nisu suštinske karakteristike eksperimentalnog is-
traživanja. Suštinska odlika eksperimentalnog istraživanja jeste sistemat-
sko i namerno menjanje uslova u kojima se neka pojava javlja. Uslovi ko-
ji se namerno menjaju u eksperimentalnom istraživanju nazivaju se
eksperimentalnom ili nezavisnom promenljivom, a pojava koja se pod de-
lovanjem menjanja uslova takođe menja naziva se zavisno promenljivom.
Zahvaljujuci upravo ovoj karakteristici, eksperimentalnim istraživanjem
moguće je najpouzdanije utvrditi zakonitosti javljanja neke pojave. Zato
je upravo uvodenjem eksperimenta u psihološko istraživanje psihologija
kao nauka i počela naglo da se razvija. "'l

Eksperimentalno istraživanje u psihologiji počelo je sredinom XIX veka

ispitivanjem reakcionog vremena (vremena koje prode od pojave draži do"
reagovanja na njih, na primer od javljanja crvene svetlosti do pritiska nh
dugme čim ispitanik primeti svetlost), pragova draži (najmanjeg intenzi-
tetadraži koji može izazvati oset) i obima pažnje (ispitivanja koliko odvo-
jenih elemenata je moguće zapaziti u jednom trenutku). Uskoro, medu-
tim, pristupilo se i ispitivanju eksperimentabim putem složenijih psihičkih
pojava: učenja, mišljenja, motivacije. Danas se različiti problemi iz svih
oblasti psihologije sa uspehom elcsperimentalno ispituju.
 Primerjedn ogpsihološkog eksperim en tahiog
istrazivanja
Polazeći od nekih rezulrata ispitivanja paraćenja koje jc izvrSi'o nemački psiholog Ebiiig-
haus, americki psiholozi Dženkins (J J e n k i n s ) i Daienbah (K. DahJenbach) postavili su
hipotezu da je zaboravljanje u toku spavanja sporije nego u budnom stanju. Da bi prove-
rili ovu pretpostavku, pristupiii su eksperimentalnom istraživanju. Ispitanici koje su pret-
h o d n o brižijivo izabrali trebaio je u toku 53 dana da uče nizove od po deset siogova bez
smisla. Neke od nizova crebaio je da ispitanici reprodukuju posle jednog časa iza učenja,
druge posie dva časa, treče posle ćetiri časa i neke od nizova osam časova posie učenja.
Uticaj vreraena protekiog od učenja na zaboravljanjc ispitivan je kako u toku dana, kada
su ispitanici posie učenja obavijali svojc rcdovnc poslove, tako i posie jednog, dva, četiri
iii osam časova spavanja. Rezuitati koje su istraživači dobili prikazani su u sledcćoj tabe-
li. O n i pokazuju koliko su prosečno slogova, u nizovima od po 10 slogova, ispitanici za-
držaii u secanju posle raziićitih perioda protekEih od učenja.

Vreme proteklo od učenja

1 čas 2 časa 4 časa 8 časova
Ispitanik Spavao Bio Spavao Bio Spavao Bio Spavao Bio
budan budan budan budan
A 7,1 4,4 5,4 2,8 5,3 2,4 5,5.. 0,4
B 7,0 4,8 5,4 3,4 5,8 2,1 5,8 1,4
Slični su rezuitad dobiveni i kod drugih ispitanika. Činjenicu da je zaboravijanje u toku
spavanja znatno sporije nego pri budnom stanju objašnjavaju istraživači pojavom rctro-
aktivne inhibicije, to jest time danaknadna aktivnost posie učenja deluje unatrag (retro-
aktivno) na ono što je naučeno i koči (inhibira) obnavljanje naučenog. Sto je tal<va aktiv-
nost slabija poslc učenja, co sc manje zaboravlja. U toku spavanja je akrivnost mala, pa je
i zaboravljanje slabije.

Vrste eksperimentalnog istrazivanja

M o ž e m o razlikovati različite vrste eksperimenta u psihologiji. Pre svega, možemo razli-
kovati objektivni i introspektivni eksperimenat, O b j e k t i v i j j eksperimenat imamo kad
kao zavisnu promenljivu pratimo objektivne manifestacije psihickih pojava: fiziološke
promene u organizmu, pokrete, brzinu reagovanja pokretom, proizvode aktivnosti i dru-
ge objektivne manifestacije. 0 introspektivnom eksperimentu govorimo kad se regi-
struju doživijaji ispitanika na kome sc vrši ispitivanje, a na osnovu njegoyih izveštaja o to-
m e Šta doživijava.
 A k o s e istraživanje vrši tako da najpre sve ispitanike ispitamo pod određenim uslovima,
a potom ih ispitujemo ponovo, promcnivši usfove, govorimo o c k s p c r i m e n t u jednostav-
ne sukccsijc. Alco, medutim, pri ispitivanju formiramo dvc iJi više grupa, pa k o d j e d n e ne
menjamo odredeni uslov, a kod drugih grupn. menjamo - imamo eksperimenat s a k o n -
troinom grupom.
A k o se ekspcrimentalno istraiivanjc vrši u laboratoriji, u kojoj jc moguće najpotpufiijc
kontrolisati uslove u kojima se vrši iscražtvanje, imamo laboratoriiski eksperimcnat. Ako
sevrši istraživanje u svakodnevnoj, prirodnoj siruaciji, govorimo o prirodnom ili tereti-
skom ckspcrimcntu.

Vrednost eksperimentalnog istrazivanja

Eksperimentalno istraživanje je najsigurnija metoda istraživanja, jer pomo-
ću nje možemo najpouzdanije otlcriti uzrokejavljanja odredene pojave. Ono
je najpogodniji naučni postupak za otkrivanje lcauzalne (uzročne)veze me-
du pojavamn, Zato psiholozi i nastoje, kad god je to moguće, da probleme
istražuju vršeći eksperiment. Medutim, nije uvek moguće primeniti ekspe-
riment. Mi ne mozemo, na primer, ispirivati kod ljudi eksperimentalno ka-
ko oštećenje nekog dela moždane 3 kore detuje na ponašanje, jer nećemo da
namerno povredujemo organizam čoveka. lii, ne'možemo elcsperimentalno
ispitivati koje psihičke osobine bračnih drugova najviše doprinose sreći u bra-
ku jer ne možemo zbog toga udruživati Ijude u brakove. Cesto se moramo
odreći eksperimentalnog istraživanja i zbog toga što ispitanici kad znaju da
se na njima vrši ogled drugačije reaguju u eksperimentalnoj nego u prirod-
noj situaciji. M i ne možcmo, na primer, ispitivati afekte, ako ispitanici zna-
judavršimo takvo istraživanje. Usiučajevimal<ad ne možemo primeniti eks-
perimentalno istraživanje, koristimo sistematsko neeksperimentalno
istraživanje.

Sistematsko neeksperimentalno
istraživanje
Karakteristike neekšperimen taln og istraž ivanja
Druga osnovna psihološka metoda je sistematsko neeksperimentalno is-
traživanje. Pošto se zasniva na posmatranju pojava koje se ispituju, naziva

20
se i sistematsldm posmatranjem. Ovo se posmatranje razlikuje od svako-
dnevnog posmatranja, koje mi svi redovno vršimo. Sistematsko neelcsperi-
mentalno istraživanje mora počivati na posmatranju koje se vrši sa ciljem
(odredcn je predmet i svrha posmatranja), sa planom (unapred je ut\ r rden
postupak posmatranja), sistematski (registruje se sve što je od važnosti za
ispitanu pojavu) i koje je kontrolisano (vodi se računa o uslovima u kojima
se pojava posmatra).

Sistematsko neeksp e rimentalno istraživanje počelo se koristiti preeksperi-

menta, ali se i danas veoma mnogo primenjuje u psihološkim istraživanji-
ma, a naročito pri ispitivanju dečjeg ponašanja, pri ispitivanju iičnosti i pri
istraživanju socijalno-psiholoških probiema.

Primer n eekspcrim en taln og istraživanja

I s p i r u j u d intcligenciju testovima inteligencije, m o i e se redovno utvrditi dajeprosek in-
teligencije gradske dece viši od proseka inteligcncije seoske dece. Većina istraživača je
smatrala da je glavni uzrok u tome što su gradska deca u proseku stvarno inteligenrnija
od seoske decc.Toje posicdica,objašnjavali su, toga što najsposobniji i najpreduzimlji-
•viji najpre napuštaju scla i odlazc u gradove.

Još tridesetih godinaXX v. Borislav Stevanović,profesor psihologijc i osnivač katedre •z.a

psihologiju na Fiiozofskom fakultetu u Beogradu, sumnja u račnost ovog objašnjenja.
Pretpostavija da jc glavni uzrokrazlike u tomc što su zadaci u testu tako izabrani da su
laksi zagradsku nego za seosku decu. Ovu svoju hipotczu proverava organizovanjem is-
traživanja u kom koristi sistematsku neeksperimentalnu metodu.

Ispitivanjima inteligencije dece iz Beograda i Kragujevca (iz grada) i dece iz većcg broja
sela i B. Stevanovic je našao da seoska deca zaostaju u proseku za 14 meseci iza gradskc
dece. Pristupa analizi ispitivanja i dobivenih rezultata. Kad bi razlika u rczultacima dola-
zila prvensrveno otuda što su gradska deca stvarno inteligentnija, onda bi njihov prosek
morao biti viši u svjm zadacima.

Pokazuje se, međutim, da od 55 zadataka (koliko ih ima u resru), u 9 su bolja seoska de-
ca od gradskc a u 10 su jednaka. SJabija su scoska deca, pokazujc analiza, u zadacima za
čije rešavanje je potrebna veština izražavanja, rumačenje duševnili stanja i uopšre u zada-
cima u kojima dolaze do izražaja znanja i iskustva koja se stiču pre svega u gradskim uslo-
vima_ A takvaje većinazadatakau restu.

D a b i proverio svoju pretpostavku, B. Stevanović uporeduje i raspored zadataka po ste-

penu teškoćc za seosku decu sa takvicn rasporedom zadataka za u m n o slabije razvijenu
decu. Kada bi seoska deca bila stvarno maiijc intetigenrna, onda bi za njih bili najteži, od-
nosrio najlakši tsti zadaci koji su to za umno slabije razvijenu decu. M e d u t i m , pokazuje
se da nije tako,

Na osnovu ove dve grupe podataka B, Srevanovićzaldjučujc da jc prvenstveni uzrokrai-

lika u korist gradske dece u rome što su zadaci u testovima teži za scosku decu jer ona
imaju manje iskustva o stvarima o kojima se pira u većini zadataka u testu.

Vrste sistematskog neeksperimentalnog

istraživanja
Moguće je razlikovati i veći broj vrsta sistematskog neekspcrimentalnog istraživanja. Ako
se posmatraju i beleže objektivne manifešracije ispidvanih psihičldh pojava (na primcr fi-
zioložkc promcnc pri emocijama), govorimo o objektivnom sistematslcom neeksperi-
mcntainom istraživanju. Alco se posmatraju sopstveni doživljaji i izveštava o njima, im;i-
m o introspektivno p o s m a t r a n j e , odnosno sistematsko neeksperimentalno istraživanjc
koje poČiva na introspekuvnom posmatranju.

Vrste posmatranja možcmo razlikovad i prema rome da li se za njih koriste neki posebni
postupci, kao na primer upitnik ili intervju, ili se ne koriste posebni postupci za prikuplja-
nje podataka nego se registruje sve što istraživač smatra vainim za probfcm koji istražuje,
Prva forma posmatranja naziva se struktuiranim posmatranjem, a druga forma naziva sc
iiestruktuiranim p o s m a t r a n j e m . Nestruktuirano posmatranje imamo, na primer, kad se
proučava ponašanje dece u igri tako što istraživač posmatra šta deca rade, kako se odnosc
jedno prema drugom i beleži sve Žto smatra da je za odrcdeno istraživanje od važnosti. Pre-
ma ovim vrsramaposmatranja razlikujemo sistematsko neeksperimentalno istraživanje ko-
je počiva na struktuiranom posmatranju i ono koje počiva na nestruktuiranom posmatranju.

Najzad, moguće je sistematsko neeksperimentaino istraživanje vršiti ispitivanjem na ma-

njem broju ili na većem broju ispitanika. Često se ispitivanje vrši na velikom broju isptta-
nika, izabranih prema posebnom postupkuza izbor u-zorka. Naročito se često na ovaj na-
čin postupa u istraživanju socijaino-psihoioških problema.Tako se postupa, na primer, pri
ispitivanju javnog mnjenja. Ovakvo ispirivanje na većem broju ispitanika, prema poseb-
n o m postupku izabranih, naziva se istraiivanjem na osnovu uzorka.

Introspekcija
Pod introspekcijom ili samoposmatranjem podrazumevamo posmatranje
sopstvenili doživljaja. Pohekad se govori o introspekciji kao o osnovnoj
metodi psihologije. Ističe se da je to specifična psihološka metoda koju
druge naučne discipline ne raogu koristiti. Psihologija je može koristiti za-
to što se bavi proučavanjem doživljaja, a o njima ljudi mogu da lzveste na
osnovu neposrednog posmatranja, naosnovu samoposmatianja. Ali intro-
spekcija je pre svega naćin dobijanja podataka. Može i eksperimentalno
istraživanje da počiva na podacima dobivenim introspektivnim putem. U
tom sLučaju govorimo o introspektivnom eksperimentu. Koristeći metodu
sistematskog neeksperimentainog istraživanja, možemo takode obradiva-
ti podatke dobivene introspekcijom.

Ranije su mnogi autori smatrali ne samo da jc introspekcija glavni nego i da je jcdini na-
čin kojim možemo doći do podataka o psihičkom životu. Medutim, kasnije se uvidelo da
je introspekcija često nepotpun i nedovoljno slguran izvor podataka. Nepotpun je jer
nas kad proucavamo psihički život ljudi ne interesuje samo sta ljudi doživljavaju nego nas
zanima i kako stvarno postupaju i kakve ciljeve ostvaruju. Introspekcijaje često i nesigu-
ran izvor podataka, jer ljudi o mnogim svojim doživljajima iii ne umeju da izveste ili ne-
će da iskreno obaveste. Neki mladići izbegavaju društvo devojaka ili čakpokazuju izrazi-
tu grubost prema njima, Ako ih zapitamo za uzrok njihovog ponašanja, oni Često neće
znati ita da odgovore ili će opct navesti uzroke koji to stvarno nisu. Reći će, na primer, da
ih devojke ne interesuju, iako je često stvarni uzrokizbegavanja 1 grubosti upravo u izra-
zitom interesovanju. Ljudr, nadalje, vrlo često sami pred sobom i pred drugima namerno
ulepšavaju uzroke svojih postupaka, nastojeći da za te postupke pronadu uzrokc koji su
drustveno prihvaćeni i cenjeni, Često, najzad, uzroka svojih postupaka mi i nismo svesni.
N a primer, neki miadić ili neka devojka. koji često dolaze u sukob sa svojim roditeljima ili
nastavnicima ili drugovima neće ni sebi ni drugima priznati, a redovno i sami ne znaju,
da je m n o g o puta uzrok takvoga njihovog ponašanja oseeanje nesigumosti i sopstvene
manje vrednosri.

Polazeći upravo od toga da su podaci na kojima počiva samoposmatranje nepotpuni i nc-

dovoljno sigtirni, početkom ovogveka grupa psihologa, koje nazivamo bihevioristima, od-
iučno je zastupala mišljenje da se introspekcija uopšte ne može korisdti u psihološkom is-
traživanju. Introspektivnim putem možemo dobiti podatke, u najboljem slučaju, a
doživijajima pojcdinaca, a tačnost takvih izveštaja o sopstvenim doživljajima nije moguće
proveravati, G d e nema proveravanja, nema ni nauke - naglašavaii su bihcvioristi. Zato in-
trospekcija ne može biti izvor naučnih podataka. Votson, osnivač biheviorističkog pravca,
pisao je: „Psihologija kakoje posmatrabiheviorista je potpuno objekrivna, eksperimental-
na grana prirodnih nauka, koja isto tako malo može koristiti introspekciju kao hemija i fi-"
zika", Bihevioristi su zbog toga i definisali psihologiju kao nauku o ponašanju, podrazu-
mevajući pod ponašanjem samo objektivne manifestacije, a pre svcga pokretc. Psihologija,
po njima, treba da proučava spoljnje ponašanje čoveka (engleski behavior) a ne doživljajc.

Iako introspektivnim putem dobiveni podaci nisu jedini i uvek sigurni po-
daci koji se koriste u psihološkom istraživanju, oni su ipak veoma korisni,
a ćesto i neophodni. Mi o mnogim psihičkim procesima bez introspek-
tivnih podataka ne bismo mogli doznati ništa iii ništa značajnije. Na pri-
mer, o sadržajima nečijih snova možemo saznati samo na osnovu izvešta-
ja onoga koji jc sanjao. O drugim psihičkim procesima, kao na primcr o
procesima mišljenja, često bi naše saznanje bilo veoma nepotpuno kad ne
bismo koristili i introspektivne izveštaje. I sistematsko neeksperimental-
no istraživanje kad koristi upitnik ili intervju kao svoje postupke, znatnim
delom počiva na obaveštenjima ispitanika o tome šta doživljavaju. Danas
se većina psihologa siaže u tome da psihologija treba da koristi podatke
dobivene introspektivnim putem, ali da mora, kad god je to moguče, da ih
proveri i dopuni podacima 0 objektivnom ponašanju ljudi.

Tehnike psihološkog istraživanja

Pod tehnikama psihološkog istraživanja podrazumevamo posebne postup-
ke koji se koriste u pojedinim fazama istraživanja; pre svega za priku-
pljanje podataka i za njihovu obradu.

Postoji vrlo veliki broj tehnika za prikupljanje podataka u psihološkom is-

traživanju.Takve su tehnike, medu ostalim: upitnik, intervju, skale proce-
ne, sociometrijski postupak, projektivni postupci i testovi. Za sređivanje i
obradu podataka redovno se u psihološkim istraživanjima koristi statistič-
Id upitnik

Upitnik
Upitnikom se naziva prema odredeoim.principima sastavljen sistem pitanja, čijaje pode-
snost za ispitivanje odredenih psihičkih pojava utvrdena prethodnim proveravanjem. Upit-
n i d , a naročito upitnici za ispitivanje pojedinih osobina i grupa osobina iičnosti, sastoje
se često od veiikogbroja pitanja. Pitnnja u upitniku mogu biti različite vrste. M o g u biti
takva da na njih ispitanici daju slobodan odgovor, da formulišu odgovor kako oni želc. Io
su upitnid sa pitanjima on'orenog tipa. U upitnicima se mogu koristiti i pitanja uz koja
su navcdeni neki mogući odgovori, a ispitanici treba samo da podvuku jedan od ponude-
nih odgovora.To su upitnici sa pitanjimazatvorenog ttpa.

NaveŠćemo primer j e d n o g p i t a n j a x a t v o r c n o g t i p a . T o je jedno od 53 pitania kojima su

saradnici Instituta za psihologiju u Beogradu ispidvali odnosradnika pojedinih predu-
zcća prema sistemu samoupravljanja. Pitanje jc giasilo:
— Smatrate li da je radničko samoupravijanje u vašcm prcduzcĆTi sprovcdcno u potpunostir
Ponudeni odgovorif od kojih je trebalo da odaberu jedan, na ovo piranje bili su skdećk
1. Sprovedeno jc u potpunosti.
2. Sprovedcno je u priiičnoj meri.
3. Delirnično je sprovedeno.
4. Sprovedeno je u vrlo maloj meri.
5. UopŠte nije sprovedeno.

Iniervjn
Nsi pitanja u upitniku treba uvek odgovoriti pismeno. Aii veoma često koiišćen postupak
jestc i usmeno postavljanjeunapred pripremljenihpitanja.Takvo usmeno postavljanje pi-
tanja u vidu razgovora naziva se incervjuom ili ekspioracijom.lspitivač iz odgovora dobi-
venih na taj način, a i iz ceiokupnog ponašanja ispitanika, zakijučuje o problemu koji is-
pituje.

Dve glavne formc intervjuajcsu standardizovaniinestandardizovani intervju. O stan-

dardizovanorn intcrvjuu govorimo kad ispitivač postavlja samo unapred pripremljena
pitanja, i to svima ispitanicima ista. Pri nestaudardizovanom intcrvjuu ispitivačje slo-
bodniji u formulisanju pttanja; on moze pripremijena pitanja formulisati kako mu izgle-
da najpogodnije u datom trcnutku, a može da postavlja i nova pitanja, ako smatra da jc
to potrebno.

Skaleprocene
O skalama procene govorimo kad jedan Ui više procenjivača treba da ocene neki psihič-
ki proces iii neku osobinu na taj način što će označiti mesto kojc im po njihovom mišlje-
nju pripada u nekoj lesrvhci ili skali. Skaie se nazivaju numenčkim ili brojnim sknlanu
ako procenjivači jednim od predviđenili brojcva treba da označe stcpen razvijenosti nekc
osobine. Kad procenjivači treba da na nekom grafičkom znaku, na primer na liniji od olto
10 cenrimetara, gde levi kiaj označava potpunu nerazvijenost neke osobine, a desni Jvaj
njenu najveću razvijenost, označe mesto na koje bi staviii osobinu koju ispituju kod od-
rcdcnog ispitanika - govorimo o grafjčkaj skali. Skale proccne nazivaju se skalama ka-
tegorija kad ispitivanu osobinu ili ispirivani proces treba svrstati pod jcdan od predvtde-
nih pojmova - kategorija. Poscbnu vrstu skaia, često i uspešno korišćenu za ispitivanje
stavova, prcdstavijaju skaie za mcrenje stavova.

Do kraja Srednje Sasvim

savestan savestan nesavestan

Slika 1. - Primer prostc graftčke skaie

25
 Jedan uprošćen primer grafičke skaie imali bismo kad bisrno tražili od procenjivača da
kod odredenih osoba označe u kom je srepenu kod njih racvijena osobina savesnosti, i to
na taj način što ćc odrediii mesto na donjoj horizontalnoj liniji, prikazanoj u slici 1.

Numeričkim ili brojnim skaiama sličan je sistem ocenjivanja koji se koristi u školi, gde
nastavnici ocenjuju znanje učenikabrojnim vrcdnostimaodjedan liopet.Numeričke ska-
ie procene, koje se koriste u psihološkim istraživanjima, razlikuju se medutim od ovakvog
škoiskog ocenjivanja po tome Što je kod njih fačnijc odredeno kada će se dati jedna od
predvidenih brojnih vrednosti

Anketiranje
Kad upitnikili intervju ili skale procene koristimo na izabranom tizorku stanovništva, a
radi toga da bismo saznaii o odredenim stavovima ili motivima tli ubedenjima stanovni-
štva koje ovaj uzorak predstavlja, govorimo o ankeriranju. Danas sc anketiranje veoma
čcsro primenjuje, naročito često u ispitivanju j a v n o g m n j e n j a , Ali rreba nagiasiti da ni-
j,e svako poćtavljanje pitanja nekoj grupi ljudi stvarno naučno ispravno anketiranje. A n -
keriranje.treba da bude pripremljeno i sprovedeno prema utvrdenim principima jer samo
u tom siučaju možc imati naučnu vrednosr. * -

Sociometrijskipostupak

Slika 2. - Primer sociogra-

ma. Siova oznaČavaju po-
jedine članove grupe, a
brojevi broj giasova koje su
dobili na izboru. P u n e Ii-
nije označavajn u z a j a m n o
odabiranje a isprelddane
jednostrani izbor.

26
Z a i s p i t i v a n j e odnosa Ijudi u malinn grupama koristi se često postupak poznat pod nazi-
vom sociometrijski postupak ili sociomstrijski tesr. Od čjanova grupa zahteva se da ozna-
če ostaie članove grupe koje najviše ili najmanje vole, iii one za koje bi hteli da im budu
vode, ili sa k o j i m a b i najviše ili najmanje želelidazajednički obavljajuneki posao:zajed-
n o UČe, zajedno idu na iziet, zajedno stanuju. Iz podataka dobivenih na taj način mogu-
ee je zaključiti kakav položaj iL status imaju pojedini članovi grupe, i kakvi su odnosi me-
đu članovima grupe. Ovi odnosi mogu se i grafički prikazati pomoću crteža koji sc naziva
sociogramom, čiji je primer dar u slici 2.

Projektivne tehnike
Suština postupka koji se naziva projektivnim jeste u tome da se ispitaniku poluže neki
nedovoljno odreden i nedovoljno jasan materijal i od njega zahteva da ga tumači. Pret-
postavlja se da će ispitanici u svoje tumačenje uneti, projekcovati, svoja Ečna stanja, shva-
tanja i osobine. Tako će se njegova psihička stanja i njihove osobine izraziti u njihovim
odgovorima.

Vjrednost ovog prilično često korišćenog postupka, narocito prt ispitivanju iičnasti, leii u
t o m e što ispitanici manje podešavaju svoje odgovore radi toga da bi se pokazali onakvim
kakvim žele da izgledaju, nego što to čine kad se koristi upitnik ili intervju ili nelca druga
tehnika. M e d u t i m , ovaj postupak ima i krupnc nedostatke: teško jc proveriti da li je oso-
bina o kojoj se zaključuje na osnovu odgovora ispitanika zaista za njih karaktcristična oso-
bina a lako se može dogoditi da ispidvač u svoje objašnjenje unosi svoja predubedenja.

Postoji veliki broj raziičiuhprojekdvnth

postupaka: doptmjavanje nedovršenih re-
ćenica, dopunjavanje nedovršenih crteža,
tumačenje višesmislenih ftgura ili slika i
d r u g i . J e d a n od veoma često korišćenih
projektivnih postupaka je Roršahov
( H , Rorschach) postupak ili Roršahov
tcst. O n se sastoji od odredenog broja sli-
ka koje predstavljaju mrlje mastiia.lspita-
nici trebada kažu štavide posmatrajud tc
m r l j e . U slici 3 prikazana je jedna od ta~
kvih slika.

Slika 3. - J e d n a od slika Roršahovog testa.

lspitanik treba da kaže n a šta ga slika
podscća.
 Testovl
Karakteristike testova
I testovi predstavljaju jednu od tehnika kojom se psiholozi služe da bi do-
bili potrebne podatkeza rešavanje problema koji istražuju. Prilikom istra-
živanja, na primer, nelcih problema mišljenja ćesto se kao sredstvo istraži-
vanja primenjuju testovi. Ali još češće nego u istraživanju psihoioških
problema koriste se testovi za utvrdivanje različitih osobina pojedinaca.
Kažemo da siuže za dijagnostičke svrhe. Pomoću njih nastojimo utvrditi
da li pojedinci imaju odredene osobine i, ako ih imaju, u kom stepenu ih
poseduju.

Test bismo mogli odrediti kao niz zadataka, izabranih prema odredenim
principima, koji omogućavaju da se na objelctivan način ispituju odredene
osobine ili neki psihički procesi. Pošto se pri korišcenju testova rezultati
redovno mogu izraziti brojem, mogu se meriti; test predstavija jednu vr-
stu mernoginstrumenta, Ali da bismo testom mogLi uspešno meriti, on
mora biti na određetl način izraden'-i mora imati odredene karakteristike,
takozvane merne karakteristike. Karakteristike koje test mora da ima je-
su: valjanost, pouzdanost, osetljivost i objektivnost.

Test jc valjan ih validan ako njime zaista lspitujcmo ono što želimo ispi-
tati; ako testom namenjenim za ispitivanje inteligencije, na primer, stvar-
no ispitujemo inteligenciju a ne znanje.Test je pouzdan ili relijabilan ako
(kao svaka dobra mera) uvek kad ispitujemo istu i u istom stepenu razvi-
jenu osobinu dobijemo isti rezultat. Test je osetljiv ako je pomoću njega
moguće utvrditi postojanje i manjih razlika u osobini koja se ispituje. Test
je objektivan ako svi koji ga primenjuju budu jednake odgovore jednako
ocenjivali. Da bi test bio objektivan, treba unapred utvrditi kako će se pri-
menjivati i kako će se ocenjivati odgovori koji se njime dobiju,

Svaku od ovih karakteristika potrebno je obezbedid posebnim p o s r u p d -

ma pri izradi testova i proveriti odredenim računskim putem. Zato je iz-
rada testova dosta obiman posao, za koji je potrebno strućno znanje. Sa-
mo onda kada imamo prema odredenim principima konstruisane serije
zadataka, možemo govoriti o ispravnom psihološkom testu. Mnogi zada-
ci, iako se nazivaju testovima, to ipak nisu. Nisu, na primer, testovi grupe

28
moću kojih mi delujemo na spoljni svet. Na taj način mi osrvarujemo pro-
mene u spoljnjem svetu.

Najzad, i to je treća funkcija nei vnog sistema, 011 je nosilacsvili psihičlcih

procesa. Posebno kod čoveka moždana kora predstavlja fi2ioiošku osno-
vu 2a raznovrsne i veoma složene psihičke procese, ne samo za osete i opa-
žaje nego i za učenje, mišljenje, zakijučivanje i plansko deiovanje čoveka.

Razvitak nervnog sistema

Kod najniilh vrsta živih bića ncma još nikalcvog ncrvnog siscema. 0 nervnom sistemu
m o ž e m o govoriti onda kad se iamedu efektora i recepcora pojave tarika nervna vlakna
preko kojih se sprovndi nervno uzbudenje.Tada mišići nisu više neposredno podraženi,
kno'što je to slučaj kod najnižih životinjskih vršta, kod kojih ncma nervnog sistema.

fvod prvih i najprostijih obhka nervnog sistema svanerv.na vlakna sprovode n e r v n a u z -

budenja u sve mišiće. Zato, ako se podraži m a koji deo cela, dolazi do reagovnnja ne sa-
m o jcdnog odredenog miSića nego svih mišića. Reakcije od svakog čulnog organa idu do
svih mišića, difuzne su, pa su one zato uvek slićne i opšte, 0 takvim začecima nervjiog
sistema govori sc kao o d i f u z n o m n e r v n o m sistemu,

M n o g o viši stupanj razvitka predstavlja sinaptičlu nervni sistem. Kod sinaptičkog ner-
vnog sistema postoje odvojene nervne jcdinice, koje se nazivaju neuronima.lSiervno uz-
budcnje prclazi iz jcdnog neurona u drugi prcko ncrvnih vlakana jedrvog neuronft i ner-
vnih viakana drugog neurona, M e s t o prelaska nervnog uzbudenja iz jednog neurona u
drugi naziva se sinapsom.Tamo gde postoji takav nervni sistem ne reaguje više na svaki
nadražaj čitavorganizam nego samo odredcni organi čijc je reagovanjc najkorisnijc za or-
ganizam. Sinaptički nervni ststem razvija se u toku evplucije životinjskih vrsta. Važan mo-
menat u tom razvitku predstavljajavijanjc centralnih mcstaodakle sc kontroiiše kretanjc
nervnog uzbudenja. U ta centralna mesta dolaze nervna uzbudenja i od njih se opci usme-
ravaju u raziičite deiove tela,

Kod viših životinjskih vista, kao i kod čoveka, takvo centralno mesto predstavlja mozak.
Kod čoveka je kontroia gotovo svih akrivnosti prenesena na mozak, dok jc kod nižih or-
ganizama vcliki broj aktivnosti moguć i bez angažo.vanja mozga. I rnozak se u r o k u evo-
lucijc svcvišc razvija i posrajc sve složeniji. Pored starijcg dela mozga razvija sc i novi
deo mozga koji postaje nosiiac različitih složenih fiinkcija, a u njcmu se razvijaju u sve ve-
ćem obimu oblasti čija jc uloga da vezuju pojedine deiove samog mozga među sobom.To
su asocijativne oblasti ili zone. Zahvaljujući •ovim asocijauvnim zonama, koje zauzimaju
kod čoveka znatno vea deo moždanc korc nego kod svih drugih živih bića, čovekje spo-
soban za veoina složene aktivnosti: za uvidanje odnosa i mišljenjc, za govor i - što ga po-
sebjio odlikujc od ostalih \rrsra živiii bića — za prcdvidanje svojih postupaka i za deiova-
nje prema unaprcd posravljenim ciijevima.
 Neuron
Čirav nervni sistem čoveka izgraden je od neurona. Možemo reći da ner-
vni sistem predstavlja orgaiuzaciju neurona. Neuron se sastoji od nervne
ćelije i njenih produžetaka - nervnih vlakana.

Nervna ćelija može biti različitog oblika. U kori velikog mozga nervne će-
lije su pretežno piramidnog oblika. Nervna ćelija sastavljena je od jedra i
plazme, kao skoro sve ćelije u organizmu. U jedru nervne ćelije, kao i kod
drugih ćehja, naiaze se hromozomi koji su nosioci naslednih osobina. U
plazmi, kad se preparira, mogu se uočiti tanke niti, takozvani neurofibriii,
koji sluze za sprovođenje nervnog uzbudenja lcroz ćeliju.

Slika 6. - Šematski prikaz jednog neurona

Produžeci nervnih ćelija nazivaju se nervnim vlaluiima. Razlikuju se dve

vrste produžetaka: a) mnogobrojni 1 razgranari produžeci lcoji liče na grane
drveta, pa se zbog toga i nazivaju dendritima i b) jcdan duži produžetak koji
 nije toiiko razgranat a koji se naziva neurit iii akson. Preko dendrita dolazi
nervni impuls U Ćelijll, a pteko neurita se^ sproTO4L®.,ceUje. Obično je vise
nervnih vlakana u jednom skupu i takvi skupovi nervnih vJaka.na .nazivajU
se nervima ili živcima. Opdčki nerv, na primer, koji vodi izmrežnjače oka
u rhozak, sastoji se od preko četiri stotine hiijada nervnih vlakanaca.
Prema torne da.li nervi sprovode nervno uzhudenje iz centralnih delova
nervnog sistema ka periferiji i obrnuto, razlikujemo dve \rrste nerava:
v j j one koji sprovoije nervni impuls iz centra ka periferlji i koj.i se nazivaju
motornim ili eferentnim nervima i 2)^ one nerve koji sprovode nervno uz-
budenje od periferije ka centru i koji se nazivaju senzornim iii aferentnim
^ervima. Sematski je neuron prikazan u slici 6.
Akson ih neurit završava se razgranatom mrežom nervnih viakana koja se
"nazivajLeiedendron.Oya vlakna obavijaju nervnučeliju drugog neurona.
Nartom mestu prenosi se nervno uzbudenje iz jednog neurona u drugi i to
se mesto, kao što je pomenuto, naziva sinapsom. Iako neuroni nisu nepo-
sredno povezani, nervno uzbud'enje"ii sihapsi prelazi izjednog neurona u
drugi (jer se razvijaju određeni hemijsko-elektricni procesi i neuroni stva-
raju svoje električno polje koje omogućava prelaz nervnog uzbuđenja), U
sinapsama se ne povezuju uvek samo dva nego vrlo često veći broj neuro-
na, Ovdc može prelaz nervnog uzbudenja da se usmeri u različitim prav-
cima; mogu da se nervni impulsi iz više neurona sumiraju i na taj način po-
veca nervno uzbudenje, mogu da se ukoče nervni impulsi iz pojedinih
neurona. Zato sinapse i sinaptički nervni sistem omogučavaju veiiku ra-
znoiikost reagovanja,

Nervno uzbuđenje
Neuron ima dve osnovne osobine: osetljivost i..sprovodljivost. Njegova
osetljivostznači da može.Ha reaguje na spoijne draži nervnim uzbudenjem,
a šprovodljivost - da njime može da se'preriosi nervno uzbuđenje.

Kad neka spoljna promena deluje na čuini organ, u njemu se stvaranervno

uzbudenje ili nervni impuls. Isto tako kad god se aktivira neki neuron, u
kome god delu nervnog .sis.t.ema, javlja se nervno uzbudenje ili nervni im-
jjuls.JPrava priroda nervnog impulsa još nije potpuno poznata, ali je si~
gurno da nervno uzbudenje predstavlja neku vrstu ciektrohemijskog pro-

43
ccsa, kojise šin nervnim viaknima i prenosi od neurona na neuron.Trcba,
medutihi7imati iia umu da se nervni impuls sam ne krece. Ne može se re-
Ći da on teče kao što, na primer, teče reka. On se prenosi na caj način sto se
sukcesivno, postepeno, prenosi promena u električnom potencijalu ner-
vnog vlakna. Danas je poznata i brzina kojom se nervno uzbudenje širi.
Ona je u raziičitim nervnim vlaknima i u različitim prilikama različita i \z-
nosi 1 i 100 metara u sekundi.

PlTANJA I ZADACI •

1. Koje su osnovne f u n k c i j e nervnog sistema?

2. Kakavje difuzni nervjii sistem?
3. Sta karalcteriše sinaptički nervni sistem?
4. U č e m u se m a n i f e s t u j e evolucija mozga kod živih bića?
5. Kakav je sastav n e r v n e ćelije?
6. Koji su glavni delovi neurona?
7. Sta je neurit ili akson i koja je njegova glavna funkcija?
8. K a k o se objašnjava pojava nervnog uzbudenja?

Glavni delovi nervnog sistema

Nervni sistem je veoma siožen orgaai.sastoji se od više struktura neurona
kojiJiin.e posebne organizacije-„posetf.n? delove nervnog sistemaTšemat-
ski i veoma uprošćeni pregled takvih' glavnih delova nervnog sistema iz-
giedao bi ovako:
Nervmsistem

Periferni 3Cenrralni
I i 1
Kičmena Moz?k
mozdjna
1
r r — 1
;
' Zadnji . Srednji C Prednji

i —i r 1
Produžena Maiimozak Medumozak ^
mozdma mozak
 Periferni nervni sistem
Nervni sistem možemo podeliti na periferni i centralni nervni sistem. Pe-
riferni nervni sistem sastoji se od neurona i delova neurona (nervnih vla-
kana) koji leže van iobanjske duplje i van kičmene moždine, Cine ga neu-
roni u Čulima i neuroni koji se nalaze izmedu čula i kičmene moždine. U
njegov sastav ulaze : nervna vlakna nekih motornih i senzornih neurona
čije se nervne čelije nalaze u mozgu 1 kičmenoj moždini.

Nervne cclije perifcrnog sistcma nalaz« se u grupama koje se nazivaju gangHjama. D u ž

kičmenemoždine nalazimo dva niza takvih gangiija.Jcdan nizčirie auronomncgangiije,
co jest ncrvne ćclije iz kojih izlaze nervna viakna vcgetativnog sistema, Drugi niz sastoji
ss iz senzornih ganglija somatskog sistema. Motornih ganglija somatskog sistcma nerna
jer nervne ćtlije iz kojih izlaze motorna viakna somatskog sistema leže u centralnom de-
lu nervnog sistema.

Kicmena moždina
Dva glavna dela centrainog nervnog sistema jesu kičmena moždina i mozak.

IGčmena moidina smeštena je u šupljini kičme. Unutrašnji njen deo je si-

ve boje jer se sastoji od nervnih čelija, a spoljnji je bele boje jer se sastoji od
nervnih vlakana. IGčmena moždina ima dveglavne fiinkcije: a) sprovo-
denje nervnih impulsa izmedu mozga i periferije i b) regulisanje jednog
broja refleksa.

Preko kičmene moždine sprovode se nervni impulsi semzornim nervnim

vlaknima od čuinih organa ka centru; na primer kad spoljnja draž deluje
na organ za dodir, nervno uzbudenje se nervnim vJaknima sprovodi preko
kičmene moždine dalje, do odredenih delova moždane kore. Isto tako pre-
ko kičmene moždine sprovode se i motorni impulsi izcentra u mišiće po-
jedinih organa; tako, na primer, kad želimo da polcrenemo prst desne ru-
ke, motorni impuis od moždane kore ide preko kičmene moždine pa dalje
nervnim vlaknima do mišića u prstu.

U kičmenoj moždini je sedište većeg brojarefleksa. Po praviiu za reflek-

snu aktivnost postoji više centara u različitim delovima mozga. Ali ima od-
redenbroj refleksa kojima je jedini centar it kičmenoj moždini,Takvi su na
primer refleksi stezanja i rastezanja mišiča naudovima. Kod nekih povre-
da može da se prekine veza izmedu mozga i kičmene moždinc. Osobe u
takvim slučajevima nisu višeu stanju da normalno, po volji, pokreću noge
i ruke i ostale delove tela, ali ipak ostaju neke refleksne aktivnosti za koje
se centar nalazi u idčmenoj moždini. Na primer ako se i kod takve osobe
zaseče ili ubode noga, to može izazvati automatsko trzanje te noge, iako
takva osoba ubod ili povredu'ne oseća.

Mozak
Drugi i još važniji deo ccntralnog nervnog sistema čini mozak. Njegovi
glavni"deiovi jesu zadnji, srednji i prednji mozak Zadnji mozak čine pro-
duzena moždina i mali mozak. U produženoj moždini nalaze se. centri za
regulisanje disanja i za rad srca. Mali mozak je centar, iako ne.isključivi,
za usidadivanje pokreta, za održavanje ravnoteže i za održavanje napreg-
nutosti (tonusa) mišića. Životinje, na primer, kojima je lzvađen mali mo-
zak ili veči njegov deo nisu u stanju' da održavaju ravnotežu, a mišići im po-
staju mlitavi i neelasticni.

SHkd 7. - Glavni deiovi ljudskog mozga

U srednjem mozgu nalaze se razna jedra važna za funkcionisanje nervnog
sistema i organizma u celini. Tu se nalazi i deo retikularne formacije. Ve-
iiki značaj retikulajrne formacije uočen je poslednjih gociina.Nju čini siva
masa produžene rhoždine, srednjeg mozga i medumozga. Važna jc za ak-
tiviranje mišića, kontroiu automatizovanih pokreta, ali i za aktivnost mo-
ždane kore uopšte. Kad dode do ostećenja dela rerikutarne formacije u sred-
njem mozgu, zakoči se akdvnost ceiog mozga, čovekpostane neosetljivza
draži i pada u dubok san. Danas se smatra da budnost i aktivnost velikim
delom zavise upravo od aktiviranja retikularne formacije. Posebno, kad se
aktivira deo retikularne formacije u taiamusu dolazi do povećanja mental-
ne aktivnosti, do stanja organizma koje nazivamo pažnjom.

Najvažnjji deo mozga je prednji mozak. Njega čine dva dela: medujnozak
i veliki mozak. U medumozgu posebno $u značajni talamus i hipotaiamus,
T a l a m u s je važan jer predstavlja mesto gde-se skupljaju aferentni nervi
(skupovi aferentnih vlakana), odalde^edalje.šire nervni impidsi ka niožda.-
noj kori, ili do različitih efektornih centara. Higotalamus je centar za kon-
trolu mnogih reakcija u utrobi (visceralnih reakcija) i ima važnu uiogu u
emocionainom reagovanju. Preko njcga se povezuju i usklađuju različitc
teiesne funkcije karakteristične za emodonalno ponašanje. Sematska sli-
ka mozga data je u slici 7. ,

Moždana kora
Najznačajniji i najrazvijeniji deo mozga je veliki mozakili moždana kora
Hl korteks. U razvitku nervnog sistema moždana kora se javlja najkasnije
i ona predstavlja najviširezultatevolucije. U razvijenom obliku javlja se
tek kod sisara. Ukoiiko je vrsta živih bića razvijenija, veći deo u njenom
nervnom sistemu zauzima moždana kora. Na nju se kod viših vrsta živih
bića prenosi sve više funkcija i njena površina se sve više povećava. To se
povećanje ostvaruje brazdanjem moždane kore, što omogućava da se na re-
lativno ograničenom prostoru smesti velika masa moždane kore. Kod čo-
veka, kod koga je moždana kora mnogo više razvijena nego kod svih vrsta
živih bića, njena površina iznosi oko 220000 kvadratnih miiimetara, Sa-
mo jedna trećina ove površine leži uz lobanju, a dve trećine se nalaze uzzi-
dove pojedinih brazda. U kori se nalaze mnogobrojni neuroni.
 Dok potkorni delovi mozga, kao i kičmena moždina, upravijaju pre svega
organsldm promenama 1 refleksnim pokretima, viši nervni centri smešte-
ni u kori predstavljaju fiziološkn osnovu za složene reakcije podešene p r e ^
ma mnogobrojnim, složenim i promenljivim uslovima života. Moždana
koraje nosilac najsioženijiK oblika ponašanja čovelca. Ogroman broj ner-
vnih celija u njoj omogućava 'složćno'ponašanje čoveka, Moguće je razli-
kovati na raznim mestima kore pojedine delove moždane kore prema funk-
cijama koje ti delovi imaju. Najopštije prikazano, razlikuju se rri obiasti ili
jtri zcmeu moždanoj kori.JVvu zonu nazivamo senzornom zonom i u njoj
se završavaju senzorna nervnavTakna i nervno uzbuđenje se ovde pretvara
u osete i opažaje. *pfuga se zona naziva motomom zonom i iz nje polaze
motorna nervna ^aknalcoja prenose nervno uzbudenje u mišiće.Treću"
obiast čine asocijacione zone, sastavljene od nervnih ćelija i vlakana koje
nisu neposredno povezane ni sa čulriim organima ni sa mišićima nego ko-
je povezuju različite delove moždane lcore i tako omogućavaju različite. slo-
žene oblike ponašanja.

Udubijenjima su odvojeni pojedini delovi ili regioni moždane kore_. Obič-

no se razlikuju četiri giavna regiona moždanekoreifrontalni ili čeoni deo,
temporaini ili slepoočni deo, parijetalni ili temeni deo i okcipitaini ili po-
tiljačni deo. Prikaz ovih regiona dat je u slici 8.

Slepoočni deo

Slika 8. - Glavni rcgioni moždanc koce

Prednji mozak, a time i moždana kora, podeljeni su na dva dela, na dve he-
misfere. Iako su slične 1 zajednički deluju, postoji lzvesna razlika u struk-
turi i funkcijama izmedu levč i dcsne hemisfere. Desna hemisfera prima
znatan deo informacija iz leve strane tela, a leva iz desne stranc. Slično je
i sa kontrolom pokreta: leva hemisfera kontroliše pokrete desne strane te-
la, a desna one ieve strane. Kod 95% ljudi centar za govor je u ievoj hemis-
feri. Zato kada dode do ostećenja, na priiner, do izUva krvi u mozak (mo-
ž d a n o g udara) leve hemisfere, gubi.se sposobnost pokretanja (paraliza)
desne strane tela i nastaju smetnje u govoru. Kada je oštedena desna stra-
na moždane kore, gubi sepokretljiv^st leve strane tela. Ne gubi se sposob-
nost za govor ali sejavljaju teškoće u razumevanju feči i govora jer se u de-
snoj nalazi centarza razumevanje reči.
Levom hemisferom ne samo da govorimo nego i čitamo i mišhmo; upra-
vo zato što pri tom koristimo reči. Desna hemisfera ima važniju ulogu u
predstavljanju likova, zamišljanju prostora i prostornih odnosa. Mi, po pra-
vilu, koristimo obe hemisfere, iako ne u istoj meri, Od detinjstva je pod-
sticanjem verbalnog formulisanjazapostavljeno angažovanje desne hemi-
sfere. Z a t o manje doživijavamo svet u siikama nego što bi to bilo moguće.

Vegetativni nervnisistem
Nervni sistem možemo podeliti i prema tome da U se neuronima nervni
impulsi sprovode u glatke mišiće trbušnih organa i u žlezde ili u ostaLe or-
gane i delove tela. Prema ovome merilu deli se nervni sistem na autonom-
ni ili vegetativni i nasomatski. Autonomnim je nazvan deo nervnog sistc-
ma jer je smatrano da deiuje nezavisno .(autonomno) od ostalog nervnog
sistema. Danas se zna da je taj deo nervnog sistema preko centara koji se
nalaze u mozgu i kičmenoj moždini, a pre svega preko hipotalamusa, po-
vezan sa centralnim odnosno somatskim nervnim sistemom,

Vegetativni nervni sistem čine centri u mozgu i kičmenoj moždini i grupe

nervnih ćelija duž kičmene moždine, autonomne ganglije. U ove grupe
nervnih čelija dolaze nervi iz vegetativnih centara u mozgu i iz kičmene
moždine, a iz njih, opet, vode nervna vlakna u žlezde, krvne sudove i or-
gane u utrobi (srce, pluća, jetru, stomak, bešiku i druge). Vegetativni ner-

49
vni sistem sastoji se iz dva dela koji obično deluju suprotno; dok jedan po-
većava aktivnost nekih organa drugi deo ih umanjujc.

Prvi deOj koji se naziva simpatićkim delom vegetativnog nervnog siste-

ma, dovodi do ubrzanog rada srca, pojačanog krvnog pritiska, povećanog
Jučenja adrenahna u nadbubrežnim žlezdama, do širenja zenica i drugih
promena u teiesnim organima. Ove promene izazvane simpadčkim delom
vegetativnog nervnog sistema hastupaju redovno.kad se nalazimo u emo-
cionalnom uzbudenju.

Drugi deo vegetativnog sistema, koji se naziva parasirnpatičkim, utiče na

funkcionisanje pojedinih organa kad se nalazimo u mirnom, neuzbude-
.nom stanju. Njegova funkcija je prvenstveno da održava normalan rad po-
jedinih organa. O n deluje na smanjenje rada srca i broja njegovih otkuca-
ja, na smanjenje Jcrvnogpritiska, na povećanje rada pljuvačnih žlezda i na
mnoge druge promene: Sematski prilcaz vegetativnog nervnog sistema dat
je u slid 9.

Slika 9. - Šematski prikaz vegetativnog nervnog stsrema

 Mozak i svest
Veliki deo nervnih procesa odvijase a da mi pri tome nemamo nikakvih
doživljaja. Kao što se odvijaju i mnogi heniijski procesi u organizmu (na
primer proces varenja) a da mi o tome ništa ne znamo, tako se mogu od-
vijati i mnogi nervni procesi a da mi o tome nemamo nikakve svesti. Svi
procesi kod čoveka pri kojima su angažovani samo niži centri mozga (kič-
mena moždina, produžena moždina, maii mozak) nisu praćeni svešcu.
J Da bi neki nervni proces izazvao doživljaj i postao svestan proces, on mo-
ra da zahvati moždanu koru, iako ni svi fiziološki procesi u moždanoj ko-
ri nisu uvek praćeni svesnim doživljajima!)Po pravilu, medutim, kad se od-
vijaju određeni fiziološki procesi u moždanoj kori, mi to doživljavamo kao
određenu vrstu psihičkih procesa. U zavisnosti od toga koji delovi možda-
ne kore su u akciji, u kome obimu i na koji način, mi imamo raziičite vrste
doživljaja: različite osete i opažaje, različite predstave i misli, zaključke i od-
luke. Mi, nažalost, još veoma malo znamo o povezanosti izmedu odrede-
nih vrsta fizioloških procesa u moždanoj kori i odredenih vrsta doživljaja.
Ali svakako je za čoveka moždana kora onaj organ od koga zavisi za čove-
ka karakterisdčan psihički život. Ona je najsloženiji i najpokredjiviji deo
nervnog sistema. Doksu niži centri izgradeni vec pri rodenju i odmah funk-
cionišu, moždana kora kod čoveka se dugo razvija i staino menja. U njoj su
i organsld osnovi različitih psihičkih osobina čoveka - navika, karakternih
crta hčnosti, stavova i raznih motiva.

PlTANJA I ZADAĆi . s i .. JS-

1. Prikažite podćlu nervnog sistema na njegove glavne deiove.

čini peiiferni nervni sistcm? .
3. jCoje'su dve glavne.'funkcije kičmen^moždine? : ...
4. Koja. je glavna uloga-.produženG moždirte a koja malog mozgaj' . .
5.: Šta čiui retikularnu foriiiaciju i koja je njfena.fimkcija? . ' ,,•

7. ivoja. bu uva. ueia vegcuiuyuugaic! ^Snfgt%jVv.o. i.ui^n.v^u.

10. Navcdite, na osnovu. šlike u knjizii-organe koji su po'S koniroiom^egeta-
tivnog sistema. • f •• ,
11.:Šta jć'uslovda nški nenmi proces ižažove doživljaj?
 Fimkcionisanje nervnog sistema
Refleksni htk
Asocijalni neuron
O funkcionisanju ncrvnog siste-
Senzorni neuron ma mi još nedovoljno znamo. M i
nešto više znamo o osnovi naj-
jednostavnijeg.oblika funkcioni-
Motorni neuron
sanja nei"vnog sistema, o reflek-
snoj aktivnosti. ^ R e f l e k s n a
aktivnost ostvaruje se preko re-
fleksnogjulća^oji je prilcazan u
slici 10(On se sastoji od senzor-
nog, centralnog i m o t o m o g de-
la. Senzorni deo počinje u čul-
nom organu, u kom se spoljnja
draž pretvara u nervno uzbude-
nje i ovo se aferentnim nervnim
putem prenosi do centralnog de-
Slika 10. - Rcfleksni luk
Qentralni deo refleksnog iu-
ka, koji se može nalaziti u kičme-
noj moždini ili u potkornim delovima mozga, sastoji se od više neurona?)
Preko ovih neurona prelazi nervno uzbudenje sve dok ne dode do neuro-
na koji ga usmerava.prema nekonunišiću ili neko-j žlezdi. Ovaj neuron od
koga polazi nervno vlakno koje sprovodi nervno uzbudenje u mišić ili žle-
zdu čini motorni deo refleksnog luka.

^ Refleksnl lukje najjednostavniji oblik funkcionisanja nervnog sistema. Po-

moću njega ostvaruju se mnogi refieksi i kod životinfa i kod čoveka/po-
moću takvog mehanizma ostvaruje se, na primer, automatski pokiet noge
kad se ova udari ispod kolena (patelarni refleks), ili nenamerno sužavanje
i širenje zenica kad se poveća ili smanji svetlost (zenični ili pnpilarni re-
fleks), ili automatsko zatvaranje kapaka kad se podraži rožnjača (korne-
alni refleks) ili izlučivanje pljuvačke na podražaj hrane, kao i mnogi dru-
gi reflekšiT)

52
 Uskvni refleksi
Jednostavnije retleksne reakcije, kao što su pomenuti patelarni refleks iii
refleks zenice, nalazimo kod svakog čoveka i one predstavljaju uroden i
uvek jednak način reagovanja koji se automatski javlja kad god odrede-
na vrsta draži deluje na odredeni čuini organ. Nazivaju se još i bezuslov-
nim refleksima, za razliku od reagovanja koje je poznati naučnik Pavlov
nazvao uslovnim refleksimaiLJslovni refleksi ne javljaju se automatski uz
odredene draži, kao što je to slučaj kod bezuslovnih refleksa, nego se for-
miraju u vezi sa različitim dražima koje su povezane sa drugim dražima
koje izazivaju bezuslovne reflekse. Kod bezuslovnih reflelcsa veza izme-
du draži i reakcije na nju urođena je i trajriajTjpd uslovnih refleksa veza
se stvara n a osnovu iskustva i privremena je. Formiranje uslovnih rc-
fleksa možemo ilustrovati poznatim Pavlovljevim ogledom: podražava-
nje sluzokože u ustima hranom (bezuslovna draž) izaziva lučenje plju-
vačke (bezuslovni refleks na hranu)';'ako hranu nekoliko puta oglasi zvono
(uslovna draž) i sam glas zvona izazvaće lučenje pljuvačke (usiovni re-
fleks na zvukzvona).

X
Pavlovljevo^ofrjašnjenje
Pavlov je smatrao da uslovni refleksi prodstav]jaju osnovnu aktivnosc moždane kore i fi-
iiološku osnovu svih, i najsložcnijih, psiliičldh procesa. Prema Pavlovu stvaranje uslov-
nih refleksa ili privremenih nervnih vexa ćini sustinsku aktivnost moidane kore. Funk-
cionisanje n e r v n o g sisrema sasroji se prvenstveno u stalnom stvaranju i gubljcnju
uslovnih refleksa.

Dva su osnovna procesa, prema Pavlovu, koje možemo razlikovati u javljanju uslovnih re-
fleksa, i prerna tome funkcionisanju nervnog sisrema. Prvl je proces ncrvno uzbuđiva-
nje. On se sasroji u javljanju ncrvnog uzbudenja u onom delu moždane korc u kome se
•završava afcrentni neuron. Na tom mesru stvara se u moždanoj knri ognjište uzbudenja.
Ovo se uzbudenje širi po moždanoj kori, a proširuje se i na.bliže delove mozga ispod ko-
rc. Kad ponovno deluju iste ili slične draži, ponavlja se isd proces javljanja i širenja ner-
vnog uzbudenja i tako se uriru i ućvršćuju određeni nervni putevi. Ovakvi nerviii putevi
izmedu dva ognjišta u moždanoj kori i čine osnovu uslovnih refleksa.

Drugi je osnovni proces pri funkcionisanju nervnogsistemaproceslcočenjaiJi inliibicije

već formiranog uslovnog reflelcsa. Pod kočenjem ili inhibicijom podrazumeva sc zadrža-
vanje širenja nervnog uzbudenja nervnim putevima koji ćine osnovu uslovnog refleksa. Po-
sledica ponavljanog koćenja može biti gubijenjc uslovnog refleksa. Ivao što se moie širiti
nervno uzbudenje, isto tako rnože i kočcnje da obuhvati veće dclovc moždane kore.
Širenje nervnog uzbudenja naziva se iradijacijom. Ograničenje nervnog uzbudenja ili ko-
ćenja na odreden uii deo moidane kore naziva se koncentracijom. Pavlov i njegovi sa-
radnici, kao i mnogi stručnjaci koji prihvaraju Pavlovljevo objašnjenje, rumače različite
pa i najsloienije obiike ponašanja snagom i brzinom kojom se odvijaju procesi uzbude-
nja i koćenja, iradijacije i koncentradje u moždanoj kori i veličinom oblasti kore koju obu-
hvataju. Zbog toga što se u moždanoj kori stalno odvija proces uzbuđertja i kočenja, kao
i proces iradijacije i koncentracije, moždana kora je stalno u aktivnosci. Kako su uvek ne-
ka mesta moždane kore više a neka mesta manje uzbudena, javijaju st u kori razltke u ekk-
tričnom potencijalu i takozvane akcione struje.

Elektricni talasi u mozdanoj kori

Danas posroji mogucnost da se pomoću posebnih aparata, koji se nazivaju elektroence-
falograflmat tegistrujc clektričnaaktivpDst moždane kore.Postoji staina elekrrična aktiv-
nost kore. Možemo je utvrditi kod čoveka. i u budnom stanju i u snu, pa čaki u dubokoj
anesteziji (stanju ncosetljivo&ti na draži).

Ispitivanja su pokitzaJa da jc moguće razlikovati više vrstaekktrtčnih talasau moždannj

kori. Taiasi se razlikuju s obzirom na evoju amplitudu (visinu) i na frekvenclju (broj tala-
sa). Pri stanju mirovanja i opuŠtenosd (relaksaciji) javljaju se ritmički talasi, nazvani alfa-
- t a l a s L l o s u j a i ^ i čijajefrekvencijaoko 10usekundi i koji imajurelativno veliku ampli-
ruduyKad se stanje mirovanja 1 opustenosti joTvfsiTpoveca, Ičao na pnrngr pr't dreinanju i

HEHTA/1HA AK7UBH0CT - BETA TA/1AGH

PEAAKCAU,tfJA - AA fiA JAAACM

ftPEhlAtiE ' ••
nCVETHH CAH

AV50K CAH

CEKVHftA

Slika 11. - Kortikalni eiektrični talasi

pri spavanju, nestaju alfa-talasi a javljaju se talasi sa manjom amplitudom i većom frekven-
cijom nego kod alfa-taiasa. Kad se h stanja (budnog) mirovanja pristupr življoj duševnoj
akdvnosti na primer nekoj osobi da se zadatakda rešava neki aritmetički problem, pri če-
mu dolazi do smanjenja amplitude alfa-talasa, a do povećanja njihove frekvencije, javljaju
se beta-talasi. Zahvaljujuci mogućnosti beleženjarazličitih vrsta električnih taiasa u mo-
ždanoj kori, m i s m o danas u mogućnosti da odredimo u kom delu moždane kore je došlo
do eventualne povrcde (na primer do tumora u mozgu) i da uopšte uspcšnijc pratimo i pto-
učavamo ftziološke procesc u mozgu koji se javljaju kod različitih psihičkili procesa. Raz-
ličiti oblici moždanih clektričnih talasa u kori velikogmozga prikazani su u slici 11.

Pitanje lokalizacijepsihičkihprocesa u mozgu

Već odavno je postavljeno pitanje da li razlićiti delovi mozga a p o s c b n o moždanc ko-
rc, imaju razlićite funlccije. Drugim rečima, daii su određenevrste psihičkih procesa ve-
ž a n e uz odredene ctdove mozga i moždan'e kore.
Početkom X I X veka jedan fiziolog (Gai) postavio je teoriju da razliati delovi mozga ima-
ju razliate fujikcijc. On je čak bio mišljenja da je moguće prema obliku lobanje oceniti
koje su psihičke funkcije i koje osobine razvijene kod pojedinca. Kako su pojedine funk-
cije i osobine, prema Galu, oštro lokalizovane, to.su i oni delovi moždane kore u kojima
je njihovo sedište viic razvijeni, a ta razvijenost ogleda sc čak i u izbočinama lobanje. In-
teiektualnc funkcije, po njemu>zavisne su od razvijenosti pojedinih deiova čeone zone, a
moralne osobine imale bi svoju nervnu osnovu u temcnom delu mozga gde se nalaze cen-
tri za različite karakterne crte (za savesnost, za odlučnost, poŠtovanje prema drugima i
mnoge druge). Z a t o jc, smatrao jc, Gal, mogučc na osnovu oblika lobanje ocenid koje
osobine ima pojedina osoba. Ovo Galovo učenjc, poznato pod nazivom frenologija, po-
kazalo sc nctačnim, oštro je kritikovano i odbačeno, ali mu se ipak ne mogu poreći vaine
zasluge za unapredenje saznanja o vezi između mozga i psihičkih procesa. O n je-medu
prvima istakao ovu povezanost i ukazao na mogudnost tokalizacije pojedinih psihičkili
funkcija u odredenim delovima moždane kore.

Kasntja su ispitivanja pokazala da je Gaiovo shvatanje tačno utoliko što postoji iokaiiza-
cija pojedinih jednostavnih psihičkih funkcija. Što še fiče složcnih psihičkih fimkdja, is-
taknuto je shvatanjc suprotno Galovom shvatanju.Medu ostalim, fiancuski naučnikFIu-
ran potvrdio je opravdanost shvaranja da u mozgu postoje izvesne lokalizacije. Odredcne
funkcije u maJom i srednjem mozgu jesu lokalizovane, ali veiiki mozak deluje, po njemu,
kao celina i ne postoji lokalizadja pojedinih psihičkih funkcija u pojedinira deiovima mo-
ždane korc, Moždana kora je funkcionaino rjedeljiva. Sve intelektualne funkcije zasniva-
ju se na njegovoj celovitoj aktivnosd i nemnguće je medusohno ih odvojiti i lokalizovati
u pojedine dclove moždaiie kore. , .
Danas se smatra utvidenim da postoji lokalizadja jcdnostavnih senzornih funkcija (ose-
ta) i jednostavnih motornih funkdja (jednostavnih namernih pokreta). Ali diskusija i spor
je u tome da li postoje jasno ograničeni deEovi moždane kore kao osnova složenih psihić-
kih funkcija.
 Primarne senzornc i motorne zone
Mnoga ispitivanja su pokazala da odredeni delovi moždane kore predstavljaju organsku
osnovu za sasvim odredere vrste oseta i odredcne vrsce jednostavnih pokreta. Postoje ta-
kozvane ptijrtarnć senzorne zongj_ptimarne cnotorne zone u moždanoj kori.
JPnmarnesenzornc zoneu moždanofkori jesu oni vedi delovi u kojima se završavaju ncr-
vni impulsi koji polaze od pojedinih čulnih organa, Na njih se tako redi projektuju draži
koje deluju na čula.Te draži se, kad nervno uzbudenjc koje su te draži izazvale u Čulnom
organu i u nervnim.putevima dopre dg> odredenih deiova moždane kore, doživljuju kao
osed ili senzacije. Danas je moguće razlikovati sasvim odredene senzorne zone. Medu
ostalim, moguće je razlikovati somestetičku, vizuclnu i auditivnu senzornu zonu.

Somestetičku ilijelesnu senzornuzonu čini određeni deo temenog reinja u kom se za-
vršavaju nervni impulsi koji polaze od kožnih i kinestetskih čulnih organa. Da su tu zai-
sta ccntri za ove vrstc oseta, pokazuju i ogledi. Kad se na primer neposredno, clcktričnim
putem, podraži na odredenom mestu deo temenog režnja moždane kore.ispitanici izja-
vijuju da imaju doživljaj toplog ili doživljaj ukočenosti u nogama ili osete pokretanja po-
jedinih udova — iako ni jedan od ovili organa nije biopodražen,

Vizuclna ili vidna genzorna oMagt nalazi se u potiljačnom režnju, Vizuelna zona u de-
snoj hemisfcri, utvrdenoje,prima nervno uzbudenje izdesnogdelajednogi drugogoka,
a vizuebia zona u levoj hemisferi prima podražaje iz delova očiju na levoj strani. Kacl je
razorena vizuelnazona samo u jednoj hemisferi, dolazi do slcpila samo jedne polovinc u
svakom oku.

Anditivna ili slusna osetljivost lokalizovana je u slepoočnom delu moždane kore. Kad
su razorcni odredeni dclovi ove zone u jednoj hernisferi, dolazi do smanjenja slušne ose-
tljivosti. Kad su medutim razoiene odredene oblasd u obema hemisferamu, nastupa pot-
puna gluvoća i u slučaju da su organ za sluh i nervni putevi koji od njcga vodc potpuno
nepovredeni. ' • • . • • . • - • '

Primarna motorna zona je rnesto u moždanoj kori gde se nalaze centri za obavljanje nn-
mernih pokreta. Nalazlle u ograničenom delu Čeonog režnjau blizini mesta gde se čeo-
ni režanj graniči sa temenim. Razaranjem nervnih ćelija u tom delu kore nastupa ncspo-
sobnost namernogpokretanja pojedinih dclova tela. U u i d e n o je da motornazona jcdne
hemisfere kontroliše pokrete suprotne strane tela. Ako je na primer razorena motorna zo-
na levehemisfere,gubi se sposobnostza namerno pokretanje desne strane tela. Istraživa-
njem 6u utvrdeni sasvim odredeni centri za pokrctanje pojedinih delova tela: za pokrcta-
nje mišićaglave, trupa. ruku, nogu, prstiju na nogama itd. Kad scpodraže gornji delovi
motorne zone, dolazi do pokretanja donjih delova te!a, na primer scopaia, na suprotnoj
strani,a kad se podražedonji delovi motorne zonejavijaju se pokreti ugornjim delovima
tela (lice.jezik, ramena),

D o k se ranije smatralo da paraliza ili nesposobnost polcrctanja pojcdinih dclova tela, iza-
zvana povredama motornih zona, predsuvljaoštećenje koje jenepopravljivo,danas se na
osnovu iskustva sa vežbanjem parali?,ovanih delova tela smatra da je takvu oduzetost mo-
guće makar delimicno popraviti. Ovo islcustvo ukazuje na to da, iako postoje lokalizaci-
je namernih pokreta pojedinih orgauu, one nisn rako čvrsro i usko odrcdcne kao sto se ra-
nije mislilo.

. Lokaližacija učenja i mišljenja J

Sigurno je da i za složcnije psihičkc funkcije, kao što su učenjc i mišljenje, postoje odre-
deni procesi u moždanoj kovi. Ali mi još uvek nismo u stanju sa sigurnosću da kažemo u
kojoj su meri i gde tačno ove složene funkcije tokalizovane.

N e m a sumnjc da svc što smo učili inaučili poćiva na nckim p r o m c n a m a n nervnom si-
stcinu. Postoji shvatanjc dauslcd ponavijanja istovremcnogjavljanja dve draži doiazi do
n j i h o v o g povezivanja na taj način što se u moidanoj kori obrazuju odredene nervnc ve-
zc. O v o formiranje novih nervnih veza, zamiŠlja se ponekad, osrvaruje se na taj način što
se nervna vlakna pojedinih nervnih ćelija produžuju i tako odrcdeni delovi kore ćvršćc
povezuju. Prema drugom shvatanju promcna u kori usled učenja sastoji se u tome što se
veze u sinapsama lakšc ostvaruju, pa mogu i slabija nervna uzbudcnja u sinapsama da pre-
laze iz neurona u neuron.

D o k nema dvoumijenja o tome da i za više psihičkc funkcije posroje odredcni organski

procesi u moždanoj kori, p o s t o j e razlikeu shvatanju o t o m e j e s u l i te f u n k c i j e l o k a l i -
z o v a n e u sasvim odredenim delovima kore Lli je, kad god imamo procese učenja i ini-
šljcnja, angažovana čitava moždana kora.

Američki psihologLcšli (K. S. Lashfey) smatra da svi dclovi kore ućestvuju u psihičkini
funkcijama kao što su učenje i rešavanje probJema. Lešli se poziva na rezuJtate ispitiva-
nja na pacovima, koji pokazuju da nijc bilo značajno za uspeh u učenju koji jc deo korc
|srranjen. AJi bilo jc od važnosci kolilu je deo'kore uklonjen. Učenjejc bilo uroliko spo-
je veći deo korc bio odstranjen. Prema jcdnorn od Lešlijcvih rczuitata.zdra-
na j e trebalo da bJ naučih' da prođu kroz odredenu vrstu lavirinta, u prosckv
a.Međurim, životifijama kojimaje biJo odstranjeno 1—9% kore treba-
d uprosckv 53pokušaja, kojimaje odstrvnjeno 10—19% kore — 143pokuša-
risečcno20-29% korc - 233 pokušaja, kojima je biJo odstranjeno 30-39%
'čap; 'kz'd je bilo odstrsnjeno 40-49% trcbilo jc da životinje u proseku
fi^dklbinnučile da produ krozlavirint, itd. Nu pitanje koji deo možda-
a'mesto gde su lokalinovane fvnkcije uČenjn i mišljenja, Lešli odgova-
mš;
' '%ŠSaz»-Lcš!i postavlja dvn pnncipz kojima objašnjavu ulogu moždonc
princip ekvipotendjalootd i princip masovne akcije
h&dih principu svzk* oblast korc, izuzevprimvrnjh scnvornUi j

i ^ i Ž i osniv* » u^je i mišljenje, svi su podjedn.ko mo-

guća osriova učenja i mi&ljenja - svi su ekvipotencijalni. Drugi ptincip, princip masovne
akcije, kazuje da pri složenijim psihičkim funkcijama, kao šro su učenje i rešavanje pro-
blema, učestvuje čitava masa moždane kore i da uspeh u ovim funkcijama 2avisi od toga
kolild je deo moždane kore pri rome angažovan.

Danas mnogi istraživači smatraju da ipak postoji izvesna lokalizacija u moždanoj kori i
kad je reč o sioženim psihičkim fimkcijama. Neka isrraživanja vršcna sa majmunima po-
kazala su da majmuni ne uspevaju da reše zadacke koji zahievaju veću koncentradju pn-
žnje kad im je odstranjena iii povredena čeona zona kore. I podaci o ponašanju ljudi ko-
jima su u ratu povređene pojedine oblasd kore ukazuju na to da postoji izvestan stepen
lokalizacije i prt obavljanju ovih složenih funkctja. To narodito pokazuju podaci o poja-
vama poznarim pod nazivima agnozija, afazija i apraksija, Pod vidnom agnozijom iii psi-
hičkim slepilom podrazumeva se nesposobnosr da se prepoznaju i identifikuju objekri
iako seoni vide. O afaziji govorimo kad postoji nesposobnosr korišćenja reči, nesposob-
nost dase razumeju izgovorene iii napisane reči ili nesposobnost da se izgovaraju reči,
iako se pojedini glasovi mogu izgovoriti.Treću vrstu poremećaja predstavlja apraksija,
nesposobnost da se vrše povezani namerni pokreri. Osobe koje boiuju od apraksije nisu,
na primer, u stanju da prihvate ncki predmet ako ne gledaju kako vrše svoje pokrete.

Kod svth ovih poremećaja smatra se da su povredene sasvim odredene oblasti moždane
kore. Utvrdenc su isto tako asocijativne oblasti moždane kore kojc su važnc za korišćenjc
govornih simbola, reči. Ovo mesro nalazi se kod dešnjaka u centralnom dclu slepoočnog
režnja leve hemisfere, a kod levaksiu odgovarajućem regionu desne hemisfere. Svi ovi po-
daci ukazuju na to daizvesna lokalizaćija postoji i kod viših psihičkih funkcija, kao što su
učenje i mtšljenjc.

Ulogaceomft zona
Dugo je smatrano da je za mišljenje, i uopšte složene psihičke funkcije, najvažnija akriv-
nost čeone obiasti moždanc kore. Ispitivanja su, medutim, pokazala daglavna uloga ovo-
ga deia moždane kore nije u tom što on predstavlja organsku osnovu za intekktualnc pro-
cese. Odlučujuću ulogu Čeona zona ima za svesnu kontroluponašanja, za sposobnost da
se čoveknepovedeza trenutnim impulsom negoda seusvojim postupcimakoristi isku-
stvom, da može da planira svoje akcije i prcdvida posledice svojih postupaka. Danas se
smatra da od aktivnosti čeonih zona zavisi pre svega inicijativa, predvidanje, saniokon-
rrola i ubpšte postupanje prema postavljenim ciljevima. Asocijativna čcona zona povcza-
na je nervnim putcvima sa hipotalamusom, u kome se nalaze centri za teJesne reakcije
prilikom emocija i za njihovu kontrolu,

Ove zaključke potvrduju iskustva sa hirurškim zahvatom, koji je poznat pod nazivom pre-
frontalna lobotomija tli ieukotomija. Pokazalo se, naime, da presecanja nervnih veza iz-
medu čeone zone i potkornib centara mogu dovcsti do izlečenja ili poboljšanja stanja kod
pojedinih duševnih bolesti. Na taj način može da se otkloni teška potištenost (melanho-
lija), moguće je da se bolesnici oslobode intenzivnog straha ili da oni koji su pokazivali
znakove izrazite agresivnosti i bili opasm za okolinu to prestanu da budu. Ova operacija
je dosta gruba ali nije opasna po život. Pokazalo se, rnedutim, da kod bolcsnika posie pod-
vrgavanja takvoj operaciji Često dolazi do promena u nekim osobinama ličnosti. Njihovo
stanje bolesd se doduše popcavlja, aii sejavljaju neke druge negacivne posledice: nedosta-
tak inicijative, smanjena sposobnost pianiranja i predvidanja akcija, povedana bezbrižnost
i smanjeno osećanje lične odgovornosu.

Ne u ro tra ns m i teri^
Osnovne jedinice nervnog sistema su neuroni. Njih je u nervnom sistemu ogroman broj;
prema procenama nekih stručnjaka u mozgu ih je izmedu 100 i 20'0.milijardi. A svaki ne-
uron je putem nervnih vlakana povezan sa velikim brojem drugih neurona; broj takvili
veza samo jednog neurona u nekim slučajevima dostiže i 1000. Vcze medu ncuronima sc
ostvaruju u sinapsama.Tu se nervno uzbudenje iz jednogprenosi u druge neurone po-
sredstvom neurotransmitera iii nervnih prenosnika. Neurotransmiteri, rnolekuli različi-
t o g hemijskog sastava, smešteni su u malim mehurićima kraja nervnog aksona neurona.
Pri naiiasku nervnog uzbudenja neurotransmiteri izlaze iz mehurića, prolaze kroz slo-
bodni sinaptički prostor i ulaze u dendrit drugog neurona. A sa njime se transmituje, pre-
nosi, određena energija i informacija.

O d kraja sedamdeserih g o d i n a X X v. istraživanja pokazuju da ncurotransmiteri imaju va-

žnu uiogu u regulisanju funkcija nervnog sistema- a time i celqkupne aktivnosti čoveka,
i mentalne i delatne. Razni neurotransmiteri naiaze se uzsinapse u raznim delovima ner-
vnog sistema. Neki izazivaju ili pojačavaju nervna uzbudenja, neki ih koče ili slabe, neki
imaju za posledicu oba cfekta u raznim neuronima. Istraživanjima su utvrdena raziičita i
važna njihova dejstvarpri mnogim fiziološkim procesima-uregulisanju temperature tela,
kod reguJusanja krvnog pridska, kontroli apetitaj.pri mentalnim procesima —emocijama,
učcnju, pamćenju, kognitivnim procesima, donošenju odluka; kao i pri duševnim tegoba-
ma i porcmećajima - javljanju anksio2nosti i depresije, manijakalnih stanja i paranoidnih
simptoma.

O d tridesetak često spominjanih, izmedii još više poznadh, ovde se navodi samo nekoli-
ko od najvažnijih neurotransmitera: norepinefrin, acetilholin, serotonin i dopamin, Prvi
od njih, norepinefrin, poznat i pod nazivom adrenalin, naden je u deiovima mozga koji
regulisu aktivitet, utiču na raspoloženje i od čije aktivnosd zavisi stcpen smirenosti i pa-
žljivost, Nedostatak podstiče depresivno a višak paranoično stanje. Acetilholin, koji sc
nalazi u mozgu u većim količinama, ima ulogu u učenju i pamćenju. Povećanje, do odre-
dene mere, ih poboljšava a smanjenje pogoršava. Izrazito smanjenje acetilholina prisut-
no je kod Alchajmerove (Alzheimer) bolesti a koju karakteriše ekstremno gubljenje pani-
ćenja. Serotonin je važan za rcgulisanic raspolcjženja, spavanja, doživljaja bola, telesnc
temperature, apetita. Njegovo smanjenje izaziva depresiju a povećanje iznad normalne
količinc precerani aktivitet. D o p a m i n u nekim moždanim ccntrima učcstvuje u regulisa-
 nju cmotivnog ponašanja, a u drugim u lconcroli pokreta. Motorni poremećaji, smanjena
sposobnosi' upravljanja mišićima, karakteristični ?.a Parkinsonovu bolest, praccni su po-
vredama onih moždanih centarau kojima se proizvodi dopam'in,

Istraživanja pokazuju da i mozaksam proizvodi hemijske supstance koje deluju kao i po-
jedini od neurotransmicera.Tako se u mozgu proizvodi supstanca morfm koja smaniuje
bol a nema negativne posledice kao što ima uzimanje droge morfija. Postoji izmedu dro-
g a i neurotransmiterapovezano delovanje. Naprimer, drogaamfetnmin pDvećava količi-
nu dopamina i izaziva najpre prijatnostanje, ali potom ima negativne posledice.lli: dro-
ga valijum povećava dejstvo neurotransmitera GABA (gama aminobutirički acid - kiselina)
i tako smanjuje stanje anksioznosti. Medutim, dejstvo droga lako izaziva negativne cfek-
te. A k o se produži njihovo korišćenje, potrebno ih jeuzimati sve češće i u sve većim ko-
ličinama — a to izaziva progresivno slabljenje i iscrpljivanje organizama. Droga kokain,
na primcr, defuje na ncurotransmiter dopamin.To izaziva doživtjaj prijatnosti. Kokain is-
korišćava sav dopamin dovodeći tako do intenzivnogzadovoljstva. Ali upravo zato štojo
upotrcbljen sav dopamin prestaje mogućnost normalnog i redovnogzadovoijstva aktivi-
ranjem primercne količine dopamina. Nastupa doživljaj praznine, iscrpljcnosti i teško
podnosivog stanja a koje se stanje sve više, sve do nepodnosivosti, pojačava. Ima mišljc-
nja da i ubadanje iglama pri postupku tradicionalne Idneske akupunkturc počiva na ak-
riviranjuodredenih neurotransmiterauz odredene sinapse.

PlTANjA I ZADACI

1. Opišite reflcksni luk t navedite njcgove glavne deiove.

2. Koja je osnovna karakteristika rcfleksne aktivnosti?
3. Navedite rctlekse koje poznajete.
4. Kalcva jc razlika ižmedu bezuslovnih i uslovnih refleksa?
5. U čemu se sastoji,.prema Pavlovu, funkcionisanje nervnog sisteraa?
6. Koje se vrste električnili talasa mogu razlikovati u moždanoj kori?
7. U Čemu je spor u vezi sa lolcalizacijom psihičkih proccsa i funlccija?
8. Sta su to primarne scnzorne.zone i koje se glavnc vrstc tih zona razlikuju?
, 9. Gde se nalazi i kakvu ulogu imaprimarna motorna zona?
10. Šta sc naziva afazijom, šta agnozijom, a šta apraksijom?
11. ICakvaje uloga čeonih asocijativnih zona?
12. Sta je to prefrontalna iobotomija?

6o
RAZVITAK PSIHIČKOG ŽIVOTA

Razvitak posiašanja i psihičkog

života životinja •
Razvitak reagovanja organizma
Slozcno ponašanje i složen psihički život ( kalcve srećemo kod čoveka, re-
zultat su dugog razvitka. ICod biljaka, koje predstavljaju vremenski raniju
pojavu života nego životinjske vršte'," održavanje i prilagođavanje okolini
ostvaruje se menjanjem anatomske i fizioioške organizacije, D a bi se, na
primer, održala neka biljka u suvim sunčanim krajevima, kod nje se stvara
usko ili mesnato lišće koje smanjuje isparavanje vode, ili se razvija dugo
korenje da bi pomocu njega lakše doprla do vode.JKod_životm|apriiago-
đavanjc uslovima života ostvaruje se i menjanjem ponašanja, a ne samo me-
njanjem anatomsko-fiziološke organizacije. Zivotinje, kad se promene uslo-
vi u kojima se nalaze, menjaju način svoga reagovanja, menjaju svoje pokrete.
Čitav razvitak reagovanja i ponašanja i kod biljaka i kod životinja predsta-
vlja proces boljeg i celishodnijeg prilagođavanja uslovima života.

' Z a razvijanje sposobnosti prilagodavanja važnu ulogu ima razvijanje spo-

sobnosti organizma da reaguje na promene u svojoj okolini. Ova se spo-
sobnost sve više razvija u toku razvitka vrsta. Osnov ove sposobnosti čini
svojstvo koje poseduju sva živa bida — svojstvojjodražljivosti JjPodražlj 1-
jvost se sasroji u sohnosti-da se_Eeaguje-na odr&ćLsne-pfamenfLu.^p.oJj-
njem svetu, koje su važne za održavanje organizma. Ta se sposobnost sve
više razvija. Kod razvijenih životinjskih vrsta javlja se i sposobnost odra-
žavanja spoijnog sveta, javlja se psihički život.

U najjednostavnijem obliku ova sposobnost prilagodavanja i ovo svojstvo

podražljivosti javljaju se na ranim stupnjevima evolucije. Biljke su u stanju

6r
da rieposredno reaguju na promene koje su vazne za održavanje njihovog
života. O n e su, na primer, u stanju da reaguju na rnaterije koje im služe za
hranu i organizam takve materije asimilira. U toku evolucije ova se spo-
sobnost podražljivosti sve više razvija i organizam postaje svc sposobniji za
reagovanje na sve veći broj draži, kao i za različito reagovanje na različite
vrste draži, O n postaje sposoban da reaguje ne samo na one draži koje su
neposredno važne za organizam (za njegovu ishranu ili njegovu zaštitu)
nego i na one draži koje samo nagovestavaju prisutnost ili nastupanje dra-
ži i situacija (na primer opasnost) koje mogu biti od važnosti za živo biće.

Nasfanakpsihičkog zivota
Važan stupanj u razvitku sposobnosti priiagodavanja čmi javljanje reakcije
organizma na promene koje nemaju neposrednu biološku važnost već sa-
mo upozoravaju, signaliziraju da je nešto važno za održavanje organizma.
Životinje, na primer, počinju da reaguju na određene zvukove nc zato što
zvuksam po sebi pomaže održanju organizma, ncgo zato što određenizvuk
služi kao znak, kaojignal zapostojanfeilijiastttgani&odredenih draži va-
žnih zaživotinju. iallčno tome^odredeni oblikili određenaboja na koju re-
aguje neki insekt, na primer, pčela, predstavljaju znakživotinji da može na-
ći materiju koja je za nju važna (u ovom slučaju cvetni prah), Slično i neki
miris predstavlja znak da je blizu plen ili neprijatelj.

0 ovakvom reagovanju koje se javlja i na promene koje predstavljaju samo

signal, a nisu neposredno važne za održavanje organizma govorimo kao o
psihiČkom reagovanju. Ove psihičke reakcije omogućavaju živim bičima
da se bolje orijentišu u svetu i da deluju u većoj meri u skladu sa osobina-
ma predmeta i pojava koje ih okružuju.

Ovakva sposobnost psihičkog reagovanja javlja se na odredenom stupnju

razvitka organske materije. Na kom stupnju razvitka živih bića nastaje psi-
hički zivot, teško je sasvim određeno reći. Neld su autori mišljenja da se
prvi psihički život javlja sa pojavom prvih životinja. Po njima bi već i kod
jednoćelijskih životinja postojale reakcije koje se mogu nazvati psihičkim
1 koje predstavljaju neku vrstu odražavanja zbivanja u objektivnom sve-
tu. Drugi smatraju, a to gledište izgleda opravdanije, da se psihičke reak-
cije ne javljaju kod najjednostavmjih životinjskih vrsta nego tek kod onih
životinjskih vrsta kod kojih postoji relativno razvijen nervni sistem. To bi
bile razvijenije vrste beskičmenjaka.

Instinktivno ponašanje
Prema sovjetskom psihologu Leontjevu u razvitku ponašanja životinja i u
razvitku njihovog psihičkog života možemo razlikovati tri etape i tri tipa
ponašania, 0 v a tri tipa ponašanjai tri stupnjarazvitka psihičkog života
biii bi((a| instinktivno ponašanje i jednostavj^senzorne psihičke reakcije
na pojedine osobine draži, postojanje oseta^Pponašanje na osnovu navi-
ka i psihičkog reagovanja na čitav kompleks draži koje istovremeno delu-
je i opažanje predmeta(j^):akozvano intelektualno ponašanježivotinja pri
kome nalazimo i složene psihičke procese, kao što je uviđanje odnosa.

Prvi tip ponašanja, instinktivno ponašanje, uključuje i još jednostavnije ob-

Jike ponašanja nego što su instinktivne radnje: tropizme i reflekse. Izrazom
tropizam označavamo reakcije pokietanja izazvane delovanjem neke spoij-
ne energije. Kad je pokretanje organizma ka izvoru energije, govorimo o
pozitivnom tropizmu, a kad postoji automatsko udaljavanje od odredenih
izvora energije, govorimo o negativnom tropizmu.I kod biljaka postoji po-
java da izvesne spoljne draži izazivaju pokretanje biljke.To je očigledno, na
primer, kod suncokreta koji svoj cvet pokrece u pravcu Sunca, pa se zato taj
tropizam naziva heliotropizam (grčki helios - Sunce). Složeniji tropizmi
vrlo su često kod pojedinih životinjskih vrsta, posebno kod insekata. M n o -
ge mušicc se, na primer, kreću prema izvoru svetlosti; one pokazuju poziti-
van heliotropizam. Nelci insekti, međutim, kao na primer bubašvabe, poka-
zuju negativan tropizam u odriosu na svetlost.

ReOekse možemo odrediti kao urođene, automatske i celishodne pokrete

pojedinih organa, izazvane odredenim dražima. Oni se od tropizma razli-
kuju po tome što predstavljaju, iako često dosta složene, reakcije samo po-
jedinih organa, dok kod tropizma imamo pokretanje čitavog organizma.
Kod različitih životinjskih vrsta postoje mnogobrojni refleksi koji imaju
važnu ulogu u njihovom održavanju. I kod čoveka imamo znatan broj auto-
matskih nasledenih pokreta pojedinih organa na odredene draži. I kod nje-
ga su refleksi neophodni za njegovo održavanje, kao što to pokazuju mno-
gobrojni refleksi u vezi sa funkcionisanjem različitih organa: organa za
 disanje, varenje, za kivotok, a i drugi refleksi vezani uz proprioceptore i
eksteroceptore.

/jLnstinktivtie radnje mogu se defimsati kao nasleđen, biološki ceiishodan

i za odredenu životinjsku vrstu karakterističan sistem pokreta organizma,
izazvan kako spoljnim dražima tako i unutrašnjim potrebama. Primere in-
stinktivnih radnji nalazimo kod gotovo svih životinjskih vrsta, a naročito
su ove radnje razvijene kod insekata, kao na primer kod mrava i pčela.

Kao karakteijstike instinktivnog ponašanja, koje počiva na instinktiv-

nim radnjama, možemo istaći:
/
(T)Urođenost instinktivnog ponašanja jer se instinktivne radnje ne stiču i
ne uče. Pile, na primer, čim tzade iz ljuske kljuca, pače zapiiva čim dospe
u vodu.To što su instinktivne radnje urodene ili preformirane, ne znači da
se moraju javiti.odmah u početkuživota jedinke. Cesto je potrebno da pro-
de period sazrevanja, pa da tek onda jcdinlca počne da koristi instinktivne
radnje. Sasvim mala mačlca. na primer, neće reagovati na miša u toku pr-
vog meseca života. Aii, u toku drugog meseca - i u siučaju da nije imaia
prilike da vidi kako se ponašaju odrasle mačke - ona će, kad opazi miša,
pokazivati za nju karakteristično ponašanje: vrebaće ga, hvatati, igrati se sa
njim i konačno će ga ubiti.
(^Specifičiiost i uniformnost pokreta druga je karakteristika instinktiv-
nih radnji. Svaka vrsta živih bića za koju je karakteristično instinktivno po-
našanje pokazuje za nju specificne instinktivne radnje. Odredene vrste pa-
ukova, na primer, pletu uvek mrežu na jedan određen način, a druge vrste
paukova na drugi. Kod svih paukova jedne vrste ovaj je način isti. Svaka vr-
sta ptica izgrađuje gnezdo na karakteristican nacin. Postoji, znači, speci-
fičnost instinkrivnih radnji za određenu životinjsku vrstu i jednoobraznost
instinktivnih radnji kod svih jedinki koje pripadaju odredenoj životinjskoj
vrsti. Ova jednoobraznost nije potpuna. Postoje izvesne razlike u tome ka-
ko vrše instinktivne radnje razne jedinke iste vrstc, kao što se donekle i u
toku života jedinke instinkdvne radnje menjaju. Aii ove su razlike i pro-
mene tako male i tako sporc da je ipak opravdano govoriti o jednoobra-
znosti ili uniformnosti instinkdvnog ponašanja.
na jc karakteristika nesvesnost i bioloska celishodnost instinktiv-
ne radnje. Instinktivne radnje važne su za održavanje jedinke i za odria-
vanje vrste, Ali životinje nisu svesne njihovc celrshodnostt i one nc pred-

64
viđaju efekat instinktivnih radnji koje vrše. Kod voljnih radnji koje vrši čo-
vekunapred se predvida rezultat rada. Covek zamišlja cilj i posledice svo-
je radnje i prema zamišljenom cilju vrši izbor sredstava pomoću kojih će
obaviti radnju i bira način na koji će je izvršid. Zivotinje, medudm, kad vr-
še instinktivne radnje ne vrše ih sa poznavanjem cilja.To se vidi i po tome
što onezapočetu instinktivnu aktivnost produžavaju i tvslučaju da se usio-
vi toliko promene da im aktivnost postane besmislena. Na primer, jedna
vrsta osa, pošto izgradi šuplju loptu od mahh grudvicajsrašine, lovi pauka,
ubija ga i meće na dno iopte, a potom zatvara loptu, Citava ova aktivnost
ima svoj smisao u tome da se larvi koja će se izieći iz jajeta obezbedi hra-
na dokse ona nc osposobi za samostalan život. Medudm, posmatranja po-
kazuju da će osa da slaže pauke u loptu i u slučaju kad se onaj pauk u koji
je ona poiožila jaje odstrani, kada svaka dalja aktivnost ose postane bez svr-
he jer neće biti hrane za razvijanje larve.
^ ) P o s l e d n j a je karakteristika postojanje potrcbe da se vrši instinktivna
radnja. D a dode do instinktivne radnje nije dovoljno da postoje nasledni
osnovi za nju, kao što nije dovoljno ni delovanje odredenih draži. Instink-
tivna radnja javlja se tek u slučaju kad pored ovih činilaca postoji i unutra-
šnja potreba da se radnja obavi, kad sejavi odredeno stanje organizma.
Mačka će, na primer, instinktivne radnje u vezi sa lovljenjem vršiti samo
onda kad bude gladna; sita mačka, kao što kaže i poslovica, ne lovi miše-
ve. Istijeslučaj i kod mnogih drugih instinktivnih radnjiuvezi sa podiza-
njem miadunčadi ili hvatanjem plena.
vt •>
Zivotinja će instinktivnu radnju moći da vrši kad p'ostoje odredeni objek-
'ti i kadje ona u stanju da ih opazi i na njih reaguje. Ptica če, na primer, mo-
ći da gradi gnezdo tekpošto nadei prepozna odredeni materijal koji je po-
godan za građenje tog gnezda. Zivotinja, dakle, da bi mogia vršiti
instinktivne radnje mora daposeduje sposohnost i za odrcđene psihičke
reakcije, mora biti u stanjuda opazi odredene objekte koji joj sluzepnobra-
vljanju instinktivne radnje. Ispitivania, medutim, pokazuju da životinja po
pravilu ne opaža predmete u ceiini nego ona reaguje samo na neke lcarak-
teristike predmeta, Ona nema opažaje predmeta nego samo osete pojedi-
nih osobinapigdmiial-J^auk ć e , l ^ r i m e ^ r s e " u s t r e m i na iniekta koji
sc uhvatio u mrežu koju je on razapeo. Ali isto tako će se ustremiti na mre-
žu i onda kad joj približimo zvučnu viijušku koja vibrira odredenom fre-
kvencijom i izaziva vibriranje paučine. To znaci da pauk u stvari reaguje
snmo na odredcne vibracije paučine, a da ne opaža predmet u celini. Zbog
 toga sovjetski istraživaa i zaldjučuju da životinje na instinktivnom stup-
nju ponasanja ne opažaju predmete nego samo pojedine osobine predme-
ta, da ne postoji još opažaj nego samo jjednostavna senzornapsihička re-
akcija (oseti) kao lcarakteristika psihičkogživota na tom stupnju razvitka.
Kod čoveka postoji veliki broj refleksnih aktivnosti, ali kod njega nema in-
stinkdvnih radnji. Kad se govori o instinktima kod čoveka, onda se ova reč
ne može upotrebiti u istom značenju kao kad se njom označava urodeno
ponašanje životinja[ O instinktima kod ćoveka možemo govoriti samo kao
o urodenim tendencijama da se zadovolje odredene potrebe, lcao o određe-
nim urodenim nagonima za hranom, za vodom, za seksuainim zadovolje-
njem. Ali instinktivriih radnji u smislu urodenih načina aktivnosti, kojima
će se zadovoljiti odredene potrebe, kod čoveka nema.

Navike kao oblikponašanja

Instinktivno ponašanje je ponašanje koje se malo menja pod uticajem isku-
stva. Mnogo elastičniji oblik ponašanja predstavljaju navike. One su važan
oblikponašanja kod mnogih razvijenih životinjskih vrsta, a naročito kod si-
sara. Formiraju se kao rezultatindividualnogiskustvaživorinja. One, pre-
ma tome, nisu nasledene kao što su nasledcnc instinktivne radnje. One su i
manje specifične i manje jednoobrazne od instinktivnih radnji.

Formiranje navika javlja se i kod najnižih vrsta živodnja. Ovo potvrduje

ogled sa kišnom glistom koji polcazuje da kišna glista, koja inače izbegava
svetlost, može da .nauči da-se pod odredenim uslovima Icreće samo osve-
tljenim putem. Ako neosvetljeni put bude više puta izložen električnim
udarima, glista će naučiti daga izbegava i da se l<reće putem koji inače in-
stinktivno izbegava. Postojanje navika kod životinjskih vrsta nižih nego što
su sisari pokazuje i u literaturi poznati ogledsa štukama. Stuke'su stalde-
nom pregradom odvojcne od drugih riba, koje, inače, proždiru kao svoj
plen. Stuke se u prvo vreme; ustremljuju na ribe koje plivaju iza staklene
ograde. Aii pošto im veći broj uzaludnih pokušaja da dodu do riba ne uspe-
va, one prestaju da se na njih ustremljuju. N e pokušavaju da ih uhvate čak
ni onda kad se pregrada ukloni, Stuke su, proiziazi iz ovog ogleda, stclcle
naviku da više ne napadaju ribe koje inače instinktivno napadaju.

66
Međutim, iako imamo stvaranje navika i kod životinjskih vrsta nižih ne-
go što su sisari, navilfe ipak za njih ne predstavljaju ni važan ni tipičan ob-
lik ponašanja, Za njih ostaje osnovni oblik ponašanja instinktivno pona-
šanje.Tek kod sisaia navike postaju značajan oblik njihovog ponašanja.
Znatan deo ponašanja sisara jeste ponašanje na osnovu navika. Kod sisara
su navike i mnogo eiastičnije nego navike kod nižih vrsta životinjskih bi-
ca. Ako sisare odvojimo pregradom od hrane, oni Će brzo naučiti da ne na-
srću na pregradu nego da je obilaze. A ako se pregrada ukloni, sisari neće
produžiti da je obilaze nego će se uputiti pravo prema hrani.

Ovaj dp ponašanja, koji je znatno elastičniji nego što je instinktivno po-

naŠanje, prati i mnogorazvijenijipsiJhićkiživot nego kodživotinja za ko-
je je karakteristično instinktivno ponašanje. Pre svega, kod životinja koje
se ponašaju na osnovu navika razvijena je sposobnost gpažanja. Ove ži-_
votinje, kao što pokazuju ispitivanja^jnogjj^dajaoče^i manje razHke u_pro-
meni draži. U n e mogu uoče, na primerj razlike u zvuku, iako je ta raz-
lika svega nekoliko treptaja u sekundL One mogu da uoče i male razlike u
obliku, kao što je, na primer, razlika izmedu više i manje spljoštene eiipse.
Po mišljenju nekih psihologa bitna karakteristika psihičkog reagovanja na
ovom stupnju ponašanja jeste opažanje predmetaucelini, a ne višc samo
opažanje pojedinih osobina predmeta, kao što je to kod životinja na in-
stinktivnom stadijumu ponašanja.

Na ovom stupnju ponašanja znatno je razvijenija i sposobnost pamćenja i

učenja nego na stupnju instinktivnog ponašanja. Navike nisu nasledene ne-
go se stiču u toku života jedinke, uče se. Učenja ima i na nižim smpnjevima
razvitka živih bića, ali je kod sisara ono .mnogo brže i mnogo češće. M n o -
gobrojna ispitivanja pokazuju da na ovom stupnju razvjtjg^Tjgslpjfi i rela-
tivno složeni oblici učenja. N e postoji učenje samo na principu uslovlja-
vanja nego i na principu pokušavanja i podražavanja.

jednostavniji oblici učenja postoje i kod najnižih.životinjskih vrsta. Oni pred-

stavljaju primirivne oblike učenja na principu usiovljavanja. U literaturi se
prikazuje nekoliko ovakvih primitivnih oblika učenja koji predstavljajuza-
četke učenja. NaroČito je zanimljiv jednostavan ohlikučenjakojise naziva
utiskivanjem ili uštampavanjem.Na postojanje ovog oblika učenja ukazao
je jedan istraživač ponašanja životinja, koji je bio upravo prisutan kad su se
iz guščijih jaja u inkubatoru izlegli guščići. Guščia su, na njegovo iznenade-
nje, čim je on krcnuo, krenuli za njim i produžili da ga prate, isto tako kao
što male guske prate gusku - majku. Proveravajući kod drugih vrsta ptica po-
našanje u sličnim situacijama, zapazio je da se i kod njih isto dogada. Ptići
koji se upravo izlegu pokazuju tendenciju da se kreću za prvim pokretnim
objektom koji zapaze. Ova jednostavna vrsta učenja nazvana je uštampava-
njem zbog toga što životinje uče kretanje za određenim objektom i produ-
žavaju ga upražnjavati, kao da su se prvi objekti u pokretu koje su živodnjc
opaziie „uštampale" u njihov nervni sistem. Ispitivanja su pokazaia da se ova-
kvo učenje može javiti samo u kratkom periodu pošto su se ptice ispilile iz
jajeta, samo u toku nekoliko čassva ili najviše u toku jednog do dva dana po-
što su se izlegle. Taj period verovatno predstavlja poseban stadij u sazreva-
nju nervnog sistema životinja.

f Inielektualfjoponašanje kod životinja^>

Iako navike omogućavaju bolje snalaženje u izmenjenim uslovima nego in-
stinktivne radnje, ipakje eiastičnost ovogponašanja ograničena. Navike mo-
gu da koriste snalaženju životinje samo dok su promene u okolini postepe-
ne i male, AJi pri iznenadnim, ]crupnim ili neuobičajenim promenama, što
znači u novim situacijama, navike će kao obiik ponašanja zatajiti.

Ispitivanja su pokazala da kod najviših životinjskih vrsta, kod antropoid-

nih (čovekoiiićh) majmuna, poštoji mogućnost da se snadu i u za njih no-
vim i neočekivanim situacijama. Njihovo uspešno reagovanje i snalaženje
unovim, takozvanim problemnim situacijama ostvaruje se na osnovu no~
ve vrste ponašanja koje se naziva intelektualnim ponašanjem.

Intelektualno ponašanje kod životinja,a koje naiazimo samo kod najviših

žtvotinjslcih vi'sta, počiva na uočavanju odnosa izmedu predmeta.To je po-
našanje na osnovu već u velikoj mcri razvijenoga mišljenja. Upravo zbog
toga se ovo ponašanje naziva intelektualnim ponaŠanjem. Ispitivanja koja
su vršili mnogi istraživači potvrduju da kod antropoida postoji takvo po-
našanje na osnovu rešavanja problema i uvidanja. Naročito to ilustruju ogle-
d i k o j e j e vršio Keler (W. Kohier).

Keler je, izmedu ostalog, vršio sledeći ogled na šimpanzima. O n je izvan

odredenog prostora, kaveza u kojem je bio šimpanzo, stavio bananu. Aii
b a n a n a j e b i k udaljena od kaveza toliko daje šimpanzo nije mogao dohva-
titi. Posle izvesnog broja uzaludnih pokušaja da dohvati bananu, šimpan-
zo je odjednom zgrabio jedan od bambusovih šrapova koji su se nalazili u
kavezu, proturio ga kroz reŠetke kaveza i njime privukao bananu (sl. 12a}.
Ogledi sa mačkama i psima pokazali su da ove životinje nisu u stanju da
reše takve zadatke.To nisu u stanju ni niže vrste majmuna.

Slika 12. - Kelerov ogled sa šlmpan^ima: a) simpan'io dohvata Štapom

bananu; b) širnpanzo dohvata bananu van lcaveza spajanjem štapova;
c) šimpanzo dohvata bananu sa tavanice slaganjem sanduka.

Neki šimpanzi sa kojima je Keler vršio ispitivanja uspevaii su da reše i teže

zadatke od ovoga koji smo opisali. Neke od ovih životinja, pokazalo se, bi-
le su čak u stanju da spoje dva bambusova štapa kad je jedan od njih bio pre-
kratak da dohvate bananu, i da sa tako spojenim štapovima privuku svoju
omiljenu hrarm, Kad je jedanbambusov štap bio prekratak, životinje su po~
sle izvesnog broja uzaludnih pokušaja uzimale još jedan, obrađivale ga usti-
ma sve dokga nisu stanjile, stavile ga u drugi štap i onda su sa tako poveza-
nim iproduženim Štapovima uspevaie da privuku hranu (sl. 12b).Simpanzi
su isto tako uspevali da dohvate bananu obešenu o tavanicu kaveza slaga-
njem jednog na drugi sanduka koji su se nalazili u kavezu. Kad ni na taj na-
čin nisu uspevali da dohvate suviše visoko zakačenu bananu, oni su uzima-
ii još i štap i penjali se na postavljene sanduke i tako koristeći i sanduke i
štap uspevali da dohvate bananu (sl. 12c).

Imamo, dakle, posla sa novim načinom ponaŠanja, sa savršenijim i korisni-

jim ponašanjem u novoj situaciji nego što je to instinktivno ponašanje ili
ponašanje na osnovu navika. Posmatranje i analiza postupaka pri takvom
ponašanju pokazali su da je za ovo ponašanje karakteristično da se do re-
šenja, posie izvesnog broja neuspelih pokušaja, dolazi odjcdnom i naglo.
Pretpostavlja se zato da se do rešenja dolazi na osnovu uvidanja odnosa
među predmetima okoLine. U opisanim slučajevima u Kelerovim eksperi-
mentima dolazi do uviđanja da jedan predmet (štap) može da posluži da
se dode do drugog predmeta (do banane). UoČava se odnos između jednog
predmeta kao sredstva da se dode do cilja i drugog predmeta koji predsta-
vlja cilj. Ovakav način ponašanja ostvaruje se na osnovu razvijenog inte-
iektualnog procesa, na osnovu mišljenja i uvidanja.

Da ovo ponašanje počiva na uvidanju odnosa, pokazuju pre svega tri mo-
menta karakteristična za postupke životinja pri takvom ponašanju: 1) da
do rešenja problemne situacije dolazi naglo i odjednom; 2) da životinja lco-
ja je jednom koristila nešto kao sredstvo da dode do cilja u ponovljenoj si-
tuaciji čini to isto bez ikakvog ponovnog pokušavanja; i 3) da je životinja
u stanju da koristi i drugi neki predmet koji je sličan onom lcoji je prethod-
no koristila kao sredstvo, i to opet bez prethodnog pokušavanja. Sva ova
tri momenta govore o tome da je životinja uvidela odredene odnose izme-
du predmeta kojima manipuliše.

PlTANJA I ZADACI

1. N a koji način na nove uslove reaguja biljka, na koji živorinja, a na koji čovelc?
2. Koje se reagovanje kod životinja može označiti kao psihičko reagovanjer
3. Sta. su tropizmi? . •• '"•>
4. Po čemu se reflclcsi razlilcuju ad tropizama, z po č e m u od instinlctivnih r a d n j ^
 5. Koje su bitne karakteristike instinktivnog ponašanja životinja?
6. Kakva je karakteristika psihičkog reagovanja na stupnju instinktivnog po-
našanja životinja?
7. Postoje li instinktivne radnje kod čoveka? U kom smisli se može govoriti
o instinktima kod čoveka?
8. Sta karakteriše navike lcao oblik ponašanja životinja? Šta pokazuje ogled
sa Štulcama a šta pokazuju slični ogledi sa sisarima?-
9. Koje odlike psihičkog reagovanja nalazimo na stup'nju navika lcao princi-
pa ponašanja?
10. ICakav je to jednostavni oblik učenja koji-'se naziva utiskivanjem ili uštam-
pavanjem?
11. Po čemu se intelelctualno ponašanje životinja razlikuje od ponašanja na
principu navjka? .. . ' • » ' ,
12. Opišite neke od Kelerovih ogleda kojima je proučavao intelektualno po-
našanje kod živodnja. ."
13. Na kom se psihičkom procesii .i na kojoj pšihičkoj funkciji zasniva inte-
lektualho ponašanje životinja? ,. V '
14. Na osnovu kojih se kaiakterisrika's^ može zaključiti da
je u pitanju intfelektiialrio ponaš'artjišrživbtihja?

Razvitak psihičkog života ljudi

Ulogarada u razvitku psihičkog zivota čoveka
Psihički život čoveka pripremljen je razvitkom pšihičkogživota i njegovih or-
ganskih osnova u toku evolucije živih bica, Iako počiva na organskim osno-
vama i psihičkom životu razinjenom u toku evolucije živih bića, psihički ži-
vot.čoveka raziikuje se znatno od psihičkog života njegovih životinjskih
predaka. Ova razlikaproističe pre svega iz novih i drugačijih uslovaživota čo-
veka.

Odredene promene u sredini u kojoj je živeo čovekov predak, a pre svega

klimatske promene, postepeno su dovele-i do promene u reagovanju i na-
činu postupanja, kao i do promene u organskim osnovama psihičkogživo-
ta i u samom psihičkom životu. Bilo je neophodno da se prvi ljudi na dru-
 gi način priiagođavaju novim i težim uslovima sredine nego što su to čini-
li njihovi životinjski preri, Za sve životinjske vrste karakteristično je da one
prilagođavaju svoje ponašanje uslovima sredine; aii sad je bilo potrebno ne
samo menjati ponašanje nego menjati i samc uslove života, menjati sredi-
nu u kojoj se živi. Ovo menjanje sredine ostvaruje se radom. Rad omosu-
Zato je on osnovni činilac koji
"Sovodido formiranjačoveka kaonoveTHriigačije vrste od svih dotadašnjih
vrsta živih bića, sa novim kvalitativno različitim načinom ponašanja i no-
vim kvalitativno različitim psihičkim životom.

r<Znacqjfo7'miranje ruke^
Organski uslov da se pojavi rad kao forma ponašanja ljudi bio ie javljanje ruke. D o poja-
ve rada dotazi postepenim menjanjem i nać'ina života i samog organizma kod već visoko-
razvijene vrste živih bića, jcdnc vrste majmuna od koje potiče čovck (a koja je izumrla).
Kod ove vrste čovekolikih majmuna poscojali su vcć rarvijcru prednji udovi koje je kori-
stila ne samo pri kretanju nego i pri prihvaranju predmeta i manipulisanju njima. Počela
je podela aktivnosti izmedu prednjih i zadnjih udova. ALi ta podela morala je ići dalje. Bi-
l o j e potrebno da se prednji udovi potpuno oslobode aktivnosti krctanja i da postanu or-
gan za manipulisanje, da postanu rukc. Javlja se uspravni hod čime se oslobadaju prcdnji
udovi od hodanja. Prednji udovi
postaju pokretni i gipki organi po-
moću kojih je moguće veotna sio-
ženo manipulisati. M e n j a se ana-
tomsku struktura prednjih udova,
prsti na njima postaju veoma po-
kredjivi i čitava ruka uspešan i pre-
cizan instrumenat manipulisanja,
kakav nijedna vrsta živih bića nije
posedovala.

D o rada kao karakteristićnc akuv-

nfiS nosti ljudi moglo je doći formira-

njem ruke, a stvaranje i razvijanje
ruke opet značajno udče na razvi-
tak čitavog organizma, a posebno
na razvitak mozga. Vršenjc razli-
ćitih složenih pokreta rukom iza-

SliJta 13. - Lokalizadje u

motornoj zoni korc
ziva razvijanje moždaneltore koja postaje centar za razlikovanjc i regisrrovanjc velikog
broja draži koje se primaju posredstvom pokretaruke i sve tazvijeniji centar za razJičšte i
mnogobrojne namerne pokrete, Koliko je veliki značaj razvitka ruke i njene pokretljivo-
sti za razvirak mozga pokazujc činjenica da znatan deo motorne zone moždane kore i kod
savrcmenog čovclca predstavljaju centri za pokrete rulce i prstiju - kao šco poknzuje slika 13.

Prelazak na uspravan hod i razvitak ruke kao organa sposobnogza mani-

pulisanje - izazvani promenjenira životnim prilikama - predstavljajuuslov
da radpostanekarakterističnaaktivnost čoveka. Kad rad postane karak-
teristika čovcka, on onda stvara daije uslove za preobražaj i način njegovog
života i njegove anatomsko-fiziološ'ke organizacije'i njegovog psihiČkog
života. Menjajući krozrad svoju okohnu, ljudi menjaju i razvijaju sami se-
bc. „Najpre rad, a za njim i onda zajedno s njim govor - _to su dva najbit-
nija podsticaja koji su uticali na to da se mozak majmuna postepeno pre-
obrazio u mozak čoveka koji je, pored sve svoje sličnosti s majmunskim
daleko veći i savršeniji od njega. A uporedo sa daljim razvitkom mozga išao
je razvitak njegovih najbližih oruda, čulnih organa' f -veli Engels. „Radjc
ne samo izvor svega bogatstva, on je beskrajno više od toga" - zaključuje
Engels - ,,on je prvi osnovni uslovsvegaijudskogživota, i to u tolikoj me-
ri d a j e radstvorio čoveka".

Usled radne delatnosti menja se raniji karakterzajedničkog života. I živo-

tinjski preci čoveka živeii su grupnim životom koji im je bio potreban ra-
di zaštite od ncprijatelja, dobijanja hrane ili zajedničkogpodizanja potom-
stva. Ali sa razvojem radne delatnosti stvara se nova i drugačija zajednica:
ljudsko društvo. Ono se razlikuje od majmunskog čopora. Čopor majmu-
na se zadovoljava time da na podru'Cju na kome živi pobrsti hranu i da se
, posle toga seh dalje u potrazi za novom hranom. Govek pomoču rada i oru-
da, čijim korišćenjem počinje rad, podešava prirodu svojim potrebama. Rad
i u najprostijim oblicima zahteva usklađivanje aktivnosti učesnika u radu.
Da bi se rad uspešno obavio, potrebna je podela narazličite poslove i usrne-
renost svih učesnika na izvršenje zadatka. Zajednica koja se stvara na osno-
vu takve radne delatnosti drugačija je od životinjske zajednice, to je ljud-
ska zajednica, zasnovana na zajedničkom i, medu ljudima koji u njemu
sudeluju, uskladenom radu.

D r i i f f i n s r n r i r n v a v a n m r ^ m p n n t n r a 7 v i r k n rrkvpta i^crp MTrriraL' ovwr>ra i

 trebu uzajamnog saopštavanja, a ova potrcba ostvaruje se formiranjem go-
vora kao sredstva saobracanjarkffFnunicirauja mcdn IjndimaZT

Ljudski govor nastao je na osnovu već relativno visoko razvijene insdnktiv-

ne glasovne komunikacije kod životinjskih predaka čoveka. I majmuni koji
danas postoje raspolažu dosta različirim glasovima, Već i niže \nrste majmu-
na poseduju najmanje devet raziičidh glasova, koje ostvamju pokretima če-
ljusti, usana i jezika. Pokretljivost ovih organa i kod njih je već znatna, Aii
ova se poicretljivost kod čoveka dalje raz\'ija i ornogućava stvaranje znatno
većegbroja glasova, a dme i govora. Pored formiranja sve finijih pokreta go-
vornih organa, za nastanakgovora bio je potreban i razvitak čula sluha.Ta-
kav razvitak omogućava razlikovanje glasova proizvedenih pol<retima govor-
nih organa.|ta%vitakpokretljivosti govornit\ organai razvitakosetljivosti
za proizvedeneglasove doveo je do daljeg razvitka mozga a posebno mo-
ždane kore i posebnih oblasti koje predstavljaju centre za govorne pokrete i
za opažanje i prepoznavanje govornih glasova.

jRadi uspešnog ostvarenja radne delatnosti formira se ljudski govor lcao si-
stem glasova kojim se služe članovi veće ili manje grupe da bi u medusob-
nom saobraćaju označavali predmete, žbivanja i odnose, kao i svoja su-
bjektivna stanja (osećanja i težnje) i tako se sporazumevali medu sobom.
/Ljudi govorom mogu da prenose svoje opažaje, predstave misli, odluke -
i da saznaju za tude, Govor postaje moćno sredstvo saobračaja medu lju-
dima i razvitka psihičkog života pre svega zbog toga što se ljudski govor
suštinski razlikuje od svih drugih vrsta saobračanja i kod najviših vrsta ži-
votinja. Razhkuje se upravo po tome Šro su reči govora nosioci značenja,
Sto jrovor ima, kao što se to kaže, signifikativnu funkciju. Nisu glasovi i
sistemi glasova više samo signali koji upozoravaju da je neka opasna ili štet- -
na dražprisutna nego su nosioci sadržaja, i to često veoma složenih sadr-
žaja kojima se saopštava ne samo o karakterisdkama draži nego 1 o odno-
sima među dražima.

vnr jmrlj^ nvpj^ kao sistem ^lasova za saobraćai-Lanarazumevanie u

odrcdsnoj^zajednici,onjeuvekgovorodređenegrupeIjudiiicao takavči-
^pijezik te grupe. Govor 1 jezik nisu samo sredstvo opStrrT]T7nedu ljudima
nego i moćna šredstva mišljenja. Zahvaljujuči postojanju govora i jezika,
psihičke funkcije kod čoveka veoma se razvijaju i postaiu kvaiitetno razvi-
jenije nego kod nižih vrsta živih bića. Upravo govor omogućava formira-
nje za čoveka karakterističnog psihičkog života.

74
 Filogenetski razvitakpsihičkog zivota Ijudi
Psihi.čki život čoveka koji sejavlja sa pojavom rada fazvija se u toku razvit-
"ka ljudske radne delatnostiTu toku razvitka ljudske vrste, u toHTfiiogenet-
j^gl^ažvitka. U tokiftogaTazvitka povećavaju se i razvijaju sve psjjućke
funkcije. Sve one postaju ne samo razvijenije nego i kvalitetno drugačije od
psihičkih funkcija kakve srećemo kod čovekovihživotinjskihpredaka. Raz-
vija se opažanje i postaje znatno bogadje i po broju i vrsti predmeta koje čo-
vekopaža i po detaljima koje na njima uočava. Učenje postajc ne samo br-
že nego i mnogo elastičnije a sve veči značaj dobijaju složeniji oblici učenja.
Jedna od osnovnih čovekovih karakteristika postaje razvijena funkcija. mi-
šljenja pomoću koje on uspeva da formira i veoma apstraktne pojmove i
uočava veoma složene odnose medu pojavama. Motivi i emocije postaju ne-
uporedivo brojniji, različitiji i složeniji doživljaji. Covek, ukratko rečeno,od
biološkog bića postaje biosocijaina ličnost sa specifičnim karakteristikama
psihičkog života i ponašanja.

Razmatrajući pojedine momente po kojima se psihičkiživot čoveka raziiku-

je od psihičkogživota najviših razvijenih životinjskih vrsta>mnogi autori is-
tiču tri momenta. Ističu pre svefla rawirak psihičkih funkcija, a poseb-
no sposobnosti mišlje.nja. Zahvaljujući toj sposobnosti, čovek uspeva da
saznaje stvarnostoko sebe sve potpunije i da sve potpunije savladava sredi-
nu u kojoj živi, kao i da zamišlja i predvida posledjce svoje delatnosti i tako
deluje prema unapred postavljenim cil)evima. Drup;a važna karakterisdka.
koja^e ističejfirff nziijnnjp i^tvaranjemnogobrojruhnovlhpotreba kod
ćoveka. D o k j e ponašanje čovekovih životinjskihpredaka bilo odredeno sa-
mo bioloskim potrebama, kod čoveka imamo ne samo usled društvenog ži-
vota izmenjene biološke pottebe (socijalizovane potrebe) nego se stvaraju i
mnogobrojne nove, takozvane psihološke potrebe; motivacionii emoćional-
ni život neobično se razvija. Trf^'1 r*"menat koji se ističe jeste po-
javasamosvesti. Čovek postaje svestan svojih osećanja, misli, potreba i do-
življaja uopšte. On svoje ponašanje reguliše ne samo podstaknut urodenim
potrebama i nagonima nego i prema usvojenim moralnim principima i standar-
dima.

Navedene odiike rezultat su duge evolucije i filogenetskog razvitka. To-

kom evolucije pojavljuju se kao najrazvijenija vrsta sisara primati ili maj-
muni. Pre otprilike 4 miliona godina od linije najrazvijenijih primata, od
antropoidnih majmuna (čiji su danas predstavnici šimpanza, gorila i oran-
gutan), odvaja se posebna grana majmuna - hominidi. Od njih nastaje u
toku razvitka ljudski rod. Više vrsta, danas izumrlih, hominida čini prelaz
ka čoveku. Jedna od posiednjih takvih vrsta je homo neandertalis (nean-
derdialis). Smatra se da vrsta koja se može nazvati ljudskom i koja nosi na-
ziv homo sapiens (latinski pridev sapiens znači pametan) nastaje oko 100
hiljada godina unazad. Razvijenija je vrsta koju karakteriše, pored telesnih
odlika jednakih onima koje ima i savremeni čovek, obimno korišćenje i iz-
rada oruda, upotreba vatre, oiganizovani diuštveni život, rituali, umctnič-
ko stvaralaštvo i razvijeno mišljenje. Zbog toga stručnjaci tu vrstu naziva-
ju homo sapiens - sapiens (veoma pametan). Ona se javlja pre oko 30 do
40 hiljadagodina. Civilizovani čovek, a kojiživi u stalnim i izgradenim na-
seljima i odgovara savremenom čoveku, pojavlfuje se pre 10 do 12 hiljada
godina.

Ključni momenat u pojavi čoveka predstavlja visokstepen razvijenosti ko-

rišćenja simbola, Pod simbolima se podrazumevaju znakovi koji stoje ume-
sto odredenih predmeta i pojava i označavaju ih. Simboli mogu biti u vi-
du slika ili ikonički; mogu biti forme pokreta ili motorni simboli; ali
najpodesniji za izražavanje različitih sadržaja, najčešći i najvažniji su ver-
balni simbolLTo su reči i rečenice govora i jezika. D o pojave čoveka u to-
ku evolucije i dolazi kada naši prethodnici ovladaju izgradenim verbalnim
simboličkim sistemom kakav je svaki od više hiljada jezika koji postoje.

Sposobnost govora i usvajanje jezika specifična je za ljude i genetički za-

snovana karakteristika ljudskoga roda. Svaka ljudska grupa i svi ljudi ume-
ju da govore i vladaju nekim od jezika, A tu odiiku ne poseduje nijedna ži-
votinjska vrsta. Zato je opravdano odredenje čoveka kao vrste animal
symbolicum (simboiikum -životinja koja koristi simbole). Ispravnije je ta-
kvo odredenje nego određenje homo sapiens ili animal rationale (raciona-
le - racionalna životinjska vrsta) ili homo faber (koji izraauje oruđa) ili ani-
mal sociale, odnosno zoon poiitikon po Aristotelu (živo biće koje organizuje
svoj društveniživot). Izgradeni simbohčki, a posebno verbalni simboliČki,
sistem kakav su govor i jezik jes.te osnova za sve tim određenjima označe-
ne aktivnosti i distinktivna i suštinska odlika ljudske prirode, nastala u to-
ku evoiucije i filogenetskog razvoja čoveka.
 Fakiori odkojih zavisi
psihicki razviiak p oje din ca
Svaki se čovek rada sa odredenim nasledenim karakteristikama; sa karak-
teristikama svake ljudske jedinke, kao i sa odredenim specifičnim nasledc-
n i m osobenostima Prve karakteristike su se stvorile u toku razvitka čove-
ka kao vrste živih biča, a druge je primio'od svojih posrednih 1 neposrednih
predaka. O n e čine naslednu osnovu psihičkog života i ponašanja eoveb,
rodenjem date karakterisrike koje utiću na psihički život pojedinca. Sta če
dete u toku života postati i kako će se razviti, sigurno zavisi i od ovih na-
slednih osnova, ali ne samo od njih. Ujvelikoj rnerirazvhgk p^hifkr^-ž^-
vota i ponašanje pojedinca zavisiće od još dva 4 m g a f°Wora; e d sredine, a
p o s ^ r T o ~ q H ] d r u š t v e n e ~ I i r š o c i i ^ n p c r e d i n ^ i nd a ^ ^ o g i k ^ j r a z ^ a u
toku svog života.

0 tome koju ulogu imaju ovi faktori, a pre svega koja je uloga nasleda i sre-
dine, postoje različita shvatanja. Ima shvatanja da je naslede jedini ili bar
odlučujući faktor od koga zavisi razvitakpojedinca i njegove ličnostL Pri-
stalice ovog shvatanja smatraju da od nasleda -zavise ne samo sposobnosti
(kao što su osetljivost pojedinih čula, sposobnost pamćenja, inteligencija)
1 t e m p e r a m e n t nego i sve druge osobine svakoga pojedinca, kao na primer
marljivost, ambicioznost, upornost, strpljivost i druge takozvane karakter-
ne osobine. Po ovom shvatanju, koje se, naaivg nati^jstičkim. naslede ugkv-
n o m određuje celokupni razvitakppjedijQf nsnhf

/ S u p r o t n o ovom shvatanju je mišljenje da je lićnost pojeHipra i^kljiifivnjm^

sledIca"deIovan|^Trg^ine. UaziiJ«. lzmedu pojedinih osoba, navodi se,j}a-
Jt^PJ j^din^ Kap postedic^ra^kaiTuslovirna u kojima~pojedinci žive7Da
su svi živeli p o d istim uslovima, ne b i F T l o l T ž I i k e u njijna/Ovakvo
shvatanje, koje se naziva empirističkim, zastupa, medu ostalim stručnja-
cima, i američki psiholog Vbtson. O n veli: ,,Dajte mi normalnu decui mo-
gućnost da ih vaspitavam u uslovima u kojima želim, pa vam garantujem
da ću od svakog deteta napraviti šta'hoću: lekara, umetnika, trgovca, a ako
hoćete i prosjaka i lopova - bez obziraria talente, osobenosti, sklonosti,
sposobnosti i znanja njihovih predaka". t

/ p b a ova shvatanja predstavljaju ncopravdanonaglašavanjesamojednog

od f a k t o r a koji utiču na razvitak^Prihvatanje bilo jednog bilo drugog shva-
 tanja ima i veoma krupne praktične posledice. Neopravdano isticanje ulo-
ge nasleda ogleda se, na primer, u shvatanju da su prestupnici i kriminalci
to po svom rođenju, kao i u shvatanju pojedinaca da če rata uvek biti jer je
agresivnost koju Ijudi pokazuju urodena ljudskoj prirodi. I neopravdano
isticanje uloge sredine može biti izvor pogrešnih zaključaka i pogrešne
prakse. Takav primer imamo kad neki roditelji čiji je sin u toku čiravog ško-
lovanja jedva prolazio teraju dete na studije, smatrajući da će moći od nje-
ga stvoriti istaknutog stručnjaka jcr će mu oni obezbediti sve uslove za to.
Neopravdano precenjivanje uloge sredinc imamo i onda kad se smarra da
je sva tajna uspeha nekog umetnika ili istaknutog naučnika u upomom ra-
du i pogodnim uslovima za rad. I naslede i sredina važni su 1 neophodni za
razvitak pojedinca.To, međutim, ne znači da oba ova faktora u istom ste-
penu odreduju razvitak svakog pojedincai razvitaksvake od njegovih oso-
bina. U različitim uslovima i za različite osobine različita je i uloga poje-
dinili od ovih faktora.

Pod uticajem sredine razvitak pojedinca ostvaruje se na ono što je pojedi-

nac nasledem doneo na svet, i na ono što je već pod uticajem sredine raz-
vijeno. Pri tome pojedinac nije pasivan, nego je manje ih više aktivan. Ni-
je naprosto vosak u koji se upečaćuje neka osobina, nego pojedinac i sam,
u skladu sa svojim urodenim i stečenim dispozicijama, deluje na sredinu;
razvitak zavisi i od aktivnosti pojedinca/Zato bismo mogli reči da razvi-
takpsihičkog života i stepen ravvi^p pcihir^ih fiinkcija i psihjčkih osobi-
rta pojedinaca zavisi od tTifaktnra: nd nasleda. nd sredine i od njegove
aktivnosti. ' ~
> - r ' •• r \
! Nasleđeisazrevanje
Nasiedc ncznaći, kao što se to česro misli, eamo slicnost sa roditeljima, jer može biti na-
sleda (preko roditelja) i od bližih i daljih predaka, dakie i kad ncma veće sličnosti sa ro-
diteljima. Nije, takode, ispravno izjednačiti naslede sa onim što je doneto sa rodenjem,
jer mnoge osobine ne moraju bid prisume pri rodenju, a ipak počivaju u prvom redu na
nasledu. Ima, naime, osobina koje počivaju na nasledu ali za čije javljanje je potrebno da
prode odredeni period vremena u toku zivora, da prodc pcriod rakozvanog sazrevanja ili
maturacije.

Faktori koji odreduju naslede i nasleđene osobine pojedinca jesu hromozomi, sastavljeni
od molekula dioksiribonukleinske kiseliue, koji se nalaze u'jcdrima ovih ćelija organizma.
Celije pojedinih visraživih bica imajuzavrstu karakrerističnc hromozomc i za njth karak-
rerističan broj hromozoma. Kod čoveka u svakoj čeliji, osini u polmm ćelijama, postoje.24
para, to jest svega 48 hromozoma. Polne ceiije, čijim spajanjem dotazi do začeća i novog
živata, imaju samo po 24 hromozoma. Ali ni hromozomi, preraa teoriji gena, nisu krajnji
nosiod naslediiih osobina. To su geni koji se nalaze u hromozomima i koji predstavljaju
stvarne naslcdne osnove. I geni se javljaju u parovima. Jedan gen u paru je od oca a jedan
gen je od majke, i oni zajednički odreduju naslednu osnovu pojedinca, Činjcnica da svaki
pojedinac nasleduje gene od roditelja ne znači da će sva deca od istih roditelja imati iste
nasledne osobine. Postoji, naime, veoma velika mogpćnost kombinovanja hromozomai
gpna i danas genetika može da pokaže kakoje upravo astronomski velika mogućnost kom-
binacija naslednih osobina, tako davećnaosnovu nasledivanjadolazido individealnih raz-
lika. Ovakva velika mogućnost kombinacija naslednih osnova ne postoji jedino kod tako-
zvantli identičnili blizanaca, jer oni imaju iste hromozomc 1 iste gene i zato iste nastedne
osobine..

Citav organizam, pa i nervni sistem, mišići, čuini organi i žlezde rasčvijaju se.postepeno.
Z a t o se i mnogi oblici ponašanja i psthičkog života, i onda kada počivaju na nasledu, ne
pojavljuju odmah po rodenju. Pojavljuju se tekposle odredenogperioda sazrevanja orga-
nizma i njegovih organa. Sazrevanje ili m a t u r a d j a j e fizioložki proces razvijanja našled-
nih osnova. Upravo zato ne možcmo red da samo one osob'uie koje zatičemo prilikom
rodenja predstavljaju nasledene osobine. Mogu i mnoge osobine koje se jave kasnije u ži-
votu biti zasnovane na nasledu jer je za njihovo javljanje bilo potrebno da prode period
sazrevanja naslednih osnova.

Postavljeno je pitanje dalije moguće vezbanjem ubraati javljanje neke aktivnosti koja po-
Čiva na nasledu i posdći na primer da deca ranije prohodaju, Drugim rečima, dali vreme
kada će dete prohodati zavisi prvenstveno od naslcda i sazrevanja ili od uticajasrcdine i
vežbanja. U literaturi je u vez.i sa ovim pitafljem poznat ogled sa parom identičnih bliza-
naca, po imenu Džoni i Džimi. Jedan od blizanaca, Džoni, posebno je uvežbavan da se-
'di, puže, hoda^ penje se i siiazi niz stepenice. Sa Džimijem nisu vršena nikakva vežbanja,
sa njim je čak vežbano manje nego što se to obično čini s& decom. Uporedujući aktivno-
sti Dionija i Džimija pokazalo se da Džimi, uprkos tomc što sa njim nijc vršeno nikakvo
vežbanje, gotovo ništa nije zaostajao u osnovnim aktivnostima,kao što su sedenje i ho-
danje, OJR je gotovo u istovrcme, a posle male prakse, kad i Dioni (blizanac sa kojim je
vršeno intcnzivno vežbanje) počeo da scdi, da pužc i da hoda. Kad su bile, medutim, u pi-
tanju specijalne aktivnosti, za koje je potrebna posebna veština, kao što su penjanjc i si-
laženje, Džimi je -znatno zaostajao za Džonijem. Džoni je mnogo pre uspevao da ovlada
tim aktivnostima i Džimiju je trebalo dosta vežbanja i dosta vremena da ga u tim aktiv-
nostima dostigne. Autor koji je vršio ova istraživanja Mek Giou (M. McGravv) izveo je
zaključak da za \nrscnjc osnovnih aktivnosti karaktcrističnih i važnih za čovcka, kao što su
sedenje i hodanje, odlučujuću ulogu jma nasledna osnova i maturacija. ICad su, medutim,
u pitanju specijalne aktivnosti za čije vršenje je potrebna posebna veština, značajna je ulo-
ga srcdine i vežbanja. .

N a s l e đ e i sazrevanje predstavljaju neophodan uslov za rarvitalc svakc

funkcije i svakog od oblika ponašanja kod čoveka. Ako nema uopšte na-
slednih osnova, neće bid moguće razvki odredenu funkdju iii osobinu. N i -
kakvim vežbanjem ne mogu se naučiti aktivnosti za koje nema naslednih
osnova. To je i raziog da se i najrazvijenije vrste živih bića - antropoidni
majmuni - nikakvim naporom ne mogu osposobiti da reaguju i da se po-
našaju kao Ijudi.

SHki7 14, - Zajedničko podizanje deteta i majmuna

Ovo je, medu ostalim, pokazao i ogled koji je izveo jedan bračni par psiho-
loga. Oni su zajedno sa svojim sinom, maiim Donaidom, podizaii i malu
majmunicu Giju. Postupali su samajmunskim mladunčetom p o t p u n o j e d -
nako kao i sa svojim detetom (sl. 14). Jednako su ih negovali, jednako ih
hranili, jednako ih oblačili, učili ih istim akdvnostima. Pokazalo se da je za
izvesno vreme majmunsko mladunčeu nekim aktivnostima bilo napredni-
je od dcteta. Majmunče je, irta primer, pre naučilo da hoda, da skače, da iz-
vršava neka naređenja (na primer da otvara vrata), da jede viljuškom, da pi-
je izčaše, da se stara o svojoj čistoći, čakje pre razumevalo neke reči i izraze.
O n o je pre moglo da razume naloge: ,,Dodi ovamo!" i „Pruži ruku!". Ali
ova prednost majmunskog mladunčeta trajala je samo neko vreme. Kad je
mali Donald napunio 15 meseci, pretekao je Giju u svim aktivnostima. A
neke aktivnosti, u kojima se Donaid dalje razvijao t Gija nije bila uopšte u
stanju da savlada. To je pre svega bio govor. Nikakav napor nije mogao do-
vesti do toga da i mala majmunica savlada ljudski govor. Ona nije mogla da
ovlada govorom i mnogim drugim akdvnosrima kbje je Donald uspešno
razvijao jer nisu kod nje za ro postojale nasledne osnove.

. • •. v Uloga sredine
O n o što čini naslede, što je nasiedeno preko roditelja, to su urodene dis-
pozicije. G e n i m a se upravo prenose takve dispozicijei onese sastojeu na-
sleđenoj anatomsko-fiziološlcoj organizaciji čitavog organizma, a posebno
nervnog sistema. Medutim, takve dispozicije predstavljaju samo uslov da
se razviju odredene osobine, Da bi se osobine razvile i došle do izražaja ;
potrebno je nasledne osobine aktivirati, koristit^ Svalca osobina razvija se
i formira tek na osnovu aktivnosti u odredenoj sredini. Z a t o možemo
reći da nema nijedne psihičke ftinkcije, niti osobine koja bi zavisila sa-
mo od nasleđa, kao što i, obrnuto, nema nijedne funkcije i osobine za ko-
ju ne bi postojala neka makar najopšdja, nasledna osnova.

Za neke urodene dispozicije postoje gotovo uvek uslovi da se one akuvi-

raju i razviju u odredene osobine. Za druge dispozicije, medutim,.to ne po-
stoji. Z a one osobine koje počivaju na takvim dispozicijama za koje posro-
je redovno uslovi za njihov razvitak, izgleda nam da počivaju samo na
nasleđu, iako je i za njihovo razvijanjei formiranje potrebno deiovanje sre-
dine.Tako je na primer sa sposobnošću videnja i čuvenja i drugim čulnim
sposobnostima. Da bi došlo do razvitka jednostavnih sposobnosti, kao što
su na primer sposobnosti korišcenja čulnih organa (vida, sluha, mirisa, uku-
sa i drugih) ili motornih sposobnosti (sposobnosti za vršenje različitih po-
kreta) nije potreban poseban napor. Mnoge i različicc situacije predstavija-
ju podsdcaj za korisćenje jednostavnih čuinih i motornih dispozicija. Kod
takvih osobina nasieđe ima važniju ulogu od sredine i aktivnosd, Ali i kod
njih je potrcbno delovanje sredine.

^Šredina ne utiče samo na razvitak nasleđem datih dispozicija. Ona utiče i

na to da se nasledene i stečene dispozicije (a to su promene u organizaciji
nervnog sistema, nastale pod uticajem sredine u toku života) organizuje u
nove ceiine|Tupravo ovakve celine predstavljaju osnovuza različiteslo-
ž e n e osobine čoveka, za različite siožene sposobnosti i različite crte lič-
 nosti. Za obrazovanje slozenih sposobnosti i drugih složenih osobina ima-
ju značajnu, obično odlučujuču ulogu upravo sredina i lično iskustvo.
Možemo razlikovati prirodnu sredinu, kao što su na primer geografsko-
-klimatski uslovi, i drustvenu sredinu, kao što su na primer porodica i dru-
štveni sistem u kojima pojedinac živi. Mi pod sredinom podrazumevamo
sve što podstiče pojedinca na reagovanje i aktivnost: i predmete u okolini,
i dogadaje koji se odvijaju, i zahteve koje postavljaju druge osobine i dru-
štvo, i društveneodnoseu kojima pojedinac živi, i drušn'ene norme i stan-
darde u sredini u kojoj se kreće. Sve, osim nasledne mase, što deluje na po-
jedinca i podstiče ga na aktivnost predstavlja za njega sredinu.

/ Z a razvitak psihičkogživota čoveka a posebno za razvitak njegove ličnosri

veći značaj ima drultvena nego prirodna sredina. Nije svaka socijalna sre-
dina, međutim, jednako pogodnauza formiranje bdredenih osobina. Neka
sredina pomaže i podstiče njihov razvoj više, a druga manje, jedna u jed-
nom, a druga u drugom pravcu. Veoma Često je i sredina koja izgleda ista za
različite pojedince u stvari. za svakog od njih različita sredina. Dva deteta,
iako su deca istih roditelja i žive u istoj porodici, ne znači da imaju istu sre-
dinu. Odnos roditelja i drugih osoba možebiti različit prema njima i pred-
stavijati veoma različite uslove njihovograzvitka. Kad od dvoje dece istih
roditelja jedno dete pokazuje savesnost, marljivost i druge crte koje se oce-
njuju kao pozitivne, a drugo dete nesavesnost, lenjost i druge crte koje se
ocenjuju kao mane, objašnjava se to ponekad nasledem, jer se smatra da su
uslovi u kojima ova dva deteta žive isti.Takvo objašnjenje je, medutim, po-
grešno. Sigurno je da osobine kao marljivost, savesnost i druge, takozvane
karakterne osobine, ne zavise prvenstveno od naslednih osobina nego od
uticaja sredine. Sredina u pomenutom slučaju nije bila za ova dva detcta ista.

. . 4< f

[JUJogaaktivnosti
I za formiranje jednostavnih čulnih i motornih sposobnosti, rekli smo, po-
trcbna je aktivnost u odredenoj sredini da bi se te sposobnosti razvile. Još
u većoj meri potrebna je aktivnost kad je reč o razvitku složenijih čoveko-
vih osobina. U stvari, osobine čoveka ne formiraju se prostim pasivnim de-
lovanjem sredine na njega, nego upravo aktivnošću čoveka u odredenoj
sredini. Govekmora ulagad napor da razvije odredene osobine, On može

101
svojom svesnom aktivnošću da utiče ne samo na formiranje osobina za ko-
je naslede nema značajnu ulogu, kao sto su različite karakterne osobine,
nego i na razvijanje takvih osobina zakoje naslede nesumnjivo predstavlja
važan faktor, kao što su različite vrste sposobnosti i osobine temperamenta.

U psihološkoj iiteraturi se kao ilustradja za to štamože da učini aktivnost i svestan na-

p o j navodi p r i m c r j e l c n e Kelcr. Slepa i gluva od 19 mcseri života, ona jc uz ogroman na-
por i intenzivnu vežbu naučiia ne samo da govori nego i da savlada i usvoji mnoga zna-
nja i tekovinc dmšrvenog razvicka. Onaje zavrSila srednju školu^potom univeržitet,položila
doktorat i razvila se u istaknutog pisca i bogatu i svestrano izgradenu ličnost. Bez svoje
aktivnosti ona bi, bez obzira na veoma razvijenu naslednu osnovu, bila osudena da živo-
tari i živi u scanju u kakvom se inače nalazi idiot.

Da bi se razvila ma koja složenija osobina, na primer neka složenija spo-

sobnost, potrebna je živa aktivnost pojedinca. Nije moguće složene osobi-
ne razviti i oformiti neposrednim korisdenjem jednostavnih urodenih dis-
pozicija. Potrebno je aktivno razvijanje urođene nasledne osnove,
kombinovanje različitih dispozicija, urodenih i stečenih, i svestan napor i
svesna aktivnost čoveka u tome.

Zato opravdano možcmo reči da pored nasleda i sredine važan i relativno

samostalan faktor u razvitku psihičkog života čovekapredstavlja i njegova
aktivnost.

e nasleđa i sredine
Naslede Lsredina redovno deluju istovrcmcno i uzajamno. Uprkos torne, mogućeje ispid-
vanjc uloge pojedinih od ovih fakcora u razvitku čoveka, Uslovza takva ispitivanja jesteda
jedan od faktora, naslede ili sredina.ostane telativnonepromenjen. Ovaj uslov može sc po-
stići medu ostaiim, proućavanjetn razvitka identičnih blizanaca (blizanaca koji su se raz-
vili iz jednog oplodenogjajeta), a koji imajuistu naslednu osnovu.U jednom od takvihis-
pitivanja na identičnim blizancima pokazalo se dasu oni, iakosu odranog detinjstvaživeli
u razLičitim sredinama, ostali sasvim siični u tetesnom izgledu. Pojavile su se izvesnc razli-
ke 11 temperamentu i inteligenciji, ah te razEke nisu bile velike. Znatne su bile razlike u dru-
gim osobinama ličnosti, u takozvanim karakternim cctama. Dok su na primer jednog od
blizanaca karakterisaL otvorenost, srdačan odnos prema ljudima i sigurnost u scbe, za dru-
gog blizanca karakteristjčna je bila povučenost, zatvorenost u sebe i nesigurnost. Ili u jed-
nom drugom slucaju: jedan od blizanaca isticao se savesnoSću, osećanjem odgovornosti i
marljivošću, a za njegovog brata blizanca karakteristična je bila lenjost, nesavesnost i nepo-
štovanje. Različiti uslovi u kojima su odrasli i različita sredina izazvali su stvaranje različi-
tih karakternih osobina.
Utogu nasleda i sredine moguče je ispitivati i rako što se obezbeđuje relativno ista sredi-
na, a pri postojanju raziičkte nasledne osnove.Takva ispitivanja imamo kada upoređujc-
mo osobincvlnstitti usvojcncdccc koja živc u istoj porodici i pod istim uslovima. Ta-
kviin postupkom ispitivao je jedan istraživaČ 400 usvojene dece, koja su sva bib odvojena
od roditeija pre nego što su imala 6 mescci i dara na staranjc pojcdinim porodicama. Upo-
redivane su osobine ove decc i sa osabinama članova porodica koje su ih usvojiic i sa oso-
binama njihovih stvarnih roditelja. Ispitivanja su pokazala da je bib veća podudarnost u
inteligenciji izmedu stvarrtih roditeija i od njih odvojene dece nego izmedu decc i poro-
dica koje su ih usvojiie. Aii razne druge osobine ličnosti pokazale su se visc zavisne od
sredine u kojoj su deca živela.

Uloga nasleda i sredine t kako pokazuju ova i druga ispitivanja, razlićita jc za razvitak
različitihosobina. Za fbrmiranje spasobnosd, pa onda za formiranjeosobina tempera-
menta, uloga nasieda je veća nego što je njena ulogau oblikovanju razlieitih karakternih
crta. Za formiranje karakternih osobina, medutim, značajnija je uloga sredine. Ali i on-
de gde je uloga nasleda znatna, kao što je na primer za razvitak inteligencije, ona se sa-
stoji pre svega u tome što odreduje granice razvitka nasledenih dispozicija. Od osobe ko-
ja je duševno zaostala, na primer od nekog idiota, nijc moguće ni u najboljim uslovima
stvoriti inteligentnu osobu. Ali do kog de se stcpcna razviti inteligencija kod pojedinca
koji ima nasledne osnove za njen prosečan ili visok razvitak, zavisićc u vclikoj mcri od
mogućnosti koje srcdina pruža za razvitak intcligencije.

PlTANJA I ZADACI

1. Koji su činioci izazvali pojavu rada kao karakteristilce ljudske aktivnosti?

2.'Koji su organski uslovi za javljanje -rada?
3. Kako je nastalo formiranje ruke i kakav je uticaj ono imalo na drugc or-
ganskepromene? •••. <3 :•.. , . UM:
4. Kakve posledice ima radza razvitak čoveka i njegovih karakteristika?
5. Koji su činioci izazvali javljanje govora i koji su uslovi bili potrebni da se
pojavi govor? •" -• • r' •'•: -?. • •• '
6. Sta sc podrazumeva pod govorom, a štaipod:jezikom?
7. Kakvaje funkčija govbra? '"'"'"•
8. U čemu doiazi do izražaja razvitak.psihičkih funkcija čoveka u toku nje-
gove filogeheze? '
9. Sta zastupa nativističko a šta empirjstičkp slivatanje o razvitjcu ppjedtnca?
10. Koji sve faktori odteduju pđiKieki;razvi,ta,k.jcdinke? ..
11. Kakvo je biolOško- objašnjenje pojaVe; inasled^ 1 nasieđivanja?
12. Sta se podrazumeva pod sazr.evanjem? Naveditc primcrc za pojavu sazre-
vanja kod čovelca. ' " * ••'•
13. Kako sredina i vežbanje utiču na opšte osnovne aktivnosti a. kako na spe-
cifićne aktivnosti?
14. Opišite polcušaj da se majmun nauči da govori. Sta kazuju rezultati ovog
pokušaja?
15. Sta se podrazumeva pod sredinora i kaicva je njena uioga u razvitku psi-
hičkog života kod čoveka?
16. Navedite, na osnovu vlasdtoga iskustva, primere o različitim posledicama
(na razvitak-pojedinca) različitih socijalnih sredina.
17. Kakva je uloga aktivnosti u-.razvitku sposobnosti čoveka? Navediceprimcr
koji pokazujc značaj aictivnosti. .-
18. Na koji je način moguče proučavad ulogu nasleda i ulogu sredine na raz-
vitak psihičkog života? "••}*•••• ••''••
19. Kakva je uloga nasleda a kakva sredine za razvitalc pojedinih osobina ličnosa?

Razdoblja u razvitku pojedinaca

V
Cetiri glavnaperioda

Neki uslovi u razvitku psihičkog života svih ljudi u znatnoj su meri slični.
Slični su tako neki biološki uslovi kao i neki od socijalnih uslova. Odredc-
ne biološke procese, kao što su procesi sazrevanja i starenja, a koji se odvi-
jaju odredentm redom, imamo kao opštu žakonitost koja važi za sve poje-
dince. S druge strane, svi ljudi u mnogim društvenim zajednicama nalaze
se u izvesnim razdobljima svoga života pred rešavanjem sličnih probiema,
u slidnim situacijama. Takve za sve Ijude slične simacije i slični problemi
kojc svi treba da rešavaju jesu odvajanje od porodične sredine i osamosta-
Ijenje od roditelja, izborzanimanja i osnivanje porodice. Za sve isti tok od-
redenih bioloških procesa i redovno postavljanje sličnih probiema pred sva-
kog pojedinca dozvoljavaju da se konstruiše opšta shka psihičkog razvitka
i nadu opšte karakteristike pojedinih perioda razvitka ponašanja čoveka.
Najčešće se kao razdoblja u razvitku života čoveka razlikuju: detinjstvo,
mladalačko doba, zrelo doba i staračko doba. ~

g
5
is

y~Prv° iazdobljc r doba'dctinjstva t traje od rodcnja do puberteta. U okvirn ovog perioda mo-
guće je razlikovari nekoliko užih razdoblja. Često se razlikuju prvo detinjstvo - do kraja
druge godine života, rano dctinjstvo - do kraja šeste godine, s r c d n j e - o d šeste do dcve-
^re^ndinft i kasnf> ili pozno detinjstvo - do kjaja dvanaeste godinsj Već u ranom d e t j n j -
stvu t pored hioloških faktora,odlučnu ulogu imaju faktori socijalne sredine. Izmedu soci-
jalnih faktora, značajnih za razvitak deteta, ističe se postupak roditelja, pre svega majkc,
pri ishrani deteta, pri navikavanju na čistoću i disciplinu koja se 2abteva od deteta. A3i na-
ročito važnu ulogu, kako pokazuju ispitivanja, ima obim pažnje i Ijubavi koja se ukazuje
detetu. Ispitivanja pokazCiju da je najbolji uslov za razvitakzrele i zdrave ličnosd srdačan i
topao odnos, ali i izvesna strogost u suzbijanju neželjenih reakcija detcta.
£jOd značaja za razvitakličnosti jesu i razni d o g a d a j i u kasntjim etapama detinjstva. T a -
ko polazak u Školu prcdstavlja važan m o m e n a t , jer dolaskom u školu dete ulazi u novu
sredinu u kojoj treba da se samostalno snalazi. A k o dete u rome ne uspe, ako ne uspe da
saradeje sadrugom decom.ako dođe do neprijateijstva ili potcenjivanja od strane drugo-
va, ro može dovesti do formiranja osobina, kao što su plašljivost ili sddljivost ili njima su-
protnih osobina, kao Što su agresivnost i preterana težnja za isticanjem.
Mladalačko doba
D r u g i važan period jeste mladalačko doba^Naročito su važnadva momenta u to doba; fi-
zioioški razvitak i socijalni razvitak. U ovom periodu dolazi do naglogtclesnog razvit-
k a koji poćinjc sa jcdanaestom godinom i srnanjuje se naglo u šcsnaestoj godini, Dolazi
do porasta visine, težine, sazrevanja seksualnih organa, javljanja sekundarnih polnih ka-
rakteriscika (kao što su'promene u glasu i u karakterističnim teiesnim oblicima za m u -
Škarce i i e n e ) j \
Problemi na koje nailaze dečak i devojčica u to doba razlikuja se u različitim društvima.
{ g b l c n o se kao najznaćajniji m o m e n a t u tom razdoblju ističe polno sazrevanje i neke vr-
ste psihološke krizeu vezi s tim, Antropološki podaci, medutim, pokazuju da takvih psi-
hičkih reškoćai kriza n e m a u svim društvenim zajednicama.U nekim je prelaz iz detinj-
stva u zrelo doba posrepcn, relativno lagan i bez konflikata. Za činjenicu šro je taj period
mladosti u društvima zapadne civilizacije ispunjen sa vise kriza i sukoba, prcma mišlje-
nju mnogih psihologa, nije jedini razlog u polnom sazrevanju nego i u tome što dečak i
devojčica u to doba stoje pred više različitih i za njih tesko rešivih problema.
jjVoblemi u tom periodu nisu izazvani jedino, a obično ni prvensrveno, seksualnim sa-
zrevanjem. U to doba se razvijaveoma intenzivna tcžnja za nezavisnošću t samostalnošću
i žclja da mladić j devojka budu prihvaćeni kao ravnopravni sudionici u raznim odnosi-
ma.Postoji, medutim,7avi$nost od roditelja i sredine i neiebcžnost da se prihvataju nji-
hovi zahtevi, a ne postoje potrebni psihološki uslovi (iskustva, izgradeni stavovi, formi-
rane lične karakteristike, znanja) za punom samostaJnošću i nezavisnošću. Dalje, čcsto je
p o t r e b n o več U tom periodu opredeliti sezazanimanje ili vrstu studijaiako ne postoje svi
uslovi da se donese odlukau skladu sa stvarnim interesima i mogućnosdma mladog čoveka.
^JPJC period u kome nastaje i značajan intclcktualni i socijalni razvoj. Razvija se for-
malno operaciona inteligencija, kako se Pijaže izražava, u tom razdoblju. Karakteriše je
razvijenost operisajija apstraktnim pojmovima i razvijanje hipotetičko-deduktivnog mi-
šljenja, sposobnosd da se iz zamišljenih prctpostavki izvedu razne iogički moguće posle-
dice. Razvijeni interes za društvene probleme i formiranje mnogih novih sociiainih sta-
vova p o d s t i č u adolescenta da koristeći razvijene intelektuaine sposobnosu razmišlja i
zaključuje o drušcvenim pitanjima, Ijudima i odnosima medu njima - izvodeći iz pretpo-
stavki idejc za kojc sc emocionalno veoma vezuje. Istovremeno se uočava da u životnoj
stvarnosti nema te dosledriosti koja se javlja u idejama, da postoji raskorakizmedu pro-
klamiranih principa i vrednosti i stvamog ponašanja odraslih. O t p o r p r e m a autoritetu,
izacvan već intenzivnom željom za nezavisnošću, dovodi usled toga do kritičkog stava ne
samo prema roditeljima nego prema odraslima uopšte i institucijama koje su stvorili i odr-
žavaju. Zivo se teži da se nadu i shvatanja koja obcćavaju ostvarenje onakvog društva i
onakviii odnosa koji se smatcaju boljim od onoga u kome živi mladi čovek
J^fiuspeh 11 rešavanju brojnih problema koji se javijaju u tom periodu, a naročito neuspeh
da se afirmiše i istakne, izaziva kod izvesnih mladih Ijudi p o j a v u agresivnosti i raznih
drugih oblika destrukdvnogponašanjaili, opet,povlačenjeusebe i napuštanjeinteresaza
drušrvo i društvena pitanja. Odnos razumevanja i tolerantnosti roditelja i sredine - sa ko-
j i m ide uporedo postavljanje obaveza i odgovornosduskiadenih mogućnostima uzrasta,
humanistička društvena shvatanja i norme, a prc svega, vlastiti napor da se neizbežno u
to doba dileme i problemi reše — pomoći će ne samo da teškoće ne budu preteške ncgo i
da taj period, bogat doživljajima i saznanjima,- postane pogodna osnova za formiranje pot-
v
p u n e i Zrele ličnosti. i ."
X>oba%relosti
I Sledeće razdobijc naziva se pcriodom zrelosd. Njegova se približna gtanica možc odrc-
aiti do 60 godina, Još izmedu 20 i 30 godina kod većine pojedinaca dolazi do rešenja naj-
važnijih problema u individualnom životu čoveka (nalaženje trajnogzanimanja, ženidba
i stvaranjeporodice). Rešenje ovih problema redovno izaziva izvesne promenc u osobi-
namaličnosti (razvijanje osećanja odgovornosti i ozbiljnije shvatanje života),
Pcriod zrelosti koji čini najduže razdoblje u životu pojedinca odlikuje se maksimalnim raz-
vitkom fizičkc snage i najvećom produkrivnošću u toku žrvota. M o g u se razlikovati uža
razdoblja u t o m periodlt, Koja $c medusobno dosra razJbkuju. U prvom užem razdoblju ft-
zička snaga jc na vrhuncu. Aii ona vcć posie tridcsetih godina neznatno opada, a od pcde-
setih mnogo brže, U to doba počinju i da znatno skbe čulne sposobnosti: slabije se čuju
visoki tonovi, razvija se dalekovidost kao sakonira pnjava, javljaju se smetnje u radu unu-
trašnjih organa. Menjaju se i interesovanja: shbi interesovanje za fizlcku aktivnost i uop-
šte za uprainjavanje raznolikih vrsta aktivnosrt, a raste interesovanje z.a odredenu vrstu ak-
tivnostl i za staino i uže društvo.

(L)oba starosti
—
Poslednje razdoblje ćini staraćko doba, Kao što je pomenuto, već od pedesctihgodina po-
ćinje osetno smanjenje sposobnpsti pojedinih vitalnih organa (organa za disinje, za kr-
votok, za protiavu.žlezda sa unutralnjim iučenjem, mišićTi ćula). A naroćito slabi funk-
cionisanje pojedinih organa iza šezdesetih godina, kad se, po pravtlu, javljaju slderotične
pojave.Javljanje i širenje sklerotičnih pojava imaza posledicu smanjenje elastičnosti ner-
vnog sistema i promene u mnogim psihičkim fiinkcijama. Smanjuje se sposobnost pim-
ćenja i pojačava zaboravnost, teže sc snaiazi u novim siruacijama, težć menjaju navike.

Treba, medutim, istaći da dušcvnc sposobnost^iakojjj^srna^^

no manjoj meri i znatno sporije nego EziČkč.U tom pogledu postoje t vclike individuai-
"he raztike. Novija istraživanja pokazuju da vcćina starijih Ijudi nije postala manje sposob-
na za vršenje različitih aktivnosti. Stariji ljudi doduše manje uspevaju u rešavanju za njih
novih zadataka (zato i u rešavanju testova inteligencije), ali njihova sposobnosr shvatanja,
rezonovanja i ocenjivanja ne opada znatno. Cak, kao šro pokazuju pojedina ispitivanja, sa
starošću mogu ove osobine i da porastu kod pojedinaca, zahvaljujući njihovom većem is-
kustvu, većoj strpljivosti i većoj ncpristrasnosti u donošcnju occna,

Istraživanja pokazuju da i stari ljudi iznad 60 godina postižu dobru produktivnosr u indu-
strijskom radu, Kod njih jc manje nesreća pri radu, jednomerniji je radni učinak, manje
ima napuštanja posla. Ni opšta produkttvnost nije manja nego kod mladih ljudi, ako nije
reč o poslu koji zahteva bržc reakcije. Slični su podaci i u vezi sa automobilskim nezgoda-
ma: iako mladi ljudi imaju bolje rezultate kad se ispituju njihove motorne reakcije (brzina
reagovanja i uskladivanja pokreta), ipakje kod mladih ijudi postotaksaobraćajnih nesreća
znatno veći ncgo kod starijih ljudi, čak i onih iznad 60 godina.

Najteža prateća pojava starosti je povlaćenjeu sebe, otudivanje od okoiine, osećanjc su-
višnosti i slabljenje interesovanjazapojave u najbližoj okolini. Ali to nisu neophodnc pra-
teće osobine starosti. I pojedinci koji stare, kao i drušrvo, mogu mnogo doprineti da se i
ove teškoćc starosti umanje. Važno je da se stari ljudi sami bore prottv tcndcncije povla-
Čenja u sebe, da nastoje da ostanu u što življem dodiru sa svojom okolinom, da budu za-
interesovani za ono što se zbiva oko njih i što aktivniji. AJi još je važnije da postoji pravi-
lan odnos društva prema starosti i taJcvo organizovanjc dmitvenogživota koje će omogućiti
što duže aktivno učešće u njemu. Uostaiom, u interesu je i drušrva da se omogući što du-
že aktivno učešće pojedinaca u drušrvenom životu, tim pre što se sa napretkam civiiiza-
cije znatno produžava Ijudski vek i što stari ljudi činc sve veći postotakstanovništva.
visoki tonovi, razvija se dalekovidost kao zakonita-pojava, javljaju sc smetnje u radu u n u -
crašnjih organa.Menjaju se i inceresovanja: slabi interesovanjc 7.a fizičku aktivnosc i uop-
šte za upražnjavanje raznolikih vrsta aktivnosti, a raste inrcresovanje za odredenu vrsru ak-
tivnosti i za stalno i uže društvo.

Doba starosti ^ J )
Poslednje razdoblje čini staračko doba. Kao što jc pomenuto, vcć od pedcsctih godina. po-
činje osetno smanjenjc sposobnosti pojedinih vitalnih organa (organa za disanje, za lcr-
votolc, za probavu, •žlezda. sa unurrašnjim. lučenjom, mišida i čula). A naročito slabi funlc-
cionisanjc pojcdinih organa iza šezdesetih godina, kad se, po pravilu, j^vljaju sklerotičnt
pojave Javljanje i širenje sklerotičnih pojava tma za posledicu smanjpftje elastičnosti ner-
vnog sistemai promene u mnogim psihičkim funkctjama, Smanjuje se sposobnosr pam-
ćenja i pojačava zaboravnost, teže se snalazi u novim situacijama^teže menjaju navikc.

Treba, mcdutim, istaći da duševne sposobnosti, iako se smaiijujn, smanjuju s e u z n a t -

no manjoj m e r i i znatno sporije nego fizičke.U tom pogledu postoje iveUke individual--
ne razlike. Novija istraživanja pokazuju da većina starjjih ljudi nije postala manjc sposob-
naza vršcnje različitih aktivnosti. Stariji Jjudi dodijse manje uspevaju u rešavanju za njih
novih aadataka (zato i u rešavanju testova inteligphcije), ali njihova sposobnost shvatanja,
rczonovanja i ocenjivanja ne opadaznatno. Čak', kao što pokazuju pojedina ispitivanja, Sa
starošću mogu ove osobine i da porastu kod,pojedinaca, hvaljujući njihovom većem is-
kustvu, većoj strpljivosti i većoj nepristrasiiosti u donošenju ocena.

Istraživanjapokazujudai stariljudiižnad 60 godina postižu dobruproduktivnost u i n d u -

strijskom radu. Kod njihje manjenesrcća pri radu,jednomerniji je radniučinnk, manje
ima napušranja posla. Ni opšw'produktivnost nije manjanego kod mladih Ijudi, ako nije
rcč o poslu koji zahtevabržp'reakcije, Slicni su podaci i u vczi sa automobilskim nezgoda-
ma*. iako mladi ljudi imaja bolje rezultate kad se ispituju njiliove motorne reakcije (brzina
reagovanja i u s k l a d i v ^ a pokrcta), ipakje kod mladih Ijudi postotak saobraćajnih nesreća
znacno veći nego k m scarijih Ijudi, čaki onih iznad 60 godina.

Najteža praccefa pojava scarosci je povlačenje u scbe, otudivanje od okoline, oscćanje su-
višnosti i slđoljenje interesovanja za pojave u najbližoj okolini. Ali to nisu neophodne pra-
teće osoKne starosd. I pojedtnci koji stare, kao i drustvo, mogu mnogo doprincti da se i
ove tplkoćc starosti umanjc. Važno je da sc stari ljudi sami borc protiv tendcncijc povla-
ćcpja u sebe, da nastoje da ostanu u što življem dodim sa svojom okolinom, da budu aa-
jriteresovani za ono šro se zbiva oko njih i šco aktivniji. Ali još je važnijc da postoji pravi-
" lan odnos drušrva prema scarosti i takvo organizovanje društvenogživoca koje će omogućiti
što duže aktivno učešćeu njemu. Uostalom,u interesu je t društva da se omogući šco du-
že aktivno učešće pojedinaca u društvenom živoru, tim pre što se sa napretkom civiliza-
cije znatno produžava Ijudski vek i što stari Ijudi čine sve veći postotak stanovništva.
visold tonovi, razvija se dalekovidost kao zakonita pojava, javljajm se smetnje u radu unu-
trašnjih organa. Mcnjaju se i interesovanja: sJabi interesovanje za fizicku aktivnost i uop-
šte za upražnjavanje raznolikib vrsta aktivnosti, a rastc interesovanje za odredenu vrsru ak-
tivnosti i za stalno i uže društvo.

j^DobJ^tarosti
Poslednje razdoblje čini staračko doba. Kao što jepomenuto,već od pedesetih godina po-
činjeosetno smanjenje sposobnostipojedinihvitalnihorgana (o*ganaza disanje,za kr-
votok,za probavu, žlezda sa unutrašnjim lučenjem, mišića i čujđf. A naročito slabi funk-
cionisanje pojcdinih organa iza šezdcsetihgodina, btd se,p<3 pravtlu, javljaju sklerotične
pojave.Javljanje i širenje sklerotiĆnih pojava ima za poslcdicu smanjenje elastičnosti ner-
vnog sistema i promenc u tnnogim psihičkim funkcijama. Smanjuje se sposobnostpam-
ćenja i pojačava zaboravnost, teže se snaJazi u noviny£ituacijarna, teže menjaju navike.

Treba, medutim, istaći da duševne sposobnosff, iako s e s m a n j u j u , smanjuju scu znat-

no m a n j o j meri i znatao sporije riego fizičk^/U com pogledu postoje i vclike individual-
ne razlike. Novija istraživanja pokazuju da^ećina starijih ljudi nije posrala manje sposob-
na za vršenje različitlh aktivnosti. Starijj/fjudi doduše manjc uspevaju u rešavanju za njih
novih zadataka (zato i u-rcšavanju tesriJva inteligencijc), ali njihova sposobnosr shvatanja,
re2onovanja i ocenjivanja ne opada tfnatno.'Čak, kao što pokazuju pojedina ispirivanja, sa
starošću mogu ove osobine i da pprastu kod pojedinaca, zahvaljuiući njihovom većem is-
kustvu, većoj strpljivosti i većobtiepristrasnosti u donošenju ocena.

Istraživanja pokazuju da i sta.6 ljudi iznad 6 0 godina postižu dobru produktivnosc u indu-
strijskom radu. Kod njih ić manje nesreća pri radu, jednomerniji je radni učinak, manje
ima napuštanja posla. Ni'opšta produktivnost nije manja nego kod mladih ljudi, ako nijc
reč o poslu koji zalueva4jrže reakcijc. Slični su podaci i u ve2i sa auromobilskim nezgoda-
ma: iako mladi Ijudi ifnaju bolje rezultate kad se ispituju njihove mororne reakcije (brzina
reagovanjaiusklad|Vanjapokreta),ipakje kod mladiJi ljudi postoiaksaobiaćajnih nesreća
znatno veći nego kod starijih.Ijudi, čak i onih iznad 60 godina.

Najteža pratećsr pojava starosti je povlačcnjcn scbc, otudivanje od okoline, osećanje su-
višnosti i slabljenje interesovanja za pojave u najbližoj okobni. Ali to nisu neophodne pra-
tcćc osobine'starosti. I pojedinci koji stare, kao i društvo, mogu mnogo doprineti da se i
ove teškoćć starosti umanjc. Važno je da se stari Ijudi sami bore protiv tendencije povla-
Čcnja u sebe, da nasroje da ostanu u šco življem dodiru sa svojom okolinom, da budu za-
interesovani za ono što se zbiva oko njih i što aktivniji. AJi još je vainije da postoji pravi-
lan odnos drušcva prema starosti i takvoorganizovanje društvenogživota koje će omogućiti
što dužc aktivno učcšće u njemu. Uostalom, u interesu je i drušrva da se omogući štft du-
i e aktivno učešće pojedinaca u društvenom životu, tim pre što se sa napretl<om civiliza-
cije znatno produžava Ijudski veki što stari Ijudi čine sve veći postotak stanovništva.
 PlTANJA I ZADACI

1.Koja su četiri često razlikovana razdoblja u životu Čoveka?'

2. KojL se posebni periodi razlikuju u okviru razdoblja detifojstva?
3. Koji sve momenti u razdoblju mladalačkog doba iza-zivaju probieme i di-
leme?
•4. U čemu se izražava intelektualni i socijalni razvoj u p e r i o d u adolescen-
cije? • .
5. Navedite, na osnovu vta.st.itog iskustva i.na osnovu poznavaiija svojih dru-
gova i drugarica, kakve su kaiaicteristike ponašanja i koji su najčešći pro-
blemi mladih ljudi vaseg doba.
6. Kada nastaje period zrelosti i šta ga karakteriše?
7. Koje sve promene u psihičkim funkcijama i u ličnosti nastupaju ša starenjem?
IISISTEMATSKIDEO
Ov O P A Ž A N J E

CVv U Č E N J E I PAMĆENJE

MIŠLJENJE
OSEĆANJA
Motivacija 1 aktivni život
Ličnost

HRCTI •
^vU;..

w
Dosad smo razmatrali psiliički život i ponašanje kao jedinstvenu celinu,
kao što i jeste u stvarnosti. Nismo posebno prikazivali pojedine psihičkc
procese - kao što su opažanje, pamćenje i učenje, mišljenje, emocije 1 mo-
tivacije, ni pojedine vrste osobina ličnosti - kao što su remperament, ka-
rakterne osobine i sposobnosti. Kod čoveka se i ne odvijaju samo pojedini
procesi i on ne pokazuje samo izolovane osobine. Covek uvekistovreme-
no i opaža i ocenjuje šta je opazio i razmišljao o tome, a ono što je opazio
izaziva u njemu odredena shvatanja i podstiče ga na akciju. Svi ri doživlja-
ji istovremeno su sastavni deo njegovog držanja 1 njegovih postupaka.Naj-
zad, nema ni doživljaja koji ne bi bili uvek doživljaji odredenog čoveka,
jedne određene ličnosti.

Aii tako složenu pojavu kao što je ponašanje živih bića, a posebno pona-
šanje čoveka, mi ne bismo mogli proučavati i prikazivati samo u njenoj
stvarnoj celovitosti. Zelimo li daupoznamo ponašanje i psihički život čo-
vcka, mi moramo odvojeno razmatratipojedine strane toga ponašanja, po-
jedine vrste doživljaja i pojedine vrste osobina. Istovremeno, ako želimo da
saznamo o zakonitostima ljudskog ponašanja, moramo do odredenog stc-
pena i da zanemarimo osobenost doživJjavanja i ponašanja pojedinaca i da
obratimo pažnju na ono što je opšte i slično,

U ovome delu knjige mi ćemo razmatrati pojedine psihičke procese. Pri

takvom sistematskom izlaganju mogli bismo početi sa izlaganjem proccsa
učenja i pamćenja ili procesa motivacije ili pak opažanja. Mi smo sc opre-
delili, kao što je to u mnogim pregledima psihičkog života čoveka učinje-
no, za to da izlaganje počnemo sa prikazivanjem procesa opažanja, Ruko-
vodili smo se pri tome time da su prvi odredeni i svesni psihički procesi u
razvitku psiliičkog života živih bića oseri i opažaji, kao i rinie što su opa-
žaji osnova i bitni sastavni deo učenja i pamćenja, mišljenja kao i motiva-
cije i Ijudske akcije.
 Saznajniprocesi
Covek se utoliko uspešnije snaiazi u sredini u kojoj živi i utoLiko potpunije
je savladava, ukoliko je više u mogućnosti da proširi i produbi svoja saznanja
0 njoj. Covek o pojavama i zbivanjima oko sebe stice saznanja preko saznaj-
nih ili intelektualnih psihićkili procesa — opažaiijem. tičenjepi t mišlje-
njem. Osnovu svih ovih saznajnih procesa čini opažanje. Zahvaljujući čove-
kovoj sposobnosti da preko čulnih organa dobije podatke o svetu koji ga
okružuje, ovaj musvet postajepristupačan ičovekjeu stanjuda zapažapred-
mete u svetu i njihova svojstva. Proces kojim postajemo svesni prisutnih pred-
meta, a na osnovu njihovog delovanja na čula, nazivamo opažanjem.

M i bismo, medutim, imali veoma ograničeno znanje i veoma bismo se te-

ško snalazili u svetu da se naše saznanje zadržava samo na opažanju. Za-
hvaljujući funkciji pamćenja i učenja mi smo u mogućnosti da obnavljamo
u svesti ono što smo ranije opazili i da stičemo nova iskustva: da pamtimo
1 učimo, Koristeći se opažanjem i £amćenjem mi smo u mogućnosti da i
dalje produbijujemo-svoje saznanje time što uočavamo razllke i sličnosti
medu predmetima i pojavama i uvidamo odnose među njima, ukiatko što
kod čoveka pored opažanja i učenja postoji i funkcija mišljenja. Ali i ovi
složeniji oblici saznanja mogući su zahvaijujući torrte što nam opažanje da-
je matcrijal za procese učenja i mišljenja..

•v

Sta podrazumevamo pod

V o

Složenost opazanja
Objektivan svet, kao što pokazuje fizika, nije ništa drugo nego stalno l<xe-
tanje različitih vista energije. Već niže životinje, ajoš u većoj meri više ži-
 votinjske vrste, a posebno čovek> registruju preko čulnlh organa 1 zahva-
ljujući postojanju nervnog sisteraa ovo kretanje energije. FiziBco^hemiL
ske_procese koji deluju na čulne organe i koje smo u stanju da svesno do-
^ivijTXQ_rtazivamo dražima. Reag;ovafrfe*na draži p o s r e d s t v o m culniJt
organa čini osnovu naleg opažanja. Opažan[e se zato često~odreduje lcao
neposredno saznanje predmeta 1 pojava posredstvom čula.
Ali opažanje nije tako jednostavan proces kao šco bi na osnovu takvog de-
finisanja moglo da se zaključi. Naprotiv, opažanje je složen proces. Opaža-
nje uključuje u sebe više različitih procesa. Prejjvega, čovek ne r^^g^j^ ua
svedraži na ko|e bi mogao da u datom trenu'tku reagujie. On je stalno izlo-
žen delovanju izvanredno velikog broja draži, a između tog velikog broja on
stalno reaguje, na v m m a ngranirF.n Krnj. opaža s a i n n mali hroj H r a r i J ^ a _
druge draži ne reaguje, ne zapaža ih. O n vršj., drugim rečima, izbor ili se- (J,
lekciju izmedu draži koje u svakom trenutku deluiu na njegova čula. Aji i l—'
one draži na koje rea^uje on prima na određem način. Ne prima ili svaku
ZasebeTTikaoprostusumudraži nego ihprima 1 zapažakaoodređeriece-
llne. Tirnćellnama on daje na osnovu svoga iskustva odredeni smisao i opa-
ža ih kao sasvim odreclene predmete i pojave u svojoj sredini. Opažanje je,
dakle, složcn proces kojt se sastoji od izbora ili selekcije između draži koje
deluju na naša čula, njiliovoo; organizovanja iLcelinil-tiimačenj^tih eeli-na,—

Ponekad se doživljaji koje imamo u trenutku kad predmeti okolnog svera

deluju na naša čula označavaju kao subjektivni odrazobjektivno đatili
predmeta, pa se i opažanje ili percipiranje određuje kao subjektivno odra-
žavanje objektivnog sveta preko čula. Međutim, treba imati na umu da opa-
žanje nije nikad odražavanje u tom smislu da predstavlja prostu kopiju
predmeta kao što bi bila slika nekog predmeta u ogledalu. Opažanje i do-
življaj koji imamo kao rezultat opažanja, a koji nazivamo opažajem, zaista
zavise u prvom redu od predmeta koji deluju na naša čula. Ako se ti pred-
meti bitno izmene, izmenićc se naši opažaji o njima. Ali opažaji ne zavise
samo od predmeta i osobina predmeta nego zavise i od mogućnosti naših
čula i našeg nervnog sistema da prime i registruju draži; kao i od razlicitih
subjektivnih faktora, pre svega od našeg iskustva i naših potreba. Opažaj
je, dakle, subjektivna slika predmeta koji deluje na naša čula, ali nije njiho-
va neposredna i potpuna kopija. Zato bi, iako opštije, tačnije definisanie
opažaja bilo: svest o predmetima i njjhnviTn ffvnjcrvtmg kada deluj>,t pepn- \
sredno na naša čula.

101
 Opažaji i oseti
( Kada na naša čula dcluju predmeti okoline i mi konstatujemo da je ono što
\ zapažamo knjiga ili sto, automobil ilj ćovek - govorimo o opažajima. Ako,
/— zahvaljujući čulima, konstatujemo postojanje samo nekog svojstva na pred-
\ ' metima oko nas, na primer crvene boje neke knjige ili jačinu zvuka koji pro-
\ izvodi automobil — govorimo o osetima.

Ali kao što nema pojedinih svojstava predmeta izvan predmeta, nema re-
dovno ni oseta koji bi bili van opažaja. Oseti se doživljavaju redovno u sa~
stavu opažaja.Mi možemo da obratimo pažnju na pojedino srvojstvo pred-
meta } na ton boje ili na jačinuzvuka. Ali u takvom slučaju mi namerno iz
celine izdvajamo jedan njen deo. Proučavajući psihičke procese mi često
tako i činimo jer to nam omogućava da potpunije proučimo proces opaža-
nja. M i možemo u eksperimentalnoj situaciji stvoriti uslove za doživljaj
oseta. Ako tankim, šiljatim predmetom, na primer dlakom, podražimo po-
višinu kožc, imaćemo oset dodira ili ako kroz uski otvor posmatramo cr-
venu površinu nekog predmeta, imaćemo oset crvene boje. Aii iako tako
postupamo u proučavanju i u prikazivanju rezultata proučavanja opažanja
i govorimo posebno o osetima i pojedinim njihovim vrstama i osobinama 5
treba da smo svesni toga da namerno i veštački izdvajamo pojedine mo-
mente iz celine.

© Culni orgasii i oseti

Nastanak oseta
D a dođe do oseta, potrebno je da postoje fizičko-hemijski procesi koji de-
luju na neko od čula, osposobljeno za prijem tih procesa. Kad fizičkojihe-
^mijsjjd-Proeesi, koje nazivajno dražima, deluju na čulniorgan, onjjugier-
vnijn ćelijama (kojg~sejiala2č u ćulu) lzazivaju odfe^enuvrstu fiziološkog
procesa koji nazivamo nervnim uzbuđeiijem lHnadraŽ^em. fTervno už-
buđenje se neuronima prenosi do odredenih delova moždane kore. Kad
nervno uzbudenje dopre u određenu oblast moždane kore, posebno za sva-
ku vrstu čula, javljase u tom delu doživljaj, psihička pojavakojom posta-
jemo svesni draži koja je delovala na čulni organ i koj U naziwTiTo^šeromT
 Ilustrovaćemo to na jednom primeru. Svetlost se sastoji od elektromag-
netskih talasa čija dužina nijeveca od 800 milimikrona (mikron je hiljadi-
ti deo rnilimetraja milimikron hiljaditi deo mikrona), ni manja od 400 mi-
limikrona. Svetlosni talasi od 400 do 800 milimikrona jesu draži na koje
je oko osetljivo i koje nazivamo dražimaza yid, Ovi talasi proiaze kroz po-
jedine delove oka i dolaze do mrežnjače koja je sasravijena od nervnih će-
lija.U mrežnjači se fizički proces (elektromagnetski talasi) pretvara u fizi-
ološki proces, u nervno uzbudenje. Ovo nervno uzbudenje širi se nervnim
putevima do vizuelne zone koja se nalazi u potiljačnim delovima možda-
ne kore. Kad nervno uzbuđenje dopre u te delove, izaziva javljanje psihič-
ke pojave koju nazivamo osetom.To može biti oset crvenog, žutog ili pla-
vog, u zavisnosti od toga kolika je bila dužina elektromagnetskih talasa koji
su podražili mrežrijaču oka i nervnim putevima, u vidu nervnog uzbuđe-
nja, delovali na moždami koru.

Vrste draži i čnla

Draži možemo razlikovati s obzirom na vrstu fizičko-hemijskih procesa,
pa možemo razlikovati mehaniČkedraži, svetlosne draži, termicke i hemij-
ske draži. Draži možemo razlikovati i prema poreklu, prema tome odalde
dolaze. Prema ovome merilu možemo razlikovati: spoljašnje ^raii, koje
sveta koji nas okružuje, i unutrašnje~3razi, kao što
j u fizićkorhamiiske pro^iene unašem sojjstvenom telu.

U t o k u razvitka živih bića formirali'su se posebni organi osetljivi na poje-

dine vrste draži. Qve organe podešene za primanje opažajnili draži na-
zivamo čuinim organima Covek ima veći broj čulrnlTorgana. Danas se
razlikuje deset i više različitih čulnih organa. M o ž e m o ih razlikovati pre-
ma vrstama energije za koju su osedjivi i vrstama oseta koje preko njih do-
življavamo. Tako se razlikuju čulo vida kao organ za primanje svedlosnih
draži, čulo sluha za prijem odredenih vrsta mehaničidh draži, čulo dodira
za prijem druge vrste mehaničkih draži, čulo mirisa za prijem odredene vr-
ste hemijskih drazi, čulo ukusa za prijem druge vrste hemijskih draži, za-
tim čula za toplo, za hladno,za bol, za kinestetske, statičke i organske osete.

Zahvaljujući postojanju različitih čulnih organa, mi razlikujemo različite

vrste draži i imarno različite vrste (ili modalitete) oseta, a zahvaljujući ose :
tljivosti čulnih organa, mi možemo kod iste vrste draži zapaziti razllke u
njenoj jačini i njenom kvalitetu.

Adekvatne i neadekvatne drazi

Culni su organi posebno osetljivi na pojcdine vrste draži. Oni su naročito
osetljivi na one vrste draži za čiji su se prtjem i formirali i razvili u toku evo-
iucije i prilagođavanja živih bica svojoj sredini. Medutim, culni organi ni-
su potpuno neosetljivi i na neke druge vrste draži, Oko je, na primer, pre
svega osetljivo na eiektromagnetske talase. Ali ono je osetljivo i na meha-
ničku draž; i jači pritisak na oko izaziva doživljaj svetlosti. Eiektrično dra-
ženje izaziva kod svih čula javljanje oseta karakterističnih za pojedino ču-
lo. Q n e draži zakoje čulo nije posebno prilagoženo a koje ipak izazivaju
osete - doduše neodređene i nejasne - nazivamo neadekvatnim dražima
šu miZza ^ E j ^ r p m ^ l e ^ H k g e d c t K n na kcje-jc-efig,
p o pravilu, veoina os.etljivo.

Nemački fiziologJ.Miler (J.Milier), polazeći od pojave neadekvatnih dra-

ži, formulisao je dve zakonitosti reagovanja čulnih organa: a) kad jedna ista
draž deluje na raziičita čula — izaziva različite osete i b) kad različite draži
deluju na isto čulo - izazivaju uvek isti oset.

Objašnjavao je ove zakonitosti takozvanim zakonom o specifičnim ener-

gijama čula. O n je, naime, smatrao da različke draži delujući na odredeni
čulni organ izazivaju oset karakterističan za taj čulni organ usled toga što
nervna vlakna svake.određene vrste čulnih organa poseduju posebnu^ spe-
cifičnu energiju. Po njemu bi se nervni impulsi razlikovali prema tome u
nervima kojih se čulnih organa javljaju.Mi danas znamo da se nervni im-
pulsi ne razlikuju i da je razlog što mi imamo razlicite osete u tome što ner-
vni impulsi dolaze do različitih centara it moždanoj kori.
Miler je na osnovu pojave dapostoji reagovanje i na neadekvatne draži izveo zaldjučakda
kvalltet naših osetazavisi od naše fiziološkc orgamzacijc a ae od objektivne stvamosti.
M i putein oseta doznajemo o našem načinu reagovanja, navodio je Miier, a ne o spolj-
n j e m svetu.Takvo shvatanje naziva se fizioloikim idcalizmom. Ono predstavlja nco-
p r a v d a n i pogrešan zaldjučak, izveden na osnovu zanemarivanja r a z l i k e tzmedu reago-
vanja na adekvatnc i neadekvatne draži. T a razlika je veoma velika. Reagovanje na
neadekvatne draži javlja se izuzetno i poviemeno i uvek je neodređeno. Reagovanje na
adekvatne draži javlja se redovno, po pravilu jejasno i zavisi od karakteristika draži, tj. od
svojstava u objektivnoj stvarnosti. Upravo zato mi preko čula i putera oseta dobijamo oba-
veštenja o objektivnom svetu.

Pragovi draži
Postoji posebna grana psihologije koja se bavi proučavanjem odnosa izme-
du draži i oseta, Ova se oblast naziva psihofizikom. M e d u ostaiim proble-
mima psihofizika se bavi istraživanjem odnosa izmedu jačine draži i jaČi-
ne oseta izazvane dražima. Ispitivanjem je utvrdeno d a j e potrebno da draž
ima odredenu jačinu da bi moglo doći do oseta. D r a ž mora da dostigne iz-
vestan intenzitet da bi izazvala oset. Taj najmanji intenzitet draži koji je
potreban da bi došlo do oseta naziva se apsolutmm jpragom draži. NaŠa
čulasu veoma osetljivi organi i reagujupo pravilu već na veoma male in-
tenzitete draži.Tako, na primer, već milioniti deo litra neke mirišljave ma-
terije u j e d n o m litru vodc može da izazove oset mirisa. M i smo danas u
mogućnosti,zahvaljujući izgradenim psihofizičkim metodama, da relativ-
no pouzdano merimo apsolutni prag draži. C i m je manji prag draži, ose-
tljivost čula je veća, a čim je prag draži veći osetljivost čula je manja.

Kao što je potrebno kako bi došlo do oseta da draž ima odredeni intenzi-
tet, isto tako je potrebno da bismo osetili razliku u intenzttetu da za odre-
denu meru poraste intenzitet draii, Mi ne osećamo svaki nego samo od-
ređeni priraštaj draži. Na primer, ako se nalazimo u osvetljenoj prostoriji
u kojoj gori više sijalica, čija ukupna jačina iznosi nekoliko stotina sveća,
mi nećemo zapaziti da je osvetljenje pojačano ako u sobu unesemo jednu
zapaljenu sveću. Ili, ako držimo u ruci teret od j e d n o g ldlograma, kad mu
dodamo dva grama, mi nećemo osetiti da je.teret teži. Da bismo osetili raz-
liku u intenzitetu, draž mora da porastc za određeni postotak ranijeg nje-
nog intenziteta. Ovaj priraštajjdraži koji je potreban da bismo ga primeti-
li, naziva se pragomrazlikeiHBiterencijiaLmm p r a g o m drazi.

(J)- Veberov i Fehnerov zakon

Naročito zasiužni za upoznavanje veze između jačine dfaži 1 jačine oseta
jesu naučnici Veber i Fehner. Nji'ma pre svega dugujemo za i danas veoma
često korišćenje merodeza ispitivanje apsolutnog i diferencijalnog praga.
NjLhova posebna zasluga je u tome što su utvrdili zakonit odnos izmedu
porasta draži i porasta oscta. Veber je na osnovu velikog broja merenja pr-
vi utvrdio da postoji stalan odnos izmedu jačine draži i priraštaja draži ko-
ji je potreban da se prlmeti razlika u jačini. On je konstatpvao da je uvek
isti odnos izmedu draži i priraštaja koji je potrebno dodati dajjismo doživeH
novjntaozltet draži. Ako ie, na pnmer, potrebno svetlosti jaćine od 100 sveća
dodati jednu sveću da bismo primetili da je osvetljenje jače, svetlosti od
200 sveća potrebno je dodati dve sveće, svedosti od 300 sveća tri svece, od
800 sveća osam sveća. Uvek je odnos izmedu ranijeg intenziteta i dodat-
nog priraštaja isti; uvekje 1/100. .,

Fehner, koji je produžio Veberova istraživanja i potvrdio zakonitost koju

je Veber našao, izrazio je ovu zakonitost formulom ^ ^ r 4 ^

U ovoj formuli d! predstavlja priraštaj intenzitetaj /predstavlja raniji in-

tenzitet draži, a Kpredstavlja jedark stalan broj. Qva zakonitost naziva se
Veberovim zakonom.

Fehner i kasniji istraživači utvrdili su da je za pojedine vrste čula takav sta-

lan odnos između priraštaja (koji je potrebno dodati da bi se osetila razli-
ka) i ranije draži razliČit. Ovi brojevi kojima se izražava takavstalni odnos
za pojedine vrste osećaja čula nazivaju se Veberovim konstantama. Za vid
je ta konstanta oko 1/100 (tačnije 1/60-l/90),zasluh oko 1/6 (1/3-1/11).
M n o g o se tačnije i preciznije može odrediti ovaj stalni odnos kad se pored vrste draži nn-
vedu i drugi uslovi.Takve precizne vrednosti jesu na primer:
za svetlost jačine oko 1 000 fotona .... 1/63
za zvukjačine 100 dedbela i frckvencije 1 000 ciklusa 1/11
za ukus slanog od 3 mola na litar • 1/5
za prrtisak na koži od 5 grama na kvadrami milimetar 1/7
za teret koji se ocenjuje dizanjem ruke, a težakje 300 grama 1/53
za miris gume od 200 olfakta 1/10
Fchner je dalje razvio Veberova istraživanja. On je dao ne samo ime zakonitosti koju jc
utvrdio Vcber, nazvavšije Veberovim zakonom,nego je pokušao da tuzakonitostjoš pre-
cizntje izrazi. Pošao je od pretpostavke da sc jačina oseta svaki put kad se doživi novi, je-
dva primetno drugačiji oset od prethodnoga, povećava za isti intenzitet. D r a ž mora po-
rasti za odredenu jačinu da bismo imali novi,jači oset, i mora utoliko više porasri u inten-
zitetu ukoliko je prethodna draž bilajača. Oseti, medutim, smatraoje Feliner.rastuuvek
za jednak intenzitet. Oni rastu iinearno ili u aiitmetičkoj progresiji. D r a i i koje moramo
povećati da bismo primetili novi jači oset rastu po geometrijskoj progresiji. Budući da je
odnos izmedu aritmetičke i geomcrrijske progrcsije logaritamski odnos, Fehner je izveo
zaldjučakda je intenzitet oseta jednak logarirmu intenziteta draži koja deluje na čulni or-
gan. Ovaj zaključaknazvan jc Fehncrovim zakonom.

Ispitivanja su pokazala da Veberov i Fehnerov zakon važe samo za draži srednje jačine, a
da ne važe za veoma slabe i veomajake draži. Ali iako imaju ograničeno važenje, ti zako-
ni otkrivaju veoma značajnu pravilnost psihičkog života. Po mišljenju mnogih,ovi zako-
ni važe ne s i m o za oblaist jednostavnih opažaja nego i 2a ocenjivanje razlika u veličini i
složenijih likova, a po neldma i u drugim oblastima psihičkog života, pre svega u oblasti
motivacije.

Zasluga ova dva istraiivača, a posebno Fehnerova, ne leži, medutim, samo u urvrdivanju
ove važne zakonitosti psihičkog života. Oni su veoma zaslužni za razvitak naučne psiho-
logije u o p š t e . T r a ž e d postupke za ispitivanje odnosa izmedu jačine draži i jačine oseta,
oni su pokazali da je u istraživanju psihičkih pojava merenje mogućno i da prcdstavlja na-
čin najpouzdanijegotkrivanjazakonitosti i u oblasri psihičkogživota. PosebnojeFehne-
rova zasluga što je našao uspešne načine merenja odnosa izmedu jačine draži i oscta, da-
nas poznate kao psihofizičke merode. Ove metode se i danas uspešno primcnjuju i dalje
razvijaju.

Adaptacija i senzibilizacija
Čulni organi menjaju osedjivost kad su duže vreme u akciji ili pod uticajem aktiviranja
drugih čula. O v o menjanje osedjivosti čulnih organanazivamo adaptacijom i senzibili-
zacijom. Pod čulnom adaptacijom podrazum&vanjopj^irnenii u oserljivosti čula, re-
dovno s m a n j e n j e njegove osetljivosti, usJed d u z T a l ^ v n o s t i (stimula"čij?7"-riila

Samo kad je reč o čulu vida, pod adaptačijom se podrazumeva i smanjenje i povećanje
osctljivosti. Kod ćula vida, naime, razlikujemo adaptaciju na s v e r i o i adaptaciju na ta-
m u . U slučaju adaptacije na svetlo dolazi do smanjenja osetljivosti usie"d boravka u osve-
tljenom prostoru. Prilikom adaptacije na tamu javlja se z n a t n o povećanje osedjivosri ču-
la vida. D o adaptadja na tamu dolazi kad iz osvedjene udcnio u mračnu prostoriju. U tom
slučaju u početku ne vidimo ništa, a postepeno se naša osedjivost povećava i mi vidimo
sve vtše. Dolazi do povećavanja osetljivosti čula vida koje traje 3 0 - 4 0 minuta, iza kog vre-
mena se postižc maksimaina osetljivost.

Pojavu adaptaciie i m a m o g o t o m k a 4 - 3 v t h čulnih oi^aiia. iCod nckih vcču, kod nekih

manju. Adaptacijajeveomavelika kodčula dodira.Kod coga čula dolazi posle delovanja
jačih draži u toku izvesnog vremena gotovo do gubitka osetljivosti. Jaka je i kod čula za
 VJ

toplo i hladno; vodau koju ulazirno izglcda nam uprvom trenutku neizdrživo vrcla ili ne-
5 izdrživo hiadna, a posle izvesnog vremena podnošljiva. Slaba je adaptacija u oblasti siu-
ha; brzo se odvija, kratko traje t malo se menja osetljivost. Kod bola, smatra se, nema uop-
šte adaptacije.

O senzibilizaciji govorimo kad usled detovanja draži na jedan čulni organ dode do po-
vccanja osetljivosti drugog čula. Sovjetski naucnik Lazarev pokazao je pojavu šenzibi-
lizacije sledećim ogledom. Na slušaoce jc delovalasiušna dražjediiolikogi blagog inten-
ziteta. Kad je u odrcdcnim razmacima uz slušnu draž davao i svetlosne draži (delovao je
na čulo vida), slušna drnž se čula čas jace čas slab'iic, zavisno od vrste draži za vid. Izrazi-
tu pojavu scnzibiiizacije imamo u slučajevima kld podražavanjem čula za dodir ili pro-
prioceptivnih čuln (posredstvom kojih saznajemo za pokreteu pojedinim delovima tela)
d o k z i do povećanjavidne ili slušne osćdjivosd. Ovakvu formu senzibilizacijc u praksi če-
sto koristimo kad se u stanju umora ili pospanosti umivamo h k d n o m vodom ili izvodi-
m o lake gimnastičke vcžbe da hismn se osctili svežijim i da bismo bolje videli i čuli.

PlTANJA I ZADACI

1. K o j i su o s n o v n i intelektualni procesi i kakva j e njihova u l o g a u saznava-

nju?
2 . U č e m u j e složenost o p a ž a n j a i koje sve p r o c e s e o p a ž a n j e uključuje?
3. O d čega zavisi sadržaj opažaja?
4. Kakva je razlika izmedu opažaja i oseta?
5. K a k o nastajc oset?
6. K o j e vrste draži postoje?
7. S t a proučava psihofizika?
8. Sta sc p o d r a z u m e v a p o d a p s p l u t n i m a šta p o d relativnim p r a g o m draži?
9. K o j u j e zaIcoh.itost''o veži iziriedu diraži i o s e t a u t v r d i o Veber i k a k o j e tu
zaitonitoštdzrazioPeHher? j:|S
10. Navedite neke Vcbefbve konstante.-; .•
1 1 . Sta p o d r a z u m e v a m o p o d adaptacijđiriia šta p o d senzibilizacijom?
12. K o d k o j i h j e cula a d a p t a d j a velil<a a k o d k o j i h j e slaba?

VPojedine vrste osjeta

M i danas ne razlikuiemo samo pet čulnih organa i pet vrsta oseta nego mnogo veči broj.
Rn^hkujemo ćulnć organc i osete:vida, sluha,mirisa,ukusa, dodira, toplog,hladno£,bo-
ia, pokreta pojedinih delovn tcla (kinestetsk~čula i osetij, položaja i pokreta čitavog tela'

101
 V
(statička čula i oseti), k a n j nrgpnclfp ncptp i njjfn^ odgovarajuća čula. Vtsta oseta ima to-
liko, smatraju neki stručnjaci, koliko ima vrsta čulnih organa.

O k o 90% svih oscta koie imamo čine vidni oseti. Vidne osete možemo podclici na dve
velike grupe: osete o hromatskim bojama ili hromatske osete i na osete o ahromatskim"
bojama ili ahromatske osete. Glavne hromatske boje jesu crvena, žuta, xelena i plava. Aii
~nrjiii.ii jednrre hromatske boje koje opažamo. Njih ima mnogo više. Veiiki broj hromat-
skih boja dobijamo prilikom prclamstnja Sunčeve svetlosti kroz prizmu ili kroz kapijicc
kiše. Boje koje dobijamo takvim prcl^manjem Sunčeve svedosti nazivamo spcktralnim
bojama. Moguće je razlikovati stotinu i više spektralnih boja. Aii ni to nisu sve hroniat-
ske boje, U prirodi ima i takvili hromatskih boja kojih n e m a u Sunčevom spektru.Takva
je, na primer, purpurna boja.

Razlike u šarenilu boja nazivamo kvalitetom ili tonom boja. ICvalitet boje zavisi od du-
zine elektrortfagnutakih taiara.TaiasL dužine ofco /0u milimrkrona daju kvalitet crvenog,
oko 580 mihmikrona žutog, oko 520 zclenog, a oko 470 plavog. U slici 15 prikazana je
veza izmedu dužine elektromagnetskih talasa i tona boja.

Na hromatskim bojama mi, medutim, opažamo jož dve osobine - otvorenost ili svetlinu
Vir-ijn : hr^j^. boje označavamo stepen sličnosti beloi boji. Svetlina
čistih bojazavisi od intenziteta draži. Ukoliko je draž intenzivnija utoliko je boja svetii-
ja. Ali između različitih hromatskih boja i kad je intenzitct draži isti, postoji razlika u sve-
tlini. Svetlija je, n a p r i m e r , ž u t a boja od plave itizelene boje i kad im je istajačina draži.
Ž u t a boja je uopštc najsvctlija mcčtu hromatskim bojama.

Talasn^ dužine u metrima

14 10
10 10" 10' 10®

Slika 15. — Zavisnost kvaliteta hromatskih boja od dužine clektromagnetskih talasa

Kad gledamo u sumraku, menia se svetlina hromatskih boja. D o k p r i punom dncvnom

svctlu crvcna bo]a izgleda svetlija, u sumraku ima plava boja veću svetimu od crvcnc. Ovu~
pojavupromene svctlioe hromatskih boja kad ih gledamo pti dnevnom svedu i u sumrn-
ku nazivamo, prema ćeškom fizLOlogu Purkinjcu, Purlcinjeovim f e n o m c n o m . D o ovc
promene u svctlint dSlazl' zbfig toga sto p n gled<uiju u iuuuakilTćbristimo drugačijc ner-

102
vne celije u mrežnjači (šrapiće) od onih pri dnevnom svetlu (kada koristimo nervne ćeli-
je koje se nazivaju čepiama),
Pod zasidcnoSću podrazunievamo stcpen čistoče boje, stepen pomešanosti neke hromat-
slce bojc sa drugom hromatskom bojom ili sa belom ili sivom bojom. Zasićenija je ona
boja koja je manje pomešana sa drugom bojom. I zasićenost zavisi od osobine draži, od
toga da li delujc na čulo samo jedna vrsra clćktromagnetskih ralasa ili istovremcno delu-
jeviše. •>'a:

D r u g u grupuja.iji kojn np^? ^ ^ ^ f ffhrnmat^ hnjt- b d a , crna i razni prelazi sivog

m c d u njima. Belo vidimo kad na naše oko dcluju clcktromagnctski talasi raziičite duži-
ne, a c r n o kad predmeti na koje pada svedost odbijaju veoma mali deo elektromagnct-
skih taiasa. Kod neutrainih iii ahromatskih boja razlikujemo kao glavnu osobinu njihovu
svetlinu.

O k o je veoma složen čulni organ koji omogučava da opažamo ne samo veliko bogatsrvo
boja nego i veiiku raznolikost obHkyveiicinu, udaljenost i kretanje predmeta. Koznava-
nje grade ifunkcionisanja oka omogućava nam da razumemO mnoge od pojava u oblasti
videnja. C f t ^ l a o k a šcmatski je prikazana u slici 16.
MiSić
Ligament

Soćivo. Beonjača
Mrelnjača
Vodica
Žuta mrija
Slepa mrlja
HožnjaCa
Sl'lka 16. - Grada oka
Vidnl nerv

Sudovnjaća
Dužica

Cilijarni mišić

Najvažniji deo oka jesie mrežnjača.' Sastavljena je od ncrvnih ćelija dveju vrsca. Jednu vr-
stu nervnih ćelija čine ćelije u obliku čepa, koje se nazivaju čepići, a drugu vrstu duguija-
ste nervne ćclije u obiiku štapa koje se zbog toga nazivaju štapići. Cepići nam služe, prc
svega, za opažanje hromatskih boja, Najgusće su rasporedeni u sredini oka, u takozvanoj
žutoj mrlji koja zato predstavlja mesto najjasnijeg videnja pri dnevnom svetlu. Sve datjc
od sredine oka ima ih sve manje, a na periferiji mrežnjače ih uopšte nema. Stapića je, na-
suprot ovome, manje u sredini mrežnjače, a više prema krajevima mrežnjače. U nervuim
ćelijama nalazi se posebna hemijska supstancija važna za videnje. Kad na tu fotohcmij-
sku supstanciju deluju svetlosni talasi, u nervnim ćclijama dolazi do nervnoguzbudenja.

Psihologija videnja, koja je jedna od najrazvijenijih deiova fiziotoške psihologije, prouči-

ia je mnoge pojnve pri viđenju. Mi ćemo ovde pomenuti dve: pojavu mešanja boja i poja-
vu kontrasta pri videnju.

r M e s a n j e m \ l v e j u iii više boja, na primer okretanjem pločć čiji su delovi obojeni različi-
tim bojama, možemo dobiti nove boje, dmgačije od onih koje smo mešali. Ako pomeša-
mo crvenu i zclcnu (upravo plavkastozelenu) boju, dobićemo sivu. Sivu boju dobivamo i
mešanjcm u odredenoj srazmeri žute i plave boje. Ispirivanjem je urvrdeno d a z a svaku
hromatsku boiu postoii odredena bojaslkojom pomešana daje ncutrainu bojti.Tak\'a bo-
ja se naz i vtN^ompleiTLcntarnonTEoionL?Ako pomešamo dve hromatske boje koje nisu
komplemenrarne boje, dobičemo hromatsku boju koja predstavlja prelazizmedu tih dve-
ju boja. Ako, na primer, pomešamo crvenu boju, čija jc talasna dužina 700 miiimikrona,
i žucu boju tahsne dužine 600 milimikrona, dobićemo narandžastu boju kojoj odgovara
talasna dužina od oko 650 milimikrona. Mešanjem odredenih triju hromatskih boja, u
odredenim raziičium srazmerama, mi možemo dobici sve oscale hromatske boje.
U odredenim uslovima yz osct jedne hromatske boje javlja se oset njoj komplementatne
boje i u slučaju kad ne deluje dražza ovu IcOmplementarnu boju. Ova pojava da opažanje
odredene boje izaziva javljanje njoj suprotne 'di komplementarne boje jedan je od sluča-
jeva vidnog kontrasta. Razlikujemo simuitani i sukcesivni vidni kontrast.
^ S i m u l t a n i kontrast^mamo kad na boju one površine koju posmatramo utiće boja okol-
nih površina. Posmatrana boja usled toga dobija ton koji je komplementaran boji okol-
nih površina, Ako na piimer sivi kvadrat posmatramo na zelenoj pozadini izgledaće nam
crvenkast, dok će na plavoj pozadini dobiti žućkast ton. Ako su posmatrana boja i boja
okoline medusobno komplementarne, onda će obe boje izgledari izrazitije nego kad ih
posmatramo svaku posebno. Pojavu simulranog kontrasta imamo i kod hromatskilva i
kod ahromatskih boja, kao što to pokazuje slika 17. Kao što se sa slike vidi, siva boja iste
svetline izgleda na svetlijoj pozadini tamnija, a na tamnijoj svetlija.
Slika 17, - Simultani kontrast kod neutralnih boja
cSiiki^sivmkontras?)e javlja ako kratko vreme, otpriJike 20 sekundi, fiksiramo neku obo-
jenu površinu, pa potom pogled prenesemo na neku površinu neutralne bojč, na primcr
na beli zid. N a zidu ćemo videti isti oblik koji smo prethodno posmatrali, ali u njegovoj
komplementarnoj boji. Ovu shkupredmeta u komplementarnoj boji koju opažamo po-
sle njegovog fiksirajija nazivamo negativnom naknadnom slikom. Ako smo prcrhodno
fiksirali kvadrat ili krug crvene boje, pa prenescmo pogled na neutrainu površinu, vidc-
ćemo i daljc kvadrat ili krug ali sada zeienkasto obojen. Ako smo ranije fitksirali neki lik
žute boje, izgledaće nam sada plav. I sukcesivni kontrast imamo kod ahromatskih ili ne-
utralnih boja. Gledamo li neko vreme neki svetli predrnet, naprimer sijalicu, paprenesc-
m o poglcd na pozadinu bele boje, videćemo na njoj oblik sijalice najpre i za krntko vre-
me kao svetao - kao pozitivnu naknadnu sliku, a onda kao tamniji l i k - kao ncgativnu
naknadnu sliku ili sukcesivni kontrast.
Kontrasti su od velikog praktičnogznačaja jer zahvaljujući njima vidimo oštrije i jer uti-
ču na ton i svetlinu boje koju ćemo opažati, Boja koju opažamo, kao i svetlina, ne zavisc
samo od boje i svetlinc predmeta koje posmatramo nisgo i od boje i svetline predmeta ko-
je srno prethodno posmatrali i onih koji se nalaze u okolini posmatranog predmeta. Sli-
kari, snimatelji filmova, a i svi koji žele da izazovu vidni utisak odredene boje i svetline,
vode računa o ovoj zakonitosti videnja.
N a osrtovu grade ifiinkcionisanjaoka možemoobjasnitt i, kod ljudi dosta česte, manepri
v i ^ p n j t T ^ r a i j ^ i f l n ^ f , fialr-knviHn^ j astigmatizam. Q kratkovidosdgovorimo kad se ne
vide ciovoljno jaišno prcdmcti koji su nci£Q_udaljeniji-_paIekovidost tmamo kad se pred-
mcti vide jasno samo sa odredene udaljenosti. UzrolTovih poremcćaja je pre svegau ne-
pravibiosti ocnejabucice Itojajeilipreviše izdužcna (kod kratkovidosti), ili6uviše kratka
(kod dalekovidosti). Sa srarošću se dalekovidost javlja kao zakonita pojava usled toga što
sočivo posraje neelastično.Jcdna od čestih mana videnja je i astigmatizam koji jc najče-
šće prouzrokovan ncpravilnom zaobljenošću rožnjače. Zbog ovc nepravilnosti zraci sve-
tlosti nejednako se lome i predmeti dobijaju iskrivljeni oblik, Pomoću veštačkih sočiva
(naočara) otklanjaju se u većoj ili manjoj meri ove mane i poremećena oštrina videnja pri-
bližava se normalnoj.
Posredstvom čulavida mi ne opažamo samo boje i svetline nego opažamo i oblikprcd-
meta, njihovu veličinu, rcijefnost, udaljenost i krctanje.
Slušnj oseri dele se na dve velike grupe: tonove i šumove. Slušajući muziku, mi, pte sve-
ffa. doživljavamo tonove. Fnmeri za šumove jesu prasak, škripanje, zujanje.Tonovi nastaj
juTtadajiajiho delvlje jednoliko talasanje"neke materiie. a šumovi kada nauiio deJulu^r
lasi razjićitihlrekvenaia i kad bšlcd toga nema periodičnogtalasanja.Ciste tonove, osim
u laboratorijskim uslbvnna, gde se vežrački proTzvode na muzičkoj viljušci, ne doživljava-
mo. I kada slušamo muziku, porcd tonova čujemo i šumove. M i doživljavamo redovno
zvukove, tj. tonovc i šumove zajedno.
 Kod tonova možemo ra-zlikovati tri razli-
čitc osobine: visinu tonaTiii njegov kvaiuer;
jaćinu i boju tona, V i s i n a t o n a zavist ocT
broja talasa vazduha u sekundi, jacina to-
na zavisi od visine ili a m p l i t u d e talasa, a
boja tona zavisi od pratećih tonova koji se
javljajuuz osnovni ton.

Oseti sluha na'&taju delovanjem talasanja

materija, najčešćc važduha tzazvanog tre- J
perenjem nekog predmcta koji nazivamo
zviičnim izvorom. Ukoliko je vcči broj
"lasa u"Sekundi7utoIiko čujemo tonove kao
| više.Medutim, ne izazivaju sve frekvencije
taiasa osete sluha. Osctc sluha izazivaju sa-
mo frekvencije između 16 i 2 0 0 0 0 u sckun-
di. Manji i veći broj talasa u sekundi se ne
čuje.Fizičku draž koja izaziva doživljaj to-
. na možemo prikazati sinusoidom, U slici
18 prikazane su slušne draži različite fre-
kvencije i amplitude ili visinc talasa. U k o -
liko je amplituda talasa koji dopiru u uho
veća,čućemo ton g l a s n i j e . K a o š t o j c p o m e -
nuto, mi redovno ne doživljavamo čistc to-
Slika 18. - Slušne d r a t i različite nove, i to zbog toga Što gotovo uvek deluje
frekvencije i amplitude na naše uho veći broj talasa različitog obli-
ka.Toje slučaj i kad čujemo zvukove sa imi-
zičkih instrumenata kao i o n d a kad sluša-
m o nečiji govor. Ovi prateći taiasi, koji se javljaju uz osnovni, daju karakteristični zvuk
pojedinih instrumcnata i karakterisdčnu boju glasa pojedinili ljudi. Z v u k trube, nn primer,
doživljavamo kao oštarzbog topajer.se pored osnovriog tona čuje vcliki broj visokih pra-
tećih,parcijalnih, tonova. Kvalitet nekog muzičkoginHrumenta zavisi upravo od toga šro
izaziva javljanje odredenih, za ovaj ins'trumenat karakteristiqnih, pratećih talasa.

Pri slušnim doživljajima možemo uočiti vjfc pojava, koje se mogu objasniti gradom i funk-
cionisanjem slušnog organa, kao i istovremenim ili naknadnim deibvanjem drugih slu-
šnih draži.Đve najvažnije pojave za praktičniživot jesu slušna osetijivosti prikrivanje ili
maskiranje tonova.

Utvrdcno je da smo najosetljiviji za slušne draži čiji je broj treptaja u sekundi izmedu 1000
i 5000. Za ove draži dovoljna je jačina od 3/10000 mikrobara (mikrobar je pritisak od
1/1000 grama na kvadratni centimetar). Ljudski govor i tonovi sa muzičkih insrrumcna-
ta izazvani su uglavnom ovim frekvencijama slušnih talasa. A k o su frekvencije manje i3i
veće, potrebna je znatno veća jačina draži da bismo ih Čuli. O s e t l j i v o s t ćula sluhn za dra-
žt različitc frckvcncije prikazana je u slici 19. Kad su f r e b ' c n c i j e draži i z m e d u 1 0 0 0
i 5000 treptaja u sekundi, najosetijiviji smo i za razlike u frekvenciji, Osobe sa osetijivim
sluhom uočavaju i razlike koje nisu vece od 1/2 do 1/3 treptaja u sekundi.
_K.ada |e smanjena osetijivost za siusne draži (usled neke mane slušnog organa ili nervnih
puteva i centara za sluh) govorimo o napluvosti. a kad je osetljivost potpuno hgubijena
"gOVorimo ogluvoći. U slučajevfma kad do smanjenja osedjivosti dotazi usled neke mane
u srednjem uhu (npr. bubnoi opnij, smanluie se osetljjvost obično za sve frekvenciie. Sve
frekvencije taiasa treba da imaju veći intenzitet, da bi nagluva osoba mogla čuti. Kad do
nagluvosti dolazi zbog poremećaja u nervnim ćelijama ili slusnog organa ili u nervnim
centrima za sluh, smanjuje se osetljivost za različite grupe tonova, a pre svega osedjivost
za visoke frekvencije. Ova vrsta nagluvosti zakonito se javlja sa starenjem. Stari Ijudi s!a-
bije čuju ili uopšte ne čuju tonove visokih frekvencija. Oni teže razumeju govor svojili sa-
govomika upravo zbog toga što razumljivost govora zavisi pre svega od viših tonova gla-
sovakoji se izgovaraju.

20 ' 100 500 2000 10000

10 50 200 1 000 5000
Frfikvenciia
ts. ,
Slika 19. - Dsctljivost čula sluha za draži razlicite frekvencije

Kad ne.ki.glasnij^zvuksprečava da čujemo neki drugi iscovremeni zvuk, govorimo o pre-

lcrivanjujli m^dranjuTtSpiiivaijjai.upuka'/Stada je kodzvučnih draži razlićitih trekven-
cija različit obim maskiranja. Tonovi najviše.pokrivaju one tonove koji su slične frekven-
cjje. Na primcr, ton od 1200 treptaja u sekundi i 80 dccibela jačine (to j e otprilike jačina
zvuka koji proizvodi autobus ili kamion pri vožnji ulicom) prekriva sve draži kojc su slič-
ne frckvencije ako im je jačina ispod 60 decibcla (to je jačina glasa pri uobičajenom go-
voru). Ali do maskiranja dolazi i izmedu ronova različite frekvencije. Pri tom tonovi ni-
ske frekvencijc više ometaju slušanje ronova vise frekvencijc nego obratno. Ako, na primer,

101
imamo ton od 1200 treptaja.jačine 80 decibela, drazi frekvencije od 4 0 0 0 treptaja u se-
kundi nccc sc čuti, ako jačinazvuka nije iznad 40 decibeJa. Medutim, niii tonovi, na pri-
mer oni kojima odgovara frekvcncija od 600 treptaja u sekundi, moci će se čuti joŠ i on-
da kadje jačina zvuka koji oni prorzvode 10 decibela (tolikojeotpriiike jačinapri šapatu).
Tonovi kojima odgovara frekvencija ispod 400 nece u tom slučaju uopšte biti maskirani.
O ovim zakonitostima maskiranja Vđdi se račtinaprilikom konstruisanja telefona, radio-
raparata i gramofona, pa se pri pojačavanjuintenzitetazvukova sa tih mehanićkih sred-
stava više pojačavaju zvukovi koji počivaju na višim frckvencijama nego na nižim frekven-
cijama.

Od naročitog s u z n a č a j a u svakodnevnom životu slušniosetiproizvedeni govorom. Što

slušajući govor razlikujemo jednu reć od druge,-možemo zahvaliti tome šro reči predsta-
vljaju odredene, medusgbno različite kombinacije frekvencija slušnih draži, Tako, na pri-
mcr, svaJci od vokala ima svoju odredenu frekvenciju. Najnižu - o k o 325 trepraja u sekun-
di - ima vokal u, a najvišu - otprilikc 2 500 trcptaja u sekundi - vokal i. Većina lconsonanatn
počiva na visokim frelcvencijama. Suglasnik s, na primer, na frekvencijama od 5 0 0 0 i vi-
še. Za razgovetnost govora važniji su konsonanti, glasovi koji po praviJu imaju višu fre-
kvenciju ncgo vokaii. M i ne razlikujemo samo različite reči nego i iste reči, ako ih izgo-
varaju različite osobe. M i razlikujemo glas jedne osobe od glasa d r u g e osobe. O v o
razlikovanje počiva na nekoliko ćinilaca - na razlikama u glasnoći govora, u dinamično-
sti (to jest u razlici izmedu najglasnije i najmanje glasno izgovorenih reči i gJasova), brzi-
ni govora i individualnoj boji gJasa,

Oseti nknsa i mirisa

Oseti ukusa i mirisa. iako su posebni oseti sa pasebnim čulnim organima, javliaju se ve-
oma često povezano-JB^d<o je dn-irrinrno p i m lilrufin hri o-rti iriii inn r r i t n j r uzoscte
ukusa javljaju i druge vrste oseta: dodira, toplog, hladnog, pokreta. Upravo zahvaijujući
osetima mirisa i drugim pracecim osetima kojise iavljaju uz oser ukusa, mi rn^likujpmn
veliki broj jela. IViedutim, istraživan|a su pokazala da posr^jr wfraJW1rikvalifera osfcta
uklisa: kvalitet slatkog, lciselog, slanog i gorkog. "

D o oseta ukusa dolazi kad čestice određenog hemijskog sastava, rastopljcne U tcčnosti
(pliuvačci) dduiu načulneorganezaulcus.iv^nnn^hnHpnjf k n jes^iaviiau"cčlljamačol-
r
""G'-ir|1 prpnnti te npi^invpurem do centarau moždanoj kori. ĆuJni organi ža ukus
jesu grupe posebno osetljivih ćelija rasporedcnih na jeziku, delovima ždreia i nepca. D o
tiFTćeiijr?rs«IjivihrTraTTRuseidu nervnrrrtaRna koja predstavijajiTzavršeTkrnervažn"ukus.
Preko njih i nerva za ukus sprovodi se nervno uzbudenje do centara u moždanoj kori.
Draženje raznih delova jezika ne izaziva jednake osete u h m rinrk" n"jjyrTi?irij> ose-
•ća ako se podraži zadnji deo jezika, slatko ako se draži vrh jezika, kiselo kad se podraže
strane jezila, a s h n o ako su podraženi vilndelovi stranama jezitca. Kada istovrcmeno
delujt više marerija kojc izazivaju različite ukuse, smanjuje se intenzitet ukusa svake od
n j i l u D o s t a j e izražena pojava adaptacije pri doživljajimaukusa, Upravo zboglakogsma-
njivanja osetljivosti za pojedine vrste ukusa menja se ukus nekog jcla, ako smo prethod-
no jeii nešto što je imalo drugi ukus. Ako pijemo kavuposto smopre togajeli koiač, ona
nam izgleda gorča nego obično zato šro se smanjila naša osedjivost za slatko.

I osetemurisaizazivajuodredena hemijska svojstva diaži. Da bi sejavio oset mirisa.dn-

žUreba^dadeluiu naćuTo mirisakojeje_sme1tenou nosnTm'sufttllt'iarTn. Osetipvosrtif
Ia z a m i r i s izvanrednoje visokazaneke vrste mmsnrn drazi. Već petomilioniti deo mili-
grama nekih materija (na primer merkaptana ili mošusa) može izazvati oset mirisa. lako
je za neke mirisne matcrije osctljivost znatno manja, opšte uzevši osetljivost za mirisje
veća nego za draži ukusa.
r«.
Postoji veomaveliki broj različitih mirisa.
I pored mnogih pokušaja da se mirisi kla-
sifikuju, to do danas nije u potpunosti us-
pelo. Veoma čes>qse u iiteraturi nalazi po- Cvetni Voćni
dcla mirisa na šest vrsta, koju je dao
psiholog Hening (H. Henning). On raz-
likuje kao osnovne vrste: cvetne, voćne, za-
činske, smolaste, trule izagorele mirise. Svi
ostali mirisi predstavljaju, po njemu, kom-
binacije i prelaze ovih osnovnih mirisa. He- Začlnski Srnotasli
ningovo shvatanje o vrstama mirisa grafič-
ki je prikazano u slici 20, pomoću Slika 20. - Osnovni mirisi po Hcningu
takozvaneprizme mirisa.

lstovremeno deiovanje dvcju ili više razliatih mirisnih draži može izazvari razlicite po-
javc: neurralisanje mirisa - kad se svi mirisi gube, pokrivanje mirisa - kad se jedan oseća
a drugi ne, javljanjc trećeg novog mirisa ili istovrcmeno osećanje različitih mirisa.

I Kožni os^ti
Postoje najniaaisjetiri različite vrste kožnih oseta - oseti dodira, toplog, hladnog i boia.

O s e t i d o d i r a javljaju se k a d j u nekom mehaničknm draži nadraženi organi za dodir, ta-

-kožvaneTačke za dodir koje se naiaze fajlo napovršini kože bilo u kožnim dubljim sloje-
vinujCulniorganizadodirrasporeBeni 5UUko'iiraziiatomgustinom.Upojedinimdc^
lovima kože, kao što su vrhovi prstiju, vrh ježika i usne, rasporedeni su veoma gusto, a na
drugim delovima kože, kao na primer na lcdima, rasporedeni su znatno rede. Na ledima
je razmak izmedu pojedjnih tačaka za dodir čak i do šest centimetara. Kad je mehanički
pritisak intenzivan, dolazi do doživljaja pritiska izazvanog delovanjem na dublje smešte-
ne nervne qelije osetljive na dodir. Kod manje intenzivnog pritiska aktivirane su ćelije na
površini kože. Veoma je izrazita adaptacija kože prilikom dodira. Mi se relativno brzo pri-
vikavamo i na dosta jak pritisak i postajcmo neosetljivi na njega. Ne osećamo, na primer,
posle n e k o g v r e m c n a pritisak odećc koju n o s i m o i kad je teška nckoliko kilograma.
 Oseti temperature u stvari su dva različifa oser.1 - o s e t z a t o p l o i o s e t zahladno. Za sva-
ki od ovih osetn postoje i posebni čulni organi, Oseti temperarure javijaju se b d je okol-
na tcmperatura viša ili niža od tcmperarure površine kože, koja obično iznosi 32 — 33*C.
Ova temperatura površine kože naztva se fiziološkom nulom, Kad dotičemo neki pred-
met kome je temperatura niža od fizioioške nule, imamo osethladnog, a kad dotičemo
neki predmet kome je temperatura viša, imamo oset toplog.

lako se dugo smatralo da se možegovoriti samo o osećanjrma bola a ne i o osetima bola,

danas raspolažemo očiglednim dokazima da postoje i osedbola. Dugo vremena se mi-
slilo da oseti bola nisu drugo do neprijatna osećanja koja se javljaju kad pojedine vrste
oscta, a naročito oseti dodira, postanu suvišc intenzivni. Utvrdcni su posebni čulni orga-
ni za bol, a njihovo postojanje potvrduje i pojava neosetljivosti na boi koja se može javiti
i u slučaju kad nije izgubljena osedjivost na ostale kožne osete. Velika je biološka važnost
oseta 2a bol, Oni nas upozoravaju na opasnost za organizam. Uz njih se obično javljaju
osećanja neprijatnosti, a osećarja neprijatnosti koja se pridružuju osetima bola postaju
podstrekza preduzimanje raznih mera kojima nastojimo preduprediti oštećenje organizma.

Osetipokreta, ravnoteže i organski oseti

Tri vcoma važne vrste oseta za održavanje čoveka i za njcgovu aktivnost jesu kinestetslu,
statički i organski oseti. Iako mi obično ne obraćamo pažnju na ove oscte, svi oni su od
ncobično veEkog značaja za život i delatnost Ijudi.

Kinestetski oseti su oseti koje imamo pri pokretanju pojedinih delova tela, na primer,
"hogaTruku, prstiju na rukama ili ntfgama. Qvj oseti omogućavaju uskladivanje rada na-
sihTnisica l sticanje večtine izvodejTtaj-azLiciriiijlozeniii puiu'aiT^ćLcadu. Koiiko siTVa-
žnruvi useLi i osetljivost cinhTlTorgana za ove osete - a to su poscbne vrste nervnih cctija
u mišićima, tetivama i zglobovima - pokazuju nam slučajevi kad dode do poremećaja u
funkcionisanju ovili organa. U takvim slučajevima osobe nisu u sranju da čine pokrete,
ako tc pokretc ne kontrolišu putem vida, a i tada su pokreti spori i nespretni.

StatlčkiosetiftViav^ć^vflji«np^ 0 pr.1n'7ijn l pf.rvi-ni pnlfhtiijn nni^rT fnli 'i p;iivp. Ovi^risr-

v
te dobijamo posredstvom dva organa u unutrašnjem uhu; polukružnih kanala i otolitnog
aparata. Zahvaljujući osctima koje dobijamo preko ovih organa, mi smo u stanju da odr-
žavamo ravnotežu, da ocenjujemo u kom je položaju naše telo, da doživljavamo razne vr-
ste kretanja tcla (horizontalno, verdkalno i rotaciono). Organi za statičke osete mogu pu-
tcm refleksnogdelovanja na mišiće u unutrašnjosti tela da izazoioi osetc u čulnirn organima
utrobc, a posebno u čulnim organimau probavnom sistemu. Zbog toga pri podražavanju
ovih organa može doći do osećanja mučnine, kao štoje toshičaj kod pojave morskebo-
lesd.

U toltu funkcionisanja unutrašnjih organa, na primer organa za varenje, javljaju se organ-

ski oseti. Oni se javljaju u itnutrašnjim organimau kojima postoje i čulni organi. Da Ii su

IIO
 to čulaza dodir, za toplo, hladno i bol, kakva. imamo u koži, ili su to posebni receptori, mi
jos ne znamo pouzdano. Dok unutiašnji organi normalno fiinkcionišu mi, po pravilu, ne-
mamo organskih oseca. Ali kada dode do poremećaja u pojedinim unucrasnjim organi-
ma, imamo doaivljaje kao što su doživijaji mučnine, gladi,žedi i drugi. Svi su organski
oseti biološki veoma važni jer predstavljaju za nas signale koji nas upozoravaju na pore-
mećaje u telu. Upozoravaju nas da treba da preduzmemo neku aktivnost da ne bi došlo
do štetnih posiedica.

PlTANJA I ZADACI

1. Koje su glavne hromatskc boje?

2. Koje t i i osobine razlikujemo na hromatskim bojama?
3. Koja se pojava pri videnju naziva Purkihjcov fenomeh i kako se.objašnja-
va? • " '
4: Kada neku površinu opažamo kao beki, a kada kao crnu?
5. Koje sie boje nazivaju komplementarnim?
6. U čemu se sastoji simultatii a u čemu sukcesivni kontrast?
7. Koje su česte mane pri videnju i koji su njihovi najčešći uzroci?
8; U čemu je razlika iznncdu tonova i šumova?
9. Koje su tri glavne osobine tonovaii od čega zavise?
10. Opišite na slici pnkazanu-osetljivost čuJa sluha.
11. U čemu se sastoji masldranje'ipri slušnim doživljajima?
12.Usled čega^ se razlikuje glas jedne^psobe od :glasa druge osobe?
13. K o j i su-ošnovm'kvaliteti-ukuša?- •;;.
14. Naveciite lokalne razlike u osetljivosti za ukusne lafalitete.
• 15;U'čemu dolazi. do izrazaja adaptacija pri doživljajima ukusa?
:lć..Koje osnovne vrste mirisaimožernp'razlikovati?
17. Kolilca je osetljivost čula mirisa? ;.
j'18.;IGakp su rasporedeni čuini. organi za dodii'?
; l^.'Sja-'se podrazumcva pod .fižiplpikqm;nulpm? c . . :
:20.Z^pg;čega se:gov6ri-ip o s e t u b o k | o osećanjubplaj!
21.:0. č e m u nas.obaveštavaju kirtestetsici, o č e m u statičld, a o čeniu organski
OSCtl? ' ' V^f.:''.' •
22. IČdji su čulni organi zi srafičke osete? ' .

101
Ceiovitost i predmetnost
opažaja
Kao što je rečeno, na naša cula deluje stalno velila broj draži.jvli ne rcagii-
jcmo na sve ove draži nego samo na jedan, njiho!^ajiii_deQ. Reagujemo
samo na one draži na koje smo iz o'dređenih uzroka obratili pažnju. Ali ove
drazi. na koje reagujemo^neopažamo kao, prosti skup draži nego kao si-
stem draži organizovan u j e d n u celinu. Mi, naime, nikad nc doživljava-
mo samo boje ili svetline ili pojedine tonove i šumove nego uvekopažamo
predmetc: sto, knjigu^utomobil. Pojedinačni oseri su samo veštački iz-
dvojeni delovi iz celina koje doživljavamo. Opažaji su uvek celoviti i tivek
su opažaji odredenih predmeta.

Utvrđene su zakonitosti opažanja na osnovu kojih mi povezujemo i gru-

pišemo draži i doživljavamo ih kao povezane celine koje predstavljaju pred-
mete. Ove zakonitosti nam objašnjavaju 2ašto ne doživljavamo pojedinac-
ne osete ili grupe oseta nego organizovane celine oseta koje reprezentuju
predmete. M i ne opažamo svet kao nesređenu gomilu nepovezanih ćulnih
utisaka nego kao svet u kome se nalaze objekti. Ove zakonitosti opažanja,
koje predstavljaju rezultat prilagodavanjafunkcionisanja naših čulnih orga-
na i našeg nervnog sistema objektivnoj stvarnosti, omogtićavaju nam tako
da se snalazimo u objektivnom svetu i da u njemu uspešno delujemoj^aj-
v ajLmnjn e d u t i m 2akonitožtim^a oj^ažanja-^ežtH-pni^^ u
celine, zakonitost opiažanja tigure i osnove i zakonitost sralnosc^opažaja.

Grupisanje draziii celine

Psihološkim istraživanjima utvrđene su odredene zakonitosti grupisanja
drazi u celine.Takvi^indpi^rapisanja draži jesu: prinapjglizine, princip
sličnosti, princip simetričnosti i p j ^ a p j c o n t m u j l ć t a ^ blizine uka-
zuje namTia to^da^3^udLpr>st7>ji ^premnost da prostorno ijrvi^rnenslci
hli.slc e^dražuppažajuJ^» fia prip^j^j' 1 zajedno, da čine celinu. Ilustrovan je
ovaj princip u slici 21a. Kao što slika pokazujeTrnfne vidimo naprosto šest
vertilcainih linija nego tri para vertikalnih linija. Princip grupisanja draži po
 slićnosti kazuje cta se u eeline grupi-
' su drazi koje se ocenjuju k a o l n e f e ^
sobno slične, kao što se to vidi u slici
21b. Pnncip simctričnosj-i prika^ij^
se u tendendjj^dajjiaŽLkojeob^
ju nekupraviinu figuru opažamo kao
celine. Ova] princip je ilustrovan SHT
k o m 21c. Ukoliko su figure jedno-
stavnije i praviinije utoliko se one ve-
ćom snagom nameču. Princip kon-
timiitetajkojij^rika?^
ogledase u našoj skionosd dau po-
čctku posmatranja zapaženu formu_
opažamo kao formu koja ^e produžu-
je i nastavlja. Na primer, liniju koju
smo zapaziii da počinje kao kriva za-
pažamo i dalje kao laivu, iako je is-
presecana drugim linijama. Principi
simetričnosti, kontinuiteta i neki dru-
Slika 21. - Primeri grupisanja
gi principi grupisanja draži u celinu
draži u ceiine pri opažanju
često se nazivaju zajedničkim ime-
nom principoni dobre forme. Ovaj princip dobre forme kazuje da postoji
tendencija da se draži Ičoje obrazuju neku pravilnu iii lako uoćljivu iiguru
grupisu
išu uceline.

Ovi se principi često nazivaju fandamentalnim ili osnovnim tendencijama

opažanja. Na osnovu njih organizuju se u opažanju grupe draži koje delu-
ju na naša čula. Koristeći poznavanje ovih zakonitosti, mi možemo namer-
no izazvati odredeni utisak. M i koristimo, na primer ove zakonitosti pri
kamuflaži, pri prikrivanju određenih objekata od ncprijateljskih izviđača.
D a neki neprijateljski avion ne bi opazio neki važan objekt, mi ga čitavog
ili jedan njegov deo obojimo bojom okoline. Izvidtač iz vazduha će, posma-
trajua sa visine, grupisati draži prema principu sličnosti (po boji) i objekat
će zapaziti kao deo šume ili polja.
 Opažanjefigura i osnove

Jedna od važnih zakonitosti opažanja koja doprinosi celovitosti i predmet-

nosti opažanja jeste opažanje objekata kao izdvojenih i istaknutih fignra
na manje određenoj i manje izrazitoj pozadini ili osnovi. Opažanje figuie
smatra se osnovnom tendencijom organizovanja opažanja.Mi redovno kad
opažamo, opažamo nešto kao jasno izraženu figuru na manje izraženoj
osnovi. M i vidimo reči kao figure na hartiji, slike kao istalcnute predmete
nazidu.Figuru opažamo kao reljefnu, pomerenuunapred, sa više detalja i
sa jasno ocrtanom formom. Ako su drugi uslovi jednaki pri opažanju> po-
stoji tendencija da manje i zatvorene površine opažamo kao figure na ve-
ćim i manje struktuiranim površinama.

Da mi redovno opažamo prema tom principu, potvrduju i takozvane dvoj-

ne ili povratne slike. Kod njih, kao što to pokazuje slika 22, opažamo deo
slike čas kao figuru a čas kao osnovu. Za neko vreme opažamo sredinu sli-
ke kao vezu, kao svetlu figuru na tamnoj osnovi, azatim desnu i levu stra-
nu slike kao profile, kao tamne figure na beloj osnovi. Ovi se utisci zame-
njuju, dolazi do spontanog reorganizovanja opažaja, aii mi uvek opažamo
deo slike kao figuru, a deo kao osnovu.

Stalnost opazaja
i'
Iako se draži koji čine osnovu naišeg opažanja predqneta u stvari stalno me-
njaju, mi predmete opažamo kao i $ e i nepromenjene - sve dok promene
u dražima ne postanu velike i izrazite. Ova zakonitost da opa-žaji ostanu
nepromenjeni.iakose draži menjajiMiaai-va^pcrglnnt-nrjhkonstantnosću
j^pažajajVli, na primer, čoveka kojije od nas udaljen 10 metara vidimo isto
tako velikim kao i onda kada ga posmatramo sa tri metra, iako je odraz nje-
govog lika na mrežnjači tri puta manji. Zakonitost da predmete pri razli-
čitim udaljenostima od nasjvidimjLkao-prcdmetc jcdnakc vdičuic-riazlva-
md stalnoscu opažaja veličine.
M i isto tako vidimo kao nepromenjene i oblike predmeta, iako se i oblik
slike predmeta na mrežnjači stalno menja.Mi opažamo, na primer, sto kao

101
 okrugao 1 kad sedimo za njim i kad ga posmatramo iz nekog ugia sobe, Mi
bismo ga - kad bi opažanje oblika zavisilo samo od draži i slike na mre-
žnjači - videli kao krug jedino lcad bismo sto posmatrali odozgo tačno iz-
nad središta stoia. Ovu zakonitost nazivamo stainošču opažaja oblika.

Eostoji i relativna stalnost opažaja

b o j e i s v e d i n e . Mi, na primer, kre-
du ili hartiju za pisanje opazamo kao
*Eele i na sunčanom svetlu i j j j . r n r i , !
iako je u senci svetlina hartijc sma-
njena i do dve stotine puta, Komad
ugijena vidimo kao crn i na sunča- -
nom svetlu i u senci, iako je on kad
je na suncu objektivno svetliji nego
komad krede kad je u senci. Slika 22. - Primer dvojne slikc

O v e zakonitosti stainosti opažaja deluju sve dotle dokpromene u dražima

ne postanu izrazito velikc: Kad te raziike postanu veoma velike, menja se
opažaj veličine, oblika,boje i svetline. Smisao ovih zakonitojti jesre olak-
j g r ^ j i a š f g ^^^la-jftijn 11 nhjcjctivnorn svetu. Kad bi se sa svakom prome-
norn draži menjao opažaj velicine ili oblika ili svetline, mi ne bismo vide-
li ništa drugo nego stalno izmenjivanje mrlja razUČitih oblika, različite
vehčine i različite svetline. M i ne bismo bili u stanju da identifikujemo
predmete. Prema tome, pomaže nam zakonitost konstantnosti opažaja da
upoznamo bolje stvarnost oko nas i da se u njoj lakše snalazimo. Medu-
tim, kad mi uopšte ne bismo reagovali na promene u dražima, mi opet ne
bismo bili u stanju da se snađemo u svetu. Upravo zbog.toga prestaje ds-
lovanje ovih zakonitosti stalnosti opažaja onda kad promene u dražima po-
stanu veće i značajnije.

Ispitivanja o tome koji činioci utiču na konstantnost opažaja pokazalasu

da je veći broj takvihčinilaca. Pri opažaju konstantnosti veličinevažnu ulo-
gu igra ocena udaljenosti predmeta-, pri opažaju stalnosti oblikavažni su
doživljaji o pokretima očiju, pri opažaju stalnosti svethne od značaja je od-
• nos svetline fiksiranog predmeta prema svetlini okolnih predmeta. A uvek
važnu ulogu ima naše znanje o veličini, obliku, boji i svetlini poznatih pred-
meta.
 Uloga iskustva i motivacije
u opažanju
Uloga iskustva u izboru igrupisanju draži
Naše iskustvo i znanje utiču na naše opažanje. Oni utiču i na to koje ćemo
_draži_2apaztti,--kao i na-terklkoTemo grupisati Hraži u celinej_koji ćemo
smisao dati grupisanim dražima. U opažaj se redovno uključuje znanje
koje pojedinac ima, njegovo prethodno iskustvo. Bez takvogznanja mi ne
bismo odredene sisteme draži opažali kao odredene predmetc. Covekko-
ji nikada nije video ni čuo za neke predmete, na primer za avion ili za elek-
tronski mikroskop, neće te objekte opažati kao avion ili elektronski milcro-
skop, nego kao neodređenu grupu draži.

Da naše iskustvo utiče na izbor draži, na njihovo grupisanje i na davanje

smisla dražima - pokazuju mnogi primeri. Geolog će idući planinom za-
paziti veći broj draži koje obaveštavaju o sastavu zemljišta i više detalja na
njima i oceniti te draži kao odredenu vrstu zemljišta. Botaničar će opaziti
više draži koje označavaju biljke i prepoznati ih.kao određene biljke. Ulo-
ga iskustva u opažanju posredno dolazi do izražaja i preko jezika, a poseb-
no leksičkogfonda nekog jezika (bogatstva rečnika nekog jezika). Pripad-
nici jezičke zajednice koja ima više izraza za pojedine vrste pojava opažaće
više pojava te vrste i manje razlike medu njima nego pripadnici jezičke za-
jednice koja nema toliko termina za ovu vrstu pojava. Eskimi, na primer,
zbog toga što imaju posebne izraze za razne vrste snega razlikuju lakše 1
češće mnogobrojne vrste snega nego narodi koji nemaju takveizraze. Pri-
padnici afričkog plemena Ašanti koji lmaju nazive samo za tri boje (za cr-
no, crveno ibelo) manje obraćaju pažnju na nijanse boja i manje razlikuju
boje nego pripadnid jezičkih 2ajednica koje imaju veliki broj izraza za raz-
ličite tonove boja.

JZahvaljujući iskustvu, mi možg.mo pojedine ^ * f j 3 i ć j r a ž i opažamo

k a t ^ r c d r n e T t r _ Z ^ r i ) l T i v r k o j r r n j r m n m i nn n a jR rc.m z v u -
_kova već kao zvuk automobila r jer znamo da automobili proizvode takve
zvukove. Odredenu celinu boja, obiika i svetlina opažamo kao knjigu ili
sto, jer znamo da ovi predmeti irriaju takvu strukturu draži. Zahvajjujući
iskustvu, naši opažaji dobivaju smisao, oni pored čulnog sadržaja imaju i
svoj smisleni sadržaj, postaju opažaji predmeta.

Usjnerenost opazanja na osnovu iskustva

Naše iskuscvo utiče ne samo na izbor draži i na njihovo grupisanje nego i na to kako će-
mo opažati predmete 3 koje demo im karakteristike pridavati. Vect je broj isttaživača po-
kazao kako iskustvo, a posebno iskustvo koje neposredno prethodi opažaniu p r c d m c ^
tn^utićcna naš opažai.Kad cakvo neposrednoprethočinOiskuscvousmeravanaše opažanje,
govorimo o usmerenosti (ili ,,setu") pri opažanju na osnovu prethodnogislojstva.

Takavuticaj usmerenosti pokazuje veći broj.istraživanja. Kad su ispitanicl bili izloženi ni-
zu draži iste vrste, a koje su se medusobno^azlikovale po nekoj karaktcristid, oni su dra-
ži koje su naknadno delovaie ocenjivali u zavisnosti od prethodnih draži. Ako su ispita-
nici, na primer, ocenjivali težinu nekoliko predmeta, ćija je tcžina bila između 200 i 400 gra-
ma, pa je po tom od njih traženo da ocene da li su predmeti koji su naknadno dati tesJd
ili laki, ispitanici su izfibraji određenu težinu izmedu 200 i 400 grama kao meru prema
kojoj su sada vršili procenu.Ta mera je bila oko 250 grama. Predmete koji su imali mn-
nje od 250 grama ocenjivali su kao lake. a. one koji su imali više od 250 grama kao teške.
Kad su ixn najprc biii pokazani predmeti težine izmedu 500 i 800 grama, merilo ocene
bilo je drugo. U tom slučaju su i predmeti od 550 grama bili ocenjeni kao laki. Ovo me-
rilo koje sc formira na osnovu neposrednog pretliodnog iskustva Helson (H. Helson)na*
ziva nivoom adaptacije. Zakonitost da opažene predniete ocenjujemd prema neposrcd-
noin p r e t h o d n o m iskustvu važi ne samo za opažanje fizičkih lcarakteristika nego i za
opažanje različitih osobina ličnosti. Osredriji odgovor učenika dat posle niza slabih od-
govora drugih učenika izgledaće bolji nego što bi taj odgovor izgledao posie niza dobrih
odgovora. Ova zakonitost nam objasnjava delimično znšto isti pojedinci iste predmete i
situacijc u različito doba različito ocenjuju. ,

M e d u ostahm istraživanjima koja pokazuju daneposredno prethodno iskustvo stvara

spremnost dn opaiamo pod uticajemtoga iskustva-čakikadtakvo opažanje nije u skla-
d u s a s t v a r n o m situacijom — pokazuje svojtm ispitivanjima i sovjetski psiholog Uznad-
ze. On je davao ispitanicima da 15 do 20 puta ocene da li su dva nejednaka predmeta, na
primer dva nacrtana kruga, jednaki po obimu 1 zahtevao da označe koji je od njih veći.
Predmeti su uvek pokazivani u istom rasporcdu: uvekje na primer veći krugbio sa leve,
a manji sa desnc strane. Kad je istim ispitanidma posle toga prikazivao p o dva kruga ko-
ji su stvarno bili jednaki po obimu, ispitanici su i ove krugove dalje occnjivali kao nejed-
nake. Pri tom su jedni ocenjivali kao manji onaj krug koji se nalazio na istoj strani na ko-
joj su bili u prethodnim ispitivanjima manji krugovi. a drugi su ispitanici ocenjivali kao
manji onaj krug koji je bio na mestu na kome su se ranije nalazili veći krugovi.
 Motivacija i opazanje
N e samo iskusrvp nego i poixeber želje i očekivanj;? utiču na našć opažanjc.
Utiču, takode i na izbor draži i na"6rganizaciju draži u celine, kao i na tu-
mačenje takvih ceiina draži. Potreba za solju, na primcr, čini da živa bića
obraćaju veću pažnju na siane materije nego onda kada nema takve potre-
be. Ispitivanja na životinjama pokazala su da se u takvim slučajevima za
gotovo 20 puta povećavaosetljivošt, opaža se slanost koja se ne bi nika-
da opazila da nema potrebe za soiju. Posmatranja nam potvrduju da će gla-
dan čovek zapaziti mnoge prcdmete i situacije koje su u vezi sa zadovolje-
njem potrebe za hranom, a koje sit čovek ne primećuje.

Poslednjih godina izvršeno je više ispitivanja koja pokazuju kako motiva-

cija utiče na sadržaj našeg o p a i a n j a . Cesto se pri takvim istraživanjima
pokazuju nedovoljno jasne siike i predmeti ili reči i izlažu kratko vreme is-
pitanicima. Ispitanici kojima kroz odredeni period vremejiajiijfi-zadižvo,-
Ijena neka vitalna potreba, na pnmer, potreba za j7flomT"pa?.aj\i u ralcvim
jtucajevima prikazane predmete, siike i reči kao nhj&kf k"ji sn
zadovoljavanjem ža njih akruelne potrebeTGladne osobe, na primer, opa-
žajn hranu ili pribor za jelo. Fokazalo s<Tda čak i opažanje veličine pred-
meta može da zavisi od motivacije. Prilikom jednog istraživanja nadeno je
da deca siromašnih roditelja opažaju odredcne komade metalnog novca
kao mnogo veće nego što ih opažaju deca imućnijih roditelja. Za njih isti
komadi novca imaju veću vrednost, pa ih i drugačije vide.

D a motivacija utiče na opažanje, potvrduju i ispitivanja o delovanju vred-

nosti i interesa na opažanje, Iznećemo jedno od takvih ispitivanja, izvr-
šeno krajem četrdesetih godina prošloga veka. Istraživači su prethodno raz-
vrstali ispitanike prema tome koje su za njih vrednosti najvažnije: ekonomske,
estetske, saznajne ili neke druge. Zatim su za veoma kratko vreme izlagali re-
či u vezi sa ovim vrednostima (0,0 i 1 sekunde), Pokazalo se da su ispitanici
mtiogo češće bili u stanju da pročitaju reči koje su bile u skladu sa vrednosti-
ma karakterističnim za njih. Oni za koje je bila karakteristična ekonomska
vrednost i koji pre svega teže za imovinom i bogatstvom, češće su i lakše pro-
čitali reči: „novac", „profit", „dobitak". Oni za koje je biia karakteristična estet-
ska vrednost češće su pročitali reči: „umetnost", „lepota" i slične. Istraživanja
su isto tako pokazala i da mi ono što izrazito ne volimo i što izbegavamo teže
zapažamo od onoga što volimo, pa.i od onoga prema čemu smo ravnodušni.
O ovoj pojavi istraživači govore kao o perceptualnoj odbrani, odbrani od to-
ga da zapazimo što nam je neprijatno.

101
Z b o g t o g a š t o licni momenti, kao iskustvo i motivacija,utiču na naše opa-
žanje, moguce je da različite osobe iste objekte i iste situacije opažaju raz-
ličiro.Takve razlike u opažanju rede su kad je reč o opažanju fizickih obje-
kata. Rede su zbog toga što su fizičke draži obično dovoljno jasno odredene.
M n o g o češće su takve razlike, meduum, kada je reč o opažanju i ocenjiva-
nju osoba i njihovih osobina i odnosa medu Ijudima, kod takozvane soci-
jaine percepcije. ' ...

Iluzijei obmane
Dclovanje motivacije i iskustva na naše opažanje pokazuju i mnoge vrste
iiuzija. O iluzijama govorimo kad opažaj koji imamo nije u skiadu sa dru-
gim podacima o istom objektu, a koji su se krozpraksu pokazali kao vred-
niji i važniji za naše snalaženje. Iluzije
se zato često označavaju kao pogrešni
iii n e a d e k v a t n i opažaji.

M o ž e m o razlikovati dve vrste iluzija:

a) one koje su izazvane osećanjima, že-
ljama i očekivanjima i koje se ponekad
nazivaju iluzijama apercepcije i b) one
koje su izazvane odredenim odnosom
datih draži, a koje se nazivaju obično
čulnim obmanama, Primer za prvu vr-
stu iluzija i m a m o kad neko usled stra-
ha vidi od nekog predmeta čoveka koji
se sprema da ga napadne; ili kad rru oče-
kujući neku određenu osobu, neku drn-
gu osobu opažamo kao onu koju smo
očekivali.

Cuine obmane imamo kad postoji od-

reden raspored draži. Svi Jjudi, na pri-
mer, opažaju štap uronjen u vodu kao
prelomljen, Sunce na izlasku i zaiasku...
icao veće nego kad je u zenitu, Ove ilu- Slika 23. - Primcri geometrijsko-
zije izazvane su odredenim rasporedom -optičkih obmana
 draži i odredenim optičkim zakonima. Postoji veiiki broj drugih iluzija ove
vrste izazvanih različitim uzrocima: da svetliji predmeti'izgledaju veći nego k
tamni predmed iste veličine, da vertikalne linije izgledaju duže hego hori-
zontalne iste dužine, da se precenjuju gornji delovi figura u odnosu na donje
delove, i mnoge druge. Primeri nekih iluzija ove vrste pri viđenju, izazvanih • T
odredenim rasporedom draži, dati su u slici 23. Od dveju iinijau sEci23a iz-
gleda nam duža ona na kojoj su strelice upravljene upoije, iako su obe linije
jednake. Oba isečlca kružnih lukova na slici 23b su tačno jednako široki, iako
gornji, savijeniji isecakizgleda krači. Krugovi u sredini, u slici 23c, jednaki
su, premda središni krug okružen manjim krugovima izgleda vedi, a središni
krug okružen vecim krugovimamanji.

PlTANJA I 2ADACI

• lyO čemu se manifestuje delovanje.principa blizine pri opaianju?

2. ;Sta se podrazumeva pod principom! dpbre forme? ;; . .
3. Navedite primere iz. svakodnevnog islcustva za delovanje zakona grupisa-
.. ./nja'draži.u celinć;• ••• .• . .- :
4. Navedite primere. za.opažanje. figure i osnove.
5:-Kalcve su to dvpjne ili reverzibilne slike? .:
6. Kako se objasnjavaju ppjave kpnstantnosti^opažaja veličine, oblika i svedi-

7.Navedite primereza uticaj.leksičkog fonda na.opazanje piedmeta.

Opažanje prostornih
i vremenskih osobina

M i opažamo uvek predmete kao predmete u prostoru. Opažamo ih kao

predmete odredene veličine, u određenom položaju prema nama, sa odre-

101
 đenom dubinom i kao predmete na od-
redenoj udaljenosti od nas. Opažanje
prostornih karakteristika zavisi od vi-
še faktora: od vrste i rasporeda drazi,
od načina funkcionisanja našeg čulnog
organa i našeg nervnog sistema, od na-
šegiskustva i naše motivacije. Prostor-
ne karakteristike možemo da opažanTn
posredstvom č u i a v i d a aii i pomoču
drugih ćula - čuJa sluha, dodira. kine-
stetskih i statickih oigana.

O p a ž a n j e veličine predmeta zavisi pre

svega - kad j e reč o opažanju posred-
stvom čula vida - od veličine slike na
mrežnjači i od udaijenosti predmeta od
nas. M i redovno ocenjujemo veličinu
kao furikciju udaljenosti. Zato, ako nam
je poznata na osnovu iskustva stvarna
vehčina predmeta, mi nećemo predme- Slika 24. - Opažanjc vclicine
te, iako je njihova slika na mrežnjači predmeta
podjednako velika, opažati kao pred-
mete iste veličine ako je jedan od njih udaljeniji. Nama će udaljeniji pred-
met izgledati veći. Slično, mi ćemo predmete opažati kao podjednako vc-
like, iako je slika tih predmeta na mrežnjači razlicite veličine, ako smo ocenili
da su oni na različitoj udaljenosti od nas. Ovo nam ilustruje slika 24.

Predmete. opažamo kao predmete koji su gore ili dole, desno ili levo, ispred
iirt^amas70varpoiožaT prćdineTau prostoru - kad ga opažamo na osno-
vu i r t l s a t a r č j f e ^ tome koji je deo mrežnjače na-
d"fazen. Aii pri opažanju položaja uprostoru redovno sudeluju i kinestet-
ski i statički oseti. Kad bismo mi opažaii položaj samo na osnovu mesta
koje je nadraženo na mrežnjači, mi bismo i predmete koji su nam sa stra-
ne ocenjivali kao predmete koji su ispred nas čim okrenemo glavu, ili bi-
smo za tavanicu, kad je gžedarnoježeći, rekli da je ispred nas r a ne daje iz-
nad nas.Medutim,mi redovno priopflfanjn pnlnžtija n prrrcror" nrpnjnj^fflin
- pbložaj i na osnoim kinestetskih i statirkih oseta Mi uskladujemo podat-
ke dobivene posredst\ r om čula vida i posredstvom kinestetskih i statičkih
organa.

101
 Posebno interesovanje i mnogo istraživanja izazvalo je opažanje dubine
(teljeFnosti) i udaljenosti predmeta. Postavljeno je pitan.je kako to da mi
dvodimenzionalnusliku, kao što jellika predmeta na mrcžnjači, doživlja-
vamo kao trodimenzionalnu, pa pored visine i širine opažamo i dubinu
predmeta. Mi danas znamo da osnovu za opažanje dubine čine dve grupe
podataka. Mi dubinu i udaljcnost opažamo ili na osnovu odredenih čulnih
podataka (posredstvom vida i posredstvom kinestetskih organa) lii na osno^
vu odredenih iskustvenih.nodataka, ili, što je najčešre. na nsnnvn nhe v j ^
ste ovih podataka.

Pre svega objašnjenje za opažaaje dubine i udaljenosti imamo u gledanju

sa dva oka, u binokularnom viđenju. Kad mi gledamo neki predmet* on
se odražava u mrežnjači jednogi drugogoka. U takvom siučaju imamo dve
slike predmeta,jednu u jednom oku, a drugu u drugom oku. Ove slike pa-
daju na unekoliko različita mesta (pomalo disparatna mesta) u mrežnjači
jednog oka i u mrežnjači drugog oka. O n e se, međutim, uskladivanjem ra-
da očiju slivaju u jednu sliku i daju nam utisak dubine. Ilustrovano je to u
slici 25. Kad bi slike predmeta pale na sasvim ista mesta na mrežnjači jed-
nog i drugog oka, mi bismo videli jednu sliku, ali bez dubine. A kad bi sli-
ke predmeta padale na sasvim razhčita mcsta, vidch bismo predmete dvo-
struko. Ovako dvostruko videnje javlja se i u slučaju kad nema koordiniranog
rada očiju, kao što je usled delovanja alkohoia. Pored binokularnog vide-
nja izvesnu ulogu pri" opažanju duBine imaju i kinestetski oseti koje ima-
mo pri pomeranju očiju sa bližih delova predmeta na udaljemje deiove i
obmuto.

Slika 25. - Slika prizme videna levim i desnim okom

Drugu grupu podataka na osnovu kojih opažamo udaljenost i dubinu či-

ne iskusf 1 "*^" pnriacL l'akvi iskustvcni podact na osnovu koiih dobijamo
misak dnhine. i lifjaljenosti p f f d m p ^ jpsu Iiti(?ari4a-p£i2pgktiva (opažanje
da se udaljeniji delovi posm^^onih prfcdmj£ta> medusobno pribjizavaju), va-
zdušna perspektiva (nejasnija slika udaljenijih objelcata), odredeni raspo-

101
 red svetlosti i senki, prekrivanje jednih predmeta drugima, broj predmeta
između nas i onog predmeta čiju udaljenost ocenjujemo, znanje o stvarnoj
veiičini predmeta i neki drugi empirijski podaci. Deiovanje ovih empirij-
skih faktora ilustruje nam fotografija u slici 26.

Slika 26.- Opaianje dubine na osnovu iskustvenih podataka

Delovanjem ovih faktora pri opažanjuudaljenosti možemo objasniti i mno-

ge pojaveiz svakodnevnogživota. Okolni predmeti izgledaju nam bliži po-
sle kiše -zbog toga što je vazduh čisdji, što se promenila vazdušna perspek-
tiva; mi redovno na moru ocenjujemo brodovc ili ostrva da su biiža nego
što bismo isto toliko udaljene objekte ocenjivali na kopnu zbog toga što je
izmedu nas i tih objekata malo predmeta, manje nego što je to obično na
kopnu,

Ofažanje vremena
i?.
• Sve što opažamo. opažamo kao nešto što traje, opažamo u vremenu. Uz
svaki opažaj vezuje sei doživljajjrnjnnjfl. C vl j aj vremenajj-
HnuTripnTjFrtokjjroceša u nervnim ćelijama dok po sma tra modražL Ako

101
 taj proces duže traje, imamo i doživljaj dužeg trajanja. Ali na ocenu traja-
nja u znatnoj meri utiču i drugi faktori, pre svega interesovanje za ono što
sg-qp5zai osećanja koja se javljaju u vezi sa opažanjem o^redcLiili predme-
Ukoliko je ono što~dp~až"anTO za nas mteresantnije utoliko vi-
se potcenjujemo stvarno trajanfe opazaja, izgleda nam da ono sto opažn-
motrajekrače.Usećanju jesuprotanslućai:dogadajlkojjluzbog'togašto
nisu izazivali interesovanje izgledali da dugo tra]u sad i'zgledžt da su kraće
trajaii. Sasvim kratki intervalijoko jedne sekunde i manje, redovno se pre-
cenjuju s obzirom na njihovo trajanje, a duži često potcenjuju,

Istražujući doživljaje trajanja razmatrano je više pitanja - koiiko su dugi

vremenski intervali koji se doživljavaju kao nešto što se događa u sadašnjo-
sti i koliki je najmanji vremenski razmakizmedu javljanja dve pojave da bi
se one mogle opaziti kao odvojene. Utvrdeno je da mi trajanje od jedne do
dve sekunde, a po nekim istraživačima i do pet sekundi, možemo dožive-
ti kao jedinstven utisaku sadašnjosd. M i neku izgovorenu reč, lako je nje-
no izgovaranje trajalo odredeno vreme, doživljavamo lcao jedinstveni slu-
šni doživljaj pri kome ne treba da reprodukujemo glasove izgovorene na
početku da bismo tu reč razumeii. M i možemo, na primer, otkucavanje ča-
sova, ako ne traje duže od jedne do dve sekunde, oceniti i bcz brojanja. Dok
je takozvana astronomska sadašnjost bez dimenzija (granica i2među pro-
Šiog i budućeg), postoji takozvana jreiholoska sadašnjost ko^-ima stvar-
no trajanje.

Utvrdeno je da mi mnžemo da opažamo_i_veoma lcratke vremenskeinter-

^valfi, Svetlosne draži možemo opaziti l<ao odvojene i kad je razmak izme-
du njihovog javljanja izmedu 1/10 i 1/20 sekunde.Još kraće vremenske raz-
make možemo opažati kod slušnih i ldnestetskih draži - kod slušnih i
razmake do 1/40, a kod kinestetskih čaki do 1/100 sekunde,

Duže vremenske intervale mi nismo u mogućnosti da neposredno opaža-

mo. D u ž e vremensko tTajanjejni^oggjjij^nio korišćenjem ražHcTtih po-
'Hmoćriih^rprf'irava". kao što su čašovnik i kalendar, i oslanjajući se na doga-
daje za koje znamo u kom su se vremenu dogodih".

101
 PlTANJA I ZADACI
rJi ^

1. Koji faktori utiču na o p a ž a n j e veličine prcdmeta?

2. Od kojih činilaca zavisi opažaj poiožaja predmeta u prostoru?
3. Na koji način binokularno videnje izaziva doživljaj dubine?
4. Sta se p o d r a z u m e v a p o d Itnearnom, a šta pod v a z d u š n o m p e r s p e k t i v o m
^ri o p a ž a n j u udaljenosd?
5. Sta je psihološka sadašnjost?
6. Koji faktori utiču na ocenu trajanja?

Pažnja pri opažanju

Karakieristike paznje
Pomenuto je da na nas u svakom trenutku deluje veoma veliki broj draži.
Kad bismo mi sve te draži odjednom registrovali, imali bismo tako veliki
broj različitih utisaka da se ne bismo mogli snači niti delovati. Zbog toga
mi vršimo izbor ili selekciju između ovih mnogobrojnih draži i čulima re-
gistrujemo samo njihov ograničeni broj. Usmeravamo se na izbor samo
malog broja izmedu velikog broja draži koje u svakom momentu deluju na
naša čula. Ov^upravljenostmentalne aktivnosti na ograničeni broj dra-
ži izmedu veIikogbro)a datih draži naziva se pažnjom,

Dve su glavne odlike pažnje pri opažanju: podesavanje organizma za što

bolji prijem draži (pokretanje tela u pravcu predmeta koji se opaža, veća na-
pregnutost mišića, upravljenbst očiju prema predmetu koji.se opaža, nape-
tost bubne opne) i većajasnoća doživijaja onih predmeta i pojava na koje
je pažnja usmerena. Funkcionisanje celog organizma se menja. Osim vidlji-
vih, spoijnih promena, nastaju i promene u krvotoku i u disanju (radi toga
da bi organizam primio više kiseonika). Organizam se prilagođava za što
bolji prijem utisaka i njihovu što uspešniju obradu. Ispitivanja su pokazala
daje stepen jasnoćeu obrnutoj srazmerisabrojem predmeta na kojeje upra-
vljena pažnja; čim je manji broj predmeta koje sa pažnjom posmatramo,
utoliko jasnije opažamo te predmete.

101
Pažrtja se javlja ne samo pri opazanju nego i pri s v i p drugim psihičkim nk-
civnostima - kada čitamo, kada želimo da se nečega setimo, kada razmi-
šijamo. Pri svim oVim aktivnostima možemo biti koncentrisani, usmereni
na sadržaj kojim se bavimo - drugim rečima, pažljivi, ili možemo biti ne-
koncentrisani, neusmereni i nepažljivi.

Činioci koji izazivajupažfiju

D v e su grupe činilaca koje dovode do usmeravanja naše mentaine aktiv-
nosti na odredene draži ili do pažnje. Prvu grupu čine osobine draži - nji-
hova veličina, intenzitet, kretanje, njihova razlika od okolnih draži. Ka
želimo obratiti nečiju pažnju na nešto, mi podešavamo draži tako da budu
intenzlvnije, ih da budu u kretanju, ili da se ističu od svoje okoline. Pažnju
izazvanu pomenutim osobinama draži nazivamo nenamernom ilisponta-
nom pažnjom. D r u g u grupu činilaca koji izazivaju pažnju čine unutrašnji
činioci - potrebć, interesi, postavljeni z a d a t a k . Neko ko je gladan obra-
ća pažnju na predmete kojima će moći utoliti glad. PrivlaČi i zadržava na-
šu pažnju ono što nas zanima. Pažnju koja je izazvana ovakvim motivaci-
onim faktorima nazivamo namemom ili hotimičnom pažnjom.

N a izbor draži pri opažanju — na našu pažnju — utiče naše iskiistvo i na is-«
kustvu zasnovano naše očekivanje. Ovo nam, izmedu ostalog, potvrduje i j
često zapažena pojava da mi i pogrešno napisane ili odštampane reči čita- r
m o kao pravilno napisane, ne zapažajući pogrešku.To se dogada zbog to- \
ga što iz iskustva znamo kako treba te reči napisati i očekujemo da su r a - 1
ko napisane. Ova spremnost da se opaža na odredem naćin, a u skladu sa
našim iskustvom i našim očekivanjima, omogvićava nam, s jedne strane, da
bolje i jasnije opažamo, ali može da dovede i do netačnog opažanja, do ilu-
zija pri opažanju.

M i u svakodnevnom životu ka.d želimo izazvati nečiju pažnju koristimo

obe grupe činilaca. Govorimo glasnije ili se oblačirno upadljivije (koristi-
m o spoljne činioce, ističemo karakteristike draži), ili opet nekom čiju pa-
žnju želimo da privučemo saopštavamo nešto za šta znamo da će mu biti
prijatno da čuje (koristimo unutrašnje činioce). I l e l d a m a sistematski ko-
risti i sticanje odreaenih karakteristika draži i delovanje na motivaciju, a s
namerom da izazove pažnju što većeg broja Ijudi. N e l a roba se preporu-
Čuje na taj način što se kvalitet robe ili firma koja robu prodaje reklamira-
ju velikim oglasima ili svetiećim natpisima ili na neki drugi način, koji svo-
j o m upadijivošću treba da privuče pažnju. Reklama se često služi i apelo-
vanjem na unutrašnje, motivacione faktore: uz robu koja se oglašava pri-
kazuje se siika lepog i zdravog deteta, lepe devojke, ističe korist za zdravlje.
N a taj način žele se aktivirati motivi koji su česti kod ljudi: interesovanje
za decUjželja za dugim životom, seksualno interesovanje i obezbediti obra-
ćanje pažnje na robu koja se reklamira.

Obimpažnje
Kako pažnja znači izbor ograničenog broja draži izmedu velikog broja mo-
gućih, postavlja se pitanje koliko draži i objekata mi možemo obuhvatiti
pažnjom. Kad mi nešto posmatramo sa pažnjom u toku dužeg vremena,
mi prelazimo sa j f d n o g dria pre.dmeta na njrgov drnj^ Hrn 7-\tnjr rp.ško
odrediti obimjžažnjfrafe^ na tftke-flaalo tra-
janje da ovakvn prela-žpnjp pngledom sa jpdnng dHn prr,rlTT1'','J:' hl1
~
de_nemogmie. Ovakvo ograničavanje vremena opažanja postiže se pomo-
ću aparata koji se naziva tahitoskop i pomoću koga je moguće izložiti
predmete u desetini sekunde i manje. Tahitoskopskim ispitivanjima utvr-
deno je da mi zaista u odredenomjcratkom vremenskom periodu možemo
uočiti samo o^raničeni b r o j prednieta.Mi možemo u jednom trenutku sa
pažnjom zapaziti oko 8 odvojenih tačaka i brojeva, oko 6 slova, oko 4 fi-
gure raznog oblika, a svega oko 3 figure, ako su te figure i raznih boja. Ve-
lild broj ispitivanja potvrdio je da je broj elemenata koje je moguće u jed-
nom trenutku posmatrati sa pažnjom reiativno mali i da iznosi oko 6. Ovo
saznanje koristi se i pri konstruisanju pisma za slepe, kod takozvanog Bra-
jevogpisma, kod koga nema više od 6 elemenata (tačaka) u različitom ras-
poredu za označavanje pojedinih slova. Medutim, ako su elementi dati u
celinama, mi možemo zapaziti i više elemenata istovremeno jer posmatra-
mo ne svaki eiemenat za sebe nego celine elemenata. Dobri čitači na pri-
mer ne čitaju pojedina slova nego Čitave reči i fraze. Zato oni jednim fik-
siranjem očiju mogu da obuhvate i 15 i više slova. Brže čitanje postiže se
pre svega upravo time što se više znakova obuhvata jednim fiksiranjem u
periodu izmedu dva pokreta očiju, a to je moguće obuhvatajući jednim po-
gledom celine slova, a ne pojedinačno slova.
Kada se. m e d u t i m , pažnja obraća na sadržaje koji se menjaju, na događaje
koji teku i ispunjem su razltčmm cadržajen^tmip-u koju čTTTmor tilm kgf

I2J
 ji posmatramo, ili sportska utakmica kojn pratimo), moguće je u toku đu-
žegperioda, u toku više časova, pratiti nela sadržaj sa pažnjom.

Kolebanje paznje
Ispitivanjem procesa pažnje utvrđeno je da se i 11 takvim siučajevima u to-
"JxU pažnje redovno javljaju periodi u kojima pažlljk iilabi ilrserasvim pre-
^J<ida, Fokazalo se da se puna pažnja ne može održati nepromenjenom kroz
duži vremenski period. Puna, nepromenjena pažnja 11a istim elementima
i predmetima ne može se zadržati duže od nekoliko sekunčjTFosie perio-
da pune pažnje dolazi do siabljenja ili preldda paznje, pa Arponovnog us-
postavljanja pune pažnje. je rec o pažljivom posraatranjirnekih slože-
riij"ih pojava, kao što je na primer pažnja pri radu, ovi prekidi se ne zapažaju
jer mi redovno u takvom slučaju prenosimo pažnju sa jednog predmeta na
drugi predmet ili sa jednog detalja na drugi detalj. Ali i takva pažnja, usme-
rena na složene situacije i predmete, pokazuje lcolebanje iii flulctuaciju.
•ispitivanjiiliije ULfrdenoHa u takvim slučajevima posle deset ili nešto više
minuta, dolazi do smanjenja iii prekida (blokiranja) pažnje. Ako rad duže
traje povećava se umor, prekidi pazljivosti postaju česći i duži.

PlTANJA I ZADACI

1. Koja j e suštinska karakteristika pažnje?

2. ICoje se p r o m e n e u organizmu javljaju pri p o j a v i p a ž n j e i koji je njihov
smisao?
3. N a v e d i t e činiocc koji izazivaju javljanje p a ž n j e .
4. N a v e d i t e p r i m e r koji pokazuje korišćenje z a k o n i t o s t i javljanja pažnje u
reldamama.
5. Šta se podrazumeva pod obimom pažnje, kako se on utvrduje i koliki je?
6. Z a š t o se p i s m o za slepe ne sastoji od više e l e r n e n a t a , nego samo od šest?
7. Sta se p o d r a z u m e v a p o d flulauacijom p a ž n j e ?
r
'UČENJE/1 PAMĆENJE

Učenje i pamćenje čine jedinstveni proces, Učenje,.koje se sastoji u stica-

nju novih navika, znanja 1 osobina, pretpoštavlja pamćenje, to jestzadrža-
vanje onoga što je stečeno. S druge strane. ne bi mogio biti pamćenja kaci
ne bi bilo sticanja novog, jer ne bismo imali šta da pamtimo. Proučavajući
i prikazujući ovaj jedinstveni proces, mi možemo obratiti pažnju na stica-
nje nekog novog oblika ponašanja i tada.goyorimo o učenju, a možemo da
obraćamo pažnju i na trajanje orioga što je stečenoi ii tom'shičaju imamo
posla sa pamćenjem.

•ta podrazumevamo pod

učenjem

Sve ono u ponašanju što nije dato'bioloŠlćim nasledem stečeno je učenjem.

[J^kf'v^tinp-.i n ^ k p , nnšfl znanjt^ našj motivi, brojne emocije, različi-
te osobine. pa i r.bava našn prvgnstveno su rezultat urertitr^T)a
nema uČenja, mi bismo posedovali samo odredeni broj refleksa i nekoiiko
nasledenih fizibloških potreba.Medutim, mi.ne bismo bili u stanju d a z a -
dovoljimo ni ove urodene fiziološke potrebe jer nebismo umeli naći objek-
te na kojima ćemo ih zadovoljiti. M j ne bismo bili u stanju da hodamo, tr-
čimo i uopšte izvodimo ma kakvu veštimr, ne bismo imali naviku čistoće i
reda; ne bismo imaii znanja, niti bismo se umeli koristitigovorom. Razu-
me se da ne bi bilo ničega ni od svega onoga što je čovek stvorio saviađu-
jući prirodu; ni odela, ni kuća, ni puteva, ni alata i strojeva, ni knjiga, ni
umetničkih slika, ne bi bilo uopšte civilizacije, umetnosti i nauke. Učenje
zato predstavlja proces koji je ne samo neophodan da bi se čovek održao
nego i proces kome zahvaljujemo za razvitak čoveka i formiranje njegove
ličnosti, kao i ceiokupni razvitak čovečanstva. Zato je proučavanju proce-
sa učenja u psihologiji posvećena nat^čita pažnja. ,

101
 Vrlo često se pod učenjem podrazumeva namerno zapamćivanje verbal-
nog (rečima izraženog) materijala ponavljanjem. Ali takvo određenje uče-
nja je preusko. O n o je preusko jer učenje može biti i nenamemo; dete od
rođenjajjči razlir.ite ohlTkp prm-ašanjš- da hvaia predmete, da izgovara
reči - a bez ikakve namere^Učenjem se dalje stiču i različite motorne vc-
štme, različita osećanja i formiraju različite osobme ličnosti a ne usvajaju
se samo različiti rečima izraženi sadržaji. Učenje, najzad, ne mora da bu-
de uvekTako je ćesto, nčenjfLpottavjjftf^em. Mnppiće je da i nešto što jejed-
"nom doživljeno trajno 2adržimo: dete, na primer, kad se i samo jednom
opeče, povlači ruku od užarenog predmeta. Z b o g toga je opravdano šire
odrediti pojam učenja ipodućenjem podrazumevati relativno trajne pro-
m e n e ponasanja na osnovi~alrtTvrmcti p o j ^ j j ^ - *

Takvim odredenjem, iako je veoma Široko, mi učenje ipak razlikujemo od

nekih drugih promena do kojih dolazi kod čoveka. Razlikujemo ga pre sve-
ga od promena usled sazrevanja ili starenja, koje se odvijaju na osnovu raz-
vitka organizma a ne na osnovu aktivnosti i iskustva, Razlikujemo ga i od
umora i drugih kratkotrajnih promena organizma koje se automatskom
aktivnošću organizma relativno brzo otklanjaju i ne ostavljaju traga - za
razliku od učenja koje predstavija relativno trajnu promenu.

/ Vrste učenja
D a bi utvrdili u čemu je suština procesa učenja i od kbjih.sve činiiacaza-
visi, istraživači su nastojali da nađu što jednostavnije oblike učenja na ko-
jima će vrŠiti sistematska istraživanja.Učenje kod čoveka obično je slože-
no učenje i zavisno je od velikog broja f a k t o r a , te su vršena brojna
istraživanja na životinjama ; Tako su na životinjama proučavali proces uče-
nja najistaknutiji i najzaslužniji istraživači ovoga procesa, kao što su Pa-
vlov, Torndajk, Hal, Tolman i Skiner. JoŠ pre njih sistematski je prouča-
vao proces učenja Ebinghaus koristeći, takode, jednostavne oblike učenja
ali kod čoveka.

Istraživanjem ovih i velikogbroja drugih nauČnika utvrđenesu različite vr-

ste učenja.Te vrste učenja mi mozemo podeliti s obzirom na način na ko-

101
ji se ostvaruje proces učenja i s obzirom na materijal koji se uči. Prcma na-
činukako seostvarujeučenje,možemorazlikovatijednflstavTuoisioieno
učenje. Jednostavno učerije je učenje usiovljavanjem, a mehaničko - uče-
nje na osnovu asocijacije. Složeno je učenje na osnovu pokušavanja i uče-
nje putem uvtdanja. S obzirom na materijal koji sc uči, moguce je razliko-
vati motorno učenje, koje imamo u slučaju sticanja novih pokreta, L
verbalno učenje, kad učimo materijal izražen rečima.

Pavlovljeva istrazivanja
Učen[e uslovljazankffl je jednostavan oblik i po mnogima osnovni oblik
učenja najfflji je moguće si^estilve ostale njegove vidove. Pavlov, koji je pr-
vi detaljno proučavao i prikazao ovaj vid učenja, smatra ga čak i osnovom
svih psihičkih procesa.

D a bismo mogli razumeti u čemu je suština uslovljavanja, potrebno je da

nam budu jasni neki pojmovi - pojam prirodne draži i bezuslovnog reflek-
sa i pojam uslovne draži i uslovnog refleksa, Prirodnom draži nazivamo
onu dražkoja uveki automatski izaziva neku nasiedenu reakciju. Ovu na-
sleđenu reakciju koju izaziva prirodna draž nazivamo bezuslovnim reflek-
som ili bezuslovnom reakcijom. Hrana u ustima izaziva uveklučenje plju-
vačke; hrana predstavlja prirodnu draž a lučenje pljuvačke bezuslovni refleks.
Uslovnom draži nazivamo onu draž koja usled toga što se više puta javlja-
la zajedno sa prirodnom draži izaziva istu onu reakciju koju inače iza-
ziva prirodna draž. Ako mi, na primer, više puta pri davanju hrane izazo-
vemo i neki zvuk, onda će, posle odredenog brojaponavljanja, i sam zvuk
izazvati lučenje pljuvačke. Zvuk je postao uslovna draž, a lučenje pljuvač-
ke na zvuknazivamo uslovnim refleksom ili uslovnom reakcijom. Suština
uslovljavanja sastoji se u tome daposle odredenogbroja ponavljanogja-
vl[ania prlrgdne dražrsxTfekorr^drugorn neutrainom draži organizamj^
n a r>pi»traWirira7 r f A f n T j r k i n žtn jp ranijp p? prirndnn
Ilustrovaćemo uslovljavanje klasičnim Pavlovljevim ispitivanjem lučenja
p l j u v a č k e k o d psa. Lučenje pljuvačke je, kao što smo rekli, urodena reak-
cija na hranu. Pavlov je više pura kratko vreme pre davanja hrane izazivao
zvuk zvona ili izazivao neko svetlo. Pošto je taicvo zajedničko javljanje dra-
ži više puta ponovio, opazio jc da je pas lučio pljuvačku i onda kada je čuo
samo zvuk zvona ili kad se pojavilo samo svetlo. Pas je nauČio jedan novi
oblik ponašanja. Naučio je da luči pijuvačku ne samo kad se pojavi hrana
nego i kad začuje zvukzvona ili kad opazi svetlo.

Hrana
a) M Ljćenje pljuvaći;e

Hrana

Slika 27. - Šematski prikaz aslovijavanja

N a ovakav jednostavan način učenja, šematski prikazan u slici 27, svodi se

veliki broj relativno trajnih promena u ponašanju živih bića. Naravno ne
odvija se uslovljavanje uvek na tako jednostavan način kao što smo opisa-
li. Ono ima redovno složenije oblilce i njegov tokzavisi od veiikog broja či-
nilaca. Proučavanjem su utvrđeni mnogi od ovih činilaca i mnoge zakoni-
tosti učenja uslovljavanjem.

Pavlov je utvrdio da jeuslovljavanje oblikučenja koji se ne javlja samo kod

životinja nego i kod čoveka. Zaista mnogo od onoga što je čovek naučio, a
pre svega ono što uČi malo dete, uči se i naučeno je pre svega usiovljava-
njem. Navika čisto.će, navike. u n.ačinu hranjenja i mnoge druge uči dete
usiovljavanjem. RoditeliTuZ odreHenu dečju reakciju vezuju kaznu, a uz
drugu nagradu. Dete zadržava načine ponašanja za lcoje se nagrađuje, a iz-
begava one za koje sledi kazna. O n o na taj način uči da na odredeni način
jede, da se na određeni način obraća odraslim osobama, da na određeni na-
čin održava čistoću i stiČe mnoge druge navike još u prvim godinama ži-
vota. 1 početak učenja govora može se svesti na uslovljavanje. Na odrečte-
ne grupe glasova, koje dete spontano proizvodi ili ih. proizvodi podražava-
njem svoje okoline, roditeiji reaguju podstičući ponavljanje ovih giasova.
Tako dete postepeno uči da kad želi da izazove određeno reagovanje rodi-
telja, proizvodi odredene glasove. Uslovljavanje ima svakako važnu ulogu
i u mnogim slučajevirm učenja kod odraslih, iako je nemogućeceiokupno
učenje i dece i odrasiih objasniti isključivo mehaničkim uslovljavanjem na
osnovu povezanogjavljanja uslovrie i bezušlovne draži. Danas pretežna ve-
ćina psihoioga smatra da i pri učenjti deteta, a još u većoj meri u učenju od-
raslih, imamo i druge složenije oblike učenja.

Uslovljavanje viseg reda

M o g u ć e je koristiti jednu već stvorenu uslovnu reakciju da bi se obrazova-
la nova uslovna reakcija. Moguće je - da ostanemo na primeru sa uslovija-
vanjem kod psa - naučiti psa kod koga je stvoren uslovni refleks na odre-
deni zvuk zvona da reaguje iučenjem pljuvačke na pojavu svetlosti, a da
uopšte ne dajemo hranu kao draž. Ako mi psu, koji je već naučio da rea-
guje na zvuk zvona lučenjem pljuvačke, više puta uz zvuk zvona izložimo
neku vizuelnu draž, pas će posle izvesnog broja ponavijanja i na samu vi-
zuelnu draž reagovati lučenjem pljuv«čke. Ovakvo uslovljavanje naziva se
uslovljavanjem drugogreda. Kada bismo kod živog bića koje je takvim
uslovljavanjem drugog reda steklo naviku da reaguje na svetlo, lučenjem
pljuvačke počeli dazajedno sa izlaganjem svetla dajemo neke taktilne dra-
ži (draži dodira); kad bismo, na primer, pogladili psa, postigli bismo da pas
počne hičiti pljuvačku i na dodir. U tom slučaju imall bismo uslovijavanje
trećeg reda. Uslovljavanja drugog, trećeg reda, kao i svako dalje, nazivaju
se jednim lmenom uslovljavanjirnavišegreda,

M o ž e m o i mnoge oblike ponašanja kod čoveka da objasnimo ovakvim

uslovljavanjem višeg reda, Da nam se neke boje dopadaju a neke ne dopa-
daju ili da su nam neki ljudi simpatični a drugi nisu simpadčni - često je
posiedica ovc vrste uslovljavanja. Neki Ijudi koje dotada nismo nikada vi-
deli mogu da nam se učine nesimpatičnim jer su slični nekim osobama sa
kojima smo imali neka neprijatna iskustva. I mnoge forme neurotičnog
ponašanja možemo objasniti ovakvim oblikom učenja.

101
 U lircraturi se često ilustruje ovakvo poreklo neurotičnog ponašanja kojc se naziva fobi-
jorn (intenzivan i bezrazložan strah od predraetaili situacija koje normalno ne izazivaju
strah) slućajcm jednog profesora književnosti koji nije bio u stanju da se udaiji od svoga
stana na razdaijirni veću od nekollko kuća. Odlaziojc samo iz svog stana do univerzire-
ta, koji se nalazio u nepostednoj blizini. Ćim bi pošao dalje, ovladao bi njime neobićno
j a k s t r a h i on je m o r a o d a s e vrati kući. Iako j e b i o svestan straha, profesor nijc z n a o š t a j e
uzrok tome strahu. U tokit psihoterapijc (iečcnja psiholoskim putem) setio se jcdnog do-
gadaja iz detinjstva kojim je objašnjeri nastanak tog straha. O n je, nairae, kao dećik če-
sto odlazio van grada. j e d n o m kada je išao uzželeznićku prugu iznenada je naišao voz i
para iz lokomotive jako ga jc opržila, Neočekivana pojava lokomodve i teške opekoune
izazvalc Su jako uzbudenje i od toga vremena, iako nije bio svestan uzroka, svako udalja-
vanje od kuće izazivalo je jako osećanje straha. Situacija u kojoj je doživeo prvobitni strah,
udaijcnost od kuće, postaia je uslovna draž (drugoga reda) koja je i-zasivala straii.

( ^ j Generalizacija uslovnog reagovanja

Istraživanjima je utvrdeno da se uslovljavanjem stice nnva, uslovna reakcija ne samo n a
odredenu uslovnu draž nego i nadrai! koje gu sllčne njoi iLi u nekoj vegi ća njom, N c
formira se uslovni refleks samo na zvukodredenc frekvencijc koji se ponavljano daje uz
hranu nego i uz zvukove sa nešto većom ili nešto nrtanjom frekvencijom—ukratko na slić-
ne draži. Pavlov je ovu pojavu nazvao generalizacijom usiovnog rcflcksa.Takav proces ge-
neralizacijc veoma je važan za snalaženje ljudi jeromogućava da reagujemo na naučeni
način ne samo na ponovljenu raniju situaciju nego i na slične novesituacije.U stvari,jed-
nakih, potpuno istovctnih draži u stvarnosd i nema, pa bi zato uČenje bilo od male vred-
nosti za ćoveka da nema generalizacije.

Gcneralizacija uslovnog reagovanja veoma je čest slučaj. N e dolazi do javljanja odrede-

nog načina rcagovanja samo na draži sličnc uslovnoj draži nego i na draži koje su datc
istovremeno sa uslovnom draži iii su na ncki drugi način povezane sa njom. N a ptimer,
neko koga je prestrašio pas d o k j e prolazio pored nekc kuće, plašiće se ne samo t o g p s a i
njemu sličnih pasa nego i svih pasa. A i svako prolaženje pored te kuće može da izazovc
osećanje neprijatnosti.

ojačavanje igasenje uslovnog rejleksa

D a b i nva bića naučila da reaRuju na novu dražT na primet da bi pas naučio da luči pl)jJ-
^ v a č k u j e d a n p u t p o v e z a n o izložiti bezuslovnu i uslovnu
draž, hranu 1 zvukzvona. Bilo jc potrebno to vise puta učiniti da bi došlo do lučenja piju-
"vačkeTna zvukzvona. Sa daljim pondvljanjem povezanog davanja uslovne i bezuslovne
draži povcćavala se količina izlučene pljuvačke, kao što sc to vidi iz šematskog prikaza u
slici 28. Sa brojem ponavljanog zajedničkog davanja učvršćuje sc naučni odgovor. D a bi

101
 se lučila maksimalna količina pljuvačkfi, bilo je u Pavlovljevim ogledtma potrebno izvrši-
ti veći broj ponavljanja. Ovnkvo ponavljanojavanjcbezuslovnedraži uzuslovnu draž,
da bx se ućvrstio iii naučto uslovrii ocieovorTnaziva se pojačavanjenT^ili p'rtkrtp^jiva-
njem-Pavlov ie pokazaodajc pojačavanjelii kaosto nekiistraživači vele nagradivanje, po
pravilu neophodan uslov da bi došlo do učvršćivanja uslovnogrefleksa.

0 5 10 15 20 25
0 10 20 ' 3 0 40
Broj pokušaja Redni broj pokušaja
Bez pojaćavanja .
Slika 28. - Graftčki prikaz sucanja Slika29. - GrafLČki prikaz toka
usbvnog refteksa gašenja uslovnog refleksa

Da je nešto naučeno uslovljavanjem znači da odgovor na novu uslovnu draždoiazi i bez

jr bezuslovne draži. Ali ako se vise puta daje samo usiovna dražauznju nejavii bezuslov-
na draž, dakle, aktTncnia pojačavarija»siovnedraži,bt:zuslovnadraŽTi&čeče da SC gu-
tog^lt«- V n " ^ " " »TTT-ffiTtrr CK-A't'ii O^iljHiijV- i nfšFnjgnjf.uslovnog refleksa na-
ziva se gašenjcm uslovnog reflcksa. Istraživanja supokazaia da brzina gašenja uslovnog
refieksa zavis't od mnogo činilaca: pre svega od toga koliko puta su zajedno davani uslov-
na i bczuslovna draž, zatim od vrste uslovne reakcije (neke vrste reakcije, kao na primer
emocionalne reakcijc, veoma teško sc gube).

Gašenje iligubitaknaučenereakciie nastupa po pravilupostepeno. Čimseviše puta da-

jc uslovna draz bez bezuslovne (bczpojačavanja) svc se sporije 1 rcde i u manjem intenzi-
tetu javlja naučena reakcija. U Pavlovljevim oglcdima smanjivala se količina lučene plju-
vačke u srazmeri sa brojcm davanja bczuslovne draži bez pojačavanja. Konaćno je presralo
svako lučenje. Ovaj proccs gašcnja uslovne reakcijc prikazan jc u slici 29,
 \<\}dehaničko učenje
Kao formu učenja lcojaje srodna učenju uslovljavanjem koje je prikazao
Pavlov, mnogi autori pominju mehaničko u č e n j e n a o s n o v u asocijatjvne
veze medu nizo\ima datih podataka. Doksu pri uslovljavanju date draž
za koju postoji nasieden utvrden način reagovanja (bezuslovni refleks) i no-
va, dosad neutraina draž. pri mehaničkom učenju imamo seriju draži za
koje ne postoii nikakavurođeni način reagovanja. U takvom mehantč-
kom učenju zadatak je zapamtiti redompodatke koji su dati u nizu. Ovi
podaci mogu wsCi, biojcvi i pofcfetTKod čoveka su to veoma često ver-
balni podaci, nazivi reči ili brojeva.

Na ovakvom verbainom materijalu vršeno je i prvo sistematsko eksperi-

mentalno proučavanje procesa učenja i pamćenja. Vrsio ga je psiholog
Ebinghaus, koristeći najčešće kao materijal slogovebezsmisla, kao štosu
na primer: sun, rnap, nev, pil i slične. On je takav besmisleni materijal ko-
ristio za ispitivanje, smatrajud opravdano da će na učenje takvog materi-
jala bez smisla manje uticati različiti faktori koje je teslto konrrolisau (ste-
čeno znanje, poznavanje materijala, razne osobine ličnosti), pa će bid lakše
utvrditi osnovne zakonitosti procesa učenja. Ebinghaus, kao i veliki broj
istraživača koji su nastavili njegova ispitivanja (medu ostaJim i Paja Rado-
savljević istaknuti jugoslovenski psiholog i pedagog koji je veliki deoživo-
ta radio u SAD), talcvim ispidvanjima otkrili su mnoge principe učenja.
O n i drugi istraživaČi utvrdili su£ izmedu ostalog/zavisnost učenja od obi-
ma i vrste inaterijala koji se uČi, utvrdili su brzinu kojom se odvija učenje i
kojom se odvijazaboravljanje i druge zakonitosti učenja.

Učenje usiovljavaniem i mehaničko učenje poćivaju na asociiacijama po

^Lnjir^ ji; Pod asocijadjom po dodiru podraziuneva se
ranje veze izmedu dva doživljaja ili doživdiak i draži na osnovu£oga što sc
istovremeno javljaju ili š t o j l e d e neposredno4edno iza drugog. Iako nije
"moguće sve obiike učenja kod čoveka objasniti samo asocijacijama po do-
diru, ovakve asocijacije ipak u većoj ili manjoj meri irhamo kod svakog uče-
nja. Neke vrste učenja, a pre svega mehaničko, počivaju prvenstveno na ta-
kvim asocijativnim vezama. Takve su veze utoliko čvršće ukohko je česće
istovremeno javljanje ili javljanje neposredno jednog iza drugog dva opa-
' žaja ili draži i opažaja. Važnu ulogu pri talcvom učenju ima ponavijanje.
Ukoliko smo više puta učili kako se na engleskom kaže nelca rec, utoliko
ćemo se lakše setiti te reči kad nam ona zatreba.

101
 PlTANJA T ZADACI

1. Sta pokazujc da učenjc i paitic'erLje čine povezani i jedinstveni proces?

2. Navedite definiciju učenja i njcgove glavne karakteiist'ike kao psihičkog
procesa.
3. Kojj se sve oblici p o i u š a n j a i koje osobine čoveka stiču učenjem?
Po čeniu se promene nasraJc učenjem razJikuju od promena nastalili usled
umora i od promena koje su izazvane sazrevanjem?
5- Koje vrste učenja možemo razlikovati?
6. Kakvo je motorno, a lcakvo je -verbaino učenje?
7. Prikaiite šematski kako, prema Pavlovu, teče proces uslovljavanja.
8. Sta se podrazumcva pod uslovnom draži, a šta pod uslovnom reakcijom?
9. I I čemu je sušrina učenja koje je zasnovano na priričipu kiasicnog uslovija-
vanja? ' -V -
10. Opišitc ogledc kojima je Pavlov proučavao proces usiovljavanja.
11. Navedite i analizirajte primere'uslovljavanja lcod čOveka.
12. Kada se govori o uslovljavanju višega reda? ' . ' . " • •
13. Kalco se uslovljavanjem objašnjavaju simpatija i antipatija?
14. Sta se podrazumeva pod generaiizacijom uslovnog reagovanja?
15. Sta se podrazumeva pod pojačavanjem ili podcrepljivanjem pri klasičtiom
uslovljavanju i kakav je njihov efekat?
16. Kada nastaje gašenje usiovnog reagovanja?
17. Na kalcvom je materijaJu istraživao pamćenje poznati psiholog Ebingha-
us i zašto je koristio takav materijal?
18. lCakva je razlikn izmedu uslovljavanja i mehaničkog učenja, a šta im jc za-
jedničko?

I m a oblika učenja koji su složeniji od uČenja uslovljavanjem i mehaničkog

učcnja nizova podataka. I m a ućenja k o d kpg elementi koje trcha povez?.;
t i n i s u o d m a h dati, k ^ knH pomemtf? dva pačinaučenja.Trebatektraži--
ti koristan odgovor koji će n a m m o č i poslužiti da rešimo problem koji sto-
i i p r e d nama. Pri takvom učenju pokušavamo sa različitim reakcijama, da
bismo najzad našli o n u koja će najviig. nrlgfovnfnM i Irnjn fr dovrfi 1 ' 1 H/> uspe-
ha. Z a t o se takvo učenje i naziva učenjem na osnovu pokušavanja i l i uče-
n j e m na osnovu pokušaja i pogrešaka! " "
Kad životinju zatvorimo u l<avez iz koga može izaći samo kad izvrši odre-
dene p o b e t e ili je stavimo u lavirint u kome ima više siepih puteva i h ko-
ga životinja može izaći tekako pronade pravi put - ona mora da izvrši ve-
ći broj ražličitih pokušaja pre nego što nauči da otvara kavez ili da prode
kroz iavirint O n a mora da izmedu većeg broja razhčitih pokreta nade i
učvrsti takve pokrete koji će dovesti do uspeha. Upravo na takvim ogledi-
ma sa životinjama stavijenim u lcaveze i lavirinte psiholozi su utvrdili mno-
ge zakonitosti procesa učenja.

Velildbroj takvih ogleda vršioje psihologTorndajk. M n o g e od njih vr-

šio je stavljajućt gladnu mačku u kavez, a postavljajući ispred kaveza parče
ribe. Kavezje bio tako konstruisan daživotinja, ako polcrene odredenu po-
lugu ili povuče za neku uzicu, može da otvori vrata kaveza i iz njega izadc.
Zivotinja je - pokazaii su ovakvi ogledi - činila u početku veliki broj raz-
hčidh pokreta. Većina tih pokreta je nekorisna, pogrešna. Neki od tih po~
kreta, medutim, pokazuju se celishodnim i omogućavaju da se otvore vra-
ta kaveza i da živodnjaizađe. Ako životinja kojaje tako zahvaijujući jednom
odredenom pokretu uspela da izade iz kaveza i dode do hrane (kojom, me-
dutim, ne može da se zasiti) bude ponovo stavljena u kavez, ona će opet
vršiti mnogobrojne pokrete od kojih će veliki broj biti i dalje neceiishodan.
Broj takvih neuspešnih pokreta sa ponavljanim vraćanjem životinje u ka-
vez sve će se više smđnjivati. Posle dovoljno velikog broja ponavljanja, ži-
votinja će najzad uspeti da jednim pokretom otvori kavez; ona je naučila
da izlazi iz kaveza. Takvo učenje koje se ostvarujc pokušavanjem smatrao
jeTorndajk osnovnim oblikom učenja. Da bi talcvo učcnje dovelo do uspe-
ha, pokazalo se da jc potrcbno da životinja bude podstaknuta na vršeuje
pokreta, da bude motivisana. U Torndajkovom primeru životinja je bila
gladna i pri svakom-jziasku izkav^za delimično bi zadovoljila potrebu za
hranom.Torndajk je isticaodaće_doći do uspchauučenju samo u tom slu-
čaju ako pnb-nciji Kijdu dovrli d"^^QVQljpnjapptrebe t 1 ovaj osnovnrušlov
j^azvao ie zakonom efekta. Oni pokreti koji ne dovode do uspeha poste-
peno se gube i eliminišu, a oni koji dovode do uspeha ponavljaju se i učvr-
šćuju. Radnje sc učvršćuju ili eliminišu zavisno od posledica (efekta). Na-
učiće se samo oni pokreti čije izvršavanje dovodi do uspeha. Pri toj vrsti
učenja važno je zadržavanje onih pokrera koji su doveli do uspeha, pa za-
to neki autori govore o toj vrsti učenja kao o učenju na osnovu pokušaja i
uspeha.

Veliki broj istraživanja sličnim postupkom pokazao je da pokušaji životi-

nja nisu sasvim slučajni, kao što je smatraoTomdajki da se ovakvo učcnje
ne može smatrati sasvim razlidtim od učenja uslovljavanjem, kakvo je pto-
učavao Pavlov. 1 ovo je učenje putem usiovljavanja. Ali to je učenje uslo-
vljavanjem pri kome životinja treba tek da nade onaj odgovor koji če po-
siuziti kao sredstvo da nešto postigne (da izađe iz kaveza ili lavirinta i dode
do hrane). Zato je takvo uslovljavanje nazvano instrumentainim uslovlja-
v a n j e m . Pri talcvom učenju stiče se ponašanje kojim je moguče delovati na
situaciju, ponašanje kojim se operiše u datoj situaciji. Jedan drugi poznati
istraživač Skiner nazvao je ovu vrstu učenja operacionim uslovljavanjem
Učenje pokušavanjem, instrumentalno uslovljavanje i operaciono uslovlja-
vanje predstavijaju u stvari istu vrstu učenja.

Mnogobrojria i plodna istraživanja ovakvim postupkom veoma su proširi-

la naša saznanja o osnovnim zakonitosumaučenja. Ova su istraživanjapo-
l<azala kako veliku važnost imamotivacija za učenje. Da bi doslo do pro-
cesa učenja, potrebno je da živoljiće fcude nečim podstaknuto na učenje^
da ima odredenu potrebu koja ga podstiče na učenje.lCbdToiudajkuvb:
mačke i kod bkinerovog pacova takva potreba bila je potreba za hranom.
Kod čoveka podsticaji za ucenje mogu biti veoma različiti - različiti bio-
loški i socijalni motivi. A naučiće se samo one reakcije koje dovedu, makar
i do delimičnog, zadovoljenja potreba (redukcije tenzije) kojom je i pod-
staknuta aktivnost organizma.

Istraživanja su dalje pokazala da je za uspeh u učenju važno da se njime ne-

što postižc, U stručnoj liteiaturi govori se o važnosti pojačavanjaihpotkre-
pljivanja učenja. Da bi se započeto učenje produžilo i da bi se sa ponovnim
pokušajima opet počelo - potrebna je neka nagrada, neko potkrepljivanje. I
pri klasičnom i pri instrumentalnom uslovljavanju dolazi do gubljenja (ga-
šenja) uslovnog refleksa ako se uče#je ne potkrepljuje. Pri klasičnom uslo-
vljavanju pojačavanjc se ostvaruje prostim ponavljanjem vcze izmedu situa-
cije i reakcije, a pri instrumentalnom dme što se zadovoljava neita potreba,
što dolazi do nagradivanja.
i
Istraživači razlikuju dve vrste potkrepljivanja: primarno i sekundarno pot-
krepljivanie. Q primarnompotkrepljivanju ili nagradwan]u govonmo on-
da kada naučeno Hr>vr>Hi dn tipposridnog; zadovoljenjapotrcbe.
Kad nas ne^ro p r ^ r t r ' 1 n? ^ p n j p np, 7,ho» toga šro nam_rn^posvftdno1??r-
risti ih neposredno zadovoljava neku potrebu nego zato što jc usiov za z5=
dovoljenje potrebe, što je povezano sa nečim što želimo osmrTtTr~goWrrr-
mo o sekundarnom potkrepljivarju. ""

101
 Pri učenju kod ljudi sekundarno potkrepljivanje je česće od primamog.
Kod Ijudi talcvo sekundamo potjaepljivanje često predstavlja novac. No-
vac nas podstiče na to da nešto ostvarimo, na rad i učenje, ne zbog toga što
bi nam novac sam zadovoljio neku potrebu nego zato što omogućava da
nabavimo različite stvari i stvorimo različite situacije koje će zadovoljiti
naše potrebe.

Učenje kod čoveka veoma je često učenje ove vrste, a gotovo je redovno
uključeno u različite oblike učcnja koje koristi čovek. Instrumentalno uče-
nje i pokušavanje imamo pri sticanju raziičirih motornih veština. M i mo-
ramo pre nego što uspemo da brzo i automatski obavljamo neku radnju
najcehshodnijim pokretima, da vrŠimo mnoge pokušaje i da postepeno od-
bacujemo pokrete koji su nepotrebni i necelishodni. Učvršćuju se i ostaju
naučeni oni koji su korisni, koji predstavljaju uspešno sredstvo za postiza-
nje nekog cilja. Tim putem se mogu, baš zbog toga, naučiti i oblici pona-
šanja koji nisu korisni ali koji se nagraduju. Ako agresivno ponašanje do-
vodi do povećanja ugleda medu vršnjacima a ne izaziva nikakve neugodne
posledice, ono će se sve češće javljati. Budemo li u nastavi kritikovali uče-
nje bez razumevanja i mehaničko memorisanje a hvaiili i nagradivali kri-
ričnost i samostalnost u mišljenju, mehaničko učenje napamet će se sma-
njivati a razvijaće se učenje sa razumevanjem. Ali i pri rešavanju problema
mi redovno, makar u mislima, pokušavamo različite načine i postupke pre
nego što nađemo način i postupak koji dovodi do rešenja problema.

PlTANJA I ZADACI

1. OpišiteTorndajkove oglede kojima je proučavao učenje.

2. Šta kazuje zakon cfekta? Navedite primere za njegovo delovanjc.
3. Zašto je nacin uslovljavanja koji jc opisao Torndajk nazvan instruniental-
nim uslovljavanjem?
4. U čemu se sastoji potlcrepljivanje u klasičnom, a u čemu u iustrumental-
nom uslovljavanju?
5. Po čemu sc razlikuju ldasično i instrumentalno uslovljavarije?
6. Kakvo je primarno a kalcvo sekundarno potkrepljivanje pri instrumental-
nom uslovljavanju?
7. Navedite primer učenja instrumcntalnim uslovljavanjem kod ćoveka.

101
(^Tčenje uviđanjem
Već kod životinja može da postoji znatno složeniji oblik učenja — učenje
koje počiva na uvidanju odnosa medu stvarima i pojavama. Već najviše vr-
ste čovekolikih majmuna mogu da nauče, kao. što smo pomenuii, da do-
hvataju štapom bananu koja se nalazi van kaveza. Oni uspevaju da to na-
uče jer su uvideli odredene odnose medu stvarima, između ispruženogštapa
i udaljene banane. O ovom obliku učenja kod životinja govorilo se kadje
prikazivano inteiektualno ponašanje kod životinja. Kod čoveka je takvo
učenje ria osnovu uvidanja daleko češći, gotovo redovni oblik učenja. Ko-
rišćenje uvidanja i predstavlja glavnu odliku ljudskog učenja.

Učenje na osnovu uvidjmjju: a7 hlnijf- se nd \ičenja usiovliavaniem. meha-

ničkog učenja i učejij^pok"ggvflnjff™
uspeha, do rešenjadolazi naglo; 2. kad jedan način posrupanja dovedc do
ušpeha, ne ponavl|a}u se više neodgovarajući naćini i neuspeli pokušaji
kon su icorišćem pre; 3. što se naanom postupanja koji dovodTdo uspeKa
koristi ne samo u istim situacijama nego i u sličnim sitnacijama. Upravo
ovekarakteristikeukazujunaraziikeučenjanaosnovuuvidanja odos^atih
oblika učenja. Kažemo da učenje uvldahjem počiva na mišljenju. Covek ne
^ uči pokušavajući slepo lii samo na osnovu siučajnih veza nego uči razmi-
„JJgaiug'i o tome šta uci i Sta treba ućenjem da postigne. On se i pri učenju,
kao i pri svakoj svojoj akciji, koristi razvijenom sposobnosd mišljenja. 1 ka-
da uči pokušavanjem, u proces učenja su uključeni proces mišljenja i uče-
nje uvidanjem.

O ovoj vrsti učenja govorimo kad se jedinka nade pred novom situacijom - u
kojoj još nije bila i o kojoj nema iskustva. Da bi pojedinac rešio problem
pred kojim se nalazi, nije dovoljno da vrši razne pokušaje. Važno je dase
shvate odnosi u novoj, problemnoj situaciji. Kad treba rešiti, na primer,
neici aritmetički problcm, pa lcada se uvidi da je to moguće primenom ne-
kog principa koji poznajemo, jasno je da postoji uvidanje. U opisanim slu-
čajevima intelektualnogponašanja kod antropoidnih majmuna oni su us-
peti da dodu do banane koja je biia van kaveza kad su „uvideli" da između
štapa koji je bio u kavezu i udaljenebanane može da se uspostavi odrede-
ni odnos — da se štapbm može privući banana, da štap može da posluži kao
' sredstvo da se ostvari odredeni cilj (da se dodc do banane).
 Pri takvom učenju imamo angažovanu psihičku aktivnost koju nazivamo
mišljenjem. 0 takvom rešavanj'u probiema možemo govoriti na osnovu
shvatanja odnosa ili na osnovu uvidanja kao o učenju uviđanjemj jer takvo
rešavanje problema izaziva promene u ponašanju, i to trajne promene. M a j -
mun koji je jednom uspeo da korišćenjem šrapa dode do banane ponovo
će postupiti na isti način u sličnoj situaciji. Isto tako, učenik koji se bude
ponovo našao u slučaju da reši matematički problem sličan onome koji je
rešio koristeći odredeni princtp - bez oklevanja će taj princip primcniti.
On je naučio da rešava tu vrstu problema.

§) Razlike između učenja kod životinja i kod čoveka

Istraživači nisu bez opravdanog razloga proučavali proces učenja na živo-
tinjama ili koristeći materijal kao što su besmislcni slogovi. Oni su nasto-
jali da nadu što jednostavnije slučajeve učenja kod kojih neće delovati
mnogobrojni različiti činioci, a koji po pravilu deluju u ljudskom učenju.
Tražili su jednostavne primere učenja pri kojima će moći lakše iskijučiti
delovanje različitih faktora i tako.moći utvrditi suštinu procesa učenja. Is-
pitivanjem učenja na životinjama i pomoću besmislenih slogova istraživa-
či suzaista u velikoj mcri u tome uspeli. Oni su utvrdili takvim ispitivanji-
ma mnoge osnovne zakonitosd učenja koje važe za svako učenjc, pa t učenje
čoveka.

Ali, ispitujući proces učenja na životinjama nisu mogle biti uočene neke
_posebne odlike učenja kod ćoveka^IIčenje kod čoveka pokazuje neke va-
žne karakteristike kojih nema u učenjukod životinja. Takve karakteristi-
ke su pre svega sledeće:

JL Ćovekovn nrenjV jp svpgnn^T.nvpk ?na koje pOStupke VTŠi dok UČi. Otl
prati napredovanje u učenju i uočava teškoće na koje nailazi. Upravo zato
je proces učenja kod čoveka mnogo brži.

2. Covek se prjjj^ciiju korisd govorom, posebnom ljudskom odiikom ko-

ja ga razlikuje od svih ostahK živih bića. Korišćenje govora veoma mnogo
pomaže pri svakom učenju. Govor omogućava da čovek koristi svoje rani-
je iskustvo, da koristi opšte društveno iskustvo a posebno pomaže da sc
uoči šta dovodi do uspeha, Formuiišucl rečima govora pojedine momente

142
u toku učenja, mi se oslobadamo od toga da ponavljamo ono što nam nije
koristiio u dotackmjim pokušajima i da zadržimo samo ono Što je koristilo.
3. U učenju čoveka, kao štoje pomenuto, važnu i odlučmiuloguimauvi-
đanje. Pri svakoj vrsti učenja čovekkoristi svoju razvijenu sposobnost mi-
sTjenja. Tkad uči pokušavanjem, on kontroliše svoje pokušaje i proverava
njihovu celishodnost, nastoječi da uvidi šta dovodi do uspeha i zašto do-
vodi.

Upravo ove karakieristike ljudskog učenja uzrok su da je učenje kod čove-

ka daleko brže, da on uspeva da nauči neuporedivo teže i složenije aktivno-
sti, da saznaje za ono što mu je dorad bilo nepoznato i novo. Zahvaljujući
svojoj velikoj sposobnosti učenja, čovekje ostvario ogroman napredaL On
više ne podešava samo svoje ponašanje prema prirodi i objekrivnoj situaci-
ji nego i sam stvara situacije koje želi i koje mu odgovaraju i sve u većoj me-
ri ovladava prirodorn.

rt.

Teorija učenja;
{^)Teorijc učenja
i a k o je proučavanje procesa učenja znatno naprcdovaio, još uvck postojc različ.itashva-
t a n j a o tomc šta čini suštinu učenja i koje su osnovne forme učenja. Postoji shvatanjeda
suštinu učenj'a čini klasično uslovljavanjc, kakvo je prikazao Pavlov, i da jc to osnovna
forma učenja. Klasično uslovljavanje, kakoga prikazuje i objašnjava Pavlov, počiva na aso-
cijativnoj vezi izmedu bezusiovnog odgovora i usiovne draži. D r u g o j e shvatanje daje
osnovni oblikučenja stvaranje veza izmedu odredeni.!i draži i odrcdcnih odgovora na te
draži. Ovi odgovori (reakcije) nisu urodeni i naslcdem dati odgovori ncgo su rcakcijcko-
j e se traže i učvršćuju upravo zato što dovodc do uspelia. Treće je shvatanje da je učenjc
uvek otkrivanje novil) odnosa. O u o uvekpredstavlja novu organizaciju ili tekonstmkei-
ju opažcnoga.Takvo je shvacanje geštairista, koji naglašavaju znučaj uvidanja pri učenju,
Ima razlika i u shvatanjima koji su ncrvni proccsi osnova učenja.

Jedinstvene, opšteprihvaćcne tcorije učcnja danas nema. M n o g i stručnjaci su mišljenja da

takve jedinstvene teurije ne može ni da bude jer pcistoje različite vrste učenja koje se ne
mogu svesti jedna na tirugu. Prema ovom mišijenju, pošto postojc suštinski razLičite vr-
ste učcnja, nužno je da postoje i različite teorije učenja.
 Uloga asocijacija
Prl javljanju predsrava, i uopšre pri proccsima ućenja i pajcićenja, važnu UIORU imaju aso-
xijacije. Kjjam asocijacije različito se QiTrpHj|f IvfnrrrT^Tmo gg, najopšcije rečeno, odre-
diti kao povczanost između dva doživljaja, koja ima zajjpsiedicu da ponovno javljanje
jednog od ovih dO'livljaja Iz&živa 6bnavljanje i drugogdoživliaia. Na primer, u jednom
m'dlom mesru najadranskom moru proveli smovćoma prijatnoletovanje; icad ponovo vi-
dimo to mesto ili kad ćujemo za njega, setićemo se ugodnog letovanja. Isto tako, kad bu-
demo misliti na prijatno provedeno letovanje, javiće se scćanje na mesto u kome smo le-
tovanje proveli.

Da asocijacijc imaju važnu ulogu u psihičkom živoni.uvideli su još t antički filozofi. Ari-
stotel je razlikovao tii vrste asocijacija: asocijacije po dodiru, po sličnosti i po kontrastu.
^Asodiacijenododiru označavaju povezanosc dva doživijaja po prostoru iii po vrcmenu.
Dva doživljaja, na primer, dva opažaja koja smo imaii istovrerneno na nekom mestu ili
koja su slediia neposredno jedan iza drugoga u vremenu medusobno se povezuju. Kad st
obnovi jedan od njih, javiće se i drugi doživljaj povezan sa njim. Pošto srno opažajući ob-
lik ili boju ruže osetili i. njen rniris, m'i ćemo kad kasnije doživimo samo miris obnoviri i
doživljaj njenog oblika i boje. Asocijacije po sličnosti imamo kad jcdan doživijaj izaziva
javljanje nekog drugog doživljaja kojj mu je po nečemu s l j ^ n : po-obliku r jieličini r boji,
srazrnerama.,Kad vidimo sliku nekog poznatog čoveka, setićemo se i toga čovcka zbog
toga šro je njegova forografija siična njcgovom liku. O asocijacijamapo kontrastu ili po
suprotnosti govorimo onda kad doživljaj izaziva javljanje doživljaja o nekoj drugoj pojn-
kuju je pu nckuj karaktorictici cuprctna. pu ubliku, Vcličini, /luCLtiju. luul-ncko izgo-
vori reč „crno" i od nas zatraži da odgovorimo prvom reči koja nam padne na pamet, vr-
lo često će odgovor bid reČ „belo".

Engleski fiiozofi cmpiričari razradili su shvatanja o asocijacijama kao o osnovi svih psi-
hičkih procesa. Celokupni tok psihičkih procesa po njima počiva na asocijativnoj pove-
zanosti doživljaja ili na asocijaciji ideja - kalco su oni govorili. Psihički procesi mogu se
svesti na asocijativno povezano javljanjepredstava. Oni su ukazivali i na odredene zako-
nitosti kojima je moguće objasniti javljanje predstava i protumadti zašto se na neku pred-
stavu nadovezuje upravo odredena druga predstava. Najveći značaj pridavali su pnncipu
frekvencije, tome koliko su se često predstave ili druga dva doživljaja (ideje) javljale za-
jedno. Oni doživljaji kćyi su se više puta javljali povezano jedan s drugim čvršće se među-
sobno povezuju; kad se ponovo pojavi jedan od tih dozivljaja, on će izazvati - izmedu
mnogih drugih doživljaja sa kojima se javlja povezano - upravo onaj doživljaj sa kojim jc
bio najČešće povezan.

Danas psiholozi, iako prihvataju važnost asocijativnih veza, smatraju da

nije moguće ne samo psihički život u celini nego ni proces učenja i pam-
ćenja objasniti isključivo postojanjem asocijativnih veza. Svaki naš opažaj,
svaka naša predstava'i uopšte svald naš doživljaj asocijativno je povezan sa
velikim brojem različitih doživljaja. Koji će se drugi doživljaj (predsrava,
misao, osećanje) nadovezad na taj doživljaj nezavisisamoodasocijativ-
n l h veza nego i od mnogih drugih čin'daca, prc svega od naše motivacije.

PlTANJA I ZADACI > ; " • ... ... .

1. Navedite primere intelektualnog ponašanja kod životinja,

2. Na osnovu čega sc životinje snalaze pri intelektualnom ponašanju? U Če-
mu se u takvim siučajevima sastoji uvidanje?
3. Kako se rešava problem pri pokušavanju a kako pri učenju uviđaniem?
4. Zašto se o rešavanju problema uvidanjcm može govoriti kao o učenjii?
Navedite nekoliko primeia učenja uvidanjem.
5. ICoje su tri objektivno date karakteristike po kojima se može zaključiti da
je reč o učenju na osnovu uvidanja?
6. Po lcojim se karakterisdkama razlikuju učenje kod čoveka od učcnja kod
najrazvijenijih živodnja?
7. Koje pokušaje objašnjenja siištine učenja poznajete?
8. Šta se podrazumeva pod asocijacijama?
9. Koje je vrste asocijacija razlikovab Aristotei i kako ih je prikazao? Nadite
vlastite primere za svaku od.razlilt'ovanih vrsta asocijadja.
10. Da li tok doživljaja zavisi samo od ašocijacija?

^Verbalno i motorno učenje

S ohziroTT1 ^ g^-gdivo izraženo verbainim simbolima (reči-
m a i b r o j e v i m a ) ili seuče pokreti,razj^jemoveTbalnoTTiiuiunrcrttefrftje.
gjTslfLTilrnrT^^ i zamotorno ičenje. Suštin-
skih razhka izmedu ove dvejfstr. nrenja nema i one se redovnfl4ažlia|xcza-
j g n r T l v f i pri v<>rhalnog^4iG&nju učimo i koristimo i pokrete, a isto tako i
pri motornom učenju imamo korišćenje verbalnih simbola. Kad, na pri-
mer, učimo neki strani jezik, mi moramo da naučimo i izvodenje odrede-
nih pokreta govornih organa, a ne samo značenje reči i njihovo slaganje u
rečenice. Slično, kad učimo neku motornu veštinu, na primer šofiranje, mi
j e učimo koristeći verbalna uputstva i objašnjenja koja nam neko daje ili
koja čttamo U priručniku. Postoje, medutim, izvesne zakonitosti koje više
doiaze do izrazaja u motornomj odnosno verbalnom učenju, pa se zato o
ovim vrstama učenja može govoriti i zasebno.

Verbalno učenje iponavljanje

Proučavajudi verbalno učenje mnogim danas već veoma razradenim po-
stupcima, utvrdene su, medu ostalim, zakonitosti o zavisnosti broja po-
trebnih ponavljanja od obima materijala, o zavisnosti uspeha u učenju od
mesta u nizu (tekstu) i zakonitosti učenja verbalnogsmislenog materijala,

Utvrdeno je da posle jednogprezentnvanja fjp.dnng ponavljanja) verbal-

nog materijala mimožem"o_reprodukovati. i to tačno onim redom kojim jc
materijal prezentovan } samo ograničeni deo tofl materjjala. ProsečnfBrcJj -
cifara koji mogu da zadrže studenti univcrziteta - sa kojima je vršeno is-
pitivanjc - iznosi oko 8.ToIiki je otprilike i broj slogova bez smisla i niz
brojeva koji sc mogu reprodukovati posle jcdnog prezentovanja. Nešto je
veći broj reči i kad one nisu medusobno povezane po smisiu koje možemo
zapamtid poslejednog čitanja. Ako su reči medusobno po smislu poveza-
ne, onda je znatno vea broj takvih reči nekog smislenog teksta koji se pam-
ti. Sa vežbanjem se može donelde povećati broj elemenata koje reprodu-
kujemo posle jednog čitanja, ali ne znatno.

N a m l a d e m u z r a s t u je manji broj'elemenata koji-se-BftofflLzapamtid posle

jednog čitanja^lNa uzrastu od t n godine mogu se poslejednog čitanjaza-
držati 3 broja, na uzrastu od četiri i po godine 4, na uzrastu od sedam go-
dina 5, a na uzrastu od desetgodina 7 brojeva, Nijc, dakle, tačno shvatanje
da se na mladem uzrastu bolje pamti. ~ ~ ~ "—

Ako se p r e z e n t u j e v e ć i b r o j cifara ili brojeva, ili slogova bez smisla, onda,

kao što to pokazuju ispifivanja, čak opadabroj zadržanih elemenata - uko-
liko ih trcba reprodukovati onim redom kojim su prezentovani. Kod stu-
denara koji su posle jednog čitanja zadržavali u proseku 8 cifara, kad im je
prezentovano više od 10 cifara, broj prosečno zadržanih cifara pao je na 6.
Kad suT medutim, prezentovane reči sa smislom, iako medusobno nepo-
vezane u jedinstven tekst, pokazalo se da broj zadržanih reči raste sa bro-
jem prezentovanih, iako i tada procenat reprodukovanih opada: od 10 pre-
zentovanih reproditkuje se 7 (70%), od 49 prezentovanih reprodukuje se
17 (34,7%), a od 100 reči posie jednog čitanja zadržava se u proseku 25
(25%). Iako nisu reči povezane u smisaoni tekst, one same imaju svoj smi-
sao i to je uzrok da se zadržava znatno veći broj smislenih reči nego slogo-
va bez smisla ili brojeva.

lako smo u mogućnosti da posle jednog čitanja tačno reprodukujemo niz

od 8 podataka, za niz od dvostrukog broja podataka, od 16 slogova bez smi-
sla, neće biti dovoljno dva puta više prezentovanja (dva čitanja) nego će bi-
ti potrebno daleko više ponavljanja - oko 30. Već za niz od 12 slogova bez
smisla treba 16 ponavljanja, za niz od 24 sloga - 44 ponavljanja, a za niz
od 36 slogova - 55 ponavljanja. Broj potrcbnih ponavljanja ne raste, dakle
u upravnoj srazmeri sa dužinom niza nego znatno brže.

O v u zakonitost potvrduje i merenje vremena koje je potrebno za učenje

d u ž i h i kraćili tekstova. Iz donje tabele se vidi da je za isti broj reči po-
trebno više vremena čim je duži tekst koji treba da se nauči;

Broj reči Cehkupno vreme Vreme patrebno

u odhmku potttbno zavčenje za učenje 100 reči
roo 9 MINOTA 9 MJNUTA
aoo 24 MINUTA 12 MINUTA
500 65 MINUTA 13 MINUTA
1000 MINUTA 16,5 MINUTA

Kad treba reprodukovati samo sadržaj onoga što je učeno, a ne doslovni

tekst, vreme potrebno za učenje je znatno kraće.

^-^Verbalno učenje i mesto u nizn

N e uče se pqdjeHn*lm hrgo gyi d e l o v i u n i z u i u tekstu. Najlakšc je naučiti onfe slogove i
reći koji se nalaze na početku n'iza. zatim one kojisu na kraiu niza, a najteže one koji se
Tmh5eu"sredini. UzFok 'za ovakvu raziikulTHfžjntu^nj^ Iffti.u tome Ito se pocetni i za-
vTšnfHefovi tstjru i opažaju. Na razlicit uspeh u ućenju utice i činjenica što se pri svabtom
učenju niza stvaraju veze (asocijacije) ne samo između jednog elementa i onoga koji za
njim sledi nego i izmedu udaljenih elemenatavHeči na početkuViiza imaju manje reči pred
sobom a one na kraju niza manje iza sebe nego što je to kod reči u sredini niza. Zato ove
poslednje reči srvaraju veći broj različitih asocijadja i mi moramo uložiti više rruda da na-
učimo srednji deo nego početni ili krajnji deo.To su uzroci što se uopite srednji delovi
nekog teksta, pa i pesme, najreže uče.
Z b o g Coga šro sc formiraju raznc vrste asocijacijau takvomučcnju nizova napamet, ja-
vlja se još jedna teskoća u učenju: vrlo Česro se zamenjuje red susednih elemenata, pa se
onaj koji siedi i z a j e d n o g d e l a često pogrešno stavlja isprcd njega. K.ad treba, na primcr,
da zapamtimo telefonski broj kao što je 627-432 lako se dešava da pogrešimo i da m e -
sto toga broja reprodukujemo 6 7 2 : 4 2 3 . Asocijacije koje se srvarajuizmedu dva sused-
n a delu deluju i unatrag a ne samo unapred - ne stvara se samo veza 2 - 7 iti 3 - 2 nego i
vcza 7 - 2 i 2 - 3 .

(\JJJcenje verbalnogsmislenog materijala

Već su izneseni podaci pokazali da se mnogo brže i lakše uči materijai koji ima smisJa po-
jedine reči uče se lakše nego sbgovi bez smisla i izolovani brojevi, povczahi rekst lakšc
nego nizovi nepovezanih reči. Cak i oni besmisleni slogovi kojt više podsećaju na neke re-
či boljese pamte nego oni slogovi bezsmisla koji ne podsećaju na nekc smislene reči. N a
pitanje zašto sc smislcni vcrbalnimaterijal lakseuči neki istraživači odgovaraju: zato jer
su već ranije znatni detovi toga materijala učeni. Drugi smatraju da je smislcnosr snma po
sebi uzrok lakšem učenju, da mi lakše učimo uopšte na osnovu povezanosri po smislu ne-
go na osnovu veza po prostoru i vremenu,

Često se o učenju materjjala koji niie smislen govori k a o o mehaničkom u č e n j u , a o uče-

j i j u materi'iala sa smislornkao o logtčkom uccnjiu Logicko učenje jeznatffg b r i e i lakše
od mehaničkog učenjaTŽUog toga što je takvo učenje sadržaja sa smislom lakse, mi n a -
stojimo da unescmo nelu smisao i u takav materijal koji je sam bez smisla. P o s r o j j j o s e b -
na tehnika da se u nizove bez smjsla, na primer nizove brojeva, unese smisao, da sc ve-
štački p r o n a d e n e k i s m i s a o O v a i postupak konstruisanja nekogsmisjiLradi lakšegučenia
naziva se m n e m o t e h n i k o m . Fostoje različiti sistemi mnemotehnilcč. }edan takav m n e -
motehnički sistem za pamćenje brojeva sastoji se u tomc što sc svaka cifra oznaci odre-
denim slovom (l=y, 2=^/, 3=/ itd,). Kad trcba zadržati neki nizbrojeva, kon'struiše s e p r e -
m a prihvaćenom kljucu neka reč ili neka fraza i na taj način brojevi lakše pamte. Jedan
uspco mncmotehnički način da ee nauči 10 decimala broja „pi" (JT) jesre konstruisanje
stihova u kojima reči imaju tdHko glasova kolike su brojne vrcdnosti decimalnih brojeva.
Evo kako glase ti srihovi (u prcvodu sa ruskog M . Jovičića):
: „Čujibroji
i možeš zapamtiti sa pesmom,
dragi moj brate."

(^)Motorno nčenje
MLodi^nop; dctinjstva učimo obavljanje raznih pokreta i radnji. O d prvih
dana života dete na~osnovu urodenih retieksnih polo eta uči mnogc nove
pokrete - polaetanje pojedinih udova, pokretanje glave, hodanje, skaka-
nje, penjanje, raziičite pokrete hvatanja, kao i druge pokrete i sisteme po-
kieta koji omogucavaju ovladavanje mnogobrojnim motomim navikama
koje dete i čovek koriste pri igri i radu, Učenje obavljanja pokreta i pove-
zivaniavećpostoječili i od ranije naučenih ujedinstvene sisteme~pokren ~
nazivamo motornim učenjem. ~

M o t o r n i m učenjem stičemo motorne navikc ili veštine kao što su veština

trćanja^skakanja, pisanja, veštinavožnje na bicikliyv^sfiimgranja fudha-
lan^Iveitina izvodem'a razUčitilTra5nnT^pgrgiia. Steci neku motomu ve^-
stinu znači uspeti brzoJajcojLfasžuiaggra izvodlti motorne radnje.l'akvTm
n r g j g ^ m n n ^ n h r ^ n l p o k r e t i koje trebavršiti o b j e d i n j u j u s e u jedinstven
sistem pokreta. M i smo u mogućnosti da ove celine pokreta vršimo, po-
što smo stekli vešdnu, ne obraćajući više pažnju na pojedine pokrete, kao
što je to biio u toku učenja. Sedmo se učenja veštine pisanja. D e t e sa na-
porom i postepeno uči povlačenje pojedinih vrsta Hnija i njihovo povezi-
vanje; ali kad jc naučilo pisad, onda oho motornu radnju pisanja obavlja
kao jedinstven sistem ^okreta, bez napora i automatski. Pri svakom uče-
nju motornih radnji važnu uiogu imaju kinestetski oseti. Z a t o da bismo
stekli neku motornu veštinu nije dovoljno da gledamo kako je drugi vrše
iii samo da čujemo kako treba da vršimo pokrete, nego je potrebno da ima-
mo doživljaj o tim pokretima i da sami pokušavamo da ih vršimq^Motor-
ne veštine nije moguće steći bez vežbanjapokreta,

N e postoje samo motome veštine. M i možemo govoriti i o vešttni čitanja,

veštini govora i drugim veštinama pri kojima nemaju važnu ili čak nika-
kvu ulogu različiti pokreti. I p r i ovim veštinama reč je o povezivanju u je-
dinstvenu celinu, ali sada različitih psihičkih operacija koje se, usled ve-
žbanja, odvijaju brzo i lako.

Tok sticanja navika

Veštine nazivamo i navikama: motorne veštine motornim navikama, a ver-
balne veštine verbalnim navikama. Zbogznačaja navika za uspešno i brzo
obavljanje različitih aktivnosd mnogo je pažnje posvećeno proučavanju sd-
canja navika. Proces sticanja navika proučavan je pre svega na praćenju sti-
canja različitih motornih navika, iako utvrdene zakonitosti važe za stica-
nje navika uopšte.
 Proces sticarvja navika i uopšte proces napredovanjauućenju najuspešni-
je se može pratiti kad ispitanici moraju da uče obavljanje neke aktivnosti
koju dotada nisu vršili, kao štojc na primer precrtavanje neke figure na
osnovu njene slike u ogledalu. Proces sricanja navika prati se i pri posma-
tranju i registrovanju napretka uučenju posebnih veštinapotrebnih za od-
redeno zanimanje.Tako su krajem prošlog veka dva istraživača proučava-
la proces napredovanja u toku učenja, prateći napredovanje budućih
radio-telegrafista u odašiljanju i primanju Morzeovih znakova. Kako jc te-
klo ovo učenje prika2ano je u slici 30. Pri takvom sistematskom praćenju
procesa učenja registruje se napredovanje pomoću krivih učenja koje sli-
kom, grafički, pokazuju porast ućinka ili smanjenje grešaka u određenom
periodu vežbanja.

Ispitivanja su pokazala da se mogu razlikovati dve tipične krive uČenja:

jedna sa pozitivnim ubrzanjem i jedna sa negativnim ubrzanjem. Kriva
sa pozitivnim ubrzanjem prikazuje napredovanje koje jeu početku spo-
rije, a posle izvesnog vremena postaje brže.Takvu krivu dobijamo pri pra-
ćenju učenja nekog do tada nepoznatog i težeg gradiva ili pri sticanju slo-
ženijih pokreta. Imamo je, na primer, pri učenju nekog stranog jezika, ako
pre toga nismo učih jedan njemu sllčan jezik. Kriva sa negativnim u b r -
zanjem registruje napredovanje koje je u početku brže a kasnije sc uspo-
rava. Dobivamo je pri praćenju učenja lakšeg materijala; obično pri ta-
kvom učenju koje je u velikoj meri mehaničko i gde znatan deo onoga šta
treba da naučimo znamo odranije.

(-0 Plato u učenju

Proces sticanja navika, i uopšte proces učenja, ne odvija se jednohko. Cesto
je u takvom procesu moguće razlikovati tri taze: 1) početno napredovanfcr^
~koje je cesto'reiativno brzo, ]er se koristi ranije znanje; 2) usporavanje na-
predovanja jer jejafltrfhnn aQQ_što je dotada_naučeno povezafTu n c m r e & ^
^Hne;3) ponovnoubrzano napredovanje do koga dola^oošto jejjtvrdeno
i medusobno povezano ono što je prethodno naucenoTDve tri faze moze-
mo često JiTuočimo i u učenju motornog i u učenju verbalnog materijala,
Ako daktilografkinja uči najpre kucanje pojedinih slova, onda će u početku
napredovanje biti relativno brzo. Medutim, kad bude prešla na kucanje či-
tavih reči ili fraza, ili na kucarije bez gledanja, ili na rad sa svih 10 prstiju
 - javiće se period povremenog zastoja u napredovanju.Tek kad savlada ovaj
zastoj, napredovanje će biti opet brže. S]ično je i pri ucenju stranogjezika -
ako se u početku uče samo reči ili samo prevođcnje sa stranog jezika, napre-
dak će biti jednoiik, kad, medutim, bude 2ahtevano da se konstruišu reče-
nice i da se govori, doći će do usporavanja napredovanja koje će postati br-
žc tek pošto sc savladaju reškoće koje su se pojavile. Javlja se period u kome
je napredovanje sporije ili sasvim prestaje.

Period usporenog napredovanja ili presrankanapredovanja u učenju nazi-

va se p l a t o o m ili zastojem u učenju. Iz shke 30 vidimo da je takav zastoj
u učenju primanja Morzeovih znakova bio posle 20, nedelje učenja.

D v a su osnovna uzroIca zastojajijiaprf?d ovanju: Ijj^škoća da se piede

tia^ilflrženlie obiike obavJian{and<e aktivnosti dokse nepoveze 1 ne učvr-_
jsti onojro-jejiotad naučeno: 2) slajaijenjc intcresovanja za rad l dalje uce-
njc ili_zbog toga što ono što seučiviše ne privlači hmcštn je novo lil zato
s t o j e u s p o r e n o j ^ r r d o ^ n j e u učenjn pa je snfianjen podsticaj za daljcul?"

Za uspešno napredovanje 140,

u sticanju veština, i motor- ^prapsiBia
nih i verbainih, pored dru- •t iikghgpi^s
. : • !.. . •
gih činilaca koji utiču na
uspeh učenja i o kojima će 1Q
još biti govora, naročito su
co
sc značajnim pokazala dva
momenta: rasporedeno (a \ ' • J
ne nagomilano) vežbanje 0 20
i povczivanje naučenog u Nedelje veibanja
jedinstvenu ceiinu. Veliki Slika 30. - Kriva učenja u primanju
broj i starijih i novijih is- telegrafskih signala
traživanja pokazao je zna-
čajnu prednost raspoređenogvežbanja. Uslici 31 prikazano je krivarm
napredovanje u učenju jednostavne motorne veštine kad nisu izmedu po-
jedinih pokušaja učenja (kont'muirano učenje) davanJ odmori i kad jc iza
svakogpokušaja davan odmorod 75 sekundi. Slika pokazuje izrazitu pičd-
nost raspodeljenog učenja, ućen/a pri kome je odmor darnn posle lcraćih
perioda vcžbanja. Kolild trchz da su pcriodi vežbanja posle kojih će se da-
ti odmori koJiko trcba da trajc odmorj zavisi od učenja različitog matcri-
jala. Svakako da suviše dugi periodi odmora ne pomažu, nego m o g u čak
da uspore napredovanje. M o ž e se^cao opšte pravilo prihvatiti da je bolje
koristiti kratke periode vežbanja lzmedu lcojih sc-daju kraĆL ali česti peri-
odi odmora nego jedan ili dva duža perioda odmora izmedu jednog ili dva
duga neprekinuta perioda učenja.
Brži uspch u obavljanju ne-
kc veštine postiže se i pove-
zanijim izvodenjem pokreta 3
formiranjemjedinstvenih
sistema pokieta. Napredak
u proizvodnosti rada radni-
lca u industriji, kao i atleriča-
ra u različitim sportskim d i -
sciplinama, ostvarujc se pre
svega nalaženjem takvih si-
10 12 14 16 18 20 22 stema pokreta koji se poka-
Pokušaji- fc* zuju celishodnijim od dota-
Slika 31. — Naprcdovanje u ućenju sa dašnjih i čvršće povezivanim
neprekinutim i raspodeljenim vežbanjima u jedinstvenu celinu. P i i
obavljanju raziičitih r a d n j i
često se vrše suvišni pokreti, k o j i su ponekad i međusobno slabo povezani.
Zato se u poslednje vreme, u nastojanju da se podigne efikasnost rada, p r i -
stupa preobučavanju u vršenju m o t o r n i h radnji. Eiiminišu se nepotrebni
pokreti, ranije manje celishodni zamenjuju se uspešnijim 1 ovi govezuju u
jedinstvenu celinu. Ovaj postupak koji se koristi pre svega pri i n d u s t r i j -
skom radu poznat je pod nazivom studij vremena i pokreta.

PlTANJA I ZADACI

1. Koje se učcnje naziva verbalnim a koje motornim?

2. Koliki se broj cifara, slogova i reči može u potpunosti reprodukovati posle
jednog prezenfovanja?
3. U kalcvoj je zavisnosti broj elemcnata ili dužina teltsta koje treba zadržati
od broja ponavljanja i vremena potrebnog za ponavljanjc?
4. Koji se delovi u nizu i u telcstu lakše a koji teže uče ~ i zašto?
5. Koje se učenjc naziva mehaničkim a feoje logičldm? Zqšto je logičko uče-
nje efikasnije?
 6. Sta je mnemotehnika? Navedite primere za mnemotehniku.
7. Sta znači steći neku aaviku ili veštinu?
8. Nacrtajte kr'mi učenja sa pozitivnim i sa negativnim ubrzanjem. Koje
procese učenja reprezentuje jedna a koje druga kriva učenja?
9. Koje su tri faze u sticanju navika?
10. Koja su dva osnovna uzroka platoa ili zastoja u učenju?
11. Kojrt dva inomenta posebno doprinose uspehu u sticanju veština?

Jedno od veoma vaznih pitanja u vezi sa učenjem jeste da li ramjeučenje_

--trtrce~na naknadno učenj? ) ^ p^mažg u ov?m MČpnjifpr^ p_nrnpta Pre-
nošenje dejstva ranijeg ućenja na kasnije naziva se transferom učenja. Ako
—famjeriicenje pomaze da kasnije učenje bud&Trze i lakse, govonmo o po-
zitlvnom transferu. Pozitivan transfer imamo, na primer, kacTučenje jed-
nog jezika, uzmimt) latinskog, olakšava učenje drugog jezika, na primer
francuskog. Pozitivan transfer imamo i u slučaju kad iz nekih razloga tre~
ba dapredemo na pisanje levom rukom, a odranije smo naučili pisanje dc-
snom rukom. iUco. medutim. raniie ucenie ometa i otežava novo učenje,
goyorimo_anegativnorn trnn^fern iii interferenciji. Negativan transfer
lmamo, na primer, kad usvojeni naČin govora u nekom kraju, lokalni dija-
lekt, koji smo naučili u detinjstvu, otežava da savladamo književni govor.

(A) Teorijaformalnih disciplina

D u g o je vladalo misljertjc da prosto upražnjavanje jedne psihičke funkcije, na primcr pnm-
ćcnja ili mišljenja, doprinosi razvitku ove funkcije, Pamćenje ce Sfi prcma tom shvatanju
razvijati utoiiko boljc ukoliko češće.budemo učiii napnmet; mišljenje če postati uspešni-
je ako b u d e m o rešavaii više zadataka koji zahtevaju misljenje. Pri tome, smatrato se, nijc
važno šta parntimo ili kakvc zadatkc rešavamo. Važno je koiiko se v e ž b a m o u pamćenju
ili m i š l j e n j u i da !i učimo takav materijal koji više vežba pamćenje i mišljenje. Vladalo jc,
na primer, shvatanjc da učenje napamet latinskih proznih tekstova doprinosi boljcm pam-
čenju i istorijskog matenjaJa Ui nekog stranogjezika. Nekim je školslđm prcdmetima, po-
s e b n o u č e n j u latinskogjezika i matcmatike, pridavana naročita važnost u vežbanju pam-
ćenja i mišijenja. Ovc su disdpiine smatranc naročito važnim u nastavi. Smatrano jc da
su ti predmctr korisni ne samo zbog togn. što učeći ih stičcmo odredeno znanje ncgo, prc
svega, zbog toga što ovi predmeti razvijaju sposobnost pamćenja i učenja. Vrednost ovih
škoiskih prcdmeta - vladaio je mišljcnje - nije prvenstveno u sadržaju koji se ući nego u
prirodi predmcta koji se uči, u formalnoj osobini predmeta, koja je više tli manje pogod-
na da razvije nase sposobnosti. Takvo siivatanje naziva se teorijom formalnih disciplana.
Rczultati ovog ispitivanja pokazuju da je g r u p a k o j a j e učilapravila kako trcba ućiti n a -
predovala u ućenju svih vrsta materijah i bila bolja ne samood kontrolne grupc nego i od
1 eksperimentalne grupe. O n a eksperimentalna grupa koja se vežbala bezuputsiava ka-
ko da uči ( I eksperimentalna) b i h je znarno slabija od one koja je poučavana kako trcba
da u č i (II eksperimentalna grupa).

Ovakvo mišljenje utjcalo je u vciikoj meri na organizovanje nastave. Smatrano jc da nije Vršena su i posebna ispitivanja o vrednosd pojedinili školskih predmeta za razvitak spo-
bitno u školskc pknove uvesti preamete koji će po o n o m e što se uti, po svom sndr/.aju, sobnosti mišljenja. Posebno je ispitivana vrednost aritmetike i geomctrije. Ovakva ispi-
biti korisni za kasniju aktivnost. Važno je, naglašavano je, učiti prcdmete koji će razvija- tivanja su pokazala da vežbanje u rešavanju aritmetičkih zadataka zaista dovodi do uspe-
ti sposobnosti uopšte. Zato su centraino mesto ranijc u škoiuma imaii klasični jezici.za šnijeg rešavanja drugih aritmetičkih zadataka. Isto tako vežbanje u rešavanju geometriiskih
koje se verovaio da razvijaju takve sposobnosu, iako je njihovo neposredno korišćcnje u zadataka dovodi d o uspešnijeg rešavanja drugih geometrijskih zadataka. Ali do uspešni-
svakodncvnom životu od manjeg značaja. jeg rešavanja aritmetičkih i geometrijskih zadataka dolaziloje samo o n d a k a d su pri uče-
nju isticani odredeni principi zakijučivanja i načina rcšavanja zadataka. Medutim, slična
korist postizala $e i od učenja drugih predmeta, kad su ovi predavani tako da je ukaziva-
no na to kako se došlo do odredenog saznanja i kako trcba izvoditi opštije zaključke. l z
B Eksp erimentalno ispitivanje transfera ovih ispitivanja proizlazi da aritmfttika i geometrija imaju izvesnu vrednost za razvijanja
mišljenja, ukoljko se u nastavi ukazuje.na.odredene principe zaključivanja i logičkog mi-
Psiholozi su pristupili eksperimentalnom proveravanju ovakvog shvatanja. šljcnja.
Izmedu većeg broja ogleda koji su izvršeni da bi sc proverila opravdanost teorije formal-
nih disciplina navešćemo jedno poznato istraživanje, istraživanje psihoioga Vudrova. O n
jc proveravao da 3i vežbanje u zapamćivanju odredcnih vrsta materijala - u učenju slogo-
va bez smtsla, ućenju stihova, učenju proznili tekstova, datuma - dovodi do povećanja op- ^Krste transfera
šte sposobnosti pamćenja. Formiraoje tri grupc ispitanika.vPrva grupa, kontrolna, nije
uopšte uvežbavana. Drugc dve grupe eksperimentalne, učile su u toku trideset tri dana
svaka ukupno 177 minuta, stihove i slogove b e j smisla. J e d n a od ovih grupa, I eksperi- Brojnaispitivanja pokazuju da pozltivan transfer može da se ostvari prven-
mentalna grupa, nijc dobijala nikakva uputstva o tome kako treba da ući, dok je II ekspc- stveno nadva načina, da postojedve vrstepozitivnog;transfera. Prvijetran-
rimentalna grupa dobijah takva uputstva. Kod te grupe 76 minuta, od ukupno 177 koli- ^ s f e r n a o s n o v u i d e n t i č m K i l i s ^ č ^ ^ e l e m e n a t a u matenjalu ko|Tše učio
ko je vremcna korišćeno za učenjc, posvcćeno je upućivanju u to da treba učiti u celinama, pre i u materijalu koji šeTući kasnije. Ucenje je^nog romanskog jezika, na
da treba koristiti pri zapamćivanju slogova bezsmisia povezivanje u ritmičke ceiirie, da se
primer francuskog, doprinosi tome da se lakše uči drugi romansla jezik, na
treba preslišavati, da trcba tražiti smisao u materijalu koji se uči. Svi su ispitanici ispitani
pre početka ogleda da bi se videla njiho'va sposobnost pamćenja 6 vrsta materijala. Isto primer italijansid. Dnigu_i_važniju vrsrn transffrfl.predsravlja transfer koji
takvo ispitivanje izvršeno je i posle perioda od 33 dana uČenja. Pokazalo se da 31 i II eks- se sastoji u koiišćtfpjn pr? Mkn^dnnm nrpnp* priiicipa^jrftod^ i t e h n i -
perimentalna grupa pokazuju prednost u zapamćivanju pred kontroinom grupom, ali da ka u č e n j g j i o j l ^ i u i s v o j e f ^ og ucenja. Ako učeći neki ma-
je ta prednost dalcko veća kod II ekspcrimcntalne grupc, kao što to pokazuju rczultati iz- terijaluočimozakonitosti,pravilaili načm^Ttopsupogodni dase zapam-
neti u donjoj tabeli:
ti neki materijal - pa to primenimo u kasntjem učenju, ovo će učenje biti
brže i lakše. Ovo, između ostalog, potvrduje i prikazan ogied Vudrova. Is-
pitanici II eksperimentalne grupe učili su kasnije brže jer su usvojili odre-
Vrsia Rnziike u mpehv uienja (izraiene uprocentimn)
mater'ijala I cksperimcntaina grupn II eksperimentaMa grupa đena pravila i principe kako se uči. Uopštavanje (generalizacija) 0 tome ka-
STIHOVI +3,7 +22,2 ko treba posmatrati, kako treba izvoditi zaključke, kako treba učiti, pre
PROZ/i. -3,2 +21,0 svega je momenat koji utiče na to da se javi pozitivan transfer pri posma-
ČlNJENICE +8,1 . ' +17,7 tranju, mišljenju 1 učenju. Da bi korist od sadašnjeg učenja bila što veća pn
DATUM +8,5 +58,7 budućem učenju ili obavljanju nekog posia, potrebno je u toku učenja obra-
SMISLENE REČI +4,0 . • +55,7
tid pažnju na takvo uopštavanje.
KOMSONANTI -1,0 +14,4
 Važan momenat koji doprinosi pozitivnom rransferu jeste iusvajanje od-
ređenih stavova lcoje treba primeniti pri posmatranju, mišljenju ili pri uče-
nju. Talcvi sravovi su na primer: da svaki predmet ili pojavu treba pažljivo
i detaljno osmotriti, da treba učiti neki materijal sa pažnjom i tražeći nje-
gove smislene veze, da se treba uzdržati od naglog sudenja i imati kritički
stav prema iznetim tvrdnjama, da treba naći uzrok teškoća, da ne treba
uporno ponavljati načine koji su se pokazali nekorisnim, nego tražiti no-
ve, da treba biti otvoren za nove kombinacije.

Teorija formalnih disciphna koja je tvrdila da se samim tim što se nešto uči
i pamti vežba sposobnostpamćenja nije potvrdena i ne smatra se tačnom.
Na pitanje može li se ipak vežbati ili unapređivati pamćenje psiholozi od-
govaraju da može. Ali to je moguće; pre svega, primenjivanjem odrcđenih
načina učenja koji su korisni za uspeh učenja. P a m ć e n j e s e , dakle, može
vežbati, ali ne jednostavno čistim učenjem napamet, nego usvajanjem
uspešnognačina učenja. Brže ćemo učiti i više zapamtici ako naučimo ka-
ko treba da učimo.

^Jfrimena sfečenog znanja

Transfer dolazi do izražaja naročito korisno u primeni, u praksi onoga što
je naučeno. U školi se usvajaju različita znanja ne samo radi toga da bikno
razumeli pojave u prirodi i društvu nego i radi toga da bismo mogli steče-
na znanja koristiti pri rešavanju zadataka i problema na koje naiiazimo u
praksi i životu - da bismo mogli naša znanja preneti u život.

Koliko će prenošenje ili transfer stečenih znanja biti uspešan 2avisi, izme-
du ostalog, od uslova u kojima je znanje stečeno. Cesto učimo opšta pra-
vila, zakonitosti, različite tendencije javljanja pojava i na taj način stičemo
generalizovano znanje. Sticanje takvog opšteg znanja je veoma važno, ali
ono samo po sebi nije garancija da ćemo ga umeti koristiti u praksi. Mo-
guće je da smo mi u stanju da uspešno reprodukujemo pravih i principe a
to ne znamo da primenimo u praktičnim situacijama, ih čak, uopšte ne zna-
mo da se znanjima koja posedujemo mogu rešiti odredeni problemi.

Istraživanje i iskustvo pokazuju da ee se lakše primenjivati neko stečeno

znanje ako smo to znanje sticali na taj način što je izvedeno iz velikog

156
broja primera, ako msmo učili sarno pravilo nego i kako jc pravilo izvede-
no i na osnovu čega je izvedeno. Primena naučenoga biće utoliko uspešni-
ja ukoliko su primeri iz kojih je pravilo izvedeno bili brojniji i raznovrsni-
ji. Lakše će se i uspešnije primenjivati znanje ako se većpri učenju ukazuje
na mogućnost njegove priinene; ako se prilikom učenja navode slučajevi
u kojima je moguće primeniti ono što se učt. Potrebno je već pri učenju
ukazivati na mogućnost primene onogašto se uči u različitim situacijama
u praksi.Transfcr se ne javlja sam po sebi. Zato nije dovoljno učiti samo
pravila i zakonitosti; potrebno je ne samo da se stiče znanje nego i da se
uvežbava primena toga znanja.

P l T A N J A I ZADACI

1. Sta se podrazumeva pod pozitivnim a šta pod negativnim transferom?

2. U čemu je suština tzv. teorije formalnih disciplina?
3 . Opišite ogled (Vudrova) kojim se ispituje pod kojim uslovima v e ž b a n j e
zapamćivanja ima efekta.
4. Imaju ii pojedini školski predmeti poseban značaj za razvijanje sposobno-
sti?
5. ICoje se dve vrste transfera razlikuju?
6. Sta prvenstveno doprinosi razvijanju sposobnosd pamćenja?
7. Koji odredeni stavOvi doprinose pdzitivnoin transferu?
. 8. Koji su uslovi važni da se stečeno znanje uspešno primenjuje?

e i vrste pamćenja
Karakterisfike pamćenja
Proveravamo da li smo nešto naučiii pokušavanjem da naučeno posle iz-
vesnog vremena reprodulcujemo. Ako u tome uspemo, kažemo da smo za-
pamtili ono što smo učinUi. Zato dokučenje odredujemo kao relativno traj-
no menjanje jedinke na osnovu iskustvaj pamćenjc možemo odrediti kao
relativno trajanje ove promene.

O pamćenju možemo govoriti kao o procesu, kao o odredenoj mentahioj

akdvnosti ili vrsti doživljaja. Ali o pamćenju možemogovoriti i kao o spo-
 sobnosti, kao o dispoziciji iii spremnosti da se obnove sadržaji koje smo ra-
nije učili. Govoreci o pamćenju kao o procesu treba istaći da je ono slo-zen
proces. Cini ga više različitih psihičkih procesa: zadržavanje onog Što smo
naučili, zaboravljanje - jer se redovno ono što je naučeno ne zadržava u
potpunosti - zatim prepoznavanje i obnavijanje sadržaja koje smo učili.

Kao svi psihički procesi, i pamćenje ima svoju fiziološku osnovu.Tu osno-
vu čine pre svega promene u kori velikog mozga. O n o što smo naučdi osta-
vlja neku promenu, trag u moždanoj kori^ a o kojoj sc promeni govori kao
o engramu iii mnemogramu, M i ne znamo još tačno kakve je vrste ta pro-
mena, Ali verovatno je da je to promena u strukturi nervnih ćelija u kori
velikog mozga i u vezama medu ne'rvnim ćeiijama angažovanim pri uče-
nju nekog sadržaja. Mogli bismo reći da je proces zadržavanja trajanjc ta-
kvih promena u nervnom sistemu, a zaboravljanje da je slabijenje - ili, sli-
kovito izraženo, bledenje tlh promena. Prepoznavanje i reprodukovanje
bilo bi aktiviranje tih tragova izazvanih procesom učenja. Pogrešno je gle-
dati na pamćenje kao na čuvanje utisaka - opažaja, predstava, znanja - u
mozgu kao u nckom magacinu, Pamćenje ne znači trajanje doživljaja, ne-
go ostajanje tragova doživljaja koje smo imali pri učenju.

Vrstepamćenja
Pamćenje se može podelitt prema različitim k r i f ^ r ' j " > n ' r n n M a t p cp
hkovati iiamerno pamćenje ili zapamćivanje. koje imamo u siučaju kad se-
bipostavimočilj danešto zapamtimo. Odtakvogpamćenjarazlikovalobi
se nenamerno pamćenje, to jest zadržavanje nekih doživljenih sadržaja i
onda kada nismo postavili sebi cilj da ih zadrzimo.

J^ajčcšće se razlikuju motorno pamćenje j mentalno pamćenje^Motor-

no pamćenje se odnosi na zadržavanje i obnavijanje riaučenih pokieta; ve-
ština pisanja na mašini ih piivanja počivala bi na motornom pamćeniu.
Hffie n taino p a m ćenj e s e sastoji u zadržavanju i obnavljarrju različitiliinte-
Tektuainih doživljaja (opažaja, misli).U o k v i r u m e i ^ l n o ^ a m ć e n j a c g s t o
se razlikuju sli.knvitn paTnćcnie ili pamrrnjgjikova od verbaino-IoRičkoa:
pamćenja. Pod prvim podrazumcvamo pamćcnje predmeta~sllka,Iuopste^
reprodukovanje ranijih opažaja u vidu predstava. Logično verbalno pam-
ćenje jeste zadržavanje materijah i njegovo reprodukovanje rečima. Rani-
je, kad se smatralo da se pamćenje manifestuje isključivo u predstavarna,
razlikovali su se vizuelni tipovi, to jest osobe koje imaju najčešće vizuelne
ili vidne predstave, zatim auditivni ili slušni tipovi, to jesc osobe kod kojih
je najčešća reprodukcija pokreta, Medutim, Ijudi, iako u različitoj meri, po-
red rakvog slikovitog pamćenja, redovno reprodukuju ono Što su zadržali
u pamćetlju i purem reči. A i tamo gde imamo izrazito slikovito pamćenje
veoma je retko da se javljaju čisti vizuelni ili drugi pomenuti tipovi pam-
ćenja. Najčešće se javljaju sve tri vrste slikovitog pamćenja kod iste osobe,
a pored toga i verbalno-logičko pamćenje,

Napomenuto je već da o pamćenju možemo govoriti i kao o sposobnosti.

JDčiglednoJ^dagosl^jii^'vidiiglnpra7jijt p 11 ^ " r ' ć n o s t i pojedinaeada
zadrže i reprodukuju ono što su naučili. Postoje razhke u o b i m u j a m z a j a ^
koji su pojedinci u stanju da zadrže u pamćenju, Icao 1 u traianju zadržava-
Jnja onog sto su naucili. Prema neidm ispitivanjima dokje nekim ispitam-
cimapotrebno da nauće jednu kratku pesmicu desetponavljanja, drugima
je potrebno 26 ponavljanja da bi je mogii bez greške reprodukovati. Ili dok
neke osobe mogu posle jednog čitanja da iz jednog teksta koji je sadržavao
190 reči zadrže i reprodukuju 125 reči, drugi su bili u stanju da zadrže sa-
mo 45 reči. Prcma nekim rezultatima individualne razlike u sposobnosti
pamćenja još su i veće.
Postavljeno je pitanje postoji li opštasposobnost pamćenja, jednaka spo-
sobnost pamćenja za razhčite vrste sadržaja ih postoje posebnc i m e đ u -
6obno nezavisne sposobnosti pamćenja za odredene vrste sadržaja. Ima
dosta autora koji zastupaju shvatanje da postoje posebne sposobnosti pam-
ćenja i pozivaju sena činjenicu da ima pojedinaca koji mogu da pamte neo-
bično duge nizove brojeva i da napamet obavljaju duge i složene računske
operacije, dokaa lica ili tekstove ne pokazuju natprosečno pamćenje. Dru-
gi su opet aurori iznosili mišljenje da postoji jedna opšta sposobnost pam-
ćenja, a da zavisi od interesovanja osobe za pojedine vrste sadr-žaja - z a bro-
jeve, istorijske podatke, likove- u kojoj će se oblasti manifestovati bolje a
u kojoj slabije pamćenje. Postupkom faktorske analize pokušali su istraži-
vači da provere postoji li jedna opšta sposobnost pamćenja ili više takvih
sposobnosti. Rezultati takvih ispitivanja ukazuju na to da postoji jedan op-
šjiiajvtor pamćeiiiaT-ali da-paE&d-aj&ga postoje i drugi faktori - grupni i
^s^ccifičoi/Io znači da neko ko ima dobro pamćcnjeza jeHnuvrstumate-
rijala ima u izvesnoj meri takvo pamćenje i za ostalc vrste materijala, ali
ipak postoji veća sposobnost za pojedine vrste. Takve posebne sposobno-

159
 sti koje bi činile grupne faktore pamćenja bile bi sposobnost za zadižava-
nje vizuelnih utisaka, zazadržavanje auditivnih utisaka i za ideje.

U okviru ovih grupnih-faktora nadeni su i specifični faktori, tako, na pri-

mer, u okviru posebno ra2vijene sposobnosti za utiske preko čula vida, još
i posebne sposobnosti za pamćenje lica, prostornih odnosa i brojeva. Ali
iako talcvi i drugi faktori pamćenja postoje, kakva će vrsta pamćenja biti
razvijena zavisiće u velikoj meri i od interesovanja za određene vi-ste sadržaja.

S , ^ F ^
Tri sistemapamćenja
Moguće je razhkovati tri sistema ili tri tipa pamćenja:^epzoriio, lcratlco-
roćno i dugoroćno, Razlikuju ses obzirom na obim zapamćenih podata-
trajanje zapamćenog, kao i n^psihičke proc'ese, na kojima počivaju i
7
lunkcije koje lmaju.

Ujsenzorno pamćenje ulazi ogroman broj podataka putem senzornih or-

ganaTpre^svega preko cu^ vma i siuha. AirBro] informacijajcojt se prima
—TToHredenom trenutku je ograničen; osoba od jejjnom ne primećuje više
od 4 do 7 jedinica. UoČene mformacijebrzo se gube i nc pamte se duže,
nego obično kraće, od jedne sekunde. Medutim, jer sralno zapažamo no-
ve draži, obim podataka koji ulazi u senzornu memoriju u toku vrcmena
je ogroman. Za snalaženje čoveka i njegovu aktivnost važno je i korisno da
se pretežni deo senzornih informacija brzo gubi iz pamćenja.

IJjdrugi memorijskisi$tem 3 luratieoročnopamćenje,prelazisamo mali deo

Jzsenzornogpamcenja.Ni taj deo neostajedugou pamćenju-svega 15-20.
Primer jezapamćivanje telefonskog broja koji nam trenutno treba i čiji niz
brojeva pamtimo toliko dugo koliko je potrebno da ih na telefonskom apa-
ratu pokrenemo. Upotrebu kratkoročnog pamćenja imamo i pri ra2umeva-
nju izgovorene ili napisane rečenice; da bismo je shvadli moramo da pam-
timo sve reči koje ječine i vezu mcdu njima. O b i m jedinica koji se zadreava
u kratkoročnom pamćenju iznosi oko 7. Konstatovao je to i psiholog Dž. Mi-
ler
u svojoj knjizi Čiji je naslov Magičnibroj sedam, plusiliminus clva (G.
A. Miller, 1956). Ali broj zapamćenih jedinica ako se povežu u celinu mo-
že biti veći od često spominjanog broja sedam. Pokazuje to sledeći ogied:
mi nećemo upamtiti sledećih dvanaest slova i njihov raspored: T, A, N, E,

l6o
 uočimo da su to obmutim redom poređana
siova reči EKSPERIMENAT, zadriaćemo ih bez poteškoća i posle jednog
prezentovanja. Osmišljavanje, ponavljanje, povezivanje sa postojećim zna-
njem omogućava da se informacije zadrze. Zato je vazno pri učenju da se
sadržaj savladava ponavljanjem, razumevanjem i ostnišljavanjem.To obez-
.beđuje prelaz informacija iz kratkoročnog u dugoročno - pamćenje i njiho-
vo zadržavanje.

Hzjcratkorocnog pamćenja u dugoročno prelazi samo mali deo podataka -

onaj za čije smo zadržavanje iz različitih uzroka motmsam.TaJse pamtnT
toku dugog vremena, a deo za ceo zivor. A kokcina zadrzanog ie ogromna
i čine se razna sećanja, znanja, ideje, veltine i umeća7nasa~C"f11s L,Voj!_.L-i-L
identitet~Prema oceni jednog strucnjaka odrastao čovekima olco miiijar-
du, kalco"se on izražava, bita informacija uskladistenih u dugoročnom pam-
ćenju (Landanev, 1986). Aii nije sasvim ispravno da tu ogromnu količinu
informacija koju posedujemo i koju nam dugoročno pamćenje stavlja na
raspolaganje nazivamo uskladištenom i skladištem. Postoji naime stalan
proces odredivanja toga materijala, njegovog novog povezivanja i povezi-
vanja sa novim informacijama, njegove prerade} obnove i kombinovanja.

Stručnjaci pokušavaju da velikn Ifnlirinn infnrm^rijn kojase n a h z i u dugoročnoi m e m o -

riii svrstaiu s obzirnm pn garjr-Taj n f>rlrprtF;f]eJclase. Neki razlikuju, medu ostalim, proce-
dU^^ljiiuaernoriju. Ona se odnosi na sadržaje koji kazuju kako se nešto radi: kako se vozi
bidkl, ktiko se peče odredem vrsta kolača. Zatim, deklarativn.u inemoriju koja bi obu-
hvirilo^ rtri prjmer, imena poznatih ljudi. Ali najčešće se rar.likuju kao dve vrstc dugoroćT
r
r - ftemantičko i epizgdičko pamćenje. Semantičko
sadrži znanja o značenju pojmova, o idejama, o činjenicama, o pravima i zaiconito$tiiTra.
rpLiv.1 prvcn&ivenu-ffa verb.ilnirft-grmrtelTma i ne ukijučuje znanja o t o m e g d c je i kada
znanje stečeno. M i , na primer, znamo kako se naziva gbvni grad Rumunije ali ne i kako
i gde s m o to naućili. Epizodično pamćenje sadrži podatke povezane sa n a s o m osobom:
znanje O knjigama koje su nam se svidele, o pozonšnim komadima koje s m o gledali i na-
šim ocenama o njima. Sadr2aj se odnosi na zbivanja, epizode, h naleg života. Redovno je sa
mnogo dctalja 'i u velikoj meripoćiva na ikoničkim simbolima, na reprodukovanim slikama.

Više je pokušaja da se objasni kojim se mentalnim operacijama i na šta. se čovck oslanja

da iz t o g ogromnog rezervoara nade infonnacije koje mu rrenutno trebaju. Stara je pret-
postavka da je to korišcenjem asocijacija. A medii novijim pokušajima objašnjenja je tzv.
teorija ostmkturi informacija u v i d u mreže.Jcdna od prosirenihvarijanti o hijerarhijskoj
pove^anosti pojmova u dugoročnom pamćenju. Ali postoje i koncepcije o drugim vrsta-
ma strukturnih mrcža i povezanosti informacija upamćenju.

161
 Predstave

Silkovito pamcenje manifestuje se u predstavama. Predstavc su rcproduk-

cijeopažaja ilinjihovili dela. Zajedntčko im je sa opažajima da su čulne -
i predstava opažaja boje ima boju, a predstava intcnzivnog zvuka ima in-
tenzitet. Od opažaja se obično razlikuju po tome što su manje žive, manje
potpune i manje postojane. Da su manježive^ znači da su boje koje pred-
stavljamo bleđe od onih koje opažamo, da su intenziteti koje reproduku-
jemo na osnovu pamćenja slabiji ©d onih kojc dSživljavamo kad draž ne-
posredno deluje na naše čulo. Da su predstave manje potpune ili da su
fragmentarne, znači da se u. predstavama reprodukuju samo neki delovi
opažaja, a mnogi detalji doživljeni u opažaju ne nalaze se više u predstavi,
Zato predstave i kad su najživlje i najpotpunije, nisu reprodukovane kopt-
je opažaja. Da su predstave manje postojane, znači da ne traju duže vre-
mena nego da se neke pojedinosti u predstavama čas javljaju čas gube. Ali
predstave i kad su najživlje i najpotpunije nisu kopije opažaja, one su sa-
mo slične opažajima čijc su reprodukcije i samo podsećaju na njih.

Postoje veoma velike individualne razlilce u životu i potpunosti predsta-

va. Neki pojedinci imaju samo veoma blede i veoma fragmentarne pred-
stave. Dosta je čest takav slučaj kod naučnika koji često operišu apstrakt-
nim pojmovima. Predstave mogu, medutim, kod pojedinaca i u izvesnim
usiovima biti veoma žive, relativno potpune i dosta postojane. Tako je vr-
lo Često kod umetnika, posebno kod slikara koji opaženi pejzažiii likuspe-
vaju da nacrtaju po sećanju. Zive slušne predstave često se javijaju kod mu-
zičara koji su u stanju da tačno reprodukuju ranije opažene tonove i
kombinacije tonova.

Posebnu živost i potpunost predstava imamo kod ejdetskih slika. Pod ej-
detsldm slikama podrazumevamo reprodukovanje posmatranih objekata
u istoj živosti i istoj potpunosti kao kad je posmatrani objekt bio prisutan.
Kod izvesnog broja dece postoji naime sposobnost da neku sliku koju su
posmatraH izvesno vreme opažaju i opisuju u svim detaljima i pošto je sli-
ka uklonjena. Za takvu decu kažemo da poseduju ejdetsku sposobnost.Ta-
kva deca mogu, na primer, da posle nekoliko minuta posmatranja, a pošto
se ukloni slika, navedu koliko prozora ima na kućama koje su posmatrali
na slici, koji je kućni broj, kakav je eventualni natpis na kući - iako to ni-
su saopštavali za vreme posmatranja. Sama deca sa takvom sposobnošću
izjavljuju da, 1 poštoje slika uklorijena, sliku vide kao da je prisutna.

Iako redovno postoji razlika izmedu opažaja i predstava u njihovoj živosti,

potpunosti i postojanosti, ipakne možemo reći daje u tomesuštinska raz-
lika izmedu ove dve vrste doživljaja.To ne možemo reći zbog toga što po-
stoje slučajevi izuzetne živosti predstava, kao što je kod pojavg. ejdetsldh
slika. Bitna razlika izmedu opažaja i predstava je pre svega u znanju ili sve-
sti o tome da opažaj imamo kad draži neposredno deluju na naša čula, a
predstave kad imamo čuine doživljaje mora draži u tom momentu ne dc-
luju na čula i mi smo toga svesni. Kad takve svesti nema, mi nismo u mo-
gućnosti da razlikujemo izmedu opažaja i predstava.

Takav je slučaj kod pojava koje nazivamo Iialucinacijama. Pod halucina-

cijama podrazumevamo reprodukovanje opažaja koje prati uverenje o pri-
sustvu draži iako u stvari draži ne deluju u tom momentu na naša čula. Ha-
lucinacije su izuzetne pojave koje se sistcmatski javljaju kod pojedinih
duševnih poremećaja, iako se povremeno i kod normalnih Ijudi mogu po-
javiti slučajevi halucinacije. Kod pojedinih duševnih poremećaja bolesnici
čuju glasove koji im prete, osećaju miris otrova (koga nema) u jclu, oseća-
ju da im neke životinje nagrizaju srce, vide različite predmete, na primer,
životinje ili insekte (kao što je slučaj kod hroničnih alkoholičara) - iako
spoljne draži za cakve doživijaje ne postoje.

Pored svesti o tome da objekti i situacije koji se slikovito doživljavaju u

predstavama ipak nisu prisumi, važna odlika predstava u odnosu na opa-
žaje jeste i njihova uopštenost. Predstava čak i o nekom konkretnom pred-
metu, na primer, o stolu za kojim redovno radimo, jeste uopštavanje iz ve-
ćeg broja različitih opažaja. Mi, naime, neki objekt, na primer sto, opažamo
uvek u svim određenim uslovim^ ~ pri p.dredcnom osvetljenju, sa odrede-
nim stvarima na njcmu, iz odredenog položaja. A kad taj sto predstavimo,
onda se ne obaziremo na sve pojedinosti, nego ih zanemarujemo i u pred-
stavi doživljavamo samo neke osobine stoia. Zato kažemo da su predstave
uvek u izvesnoj meri generalizovane ili uopštene. Naročito su uopštcne
predstave kojima slikovito doživljavamo čitavu klasu predmeta. Kad zami-
šljamo kuću, mosc, drvo, čoveka uopšte, imamo takve predstave o čitavoj
klasi predmeta. Nazivamo ih opštim predstavama i one Čine prelaz od opa-
žaja ka pojmovima.
 Patoloskepromenepamćenja
Iz različitih uzroka — usled ostećenja mozgat usled njegovog oboijenja ili njcgove degene-
racijc, pazatim iz psiholoških razloga-javljaju se različiti poremećaji pamćenja.Jedan od
česdh poremećaja jesteveomasmanjenasposobnost da se nauči no\»i materijal ili da seono
što je ranije naućeno obnovi. Kad postoji tskva, u odnosu nfl normalnu, smanjena sposob-
nostzapamćivanja novih i obnavljanja ranijih podataka, govo'ri se o hipomneziji Javlja se
kod mnogih duševnih oboljenja. Aiijavljase i kao zakonicapojava sa starenjem-stari Iju-
di redovno teže uče i slabije zadržavaju novi materijal. Pri tom za njih važi takozvani
z.akon regresije, to jest pojava da teško pamte novo i lako •zaboravljaju što se dogodilo
u skoroj prošlosu, iako se reiativnoživo sećaju stvari koje su se dogodile u njihovoj dav-
noj prošlosti.

Kad je potpuno izgubljena sposobnost pamćeuja, govorimo o amneziji. Amnezija može

biti potpuna i u tom slučaju čovekzaboravlja sve što se ranije sa njim dogodilo, a može
biti delimična ili parcijaina kad ne može da se seti samo nekjh perioda iz svoga života.Ta-
kve pardjalne amnezije su dosta česte; obično, na primer, motocildista posle nesrećnog
pada ne može da se seti onoga što sc dogodilo pri padu i nekofiko sati pre toga;

Postoji i čitava grupa poremećaja pamćenja koje se nazivaju paramnezijama. Pod para-
mnezijama podrazumevaju se lažna sećanja - č o v e k j e uveren daje doživeo nesto Što ni-
je stvarno doživeo niti je bilo moguće da doživj. Čini mu se, na primer, da jc grad u koji
je došao prvi put u svom životu većvideoili da osobu koju je stvarnoprvi put sreo pozna-
je većodranije.

Poremećajem pamćenja može se nazvati i nesposobnost da se zaboravc neki doživljaji i

zadrfavaju mnogobrojni detalji svih događaja. Iako retka, i takva pojava - a koja sc nazi-
va hipermnczijom - takode ometa normainu aktivnost čoveka.

PlTANJA I ZADACI

1. Koje sve psihičke procese ukljucuje pamdenje?

2. Šta predstavlja fiziološku osnovtf pamćenja?
3. Koje se vrste mentalnog pamćenja mogu razhko\rati?
4. Koje su grupe falctora pamćenja utvrdene postupkom faktorske analize?
5. Kalcva je razlika izmedu opažaja i predstava?
6. Sta su e j d e t s k e slike i šta ih karakteriše?
7. S t a se p o d r a z u m e v a p o d h ' a l u d n a c i j a m a ?
8. Šta podrazumevamo pod uopštenošću predstava, a šta podrazumevamo
pod opštim predstavama?
9. S t a j e h i p o m n e z i j a a šta amnczija? •
10. Sta su to hipermnczije a šta puramnezije? Kako se manifestuju?
D a bismo neke sadržaje ili neke pokrete koje smo učili mogli koristiti pri
kasnijoj aktivnosti, potrebno je da ono ito smo učili na neki način traje, da
se ne gubi nego da se zadržava. Pojavu da ono što smo učili možemo ka-
snije, posle dužeg iii kračeg vremena proteklog od učenja, da koristimo -
nazivamo zadržavanjem ili retencijom. Mi retenciju ne možemo nepo-
sredno posmatrati i proučavati budući da ona nije ništa drugo nego više ili
manje nepotpuno trajanje u nervnom sistemu onoga što smo naučili. AJi
da zadržavanje postoji, zakljuČujemo na osnovu toga što smo u mogućno-
sti da obnovimo ono što smo videli iii da boljei brže ponovo naučimo ne-
što što smo ranijeučiii. Zato se i pojavazadržavanjaproučava izučavanjem
obnavljanja, prepoznavanja i ponovnog učenja ranije učenog materijala.

Zadržavanje je uvekpovezano sa zaboravijanjem jer zadržavanje onog što

smo učili redovno nije potpuno. Z a t o o zadržavanju i zaboravljanju govo-
rimo kao o medusobno povezanim procesima. Kad govorimo o zadržava-
nju, obraćamo pažnju na ono što je od učenja ostalo, a kad govorimo o za-
boravijanju, obraćamo pažnju na ono što se od naučenog izgubilo.

Ali ne samo da se ne zadržava sve što je naučeno nego se i ono što je nau-
čeno, u vremenu proteklom od učenja do obnavljanja t menja. O n o što se
zadržava ne zadržava se u istom obiilu u kome je naučeno.

Promene do kojih dolazi u toku zadržavanja, medu ostahma, proučavao je

i engleski psiholog Bartlet. Po njemu je moguće razlikovati trivrste pro-
mena u toku procesazadržavanja. 1) Prvu vrstu promena nazvao je upro-
šćavanjem sadržaja, a ona se ogleda u gubljenju zaatnog dela detalja i u po-
vezivanju preostalih delova u j e d n u povezanu ali detaljima siromašniju
celinu. 2) Drugu vrstu promena koje nastaju u toku zadržavanja nazvao je
racionalizacijom sadržaja; ona se sastoji u konstruisanju objašnjenja za ono
što nije jasno, u zamenjivanju nepoznatog i neobičnog sa poznatijim i uobi-
čajenim. 3) Treću vrstu promena nazvao je naglašavanjem. Neke pojedi-
nosti i neki momenti koji u originalnom sadržaju nisu bili istaknuti poseb-
no se isdču pri obnaA'ljanju onog što je učeno. Sve ove kvalitativne promene
 u toku zadržavanja predstavljaju usaglašavanje novog materijala koji se uči
našem znanju koje imamo odranije, našim shvatanjima i stavovima obra-
zovanim pre svega pod uticajem društvenih normi i shvatanja. Zato ncki
autori ovc promene u toku zadržavanja nazivaju i asimilacijom.

Uticaj stavovai drugih osobinaličnosti na zadržavanje može nam ilu-

strovati ogled izvršen sa studentima jednog američkog univerziteta. Iza-
brane su dve grupe ispitanika određenih tako da su u jednoj grupi bili is-
pitanici sa pozitivnim stavom prema (tadašnjem) Sovjetskom Savezut a u
drugoj sa negativnim stavom prema njemu. I jednoj i drugoj grupi dato je
da uče po obimu i težini dva približno jednaka teksta. Ali jedan od tih tek-
stova sadržavao je podatke koji su govorili u priiog Sovjetskog Saveza, a
d r u g i j e kritikovao stanje u Sovjetskom Savezu. Pokazalo se da su ispita-
nici I brže naučih i potpunije zadržali one tekstove koji su bili u skladu sa
njihovim stavovima.

Reprodukovana Pokazana Reprodukovana

iigura figura figura
Saopšteno Saopšleno

A daje:

-flaSa
da je:

slremen •

mesec

CrO' naoćari tegovi

Slika 32;- Uticaj usmerenosti pri opaianju na zadriavanje

166
 Poseban značaj za zadržavanje i promene u toku zadržavanja ima usme-
renost u toku učenja. Orijentacija koju imamo još u toku učenjaznačajno
utiče na to što će sc i kako će se zadržati ono žto učimo.To nam iiustruje
jedan poznat ogled sa prezentovanjem siika odredenih predmeta dvema
grupamaispitanika. Za iste slike jednoj grupi je rečeno da predstavljaju je-
dan predmet, a drugoj grupi da predstavljaju neki drugi predmet. Kad je
od ispitanika zatraženo da posle izvgsnog vremena nacrtaju slike koje su
im ranije pokazane, i'spiranici su crtaii predmete u'skladu sa obaveštenji-
ma koja su dobiii pri prezentovanju slika, kao što pokazuje slika 32.

Proces zaboravljanja
Pod zaboravljanjem podrazumevamo potpuno ili delimično, trajno ili pri-
—utemeno g u b l j e n j e o n o g a š t o smo naučili.. 1 zaboravljanje, kao i zadrža-
vanje, ne možemo neposredno proučavati. Zato proces z a b o r a v i j a n j k ^ r o ^
učavamojiajisnnvri_ohnavljanjaili prepoznavanja materijala kojišmoučili.
Cesto ono što narriizgie3a_da sln?nrpqtgunoGti zaboraviii mi sTntTTpalTu
mogucnosti da u odredenim uslovima obnovimo. Zaboravijanje je u tom
slučajubTIo~šamo pnvremeffoTCesto seUesava u roku pšIHoterapije (leče-
nja psihološkim putem) da se pacijenti sete dogadaja iz detinjstva koji su
izazvaU snažno uzbuđenje kod njih i predstavljali izvor psihičkih teškoća,
iako im više nisu nikada dolaziii u svcst, Moguće je i u hipnozi, kao i usled
dejstva nekih hemijskih preparata, da se obnove doživljaji kojih se do ta-
da ljudi nisu uopšte sećali. Ova pojava obnavljanja doživljaja, za koje se
moglo smatrati da su potpuno zaboravljeni, razlog je, smatraju neki struč-
njaci, da potpunog zaboravljanja i nema.

jako moždjjjorppnrtfl flahoravljanja nema^ dclimično zaboravljanje re-

dpvnajejojava. Mi se nikada ne sećamo u potpunosti onoga što smo na-
učiliili doživeli. Zaboravljanje nastupa čim prestaneučenje.Mi smo u sta-
nju da posle izvcsnog vremena~oBnovimo samo dedTTtoobično mali deo,
onoga što smo učili.To ne moraznačiti da je ono što smo naučiliizgublje-
no bez svakog traga. Ono šro smo naučili pomaže nam da lakše ućimo slič-
ne sadržaje, kao što utiče i na naše ocenjivanje stvari i zbivanja, na stavove
kao i na našc cdokupno shvatanje, Učenici, smatraju neki stručnjaci, od
kraja školske godijie do početka iduće zaborave pola giadiva koje su u to-
ku prošle godine naučili.
 Slika 33 - Ebinghausova kriva zaboravijanja

Zaboravljanje, kao iučenje, ne teče jednoliko. Zaboravljanje je u vremenu

koje^sledi neposredno iza učenja znatno brže nego ulcasnijim"peTiodima.
O v a j nejednoliki tok zaboravljanja utvrdio je još krajem proštog veka
Ebinghaus, a potvrdila su mnoga kasnija ispitivanja. Tokzaboravljanja pro-
učava se najčešće na taj način što se razhčiti sadržaji (slogovi bez smisia,
reči sa smislom, smisleni tekstovi) ponovo uče posie različitih vremenskih
perioda i pri tom meri koliko ponavljanja i koliko vremena treba upotre-
biti pri ponovnom učenju. Na osnovu velikog broja takvih ispitivanja bilo
je moguće utvrditi da jezaboravljanje u početku veoma naglo, da ono po-
stepeno opada, a iza izvesnog perioda da postaje neznatno. Može se pro-
eeszaboravljanja prikazati grafički, takozvanom krivonizaboravljaiija. U
slici 33 prilcazana je kriva zaboravljanja materijala bez smisla.

Sa ove sUke može se uočiti da:

posle20 minuta zaboravljamo 42% naučenih slogova bez smisla
1 časa 56%
9 časova 64%
1 dana 66%
2 dana ,72%
6 dana 75%
31 dana 24%
Posle 20 minuta zaboravijeno je vec: preko 40% naučenog matcrijala. Da za-
boravljanje teče lstom brzij^om i dalje, mi bismo za manje od 1 časa zabo-
ravili sve što smo naučiii. Ali se proces zaboravljanja ubrzo usporava, a još
sporije teče posle 1 dana, tako da mi i posle 30 dana zadržavamo oko 20%
materijala. Sličan je tok zab'oravljanja i smislenog materijala, i on je u po-
cetku brži a potom znatno sporiji, samo što se u svim periodima zadržava
znatno veći procenat onoga što je naučeno nego pri učenju materijala bez
smisla. Cak i posle 17 godina mogao je Ebinghaus konstatovati da je stiho-
ve Bajronovog epa ,,Don Huan" učio za jednu petinu vremena brže ne-
go prihkom prvogUčenja, da je dakle zadržano od tih stihova oko 20%.

Uzroci zaboravljanja
Dugo vremena je smatrano da do gabojajdjapja dolazi usled toga što se tra-
jrovi u mozgupostep,enf>gtihe, da se gube kao što sezatire staza kojom lju-
di ne hodaju. Kao argumentza ovo shvatanje navodeno je daje zaboravlja-
nje veće ako je više vremena prošlo od učenja. Medutim, takvom tumačenju
uzroka zaboravljanja protivreči veći broj pojava. Između ostalih i pojava re-
miniscencije, to jestpojava da mi neki relativno obiman i složen tekst mo-
žemo bolje da reprodukujemo izvesno vreme posle učenja nego neposred-
no iza učenja. Takvom tumačenju protivreči činjenica da se u starosri ljudi
relativno dobro sećaju upravo doživljaja iz detinjstva, kao i to da se u odre-
denim uslovima mogu obnoviti veoma davno doživljeni dogadaji. Iako se
spontano znboravljanje ne može smatrati jedinim uzrokom zaboravljanja,
prihvadjivo je shvatanje da se tragovi u mozgu ostali od učenja, ako nema
u meduvremenu ponovljenog učenja ili bbnavljanja bnoga što smo učili, u
toku vremena spontano menjaju. Menja se stanje u neuronima i nervnim
vezama medu njima, Ali i ova pojava menjanja nervnih ćelija i veza medu
njima nije prema danasnjem shvatanju glavni i jedini uzrok zaboravljanja.
M i ne možerno, smatra se danas, takvim spontanim fiziološkim pojavama
objasniti u potpunosti pojavu zaboravljartja.

Prema shvatanju Frojda i psihoanalitičara glavni uzrok zaboravljanja jeste

u potiskivanjn IT nair Tv*»ffti sadržata koji su nam iz nekog razloga nepri-
jatni. Zaboravljanje je po pravilu, smatraju oni, motivisano zaboravljanje.
TrojTilustruje to pnmerom iz vlastitog iskustva i saopštava kako se nije
mogao sctiti lmena svog pacijcnta u čijem lečenju nije imao uspeha. Po-

169
 smatranja nam potvrduju da mi vrio često zaboravimo da odemo na sasta-
nak na koji ne želimo da odemo, zaboravimo da vratimo posudenu icnjigu
koju bismo voleli da imamo. Vcći broj kliničkih psihologa koji su u toku
rata radili u pojedinim armijama izveštava o pojavama delimičnog zabo-
ravljanja (parcijalne amnezije), zaboravljanja nekih dogadaja iz neposred-
ne prošlosti kod vojnika. Neki se vojnici po povratku izborbe nisu mogli
setiti onoga što se desilo za vreme borbe. O n i su tačno znali kojoj jedinici
pripadaju, mogli su se setiti raziičitih pojedinosti pred borbu, i uopšte mno-
gih dctalja - što pokazuje da im opšta sposobnost pamćenja nije nestala.
Ali za odredene periode u toku borbe nastala je potpuna praznina u seća-
nju. U toku Iečenja pokazalo se da su oni biii u nemogućnosti da se setc ta-
kvih perioda u kojima su učinili nešto čega ih je bilo stid, perioda u kome
su se pokazali kao kukavice, u kojima su napustili druga u borbi i uopšte
postupaka koje društvo ocenjuje kao nečasne. Nesumnjivo je da je oteža-
no obavljanje nekih dogadaja u svesti, zbog toga što nam je neprijatno da
ih se setimo, zaista jedan od uzroka zaboravljanja.
Ali ni taj uzroknije osnovni uzrokzaboravIjanja. Danas jc usvojeno mi-
šljenje da je glavni uzrok zaboravljanja u tome što naša aktivnost gosle
učenja omrra nhnflvljanjp nnoga što smo učili pre. Naknadna aktivnosfHe^
Tnjp ^n^trag, rf trnnktivnn i fcpri^ inhihir^ nno grojp, rpnijc nauČenoTGlav-
jii - T ib^rrHj"nji Ifži, lraže se, u retroaktivnoj inhibiciji.

Istraživači, da bi proverili taćno.st ovoga turaačcnja, pristupili su istraživanjima u kojinia

su sc ispitanici koji su prethodno naučili odredeni sadriaj bavili neposredno posie ucenja
raziičitim vrstama aktivnosti. U jednom od takvih oglcda formirano je šesrgrupa ispita-
nika. Sve su te grupe prethodno ujednačent's obzirom na njiHovu sposobno£t pamccnja.
Sve su one morale da uče napamet određeni matcrijal, da memoriraju jedan niz prideva.
Posle togajedna grupa, kontrolna grupa, mirovala je, a ostalih pet eksperimentalnih gru-
pa produž'do je da uči različiti materijal. Prva eksperimentaina grupa učila j e nizove pri-
deva koji su bili sinonimi (reči sa istim značenjcm) pridevima koje su ranije učili, druga
prideve koji su bih antonimi (reči suprotnbgznačenja), trcća prideve koji po značenju ni-
•5u imali vezu sa ranije naučenim pridc\>imar čctvita besmislene slogove, i peta listu bro-
jeva. Eksperimentaine grupc učilc su,dakie,materijal koji je bio u raziičitom stepenu sli-
čan materijalu koji su ranije učili. Kad su posle toga sve grupe ispitane da bi se utvrdilo
koliko su zaboravile od pridcva kojc su najpre učile, pokazalo se da je retroaktivna inhi-
bicija bila najjača kod prve eksperimentalne grupe, kod one grupe koja je naknadno uči-
laprideve sinonime.Ta je grupa zaboraviia oko 88% prvobitno naučenih prideva. Druga
eksperimentalna grupa zaboravila je 82%, trcća 78%, četvrta 74%, a pecs oko 63%. Kon-
trolna grupa, to jest ona koja je mirovala poste prvog učenja i nije trebaio ništa dalje da
uči, zaboravila je najmanjc 55% materijala.

170
 Ovaj ogled, kao i veći broj sličnih, poicazuje da se zaista kao važan uzrok
zaboravljanja može smatrati medusobno ometanjeranijenaučenogina-
k n a d n e aktivnosti. Sadržaji ovc dve aktivnosti ometaju jedan drugi u ve-
ćoj ili manjoj meri, mterferiraju, tim više koliko su sličnijr, 1 zato se nauče-
ni podaci u većoj ili manjoj meri gube i zaboravljaju.
D a je zaista naknadna aktivnost jedan od bitnih uzroka zaboravljanja, ja-
sno pokazuje i veoma poznat ogled o riznlci u količinizaboravljanja u to-
ku sna i u budnom stanju. Na osnovu ispitivanja sa različinm grupffrnFsu-
bjekata kod kojih su ispidvali koUčinu zadržanog, odnosno zaboravljenog
materijala posle različitih perioda spavanja i različitih perioda budnogsta-
nja dva istraživača, Dženkins i Dalenbah, kao što je navedeno u uvodnom
delu knjige, utvrdili su da se u snu, kad je čovek veoma malo aktivan, zabo-
ravlja znatno manjc nego u budnom stanju. Njihovi ispitanici su od slogo-
va bez smisla poslejednog časa spavanja zadržali 70% a posle isto toliko vre-
mena koje su proveli budni samo 46%. Razlika izmedu količine zadržanog
materijala u budnom stanju i posle spavanja, još je veća posle dužih perio-
da vremena. Posie dva časa spavanja, pokazuju rezultati, i nema više zabo-
ravljanja. Upravo na osnovu ovih rezultata napušteno je shvatanje, koje je
do tadavladalo, da je glavni uzrokzaboravljanja vreme koje je prošlo od uče-
nja.-Ova ispitivanja očigledno pokazuju da do zaboravljanja dolazi presve-
ga usled naknadnc aktivnosti, usled toga što doživljaji koje imamo posle
učenja otežavaju obnavljanje onoga što smo naučili.
Istraživanjima su utvrdeni posebni.uslovi koji utič^ n a ?tfpen_delovanja
rerrnaktiiM^rrTTThrhtrijp. Tn . -Slirnost ranije naučenog gradiva i gradi-
^ a koie se ući. Sto je veća sličnost veće je i zaboravljanje. Zbog togane tre-^~
,ha.dase jedan zadx~uo:imučedični sadržaii. 2. Vfemeproteldo izmeduuče-
nja dvagradiva. Ako je vreme duzeTnanje se zaboravlja. Z,bog toga je korisno
da poston odmor izingtferuceriia dva mateniaia. 'S. Stepen naučenosti_gia:.
dtva. U k o l i ^ s u gradiva^bolje naučgnaintoliko će se manje ometati. Zato
učenju novoggradiva trcEapristupititek posto ;e prethodno dobro nauče-
h<x4. bTcpen uiganizovaiiosLi gmdiva. Ukoliko je gradivo bolje poveza-
^tio-ULEmislenu celmn, '"^TFn rV hin manjr inrrrfp.rp.nc^Zatojevažnojla
sc. pri nči°njn ^rr^divo pnvfžp n r ^ i n u j . lsticanjespecifičnostisvakog od
gradrva. UI^Iik^ujzišcjiPgl'HŠrfnf Hrakteusilke svakog od matergdorftH^
"nTLoyrrfl7likf j slićnosrj, i.»roliko_će s c n i a n i e o m e ^ ^ r ^ u č e n i u i'reprodu^
kovanju. T o je razlog^injenici da je korisno uporedivati gradiva i fiksirati
šta ih karakteriše. rn—r;—rr: " ~~ "
U zadnje vreme ulcazuje se na to đa pored retroaktivne inhibicije uzrokza-
boravljanja može biti i proaktivnainhibicija. O proaktivnoj inhibiciji go-
vorimo kad aktivnost koju smo vršili pre učenja izaziva zaboravljanje ono-
ga što kasnije učimo. Kao dokaz uticaja prethodne aktivnosti na
zaboravljanje kasnijeg učenja navodi se da oni ispitanici koji su učili nepo-
srcdno pre aktuelnog učenja nizove slogova bez smisla više zaboravljaju od
ovih slogova nego oni koji pre toga nisu učiU napamet slogove bez smisla.
Prema nekim istraživanjima čalcjeu svakodnevnom životu proaktivna in-
hibicija - delovanje onog što smo ranije učili - češči uzrok zaboravljanja
nego retroaktivna inhibicija. Proaktivnom inhibicijom objašnjava se zašto
deca lako memoriraju različite vrste tekstova iako nemaju veću sposobnost
pamćenja od odraslih. Smatra se da oni od proČitanog ili slušanog zadrže
više jer je manja koUčina njiliovog ranijeg znanja i zato se manje otežava
zadržavanje materijala koji uče.

I proaktivna i retroaktivna inhibicija predstavijaju koncepcijekoje se na-

zivaiu t e orijama aTčtTvno g zaboravljanja, koje naglasava|u čiaje zabora-
vljanje posIediH. aknvnosti koja se javlja bilo posle, bilo pre aktualnog uče-
nja. Iako su česti i važni uzroci zaboravljanja, ipak nisu i jedini uzrok
zaboravljanja, Postoji više vrsta zaboravljanja i više uzročnika zaboravlja-
nja.

PlTANjA I ZADACI

1. U čemu dolazi d o izražaja i kako se utvrduje retencijar

2. ICojc su tri vrste p r o m e n a u toku procesa zadržavaaja icoje navodi Bartlet?
3. Prikažite na p r i m e r i m a uticaj stavova i uticaj u s m e r e n o s t i na s a d r ž a j z a -
d r ž a n o g ( z a p a m ć e n o g ) gradiva.
4. N a c r t a j t e i opiŠite krivu zaboravljanja.
5. Kako se t e o r i j o m s p o n r a n o g zaboravljanja objašnjava zaboravljanje?
6. U čemu se sastoji potisltivanje ) usled ćega nastaje?
7. Iznesite p o d a t k e u prilog objašnjenja zaboravljanja r e t r o a k t i v n o m i n h i b i -
cijom.
8. Šta se podrazumeva pod proaktivnom inhibicijom?
9. Navedite uslove koji utiču na stepen delovanja retroaktivne i p r o a k t i v n e
inhibicije. " • r
10. Ivojim je p o s m p c i m a pri učenju moguće smanjiti dejstvo i n t e r f c r e n c i j e ?
Cinioci koji utiču na uspeli
učenja i pamcenja ^J

Grufefaktora koje utiču na uspešnost učenja

Veoma je velild broj čiriilaca koji utiču na uspešnost učenja i pamčenja. Na
mnogeTod takvih cmiiaca ukazano je u toku dosadašnjeg izlaganja. Svi ovi
činioci mogu se podeliti na pct grupa. Prvu grupu činc fiziološki Faktori.
kao što je struktura nervnog sistema od koje zavise individualne razlike u
sposobnosd pamćenja, zadm zdravstveno stanje, odmorenost, odnosno za-
morenost, pol i uzrast. Drugu gmpu čine fizički faktori, kao žto su tempe-
ratura u prostoriji u kojoj učimo Ui reprodukujemo naučeno, vlažnost va-
zduha, količina kiseonika, doba dana u koje učimo, mesto na kome učimo
i drugi.Treću grupu čine faktori uvezisa karakteristikamamaterijala ko~
ji se uči - obim materijala, vrsta materijala, njegova poznatost, smislenost i
drugi rininri C.Ptvrti,! grVp" činr pgthr.1očki rinifiri ksr> štO SU motivaci-
ja, aktivnost.gri ućeriju i osmišljavanje rnafe^ja^ k o j l j ^ - ^ i "N^jviarl/pKi n-
grupu obrazuju^rjninri 11 tn nti^tnffm i nrgani7?irijotn nrpnja -
kitučeiija^

M i nećemo ovde sistematski prikazati sve ove mnogobrojne činioce koji

utiču na uspešnost učenja. Zadržaćemo se na izlaganju i uticajima na uče-
nje nekoliko najvažnijih faktora iz poslednje dve grupe. Takvi su motiva-
cija, aktivnost pri učenju, uvidanje smisla materijala koji se uči i odredeni
postupci pri učenju.

Motivacija
M o ž e se diskutovati o tome da li ima nemotivisanog učenja^ ali je van sva"
lce sumnje da redovao učenje zavj^np^ g^pgn nd-interesovanja i volje da
senešto naur^od motivnrije. Da.jezaistamodvacijaglavnasnagakojapo-
kreće učenje i koja održavanapor da se nešto nauči, pokazuju mnoga ispi-
tivanja i mnogi primeri iz svakodnevnog života. D o neuspeha učenika u
Školi, ako oni imaju normalne sposobnosti, dolazi pre svega zbog nedo-
voljne motivacijc za učcnje. Ispitivanja pokazuju da je obično takozvani
kvocijent postignuca, to jest odnos izmedu mogućriosti da se nešto nauči
i stvarnog rezultata učcnja, naročito lcod đaka sa srednjim occnama niži od
njibove sposobnosd učenja. Koliko je važna motivacija za uspeh u učenju,
pokazuje 1 to da mi t a m o gde postoji neuspeh u učenju obično m o ž e m o
utvrditi gubljenje iU slabljenje volje za učenjem. Ovakvo slabljenje moti-
vacije često je usled ličnih problema i emocionainih smetnji koje se javlja-
ju kod učenika.

Važnost motivacije očigledno pokazujc i delovanje n a m e r e da se uči i od-

luke kako da se uči. A k o nema namere da sr n^iv. nanri, i vpnma vi»liki Hrnj
ponavljanja ne daje gotovo nil<akvc rezultate. lalco smo nekoliko stotina hi-
ljada puta prešli stepenice do našeg stana na drugom spratu, mi ne znamo
koliko ima d h stepenica ako ih nismo namerno brojali. Ljudi često ne mo-
gu reći kakva je boja očiju njihovih poznanika iako ih gotovo svakodnevno
sretaju. N e mogu da kažu jer nisu imali namere da zapamte boju očiju. Uko-
liko je namera određenija, utoliko je uspeh učenja i veći, D a li ćemo nešto
zapamdti za duže ili kraće vreme, zavisi od naše odiuke da učimo tako da
duže zapamtimo ili da učimo tako da zapamtimo samo kratko vreme, za
nekoliko dana. Zato je čestslučaj dase posle učenja kojim se žeU s t e a zna-
nje samo za predstojeći ispit gotovo sve što je naućeno zaboravi.

M o d v i koji pokreću učenje mogtiiaiil^aaltetti—čclja da Gtclmcmo prirn^-

rrtg^okoline, težnja da se istaknemo^predjžfjr^hmp, ^ j « 7.a ?azpanjern no-
voga i interesovanje za matenjal koji ucimo, i mnogi dru^i. Radi razvija-
nja motuTacije u skolskom učenju koriste se različita sredstva kojima se
nastoje aktrualizirati, oživeti, motivi karakteristični za pojedince.Takvi p o d -
sticaji za aktuaUziranje motiva veomasu Često pohvale i nagrade, kao i ka-
.zne i ukon. U pedagoškoj psihoiogiji pobliže se razmatraju pojedme vrste.
podsticaja i njihova vrednost za ucenje. ~

Nije neopravdanprigovor da"še~ušIčothčesto koriste i rakvipodsticaji koji

ne samo da koriste nego često imaju i štetne posledice. M n o g i stručnjaci
naglašavaju da se u škoU previše razvija želja za isticanjem nad drugima. U
izvesnoj meri i uobičajeni način ocenjivanja ocenama izraženim brojcvima
podržava ovakvu težnju za isticanjem pred ostalima. Razvija se tako m o -
tivacija koja nije u skladu sa nekim društvenim vrednostima, sa razvijinjem
osećanja soUdarnosti sa drugima i spremnošću da se drugima p o m o g n e .
Opravdano se ističe da je najkorisnija i najvrednija motivacija za učenje in-
teres za saznanjem novoga i za materijal koji se ućL Ovu vrstu motivacije
trebalo bi pie svega razvijati.

Aktivnost
Dovoljna motivacija oglecia se u aktivnosti pri učenju. Aii kada se ističe va-
žnost aktivnosti za uspeh u učenju, ne misli se na opštu aktivnost, budnost
pri učenju, nego se misli na konkretan rad na gradivu lcoje se uči. Veoma
j e važno za uspeh u učenju da se materijal koji se uči ne ponavlja jedno-
stavno čitajući ga, nego da se u njemu traže i nalaze celine, da se izdvajaju
pojedini deiovi i onda povezuju, da se prave beleške i izvodi, a poseban zna-
čaj ima preslišavanje, to jest pokušavanje da se reprodukuje ono što se do-
tad učilo. Ovakvo pokušavanje reprodukovanja onoga što se učiio od od-
lučujućeg je značaja i pri motornom i pri vcrbalnom učenju. Pri učenju
motornih veština važno je da se radnje koje se uče pokušavaju samostalno
izvršiti. Slično je i pri.učenju verbalifog materijala ^ treba nastojati što pre
. i što više samostalno reprodukovati ono što smo dotada čitali. Pokušava-
nje reprodukovanja, preslišavanje, ima višestruk pozitivan efekat na uspeh
učenja. Cuva nas od javljanja dosade pri prostom ponavljanju i od slablje--
nja motivacije za učenje, a istovremeno nam pokazuje koliko smo uspeli u
savladivanju materijala.

0 20 40 60 80 0 20 40 60 80 90
% Preslušavanja % PresluSavanja

Slika 34. - Grafički prikaz prednosti učenja sa preslišavanjem

175
I eksperimentalna ispitivanja potvrđuju v a i n o s t prestišavanja za uspeh
učenja. U jednom, u stručnoj literaturi Često pominjanom, ogledu formi-
rane su ujednačene grupe prema sposobnosti učenja. Sve grupe su dobile
zadatak da uče nizove slogova bez smisia i odredene smislene 'tekstove. Aii
svaka grupa je trebalo da od vremeirk koje joj je bilo na raspolaganju za uče-
nje različiti deo koristi za preslišavanje, Rezultati prikazani u slici 34 po-
kazuju prednost učenja sa preslišavanjem nad učenjem bezprestišavanja.

Uviđanje smisla
Već je pomenuto da se mnogo brže uČi i duže pamti smisleni materijal ne-
go materijal bez smisla. Iz ovoga saznanja proizlazi da je za uspeh učenja
neobično važno shvatiti smisao onoga što se uči. Treba uvek nastojati da
učenje bude logičko, a izbegavati da bude mehaničko. Zakone, pravila, for-
mule koje treba da naučimo potrebno je pre toga da razumemo. Novo gra-
divo koje učimo treba da povezujemo sa ranije stečenim znanjem i da na-
đemo sličnosti sa njim i razlike od njega, Vizuelna sredstva u nastavi - šeme,
crteži, dijagrami i slike — doprinose tispehu u učenju, pre svega zbog to-
ga što nam omogućavaju dabolje shvatimo ono što učimo. Zlatno pra-
vilo nastave je pravilo koje je postavio već odavno čuveni pedagog Ko-
menski: ,,Ne treba tražiti ništa da se nauči za šta nismo sigurni da je
dobro shvaćeno".

Tehnika iicenja
Odavno je uočeno da nisu svi postupci pri učenju uspešni. Dosta je ispili-
vanja i proveravanja izvršcno o tome da li je korisnije koncentrisano uČe-
nje ili učenje raspodeljeno u vremenu i da li je korisnije globalno učenje,
učenje materijala u celini, ili učenje raspodeljeno po delovima.

Rezultati ispitivanja nedvosmisleno pokazuju prednost učenja raspode-

Jjenoguvremenu nad koncentrisanim učenjem. Veći će biti uspeh u uče-
nju akolTtDktrrrelčoliko dana dva do tri puta ponavljamo neki materijal
nego ako sva ponavljanjavršimo jedno za drugim.

Više je uzroka zbog kojih je raspodeljeno učenje uspešnije. Pri koncentri-

sanom učenju lakše dolazi do zamaranja i slabljenja motivacije. Jedan od
važnih uzroka leži i u fome što nervni procesi izazvani učenjem traju ne-
ko vreme i posle aktivnosti ucenjaj pa tako odmori omogucavaju da se bo-
lje utvrdi ono što je učeno. Nadalje, posle odmora pristupamo gradivu sa
novog gledišta i uočavamo na njemu ono što nismo ranije i lakse se oslo-
badamo od necelishodnih i pogrešnih pristupa da nešto shvatimo i naučimo.

Rezultati ispitivanja o tome da li je korisnije učiti ponavljajući gradivo u

celini, ili učiti deo po deo gradiva, nisu tako jasni. Ako se uči u ceiinama,
potpunije se uvida smisao gradiva i boije povezuju njegovi delovi. Ne stva-
raju se ni veze izmedu kraja jednih delova i početlca drugih delova, a koje
ometaju dobro reprodukovanje gradiva, kao što se dešava kad učimo stro-
fu po strofii neke pesme (pa često žnamo da reprodukujemo sve strofe, sva-
ku za sebe, ali nismo u stanju da reprodukujemo čitavu pesmu).Medutim,
učenje po delovima brze dovodi do uspeha i tako održava motivaciju za
učenje. O n o je i ekonomičnije, jer sc ne troši vreme za učenje onoga što je
lakše i što već znamo, nego se zadržava na težim delovima i onome što sla-
bije znamo. Zavisiće od obima i težine gradiva koje se uči koji će od ova
dva postupka biti uspešniji. Cesto se preporučuje kombinovano učenje -
da se najpre upozna celina gradiva, a onda da se uči deo po deo, uključuju-
ći postepeno svaki od tih delova u celini.

Organizacija ucenja
Uočivsi važnost pojedinih faktora za učenje, strucnjaci su pokusali da izra.de odredene si-,
steineuecnja.Jedan od takvihsistemajcstesistcm poznatpodnazivom2PC2P ( ilioz!ia-
čen početnim slovima cnglcskih reči - SQJR (survey = pregledati, question = pitati, rcad
= čitati, recite = preslisavati se, review = proveriti ponavljanjem). Prema ovom sistemu tre-
ba najpre pregledad matcrijal ucelini, dabiscuvideo osnovni sadržaj matcrijala,trcbavi-
deti koji su glavni nasiovi, pročitati zaključkc iza pojedinih delova i tako dobiti pregied o
materijalu koji traba naučiti. Zatim treba pretvoriri sadržaj u pitanja i probleme i pokvi-
šati da se na svaki formulisani problem i zadatak nađe odgovor, učiti trebaupravo poku-
$avaju6 da se sistematski nauči odgovor na svaki postavljeni problem i 2.adatak. Siedeći
korakje čitanje teksta. Citati treba sa razumcvanjem i sa namcrom da čitanje pruži od-
govornapitanja i problemezakojeje utvrdenodaihsadrii materijal. Citati treba svešto
se nalazi u knjizi ili tekstu - i tabele, i graftkone, i opise ilustracija. Uvek treba čitati sa na-
raerora da se zapamd štA se čita t proveravajuči da li se razume ono sto se čita. Sledi naj-
važniji deo učenja, a to je preslišavanje deo po deo. Ako učimo veće delove iii čitavu knji-
gu, treba proveravati ponavljanje naslova, glavnih ideja, osnovnih argumcnata i podataka.
A k o nisjino u stanju da samostalno reprodukujemo ono što smo dotad čitali, treba pono-

177
vočitati iponovo se preslišavati. Na Uraju trcba ponoviti čitav matcrijal u celini- Korisno
je već posie prvog ćitanja pn delovirna pokušati obnoviti sve u celini. Ali svako treba pa-
žljivo ponoviti čitav materijai u eelint pre završetka učenja. Kad se uči zaispit, ovakvo po-
slednje ponavljanje ne bi trebaio da bude neposredno nekoiiko sati pred sam ispit. Naro-
čito kad treba savladati obimniji materijal korisno je ostaviti jedan ili dva slobodna dnna
pred ispit, jer če se tako bolje ovkdati materijaiom u celini.

Za uspeh u nčenju od natoćitogje značaja da takav dobro organizovan posaipak pri uče-
nju postane stalan način rada koji se primenjuje iz dana u dan; da postane radna navika.

Programirano učenje
Danas je škoiska nastava svakako uspešnija nego što je bila pre sto iii više godina. Unose
se u nastavu postepeno saznanja o zakonitostima učenja i ona se tako staino unapreduje.
Ali još uvek, istEČu psiholozi, polazeči upravo od rezultara izučavanja procesa učcnja, tra-
dicionalna školska nastava ima krupnih nedostaraka, Pre svega, tu su dva osnovna nedo-
statka. Prvi sć sastoji u tome što scpremalo podstičc aktivnostućenikapri učtnju, uče-
niknedovoljno radi sam na materijaiu koji uči. Predavanje nastavnika i Čitanje gradiva u
udžbcniku prcdstavijaju obavcštenja koja se primaju uglavnom pasivno, Učenje je, medu-
tim, uspešnije kada je akttvno, kada onaj koji uči sam radi na materijalu i uJaže napor da
gn savlada, Drugi,glavni nedostatakje u tome što u č e n i k n i j e d o v o l j n o o b a v e š t c n o r e -
zultatima svoga učcnja. Školskc occne jesu doduše iriformacija o uspchu u učenju, ali ta-
kvo obaveštenje učcnici obično ne dobivaju neposredno poslc učenja, a i kad saznaju za
ocene, još uvek ne znaju šta je u njihovimi&dgovorima bilo dobro a šta nije, Iz psiholo-
ških istraživanja je poznato da je učenje mnogo uspešnije kad svako saopštavanje o onoin
što je naučeno dovodi do neldb posiedica, kad se odmah zna da li jc odgovor bio dobar ilt
nijc, kada posle odgovora slcdi kazna ili nagrada.

Upravo zbog toga da bi otkJonili ovc nedostatke, psihoiozi su tražili nove načine učenja.
Jedan od takvih načina; a koji se preporučuje u poslednjc vremc, jeste programirano uče-
nje. Ono obuhvata programirane udžbenike i programirano prezcntovanje gradiva pomoću
mašina za učenje.

N a osnovu pažljivo i dctaljno razradenog pJana izraduju sc progrannirani udžbcnici u

kojima je gradivo raspodeljeno na čitav sistem kračih aii medusobno povezanih zadata-
ka i pitanja. Učcnik treba redom da rešava svaki od zadataka i odgovara na svako od pi-
tanja, Pojedina obimnija pttanja i veći zadaci razbijcni su na manje jedinice i zadatke ko-
jc je reiativno iako savladati. Savladavši jedan deo, učenik prelazi na sledeči odredujučt
sam brzinu koja mu odgovara i kojom če savladati gradivo. U piilogu rak\'ih udžbenika
redovno se naJazi ključ na osnovu koga ućenik može proveravati da li jc dobro rešio za-
datke i pravilno odgovorio na pitanja,
Stručnjađ su pristnpili korišdenju i tehničkih sredstava, kojima pokušavaju otkloniti po-
menute nedostatke tradicionaJne školske nastave, Nazvaii su ih mašinania za učenje. Pr-
ve takve mašine koje su sć poćele šire upotrebljavati konstruisao je 1958.godine psibo-
iog Skincr.Jcdna odprvih Skinerovih mašinazaučenjc trebalo je da ponnogns učenidma
u savladivanju aritmetike.Mašina jebiia konstruisana iako da sc najednom on'orupoja-
vljivao napisani aritmetički zadatak i višc ponudcnih rcšcnja toga zadatka. Učcnik treba
pritiskivanjem odredcnog dugmera da označi koji od ponudcnih odgovora smatra isprav-
nim. Ako je zaista oznaćio tacan odgovor, mašina to registrujc zvukom ili pojavom sve-
tlosnog signala i automatski se javlja sledeći zadatak. Zadaci su uvek mali i njihovo se rc-
šenje lako paniti. Rešenje prcthodnih zadataica priprema je za rešavanjc kasntjih. Gradivo
se postepeno savhdava i sve šire i dublje upoznaje. Ako odgovor koji označi učenik nije
tačan, mašina zadržava zadatak svc dok učenik ne nade pravi odgovor. Drugi je tip maši-
nc koji se obično koristi za učenjc pojcdinih prcdmcta iz oblasti društvcnih nauka. ICod
ovih mašina pojavljuju sc redom na otvoru mašinc pitanja. Učcnik treba da napiše svoj
odgovor na pitanje i zatim pokrcnc mašinu na kojoj se sad javlja tačan odgovor. Ovaj od-
govor uporcduje sa sopstvcnim i tako kontroliše svojc znanje.

Suštinu ovih mašina za učenje čini prograiniranje matcrijala koji treba naučiti. ICorisr
od nastavnih mašina, kao što se takode nazivaju, zavisi od toga da li jc materijal koji tre-
ba naučiti dobro programiran — dali je obuhvaceno čitavo gradivo koje treba savladati, da
li je uspešno razbijeno na manje i lako savladiva delove, da li su ti delovi medusobno do-
bro povczani, da li su vainiji i teži problemi dovoljno razradent i istaknuti.

Programirano učenje stvarno u velikoj mcri otklanja dva pomenuta nedostatka uobičaje-
nog načina nastave. Ono dovodi do aktiviranja učenika jer je učenje tako organizovano
da mora sam da radi, da rcšava postavijcne zadatke i odgovara na posravljena pitanja. Učc-
nikisrovremeno može staino da proverava da ii je savladao materijal ili ga nije savladao,
on je neposredno posle učcnja svakog deU gradiva obavešten o tomc koliko jc uspco u
učcnju, Prednost ovakvog učenja je i u tomc što se ostvanije postepeno, dco po deo, tako
da svaki učenik može da uči onoin brzinom koja mu odgovara i da brzinu učenja pode-
šava prema svojim mogućnostima.

lako su se programirani udžbenici i mašineza učenje pokazali kao korisna sredstva u na-
stavi, ne mogu ipak zameniti školsku nastavu i nastavnika. Pomoću njih je teško ili uop-
šte nemoguće savladati u potpunosd složen i težak materijal - shvatiti komphkovane poj-
move, uočiti složenijc odnosc, Mašinc za učenje i programirani udžbcnici ostaju pomočna
sredstva nastavc, koju rreba i dalje da vodi nastavnik. Oni su lcorisni ne samo učenicima
nego i nastavnicima. OsI<abadajući nastavniKe od zadržavanjinajednostavnim pojedino-
stimaizgradiva, infotmišu iii stalnoo tomekakd su učenici savladali pojedine delove ostp-
vijajućt im višc vremena da kroz diskusiju s? učenicima o svojim izlaganjima potpunije
objasne gradivo koje učenici rreba da savladaju.

179
 • PlTANjA I 2ADACI

.1. Kojih pet grupa činilaca kojl utiču na uspešnost nčenja možemo razliko-
vati?
2, Navedite podatke'koji polcazuju važnost motivacije za učenje.
3,.Koji sve motivi i podsticaji mogu da polcreču na učenje?
4.U čemu se sastoji aktivno učenje i kakav je njegov efekat?
5. Opišite ogled kojim se pokazuje važnost preslišavanja.
6..Kako glasi tzv. zlatno praviio Komenskog?
7. Zaštp ra?podqljeno učenje ima prednost nad kpncentnsanim?
8. ICoje su prednosti učenja gradiva-iv celini a koje učenja gradiva po delovi-

9. U čemu ,se s^stoji sistem učenja koji -se može nazvati početnim slovima

10.^ojajSU. dva ospovna n e d o s t a t k a u o b i č a j e n o g si.stema nastave koji se n a -

stojeotklohiti programijranim u č e n j e ^ ? . ; ;;.. :
11. Koje su lcaralcteristilce programiranog učenja?
12. Sta su masine za učenje i na lcojim- su'pHnčipima zasnovane?
13. ICoje mesto zauzima p r o g r a m i r a n o u č e n j e u nastavi?
MIŠLJENJE

Opažanjem mi saznajemo o predmetima koji neposredno cieiuju na naša

čuia. O n o je osnova svega našegsaznanjajer bez opažanja ne bismo imali
podalaka o sveru. AJi opažanje nije dovoljno da potpunije upoznamo stvar-
nost. Samo na osnovu njega mi se ne bismo mogli snalaziti u novim situ-
acijama u kojima se svakoga dana veoma često nalazimo. N i korišćenje
pamćenja i reprodukovanje onoga što smo opazili nije dovoljno da se sna-
d e m o u mnogobrojnim za nas novim uslovima. Kad bismo se mi koristili
samo opažanjem i pamćenjem, reagovali bismo kao automati. Bili bismo
u stanju da uspešno delujemo samo u takvim situacijama u kojima smo već
bili i u kojima smo reagovali uspešno. M i moramo koristiti složenije psi-
hičke procese da ne bismo ostali vezani uz neposredno date utiske o poja-
vama i uz njihovu prostu reprodukciju i ograničeni u našem saznanju na
ono ito nam je neposredno dato čulima.Takvi složeni psiliički procesi ko-
ji nam omogućavaju da mnogo potpunije upoznamo stvamost i da se uspe-
šnije u njoj snalazimo jesu procesi mišljenja. Pomoću mišljenja mi uvida-
m o o d n o s e i veze medu pojavama, a što nije dato opažajima i njihovim
reprodukcijama. Sposobnosti mišljenja zahvaljujemo što smo u stanju da
proveravamo i ocenjujemo ispravnost naših opažaja i njihovih reproduk-
cija, da donosimo sudove o pojavama i stvarlma, da otkrivamo novo što
nam je dotada bilo nepoznato i što smo u mogućnosti da predviđamo bu-
duća zbivanja.

Mišljenje postoji i kod životinja, ali je ono kod njih nerazvijeno i predsta-
vlja psihičku aktivnost koju i najviše vrste životinja retko koriste. Za čove-
ka je mišljenje karakteristična mentaina akdvnost. Covek retko ostaje na
onome što mu pruzaju čulni podaci, nego redovno ocenjuje ono što opa-
ža. Samo kod čoveka je mišljenje ne samo redovna nego i veoma složena
aktivnost koja mu omogućava da vrši široka uopštavanja i da stvara veoma
siožene i veoma apstraktne pojmove. Zahvaljujući mišljenju čovek je raz-
vio nauku, umetnost i tehniku, otkrr^ajući stalno ono što mu je bilo dotad
nepoznato i postajući 'šve moćniji gospodar prirode i svoje sudbine.
Kđjrakteri stike procesa mišljenja

Stapodrazumevamopod misljenjem
Izraz mišijenje upotrebljavamo u višeznačenja. Ponekad se pod mislje-
njem podrazumeva mentalna aktivnost koju nazivamo sećanjem. Kad na
pitanjepoznanika: ,,Na šta sada misliš?" dobijemo odgovor „Mislim kako
se zove čovek koga smo malo pre srelT - mi imamo zaista sećanje o kome
možemo govoriti kao o mišljenju.Mi u takvom slučaju nemamo samo pro-
sto reprodukovanje čulnih podataka nego i ocenjivanje koji od podataka,
konkretno koje ime zaista odgovara licu koje smo opazili. Imamo traženje
veze izmedu imena kojili se podsećamo i lica koje smo opazili i konstato-
vanje da jedno od onih imena kojih smo se setili odgovara licu koje smo
opazili.

Izraz mišljenje upotrebljava se i onda kad konstatujemo da postoji neki

odnos izmedu opaženih čulnih podataka. Kad kažem: ,,Ovaj sto je drven",
ili kad pogledavši kroz prozor konstatujem: „Krovovi su mokri" - ja ne-
mam samo doživljaj osetnih kvaliteta nego i konstatovanje postojanja ne-
kog odnosa, imam sud o p r e d m e t u kop;a opažam i o njeg^vitrt karakte-_
ristikama. Redovno je u opažanje uključeno rakvo sudenje, iako se ono
obično ne doživljava kao poseban proces jer se, zbog toga što smo doneii
velik broj sudova o slkčnim opažajima, proces sudenja u vezi sa takvim opa-
žanjima automatizovao. Ali kad pre donošenja takvih sudova neko drugi
ili mi sami sebi postavimo pitanje; „Kakav je sto koji vidim, da li je drven
ili nije drven?" ili pitanje: ,,Da li su krovovi inokri ili nisu mokri?" - onda
postaje očigledno konstatovanje jednog odnosa i postojanje mišljenja kao
procesa koji se razlikuje od prostog nizanja čulnih utisaka.

Često se mišljenjem označava maštanje ili zamišljanjc. Ako na pitanje:

„ 0 čemu sada misliš?" odgovorim: „Mislim na to kako bi bilo lepo kad bih
mogao krenuti na put oko sveta" — opet možemo govorid o mišljenju. M i
u tom slučaju nemamo samo javljanje predstava prema zakonima asocija-
cija (kao što to imamo kad nam neko kaže da na reč koju nam saopštava od-
govorimo prvom reči koja nam padne na pamet), vcć imamo povezivanje t
kombmovanje naših predstava i žna'nja it jednu novu celinu kojom pretpo-
stavljamo postojanje nekogodnosa.

M i se u svim tim slučajevima sluzimo opažajima i predstavama kao znaci-

ma ili sredstvima pomocu kojih utvrdujemo vezc i odnose. Imamo zaista
procese mišljenja. ICad govoiime o mičUcniu, medutim f imamo u vidu pre
svega mentalnu alctivnost kojornjj_astojimo da savladamo n e k u a k t u e l -
h u teškoću, neld problem precTkojim smo senašli^koristeći pritorrrn^*
še prethodno isicuscvo. Nc gori sijaiicaičaHlmookrenuij prekidač, ne otva-
ra nam ključ bravu u koju smo ga stavili>radio-aparat ne daje ton iako smo
okrenuli dugme - i ja tražim uzrok kvara u osvetljenju, u bravi ili u radio-
-apararu. Nalazimo se pred teškoćom ili pred problemom i onda kada či-
tamo neki tekst čiji smisao odmah ne shvatamo, nego moramo da ga tra-
žimo i nademo. O problemu govorimo i onda kada treba da rešimo
matematički zadatakza čije rešenje tek trcba da izaberemo izmedu račun-
skili postupaka koje poznajemo onaj.koji će omogućiti da rešimo zadatak.
U ovak\'im slučajevirtia, koji predstavljaju za nas n'ove situacije, a za koje
nemamo gotova rešcnja, proces mišljenja dolazi najpotpunije do izražaja i
mnogi stručnjaci govore o mišljenju samo kao o mentalnoj akdvnosci lco-
ju koristimo kad treba da se snađemo u novim i ncpoznatim situacijama.
O n i ograničavaju pojam mišljenja na pojam razmišljanja. Stvarno, bitne
karakteristike procesa mišljenja, a po kojima se ono razlikuje od ostalih psi-
hičkih procesa, dolaze najjasnije do izražaja u rešavanju problemnih situ-
acija. Ali te karaktcristike manje izražene, možemo naći i u ostalim pome-
nutim doživljajima - scćanju, konstatovanju nekog stanja stvari na osnovu
opažaja i u maštanju ili zamišljanju,

Nekoliko je momenata koji se mogu istaći kao karakteristični 2a proces

mišljenja i po kojima se on razlikuje od ostalih psihičkih procesa. Pre sve-
ga, to su tri momenta: opcrisanjeopažajima, predstavama, rečima, pojmo-
vima i drugim rezultatima iskustva kao sredsmma ili znacima (simboli-
ina), a što nam omogućava da mišljenjem saznajemo više nego što je tim
doživljajima dato; usmerenost takvog korišćenja iskustva zadatkom koji
želimo da rešimo 1 problemom pred kojim se nalazimo; i najzad, uvidanje
odnosai veza kojepre nismo uočavali i čije uvidanje upravo predstavlja re-
šenje zadatka iii problema pred kojima smo se našli. Mi bismo zato mi-
šljcnje mogli definisati kao usmerenooperisanjcznaclmaih simboiima
ponioću koga dolazimo do uviđanja odnosa.
 Operisanje znacima
Prvu bitnu karakteristiku procesa mišljenja čini operisanje opažajima, pred-
stavama, pojmovima i drugim doživljajima koji nam reprezentuju naše is-
kustvo, U stručnoj se literaturi ovi reprezentanti našeg iskustva obično na-
zivaju simbolima, pa se mišljenje često označava kao mentalna aktivnost
operisanja simboliiria. Pri tom se ptd simbolima podrazumeva sve što re-
prezentuje nešto drugo, što stoji umesto nečega drugog. Mi pri mišljenju
kombinujemo znakove ili simbole, manipulišemo sa njima i povezujetno
ib u različite veze da bismo tako došli do rešenjaproblema pred kojim smo
se našli.

Uzmimo primer rešavanja nekog praktičnog problema. Ja želim da slušam

prenos koncerta na radtju. Okrenem dugme na aparatu, ali on nc daje ton.
Postavljam sebi pitanje: „Zašto aparat ne daje zvuk?" Proveravam da li je
aparat uključen u električnu mrežu. Konstatujem da jeste. Đalje se pitam:
„ D a li je aparat podešen na talasnu dužinu Radio-Beograda koji prenosi
koncert?" Uveravam se da jeste, a da ipak ne daje ton. Postavljam pitanje
da aparat možda nije podešen na srednje talase, Proveravajuči, zaista k o m
statujem da je bio podešen na kratke talase i da zato nisam mogao slušati
željeni koncert. Prebacujem ga na srednje tala.se i tako rešavam problem
pred kojim sam se našao. Rešavajući ovaj probiem ja-sam opažao aparat,
njegove priključke, njegovu skalu, njegove talasnc dužine, imao sam razli-
čite predstave 1 koristio različita znanja. Ali ovi doživljaji su bili samo sred-
stva kojima sam operisao i koja sam kombinovao i povezivao da bih otkrio
zašto aparatne daje ton. Oni su služili samo kao znaci pomocu kojih sam
tražio rešenje, Njihovim kombinovanjem pri mišljenju mi saznajemo više
nego što je u njima samim sadržano, saznajemo nešto šro nam je dotad bi-
lo nepoznato. Zato dokopažaji, predstave i drugi reprezentanti iskustava
kojima se koristimo pri mišijenju čine neposredno saznanje, mišljenje je
posredno saznavanje pri kome se koristečiiskustvo saznaje više nego
š t o j e d a t o njimasamima.

Usmerenost misljenja
Ne javljaju se ma koja sredstva kojima operišemo pri misljenju, nego se ja-
vljaju određena srcdstva {odredene predstave, određeni pojmovi), zavisno
od problema koji želimo rešiti i od načina koji smo odabraii kao put i po-
stupakkojim tražimo rešenje. Akoje pred namamatematički 2adatak, ne-
ćemo obnavljati predstave i znanja iz istorije nego iz matemadke, i to ta-
kva znanja koja su u sadržajnoj vezi sa problemom koji želimo da rešimo,
Još u početku prošiog veka psihoiozi tzv. vircburške škole pokazali su da
shvatanja psihologa asocijacionista, a koji su smatraii da se mišljenje sasco-
ji u javljanju predstava prema mehaničkim zakonima asocijacija - nije tač-
no. Oni su svojim ispitanicima postavili zadatak da nekom pojmu, koji im
je saopšten, nadu nadredeni pojam (kao štoje pojmu „konj" nadreden po-
jam „životinja") ili koordinirani pojam („konj" - „krava") ili pojam koji će
biti u nekom drugom odnosu. Mogli su urvrditi na osnovu introspektiv-
nih izveštaja svojih ispitanika da su se izmedu mnogobrojnih predstava ko-
je bi se mogle javiti na osnovu slobodrtih asocijacija javljale samo neke od
njih, a mnoge i od tih su odbačene jer nisu bile u skladu sa zadatkom i tra-
žene su druge koje su odgovaralezadatku.I u našem primeru traženja
uzroka tome što radio-aparat ne daje ton javljala su se različita znanja i raz-
ličite predstave, ali pre svega takva znanja i predstave koji su biii u vczi sa
problemom koji smo hteli da rešimo. Zato možemo reći da je drugabitna
karakteristika procesa mišljenja usmerenost pri operisanju znacima kojc
koristimo prilikom mišljenja.

Uvidanje odnosa
Pri mišljenju mi operišemo odredenim znacima radi'toga da bismo došli
do rešenja problema, da bismo saznali ono što ne znamo, shvatih ono što
ne razumemo, da bismo otkrili kakvo je nešto i zašto je nešto onakvo ka-
kvo jeste. D o takvih saznanja dolazimo otkrivajući veze i o d n o s e koje dc>-^
tad nismo uočavali. Mišljenjem mi uvek utvrdujemo da nešto jeste iii ni-
je, da je slično nečemu ili različito od nečega drugoga, da je u određenom
odnosu sa nečim drugim (na primer u odnosu uzrolca ili u odnosu posle-
dice). Ukratko, mi mišljenjem uvek utvrdujemo neke veze i odnose. M i
smo u našem primeru uspeli da na radio-aparatu koji nijc davao ton ipak
dobijemo ton i da slušamo koncert pošto smo našli da je odredeni red i od-
redeni odnos u aparatu bio poremećen i da je potrebno, da bi on proradio,
uspostavid drugačiji red i drugačiji odnos medu delovima koji čine radio-
-aparat. Kad shvatimo neki tekst koji nam je bio u početku nerazumljiv,
 mi ga shvatamo zato jer smo uočili veze u sadržaju koje nam pre toga ni-
subilejasne.
Dosta se često u toku milljenja ovakvo uvidanje veza i odnosa javlja naglo
i ističe kao poseban doživljaj.jedan psiholog nazvao je takav istaknutido-
življaj uvidanja odnosa i veza koje pre nismo uočavali „aha-doživijajem".
Posle pokušavanja da se shvati, na primer, dotad nerazumljivi tekst, njegov
smisao kao da odjednom blesne, odjednom postaje jasan. Mi ponekad čak
i formulisemo za sebe taj doživljaj rečima „Aha, to je smisao teksta, to je
rešenje zadatka!"

Upravo zbog toga Što mišljenjem dolazimo do saznanja odnosa i veza ko-
je nismo pre poznavali, mi mišljenjem saznajemo više ncgo opažanjem i
reprodukovanjem ranijih opažaja. Odnosi i veze koje utvrdujemo mišlje-
njem m o g u biti opšti odnosi koji predstavljaju zakonitosti zbivanja i
stvarnosti. Ali m o g u b i t i iodnosi koji važe samo zakonkretni sadržaj o
kome razmisljamo. A mogu, najzad,biti i odnosikoji ne odgovaraju stvar-
nosti i koji predstavljaju pogrešne zakljueke.

Utvrdujući da se neki odnosi uvek pojavljuju kada su dati odredeni uslovi, mi možcmo
mišljenjf m otltr'rf'r npste zakonitosti javlianja pojava. Naša saznanja o zakonima priro-
dc i druŠtva uvek su rezultat mišljenja, Aii ne mora uvekmišijenjem utvrdeni odnospred-
stavljati takav opšti, bitan i nužan odnos kakve odnose predstavljaju zakoni. Mogućc jc
da mišljenjcm otlcrivamo samo odnose.u jednom pojedinačnom slučaju. Kada lekar na
osnovu odredcnih simptotna utvrduje da njcgov pacijent boltijc od odredene bolesii, on
samo koristi znanje o nckim opštim odnosima i zakonitostima, ali sam otkriva odtios 11
j c d n o m p o j c d i n a ć n o m shičaju. Moguće jc da mi milljenjem dodemo i dozaključka o
postojanju odredenih odnosa koji, medutim, nisu dati u stvarnosti, koje mi smatramo
ćak i žakonitostima ali' koji to u stvari nisu. Grčki filozof Empedoldo zacelo je na osno-
vu mišljcnja došao do shvatanja da se sve što postoji može da svede na ćetiri elcmcnta -
zemlju, vodu, vazduh i vatru. Ali takavzaključak, kao što su naknadna saznanja pokaza-
l a , nije tačan. O mnogim pojavama postoje različite medusobno suprotne teorije. A sa-
mo jedna od njih može biti potpuno tačna, a čcsto nijcdna ne zadovoljava. D o svili ovih
teorija njihovi autori došii su mišljenjem iako njirna nisu otkrtii stištinske i nužne odno-
se u stvarnostt. Zato se mišljenje nc može psiholoski defmisati kao mentalni proces ko-
jim otkrivamo samo bitne i nužne odnose mcdu pojavama ncgo se mora odrediti kao men-
talna aktivnost kojom dolazimo do konstatovanja nekih odnosa i vtza, a koji nc moraju
biti ni nužni, ni opšti, pa ni postojati u stvarnosti.

186
 Ulogapredstava u mišljenju

Česta s r e d s t v a k o j a koristimo pri mišljenju jesu predstave. Na pitanje

šta čini naše mišljenje, kakvi su to procesi na kojima ono počiva, dosta je
dugo davan odgovor da mišljenjc nije ništa drugo nego povezivanje pred-
stava po zakonima asocijacije. Psiholozi asocijacionisti su tvrdiii da se ceo
psihički život može svesti na čulne elemente, osete i opažaje i njihove re-
produkcije, i da svakom sudu i svakom pojmu i uopšte svakoj misli odgo-
varaju odredene predstave. Nema misljenja bez predstava i ono se može
svesti na povezivanje predstava- tvrdiii su asocijacionisd.

Posumnjavši u tačnost tala'e postavke da se mišljenje može svesti na pred-

stave, pristupiia je počerkom prošlog veka jedna grupa psihologa sistemat-
skom proveravanju ovakvog shvatanja. R.ezultati njihovog ispitivanja po-
tvrdili su opravdanost njihove sumnje. Oni su konstatovali da se mišljenje
ne može svesti na opažaje ili na predstave i da mi u procesu mišljenja uvek
imamo više nego prosto nizanje predstava. Mogu se u coku mišljenja ja-
vljati predstave, ali one ne čine bitan momcnat mišljenja. O n e su, i kad se
javljaju, samo doživljaji kojima ae stužimo pri mišljenju. O n e reprezentu-
ju naše prethodno iskustvo kojim se koristimo tražeći mišljenjem rešenje
nekog problema. Predstave nam mogu pomoći pri rešavanju nekog pro-
blema ali samo kao nosioci sadržaja koji kombinujemo u procesu mišlje-
nja, kao znaci kojima se služimo. Cesto, medutim, kao što su konstatovali
istraživači, pri proccsu mišljenja nema uopšte predstava ili ukoliko ih ima,
nisu od važnosti za mišljenje. Ispitanici, u istraživanjima koja smo pome-
nuli, često su saopštavali da nisu imali nikakvih predstava ili da, i onda ka-
da su imali predstave, one se često nisu slagale sa njihovim mislima, da ni-
su sadržavale bitne momente u vezi sa onim o čemu su mislili.

Ulogapokreta n mišljenju
Budući da su ispitivanja pokazala da sc mišljenje ne može svesti na pred-
stave, zaldjučdi su neki istraživači {ia neke druge ^ktivnosri organizma či-
ne osnovu procesa mišljenja. Izneta su shvatanja da su takve aktivnosti raz-
iičiti mišićni pokreti, a pre svega mišićni pokreti govornih organa. Po
bihevioristima mišljenje nije ništa drugo nego prigušeni govor, ili još tač-
nije } određeni red različitih, često veoma slabih i golom oku nepristupač-
nih, mišićnih pokreta govornih organa.

Zaista su istraživanja pokazala da mi obično pri mišljenju imanio pokre-

te bilo govornih organabilo drugih delova tela. Ti pokreti su redovno
veoma slabi i njih teško zapažamo iii uopšte nezapažamo. Ali ako koristi-
m o posebneaparate.kojima je moguće registrovati i najslabije pokrctej mo-
guće je konstatovati pri mišljenju prisustvo različitih pokreta, a pre svega
pokreta govornih organa - usana, jezika. Koristeći posebne električne iri-
strumente kojimajemogućezabeležin i vrlo male razlike u promeni elek-
tričnog potencijala pri pokretima mišića, istraživači su mogli utvrditi po-
stojanje takvih pokreta pri procesima mišijenja. Ispitanicima je, na primer,
dato uputstvo da računaju napamet ili samo da zamisle računanje - pa su
takvim aparatima zaista zabeleženi polcreti jezika i usana. Prisustvo odre-
denih mišićnih pokreta pri mišljenju pokazala su ispitivanja i sa gluvone-
m o m decom, daklc, sa subjektima koji ne koristc mišiće govornih organa.
Kad je talcvim ispitaniđma.postavljen zadatak da množe ili dele brojeve „u
glavi", kod 90% ispitanika konstatovana je mišićna aktivnost, ne doduše
govornih organa, nego ruku i prstiju,

Iako su ova i druga ispitivanja pokazaia da zaista obično lmamo pokrete

pri procesu mišljenja, to ipak n e z n a č i , kao što su psiholooi bihevioristi
smatrali, da se mišljenje može svesti na mišićne pokrete i njihovodrede-
ni raspored. Mišićni pokreti mogu da služe, kao i predstave i drugi doži-
vljaji, kao znaci kojima se koristimo pri mišljenju, i to zato jer se uz njih
vezuju odredena značenja kojima operišemo pri mišljenju. Ali pokreti pri
mišljenju javljaju se verovatno najčešće zbog toga što postoji povezanost
lzmeđu aktivnosti mo2ga i aktivnosti mišića. M o z a k koji jc aktiviran pri
mišljenju upućuje impulse i u različite organe, pre svcga u onc koji su ak-
tivni pri odredenim misaonim operacijama. Budući da mi redovno misli-
m o koristeći reci, mozak šalje impulse u govorne organe i tako dolazi do
njihovih pokreta. Pokreti koji prate proces mišljenja ili su znaci kojima se
služimo pri mišljenju ili su, još češćc, prateće pojave pri mišljenju ali nisu
suštinski deo mišljenja; mišljenje se ne može na njih svesti mti se može mi-
saoni proces objasniti pokretima.

Mišljenje i motivacija
Mišljenje, kao i svakaljudska aktivnost, mora biti podstalcnuto nekim po-
kretačldm snagama, nekim motivima. Različiri mogu biti motivi koji
pokrecu i održavaju proces mišijenja. Mogu se razlikovati dve glavne vrste
motiva koji pokreću i usmeravaju mišljenje. Prvu grupu motiva čine mo-
tivi ljudskog ponašanja uopšte, kao što su želje da nešto postignemo ili da
se istaloiemo, želja da što bolje obavimo preuzeti posao, ljubav prema ne-
kom kome smo skloni i kome želimo da pomognemo i mnogi drugi. U
drugu grupu dolaze motivi koji se javljaju samim uočavanjem da postoji
problem: težnja da se problem reši i da nam ono što je nejasno postane ja-
sno, kao i karakteristično za Ijude nastojanje da sc započcti zadatak uspe-
šno i završi. Kod istaknutih mislilaca - naucnika, umetnika, pronalazača-
poseban pokretač misaonog napora Često je stvaralačka težnja da se sazna
ono što je nepoznato. Cesto je kod njih takav motiv osnovni motiv celo-
kupne njihove aktivnosti i njegovom.zadovoljenju frtvuju se mnoga razna
zadovoljstva. .

Proces mišljenja povezan je i sa emocionalnim procesima. U proces mišlje-

nja uključuju se razna osećanja, pre svega takozvana intelektualna oseća-
nja, kao što su osećanja čudenja, radozualosti, sumnje, zadovoljstva zbog
napredovanja i uspeha u rešavanju problema i nezadovoljstva zbog teško-
će i neuspeha u njegovom rešavanju.

Motivi i osećanja pokreću, održavaju i usmeravaju mišljenje. Ah. oni mo-

gu da otežaju rešavanje probiema i da utiču na to da prihvatimo kao reše-
nje problema nešto što odgovara našim željama, iako to nije ispravno re-
šenje. Cesto pod udcajem naših želja, osećanja i očekivanja između podataka
kojima raspolažemo biramo samo one podatke koji su pogodni da zaklju-
čimo onako kako bismo želeli da bude. Mi osobine i po.stupke sopstvene
dece ili uopšte osoba koje volimo ocenjujemo drugačije i pozitivnije nego
ostalih osoba i kad to nije opravdano. Cesto predrasude, a koje mogu da
predstavljaju motivc praćene intenzivnim osećanjima, dovode do pogrc-
šnih sudova o narodima i grupama prema kojima postoje predrasude. U
stručnoj literaturi govori se i o mišljenju koje je prvenstveno odredeno na-
šim ličnim željama. Takvo mišljenje naziva se mišljenjem prema želji, a
predstavlja jednu vrstu nerealističkog mišljenja. Ljudi vrlo često objašnja-
vaju pojave rukovodeni samo svojim žeijama, a ne vodeći računa o realno-
sti, o činjenicama. D o krajnjeg stepena razvijeno takvo mišljenje nalazimo
kod duševnih oboljenja. Duševni bolesnici vide svet i objašnjavaju ga go-
tovo u potpunosti zavisno od svojih strahovanja i želja. Oni ne vode raču-
na o realnosti, gube vezu sa stvarnošću i nc mogu više da se snalaze u njoj.
 P l T A N J A I ZADACI

1. Koja sc svc z n a č e n j a p r i d a j u p o j i n u m i š l j e n j a ?
2 . ZaŠto se kao mišljcnje i sećanjc m o g u označiti i sudenje i zamišljanje?
3. Defmišite mišljenje I navedite njegove suštinske oznake,
4. Pokažite na primeru da pri misljenju imamo opcrisanje simbolima.
5. Z a š t o se o mišljenju m o ž e govoriti k a o o p o s i c d n o m s a z n a v a u j u stvarnosti?
6. Sta se o z n a č a v a i z r a z o m „ a h a - d o ž i v l j a j " ?
7 . K a k v o j e s h v a t a n j e asocijacionista o u l o z i p r e d s t a v a u mišljenju i koji p o -
daci g o v o r e p r o t i v n j i h o v o g t u m a č e n j a ?
8. K a k v a je p o s h v a t a n j u b i h e v i o r i s t a u l o g a p o k r c t a p r i m i š l j e n j u i č i m e se
opovrgava njihovo shvatanje? :' .'.'•• ' ••
9. K a k v o j e to m i š l j e n j c p o želji i k a d a n a r o č i t o d o l a z i d o izražaja?

Značeiyegovora ijezika
Mišljenje i govorveoma su tesno povezani. Predstave koje koristimo u
procesu mišijenjajia|jIgi>^Hrtj gu^otLiž pi'iiidiiUii'u, 1
—su-predstavs1ia{Msanih reči - ili auditivne, ili kinestetske. Probiem o kome
razmišljamo redovno toimulišfmo-iečjima. kao sto su i pojmnvi kojirnTmpe—
rišemo pri mišljenju i koji predstavljaju najvažniie sredsrvo mišljenja isto
tako redovno izraženi rečima, Neki autori čak svode mišljenje na govor,
navodeći oa je mišljenje unutrašnji i bezglasni govor i nazivajući mišljenje
verbalnim ponašanjem. Zbog povezanosti mišijenja i govora mnogi su is-
traživači proučavali proces mišljenja prvenstveno proučavajući i analizira-
jući govor.

Bitnu ulogu, napomenuto je, u pojavi čoveka ima nastanak i razvoj simbo-
ličke, a posebno verbalno-simboličke, sposobnosti - govora i jezika. Jezik
je najizgradeniji simboiičtd sistem, a njegova uloga u životu čoveka veoma
je važna i višestruka. Pre svega je jezik sredstvo mišljenja i činilac njegova
raz^oja. Jezici su složeni i izgradeni sistemi kojima je moguće formulisati

190
različite sadržaje i oblike misli i imaju bitne funkcije u životu ljudi, Osnov-
na je funkcija jezika signifikantna, tj. da je nosilacznačenja, Iz nje proizi-
laze mnoge druge. Prvenstveno je to komunikativna funkcija koja se sa-
stoji u saopštavanju mnogovrsnih sadržaja radi ostvarivanja različitih ciljeva -
radi organizovanja brojnih i za opstanak potrebnih radnih aktivnosti, pre-
nošenja informacija, podsticanja drugih i uticaja na druge — veoma često
korišcenjem i lažnih sadržaja. Potrcba za što prcciznijim komunikacijama
je i bila važan podsticaj razvitku simbohčke sposobnosti. Dve druge me-
du važnim funkcijama jezika jesu razvoj psihičkogživota i svesti i obrazo-
vanje samosvesti i ličnosti, te stvaranje kulture i civilizacije. Koristeči jezik
i druge simboličke sistemc stvaraju se umetnost, nauka i tehnika, celi je-
dan novi svet koji svoje posrojanje zahvaljuje upotrebi simbola - sveu sim-
bola. Dugotrajna biološka evolucija pretvara se za čoveka u kulturnu evo-
luciju koja se odvija brzo i sve brže.

Uticajgovora na mišljenje
Uticaj govora na mišljenje-pokazuju antropoioškaispitivanja'-Kod naroda kod kojih po-
stoji vižc reči za označavanje nckih pojava, više će razlika biti i uočeno niedu tim pojava-
ma, Eskimi, za koje sneg predstavlja veoma značajan objckt u životu, imaju veliki broj
različitih rcči za označavanje razUčitih vrsta snega (na primer, reč ,tpulak" za dubok sncg,
reč ,,upik" za sncg nancscn vcrrom, rcč ,rkvali" za sneg koji sc skupio na drveću itd.) i raz-
lilcuju razne vrste snega.Tamo gde postoji veći broj reči za različite boje lakše se zapaža-
ju nijanse medu bojamai lakšc prepoznaju boje. Pleme Zunjilndijanaca, na primer, kod
koga postoji samo jcdna reč za označavanje i narandžastog i žutog često meša te boje. U
jednom novijem ispitivanju pokazanoje kakojcgovormanje obrazovanih siromašniji re-
čima (ima manjc prideva, priloga, sveza kojc upotrcbljavaju), kao i daupotrebljavaju re-
dovno vrlo kratkc i često i nedovršene rećenice. Ovakva nerazvijenost govora ima za po-
sledicu da se ne uočavaju finije razlike medu pojavama, da se teže shvataju i saopštavaju
razne ideje i mnoge vrstc odnosa medu pojavama.

Tkknj2nw7 a " A c ; r 'Zjvjeđu mišljenjaJ-govora- posteji-pjgjivegaJene^govor

redovni oblik misTj^jnrmai^ rair;no iv.rnoaiv* nadaljpjpr je. sredstvo
pomocu^ng^ 1 1 1 ' ' ^ 1 1 1 c a m " ivn-j-ai ^ nr-gp} te»č n jj e preeiziia_irazyi-
ja. Govor nam omogučava da fiksiramo uočcne osobine predmeta i preci-
2.no izrazimo odnose medu pojavama. Koristeći različite reči, mi ukazuje-
mo na razlike medu predmetima i pojavama a upotrebljavajući iste reči u
sličnim situacijamaukazujemo na sličnost medu stvarima i zbivanjima. Ne-
sposobnost za jasno izražavanje po pravilu ukazuje na to da nam ni misao
nije biia jasna, da smo samo prerpostavljali da imamo odredenu i jasnu mi-
sao a da je u stvari nismo imali. Zato razvijanje jasnoće i preciznosti izra-
žavanja - razvijanje kulrure govora - p o m a ž e i razvijanju odredcnosti i ja-
snoće misli. ; .
Povezanost izmedu mišljenja i.govora neznači, medutim, dasumišljenje
i g o v o r j e d n o i s t o , da se mišljenje može svesti na govor. Da mišijenje i go-
vor nisu isto, pokazuje, medu ostalim, i Činjenica da sc ista misao možc iz-
raziti različitim.rečima. A to potvrduju i razlike izmedu takozvanog spo-
Ijašnjeg iii saopštenog govora i rakozvanog unutrašnjeg govora kojim se
služimo kad o nečćmu mislimo, a svoje misli nc saopštavamo drugima.
Unutrašnji govor je u nepotpunim rečenicama, on često sadrži samO neke
reči koje nam služe kao osnova za razvijanje mišljenja. On je, lcao što na-
vodi sovjetski naučnik Vigotski, relativno nezavisan od gramatičkih pra-
vila kojih se, međutim, pridržavamo pri saopštenom govoru, a naročito pri
pismenom izražavanju. A ipak mišljenje koje se služi unutrašnjim govo-
rom može da bude uspešno. Najzad, da mišljenje i govor nisu isto potvr-
duje i činjenica da ima misaonih procesa i kod živih bića koja ne posedu-
ju govor, I malo dete pre nego što nauči da upotrcbljava jezik zajednice u
kojoj živi mora da je do odredene. mere razvifo sposobnost mišljenja.

Usvajajući govor i razvijajuci ga, čovek rawija i sve svoje psihičke funkcije, a posebrio mi-
sljenje. Prcmoć čoveka nad osralim živim bičima počiva upravo na njegovoj razvijenijoj
sposobnosti mišljenja i govora. Čovek nasleduje sposobnost da stekne korišćenje govora.
Usvajajući jezik svoje sredine, dete usvaja i sažeto ogromno saznanje čitavih generacija i
?.bog ovoga razloga govor predstavlja važan činilac psihičkog razvitka.

Ko m u n ikaiiv n afu n kcija go <v o ra

Zahvaljujući osnovnoj funkciji govora, njegovoj komunikativnoj funkciji ;
(korišćenju govoraza saopštavanje misli, osećanja i želja), čovekuspeva ne..
samo da izvanredno obogati i razvije svoj psihički život nego i da sprovo-
di u zajednici sa drugima različite akcije, da razvija svoje proizvodne sna-
ge, stvori kulturu i izgradi složeni sisrem odnosa i institucija. Ova najva-
žnija funkcija govora, njegova komunikativna funkcija, moguća je jer su
reči i rečenice govoranosioci značcnja (reprezentnjn odredena shvata-
nja, osećanjaiželje) pa preko njih jedan čovek saopštava i prenosi ta zna^
čenja drugome. .. ,,
Opštenje preko govora (ili komunikacija) među ljudima ipak nije uvek
uspešno jer ne pridaje uvek isto značenje rečima onaj koji reči saopštava
kao i onaj koji reči prima. Uzrok talcvoj otežanoj komumkaciji preko go-
vora teži u tome što reči često imaju više značenja, što one pored denota-
tivnog značenja imaju često i različita konotativna značenja. Denotativ-
no značenje ie rclativno nedvosmisieno, njime se obuhvataju svi objekti iii
sva zbivanja na koje se reč odnosi.Takve reči su pre svega reči koje upotre-
bljava nauka, a naročito matematika, One označavaju uvek isto i za sve isto.
Medutim, rcči kojima se služimo u svakodnevnom društvenom kontaktu
običnp imaju još i dodatno ili priključno značenje - konotativno znače-
nje. Neki pojedinci pridaju saopštenim rečima jedno dodatno značenje, a
drugi drugo značenje. Naročito je to često sa rečima ipojmovima iz poii-
tičkogživota, kao što su demokratija, sloboda, pravo i slične.lspitivanja su
pokazala da još više nego izmedu pojedinaca, između pripadnika različi-
tih grupa i različitih kultura postoje razlike u konotativnim značenjima ko-
ja se pridaju rečima. Zbog toga je komunikacija medu Ijudima često ote-
žana; ljudi upotrebljavaju iste reči a misle na različite stvari.

PlTANJA I ZADACI

1. U čemu doiazi do izražaja p o v e z a n o s t izmedu govora i mišljenja?

2. Koji se argumenti m o g u izneti p r o t i v shvatanja da su govor i mišljenje
istovetni?
3. Šta je unutrašnji govor i šta ga karakteriše?
4. U čemu govor doprinosi razvijanju mišljenja?
5. Navedite antropološke podatke koji pokazviju uticaj govora na mišljenje.
6. U četnu je komunikativna funkčija govora?
7. Sta je dcnotativno a šta konotativno značenje icči?
. 8. U čemu je jedan od razloga što komunikacija medu Ijudima ćesto nije
uspešna?

Pojmovi i formiranje pojmova

Štapodrazumevamopodpojmovima
Rečeno je da je jedna od bitnih karakteristilca mišljenja operisanje znaci-
ma. Najčešći i najvažniji znaci kojima operišemo pri mišljenju jesu pojmo-
 vi. Pojmovi i mišljenje dvostruko su povezam Pre svega mi prilikom mi-
šljenja koristimo pojmove kao sredstva kojima manipuiišemo. Kad mi, na
primer, nastojimo da shvatimo neko pravilo, mi to ostvarujemo koristeći i
povezujući odredene pojmove. Pravilo da se obim kruga izračunava tako
da se prečnik pomnoži sa brojem „pi" (TT) - mi ćemo razumeti aico nam je
jasno šta znače pojmovi „obim", „krug", „prečnik", „pomnožid", „broj 7t",
Mišljenje i pojam povezani su i po tomc što su pojmovi rczuitat misaonog
procesa. O n i su ne samo sredstva mišljenja nego i proizvod mišijenja.

U logici se odreduje pojam kao škup bitnih i opštih osobina jedne ldase
predmeta. Pojmovi „uougao", „četvorougao", na primer, obuhvataju sve
likove ograničene sa tri, odnosno četiri prave linije.To su bitna svojstva či-
tavih grupa Hkova. Samo pojmovi izgradeni u nauci sadrže takve bitnc i
opšte oznake grupe predmeta, a ni oni ih uvek n c sadrže jer se u toku raz-
vitka našeg saznanja i naučni pojmovi menjaju.Još je teže reći da su svi poj-
movi koje koriste ljudi u svakodnevnom saobraćaju pojmovi koji sadrže
bitna i nužna svojstva. Covek koji nije video električnu lokomotivu, niti
čuo zanju, pod pojmom lokomotiva podrazumeva samo parnu lokomoti-
vu. Njegov pojam o lokomotivi obuhvata manje prcdmeta i više oznaka nc-
go što je to stvarno opravdano. Pojmovi kod dece redovno ne sadrže bitna
i nužna svojstva pojedinih grupa predmeta. Deca, na primer, često pod poj-
m o m „ptica" obuhvitaju sve ono šfo leti, pa pod taj pojam svrstavaju i in-
sekte i slepog miša, pa i avton. Ovaj njihov pojam obuhvata vile objekata
nego što je to opravdano. Zato je ispravnije reći, kada se govori u psiJiolo-
giji o pojmovima, da pod pojmom podrazumevamo osobine koje se pri-
daju kao zajedničke za grupu predmeta i pojava. Dete koje pod pticama
podrazumeva sve što leti poseduje pojam ptice. Taj pojam doduše ne od-
govara stvarnosti, ali ipakje pojam jer su njime obuhvaćeni objekti koji
imaju odredenu zajedničku osobinu.

Iako se vrlo čcsto pojmovi koje upotrebljavaju pojedinci, i kad koriste za

njihovo označavanjc iste rcči, medusobno razhkuju, ipak većina pojmova
koje mi koristimo ne sadrži redovno različite i proizvoljne oznake. Kad bi
tako bilo, pojmovi ne bi korisdli za snalaženje i uspešno delovanje, niti bi
među ljudima bilo moguće sporazumevanje, Ljudski se pojmovi razvija-
j u i u p o t p u n j u j u u toku istorijskog razvitka i u životu pojedinca. Ljudi
koristeći u toku rada razhčite predmete stiču sve potpunije znanje o njima
i formiraju sve tačnije pojmove. I u toku života pojedinca staino se ispra-

194
vljaju i preciziraju pojmovi, obuhvatajud u sve većoj meri ne samo zajed-
ničke osobine grupa predmeta nego sve više 1 njihove bitne osobine.

P ro u ca vanjefo rm iranjap ojm o va

M i vladamo ogromnim brojem pojmova. Svaka reč govora označava neki
pojam. Zalwaljujuči sposobnosti govora ljudi mogu da steknu i usvoje ogro-
man broj pojmova. Jednostavni pojmovi, medutim, mogu se naučiti i bez
korišcenja reči. Ispitivanja pokazuju da i kod živodnja ima pojmova.

Eksperimentišući sa laboratorijskim pacovima jedan istraživač stavljao je pred njih kar-

tone na kojima su blli nacrtani trouglovi, kmgovi, pravougaonici i druge figure. Pacovi,
koje je ostavio da izgladne, mogli su da dobiju hranu kad bi skoč'di kroz karton na kojerri
je bio naortan trougao ali ne i kad bi skočili kroz karton na kojem je biia nacrtana neka
druga figura. Pacovi koji su u početku skakali na kartone bcz obzira kakva je figura bila
na njima, naučili su, posle većeg broja pokušaja, da skaču samo na onc kartone na kojima
su bili trouglovi, i to nc samo na takvc kartone na kojima je bila jedna vrsta trouglova ne-
g o n a s v c kartone satrouglovima.bczobzirakojavrsta trouglovajcbilana njima.Tozna-
či da su pacovi naučili da razlikuju trouglove od ostalih figura, da su na neki način uočili
šra je zajednička osobina trouglova, daide, da su stekli pojam o trouglu.

AJi kod životinja se pojmovi obrazuja veoma sporo i teško i verovatno je

da one poseduju veomamalibroj pojmova. Covek, medutim, nesrazmer-
no lakše i brže usvaja mnogobrojne pojmove, zahvaljujući razvijenosti svo-
jih mtelektualnih sposobnosti i korišćenju govora.

Proučavanju procesa usvajanja pojmova posvećen je veliki broj istraživa-

nja. Pri proučavanju procesa formiranja pojmova često se koristi postupak
pri kome se ispitanicima pokazuju nizovi različidh likova ipredmeta. Sva-
kom od tih likova daje se neki naziv, obicno sc označi nekim slogom ili ne-
kom reči bez smisla. Zatim se pokazuje drugi nizlikova i predmeta u ko-
me svaki ima nešto zajedničko sa jednim od likova ili predmeta pokazanih
u prvom nizu, Zadatak je ispitanika da ovim likovima i predmetima iz dru-
gog niza nadu odgovarajući naziv izmedu naziva saopštenih uz prvu gru-
pu pokazanih predmeta i likova. Oni to uspevaju kad otkriju ono što je za-
jedničko likovima iz druge serije i^ikovima iz pr.ve serije, ukratko ako
formiraju pojmove.

95
 Slika 35. - Ispitivanjc formiranja pojmova p r e m a poscupku Vigotskoga

J e d n o istraživanje ovc vrste izvršiojc niski psiholog Vigotski. O n j e pokazao lspitanici-

m a r a z n a geometrijska teia koja su se razlikovala po boji, obliku, širrni i visini - kao što je
prika^ano u slici 3S.Te3a koja su istovremeno visoka iiiroka imala su naziv „lag", koja su
bila visoka i uska „mur", niska i Siroka „bik', a niska i uska „cer". Ispitivač je uzimao jcd-
no pojednogeomerrijsko reloi ispitanicimajepokazivao naziv koji j e b i o označenna nje-
govoj donjoj strani.Trcbaio je da ispitanici nadu druga geometrijska tela kojfl. nose isti na- •_
ziv. Kad su birali tela ?amo po obliku.ili samo po boji ili samo po visini ili samo po širini,;^
a ne s obzirom na dve ovakve katakteristikezajedno, oni su pogrešili.Tek na osnovu većeg
broja pokušaja ispitanici suuspcvali da sa sigurnošću i odjednom izaberu tclo koje ima za-,
jedničke osobine sa prvobitno pokazanim telom i isti naziv sa njim. O n i su to uspeuali t e k i
pošto su formirali pojmove q pokazanim telima. ;-=i

Froces formiranjapojmova
N a osnovu istraživanja utvrdeno je da je fornuranje pojmova slozen mtsa-
oni proces koji se sastoji od upoređivanja predmeta, njihovog razlikovanja,
analize, sinteze, a pre svega od apsrrakcije i generalizacije. 0 svim ovim
 procesima se ponekad u psihologiji govori kao o raznim vrstama misao-
nili operacija. Uporedivanje bi bio misafcfni proces koji se sastoji u utvrdi-
vanju sličnosd medupredmerima; razlikovanjc ili diskriminacija biobi pro-
ces nalaženja razlika medu predmctima i pojavama; analiza hi se sastojala
u raščlanjivaniu pojava i predmeta na jednostavnije delove; sinteza u pove-
zivanju raščlanjenih delova.

Osnovni procesi pri formiranju pojmova jesu apstrakcija (ili apstrahova-

nje) i generalizacija. Apstrakcijaznači izdvajanje na osnovu uporeaivanja
i razlikovanja odredenih karakteristika grupe predmeta, a zanemarivanje
drugih svojstava predmeta koja se ocenjuju kao nebitna. Dete, na primer,
da bi formiralo pojam jabuke na osnovu iskustava sa većim brojemjabuka,
treba da uoči da se kod svih plodova ove vrste javljaju neke osobine- da su
sve jabuke okrugle, da se mogu jesti, da imaju odreden.ukus, da imaju se-
menke; a da se ne obazire na mnoge druge osobine - da su nelce crvene a
neke žute, da su velike ili male, da su na drvetu ili na stolu,

Generalizacijaili uopštavanje sastoj? se u povezivanju apstrakcijom odvo-

jenih karakteristika u jednu celinu, a uz znanjc da se te odvojene odlike
mogu n a d i u drugim slučajevima i da ćemo tivek kad budu tc karakteri-
stike zajedno date, imati posia sa istom vrstom predmeta ili pojava. Dete
kojeje fbrmiralo pojam jabuke postiglo je to tako što je apstrakcijom odvo-
jilo odredene karakteristike jabuka (po kojima se jabukerazlikuju od osta-
lih predmeta); povczalo u jednu ceiinu i došlo do saznanja da se svi pred-
meti koji poseduju ove odlike ubrajaju u istu vrstu predmeta. •

Pri formiranju pojmova glavnu ulogu može da ima upoređivanje predoče-

nih objekata sa objektnna koje već odranije poznajemo i sa predmetima ih
pojavama o kojima već imamo pojmove, Kad je najvažnije takvo povezi-
vanje novog objekta koji opažamo sa onim što već otpre znamo, govori-
mo o f o r m i r a n j u p o j m o v a p o m o ć i i asimilacije. Sta je za nove, dotad ne-
• poznate predmete zajedničko i karakterištično, saznajemo na osno\Mi onoga
što već znamo o drugim predmetima. U drugim slučajevima važniju \llo-
gu od uporedivanja sa drugim otpre poznatim predmetima ima postavlja-
nje pretpostavke, hipoteze, da kod nove grupe objekata postoje neke od-
ređene zajedniČke odlike i proveravanje da li te odlike zaista i postoje. Kad
se na ovaj način formiraju pojmovi, govorimo o aktivnom formiranju poj-
mova za razliku od formiranja asimiladjom, koje je više pasivno. Kod oba

97
 imamo uglavnom sve pomenute misaone procese, a uvek procese apstrak-
cije i generalizacije.
M i veliki broj pojmova, naročito u detinjstvu, formiramo na osnovu upo-
znavanja velikog broja novih predmeta i pojavaza koje urvrdujemo zajed-
ničke osobine. Ali mnogi novi-pojmovi stiČu se i učenjem definicija. Sti-
čemo ih tako što učimo da povezujemo odredene još otpre poznate pojmove
u no\oi celinu i novi pojam, Mi smoT na primer, naučiii šta treba podrazu-
mevati pod pojmom „predstava", tako što smo raj pojam defmisali kao ob-
navljanje ranijih opažaja ili delova opažaja na osnovu pamčenja. M i smo u
ovom slučaju pojmbve „opažaja", ,(obnavijanje", „pamćenje" povezali u no-
vu celinu i tako stekli novi pojam. Veliki broj pojmova u toku školskog uče-
nja stičemo upravo tako. .•;

Fakiori koji uticu naformiranje pojmova

Pošto se učenje i sticanje znanja ostvaruje pre svega usvajanjem novih poj-
mova, veoma je važno utvrditi kojifaktori olakšavaju formiranje pojmo-
va, a koji to otežavaju. Ispitivanjem procesa formiranja pojmova utvrdeni
su mnogi od tih faktora.

Pojmovi se lakše formiraju ako sekoristi materijal koji možemo regi-,

strovati čulima, materijal koji možemo videti, opipati, čuti, Na primer,
pojmove broja, sabiranja, oduzimanja i druge matematičke pojmove deca
iakše nauče brojanjem, sabiranjem i oduzimanjem šibica, jabuka, kutija ne-
go samo manipulisanjem brojevima.Zato formiranjepojmova veoma olak-
šava baratanje sa predmetima o kojima treba da obrazujemo pojam, njiho-
vo sastavljanje i raStavljanjc. Shčnu ulogu imaju i slike, crteži i rnodeli.

Lakšese formirajupojmovi o konkrctnim predmetima nego o apstrakt-

nim pojavama. Učenici brže i lakse stvaraju pojmove o različidm predmc-
tima, o različitim vrstama životinjaili alata, nego o apstraktnim pojavama,
kao što su marljivost, urednost, disciplina. Kad želimo da sc usvoje takvi ap-
straktni pojmovi, korisno je i njih prikazati na konkretnim prirnerima. Is-
pitivanja su pokazala da je brže i lakše formiranje pojmova o konkretnim
predmedma nego o prostornim odnosima (blizu, daieko, ispred, lza) i o broj-
nim odnosima.

198
ja znanja mogUj medutim, ako su pogrešna, otežavati obrazovanje noviii
pojmova, Deca, na primer, teško formiraju ispravan pojam živog bića. For-
miraju ga teško zbog toga što ona obično ocenjuju kao živo sve šro se kre-
ce: i bicikl, i auto, i avion a na kasnijem uzrastu sve ono što se kreće sop-
stvenom snagom, kao što se kreću čovek i životinja. Da bi se formirao
ispravan pojam živog bića i da bi deca shvatila da i biljke predstavljaju ži-
vo biće, treba.da se oslobode ranijih pogrešnih pojmova, tj. da ih koriguju.

Bržem formiranju pojmova mnogo doprinosi istaknutost odlika koje su

zajedničke nckoj klasi predmeta. Ukoliko su takvi zajednički elementi vi-
še izdvojeni, više grupisani, ili na neki drugi način istaknuti, utoiiko će se
lakše formirati pojairj o tim ptedmetima. Ako su te odlike skrivene ili se
gube u mnostvu različitih nebitnih pojedinosti na predmetima, pojam će
se obrazovati mnogo teže..

Obrazovanju pojmova pomažc i kad se jasno istalcne da je cilj upoznava-

nja sa nekom grupom predmeta i pojava utvrdivanje onoga što jezajed-
ničko. Ako se tako istakne cilj, mnogo će se lakše i brže formirati pojam
nego ako se objekti jednostavno pokazuju a ne postavi se zahtev da se tra-
ži ono što je u njima zajedničko.

Vrlo često se ukazuje i na važnost postupnosti u obrazovanju pojmova. Na-

vodi se da najpre treba pokazari veliki broj predmeta i slučajeva, pa onda
tek ukazati na ono što je kod njih zajedničko, ili čakpostaviti učenicima
da sami otkriju ono što prcdstavlja zajedničke odlike tih pojava, Da bi uče-
nici naučih odredena gramatička ili sintaksička pravila stranog jezika koji
uče, ili neka aritmetička pravila, navodi sc da je najbolje da učenici sami,
na osnovu poznavanja velikog broja rečenica na stranom jeziku, ili račun-
skih primera, izvedu pravila. Neka proveravanja, medutim,pokazuju da je
to korisno samo u slučajevima kad imamo na raspolaganju mnogo vreme-
nazaformiranje pojmova. U školskim uslovima obično nije tako. Zato ne-
ki autori smatraju da je u školskim uslovima korisnije kombinovati direkt-
no upućivanje na zajedničke odlilcc sa upoznavanjem sa konkretnim
slučajevima. Na taj način, smatraju ovi autori, brže ćeseformiratipojam.

199
Pri formiranju pojmova mnogo pomaže prethodno znanje. Ako imamo
« nnlnvams rt Lc^ii>-r>o fjr^Uo nnlnm iti imamo nni-
 PlTANJA I ZADACI

1. Sta znaći tvrdnja da su pojmovi L sredstva mišljenja t proizvod mišljenja?

2. Kakva je razlika između odredenja pojma u logici i odredenja pojma u
psihologiji?
3. Opišite oglcd kojim se dokazuje da se i kod iivotinja može govoriti o poj-
movim.i.
4. Kojim se postupcima proučava formiranje pojmova kod ljudi?
5. Koje sve posebne procesc uldjučuje formiranje pojniova?
6. Objasnite u čemu. se sastoji proćes apstrakcije a u čemu proces generaliza-
cije pri formiranju pojmova.
7. Koja se dva.načina tormiranja;pojmova razlikuju u stručnoj literaturi?
8. U čcmu se sastoji.sticanjcpojmova učenjem definicija?
9. Navedite faktore koji olakšavaju formiranje pojmova.
10. U čemu se sastoji postupnost pri obrazovanju pojmova i da li je ona uvck
celišhodna?

Zakjučiv^nje i suđenje
Zaklji^nmnje
U psihologiji govorimo o zaključivanju kad iz datih podatalca i saznanja
kojima raspolažemo mišljenjem dolazimo do novih saznanja. I lcad na
osnovu ponavljanja većeg broja predmeta ili pojava izvodimo pojam o nji-
ma, mi imamo zaključivanje; formiranje pojmovau swari je proces zaklju-
čivanja, kao Što je zaključivanje i svrstavanje novih objekata koje srećemo
pod već usvojene pojmove. U prvom slučaju, kad od pojedinačnog znanja,
o pojedinim predmetima dolazimo do uopštavanja o tim predmetima, do
saznanja neke pravilnosti koja važi za sve te predmetc 3 govorimo o induk-
tivnomzaključivanju. Kad, medudm, od znanja o opštem, o tome koje su
odlike odredenog pojma, dolazt.mo dp saznanja da i pojedine nove prcd-
mete treba uključiti pod taj pojam, govorimo 0 deduktivnom zaključiva-
nju. Detaljnije se ovim vrstama zaključivanja bavi logika.
tog suda, govori se o neposrednom zaključivanjuj a kad se sud izvodi \z dva ili više datih
sudova, imamo silogističko zakijučivanje. Logiku inreresuje pre svega koji uslovi moraju
biti zadovoljeni da novi sudovi budu logički opravdani. I ona proučava mišljenje ali pre
svega zakone i praviia ?.a logičkj pravilno mišljenje, a nc zakone o mtšljenjuuopste.Time
sc bavi psihologija mišljenja.

Proučavanje procesiizaldjučivanjaru psihologiji-pokazalo je da se obič-

no, u srvarnosci, zaključivanje ne odvija po pravihma o kojima govori logi-
ka. M i ne formulišemo redovno najpre sudove iz kojih izvodimo neki no-
vi sud, ne utvrdujemo da li je svaki od tih sudova opšti sud ili delimični sud,
ne utvrdujemo koji je pojam zajednički kod dh sudova, pa tek onda izvo-
dimo novi sud -zakijučak.Tek kada u diskusijama pokušavamo da pobi-
jemo tuđe trvrdnje ili zakijučke ili nastojimo da dokažemo opravdanost svo-
jih, mi koristimo oblike o kojima govori logika. Opravdano je da govorimo
o zaključivanju i kad novo saznanje i novi sud ne sledi na osnovu talcvog
formalno-logičkog postupka. Pa čak i kad ne proizlazi nužno iz datih po-
dataka i sudova i kad je rezultatzaldjučivanja logički nepravilan i neoprav-
dan sud - mi imamo i tada proces zaključivanja. 1 tvrdnja da je Zemlja rav-
na ploča kad se iznosi pozivanjem na to da bi ncki Ijudi morali da vise
nagiavce u vazduhu kad bi ona imala oblik lopte, predstavlja rezultat za-
ključivanja - iako pogrešnog zaključivanja.

Psihološke greške u zaključivanjn

Psihološka lstraživanja pokazuju da pored mnogih logičkih grešaka na ko-
je ukazuje logika, a koje se pojavljuju pri zaključivanju, postoji i veliki broj
psiholoških uzroka pogrešnog zaldjučivanja. Mi, kao što je to već pomi-
njano, ne doživljavamo intelekmaine procese odvojene od emocionalnih i
modvacionih. Zato naša osećanja i naši motivi značajno utiču na naše
zaključivanje. Ccsto i ometaju ispravno zaključivanje. Naročito ometaju
pravilno zaključivanje takvi sadržaji koji izazivaju intenzivna osećanja ili
oživljavaju za nasvažne motive. Predrasude, simpatije i antipatije utiču na
naše zaključivanje i sudenje. Isto tako autoritcti, mišljenje većine, podsti-
ču nas na donošenje zaključaka i sudova koji nisu uvek opravdani. O slici
koja se pripisujc nekom slavnom slikaru, iako to nije njegova slika i objek-
tivno je bez estetske vrednosti, mi smo skloni da donesemo sud da je ona
lepa, iako takav sud ne bismo doneli da nije naveden autontet, da nije po-
menuto da ju je naslikao slavan slikar.
 N a nelogično zaključivanje navodi nas u velikoj meri i naše vaspitanje. Po-
sebno na zaldjučivanje kojeje logički neosnovano navodi reltgiozno vas-
pitanje, jer učenja svih reiigija sadrže nelogično i antilogičko objašnjenje
mnogih pojava. Z b o g toga je versko vaspitanje često izvor mnogih pogre-
Šnih zaključaka i praznoverica, kao, na primer, zaključka da su bolesti i raz-
ličite nesreće kazna za naše loše postupke.

PsihoioŠka istraživanja pokazala su dva posebna uzroka pogrešnogzakJju-

čivanja.Jedan od njih je takozvani e f e k a t a t m o s f e r e . Ogleda se u tenden-
ciji da se i zakljuČku daju one karakteristike koje su imali sudovi - premi-
se - iz kojih se izvodi zaldjučak. M i iz premisa, kao što su; svi A su 5, svi V
su S, zaključujemo da su i svi A=Vt iako takavzaldjučak nije logički lSpra-
van. Nepravilnost takvog zaključka Iako uočavamo ako su nam sadržaji su-
dova kao i samogzaključka otpre poznati. Nama je u takvom slučaju jasno
da, naprimer,iz sudova: „Sve ptice su ldčmenjaci", „Sve ribe su ldčmenja-
c i " - nije opravdano izvesti zaldjučak: „Sve ptice su ribe". Aii kada nam ni-
su sadržaji premisa i sadržaji 2aključaka otpre poznati mi smo skloni da
ipak izvedemo takav zaključak. Kao da atmosfera, u pomenutom slučaju
univerzalnosc i afirmativnost sudova, iz kojih izvodimo zaldjučke, prelazi.
i na zaključak, pa se i ojemu
* pridaju iste karakteristike.

Drugi vrlo česti uzrok pogrešnom zaključivanju 1 sođenju naziva se u psi-

hologiji h a l o - e f e k t o m . Pod tim se podrazumeva sklonost da se na osnovu
opšteg suda ili opšteg utiska o nekoj pojavi u celini donosi sličan sud i o
pojedinostima, ili d a s e na osnovu suda o jednom detalju neopravdano za-
Idjučuje da sličan sud važi i za ostale deralje. Naročito je čest ovakav izvor
pogrešnih zaključaka pri ocenjivanju raznih osobina ličnosti. Pozitivan op-
šti utisak o učeniku (na osnovu njegovog lepog izražavanja ili simpatičnog
izgledaili držanja) može da utiče na to da nastavnikdonese pozitivnu oce-
nu i o njegovom znanju, iako to znanje ne zaslužuje takvu ocenu. lli, usled
toga Što su ranije ocene nekog učenika dobre, koje je sam dao ili koje su
dali drugi nastavnici, nastavnik daje dobru ocenu i za odgovor koji talcvu
ocenu ne zaslužuje. Razume se važi i obratno: ranije date negativne ocene
mogu da utiču da se strože ocenjuje odgovor nego što bi to bilo opravda-
no. Prethodne ocene i sudovi kao da izazivaju odjek (halo) na kasnije do-
nesene ocene i sudove.

202
 Suđenje

P r o c e s zakijučivanja redovno se završava. sudom. Z a t o neki autori d e f i n i -

š u s u d kao završni d e o procesa zaključivanja. A l i m i s u d o v e d o n o s i m o i u
t o k u procesa zak!jučivanja v kao i onda kad nema jasno d o ž i v l j e n o g z a k l j u -
čivanja ilizaključivanja u o p š t e n e m a nego se s a m o k o n s t a t u j e p o s t o j a n j e
n e k o g o d n o s a . I tvrdnja: „ D a n a s je oblačno", koju d o n o s i m o kad p o g l e -
d a m o k r o z prozor, a radi toga da bismo rešili da li treba da p o n e s e m o ki-
šni m a n t i i ili n e - predstavlja sud. Sud predstavlja i tvrdnja d a ljudi idu v i -
š e u b i o s k o p n e g o u pozorište - a donesena na o s n o v u n a š e g znanja da u
g r a d u i m a više b i o s k o p a n e g o što ima pozorišta ili na o s n o v u pročitanih
statističkih podataka. Pa i u toku procesa zaključivanja mi v i š e puta, a ne
s a m o k a o završni stadijum zaključivanja, d o n o s i m o s u d o v e .

S u d kao p s i h o l o š k i proces karakterišu pre svega dva m o m e n t a . Prvo, on

predstavlja k o n s t a t o v a n j e n e k o g o d n o s a i drugo praćen j e d o ž i v l j a j e m
u v e r e n o s t i u tačnost ih n e t a č n o s t o d n o s a koji se s u d o m i z n o s i . T a k a v do-
življaj u v e r e n o s t i p o s e b n o je izrazit kad mi sud d o n o s i m o p o s l e i z v e s n o g
dvoumljenja.

U logici st obično sudovi dele prema različitim merilima: da li su potvrdni ili odrečni, da
ii su opšti, pojedinačni iii posebni. Psihoioška je podeia sudova prema tome na kakvoj vr-
sti psiliičkih procesa sudovi prvenstveno počivaju. Prema ovom merilu možemo razliko-
vati više vrsta sudova. lstraživanja koja smo vrlili u Odeljenju za psihologiju u Beogradu
pokazuju da možemo ra^Iikovati najmanjc pet vrsta sudova na osnovu psihičkih procesa
na kojima oni počivaju, a koji se svi medusobno razlikuju po scepenu uverenosti koji im
se pridružuje.Te vrste sudova jesu: 1) Sudovi koji počivaju na aktueinim opažajima o spolj-
njem svetu, a koji se mogu označiti kao sudovi naperceptivnoj evidentnosti (opažajnoj
ociglcdnosti), kao što je, na primer, sud:-,,Eerokojim pišem drzim u ruci u . Uz takve su-
dove imamo najveći stepcn uvercnosti i najteže se odričemo takvih sudova.2) Sudo-
vi koji počivaju na uvidanju logićke uužnosti iii sudovi nalugićkoj evidentnosti.Takav
je, na primer, sud: „Ako je Petar \iši od Marka, a Marko viši od Milana, onda je Petar vi-
ši od Milana". I uz ovakve sudove pridružuje se visok stepen uverenosti, iako u proseku
manji nego uz sudove na perceptivnoj očiglednosd. Naročito kod onih osoba koje nisu
naviknute na apstraktno mtšljenje uverenost uz ovakve sudove je znatno manja nego uz
sudove na perccptivnoj evidendji. 3) Sudovi koji počivaju na različitim vrstama autorite-
ta, a posebno na naučnomautoritetu.Takavje, na primer,sud: „Vitamini su potrcbniza
zdravlje". I uz sudove na naučnom autoritetu rebtivno je velika uverenost, iako se ti su-
dovi pod uticajem mišljenja vcćine iii novog autoriteta znatno lakše mcnjaju nego sudo-
vi na perceptivnoj i logičkoj evidenciji. 4) Sudovi koji poćivaju na subjektivnom isku-
 stvu, na znanju o tomc što smo sami doživeli. Takav je, na ptimer, sud; „Prc nego što
donesem odiuku ja dobropromisiim". Znatno je manja uverenostuz ovakve sudove ne-
go uz ostale dosad pomenute vrste sudova. Ovi se sudovi teže mcnjaju pod uticajem dru-
gih osoba nego što se menjaju sudovi na naučnom autoritecu, iako je uzposlednje sudo-
vc vcća uverenost. 5) Sudovi koji počivaju na afektivnom odnosu premasadržaju o kom
se donosi sud.Takavje, na primet, sud: „Crvena boja jc lcpša od plavc". Ispitivanja su po-
kazaia da možemo razlikovati dvc grupe ovakvih sudova. Jednu čine sudovi čiji je sadrzaj
od bitnogznačaja za nas lično. Uz takve sudove imamo rciativno veliku uverenost i takvc
sudove teiko menjamo. Drugu grupu afcktivnih sudova čine sudovi čijisadržaj za nas ni-
je od velikog ličnog značaja. Uz ovakvc sudovc je relativno mala uverenost i oni se rcla-
tivno lako mcnjaju.

PLTANJA I ZAJDACI

3. Šta podrazumevamo pod zatdjučivanjem? Kada govorimo o indukdvnom,

a kada o deduktivnom zaključivanju?
2. Šta proučava logilca a sta psihologija u vezi sa zaključivanjem?
3. U čemu se sastoji.efekat atmosfere-pri zaključivanju?
4. Navedite primere za halo-efekat pri zaključivanju.
5. Navedite primeve za uticaj motiva i osećanja na izvodenje netačnih za-
ključaka.
6. U čemu je suština procesa sudenja (donošenja suda) i kojc su osnovne ka-
rakteristilce suda?
7. Koje se vrste sudova mogu razlikovati na osnovu psihičkih procesa na ko-
jima počivaju sudovir
8. U koju je vrstu sudova veća uverenost a u koju manja?

Imaginativno mišljenje
Vrste misljenja
A k o se u procesu mišljenja koristimo prvcnstvcno opažajima i njihovim
reprodukctjama, govorimo o konlo*etnom ili opažajnom mišljenju. A k o
prvenstveno koristimo apstraktne pojmove kao simbole kojima operiše-
mo, govorimo o apstraktnommišljenju. Ako je rezultat našeg misaonog
procesa nešto novo za nas, nešto što dotada nismo uopšte znali, govorimo
o produktivnom misljenju, a ako je taj rezultat i društveno značajan, kao
štro su, na primer, naučna otkrića, umetnička ciela ili tehničld pronalasci,
govorimo o stvaialačkom mišljenju.

U psihoioškoj iiteracuri govori se o još jednoj važnoj razlici u vrstama mi-

šljenja, o realističkom mišljenju i o imaginativnom mišljenju. Imagina-
tivno mišljenje se raziikuje od realisdčkog po tome što je slobodnije u kom-
binovanju veza, manje zavisno od uobičajenog načina rešavanja problema
i više pod dejstvom licnih potreba i želja nego realističko mišljenje.

Mašta
0 imaginativnom mišljenju može se govoriti kao o mašti ili maštanju, Po-
nekad se pojam mašte ograničava na tzv. predstave mašte, koje bi se sa-
stojalc od kombinovanja delova predstava, a pod maštanjem se podrazu-
meva siobodno kombinovanje predstava. Predstavom mašte označava se,
na primer, predstava o sireni {pola riba poia devojka), s£ngi (lik sa giavom
žene i telom lava), kentaum (biče koje ima ljudsku glavu i konjsko telo).
Medutim, i u takvim tvorevinama duha kao što su različiti fantastični mi-
tološki likovi ili likovi iz raziiČitih religioznih učenja (andeli, davoli, dobri
1 zli duhovi, bogovi) nemamo jednostavno spajanje različitih predstava i
delova predstava nego u srvari pokuiaje objašnjenja odredenih pojava i zbi-
vanja o kojima nema dovoljno znanja ili koja se ne umeju logički da obja-
sne. Zato je opravdano i tzv. predstave mašte smatrati rezultatima mišije-
nja. Zamišljanje sirene, na primer, trebalo je da objasni brodolome i stradanja
mornara. Nije prosto spajanje razhčitih predstava i njihovih delova, ncgo
njihovo kombinovanjesa određenom namerom i smislom.

Imaginativno mišljenje se ne ograničava na kombinovanje predsrava. Ono

dolazi pre svega do izražaja u stvaralačkoj delatnosti u umetnosti (stva-
ranje književnih, slikarskih, vajarskih, muzičkih 1 drugih vrsta umetničkih
dela), u tehničkim pronalascima i u naučnom stvaranju. Ali manifestu-
je se i u svakodnevnoj praksi i svakodnevnoj lconverzaciji — u javijanju
brojnih i novih ideja, u slobodnom i raznovrsnom kombinovanju znanja i
iskustvenih podataka i u originalnosti i duhovitosti reagovanja i odgovo-
ra. Pri navodenju karakteristika imaginativnog mišljcnja ističe se -pored
već pomenute siobode u kombinovanju i manje zavisnosti od uobičajenog
načina mišljenja - i uticaj ličnih fakrora (motivi, osećanja, željc), Icao i no-

205
 v o s t i o r i g i n a l n o s t resfenja. I m a g i n a H v n o m i š l j e n j e i m a p o s e b n o z n a č a j n u
u l o g u pri stvaralaštvu u m e t n i k a i n a u č n i k a . B e z s p o s o b n o s t i da se nalaze
n o v e i neuobičajene veze i rešenja i nije m o g u c e stvoriti vredna u m e t n i č -
ka i naučna dela.

C e s t o se govori o dve vrste i m a g i n a t i v n o g mišljenja: a) o i m a g i n a t i v n o m

mišljenju u s m e r e n o m n a s t v a r a n j e proiaivoda, lcao što su umetnička d e -
la, t e h n i č k i pronalasci i naučni radovi i b ) o i m a g i n a t i v n o m mišljenju k o -
je j e pre s v e g a i z r a z ž e l j a i n i j e v e z a n o z a o b j e k t i v n o datu siruaciju niti
u s m e r e n o na stvarnost. T a k v o i m a g i n a t i v n o mišljenje dolazi do izražaja i
u s a n j a r e n j u , pri k o m često s e b e z a m i š l j a m o kao p o z n a t e i neobične l i c -
n o s t i . I m a m o ga i u d e č j i m i g r a m a u k o j i m a dete svoja osećanja i p o t r e b e
izražava konstruisanjem raznih situacija i izigravanjem raznih uloga. P o -
s e b n u vrsru iinaginativnog mišljenja predstavljaju snovi.

Snovi
Umorni organizam brani sc od potpune iscrpijenosti spavanjem. Za vrcme spavanja fizi-
oloSke i psihičke funkcije organizma postaju slabije i sporije. Organiaamne reaguje na
mnoge od spotjnih draži, a celokupna duževna aktivnost je smanjena i manje napregnu-
ta i usmerena. Ovakvo opuštanje organizma u toku spavanja daje mogućnostzaposebnu
psihičku aktivnostj za javljanje snova.

Odavno snovi intercsuju Ijude, a posebno grivlači ljudsku pažnju njihova živost, neobić-
nost i, često, na oko izraz'tta b&smislenost. Žirvost snova, u kojima vizuelne slike doživlja-
vamo kao realna zbivanja, može se objasniti time što su znatni delovi moždane kore ma-
nje aktivni, pa je intenzitet onih deiova koji su uzbudeni veliki.Neobičnost snova pokušava
se objasniti time štopri sanjanju nema stroge mislene usmerenosti, pa sc simboli kojima
operišemo slobodno javljaju.i slobodnije povezuju u cclme nego pri budnom stanju. Be-
smislcnostsnova, kao što pokazujuneki istraživači, samo jeprividna.U snovirna posto-
ji smisao i oni nisu jednostavno slučajno vezivanje predstava. Zatoje i o njima opravda-
no govoriti kao o vrsti imaginativnog mišljenja.

Postoji više shvatanja o izvorirna snova i o smislu i ulozi snova. Snovi imaju prc svega ulo-
gu ćuvara spavanja. Umesto da na različite draži koje na nas deluju dok spavamo odgo-
varamo istim reakcijama kao u budnom stanju - a što bi prekinulo naše spavanje — mi rc-
agujemo slikama, kojc dozvoljavaju da produžirno spavanjc. Otlcrili smo sc pri spavanju:
hladno nam je - ali mi se ne budimo nego sanjamo da hodamo bosi po snegu. Veliki broj
snova izazvan je unutrašnjim dražima, osetom pridska u pojedinim delovima tela, oseća-
njem gladi, žeđi, osetima bola. Aii, brojni snovi nisu izazvani samo razliČitim vrstama fi-
zičko-hcmijskih procesau spoljnjem svetu i u našem organizmu, nego i našim psihičkim
konfliktima, teškoćama i uopšte intenzivnim doživljajima koje smo imali u roku pro-
šlog i ranijih dana.

206
Najiscrpniji pokušaj objašnjenja snova dao je osnivač psihoanalize Frojd (S. Frcud), On
je ukazao na to da snovi, porcd sadržaja kojt je očigledan, naanifestan, imaju i svoj skrive-
ni (latentni) smisao. Taj srnisao je pre svega u ispunjenju odredenih žeija. Kao što dete
kome roditelji nisu dozvoiili da ode na iziet ili mu nisu kupili slatkiše — u snu ide u bio-
skop i jedc obilje kolača i bombona, tako i odrastao ćoveku snu ispunjava žeije koje ne
možc ili tcško može ostvariti u reainosti. Mnoge takve želje ne može ostvariti jer njiho-
vo ostvarenje društvo i društveni morai osuduju. Upravo zato jcr snnogobrojne od naših
želja nisu u skladu sa opštim društvenim shvatanjima i moraiom, a i mi sami smo dru-
štvene norme usvojiii kao prindpe sopstvenog ponašanjai one deiuju kao unutrašnja kon-
trola, kao savcst (Frojd kaže nad-ja) - mi u snu zadovoljavamo svoježelje. Naročito će-
sto su to, prema. Frojdu, seksuaLne želje.

Teško je, medutim, prihvadti da snovi predstavljaju uvek ispunjavanjc želja. Ima veoma
mnogo &nova, a po nekima je i većina Cflkva, u kojima doživljavamo strah ili teskobu. Po
shvatanjima nekih autora mi u snovirna obnavijamo ranije doživijaje, prvenstvcno doži-
vljaje koje smo imali neposredno pre spavanja, dan ili dva ranije, a koji su nas intenzivno
zaoloipijaii u toku budnog stnnja. Prvenstveno izazivaju snove takvi dogadaji koji su nam
ostali nejasni, i doživljaji koji su ostali neiživljeni. Prema shvatanju pristaiica novije tz\'.
kognitivne teorije snova, snovi su pre svega izraz želje da se do kraja domisli ono što je
ostalo nejasno. Siike koje imamo u snu pre svega su sredstva kojima tražimo da ono što
nam je još nepotpuno jasno objasnimo.

Ali dok ima spora u Frojdovom shvatanju o osnovnom izvoru snova, i o smisiu snova, re-
dovno s e u stručnojiiteraturi navodeFrojdovc analize mehanizainakoji s e k o r i s t c u sno-
vima. Takv't su mehanizmi pre svega korišćenje simbola, kondenzacija i pomeranje. Ko-
r i š ć c n j e s i m b o l a u snovima sastoji seu predstavljanju objekata, osoba i situacija drugim
objektima koji su po nečemu slični onimakoje predstavijamo. K o n d e n z a c i j a j e prcdsta-
vljanje jednim simbolom dva ili više objekata ili dva ili više lica. P o m c r a n j e se sastoji u
isdcanju kao važnog u sadržaju sna nečega što u stvari za onoga koji sanja nije važno. Na-
ročitoje često i upadljivo korišćenje slikovitiH simbola u snu. Mnogi od takvih simbola
su univerzaini jer se pojavljuju kod raznih osoba i kad su iz različitih kulturnih sredina,
Porcd takvih univerzalnih simbola javljajuse u snu i simboli na osnovu ličnog iskustva
one osobe koja sanja. Smisao sna ćemo razumeti, veii Frojd, ako otkrijemo značenje me-
hanizama kojc koristimo u snu.

D m a s sc vrše i mnoga sistematska eksperimentadnaispitivanjasnova. Pri tome se če-

sto koristi i elektroencefalograf, pomoću koga je mogućc rcgistrovati koji su regioni mo-
ždanc kore, u kom stepenu i koliko vremcna aktivni u snu.Takvim ispitivanjem utvrdc-
no je, izmedu ostalog, da se pri dubokom snu rctko sanja i da oni koji čvrsto i dobro spavaju,
manje sanjaju od osoba koje slabo spavaju. Utvrdeno je takode da snovi ne. traju dugo.
Traju ponekad svega nekolikodeserinasekundi iii manje. I snovi bogati sadržajem mogu
da traju svega desetak sckundi. Postoje izrazite individualne razlike u brojnosti javljanja
snova; ima osoba koje veoma rctko sanjaju.

207
 PLTANJA I ZADACI

1. Kada govorimo o konkietnom a kada o apstraktnom mišljenju?

2. Po čemu se imaginativno mišljcnje razlikuje od realističkog?
3. Sta svi predstave mnšte?
4. Koje I<arakteristik& rmaginativnog mišljenja dolaze do izražaja u stvara-
lačkoj delatnosti?
5. Koja je svrha i koja je knrakteristika spavanja i snova?
6. Koje se tri odlike sadržaja snova rćdovno ističu i kako se objašnjavaju?
7. Koji se izvori snova mogu razlilcovati?
8. Kakvo objašnjcnjc snova daje Erojd?
9. Kako se istraiuju saovi i koji.s'u rezuitati e m p i r i j s k o g istraživanja snova?
10. O p i š i t e I pokušajte objasniti neke od vlastitih snova ili snova svojih p o -
znanika.

Proces rešavanjaproblema

Pokušavanjepri rešavanjuproblema
Uvideti veze i odnose - to redovno znači rešiti problem pred kojim smo se
našli. Uvek kad se nademo pred nekim pitanjem na koje treba da damo od-
govor, ili u nekoj situaciji u kojoj treba da.se snademo, imamo posla sn pro-
blemom. O problemu govorimo kad nam je poznat cilj, ali nam nije p o -
znat put kojim ćemo doći do cilja. Problem je moguće rešavati na različite
načine. Nije svako rešavanje probiemne situacije mišljenjc. Zivotinje se
snalazc često na osnovu instinkta. O n e i kad se prvi put nadu u nekoj za
njih novoj situaciji, često uspevaju da se pomoću nasledene cclishodne ak-
tivnosti snadu u takvoj situaciji. I čovek ponekad u neočekivanim situaci-
jama koristi urođene refleksne reakcije. On, na primer, automatski i reflek-
sno uspostavlja ravnotcžu kad se spotalčne o neki predmet. Nije rešavanje
problema mišljcnjcm ni rešavanje problema prostim reprodukovanjem ste-
čenog znanja. Nije, najzad, ni rešavanje problema mišljenjem lcad problem-
nu situaciju savladamo slučajnim pokušavanjcm i pogadanjem.
M e d u t i m , iako rešenje problema slepim pokašavanjem nije mišljenje, mi
i pri rešavanju problema mišljenjem koristimo pokušavanje. PokuŠavanje
jc redovno sastavni deo rešavanja problema kod čoveka i kad koristi mi-
šljenje; ono nam pomaže da bolje upoznamo situaciju u kojoj treba da se
snademo. U početku rešavanja probiema pokušavanje može biti potpuno
siepo pokušavanje ili pokušavanjc nasumice. Ono je stepo utoliko više uko-
liko je situacija neobičnija i nepoznatija. Ali u produžetku rešavanja poku-
šavanje ne ostaje slepo nego kod čoveka, po pravilu, postaje usniereno na-
stojanje da se problem što odredenije postavi, da se konkretizuje j da se od
opštijih, manje odredenih načina rešavanja dode do odredenih načina i naj-
zad do jednog sasvim konkretnog postupka koji če dovesti do uspeha. Za-
mišljeni pokušaji kojima čovek nastoji da savlada teškoče postaju hipote-
ze, pretpostavke da se rešenjc možda ostvari na neki odredeni način, a
pokušavanje rešenja prema zamisli predstavlja proveravanje tih hipoteza.
Zato i pokušaji koji ne dovode do cilja nisu nelcorisni, oni nas približava-
ju uspešnom rešenju.

Jedan psiholog, proučavajući proces rešavanja problcma (K. Duncker) na

osnovu većeg broja ogledazakijučuje da čovekkad naide na problem naj-
prevrši uopštene pokušaje.Tim pokušajimanastoji da se orijentiše u kom
pravcu da traži rešenje. Sledezatim odredeni pokušaji, koje on naziva funk-
cionalnim pokušajima, a sastoji se u traženju načina kako da se postupi,
kao i u postavljanju određenih pfetpostavki o rome šta će se dogoditi ako
na odredeni način postupimo.Treći stupanj u procesu rešavanja probiema
i treću vrstu pokušaja predstavlja pokušavanje sasvim određenih postu-
paka od kojih se očekuje da će dovesti do definitivnog uspeha. Ako takvi
specifični pokušaji ne uspcju, traže se drugačiji specifični postupci. Ako
čovekni tada ne uspe, on rnože da traži novu orijentaciju u rešavanju pro-
blema.

Ovakav tok procesa rcšcnja problemai ove vrsre pokušavanja u proccsu rešavanja iiustru-
jc ovaj istraživač anali-zom jednog svogogleda. O n j e svojirr ispiumicima postavioslede-
či problem. Rckao im jc da pretpostavc da ncki čovckima raku sromaku koji se nc mo-
že opcrisati. Aii ako sc upotrcbi zračenjc, modi će se uništiti tumor. Problem je u tome
kako posdći da zraci budu dovoljno intenzivni, a da istovremeno nc unište zdravo tldvo
koje okružuje tumor. Zahtcvao jc od svojih ispitanilca da giasno misic i rcgistrovao je nji-
hovc izjave i onda ih anaiizirao. Ispitanici su najpre iznosili opšte ideje (vršili uopštcnc
pokušaje), predlagali su da treba izbeći dodir zraka i zdravog tkiva, da zdravi dco treba
učiniti neosetljivim, da treba smanjiti intengitet zraka dok pcoiaze zdravim tkivom. Ali
 takve opšte ideje još nisu davale rešenja. Sledili su predlozi o odredenim načinima resa-
vanja, a koji su se nadovezivali na iznesene opšce ideje (tunkcioiialni pokušaji). Ispitani-
ci su predbgali: trcba korisud slobodan pur do stomaka - put u komc ncma tkiva, treba
uneti hemikalijc koje ce učiniti tldvo neosetljivim, zracima sa periferije trtba dati slabiji
intenzitct, a na tumor koncentrisati jače zrake.To su biie ideje o načinu reiavanja proble-
ma od kojih, mcduum, ni jedna nije defmitivno rešavala problem.Trebalo je odrediri i
spccifični posrupak kojim bi se mogao ostvariti nelu od predloženih načina. Prva dva od
pomenutih predloga nisu dovodila do nalaienja takvog postupka. Oni koji su došli do ko-
načnog rcšenja prihvataii su trcdi od pomcnutih fimkcionalnih rešenja (da zrake treba
koncenrrisati prcma tumoru) i došli su do nalaženja spccifičnog postupka koji dovodi do
uspeha - do zaključka da rreba koristiti sočivo koje čc omoguc'iti da sc intenzivni zraci
uprave samo na bolesni deo stomaka.

Direkcijapri rešavanjnproblema
V e o m a važan m o m e n a t u procesu rešavanja p r o b l e m a predstavlja o d r e đ i -
v a n j e pravca u k o m ć e s e traziti r e š e n j e . T a k v o odredivanje pravca na2i-
v a m o direkcijom ili m o d e l o m traganja. U s v o j e n a direkcija u s m e r a v a s v e
n a š e m e n t a l n e p r o c e s e - ona o d r e d u j e na šta ć e m o obratid pažnju, lcoja
će se znanja i predstave obnavljati, kako će se pojedini podaci povezivati.
Alco je ona pogrešna, n e ć e m o uspeti u rešavanju problema. Kad se, na pri-
mer, nalazimo pred z a d a t k o m da rešimo neki matemarički problemj mi će-
m o ga relativno b r z o rešiti ako z n a m o na koji n a č i n ovu vrstu m a t e m a t i č -
kih problema treba rešavati. O v o z n a n j e o n a č i n u koji treba koristiti služi
n a m kao direkcija pri rešavanju zadataka.

Značaj direkcije za uspeh u rešavanju probiema prikazaćemo nu još jednom primcru.

Dato nam je šest štapića, na primer, šestšibica, i postavljen zadatak da od njih konstru-
išemo četiritrougia.U oglcdima u kojima je takavzadatakposttvljcn ispitanicima.ani-
je im data nikaicva druga orijentacija, nijcdan od ispitanika nije uspeo da rcši zadatak.
Ispitivač je onda napomenuo da zadataktreba rešavati tako dasvaka šibica bude strani-
ca dva trougla. Sada je izvestan broj uspeo da reši zadatakjer im je uputstvo služilo kao
direkcija. Kad je još preciznije orijentisan zadatak i kad je ispitivač saopštio da rešenjc
treba tražitiu trodimenzionalnom prostoru a ne u dvodimcnzionalnom prostoru, svi su
ispitanici uspeii da rešc taj zadatak. Oni su sada u tome uspeli jer su imali jasmi direkci-
ju u kom pravcu treba tražiti rcšcnje probSema, Upravo zbog toga što u početku ispin-
vanja nisu imali pravilnt) direkciju nego.^u smatrali da rešsnje treba da bude u dvodi-
menzionalnom prostoru, u kome za ovaj probiem nema rešcnja, ispitanici nisu u početku
uspevali. Ovaj zadaraki njegovo rešenje prikazani su u siici 36.

210
 Slika 36. - Probkm konstruisanja trouglova od šest šibica

Kako ustrajanje na naviknutim postupcima i naviknutoj upotrebi pred-

meta otežava i o n e m o g u ć a v a rešavanje problema, a kako sposobnost da
se nalaze različid i novi pristupi rešenju i nove neuobičajene upotrebe pred-
meta dovodi do uspeha u rešavanju problema - pokazuju i eksperimenti
psihologaMajera (N. R . M a i e r ) . U j e d n o m od njegovih ogleda zahtevano
je od ispitanika da povežu krajeve dva konopa koja su visila sa tavartice. Ali
konopi su biii jedan od drugoga toliko udaljeni da ispitanici kad su uhva-
tilijedan nisu mogli doseći drugi. M o g u ć n o rešenjesastojaio se u tome da
ispitanikzanjišejedan od konopa, napravi od njegaklatno i da prihvatt ko-
nop držeći drugi u ruci, kad mu se približi. U prostoriji su se nalazila kle-
šta koja je bilo moguće zavezati za konop i tako napravi klatno.Medutim,
subjektima je prepušteno da sami traže rešenje. Oni nisu uspevali da reše
ovaj zadatak sve dok im nije usmerena pažnja na to da je m o g u ć n o kori-
stiti klešta za to da se od jednog kenopa napravi klatno. Sve dok nisu ot-
krili da se neki predmet može koristiti i za drugu funkciju a ne samo za
onu na koju su naučili da se koristi, da se klešta mogu koristiti ne samo za
vadenje eksera, nego i kao uteg pomoću koga je mogućno napraviti klat-
no,ispitanici nisu uspeli rešid problem.Trebalo je osloboditi s e š a b l o n a u
mišljenju, promeniti direkciju mišljenja, postati fleksibilan ili pokredjiv
u svoin mišljenju - da bi se došlo do rešenja.

Iz ovih, kao i izdrugih istraživanja proizilazi da mi moramo, da bismo us-

peli rešiti neki problem, upraviti našu menralnu akcivnost u odredenom
pravcu, u odredenoj direkciji. A k o takva direkcija ne dovodi do rešenja,

211
moramo je izmemti. Direkdjn. može biti opštija koja - kao što je bilo po-
menuto u ranijem primeru - samo orijentiše u k o m e pravcu treba tražiti
rešenje, a m o ž e biti i odredenija i ukazivati na način i na sredstva kojima
će se tražiti reženje problema.

Faktori koji utiču na uspeh n rešavanjuproblema

N a uspeh u rešavanju problema utiče veći broj činilaca. M i još nedovolj-
no poznajemo sve faktore lcoji utiču na lzbor pravca, načina i sredstava re-
šenja problema i time na uspeh u rcšenju problema. Ali istraživanja uka-
zuju na izvestan broj takvih činilaca. M i m o ž e m o razlikovati dve grupe
takvih faktora. Prvi su u vezi sa samirn problemom lcoji trcba rešiti, a dru-
gi u vezi sa ličnosti i osobinama hčnosti onoga koji rešava problem.

M e d u činioce iz prve grupe ubrajaju se organizacija i raspored elemena-

ta i podataka važnih za rešenje problema. Prostorni problemi lakše će se
rešiti ako su svi takvi elementi u vidnom polju, ako su grupisani ili ako su
u takvom m c d u s o b n o m položaju da se veze među elementima - koje tre-
ba uočid da bi se rešio problem - lakse zapažaju. T e ž e je, na primer, rešid
zadatak izračunavanja površine kvadrata na osnovu poznavanja dužine po-
luprečnika u njemu upisanog kruga kad je poluprečnik dat u položaju u ko-
me ga vidimo u figuri a, u slici 37, nego u položaju u figuri b. Laksc je re-
šiti zadatak iz figure b zbog toga što sc poluprečnik kruga opaža u ovoj
figuri kao pola stranice kvadrata, a što nije tako uočljivo IZ ftgure a.

U s p e h u rešavanju problema
zavisi često od broja i vrste
podatalca kojima raspolaže-
mo. Potreban je uvekodrede-
ni broj podataka, Ali suviše
veliki broj podataka, a naroči-
to takvih koji nisu bitni za re-
a) b) šavanje problema, otežava nje-
govo rešenje. U takvom
Sllka 37. — P r o b f c m nalažcrtja površinc slučaju lako se dogada da mi
kvadrata pomoću poluprečnika upisanog pažnju obratimo na nebitne
kruga
podatke za uspešno rešavanje problema i da nismo u stanju da izmedu velikog
broja podacaka ocenimo koji su važni za uspeh u rešavanju probiema.

Medu faktorima u vezi sa ličnošcu onoga koji rešava problem svakako ima
veliki značaj znanje iz oblasti u koju problem spada. Mehaničke probleme
rešava uspešnije onaj koji ima više znanja iz m e h a n i k e , a matemadčke neko
ko zna bolje matematiku. Aii ispitivanja pokazuju daje za rešavanje mnogih
probiemnih siruacija od koristi samo ono znanjekojimase mi elastično slu-
zimo, koje smo u stanju da podešavamo i menjamo u skladu sa datom situ-
acijom. Ako je znanje neelastično, ako mi naše iskustvo ne umemo da pri-
menjujemo ili ga kruto primenjujemo, ako probleme uve.k pokušavamo da
rešimo na naviknuti način - mi često nečemo doći do rešenja uopšte, ili će-
mo rešavati probleme na manje uspešan i manje eelishodan način.

Istraživanja pokazuju da je upravo uporno korišćenjenaviknutihnačina

rešavanja u svim situacijama jedan od glavnih uzroka da mi ne nalazimo
najcelishodnija rešenja problema.

Potvrduju nam to, medu ostalim, slsdeća istraživanja. Jedan istraživač, Lahins (A. Lucluns)
dao je ispitanicima zadatak da navcdu kako bi lconstcći tri posudt (posude a, b i c) dobib
odrcdenu količinu vode. Forrnirao je dve grupe, ćkspcrimentalnu i kontrolnu grupu. Eks-
perimentalna grupa trcbaio je redom da rcšava u intcrvaiima od dva i po minuta odredcne
zadatke. Prvi redom da rcšava u intervalima od dva i po minut-a odredene zadatkc. Prvi za-
datakslužio j e z a ilustraciju i na njemu je pokazano kakoje mogućc dobiti tačno 20 Iitara
voae koristeći jednu posudu (posudu a) od 29 iitara i posudu (b) od tri litre. A posle toga
dati su ostaii zadaci navedeni u donjem p^gkdu; ,

Posude . Tražcna koiičina

a . b c vode

1) 29 3 20
2) 21 : 127 3- 100
3) 14 163 25 99
4) 18 43 10 5
5) 9 42 Đ 21
6) 20 59 4 31
7) 23 49 3 20
8) 15 39 3 1S

Probiemi do uključivo šestog rešavaju se po odredenom šablonu: iz posude 1> dva puta st
presipa u posudu c, zatim jedanput u posudu a, preostala količina vode daje traženu ko-
ličinu. Probleme sedam i osam moguće jc, medutim, rešiti mnogo jednostavnije. Ipakje
u eksperimentalnoj grupi 81% ispitanika rešavao i ove probleme na isti i manje celisho-
dan način kao i prethodnc. U kontrolnoj gnipi, medutim, kojoj je odmah posle zadatka
1 dat zadatak 7 pa onda zadatak 8, svi su ispitanici rešavali zadatke na najbrzt i najjcdno-
stavniji način. U eksperimentainoj grupi stvorena je na osnovu ponavljanja odredenog na-
čina rešavanja sprcmnost da se na ovaj način rešavaju problemi i onda kad se on više nije
pokazivao celishodnim.

Za uspešno rešavanje problema imajuznačaja i drugi lični faktori. Od ovih,

pored inteligencije koja je neophodna za rešavanje složenijih probiema, is-
tiču se kao naročito važne neke osobine ličnosti. Pre svega, osetljivost za
probleme, koja osobina se može opisati kao radoznaiost i težnja da sc sa-
znaju i otkriju nepoznate i nove strane pojave i sklonost da se sn'ari ne pri-
hvataju kao same po sebi razumljive. Druga osobina, koja je u vczi sa ovom,
a važna j e z a uspeh u rešavanju problema, jeste otvorenostduha; sastoji se
u sklonosti da se primaju i tražernove ideje, da se ne ostaje uporno na ša-
blonsldm načinima rešavanja i da se umeju stvari posmatrati na nov način.
Treća važna osobina liČnosti je upornost u radu, istrajnost u traženju re-
šenja i uprkos svih teškoća na koje se nailazi.

N a osnovu ispitivanja o faktorima koji utiču na uspeh u rešavanju proble-

ma mogu se izvesti određeni praktični zaldjučci o tome kako rraba postu-
pati ako imamo teškoća u rešavanju zadataka.Takvi zaključci su, medu
ostalim, da treba što jasnije postaviti problem, nastojati tačno odrediti u
čemu je teskoća, ne bid malodušan nego pokušavati ga resiri na mnogo na-
čina. Najkorisniji saveti za uspešno rešavanje problema jesu: da se rreba
osloboditi od naviknutih načina rešenja kad oni ne dovode do uspeha i da
treba biti otvoren za nove ideje. Kad nam određeni način ne daje rezuita-
te, ne treba kruto na tom načinu ostati, treba ga napustiti i tražiti drugači-
je puteve. N e treba smatrati nijedan od načina rešavanja unapred besmi-
slenim. Ako uprkos pokušavanja ne dolazi do rešenja, korisno je prekinuti
za neko vreme sa pokušajima da bi se ponovo pristupilo pokušaju rešenja,
sagledavajući problem sa novih aspekata i koristeći nove ideje i nove kom-
binacije,

Stvaralačko mišljenje
Kad misaonom aktivnošću dolazimo do novih originalnih resenja koja ima-
ju opštu društvenu vrednost, govorimo o stvaralačkom mišljenju. Umet-
nička dela, naučna otkrića i tehničld pronalasci rezultati su takvog stvara-
lačkog rmšljenja.To jeuži pojam i veoma strog kriterij za odredivanje stva-
ralačkog mišijenja. M n o g o je širi pojam i blaži kriterij kad kao stvaralačko
mišljenje odredimo svaki misaoni tokkoji dovodi do novih rešenja, malcar
ona biia nova samoza onoga ko ih je našao.To znači dase o stvaralačkom
mišljenju može govoriti uvek kada nadena rešenja nisu proste kopije rani-
jih vlastitih rešenja ih podražavanje jjiđih mišijenja. Ne moraju, dalde, ima-
ti opštu društvenu vr'ednost. Originalno objašnjenje neke pojave, nov i du-
hovit odgovor, ako su rezuitati slobodnog kombinovanja i traženja, već
predstavljaju po tom odredenju vrstu stvaralačkog mišljenja. Prema tome
je stvaralačko ili produkdvno mišijenje svako rešavanje problema.

Kao karakteristike stvaralačkogmišljenja navode se mnoge odlike mislje-

nja, Cesto se, pozivajući se na Giiforda (Guilford), navode medu ostalim:
originalnost - koja se sastoji u nalaženju neobičnih i retkih odgovora: flek-
sibilnost - koju čini sposobnost menjanja usmerenosti mišljenja; fluentnost -
koju karakteriše sposobnost da se proizvede mnogo ideja; sposobnost rede-
finisanja — koja se sastoji u pronalaženju novih upotreba poznatih objekata;
osedjivost za probleme - koju čini sposobnost otkrivanja pitanja i problema;
elaboracija-umešnostda se u detaljerazvije originalna ideja rešenja, Psiho-
lozi su pokušali na osnovu posmatranja kako umetnici, pronalazači, 1 nauč-
nici postupaju kada stvaraju svoja dela, kao i na osnovu njihovih obaveštenja
o tome kako stvaraju, da dobiju uvid u proces stvaralačkog mišljenja. Prema
njihovim analizama često je moguće u procesu stvaralačkog mišljenja razE-
kovati četirifaze, koje se, uostalom, mogu i uočiti i pri svakom rešavanju
problema.Te faze nazvane su latinskim tcrminima: preparacija (pripre-
ma), inkubacija (sazrevanje), iluminacija (nadahnuće), verifikacija (pro-
veravanje).

Prva faza preparacije sastoji se u pripremanju za rešenje problema, u upo-

znavanju sa problemom i podacima u vezi sa njim. Naučnici se upoznaju
sa ispitivanjima i rezultauma u rešavanju probiema, sličnih onom koji oni
pokušavaju da reše. Umetnici prikupljaju materijal u vezi sa temom koju
žele obraditi. Već u periodu preparacije dolazi i do traženja opštih ideja o
tome kako će se problem rešiti i do pokušavanja da se naznači rešenje. Već
se u tom periodu neke idejeza rešenje odbacuju a druge zadržavaju i traže
prihvaćenim idejama uskiadeni putcvi i postupci za konačno rešenje pro-
biema. Ako se takvi putevi pokažu pogodnim, onda nema druge faze. Ali
često stvaraoci nisu zadovoljni ni sa jednim od načina kojima su pokušali
da reše problem. Oni pokušavaju sa većim brojem takvih načina ali ih ni-
jedan ne zadovoljava jer ne vodi ka željenom uspehu. Kad takvo duže i
mnogobrojno pokušavanje ne dovede do uspeha, obično nastupa period
inkubacija u kome se stvaraoci više ne bave isključivo problemom koji su
postaviii. Oni često i namerno izbegavaju da se daljc intenzivno bave pro-
biemom čije ih je uzaludno pokušavanje rešenja zamorilo. Taj period ne-
bavljenja, ili bar ne vise intenzivnog bavljenja sa problemom, može biti kra-
ci ili duži. Posle odredenog perioda inkubacije često doiazi odjednom do
ideje kako će se uspešno rešiti problem.Taj momenat u kome tražimo re-
šenje koje kao da odjednom sine stvaraocu naziva se iluminacijom, Dosca
je stvaralaca koji navode da im je iznenada, a kada većnisu intenzivno raz-
mišljali o problemu, došla ideja kako će postavljeni probiem rešiti. Cct\'r-
ta faza je verifikacija ili provcravanje. Prihvaćeno rešenje se primcnjuje,
provcrava njegova podesnost i problem do kraja resava.

N e može se reći da se u procesu stvaralačkog mišljenja ove četiri faze uvek

jasno odvajaju. Uvekse, medutim, jasno ističu dve od njih, koje su i najva-
žnije za stvaralačko mišijenje. To su, prvo, aktivan i naporan misaoni rad
kojim se upoznaje sa problemom i utkom se prikujblja materijal potreban
za njegovo rešenjc.I, drugo, nalaženje ideje u kom pravcu treba tražiti re-
šenja i načina i sredstava kojima će se rešavati problem.

PLTANJA I ZAUACI

1. Kada govorimo o problemu i o rešavanju problema mišljenjem?

2. Kakva je uloga pokušavanja u rešavanju problema?
3. Koje faze u rešavanju problema i koje vrste pokušavanja razlikuje Dunkerr
4. Prikažitc na primcru (koji navodi Dunker) faze i karakteristike procesa
rešavanja problema.
5. Sta je direkcijapri rešavanju problcma i kakvo je njeno delovanje?
6. Prikažite Majerov ogled kojim se pokazuje značaj ispravne direkcijć za re-
šavanje problema.
7. Koji činioci (u vczi sa problemom koji se rešava) utiču na uspeh u rcšava-
nju problema?
8. Navedite lične faktore koji su značajni za uspeh u rešavanju problema.
9. Na koju čestu smctnju u rešavanju problema ukazujc Lačensov oglcd sa
presipanjem vode? Prikažite taj ogled.
10. Naveditc neke od praittičnih saveta za uspeh u rešavanju problema.
11. Kojc je uže a koje šire značenje pojma stvaralačkog mišljenja?
12. Koje su, prema Gilfordu, karakteristike stvaralačkog mišljenja?
13. ICoje sc čctiri fazc stvaralačkog mišljenja često raziilaiju i šta ih karakterišc?
 Individualne razlike u sposobnosti misljenja
Postoje iridividualne razlike u uspešnosti mišljenia i u načinu mišljenja. 0 tim razlikama
govori se ponekad kao, na primer, kod nekih sovjetskih psihologa, kao o razlikama u svoj-
srvimfl imi:i ili svojstvima mišlienja. Kao najvflžnija svojstva misijenja ii kojima poscojt;
individualne razlike pominju sovjetski prikazi: elastičnost, kritičnost, samostalnost, kon-
lu etnost, širinu, dubirtu i brzinu mišljenja. Eiastičnost mišljcnja sastojala bi se u sposob-
nosti nalaženja novih t raznovrsnijih rešenja i u sprcmnosti napuštanja dotad korišćenih
ali ncuspcšnih načina rcšavanja nckogproblcma. Kritičnost mišijenjasastojaJa bise u pro-
vcravanju postavki od kojih se polazi u tešavanju problema i provcravanju zakJjučaka do
kojih se do3azi, kao i u uvidanju dobrih i siabih razloga za donete zaključke. Samosrai-
nost se ogleda u mogućnosti da se uočavajuproblemi i sopstvenim naporom traže i nala-
ze rešcnja. Konkrctnost mišljenja bila bi u sposobnosri da sc u procesu mišljcnja pored
apstraktnih uopštavanja uzimaju u obzir i posebni usiovi, važni za pitanje o kome se raz-
mižlja. Širinom uma označava se umešnost da sc s uspehom razmišija o raznim piranji-
ma iz raznih oblasti pojava. Pod dubinom podrazumeva se prodiranjc u suštinu piranja,
traženjc i otkrivanje ne samo bližih nego i daljili uzroka neka pojave i razmatranje pro-
blema u njegovoj mnogostrukoj povezanosti. Brzina mišljenja, najzad, ogledala bi sc: u
sposobnosti da se za kratko vreme nalaze uspcšna rcšcnja problema. —

O pomenutim svojstvima uraa govorc autori, koji ih navode, više na osnovu uopštavanja
iz svakodnevnog iskastva, a manjc na osnovu sistematskog istraživanja individualnih raz-
iikau sposobnosti i načinima mišljenja. Sistematski sc pokušavaju utvrditi uzroci indivi-
dualnih razlika u uspešnosti mišljcnja i u načinima mišijenja ispttivanjem intcligcncijc i
njcne prirode.

f^lJefimctja intetigencije^priroda inteligencije

I n d i v i d u a l n e razlike u uspešnosti mišljcnja redovno se označavaju kao raz-
l i k e u inteligcnciji. Inteligencija se različito defutiše: kao s p o s o b n o s t da sc
n a u č i n o v o i d o t a d n e p o z n a t o , kao s p o s o b n o s t za formiranje apstraktnih
p o j m o v a i za apstraktno mišljenje; kao s p o s o b n o s t prilagodavanja i snala-
ž e n j a u n o v i m siruacijama. N a j č e š č e s e navodi odredenje: i n t e l i g e n c n a je
^ p o s o b n o ž J L s n a l a / t t n j ^ u n o v i m s i t u a d j a m a . P o š t o je intcligencija s p o -
s o b n o s t rešavanja problema p u t e m mišljenja, kao suštinska psihička aktiv-
n o s t koja se upražnjava pri i n t e k g e n t n o m ponašanju, m o ž e se smatrati da

217
je uvidanje bitnih odnosa u problemnoj situaciji. A bitnim i značajnim
odnosima označavamo one koji su od važnosti za rešenje problema, ZJI sna-
laženje u situaciji koja j e z a nas nova.

Postoji spor i o tome d a l i j e inteligencijajednajedinst\'ena sposobnost

ili se sastoji od odredenogbrojarazličitih posebnih sposobnosti, da li je
opšta sposobnost koja dolazi do izražaja kod biio koje aktivnosti koja se
može nazvati inteligencijom ili postoji više nezavisnih vrsra inteligencijc.
Ispitivanja vršena posebnim računskim postupkom koji se naziva faktor-
skom analizom dala su delimičan odgovor na ovo pitanje.

Svi se istraživači slažu u tome da pored opšte sposobnosti postoje i poseb-

ne. Razlika je medutim u tome kakav im se značaj pridaje i koje se od po-
sebnih sposobnosti razlikuju. Moguće je navesti tri shvatanja o prirodi i
vezi ovih sposobnosti. U toku proučavanja prirode inteligencije najpre je,
kao što je to činio Spirman, istican značaj jedinstvene opšte sposobnosti.
Zatim je preovladalo shvatanje da za inteiigentno ponašanje značajnu ulo-
gu ima odredeni ograničeni broj posebnih ili primarnih sposobnosti. Ta-
kvo je mišljenje zastupaoTerston. Istražujući dalje strukturu inteligencije,
neki su autori, pre svega Gilford,zakIjučiii da postoji veoma veliki broj raz-
ličitih sposobnostt. Danas opet mnogi stručnjaci smatraju da opšta spo-
sobnosr ima veći značaj nego što joj se pridavao u toku poslednjih deserak
godina kada se faktorskom analizom došlo do zaključka da postoji 150 i
više sposobnosti.

P o s t u p a k faktorske analize pri ispitivanju prirode ili strukture inteligencije sastoji se u

zadavanju velikog broja različitih vrsta zadataka, rcdovno testova intcligencije, vecem bro-
ju lica. Nckima od tih zadataka proverava se kakva je sposobnost razumevanja različitili
verbalnih formulacija ili kakva je sposobnost nalaženja novih reči ih sposobnost uopšta-
v a n j a i z d a t i h podataka. Drugim zadacima proverava se sposobnost opcrisanja brojevima
i obavljanja različidh računskih operacija.Trećima se provcrava umešnost rešavanja raz-
ličitih tehničkih problema i snalaženja u prosroru, itd. N a osnovu rezultata reŠenja u ta-
kvim zadacima, ispituje se z a svakog ispitanika kolika je korelacija, podudarnost, medu
rczultatima u rešavanju različitih zadataka. Ako postoji visoka korelacija, onda je oprav-
dano prctpostaviti da je uzrok podudarnocti za uspeh u rešavanju odredene grupe zada-
taka postojanje jednog faktora, jcdne posebne sposobnosu koja omogućava da se zadaci
koji uiaze u tu grupu uspEŽno reše. 'V

Prvi je primenio ovakav postupak fakrorske analize u ispirivanju sposobnosti engleski psi-
holog Spirman. O n je na osnovu svojih rezultata postavio tcoriju dvaju faktora. Uspch
u svakom poslu, zakljućio jc Spirman, zavisi od dve grupe faktora: od jednog opštcg ili
generainog faktora, koji odgovai a onome sto nazivamo inteiigencijom, i od višc poseb-
nih ili spccifičnih faktora važjiih za uspešno obavljanje odredenih vrsta poslova. Opšti ili
g (generalni) faktor prcdstavlja ono što se obično označava inteiigcncijom. O n j e najva-
zniji za intehgentno ponašanje. Specifični faktori koji dolaze prvenstveno do izražaja u
uspešnosri u pojedinim vrstama aktivnosti rezultat su posebnog'interesovanjaza tu ak-
tivnost i posebnog vežbanja i iskustva. Pošto je utvrdio da i medu pojedinbn grupaina spe-
cifičniii faktora postoji koreladja,Spirman je zaključio dapostoji i trcća vrsta faktora ko-
je je on nazvaogrupnim faktorima. • :.,,

Z a proučavanje stnikture inteiigcncije naročito su vredna istraživanja vršena, takode, po-

stupkom faktorske analize, koja je izvršio američki psihologTerston (L. Thurstone). Po
n j e m u uspešno rešavanje različiuh vrsta problema zavisi od odredenogbrojaposebnih
faktora (on ih je našao sedam) koji svi u većoj iii manjoj mcri učestvuju pri inteligentnim
r a d n j a m a , a u izvesnoj merj i od jednog opšteg faktora. O d Spirmanovog.Terstonovo
shvatanje se razlikuje po tome što on smatra da pod intehgencijom treba podrazumevati
kombinaciju svin sedam posebnih faktora i opštcg faktora, i štoTerston pridaje većizna-
čaj onim posebnim faktorima. Ovih sedam faktora kojc jeTcrston nazvao p r i m a r n i m
s p o s o b n o s t i m a bili bi: 1) W-faktor ilt sposobno9t rečitosti, a koji.se manifestuje u iakom
naiaženju reči, bogatstvu rečnika i lakom i tecnom jezičkom izražavanju; 2) ^-faktor ili
sposobnost za razumevanje rcčima formuiisanih sadržaja- 3) /V-faktor ili numerički fak-
tor, sposobnost uspešnog operisanja brojevima, prvenstveno pri osnovnim računskim ope-
racijama; 4) 5-faktor ili spacijalni faktor, sposobnost predstavijanja i zamišljanja p r o -
stornih odnosa; 5) iVf-faktor lli faktor memorisanja, sposobnost zadržavanja i obnavljanja
utisaka, pre svcga takvih koji se pamte mehanički; 6) F-faktor iii faktor pcrcipiranja (opa-
žanja) koji se ogleda u sposobnosti brzog uočavanja objekata i u zapažanju i malih razli-
ka, pre svega posredstvom vjda i 7) i ? - f a k t o r j l i faktor rezonovanja koji se oglcda u spo-
sobnosti nalaženja opštih'principa i izvodenja praviia i zakonitosti iz datih podntaka.
M n o g i stručnjaci slnžu se suTerstonovim shvatanjem o strukturi intcligcncije i n a p i t a -
nje o piirodi inteiigendje odgovaraju: ona nijc ni jcdinstvcna sposobnosr, niti jcdnoscav-
no suina različitih posebnih sposobnosti nego je složena sposobnost koju ćine opšta spo-
sobnost, koja u izvesnoj, vcćoj ili manjoj meri dolazi uvek do izražaja, zajedno sa odredenim
brojem poscbnih sposobnosti.

Proučavanje strukture inteiigcncije pomOĆu faktorske anaiize nastavili su mnogi istraži-

vači. Njihovi sc rezultati u izvesnoj mcri raziikuju od lerstonovih. Ali ipak sva istraživa-
nja pokazuju da pri rešavanju različitih probiema uspeh ne zavisi samo od jedne sposob-
nosti nego od više njih. A i sposobnosri i faktori (o kojima na osnovu istraživanja zaključuju
da čine inteligenciju) u velikoj meri predstavljaju slične sposobnosti onima na koje su uka-
zali Spirman iTerston, iako novija istraživanja navode mnogo vcći broj faktora i sposob-
nosti nego što su ih oni našli.

Vrše6 brojna istraživania faktorskom anahzom sposobnosti,jedan od najpoznatijih savre-

m e n i h istraživača u toj oblasti, američki psiholog Gilford (P. Guilford) nalazi da inteli-
genciju ili intelekt, kako se on izražava, sačinjava v e o m a veliki broj faktora. Ove faktorc
m o ž e m o da grupišemo u pet grupu: 1) sposobnost pamćenja - od kojih zavisi zadržavajije
i obnavljanje raznih vrta utis'aka;2) kognitivne sposobnosti - od kojih zavisi uočavanje po-
dataka i osetljivosc za nalaženje pnoblema; 3) sposobnosti konvergentnog mišljenja- od
kojihzavisi sposobnost da se dosledno ide ka nalaženju rcšenja u pravcu koji jc označen
zadatkom; 4) Sposobnostr divergentnog miŠljenja kojc se ogk-daju u bogatstvu ideja, ori-
ginalnosti,kreativnosti i u mogućnosti da se za dati probiem nade više dobrih rešcnjav
5) sposobnosd evaluativnog mišljenja koje se oglcdaju u kritičnosti i tačnom ocenjivanju
šta je ispcavno a šta nije. Svaka od ovih grupa sposobnosti sastoji sc od većeg broja poseb-
nih sposobnosti, i to jc uzrok razlikama u vrstama inteligencije. G d e su više razvijenc eva-
luativne sposobnosti, imamo posJa sa takozvanom kritičkom inteligencijom, kojauspcšno
analizira i ocenjuje data tuda rešenja. A gde jc razvijcna naročito sposobnost divergencnog
mišljcnja, imamo živu stvaralačku inteligenclju,

JMferenje inteli^enc^e^ testoui inteligencije

Odavno je uočeno da se ljudi razlikuju po svojim intelektualnim sposob-
nostima i da u velikoj meri uspeh u različitirn poslovima zavisi od stepena
razvijenosti ovih sposobnosti. Da bi se mogao predvidati uspeh odraslih
osoba na različirim poslovima koriščeni su razni postupci ocenjivanja nji-
hove inteligencije, D u g o su, medutim, ti postupci bili dosta proizvoljni i
dosta nesigurni.Traženo jc zbog toga neko sredstvo kojim će btti raoguć-
no sigumije ut\Tditi kolika je inteligencija određene osobe i pomoču koga
će svi koji ga budu upotrebljavali doći do istih ocena o inteligenciji poje-
dinaca. Smatra se da takvo sredstvo predstavijaju testovi inteligencije.

Testovi inteiigencije, kao i svi testovi uopšte, predstavljaju (kao što je to iz-
neto u izlaganju o.metodama i tehnikama psihologije) skup zadatalcaza
k o j e j e n a o s n o v u p r e t h o d n o g i s p i t i v a n j a .utvrdeno na koji ih način treba
postavljati i na koji način trcba ocenjivati rezultatc koji se dobijaju njiho-
vim rešenjem, i za koji su skup zadataka, pored toga, utvrđene merne lca-
rakteristtke - valjanosti, pouzdanosti i objektivnosti. Sistem zadataka
koji lmaju svc pomenute osobine a služeza un.rrdivanje stepena mteligen-
cije nazivaju se testovima inteligencije.

Prvi test inteligencije konstruisali su francuski natičnici B i n e i S i m o n

(A. Binet i T. Simon) 1905. godine. Taj tcst bio je nametijen pronalaženju
dece koja nisu u stanju da prate redovnu nastavu., a da bi se, radeći poseb-
no sa tom decom, omogućilo da i ona uspešno napreduju u nastavi. Kine
je, da bi utvrdio koja će deca moći akoja neće moći pratiti redovnu nasta-
vu} posle dužeg proveravanja snstavio odreden broi zadatalca kojima je is-
pitivao da li deca mogu da shvate pojedine vrste problema, da li su usta-
nju da nadu rešenja za njih, i da li su dovoljno kridčna da ocene vrednost
svojih rešenja.Tri godina kasnije, Bine je dalje razvio ispitivanje inteligen-
cije. Buduci da 1 inteligencija raste sa uzrastom, a starija deca su sposobni-
ja ža rešavanje različitih zadataka nego mlada, Bine je odabrao po pet za-
dataka za svaku godinu starosti. Izdvojio je takve zadatke koje većina dece
na odredenom uzrastu uspešno rešava, ali koje ne uspeva da reši većina mla-
de dece. Koristeći ove zadatke on je morao da odredi uinni uzrast svakog
ispitanog deteta. Dete od sedam godina koje je u stanju da reši svezadat-
ke predvideneza ni godinu, kao i svezadatke za ranije godine, a nije u sta-
nju da reši zadatke za kasnije g o d i n e - ima umni uzrast od 7 godina.Nje-
gov umni uzrast podudara se sa njegovim kalendarskim iU hronološkim
uzrasrom. Ali ne moraju uvek da se umni i kalendarski uzrast podudaraju,
iako je tako kod većine dece. Ako neko dete od 7 godina rešava neke od
zadataka predvidene i za starije godine, njegov je umni uzrast viši od nje-
govog kalendarskog uzrasta 1 njegova inteligencija iznad prosečne. Ako
pak ne resava ni sve zadatke za sedmu godinu ili neke ranije godine, onda
je njegov umni uzrast ispod njegovog kaiendarskog uzrasta i njegova inte-
ligencija ispod prosečne. Sa Bineovim testovima počelo je tako ne samo
pouzdanije ispitivanje inteligencije nego i merenje inteligencije.

Polazeći od ispitivanja Bineovim postupkom, naden je način i za brojno

izražavanje stepena inteligencijc, za izračunavanje visine koeficijenta ili ko-
ličnikainteligencije. Količnikinteligencije izračunava se pojednostavnoj
formuh:
IO^JdlL x 100,
KU

gdc je IQ količnikinteligencije, MUluentalni uzras^a if[/kalcndarsiu uz-

rast. Ako se za neko dete urvrdi da se njegov mcntalni uzrasr tačno podu-
dara sa kalcndarskim uzrastom, onda će njegov IQ biti tačno 100, (7/7 x
x 100). Ako je njegov umni uzrast iznad njegovog kalendarskog, ako na
primer dete od 7 godina pokazuje umni uzrasc od 8 godina, onda će nje-
gov količnik inteligencije biti iznad 100, u navedenom primeru on će iz-
nositi 114, (8/7 -100). Ako je pak njcgov umni uzrast ispod njegovog ka-
lendarskog, ako na primer kod nekog deteta od 7 godina nademo da je
njegov umni uzrast 6 godina, onda će njegov količnik inteligencije biti is-
pod prosečnoga, u konlcretnom slučaju iznosiće 85, (6/7 x 100).
 Ugledanjem na Bineov test konstruisan je vetiki broj drugih restova za is-
pitivanje inteligencije u mnogim zemljama. Kod nas je po uzoru na Bine-
ov test izraden test inreligencije B. Stevanovic'a, poznat pod nazivom „Be-
ogradska revizija Bine-Simenove skale".

U „Beogradskoj reviziji" nalazi sc za svaku godinu po Šesc zadataka, tako da rešcnje sva-
kog od zadataka ima vrednost od po dva mcseca umnoguzrasca. Zadaci su izabrani po-
sle brižljivog proveravanja na velikom uzorku dece i omladine iz naše zemljc, Urvrdene
su norme za ocenjivanje uspeha, a koje su blaže za seosku nego za gradsku decu. Data su
opširna uputstva za tumačenje odgovora ispitanika. Test se pokazao vcorna uspešnim i još
se danas mnogo korisri. Radi boljeg upoznavanja sa tim kako izgJedaju zadaci u tcstovi-
ma, navcštfemo zadatke koji se naiaze.uovom.restu za decu od 7 godina.To su sledcci za-
daci.
1. Opis dveju od tri pokazane slike.
2. Označavanjc četiri glavne boje.
3. Ponavljanje šest brojeva.
4. Navodenje razlilut izmedu dve stvari, na primer izmcdu leptira i buvc, kamena i jajeca,
daske i stakla.
5. Prccrtavanjc romba olovkom.
6. Brojanje unatrag od 20 do 1, s lim da sc nc pravi više od jedne greškc.

I Koliko ima kocki u svakom skupu? Fć

II Koji je put kroz lavirint najkraći?

lx|>! |o lo |o|x lx b|xlx lx h l o l o l n h I v I n i ^ T l T

ILI Proditfi
III n'\7
Produži niz

Slika 38. - Primcri zadataka iz navedenih tcstova intcligcncije

222
Testovi inteligencije mogu se koristiti ne samo za merenje inteligencije dc-
ce nego i z a merenje inteligencije odraslih o s o b a . T e s t o v i inteligencije mo-
gu biti verbalni i neverbalni. Verbalni testovi inteligencije takvi su testo-
vi u kojima su zackci formulisani rečima i kod kojih treba rečima i odgovarati
na zadatke. Neverbalni testovi sn testovi pri kojima ne treba koristiti go-
vor nego sc zadaci rešavaju rukovanjem predmetima ili slikama.Testovi in-
teligencije, nadalje, mogu biti individualni i grupni. Individuaini testovi
su oni testovi pomoću kojih ispitivač ispituje inteligenciju svakog ispitani-
ka ponaosob. Grupnim testovima mogućno je istovremeno ispitivati inte-
ligenciju čitave jedne grupe ispitanika.

Danas postoji veoma vel'!K.broj različitih te'stova inteligendje, verbalnih i neverbalnih,

'individualnih i grupnih, Medu veotna često korišćene spadaju razne prerade Bineovog
testa, Veksterov {Wechs]er) test inteligencije za decu i odtasie i Ravenove (Raven) pro-
gresivne matrice. Nekoliko primeta zadataka iz jednog nevcrbalnog tcsta intdigencije
prikazano je u sLici 38.

T kod nas je konstruisano više dobrih testova inteligencije. Pored pomenutog testa, na-
zvanog „Beogradska ievizija",B. Stevanovićje izradio jedan grupni verbalni testza ispi-
tivanje inteligencije. Nekoliko uspešno primenjivanih testova inteligendje konstruisao je,
sam ili sa. saradnicima, i Z. Bujas: test poznat pod nazivom ,,M-serija", grupni test irite-
ligencije na-zvan „BOB-test", i nekoliko novijih testova iriteligencije kojima se više nego
postojećim testovimaispitujusposobnost kombinovanja i stvaralačko mišljenje.

Testovi intcligcncije mogu se koristiti za razne svrhe. Pomoću njih je mo-

guće sapribliinom tačnošću oceniti razvijenost sposobnosti mišljenja po-
jedinaca. Njihovom pomoći moguće je, izmedu ostalog, utvrditi da R je ne-
uspeh u učenju kod pojedinih učenika izazvan njihovom nesposobnošću
za ućenje ili nekim drugim uzrokom i pokazati da li učenici postižu onaj
uspeh koji bi prema svojim sposobnostima mogli. Oni se koriste i prilikom
odvajanja u posebna odeljenja one dece koja zbog toga što su slabije um-
no razvijena ne mogu da pratc rcdovnu nastavu. Pokazali su se korisnim i
u predviđanju uspešnog obavljanja raziičitih poslova i zanimanja (a koja
zahtevaju određen stepen inteligencije), pa se u mnogim zemljama, a i kod
nas, koriste pri izboru Ijudi za pojedina zanimanja i pri savetovanju poje-
dinaca koje zanimanje da izaberu.
 Treba, medutim, naglasiti da testovi ne otkrivaju sa punom sigurnošću in-
teligenciju svakog pojedinca i da na osnovu rezultata postignudh na testo-
vima ne možemo sa potpunom pouzdanošću predvideti budući uspeh u
različitim posiovima svakoga pojedinca. Uzroka da testovi nemaju apso-
lutnu vrednost, da nisu sasvim sigurno sredstvo za utvrdivanje stvame in-
teligencije (da nisu apsolutno sigumo dijagnostičko sredstvo) i da nisu sa-
svim pouzdano srcdstvo za predvidanje budućeg uspehii u poslu i u životu
(apsolutno sigurno prognostičko sredstvo) - ima više,

Postoje pre svega dvauzroka da testovi intcligencije nisu sasvim sigurno

sredstvo utvrdivanja stvarne inteligencije pojedinca. Prvi uzrok leži u to-
m e što se testovima inteligencije meri sposobnost mišljenja, kakva je ojra
u odredenom trenutku, do lcoga stepena se razvila, a razvitak inteligencije
zavisi i od uslovaukojimajepojc&inacživeo i ži\d. D a je on živeo u bo-
ljim uslovima, verovatno bi imao i viši stepen inteligencije; a ako bude ubu-
duće imao boLje usiove za razvitak intehgencije, verovatno je da će njego-
va inteligencija biti viša nego što je u momcritu ispitivanja. Testovima
inteligencije uvek merimo rezultatdelovanjaučenja na nasleđemdaturo-
deni kapacitet ili potencijal inteligencije. Drugi je glavni uzrok njihove
samo relativne vrednosti što odgovori pojedinca na zadatke u testovima ne
zavisesamo od sposobnosti mišljenja ispitanikanego i od njegovogzna-
nja i iskustva. lako se nastoje izabrati takvi zadaci za testove da individu-
alno znanje i opsta kultura sredine u kojoj ispitanici žive ne utiču na od-
govore (nego da se testovima utvrdi samo sposobnost mišljenja bez obzira
na stečeno znanje i razliku u znanju), nemoguće je u potpunosti izbeći
kav uticaj. Z b o g toga testovi konscruisani u jednoj zemlji ne mogu se bez~^
proveravanja njihove podesnosti i bez.posebnog prilagodavanja koristiti z a ^ S
ispitivanje u drugoj zemlji.

Testovi inteligencije imaju i druga ogranićenja. Svakim od testova inteligencije prover.t- -

va se u većoj jneri razvijenost nckiii sposobnosti više n e g o nelcih drugih, iako one s v c ^ .
zajedno čine inteligenciju. B'tne—Simonova skaia, na primerj ka.o i ostali vecbalni testovi,--—-
uspcšnijc ispituje verbalne nego ostaJe sposobnosti. Drugim tcstovima potpunije se utvr-
duje sposobnost prostornog predstavijanja ili neke tehničke sposobnosti od eposobnosci
zakijučivanja pomoću reči. Koja će vrsta zadataka biti pretežno data u testovima, zavisi [
od rogakojim se sposobnostima pridnje veća važnost u pojedinoj kuiturnoj sredini. Na
razultate testova utiče i zalaganje ispitanilca pri njihovom rešavanju. Da bi rezukati bili
relativno sigurni, potrebno je da svi ispitaniciulažu puni n a p o r u rešavanje zadatakau te-
Stu, a to ponckad pojedinci ne čine ili zbog toga što nisu dovolino motivisani ili zbog t o j

224
Medutim, iako rešenje problema slepim pokušavanjem nije mišljenje, mi
i pri rešavanju probiema mišljenjem koristimo polcušavanje, Pokušavanje
j e redovno sastavni deo rešavanja problema kod čoveka i kad koristi mi-
šljenje; ono nam pomaže da bolje upoznamo situaciju u kojoj treba da se
snađemo. U početku rešavanja problema pokušavanje može biti potpuno
slepo pokušavanje ili pokušavanje nasumice, Ono je slepo utoliko više uko-
liko je situacija neobičnija i nepoznatija. Ali u produžetku rešavanja poku-
šavanje ne ostaje siepo nego kod čoveka, po pravilu, postaje usmereno na-
stojarije da se problem što odredenije postavi, da se konkretizuje j. da se od
opštijih, manje odredenih načina rešavanja dođe do odredenih načina i naj-
zad do jednog sasvim konkietnog postupka koji će dovesti do uspeha. Za-
mišijeni pokušaji kojima čovek nastoji da savlada teškoće postaju hipote-
ze v pretpostavke da se rešenje možda ostvari na neki odredeni način, a
pokušavanje rešenja prema zamisli predstavlja proveravanje tih hipoteza.
Zato i pokušaji koji ne dovode do cilja nisu nekor'isni, oni nas približava-
ju uspešnom rešenju.

Jedan psiholog, proučavajući proces rešavanja problema (K. Duncker) tia

osnovu većeg broja ogleda zaldjučuje da čovek kad naide na probiem naj-
prevrši uopštene pokušaje.Tim pokušajima nastoji da se orijentiše u kom
pravcu da traži rešenje. Slede zatim odredeni pokusaji, koje on naziva funk-
cionalnim pokušajima, a sastoji se u traženju načina kako da se postupi,
kao i u postavljanju odredenih pretpostavld o tome šta će se dogoditi ako
na određeni način posrupimo.Treći srupanj u procesu resavanja problema
i treću vrstu pokušaja predstavlja pokušavanje sasvim ođređenih postu-
paka od kojih se očekuje da će dovcsti do definmvnog uspeha. Ako takvi
specifični pokušaji ne uspcju, traže se drugačiji specifični postupci. Ako
čovek ni tada ne uspe, on može da traži novu orijentaciju u rešavanju pro-
blema.

O v a k w tok procesa rešcnja probiema i ovc vrste pokušavanja u procesu rešavanja ilustru-
j e ovaj istraiivač analizom jednog svog ogleda. O n je svojim ispitanicima posravio slede-
ct problem. Rekao im jc da pretpostave da neki čovekirna rak u stomaku koji se ne mo-
že operisati. Ali ako se upotrebi zračenje, moći će se unilriti tumor. Problcm je u tomc
kako postići da zraci budu dovoljno intenzivni, a da istovremeno ne unište zdravo tkivo
koje olcružuje tumor. Zahtevaoje odsvojih ispitanika da glasno misle i registrovaoje nji-
hove izjave i onda ih analizirao. Ispitamci su najprc iznosili opšte ideje (vršiii uopštene
pokušaje), predlagali su da treba izbeći dodir zraka i zdravog tkiva, da zdravi deo treba
učiniti neosetljivim, da treba smanjiti intenzitet zraka dok prolazc zdravini tkivom. Ali

222
 takve opšte ideje još nisu davale resenja. Sledili su prediozi o odredenim načinima reša-
vanja, a koji su se nadovezivali na iznesene opsce ideje (funkdonalni polcušaji). Ispitani-
ci su prcdlagali: treba koristiri slobodan put do stomaka - put u kome ncma ckiva, creba
uneti hemikalije koje će učiniti tkivo neosedjivim, zracima su periferije treba dati slabiji
intenzitet, a na tumor koncentrisati jaće zrake.To su bile ideje o načinu rešavanja proble-
ma od kojih, medutim, ni jedna nije'definidvno rešavala problem.Trebalo jc odrediri i
specifični postupak kojim bi se mogao ostvariti neki od predloženih načina. Prva dva od
pomenutih predloga nisu dovodila do nalaženja takvog postupka. Oni koji su došli do ko-
načnog rešenja prihvatali su treći od pomenutih funkcionalnih rešenja (da zrake treba
koncentrisati prema tumoru) i doŠli su do nalaženjaspecifičnog postupka koji dovodi do
uspeha - do zaključkada treba koristiti sočivo koje će omogućiti da se intenzivni zraci
uprave samo na boiesni/deo stomaka.

D irekcija p ri reia va nju p ro blerna

V ć o m a važan m o m e n a t u procesu rešavanja problema predstavlja o d r e d i -
v a n j e pravca u k o m ć e s e t r a ž i t i rešenje. T a k v o odredivanje pravca n a z i -
v a m o direkcijom ili m o d e l o m traganja. U s v o j e n a direkcija u s m e r a v a s v e
n a š e m e n t a l n e p r o c e s e - o n a odreduje na šta ć e m o obratiti p a ž n j u , koja
ć e se znanja i predstave obnavljati, kako ć e se pojedini p o d a c i p o v e z i v a t i .
A k o je ona pogrešna, n e ć e m o uspeti u rešavanju probiema. K a d se, na pri-
mcr, nalazimo pred z a d a t k o m da rešimo n e k i m a r e m a d č k i p r o b l e m , mi.će--
m o ga relativno brzo resiti ako z n a m o na koji način ovu vrsni m a t e m a t i č -
Idh problema treba rešavati. O v o znanje o naČinu koji treba koristiti shiži
n a m kao direkcija pri rcšavanju zadataka.

ZnaČaj direkcije za uspeh u rešavanju problema prikazaćemo na još jednom primeru.

Datc namje šest Štapića, na primer, šestšibica, i postavljen zadatakdaod njih konstru-
išcmo četiri trougla. U" oglcdima u kojima je takavzadatak postavljen ispitanicima, a ni-
je im data nikakva drtiga orijentacija, nijcdan od ispitanika nije uspeo da teši zadatak.
Ispitivač je onda napomenuo da zadatakTreba rešavad tako da svaka šibica bude strani-
ca dva trougla, Sada je izvescan broj uspeo da reši zadatak jcr im je uputscvo služilo kao
direkcija. Kad je još preciznije orijentisan zadatak i kad je ispitivač saopštio da rcšenje
treba tražiti u trodimenzionalnom prostoru a ne u dvodimenzionalnom prostoru, svi su
ispitanici uspeli da reše taj zadatak. Oni susadau tomeuspeli jersu imali jasnu direkci-
ju u kom pravcu trcba tražiti rešcnjc problema. Upravo zbog toga što u počerku ispiri-
varija nisu imali pravilnu direkciju nego su smarrali da rešenje rreba da bude u dvodi-
menzionainom prostoru, u kome za ovaj problcm nema rešenja, ispitanici nisu u početku
uspevaii. Ovaj zadarak i njegovo rešcnje prikazani su u slici 36,

223
 Slika 36. - Probiem konstjrui^nja trouglova. od šest šibica

Kako ustrajanjc na navilaiutimpostupcima i naviknutoj upotrebi pred-

m e t a o t e i a v a i onemogućavarešavanje problema, a kako sposobnost da
se nalaze različiti i novi pristupi rešenju i nove neuobičajene upotrebepred-
meta dovodi do uspeha u rešavanju problema - pokazuju i eksperimenti
p s i h o l o g a M a j e r a (N. R. Maier). U jednom od njegovih ogledazahtevano
je od ispitanika da povežu krajeve dva konopa koja su visila sa tavanice. Aii
k o n o p i su biii jedan od drugoga toliko udaljeni da ispitanicl kad su uhva-
tili jedan nisu mogli doseći drugi. M o g u ć n o rešenje sastojalo se u tome da
ispitanik zanjise jedan od konopa, napravi o d njega klatno i da prihvati ko-
n o p držeći drugi u ruci, kad mu se približi. U prostoriji su se nalazila kle-
šta koja je bilo moguće zavezati za konop i tako napravi klatno. Medutim,
subjektima je prepušteno da sami traže rešenje. Oni nisu uspevali da reše
ovaj zadatak sve dok im nije usmerena pažnja na to da je mogućno kori-
stiti klešta za to da se od jednog konopa napravi^klatno. Sve dok ntsu ot-
krili da se neki preamet može koristiti i za drugu funkciju a ne samo za
o n u na koju su naučili da se koristi, da se Idešta mogai koristiti ne samo za
vađenje eksera, nego i kao uteg pomoću koga je mogućno napraviti kiat-
no, ispitanici nisu uspeli rešiti problem.Trebalo je o s l o b o d i t i se šablonau
m i s l j e n j u , promeniti direkcijunušljenja, postati fleksibtlan ili pokretljiv
u svom mišljenju - da bi se došlo do rešenja.

I z ovih, kao i iz drugih istraživanja proizilazi da mi moramo, da bismo us-

peli rešiti ncki problem, upraviti našu mentalnu aktivnost u odredenom
pravcu, u odredenoj direkciji. A k o takva direkcija ne dovodi do rešenja,
moramo je izmeniti. Direkcija m o ž e biti opštija koja - kao što je biio po~
menuto u ranijem primeru - samo orijcntiše u kome pravcu treba tražiti
rešenje, a može biti i određenija i ukaztvati na način i na sredstva kojima
će se tražiti rešenje problema.

Faktori koji utiču na nspeh u resavanjuproblema

N a uspeh u rešavanju probiema utiče veći broj činilaca. M i još nedovolj-
no poznajemo sve faktore koji utiču na izbor pravca, načina i sredstava re-
šcnja problema i time na uspeh u rešenju probiema. Ali istraživanja uka-
zuju na izvestan broj takvih činilaca. M i m o ž e m o razLikovati dve grupe
takvih faktora. Prvi su u vezi sa samim problemom koji treba rešiti, a dru-
gi u vezi sa iičnosti i osobinama ličnosti onoga koji rešava problem.

M e d u činioce iz prve grupe ubrajaju se organizacija i raspored e l e m e n a -

t a i podataka važnih za rešenje problema. Prostorni problemi lakše će se
rešiti ako su svi takvi e l e m e n d u vidnom polju, ako su grupisani ili ako su
u takvom medusobnom položaju da se veze medu elementima - koje tre-
ba uočiti da bi se rešio problem - lakše zapažaju, Teže je, na primer, rcsiti
zadatakizračunavanja površine kvadrata na ostiovu poznavanja dužine p o -
luprečnika u njemu upisanog kruga kad je poiuprečnik ctatu položaju u ko-
me ga vidimo u figuri đ, u slici 37, nego u položaju u figuri b. Lakše je re-
šiti zadatak iz figure b z b o g toga što se poluprečnik kruga opaža u ovoj
figuri kao pola stranice kvadrata, a što nije tako uočljivo iz. figure a.

U s p e h u resavanju probiema
zavisi često o d broja i v r s t e
podataka kojima r a s p o l a ž e -
mo. Potreban jc uvek odrede-
ni broj podataka. A i i suviše
veliki broj podataka, a naroči-
to takvih koji nisu bitni za re-
šavanje problema, otežava njc-
a) b)
govo rcšenje. U takvom
Slika 37.- Probiem nolažcnja površinc slučaju 3ako se dogada da mi
kvadrata pomoču poluprećnika upisanog pažnju obratimo na n e b i t n e
podatke za uspešno rešavanje probiema i da nismo u stanju da između velikog
broja podataka ocenimo koji su važni za uspch u rešavanju problcma.

Medu faktorima u vezi sa ličnošću onoga koji rešava problem svakako ima
veliki značaj znanje iz oblasti u koju problem spada. Mehaničke probleme
rešava uspešnije onaj koji ima više znanja iz mehanike, a matematičke neko
ko zna bolje matematiku. Ali ispitivanja pokazuju dajeza rešavanje mnogih
problemnih situacija od koristi samorono znanjekojimase mielastično slu-
žimo r koje smo u sta'nju da podešavamo i menjamo u skiadu sa datom situ-
acijorm Ako je znanje neelastično, ako mi naše iskustvo ne umemo da pri-
menjujemo ili ga kruto primenjujemo, ako probleme uvek pokušavamo da
rešimo na naviknuti način - mi često nećemo doći do rešenja uopšte, ili će-
mo rešavati probleme na manje uspešan i manje celishodan naan,

Istraživanja pokazuju da je upravo uporno korišćenje naviknutih načinu

resavanja u svim situacijama jedan od glavnih uzroka da rm ne nalazimo
najcelishodnija rešenja problema.

Potvrduju nam ro, medu osralim, sledeća isrraživatija. Jedan isnaživač, Lahins (A. Luchins)
dao je ispitanicima zadarak da navedu kako bi koristeći tri posude (posude a, b i c} dobiL
određenu kolićlnu vodc. Formirao je dvc grupe, ekspcrimentnlnu i kontrolnu grupu. Elcs-
perimentalna grupa uebalo je rcdom da resava u intcrvalima od dva i po tninuta odredene
zadatke, Prvi redom da rešava u intcrvalima od dva i po minuta odrcdene zadatke. Prvi za-
datak siužio je za ikistraciju i na njemu je pokazano kako je moguće dobiti tačno 20 litara
vode koristeči jednu posudu (posvidu a) od 29 litara i posudu (b) od tri litre, A posle toga
dati su ostali zadaci navedeni u donjcm pregledu:

Posude Tražcna količina

a b c vode

1) 29 • 3 20
2) 21 127 3 100
3) 14 163 25 99
4) 18 43 10 S
S) 9 42 6 21
6) 20 59 4 31
7) 23 49 3 20
8) 15 39 3 18

Problemi do uključivo šestog rcšavaju sc po odredenom šablonu: iz posudc b dva puta ss

presipa u posudu c, zatim jedanput u posudu a, preostala koiičina vode daje traženu ko-
ličitut. Problcme sedatn i o&nnrt moguće je r rnedutim, rcšiti mnogo jcdnostavnije. Ipnkjć
u ekspcrimcntalnoj grupi 81% ispiranika rešavao i ove probleme na isci i manje celisho-
dan način kao i prethodne. U kontroinoj grupi, medutim, kojoj je odmah posle zadaika
1 dat zadatak 7 pa onda zadatak 8, svi su ispitanici rcšavaii zadatke na najbrži i najjcdno-
stavniji način.Uekspcrimentalnojgrupi stvorenajc na osnovu ponavljanja odredenogna-
čina rešavanja spremnost da sc na ovaj način rešavaju problemi i onda kad se on više nije
pokazivaocelishodnim. ".

Za uspešno rešavanje problema imaju značaja i drugi ličnifaktori. Od ovih,

pored inteligendje koja je neophodna za rešavanje složenijih problema, is-
tiču se kao naročito važne neke osobine ličnosti. Pre svega, osetljivost za
probleme, koja osobina se možć opisati kao radoznalost i težnja da se sa-
znaju i otkriju nepoznate i nove straTie pojave i sklonost da se stvari ne pri-
hvataju kao same po sebi razumljive. Druga osobina, koja je u vezi sa ovom,
a važna je za uspeh u rešavanju problema, jeste otvorenost duha; sastoji se
u sklonosti da se primaju i traže nove ideje, da se ne ostaje uporno na ša-
blonskim načinima rešavanja i da se umeju stvari posmatrati na nov način.
•Treća važna osobina ličnosti je upornost u radu, istrajnost u traženju re-
šenja i uprkos svih teškoća na koje se nailazi.

N a osnovu ispitivanja o faktorima koji utiču na uspeh u rešavanju proble-

ma mogu se izvesti odredeni praktični zaldjučci o tome kako traba postu-
pati ako imamo teškoća u rešavanju zadatalca. Takvi zaključci su, među
ostalim, da treba što jasnije postaviti problem, nastojati tačno odrediti u
čcmu je teškoća3 ne biti malodušan nego pokušavati ga reširi na mnogo na-
čina. Najkorisniji saveti za uspešno rešavanje probkma jesu: da se treba
osloboditi od naviknutih načina rešenja kad oni ne dovode do uspeha i da
treba biti otvoren za nove ideje. Kad nam određeni način nc daje rezulta-
te, ne treba kruto na torn načinu pstati/treba ga napustiti i tražiti drugači-
jeputeve. N e treba smatrati nijedan od načina rešavanja unapred besmi-
slenim. Ake uprkos pokušavanja ne dolazi do rešenja, korisno je prekinud
za neko vreme sa pofeušajima da bi se ponovo pristupilo pokušaju rešenja,
sagiedavajući problem sa novih aspekata i koristeći nove ideje i nove kom-
binacije.

StvaralaČko mišljenje
Kad misaonom aktivnošću doiazimo do novih originalnih rešenja koja ima-
ju opštu društvenu vrednost, govorimo o stvaralackom mišljenju. Umet-
nička dela, naučna otkrića i tehnički pronalasci rezukaii su takvog st\'ara-
lačltog mišljenja.To je uži pojam i veoma strog kriterij z.a odredivanje stva-
ralačkog mišljenja, M n o g o je širi pojam i blazi kriterij kad kao stvaralačko
mišljenje odredimo svaki mtsaoni tok koji dovodi do novih rešenja, makar
ona bila nova samo za onoga ko ih je našao.To znači da se o stvaralačkom
mišljenju može govoriti uvekkada nadena rešenja nisu proste kopije rani-
jih vLastitih rešenja ili podražavanje tudihmišljenja. N e moraju, dakle, ima-
ti opštu društvenu vrednost. Originalno objašnjenje neke pojave, nov i du-
hovit odgovor, ako su rezultati slobodnog kombinovanja i traženja, vec
predstavljaju po tom.pdredenju vrst*j stvaralačkog-jnišljenja. Prema tome
je stvaralačko ili produktivno mišljenje svako rešavanje problema.

Kao ltarakteristike stvaralačkog mišljenja navode se mnoge odlike mišlje-

nja. Cesto se, pozivajući se na Giiforda (Guilford), navode medu ostalim:
originalnost - koja se sastoji u nalaženju neobičnih i retkih odgovora: flek-
sibilnost - koju čini sposobnost menjanja usmerenosti mišljenja; fluentnost -
koju karakteriše sposobnost da se proizvede mnogo ideja; sposobnost rede-
finisanja - koja se sastoji u pronaiaženju novih upotreba poznatih objekata;
osedjivost za probieme - koju čini sposobnost otkrivanja pitanja i problema;
elaboracija - umešnost da se u detalje razvije originalna ideja rešenja. Psiho-
lozi su pokušali na osnovu posmatranja kako umetnici, pronalazači, i nauč-
nici postupaju kada stvaraju svojadela, kao i na osnovu njihovih obaveštenja
o tome kako stvaraju, da dobiju uvid u proces stvaralačkog mišljenja. Prema
njihovim analizama često je moguče u procesu stvaralačkog mišljenja razli-
kovati četiri faze, koje se, uostaiom, mogu i uočiti i pri svakom rešavanju
problema.Te faze nazvane su latinskim terminima: preparacija (pripre-
ma), inkubacija (sazrevanje), iluminacija (nadahnuće), verifikacija (pro-
veravanje). •

Prva faza preparacije sastoji se u pripremanju za rešenje problema,u upo-

znavanju sa problemom i podacima u vezi sa njim. Naučnici se upoznaju
sa ispitivanjima i rezultatima u rešavanju problema, sličnih onom koji oni
pokušavaju da reše. Umetnici prikupljaju materijal u vezi sa temom koju
žele obraditi. Već u periodu preparacije dolazi i do traženja opštih ideja o
tome kako će se problem rešiti i do pokušavanja da se naznači rešenje. Već
se u tom pcriodu neke ideje za resenje odbacuju a druge zadržavaju i traže
prihvaćenim idejama uskiađeni putevi i postupci za konačno rešenje pro-
blema. Ako se takvi putevi pokažu pogodnim, onda nema druge faze. Ali
često stvaraoci nisu zadovoijni ni sa jednim od načina kojima su pokušali
da reše probiem. Oni pokušavaju' sa većim brojem takvih načina ali i'h ni-

228
jedan ne zadovoljava jer ne vodi ka željenom uspehu. Kaci takvo duže i
mnogobrojno pokušavanje ne dovede do uspeha, obično nastupa period
inkubacija u kome se stvaraoci više ne bave isključivo probiemom koji su
postavili. Oni često i namemo izbegavaju da sc dalje intenzivno bave pro-
blemom čije ih je uzaludno pokušavanje rešenja zamoriio. Taj period ne-
bavljenja, ili bar ne više intenzivnog bavljenja sa problemom, može biti kra-
či ili duži. Posle određenog perioda inkubacije često dolazi odjednom do
ideje kako de se uspešno rešiti problem.Taj momenat u kome tražimo re-
šenje koje kao da odjednom sine stvaraocu naziva se iluminacijom. Dosta
je stvaralaca koji navode da im je iznenada, a kada već nisu intenzivno raz-
mišljaii o problemu, došla ideja kako će postavljeni problem rešiti. Cetvr-
ta faza je verifilcacija ili proveravanje. Prihvaćeno rešenje se primenjuje,
proverava njegova podesnost i problem do kraja rešava.

N e može se reći da seu procesu stVAfalačkog mišljenja ove četiri taze uvek
jasno odvajaju, Uvek se, međutim, jasno ističu dve od njih, koje su i najva-
žnije za stVaralačko mišijenje. To su, prvo, aktivan i naporan misaoni rad
kojim se u'poznaje sa problemom i u kom se prikuplja materijal potreban
za njegovo rešenje. I, drugo, nalaženje ideje u kom pravcu treba tražiti re-
šenja i načina i sredstava kojima će se rešavati probiem.

PLTANJA I ZADACI

1. Kada govorimo o problemu i o rešavanju problema mišljtnjcm?

2. Kakva je uloga pokušavanja u rešavanju probiema?
3. Koje faze u rešavanju problema i koje vrste pokušavajija raziikuje Dunkcr?
4. Prikažite na primeru {koji navodi Dunker) fazc i karakteristike procesa
rešavanja problcma.
5. Sta jc direkcija prircšavanju problema i kakvo je njeno delovanje?
6. Prikažtte M a j e r o v ogled kojim se pokazuje značaj ispravne direkcijc za re-
šavanje problema.
7. Koji činioci (u vezi sa problemom koji se rešava) utiču na uspeh u rešava-
nju probtema?
8. Navedite lične faktore koji su značajni za uspeh u rešavanju problema.
9. Na koju čcstu smetnju u rešavanju probiema ukazuje Lačensov ogled sa
presipanjem vode? Prikažite taj ogled.
10. Navedite nekc od prakticnih savetii za uspeh u rešavanju problema.
11. Koje je uže a koje šire značenje pojma stva.ralačkog mišljenja?
12. Koje su, prema Giifordu, karakteristike stvaralačkog mišljenja?
13. Koje se četiri fazc srvaralačkog mišljenja ćesto razlikuju i šta ilt karaktcriše?
Inteiigencija
Individnalne razlike n sposobnosti misljenja
Postoje individunlne ruzlike u uspešnosti mišljenja i u načinu miiljenja. O tim razhkamu
govori sc ponclod kao, na primcr, kod nekih sovjccskih psihologa, kao o razlikama u svoj-
stvima uma ili svojstvima mišljcnja. Kao najvainija svojstva mišljenja u kojima posiojc
individualne razlike pominju sovjetski prikazi: elastičnost, kritičnost, siiinostainost, kou-
lcretnost, širinu, dubinu i br2inu mišljenja. Elastićnost mišljcnja sastojala bi se u sposob-
nosti nalaženja noviij i raznovrsnijih rešenja i u spremnosti napuštn.nja dotad korišćenih
ali.neuspešni]i načina rešnvanja nekog problema. Kridčnost mišljenja sastojala bi se u pro-
veravanju postavki od kojih se polazi u rešavanja problema i proveravanju zaključaka do
kojili se doiazi, kao i u uvidanju dobrih i slabih razloga za donete zaključke. Samostal-
nost se ogleda u mogućnosci da se uočavaju problemi i sopsrvcnim naporom traže i nala-
ze rešenja, Konkretriost rnišijenja bila bi u sposobnosti da se u proecsu mišljerja pored
apstraktnih uopšravanja uzimajuu obzir i posebni uslovi, važni za pitanjc o komc se raz-
mišlja. Širinom uma označava scumešnost da se s uspehom razmišlja o r a z n i m pitanji-
ma iz raznih oblasti pojava, Pod dubinom podrazumeva se prodiranje u suštinu pitanja,
trazenje i otkrivanje ne samo bhzih nego 5 daljili uzroka neka pojave i razmattanje pro-
blema u njegovoj mnogostrukoj povezanosti. Brzina mišljenja, najzad, ogledala bi sc u
sposobnosti da se za kratko vreme nalaze uspešnarešenjaproblema.

O pomenutim svojstvima uma govore autori, koji ih navode, više na osnovu uopštavanjn
iz svakodnevnog iskustva, a manje na osnovu sisrematskog istraživanja individualnih raz-
lika u sposobnosti i načinima mišljenja. Sistematski se pokušavaju utvrditi uzroci indivi-
dualnih razlika u uspešnosti mišijerija i u načinima mišljenja ispitivanjem inteligencije i
njenc prirode.

Definicija inteligencije ipriroda inteligencije

I n d i v i d u a l n e razlike u uspešnosti raišijenja r e d o v n o se o z n a č a v a j u Itao raz-
i i k e u i n t e i i g e n c i j i . Inteligencija se različito definiše: kao s p o s o b n o s t da se
nauči n o v o i d o t a d n e p o z n a t o , kao s p o a o b n o s t z a f o r m i r a n j e apstraktnih
p o j m o v a i za apstraktno mišljenje; kao s p o s o b n o s t prilagođavanja i snala-
ženja u n o v i m situacijama. N a j č e š ć e se navodi određenje: i n t e l i g e n c i j a j e
s p o s o b n o s r s n a l a ž e n j a u n o v i m s i t u a c i j a m a . P o š t o je i n t e l i g e n c i j a s p o -
s o b n o s t rešavanja problema p u t e m mišljenja, kao suštinska p s i h i č k a aktiv-
n o s t koja se upražnjava pri i n t e l i g e n t n o m ponašanju, m o ž e se smatrati da
je uvidanje b i t n i h o d n o s a u p r o b l e m n o j situaciji. A bitnim i značajnim
odnosima označavamo one koji su od važnosti za rešenje problema, za sna-
laženjc u situaciji koja je za nas nova.

Postoji spor i o tome dali je inteligencija jednajedinstvena sposobnost

ili se sastoji od odredenog brojarazličitih posebnih sposobnosti, da h jc
opšta sposobnost koja dolazi do izražaja kod bilo koje aktivnosti koja se
može nazvati inteligencijom ih postoji vise nezavisnih vrsta inteligencije.
Ispitivanja vršena posebnim raČunskim postupkom koji se naziva faktor-
skom analizom daia su deiimičan odgovor na ovo pitanje.

Svi se istraživači slažu u tome da pored opšte sposobnosti postoje i poseb-

ne. Razlika je medutim u tome kakav im se značaj pridaje i koje se od po-
sebnih sposobnosti razlikuju. Moguce je navesti tri shvatanjao prirodi i
vezi ovih sposobnosti, U toku proučavanja prirode inteligencije najpre je,
lcao što je to činio Spirman, istican značaj jedinstvene opšte sposobnosti.
Zatim je preovladalo shvatanje da za inteligentno ponašanje značajnu ulo-
gu ima odredeni ograničeni broj posebnih ili primarnih sposobnosti.Ta-
kvo je mišIjenjezastupaoTerston.Istražujućidalje strukturu inteligencije,
neki su autori, pre svega Gilford, zaključili da postoji veoma velild broj raz-
ličitih sposobnosti.Danas opet mnogi stručnjaci smatraju da opšta spo-
sobnost ima veći značaj nego što joj se pridavao u toku poslednjih desetak
godina kada se faktorskom analizom došlo do zaldjučka da postoji 150 i
više sposobnosti.

Postupakfaktorskeanalize pri ispitivanju prirode ili strukrure inteligencije sastoji se u

zadavanju velikogbroja razlićitih vrstazadataka, redovno tcstova inteligencije, većem bro-
ju lica. Nekima od tih zadataka proverava se kakva je sposobnosr razumevanja razlićirih
verbalnih formulacija iii kakva je sposobnost nalažcnja novih reći ili sposobnost uopšta-
vanja iz datih podataka. Drugim zadacima provcrava se sposobnost operisanja brojevima
i obavljanjarazličitil) računsldh operacija.Trećima se proverava umešnost rešavanja raz-
ličitih tchničkih problcma i snalaženja ,u prostoru, itd. Na osnovu rezultata rcšenja u ta'-
kvim zadacima, ispitujc za svakog ispirgriika kolika je korebcija, podudamost, mcdu
rezultatima u rešavanju različitih zadataka. Ako postoji visoka korelacija, onda je oprav-
dano pretpostaviti da je uzrok podudarnocti za uspeh u rešavanju odredene grupe zada-
taka postojanje jednog faktora, jedne poscbne sposobnosri koja omogućava da se zadaci
koji ulaze u tu grupu uspešno reše.

Prvi jc primcnio ovalcavpostupakfaktorske analize u ispitivanju sposobnosti engiesld psi-

hoiog Spirman On je ria osnovu svojih rezultata postavio teoriju dvaju faktora. Uspeh
u svakom poslu, zaključio jc Spirman, zavisi od dve grupc faktora: od jednog opšreg ili
generaJnog faktora, koji odgovara onome što nazivanio inteiigencijom, i od više poseb-
nih ili specifićnih faktora vainihza uspešno obavljanjc odredenili vrstaposlova, Opšti iii
g (generalni) faktor predstavija ono sro sc obično označava inteligeticijom. On jc najva-
žniji za inteligentno ponašanje. Spectfični faktori koji dolaze prvenstveno do izražaja u
Uspešnosti u pojedinim vrstama aktivnosti rezultat su posebnog interesovanja za tu ak-
tivnost i posebnog vežbanja i iskustva. Pošto je utvrdio da i među pojedinim grupama spe-
ciftčnih faktora postoji korelacija, Spirmajr je zakijučio da postoji i treča vrsta faktorako-
je je on nazvao grupnim faktortma.

Za proučavanje strukture inteiigencije naročito su vredna istraživanja vršena, takode, po-

stupkom faktorske anaiize, koja je izvršio amerićki psihoiogTerston (L.Thurstonc). Po
njemu uspešno rešavanje raziičitih vrsta problemazavisi od određenog broja posebnih
faktora (on ih je našao sedam) koji svi u većoj ili manjoj meri učcštvuju pri inteiigcntnim
radnjama, a u izvesnoj meri i od jednog opšteg faktora. Od Spirmanovog, Terstonovo
shvatanje se razlikuje po tome što on smatra da pod iiiteligencijom treba podrazumevati
konibinaciju svih sedamposebnihfaktorai opšteg faktora, t štoTerston pridaje vcći zna-
čaj onim poscbnim faktorima. Ovih scdam faktora koje jeTerston nazvao primarntm
sposobnostima bili bi: 1) K-'-faktor iii sposobnost rečitosd, a koji sc manifestuje u lakom
nalaženju reči, bogatstvu rečnika i lakom i tečnom jezičkom izražavanju; 2) F-faktor ili
sposobnost za rasumevanje rečima formulisanih sadržaja; 3) JV-faktor ili numerički fak-
tor, sposobnost uspešnog opcrisanja brojevima, prvenstveno pri osnovnim računskim ope-
racijama; 4) S-faktor ili spacijalni faktor, sposobnost predstavljanja i zamišijanja pro-
stornih odnosa; 5) M-faktor ilt faktor memorisanja, sposobnostzadržavanja i obnavljanja
utisaka, pre svega takvih koji scpamte mehanički; 6) P-faktor ili faktorpcrcipiranja (opa-
žanja) koji se ogleda u sposobnosti brzog uočavanja objekata i u zapažanju i malih razli-
ka, pre svega posredstvom vida i 7) i?-faktor iii faktor rezonovanja koji se ogleda u spo-
sobnosti nalaženja opštih principa i izvodenja pravila i zakonitosti iz datih podataka.
Mnogi stručnjaci siažu se sa Terstonovim shvatanjem o strukturi inteligencije i nn pita-
nje o prirodi inteligencije odgovaraju: ona nije ni jcdinstvena sposobnost, niti jednoscav-
no suma različitih posebnih sposobnosti nego je sloiena sposobnost koju čine opšta spo-
sobnost, kojau iz\'csnoj,većoj ili manjoj mcri dolaziuvckdo izražaja,zajcdno saodrcdemm
brojemposebnih sposobnosd.

Proučavanje strukture inteligencije pomoću 'faktorske anaiize nastavili su mnogi istraži-

vači. Njihovi se rezultati U;izvesnoj meri ražlikuju odTerston'oviJi. AJi ipak sva istraživa-
•nja pokazuju da pri rešavanju različitih probiema uspeh ne zavisi samo od jedne sposob-
nosti nego od više njiJi. A i sposobnosti i faktori (o kojima na osnovu istraživanja zakJjučuju
da ćine inteiigenciju) u velikoj meri predstavljaju slične sposobnosti onima na koje su uJ<a-
zaEi Spirman iTerston.iako novijaistraživanja navode mnogo većibroj faktora i sposob-
nosti nego što su ih oni našli.

Vršeći brojna istraživanja faktorskom anaiizom sposobnosti, jedan od najpoznatijili savre-

menih istrazivača u toj oblasti, američki.psiholog Gilford (P. Guiiford) nalazi da inteli-
genciju ili intclekt, kako se on izražava, sačinjava veoma veliki broj faktora. Ove faktore
možemo da grupišemo u petgrupa: 1) sposobnostpamćenja-od kojihzavisi zadržavajije
 i obnavljanje raznih vrta urisakii; 2) kognitivne sposobnosti ~od kojili zavisi uočavanjc po-
dataka i osetljivost za nalaženje problema; 3) sposobnosti konvetgentnog mišljenja - od
kojih zavisi sposobnost da sc dosledno ide ka nalažcnju rescnja u pravcu koji ie označen
zadatkom; 4) sposobnosti divcrgcntnog mišljenia koje se ogledaju u bogatstvu ideja, ori-
ginainosri, icrcativnostt iu mogućnosti d a s c za daci problem nadeviše dobriii rešenja;
5) sposobnosti evaluativnog mišljenja koje se ogledaju u lcritičnosti i tačnom ocenjivanju
šta jc ispravno a šta nijc. Svaka od ovih grupa sposobnosti sastoji se od većeg broja poseb-
nih sposobnosti, i to je uzrok raziikama u vrstama inteJigencije. Gdc su višc razvijenc eva-
luativnc sposobnosti, imamo posla sa takozvanom lcriričkom inteiigcncijom, koja uspešno
anaiizirai ocenjuje data tuda rešenja. A g d e je razvijena naročito sposobnost divergentnog
mišljenja, imamo živu stvaralacku inteligenciju.

Merenje i?iteligencije; testovi inteligencijc

Odavno je uočeno da se ljudi razlikuju po svojitTt intelektualnim sposob-
nostima i da u velikoj meri uspeh u raziičitim poslo\ r ima zavisi od stepena
razvijenosti ovih sposbbnosti. D a bi se mogao predviđati uspeh odraslih
osoba na raziičitim poslovima korišćeni su razni postupci ocenjivanja liji-
hove inteligencije. Dugo su, medutim, ti postnpci bili dosta proizvoijni i
dosta tiesigurni. Traženo je zbog toga neko sredstvo kojim će biti moguć-
no sigurnije utvrditi koiika je inteligencija odredene osobe i pomoću koga
će svi koji ga budu upotrebljavali doći do istih ocena o inteligenciji poje-
dinaca. Smatra sc da takvo sredstvo predstavljaju tesrovi inteligencije.

Testovi inteligencije, kao i svi testovi uopšte, predstavljaju (kao što je to iz-
neto u izlaganju o metodama i tehnilcama psihologijc) skup zadatakaza
koje je na osnovu prethodnog ispitivanja utvrdeno na koji ih način treba
postavljati i na koji način tieba ocenjivati rczultatc koji se dobijaju njiho-
vim rešenjem, i za koji su skup zadataka, pored toga, utvrđene mcrneka-
ralctertstike - valjariosti, poiizdanosti i objektivnosti. Sistem zadatalca
koji imaju sve pomeriute osobine a služe za utvrđivanje stepena inteligen-
cije nazivaju se testovima inteligencijc.

Prvi test intcligencijc konstruisali su francuslci naučnici B i n e i S i m o n

(A. Binet iT. Simon) 1905. godine.Taj testbio je namenjen pronalaženju
dece koja nisu u stanju da prate redovnu nastavu, a da bi se, radeći poseb-
no sa tom decom, omogućilo da i ona uspešno napreduju u nastavi. B m e
je, da bi utvrdio koja će deca moći a koja neće moći pratiti redovnu nasta-
vu, posle dužeg proveravanja sastavio odreden broj zadataka kojima je is-

233
pitivao da li deca mogu da shvate pojedine vrste probiema, da li su u sta-
nju da nadu rešenja za njih, i da li su dovoljno kritična da ocene vrednost
svojih rešenja.Tri godina kasnije, Bineje dalje razvio ispitivanje inteligen-
cije. Budući da i inteligencija raste sa uzrastom, a starija deca su sposobni-
ja za rešavanje različitih zadataka nego mlada, Bine je odabrao po pet za-
dataka za svaku godinu starosti. Izdv§5jio je takve zadatke koje većina dece
na odredenom uzrastu'uspešno rešava, ali koje ne uspeva da reši vcćina mla-
de dece. Korisreći ove zadatke on je morao da odredi urnni uzrast svakog
ispitanog deteta. Dete od sedam godina koje je u stanju da reši sve zadat-
ke predvidene za tu godinu, kao i sve zadatke za ranije godine, a nije u sta-
nju da reši zadatke za lcasnije godine — ima umni uzrast od 7 godina. Nje-
gov umni uzrasr podudara se sa njegovim kaiendarskim ili hronološkim
uzrastom. Ali ne moraju uvek da se umni i kalendarski uzrast podudaraju,
iako je tako kod većinc dece. Ako neko dete od 7 godina rešava ncke od
zadataka predvidene i za starije godine, njegov je umni uzrast viši od nje-
govog kalendarskog uzrasta i njegova inteligencija iznad prosečne. Alco
pak ne rešava ni sve zadatke za sedmu godinu ili nelce ranije godine, onda
je njegov umni uzrast ispod njegovog kalendarskog uzrasta i njegova inte-
ligencija ispod prosečne. Sa Bineovim testovima počelo je tako ne samo
pouzdanije ispitivanje intehgencije nego i merenje inteligencije.

Polazeći od ispitivanja Bmeovim postupkom, naden je način i za brojno

izražavanje stepena inteligencije, za izračunavanje visine koeficijenta ili ko-
iičnika inteligencije. Koiičnilc inteligencije izračunava se po jednostavnoj
formuli:

jq^-M1L x 100,
KU

gde je JQ koiičnik inteLigencije,7WI/mentalni uzrast a jĆZ/kalendarski uz-

rast. A k o se za neko dete utvrdi da se njegov mentalni uzrast tačno podu-
dara sa kalendarskim uzrastom, onda će njegov IQ biti tačno 100, (7/7 x
x 100). A k o je njegov umni uzrast iznad njegovog kalendarskog, ako na
primer dere od 7 godina pokazuje umni uzrast od 8 godina, onda će nje-
gov lcoličnik inteligencije biti iznad 100, u navedenom primeru oii će iz-
nositi 114, ( 8 / 7 4 0 0 ) . A k o je pak njegov umni uzrast ispod njegovog ka-
lendarskog, ako na primer kod nekog deteta od 7 godina n a d e m o da jc
njegov umni uzrast 6 godina, onda će njegov količnikinteligencije biti is-
pod prosečnoga, u konkretnom slučaju iznosićc 85, (6/7 x 100).

234
 U g l e d a n j e m na Bineov test konstruisan je veliki broj drugih testova za is-
pitivanje inteligencije u m n o g i m zemljama. Kod nas je po uzoru na Bine-
ov rest izraden test inteligencije B. Stevanovića, poznat pod nazivom „Re-
ogradska revizija Bine-Sirnenove skale".

U „Beogradsknj revizjjr nalazi se za svaku godinu po šest zadataka, tako da rešenjc sva-
kog od zadataka ima vrednost od po dva meseca umnog uzrasta. Zadaci su izabrani po-
slc brižljivog provcravanja na vclikom uzorku dece i omladine iz našc zemlje. Utvrđene
su normc za ocenjivanjc uspeha, a koje su blaze za seosku ncgo za gradsku dccu. Data su
opširna upurstva za mmačcnje odgovora ispitanika.Test se pokazao veomauspešnim i još
se danas mnogo koristi. Radi boljeg upoznavanja sa tim kako izgledaju zadaci u tcsrovi-
ma, navešćemo zadatke koji se nalaze u ovom testu za decu pd 7 godina.To su sLedeci za-
daci.
1. Opis dveju od tri pokazane siike.
2. Označavanje četiri glavne boje.
3. Ponavljanje šest brojcva.
4. Navodenje razlika izmedu dve stvari, na primer izmcdu ieptira i buve, kamena i jajeta,
daske i stakla.
5. Precrtavanje tomba olovkom.
6. Brojanje unatrag od 20 do 1, s tim da se nc pravi više od jedne greške.

I Koliko ima kocki u svakom skupu?

rr Koji je put kroz lavirint najkraći?

l x lx lc> b Ip lx Ifl lxlx lx lxlo]o )n lx lx Inl 1 I I I 1 1 1 1 I I

III Produži niz

Shka 38. - Primeri zadataka iz navedenih testova inteligencije

235
Testovi inteligencije mogu se koristiti ne samo za merenje inteligencije cie-
ce nego iza merenje inteligcncije odraslih osoba.Testovi inteligencije ino-
gu biti verbalni i neverbalni. Verbalni testovi inteligencije takvi su testo-
vi u kojima su zadaci formulisani rečima i kod kojih treba rečima i odgovarati
na zadatke. Neverbalni testovi su testovi pri kojima ne treba korisdti go-
vor nego se zadaci rešavaju rukovanjem predmetima iii slikama. Testovi in-
teligencije, nadalje, mogu biti individualni i g r u p n i . Individualni testovi
suoni testovi pomoću kojih ispitivač ispituje inteligenciju svakog ispitani-
ka ponaosob. Grupnim testovima mogućno je istovremeno ispitivati irite-
ligenciju čitave jedne grupe ispitanika.

Danas postoji veoma veiik broj različitih testova inteligencije, verbalnih i neverbaJnih,
individualnih i g r u p n i h . M e d u veoma često korišćcne spadaju razne prerade Bineovog
testa, Veksierov (VVechsler) test inteligencije za decu i odrasle i Ravenove (Raven) pro-
gresivne matrice. Nekoliko primera zadataka iz jednog neverbalnog testa inteligencije
prikazano je u siici 38,

I kod nas je konstruisano više dobrih restova inteiigendje. Pored p o m e n u t o g testa, na-
zvanog ,,Beogradskarcvizija", B. Stevanovićjeizradiojedan grupni verbalni t e s t z a i s p i -
tivanje inteligendje. Nekoliko uspešno primenjivanih testova inteligencije konstruisao je,
sam iJi sa saradnicima, i Z. Bujas: test poznat pod nazivom ,,M-serija", grupni test inte-
ligencije nazvan „BOB-test", i nekoliko novijih testova inteligencije kojima se vise nego
postojećim testovima ispituju sposobnost kombinovanja i stvaralačko mišljenje.

Vrednost testova inteligencije

Tcstovi inteligencije mogu se koristiti za razne svrhe, Pomoću njih.je mo-
guće sa približnom tačnošću oceniti razvijcnost sposobnosti misljenja po-
jedinaca. Njihovom pomoći moguće je, izmedu ostalog, utvrditi da li je ne-
uspeh u učenju kod pojedinih učenikaizazvan njihovom nesposobnošću
za učenje tli nekim drugim uzrokom i pokazati da li uČenici postižu onaj
uspeh koji bi prema svojim sposobnostima mogli. Oni se koriste i prilikom
odvajanja u posebna odeljenja one dece koja zbog toga što su slabije um-
no razvijena ne mogu da prate redovnu nastavu. Pokazali su se korisnim t
u predvidanju uspešnog obavljanja različitih poslova i zanimanja (a koja
zahtevaju određen stepen inteligencije), pa se u mnogim zemljama, a i kod
nas/koriste pri izboru ljudi za pojedina zanimanja i pri savetovanju poje-
dinaca koje zanimanje da izaberu.

236
 Treba, medutim,naglasiti da testovi ne otkrivaju sa punom sigurnošću in-
teligenciju svakog pojedinca i da na osnovu rezultata postignutih na tcsto-
vima ne možcmo sa potpunom pouzdanošcu predvideti buduc'i uspeh u
različitim poslovima svakoga pojedinca. Uzroka da testovi nemaju apso-
I u t n u vrednost, da nisu sasvim sigurno sredstvo za utvrdivanje stvarne in-
teligencije (da nisu apsolutno sigurno dijagnosdčko sredstvo) i da nisu sa-
svim pouzdano sredsrvo za predvidanje buduceg uspeha u poslu i u životu
(apsoiutno sigurno prognostičko sredstvo) - ima više,

Postoje prc svega dva uzroka da testovi inteligencije nisu sasvim sigurno
sredstvo utvrdivanja stvarne inteligencije pojedinca. Pr\'i uzrok leži u to-
me što se testovima inteligcncije meri sposobnost mišljenja, kakva je ona
u odredenom trenutku, do koga stepena se razvila, a raa.vitakintehgencije
zavisi i od uslova u kojima je pojedinac živeo i živi. D a je on živeo u bo-
Ijim uslovima, verovatno bi imao i viši stepen inteligencije, a ako budeubu-
duće imao bolje uslove za razvitak inteligencije, verovatno je da ćc njego-
va inteligencija biti viša ncgo što je u m o m e n t u ispitivanja. Testovima
inteligencije uvek merimo rezultat delovanja učenja na nasledem daturo-
đeni kapacitet ili potencijal inteligencije. Drugi je glavni uzrok njihove
samo relativne vrednosti što odgovori pojedinca na zadatke u testovima ne
^avise samo od sposobnosti mišljenja ispitanika nego i od njegovogzna-
nja i iskustva. Iako se nastoje izabrati takvi zadaci za restove da individu-
alno znanje i opšta kultura sredine u kojoj ispitanici žive ne utiču na od-
govore (nego da se testovima utvrdi samo sposobnost mišljenja bez obzira
na stečeno znanje i razliku u znanju), nemoguće je u potpunosti izbeći ta-
kav uticaj. Zbog toga testovi konstruisani u jednoj zemlji ne mogu sebez
proveravanja njihove podesnosti i bez posebnog prilagodavanja korisdti za
ispitivanje u drugoj zemlji.

Testovi inteligencije irnaju i drugu ograničenja. Svaldm od testova inteligencije provera-

va se u v e ć o j meri razvijcnost ncldK sposobnosti više nego n c k i h d r u g i h , iako onc s\re
zajedno čine inteligenciju. Bine-Simonova skala, na primcr, kao i ostali verbalni testovi,
uspcšnijc ispituje vcrbainc nego ostaie sposobnosti. Drugim tcscovima potpunije se utvr-
dujc sposobnost prostornog prcdstavljanja Lii neke tchničke sposobnosti od sposobnosu
zakijućivanja pomoću reči. Koja ćc vrsta zadataka biti prctctno data u testovima, zavisi i
od toga kojim sc sposobnostima pridaje veca važnost u pojedinoj kulturnoj sredini. Na
razultate testovautićcizalaganjcispitanika pri njihovom rešavanju. Da bi rezultati bili
reladvno sigurni, potrcbno je da svi ispitanid ulazu puni napor u rešavanje zadataka n re-
stu, a to ponekad pojedinci nc čine ili zbog toga Ito nisu dovoljno motivisani ili zbog to-

237
 Emocionaino izražavanje, kao uopšterazvitakemocija, zavisi od dva čini-
oca - od nasleda i njime odreaenih normalnih fizioloških promena pri
emocijama i od socijainog učenja.

Poznati naučnik Darvin n k T ^ n , j^ n ^ d ^ - i ti ffnocionainom

cjzražavanju. Emocionaina ekspresija, po njemu, delom je neposredna po-
sledica fizioloških promena koje se zbivajuu emocionalnom stanju. Zbog
fizioloških promena u emocijama dolazi do pojava bledila, crvenila, drh-
tanja i drugih spoljnih izraza emocionalnih stanja. Emocionaini izraz je
delom ostatak nekad korisnih polaeta u situacijama važnim za jedinku, a
u kojima i dolazi do intenzivnih emocija. Na primer, staian i kod svih jed-
nakredosled pokreta pri emociji iznenadenja - a u kom se stanju redom ja-
vlja: zatvaranje očnih kapaka, pokreti giave, pokretanje vrata unapred, za-
tim pokretanje ramena i najzad čitavog tela - predstavlja na nasledu
zasnovanu pripremljenost jedinke da se upusti u borbu sa eventualnom
opasnošću. I stiskanje pesnica u ljutnji ili skupljanje zuba u besu predsta-
vljaju ostatke napadačkih pokreta naših predaka u situacijama kad su bili
ugroženi. Izvesna sličnostu izražavanju cmocionainih stanja kod svih lju-
di govori, takode, o ulozi nasleda u emocionalnoj ekspresiji.

Medutim, izražavanje emocija zavisi i od učenja kako da izražavamo od-

redene emocije^Antropoloski nalazipolcazujudaseiste emocljeurazltci-
tim uslovima i sredinama izražavaju na različir način. Pljuvanje na nekoga
lcod nas je, i kod mnogih drugih naroda,- izraz krajnjeg prezira, a kod ne-
Idh afričkih plemena znak naldonosd i dobre volje. Sirom otvorene oči kod
nas su izraz čudenja, a kod Kineza veoma čestoznakljutnje. Zviždanje na
nekoj priredbi dosad je ugiavnom bilo znak nezadovoljstva, a sve češće se
danas njime označava odobravanje. Postoje medu pripadnicima različitih
kuitura i razlike u stepenu izražavanja emocjja. lndijanci i narodi Dalekog
istoka u mnogo manjoj meri pokretima izražavaju svoje emocije nego šro
to čine stanovnici juga Evrope ili Amerike. Sve to pokazuje da je u znat-
noj meri emocionalni izraz ponašanje koje se uči pripadnošću odredenoj
kulturi.
 e emocion atn ogvzraz a
Emocije se manifestuju u razlićitim pokretima, a pre svega u lzrazu iica, u
pokretima tela i u promenama glasaTNajčcšće ičao izraz^medja javija-
~fu"pofaeti iica (mimika). Ispitivano'jč kojro'd pčkfeTatlcFpredstavljaju
najupadljivije izraze emocija. Zaključeno je da su to pokrcti mišida oko oči-
ju i mišića oko usriju. Na osnovu ovili pokreta formiraju se i karakteristič-
ne razlike u izrazu lica pri pozitivnim i pri negativnim osećanjima, kao što
to pokazuje šematski slika 41. Prizadovoljstvu podignuti su mišići oko oči-
ju i usta> a pri nezadovoljstvu su opušteni.

Česte karakterisnčne pokrete pri emocijama_pi£dstavIiaju i pokreti tela,

naročito udova (pantomimilca). Za strah su, na primer/IS?a1cten€tični po-
kreti udaljavanja od onoga što je izazvalo strah. Kod gneva su karaktcri-
stični česti i intenzivni nekoordinirani pokreti. Zalost se pokazuje lcroz
opušteno i mlitavo držanje tela, a radost karakteriše čvrsto i nagore upra-
vljeno držanje, . - -

Slika 41. - Šematska slika izraza lica pri prijatnim

r
" i ncpiijatnim osećanjima

I glas čoveka je veonia izrazit znak emocija. Jecanje i plač, na primer, ka-
raktensticni su za 'ŽaiitbL, ^inch za radost, nagh vrisak za strah i iznenade-
nje. I redovni govor izražava emocionalnost govornilca. Pri gnevu glas.je
po pravilu povišcn,jduže reči se skraćuju, a pauze, izmedu govorrith celina
smanjuju. Kod žalosti je tempo govora usporen i pauze između pojedinih
reči produžene. Emocionalni izraz glasa ima važnu ulogu i kod pevača. Pe-
riodične varijacije ujačini i visini tona (vibraror) karakterišu pevanje poje-
dinih pevača, pa kod nekih pevača imamo utisak da pevaju sa više oseća-
nja nego drugi. Prema nekim istraživačima glas čak više nego izraz lica

242
odaje emocije. Posebtiim aparatima, vibrografima, moguće je utvrditi ose-
ćanja i promene u osećanjima i kod onih ljudi koji inače uspešno skrivaju
svoje emocije.

Ocenjivanje emocija na osnovu izraza

U saobraćaju sa ljudima mi stalno pratimo njihov emocionalni izraz. N a
osnovu njcga mi ocenjujemo kako reaguju na naše.postupkc, procenjuje-
mo njihove namere i orijentišemo naše ponašanje. Izvršeno je d o s t a ispi-
tivanja o t a č n o s t i ocenjivanja emocija na o s n o v u izraza, a p o s e b n o na
osnovu izraza iica. Ova su ispitivanja pokazala da mi na osnovu izraza li-
ca sa relativnom sigurnošću m o ž e m o oceniti postojanje pozitivnih odno-
sno negativnih osećanja.Teže, medutim f procenjujemo pojedine vrste slo-
ženih osećanja. Vrlo često, pokazuju istraživanja, m o g u iste izraze da ocene
različite osobe lcao ekspresije različitih emocija. Često na primer, izraz ii-
ca koji neki ocenjuju kao izraz straha, drugi ocenjuju kao izraz iznenađe-
nja ili gneva. Ipak je ocenjivanje pojedinih emocija na osnovu izraza sigur-
nije nego š t o bi bilo da j e slućajno pogađanje. Iako mi ne m o ž e m o sa
sigurnošću oceniu na osnovu izraza svaku složenu emociju, mi m o ž e m o sa
dosra velikom sigurnošću razlikovati na osnovu izraza pojedine grupe emo-
cija od drugih grupa emocija, i izbeći njihovo zamenjivanje.

Ainerički psiholog Vudvort izradioje na osnovu rezultata vedeg broja istraživanja o tač-
nosti ocenjivanja emocija skalu koja sažeto prikazuje nalaze o mogućnosti razlikovanja
emocija po izrazu.jDn je podelio emocije na šest sledećih grupa\
L tjnhav srcča, veselosr,
II. iznenadenje;
III. strah i pgt'^p; .'
IV. gnev Lodlučnpst:
V. gadenie i odvratnosti
VI, prezir,
Dok se emocije istih giupa kao i.susednih grupa teiko mogu razlikovati na osnovu izra-
za, retko će se iii nikad zameniti one emocije koje su u gornjoj skali jedne od drugih uda-
ljene za dva ili više stepeni.Teže sc zamenjuju one emocije koje su više udaljene u toj ska-
li, naprimer, emocija ljubavi sa emocijom gadenja.

M i emocije na osnovu izraza reladvno tačno ocenjujemo, pre svega zbog to-
ga što ne koristimo pri ocenjivanju samo jednu vrstu podataka, nego razli-
 čite vrste znakova. Tačnoj oceni emocija naročito pomaže poznavanjc si-
tuacijeukojoj sejavlja einocionalni izraz, M i u stvari često više nu osno-
vu poznavanja onoga što sc zbiva ncgo na osnovu slike emacionalnogizra-
za i ocenjujemo emocije kod subjekata koje posmatramo. U procenjivanju
tudih emocija na osnovu izraza pomažu nam i konvencionalni emocional-
ni izrazi; u odredenom društvu utvrdehi način izražavanja određenih emo-
cija. Ponelcad ti konvencionalni izrazi emocija i otežavaju tačno ocenjivanje
emocija, jer Ijudi često namerno izražavaju emocije kad ih nemaju ili poku-
šavaju da izrazom manifestuju suprotne emocije od onih koje slvamo imaju.

PLTANJA I ZADACI •

„^ A 1. Kako Darvin objalnjava poreklo emocionalnog izraza?

2. O p i š i t e redosled pokreta pri iznenadenju. ICakav je smisao tih pokreta?
3. Navedite antropološke podatke koji pokazuju važnost učenja za izražava-
nje cmocija.
4. Koje su glavne vrste pokreta kojima se izražavaju emocije?
5. Šta pokazuju rezultati ispitivahja tačnosti ocenjivanja emocija na osnovu
izraza lica?
6. Prikažite Vudvortovu skalu i objasnite je.
7. Koji momenti pomažu da se emocijc tačnije ocene na osnovu izraza?

Pojedine vrste^osecaiija
Pokušaji klasifikacije osećanja
Mnogobrojne emocije koje se javljaju kod Ijudi mogu se klasifikovati u gru-
pe prema razhčitim meriiima. Prema njihovoj važnosti i prema učestalosti
javijanja razliknju se primarneemociie. kao što su straLgnev, radost i ža-
lost od ostalih. Osečanjase javljajuuzneki intelektualni doživliaj"i velimo
da imaju svoju intelcktuainu osnovu. Zato osećanja možemo razlikovati i
prenia inteieJctualnim doživljajima uz koje se javijaju. ICao posebna grupa
osećanja razlikuju se osećanja vezana uz pojedine vrste čulnih utisaka, uz
osete, i nazivaju se čulnim osećanjima. Najrazličitije kJasifikacije mogu se
izvršiti s obzirom na sadržaj predstava i misii uz koje se vezuju različita ose-
ćanja. Na osnovu sadržaja ovih intelektualnih procesa mogu se razlikova-
ti osećanja koja se odnose n a sopstvenu lićnost, osećanja koja se o d n o -
se na druge Ijude i cstetska osećanja. Po trajanju se raziikuju raspolože-
nja, kao emocionalna stanja koja duže traju, od kratkotrajnih emocionalnih
stanja. Intenzivnije emocije često se izdvajaju pod nazivom afckat.Mi će-
mo ukratko opisati neke od emocija iz neke od pomenurih grupa.

Za primarne emocije karakteristično je da sejavljaju relativno rano u toku

individualnog razvitka i da se javljaju uz različite potrebe, motive i aktiv-
nosti, pa prema tome veoma često. O d primarnih emocija najčešća i naj-
važnija je emocija straha. Osećanje straha se po pravilu javlja kao reago-
v a n j e na simacije koje se o c e n j u j u kao opasneza nas a mi se ne osećamo
spremnim da se toj pretećoj opasnosti suprotstavimo. Za pojedinca posto-
je u svetu mnoge potencijalne opasnosti 1 strah se relativno često javlja. Ce-
sto se javlja već kod malog deteta. Iznenadni jaki zvuk i neočekivano gu-
bljenje podloge smatraju se dražima na koje već sasvim malo dete reaguje
strahom. Kod odrasiih su različite situacije koje mogu izazvati strah - opa-
snost da će se izgubiti voljena osoba, imovina, položaj, ugled i mnoge dru-
ge siruacije. Ako se opasnost koja je izazvala strah produžava, a sve više po-
staje jasna naša nemoć da se suprotstavimo opasnosd, strah se uvcćava i
preiazi u doživljaj užasa. U tom stanju ponašanje ne odgovara situaciji, po-
staje nekorisno i necelishodno, i govorimo o panici.

Tri pomenute karakteristike osećanja-promeneu fizioioškim procesima,

u pokretima i karakterističan doživl}aj-=r jasno sr pnlcazuju-i kodstrflha U
stanju straha dolazi do izrazitih fizio1n5kih prnmepa - nhrzano^ i n^r?^-
nomernog disanja, povećanogjg-vnng pritiskr1, g'""^ , jp^f-njčJ^lT'
snen)a zenica, i do drugih promena. Uvećava se pokretljivost organizma -
pored promena u lzrazu lica dolazi do veće napregnutosti mišićav učesta-
lik-pokreta ruk"u i nogu, n eventualno i do bežania. Naizad._strah se doži-
vljavakao intenzivno osećanjc neprijatnosti.

Strah utiče na mnoge druge psihičke procese. Ako je intenzivan. strah sma-
njuje nivo intelekriialwk-pmrf;anj mišlj?njf p^rVr mflnjfl ž)YP i celišITo^"
no, t>svii|cai-rnOTatni^nw€^3iskbe i čest^ ^ " g^H 1 ! rini pmiitojjojedi-
nac inače ne bi učinio i če^a sc kad prode emocija sddi.

245
 jSrrah n nnrmalnim slučajevima nestaje kad prestane situacija koju ocenju-
jemo l a o opasnu. Aii i preduzimanje^kcija^jOfiasnosti dovo"grdo s'manje-
nja ili nestanka straha. Kod čovekakoji vidi da se s uspehom suprotstavlja
"opasnošti strah se guhi. Učesnici u ratnim okršajima i borbama često na-
vode da su osećali strah pre početka bitke, ah kada je do nje došlo i oni u
njoj akdvno učestvovali, strah se gubio. Celishodna akcija kojom se suprot-
stavljamo opasnosti najuspešnije je sredstvo za otklanjanje straha.

Strah je normalnareakcija na opasnost. D o k ne postane suviše inten2i-

vanTon moze d a l t m m i jei aktivim oigiinizam i čim ga spremnim da se
odupre opasnosti. Strah je često važan motiv ponašanja ljudi. Roditelji ko-
riste strah kod dece'kao jedno od^redstva za vaspitanje. 1 društvo koristi
strah od razliČitih vrsta kazni (društvene osude, globe, zatvora) kao sred-
stvo za održavanje društvenih normi i poštovanje zakonskih propisa.

_J%gtn j^vlj^ a^Vilfar. jedan od simptomau^duševnim poremečaiima i

bolestima. Kod psihickog oboljcnja meianholije osečanje potištenosti če-
sto jepraćeno intenzivnim strahom. ICod lalcsih duševnih poremećaja, ne-
uroza, Često se javlja posebna vrsta srmha knja sg. nazivaranksioznošću ili
—j^&k t djjdMtaeuJI i slLepiijtrm, a poHlčojornse podrazumeva intenzivan du-
gotrajan strah pri Irnm^ n<;riKa od rpga jgf vr-
—•StUStrahžrpicd^Lajjj^ju fifoiJeTj^r^rpP. se pndra7iiimeva Atrah ododrede-
nihobjekata i situacija (vode, zatvorenog prostor^jxuioštv^ljudh)7a koje
~^nejiredstavliaiu stvarnu opasnost mtJ opravdan 1 racionalan razlog straha.

J^Gnev

Gnev, kao i druge slične emocije, ljutnju, srdžbu, bes -izazivaomctanje

zatjovnljgnjanašihmotiva i ostyart»nffl n^šiK^iljeva. UzmemoITdctetu
igračku ili sprečimo li njegovo slobodno kretanje rukama i nogama, iza-
zvaće to kod deteta reakciju gneva. Slično: ako se odraslom čoveku ispre-
Či neka smetnja da postigne željeni položaj ili željeno priznanje, pojaviće
se kod njega ljutnja i gnev. Naročito se lako javlja intenzivno osećanje gne-
va ako je neka druga osoba uzrok sprečavanja zadovoljenja naših motiva.

Intenzitet ovog osećanja veoma varira, se kieće nd h ^ n m n n g l - ^ a do

sitnih ali čcstili negodovanja. Iako relativno slabo po intenzitetu, ova he-

246
godovanja često su doživljaji koji znatno utiču na ponašanje ljudi. Ispitu-
jući kojc su situacije najčešće izvori takvog ćestog negodovanja utvrdili su
istraživači da su to pre svega drugi Ijudi, njihovi postupci i njihove osobine.
Kaoito.se sa uzrastom inenja uzrok javljanja gneva, menja se i niegovoiz-
ražavanje. U ranom detinistvu manifestuje se gnev u jasno izraženim agre-
sivmin pokretima. Kasnije, jerstičemo iskustvo da okolina negativno rea-
gujena talcvo manitestovari|p. g n i T i - a ? ; ostaju prikriveni i manj e
direktni. Sve se više izražavaju psovaniem, potceniivanjpm i ismevanjem
drugih osoba i ogovaranjem.
Fiziološke promene koje se javjjaju pri_gnpvn - nhr7.nr|i kjvotok, ubrzano
disanje, zadržavame aktivnostfprobavn 1 h organa i druge - d o v o d e do mo-
bilizacijc teiesne energije i do veće priprem]jgnjKtt org^n'^mn da otkioni
prepreke zadovoljenju motiva, a što' je"i dovelp do frnnrijf gne.ya
Gnev se redovno manifestuje u agresivnosti. Ponekad se ta agresivnost
direktno.pokazuje. Ali kad su izvor gneva osobe prema kojima je za nas
opasno ili štetno da ispoljimo agresivnost, agresivnost se često prenosi na
druge osobe, iako one nisu stvarni izvor smetnji da zadovoljimo naše mo-
tive. Covek čiji je gnev izazvao njegov pretpostavljeni, koji ga je ukorio iii
ga nije nagradio očekivanom nagradom, često ispoljava agresivnost na dru-
gim osobama, na članovima svoje porodice ili drugim osobama čije mu re-
akcije neće bid na štetu. Dosta često su to manjine u sopstvenoj zemlji ili
pripadnici različitih nacionalnosti na koje se prenosi ovakva agresivnost
koja se ne može upraviti na stvarni izvor gneva. Kad se agresivnost izazva-
nagnevom ne manifestuje otvoreno, dolazi do gomilanja osećanja agresiv-
nosti, do trajnih agresivnih. sklonosti u ličnosti. Osećanje neprijateljstva
prema Ijudima uopšte ili prema pojedinim grupama ljudi, često je posledi-
ca takvih agresivnih tendencija koje su postale karakteristika ličnosti po-
jedinca.

Radost i zalost
Veoma česte emocije, a koje se redovno u jen^iyotuizmenjuju,jesu ra-
dosti žalost. K a i g s t i e iavlia obicno kad jJojHŽemo^osntvi^^
infenzitet zavisićejsd toga Jcoliko je taj cilj za nas bio važam da hjsmojra
lako iJLl teško ostvarili i da lismo do njega došli_aosrrpgno iijnagjg. Radost
je veća ako je za ostvarenje cilja trebaio uiožiti više napora i ako je cilj po-
stignut neočekivano i naglo.

247

Zalost se najrpćrp 'pvVp kad i /rr^jJ^jrno nestošto jeza nas bUo od vrednt)-
sti i z n a ć a j a . Kad dete lzgubi omiljenu igračku, a odrastao čovek neku oso-
bu koju je voleo, pojavjjuje se emocija žalosti. Za razliku od ostalih primai-
nih emocija, žalost jc manje aktivna,.manje osposobljuje organizam za akciju.
j m a t r a se da se u toku razvirka kasnije javlja emodjažalosti nego što seja-
vljaju ostale primarne emocije.
Gulna osećanja
Osećanja koja se javljajuuzćninc utiske, uz osete, nazivaju sečulnira osećanjirna. Ova sti
osećanja vrlo česta i važna za održavanje čoveka. Javljaju se pre svega uz čulne utiske ko-
ji su biološki važni, uz organskc osete, oscte ukusa, a prvensrveno uz oscte bola. Ali ja-
vijaju se i uz ostale vrstc oseta - dodira, toplog, hladnog, kao i uz oscte vida i sluha.
Oseti bola i doživliaii ncprijatnosti koji se vczuju uzove osete obično su tako usko po-
^vezani da mi ovejdoživliaje težko odvaiarrio i razlikujemo. U svakodnevnom govorirtaro
koristimo izraz osećanje lii emocija bolaj iako je, kao što smo pornenuii, doživljaj bola po
pravilu oset. Kad je oset bola slabe jačine, on nc izaziva uvelc doživliaj neprijatnosti, Čak
ponekad blag oset bola može biti praćen dožtvljajem prijatnosti, na primer biag osećaj
gladi iii, blag umor. Obično saporastom intenzitetaoseta boia dolazi i dointcnzivnog
doživljaja ncprijatnosd. Intenzitet ovog doživijaja naročito povcćava srrah. Bol (ako nije
intenzivan), koji osećamou nckom unutrašnjem organu neće izazvati jaću neprijatnost
sve dok se ne počnemo piašiti da je doživljeni oser boia znak neke teže bolesti, Ako po-
verujemo, na primer, da je bol simptum raka, doživljaj neprijatnosti će se veoma poveća-
ti. Kad se uverimo da doživljeni bol nije znak neke opasnosti za nas, opet će doživljaj ne-
prijatnosti pOStati slabiji.
Ima oseta koji redovno izazivaju prijatnost - slatko, umercno topio, neki određeni miris.
Drugi oseti izazivaju redovno neprijatnost-gorko, oseti bola, dožtvljaj mučnine, miris
sumporvodonika. Ako poraste intcnzitet ovih poslcdnjih oseta (koje redovno prati doži-
vljaj neprijatnosti), porašže i doživljaj nepi^jatnosti.Medutirrl, sa povećanjem inrenziteta
oseta koji dok su umerenog intenziteta izazivaju prijatnost dolazi obično do promene u
kvalitetu osećanja. Doživljaj prijatnosti dalje ne raste nego slabi, a može preći i u doživijaj
neprijatnosti. Suviše slatko jclo postaje neugodno, kao i previše intenzivan miris koji nam
je bio ugodan d o k j e bio umerene jačine.
Osećanja upvavljena ka sopstvenoj ličnosti
Postoji veliki broj emocija koje sejavljajupovezano sa sadržajima naših mi-
sli i predstava. Grupu takvih emocija prcdstavljaju osećanja u vczi sa sop-
stvenom ličnošću.
Izmedu ovih osećanja veoma često su osećanja uspeha i neuspeha. ICad
ocenjujemo da je ono što smo postigli od vrednosti, javlja se osećanje uspe-
ha; a kad occnimo da je postignuti rezultat, i pored napora koji smo uloži-
li, bezvredan, javlja se osećanje neuspeha. Ova će osećanja zavisiti u veli-
koj meri od zahteva koje sebi sami postavljamo (od nivoa aspiracije).
Osećanje zadovoljstva zbog uspeha javiće se pre svega kad posle uloženog
napora ocenimo da smo dosdgli ili čak premašili zahteve koje smo posta-
vili sami sebi. Važnu ulogu ima i ocena drugih o vrcdnosti postignutih re-
zultata. Ako drugt occnjuju da je ono što smo postigii značajno, i mi ćemo
to oceniti kao sopstveni uspeh, iako pre toga nismo ono što smo stvarali
tako ocenjivali. Kad se postignUti rezilltat ocenjuje kao veoma značajno
dostignuće naše ličnosti, kao njen izrazit uspeh, javlja se osećanje pono-
sa. Kada, medutim, postupimo suprotno idealima i moralnim principima
koje smo usvojili, javlja se osećanje stida.
Takozvanamoralnaosećanja čine pre svega osećanje zadovoljstva i pono-
sa da postupimo prema odredenim usvojenim moralnim principima i ose-
ćanje stida, krivice i kajanja što nismo prema tim, od nas usvojenim, unu-
trašnjim principima delovanja postupili. Moralno vaspitanje sastoji sc u
nastojanju da pojedinac usvoji društvena moralna shvatanja kao sopstve-
ne principe ponašanja i da prema njima određuje i ocenjuje svoje postup-
ke. Ako j e došlo do razvitka moralnih osećanja, onda će svest da smo pre-
kršili ncki od nas usvojenih moralnih principa izazvati kod nas osećanje
krivice. Kad svoje prošle postupke ocenjujemo kao neispravne, iii kao po-
stupke koji su doneli štete nama ih drugome, govorimo o osećanju kajanja.
Osećanja upravljena ka drugim osobama
Najvažnije između osećanja upravljenih ka drugim osobama jeste oseća-
nje Ijubavi. Postoje različite vrste Ijubavi. Sastavni deo materinske Ijubavi
je opažanje svoga deteta kao slabog i kao bića kome je potrebna pomoć,
zadovoljstvo šro iriu se može pružiti pomoć i zaštita, te stalna težnja da sop-
stvenom detetu bude što bolje. Cesto se naglašava da je to najnesebičnija
emocija i osnova altruističkog ponašanja. Ljubavdeteta prcma majci sadr-
ži kao važan sastavni doživljaj potrebe za zaštitom i pomoći od drugoga.
Kod odraslog deteta to osećanje u velikoj meri sadrži doživljaj zahvalno-
sti za pruženu pomoć 1 podršku. U umetnosti najčešće prikazivano oseća-
249
nje ljubavi je prikazivanje romantične ljubavi 2aljubljenih. Ukazuje se na
snagu toga osećanja i na njegov uticaj na celokupno ponašanje pojedinca.
Ovo osećanje počiva na želji da se bude zajedno sa osobom drugoga pola
i njegov intenzitetzavisi, izmedu ostalog, od toga da li je takvu želju lakše
ili teže ostvariti.Teškoća da se ostvari zždovoljenje te želje dovodi do jača-
nja intenziteta ovog osećanja i ono je, kao što mnogi autori pokazuju, naj-
intenzivnije tamo gde postoji odvojenost od voljene osobe i teškoća da se
ona preovlada. Jezgro svih vrsta osećanja ljubavi Čini doživljaj privlačnosti
za određenu osobu, osećanje nežnosti i odanost prema njoj i želja za za-
jednicom sa njom,

Pored osećanja ljubavi, česta osećanja iz ove grupe jesu osećanje Ijubomo-
re, zavisti, mržnje, osećanje simpadja, sažaljenja, prezira, zluradosti i mno-
ga druga. SuŠtina osećanja ijubomore jeste da voljena osoba od koje oče-
kujemo da svoju Ijubav i pažnju usmeri prema nama ro (prema našoj ocent)
ne čini nego ih upravlja na druge osobe. Stepen ljubomore zavisiće, izme-
du ostalog, od toga koliko nam je, prema našoj oceni, ijubav uzvraćena, a
u velikoj meri i od osećanja sopstvene nesigurnosti. Ukoliko je ovakvo ose-
ćanje nesigurnosti veće, veća je verovatnoća za javljanje Ijubomore. Posto-
ji Ijubomora ne samo izmedu muškarca i žene koji se vole nego i izmedu
braće i sestara, u krugu prijatelja i u drugim odnosima među Ijudima. Ve-
oma intenzivna može biti Ijubomora izmedu braće i često odlučno utiče
na razvitakličnosti.

Osećanje zavisti se javlja kad neka osoba poseduje nešto što bismo želeli
za sebe, a naročito kad smatramo da mi na to i m a m o više prava nego ta
druga osoba. Kad uzošećanjeneprijateljstva postoji i želja da se drugoj oso-
bi naškodi, da se onži uništi - govorimo o osećanju mržnje. Mrzi se obič-
no osoba koja ima neki značaj za nas, koja nam je psihološki bliska.

Estetska osećanja
Postoji veći broj osećanja koja se mogu uvrstiti u grupu oscćanja koja uldjucuju ocenji-
v a n j e v r e d n o s t i ncčega. Medu ova osećanja ubrajaju se osećanja poštovanja i strahopo-
štovanja. Posebnu grupu tih osećanja vrednovanja čine estetska osećanja.Pod njimapod-
raaucnevamo osećanje prijatnosti izazvano našomocenom da je nešto ]cpo. O tomc šta
čini suštinu lepograspravljaposebnafilozofska discipiina- estetika. U esrctici se ra'ima-
tra da lije osećanjc lepogdoiivljaj sklada, reda i srazmere, ltao što neki smiitraju, ili je do-
živijaj uskladenosti izmedu oblika i sadržaja, ili počiva na nekom drugom momentu. U
empirijskoj psihologiji ispitivano je pre svega koji oblici izazivaju osećanje lepoga kod od-
redene grupe osoba, pripadnika odredene kulture.
Već pre stotinu godina jedan oci osnivaća eksperimentalne psihologije Fehner, vršio je
ogiede k o j i m a j e proveravao da ii je Aristotelova p o s t a v k a o zlatnoni prcscku ilizlat-
nom rezu kao osnovnorn odnosu koji ifcazivaju osećanje lepog tačna, Po Aristotelu se kao
iepa doživljava linijn kada je podeljena tako da se čitava Ijnija odnosi prema veecm delu
kao veći deo linijc prema manjem deiu; brojevima izraženo: kad veći deo linije i/.nosi 0,618
(618 hiljaditjh) čitave iinije. U četvorouglu imali bismo ovu Aristoretovu srazmeru kad
bi visina iznosila 0,618 dužine. Ispitivanja su pokazala da je zaista najveći deo ispitanika
izjavljivao da mu se najviše dopada četvorougao u kome je odnos visine prema dužini
0 t 67 :1. Ali znatan broj ispitanika birao je i druge vrste četvorouglova. Naročito često su
birani čet\'orouglovi u kojima je odnos visine i dužine bio 1 :1, dakle kvadrati i rombovi.
Vršena su ispidvanjao dopadanju i drugih iikova. Izmedu eiipsa najviše se d o p a d a k o n a
kod koje je manja osovina iznosila 0,61-0,70 veće osovine, a kod jednakokrakih trouglo-
vaoni kod kojihje odnosvisitie prema osnovici bio ili 1,60 :1 ili 0 , 4 1 : 1 .

Aii, postavlja se pitanje da li je prijatridšt kojilliEazivaju jednostavni obiicj kao što su po-
menuti likovi, stvarno estetsko zadovoljstvo zbog odredenog oblika i odnosa linija ili je
to ?.adovoljstvo izazvano time što likovi odredetiog obiika podsećaju n a nešto što nam se
dopada. Ponovijena ispitivanja u različitim sredinama pokazala su da n a ocenu o tome štn
je lepo u vciikoj mert utiču standardi prihvaćeni u odredeno doba od odredenih grupa, i
d a j e tako već pri dopadanju jednostavnih oblika.Ni onda kad je reč o jcdnostavnim ob-
licima, zaključeno je, n e m a s t a l n i h p r a v i l a za to štaće se doživeti kao lepo, a šta kao ru-
žno. Još manje je moguće utvrditi nekc zakonitosti kad je reč o složenim formama i sadr-
žajima. Upravo iz tog razLoga empirijska psiliologija nije mnogo napredovala u ispitivanju
cstetskih osećanja. Prikazivanje i tumačenje bogatstva estetskih doživljaja ostali su pre
svega oblast slobodnog razmatranja stručnjaka i-zdrugih naučnih disciplina.

Sentimenti
O p i s a n a o s e c a n j a , i p r i m a r n a i o n a upravljena na s o p s t v e n u l i č n o s t i u s m e -
r e n a ka d r u g i m o s o b a m a , r e d o v n o j u sastavrii d e o s l o ž e n i h d i s p o z i c i j a k o -
j e se p r e m a istaknut&m p s i h o l o g u M e k D u g a l u ( M c D o u g a l i ) nazrvaju s e n -
timentima. S e n t i m e n t i predstavljaju s t e č e n u s l o ž e n u d i s p o z i c i j u za
e m o c i o n a l n o r e a g o v a n j e u v e z i s a n e k o m o s o b o m ili n e k i m o b j e k t o m ,
O n i s u struktura ili s i s t e m tragova u n e r v n o m s i s t e m u koji se a k t u a l i z i r a -
ju, stupaju u dejstvo, kad p o s t a n e m o svesni objekta p r e m a k o m e postoji
s e n t i m e n t . Z a v i s n o o d s i t u a c i j e u kojoj se nalazi o b j e k t javljaju se i v r s t e
e m o c i j a . L j u b a v p r e m a n e k o j o s o b i , k a o i m r ž n j a ili p a t r i o t i z a m j e s u s e n -
 timenti. Kad sretnemo voljenu osobu, javice se osećanje nežnosti ili sreće,
kad saznamo da se voljenoj osobi dogodilo nešto neprijatno, reagovaćemo
osećanjem žalosti ili zabrinutosti. Ili: ako naša zemlja naprcdujc i naši zc-
mljaci postižu ncki uspeh, javiće se (na osnovu sentinienta patriotizma)
osećanje ponosa, a ako je neko ugrožava - osećanje gneva. Pojam senti-
menta je veoma pogodan da se objasni složenost i povezanost našeg emo-
cionalnog ponašanja.

Takva složena dispozicija za emocionalno reagovanje može biti upravlje-

na i na vlastitu ličnost. U tom slučaju govorimo o ja-senumentu, sentimen-
tu upravljenom na sebe samog.Takav sentiment je osnova mnogih slože-
nih emocija samopoštovanja, opisanih osećanja ličnog uspeha i neuspeha,
moralnih osećanja i drugih emocija.

Afekti i raspoloženja
Afektima se obično označavaju intenzivna emocionalna stanja koja se na-
glo javljaju, imaju buran tok i praćena su izrazitim telesnim promenama.
Svalcaemocija, a naročito primarna emocija, postaje afekat kadse razvi-
je do velikogintenziteta.

Primeri afekata jesu bes, paničan strah, neobuzdana radost. Kod afekata je
uticaj na intelektualne procese veoma izrazit i jako je smanjena svesna
kontrola sopstvenih postupaka, Mišljenje postaje rigidno i uporno se za-
država na istim idejama, ono postaje nekritično, javlja se nesposobnost da
se postupi metodički i po planu. Energija, koja je kod afekta još u većem
stepenu mobilisana nego kod ostalih.emocija, oslobada se 1 izaziva pove-
ćanu aktivnost organizma. Zato kod afekata imamo brojne i intenzivne
pokrete - kretanje, plakanje, vikanje. Za zdravlje je takvo davanje oduška
mobilisanoj energiji korisno, jer ukoliko se afekat ne iživi, ne odreaguje,
može često javljanje afekatadovesti, kao što je pomenuto, do psihosomat-
slcih poremećaja.

Kod afekata, kao i kod svih osećanja, mogu se uočiti izvesne karakteristi-
kc u njihovom javljanju i toku. I kod osećanja možemo govoriti o poiavi
koja je slična adaptaciji kod oseta. Ako situacija koja izaziva osećanjc du-
go traje ili se često ponavlja, moguće je da osećanje koje sc javlja uz ovu si-
tuaciju počne da slabi i da se postepeno gubi. Pesma koja nam se svida, ako

252
se stalno peva prestaje da izaziva zadovoljstvo, a može č a k d a izazove i su-
protno osecanje. I najdublja žalost zbog gubitJta voljene osobe vremenom
lzbledi, Ova pojava naziva se zasićenošću ili saturacijom osećanja. Diu-
ga zakonitost emocionalnog ponašanja koja nam pomaže da razumemo
mnoge reakcije Ijudi jeste pojava prenosa ili iradijacijc osećanja. Sa jednog
intelektualnog sadržaja osećanje se prenosi na drugi zbog toga šro se ovi
sadržaji povezuju. Često nam je neka osoba, iako je prvi put vidimo, sim-
patična ili anriparična. To je zbog toga što nas podseća na neke Ijude koje
volimo ili ne volimo. Mesto u kom smo doživcli veliku prijatnost postaje
nam 1 samo prijatno. Da određeni objektnzazivaju kod nekih neurotičnih
osoba intenzivan bezrazložan strah (koji se u psihologiji naziva fobijom),
objašnjava nam asocijativna povezanost toga objekta sa neldm za nas veo-
ma teškim doživljajem u prošlosti-Moguće je d^. sc ova asocijativna veza
ostvaruje preko čitavog lanca sadržaja,.da je potpuno zaboravljena i da tek
dugotrajnija analiza uspeva da je otkiije.

0 manje intenzivnim emocionalnim stanjima, a koja relativno dugo traju

1 daju emocionalni ton svem našem doživljavanju, govorimo kao o raspo-
loženjima. Cesto su raspoloženja izazvana dogadajima koji su izazvali in-
tenzivna osećanja prijatnosti ili neprijatnosti, pa ta osećanja u oslabljenom
intenzitetu i bez znanja o tome šta ih je izazvalo traju. Neki za nas znača-
jan uspeh ne izaziva samo živu radost u trenutku kad saznajemo za njega
nego ostaje kao vedro raspoloženje u toku čitavog dana ili u toku više da-
na. Postoji veliki broj različitili raspoloženja koja se sva mogu svrstati u dve
velike grupe - u grupu pozitivnih i u grupu negativnih raspoloženja. Po-
stoje individualnc razlike, uslovljene osobinama temperamenta, u tome ko-
liko će se često javljati, koliko dugo ce trajati i lcakva će se raspoloženja ja-
vljati.

PLTANJA 1 ZADACI

1. Na osnovu kojih jc kriterijuma moguće klasifikovati osećanja?

2. Koje se emocijc nazivaju primarnim?
3. Navedite karakteristike emocije straha?
4. Sta se podrazumeva pod anksioznošću a.šta pod fobijama?
5. Koje situacije izazivaju gnev i kako se on izražava?
6. ICoje situacije izazivaju radost a koje žaiost?
7. Kalcva su to čulna osećanja ijcojaje njihova funkcija?
8. Kalcva je veza izrnedn oseta bola i doživljaja neprijatnosti?
 9. Šta su to jn-sentimenti? Opišite neka osećanja upravljena na vlastitu lič-
nost.
10. Opišite oscćanja ljubavi i ljubomore.
11! Koja osećanja nazivamo estetskim i lcako se pokušava objasniti njihovo ja-
- vljanje?
12. Sta se podrazumeva pod sentimentima?"
13. Odrcdite pojam i naveditc Icaraktcrisrike afelcata.
14. Sta podrazumevamo pod raspoloženjem?

FizioloH^ osnovi osećanj^)

Ulogapojedinih delova nervnog sistema
Fiziološku osnovu emocionalnog ponašanja čini u stvari čitav organizam,
Ali poseban značaj imaju vegetativni nervni sistem sa endokrinim siste-
mom, hipotalamus i moždana kora.

Vegetativni nervni sistem, čiji ješematski pregled dat u siici 7, ima važnu
ulogu kod emodonalnih reakcija. On reguliše i rad žlezda sa unutrašnjim
lučenjem. Rad ovih žlezda, kao što je već rečeno, utiče na fiinkcionisanje
rada pojedinih organa i reguhše njihovu aktivnost. Od endokrmih žlezda 'f
kod emocionalnih reakcija naročiti značaj ima nadbubrežna žiezda, a od
hormona koje ona luči hormon ađterialifi- Ovaj hormon deluje, medu osta- '
lim, na povećanje Šećera u krvi i na taj način na stvaranje viška energije u 'Z
organizmu. Iako vegetativni nervni sistem ima važnu ulogu pri javljanju i-
emocija, on ne deluje ipak sasvim autonomno (samostalno) kao što to nje- r
govo ime kazuje. On deluje povezano sa drugim delovima neivnog siste- ^
ma. Povezan je hipotalamusom, koji predstavlja centar za reguhsanje rada
vegetativnog nervnog sistema, kao i sa moždanom korom.

Ukazujc se na značaj za emocionalno ponašanje dela u mozgu koji se na-

ziva limbičkim sistemom.To je prsten nervnih struktura koji se nalazi iz-
nad talamusa i hipotalamusa. U tom delu dolazi, prema Papecovoj (Papez)

254
i M e k L i n o v o j (McLean) teoriji, do emocionalnog iskustva.Tu se registru-
ju reakcije iz hipotalamusa i posredstvom tog deia nervnog sistema posta-
jerno svesni visceralnih promena pri emocijaim.

Hipotalamus čini grupa nervnih ćelija smeštena na dnu mozga. Preko ta-
lamusa (koji predstavlja nervnu formaciju koja se nalazi neposredno do hi-
potalamusa) i hipotaiamusa idu nervni impulsi iz receptora i i z unutrašnjih
organa u kom, kao i iz kore u unutrašnje organe, pa preko njih organizam
ostvaruje kontrolu nad različitim fizioioškim procesima. Da hipotaiamus
utiče na rad unutrašnjih organa, pokazuju ispiuvanja kod kojih se direkt-
no draži hipotalamus, Ako, na primer, hipotalamus neposredno dražimo
eiektričnim putem, javiće se reakcije organizma, slične onima koje se ja-
vljaju u emocijama, na primer kod emocija besa. Mačka kojoj podražimo
na taj način hipotalamus pokazuje sve spoljne znake besa -frktanje, nako-
strešenu dlaku, borbeni položaj tela. D a se ona ipak ne nalazi u istom sta-
nju kao kad neka spoljna draž, na primer, pas koji je napada, izazove ova-
kvu reakciju, pokazuje činjenica da mačka i pored ovih znakova bcsa
produžava da jede.

Hipotalamus je povezan sa moždanom korom, a koja takode ima značaj-

nu ulogu pri javljanju emocija. Učestvovanje moždane kore pri javljanju
emocija neophodno je pre svega zbog toga što njeno aktiviranje tek omo-
gućava da opažamo situacije i da ih ocenjujemo kao važne iii nevažne, opa-
sne ili neopasne.

O d aktivnosti moždane kore, nadalje, zavisi da li će emocionalno stanje

potrajati ili će prestati čim nestane situacija u vezi sa kojom se emocija po-
javila. Naročito je važna uloga kore u tome što koči i ublažava intenzitet
reakcija raziičitih organa pri emocijama. Ispitivanjapokazuju da se kod ži-
votinja kojima se ukloni kora javljaju veoma intenzivne spoljne emocio-
nalne reakcije, neuskladene situaciji u kojoj se životinja nalazi. Sllčnu po~
sledicu izaziva prekidanje veza izmedu hipotaiamusa i moždane kore ljudi,
kao što to pokazuju slučajevi bolešnika kod kojih je duševno oboljenje le-
čeno postupkom takozvane frontalnelabotomije. Ovaj operacioni postu-
pak sastoji s e u presecanju nervnih veza između hipotalamusa i čeonog de-
la moždane kore. Osobe kod kojih je izvršena takva operacija često pokazuju
poboljšanje duševne bolesti, ali se kod njih pojavljuje druga jedna pojava -
lako padaju u jarost i reakcije im postaju veoma intenzivne i neobuzdane,
manje vode računa o etičkim principima i društvenim normama.

55
 Teorije osećanja
Među pokušajuna da se objasni cmocionaino ponašanjt Ljudi u cclini možcmo razbkova-
ti dvc grupc rcorija, Jednu grupu čine opšte teonje kojima se ieli pokazati u čemu jc smi-
sao javljarja osećanja u Ijudskom životu i koju ulogu ona imaju u snalaženju i prilagoda-
vanju čoveka na stvarnost. Drugu grupu čine posebne teorije koje težište polažu na
objašnjcnje ulogc pojedinih neurofkiolo'ških procesa koji se odvijaju pri emocionalnom
reagovanju.

Medu teorije pr\'e grupe možcmo uvrstiti takozvanu tcorijn emcrgcncijc ili tcoriju rca-
govanja na izncnadnu situaciju kojuje medu prvimaformulisaoKcnon ( W . Cannon]. Po
ovoj tcoriji emocionalno reagovanje predstavlja naglu i posebnu mobilizaciju organizma
radi toga da bi postao sposoban da savlada ncočekivano nastalu sicuaciju i opasnost koju
takva siruacija u sebi krije. Bliska ovoj teoriji jeste teorija koja crnocionaino stanje smaira
stanjcm vanrcdnogaktiviranja organizmn. Naš organizam je uvek aktivan. P o t p u n o ne-
aktivan je samo mrtav ocganizam. Ali postoje razlićiti stupnjevi aktivizacije organizma.
U necmocionalnom stanju organizam je u cclini manje aktivan ncgo u cmocionalnom
stanju, a kod blagih cmocija opet manjc nego kod afekta. Povećana aktivizacija osposo-
bljava organizam za veći napor i za bržtt i odiucniju akciju. Autor teorije aktivizacije Lin-
dsli (Lindslcy) smatra da je za javljanje emocija, kao i zaaktivitet i budnost organizma,
posebno značajna redkularna formacija,posebno njen deo u moždanom deblu. Kad je taj
deo nesposoban za dejstvo, nastupa sranje apadje i nema emocija. Postoji, rncdutim, jcd-
na granica celishodne alctivizacije. Kud aktiviranje organizma prede ovu g r a n i c u t o n d a
ova povećana aktivnost nije viŠe korisna jer dovodi do neusldadenog ponašanja.

Jcdna novija tcorija koju jc razvio američki socijalni psiholog Sehter (Schachter) nagla-
šava da doživljaj odredene emocije zavisi od interakcije dvg faktora. Zavisi od fiziolo-
ških procesa u organizmu i kognitivnih procesa kojima sc tumači socijalna situacija u tre-
nutku psihološke uzbudenosti. A k o smo u trenutku fiziološke uzbudenosti u vcselom
društvu, doživećemo emociju vcselosti, a ako sc pri istovrsnoj fiziološkoj uzbudcnosti prc-
piremo sa nekim, doživećemo emociju ljutnje.

Izmedu posebnih teorija oscćanja kojc objašnjavaju ulogu pojcdinih procesa pri cmocio-
nalnom reagovanju često se pominju dve teorije: Džems-Langeova (James-Lange) teo-
rija i Kenon-Berdova (Cannon-Bard) hipotalamička tcorija, Po D ž e m s - L a n g e o v o j te-
oriji emocije nastaju kad mi na opaženu situaciju rcflcklorno rcagujemo promenamn u
radu pojedinih unutrašnjih organa. Ove organske promene doživljavamo kao organskc
osete i upravo ovi oseti o promenama u nažim unutrašnjim organima čine suštinu emo-
cija. M i ne plačemo — smatra se po ovoj teoriji - zato što smo žalosni ili ne stiskamo pe-
snice zato što smo ljuti, nego mi smo žalosni zato što phčemo, a ljuti zato što stiskamo
pesnice.Mi rcagujcmo refleksno plačem ili stiskanjem pssnica na neku situaciju, a zna-
nje o ovim našim sopstvcnim reakcijama, na osnovu oseta o njima, čini sušrinu emocija.
U prilogovoj teoriji navodc njeni autori da će namerno izazivanje pojedinih pokreta, kar
raktcrističnih pri odredenim emocijama, dovesti i do javijanja cmocija. Giumci koji svo-

256
jim držanjcm podražavaju držanje karaktcristično za pojedine emocije i sami dolaze u
emocionalno stanje koje podraiavaju, smatraju priscalice ove teorije. 1 obratno, navode,
oni, ako mi namcrno zadržimo pokrete, karakteris;ićne za odredcnu emociju, izgubiće se
i emocija.

Slika 42. - Šematslu prikaz Džems-Langeove (a) i hipotalamičke

(b) teorije osećanja

lako su telesne promene važaji sastavni deo emocija, ne mogu se emocije sa njima identi-
fdcovati. Važnu ulogu pri javljanju emocija ima i značenje koje mi pridajemo situacijaina
na kojc emocionalno rcagujemo. Nadalje, protiv ove teorije govori činjenica da. je moguće
da mi doživimo emociju, iako nemamo obaveštenje o telesnim promenama u unutrašnjim
orgnnima - kao što to pokazuju primeri ljudi kojima je usled nesrećoog siučaja prekinuta
ncrvna veza izmedu moz^a i unutrašnjilt or^ana, Upravo o o^oj činjenici vodi računa hi-
potalamičlui teorija objašnjavajući proccs javijanja emocija. Po liipotaiamičkoj tcoiiji do-
'voijno je-zn javljanje cmocija da u moždanu koru dodu impulsi iz hipotalamusa, a koji jc
aktiviran jer nervni impuisi iz rcceptora (koji se javljaju kad opažamo neku siruaciju) pro-
iazc kroz njcga i aktiviraju ga. Ovo aktiviranje hipotalamusa istovremeno izaziva sprovo-
denje nervnih impulsa u moždanu koru i u pojedine unutrašnje organe. N e moraju, dakic,
stvarno da budu ovi unutrašnji organi aktivirani i da mi imamo o njima osete, a da bismo
imaii emocije. Medutim, ni ova tcorija nije u mogućnosti da rclativno jednolikim i stcrc-
otipnim refleksnim reakcijama hipotaiamusa objasni svu raznolikost i sve bogacsrvo našeg
emocionalnog života.

Scmatske prikaze Džems-Langeove i hipotaiamičkc tcorije emocija imamo u siici 42.

 • ' Prr&NJA I ZADAĆI

- l;:Kakyu ulogu ima vegetativni nervui sistem u javljanju emocija?

:2.'Sta-je hipotalamus i Icakva je njegova funkđja u emocionalnom ponašanju?
••• 3.-Kakva je uloga, prema Papec-Mek Linovoj teoriji, limbickog sistema pri
• c emocijama? ;••.....L<.,. ; • ; : ...
4.'Kakvaij.e^nkcija;i^'b^^qs-kpre u emocionalnom ponašanjii?
. .5. Kafco : tearyaeme^ smisaoiemocija?;
6.: Koja je .psnovnaiidejći teorije akdviranja? .. = .
7- Kako"Sehterpva k^gnitivpa teorija pbjalnjiva doživljaj poscbnih emocija?
. . 8 *.Prjl^ teo'rijc:''emocija! Koje se kritičke
' . •' ?primedb:ejst^.vljaju=toj teoriji? 7 ?'•"' . . '
9. iGkoliipotalamičkateonj'a objašnjaya.:ipEbces javljanja embčija? -

258
 r
ACIJA I AKTIVNI ŽIVOT

Osnovna karakteristika svih živih bića je njihova aktivnost. Ona može bi-
ti uvek ista i sastojati se u kontinuiranom ponavljanju nekih životnih funk-
cija, na primer asimiiacije i razmnožavanja, kao što je to slučaj kodbiljaka.
Ali već kod nižih životinjskih vrsta alctivnost je mnogo raznolikija i obim-
nija. Kod čoveka je ona neuporedivo različitija i neuporedivo bogatija. Pri
tome, i to je posebno karakteristika aktivnosti čoveka, ona je delovanje
prema unapred zamišljenim ciljevima.

Proučavajući aktivnost čoveka, psihologija se dugo vremena zadržavala na

proučavanju pokreta koje čovek vrši obavijajući razne radnje 1 delatnosti.
Dugo se psihologija nije sistematski bavila proučavanjem za nas zanimiji-
vijeg i značajnijeg pitanja o unutrašnjim činiocima koji izazivaju odrede-
ne Ijudske postupke, nije se bavila problemom motivacije. Danas je, me-
dutim, pitanje motivacije- pitanje o unutrašnjim faktorima koji odreduju
ili udču na to da čovek postupa onako kako postupa - jedno od centralnih
pitanja psihologije. Doduše, ni danas psihologija nije u mogjićnosti da da
konačan odgovor na pitanje koje su toisve pokretačkc snage koje izazivaju
raznoliku ljudsku akdvnost. Ona može da nam kaže ponešto o pojedinim
procesima koji su u vezi sa uzrocima odredenog ponašanja ljudi, pre svcga
o takvom ponašanju koje ima svoj izvor u bioioškim potrebama čoveka.
Složenu i raznoliku aktivnost čoveka u mnogobrojnim društvenim odno-
sima i situacijamapsihologija još idanas može samo delimično daobjasni.
Kako je pitanje o motivima kod čoveka od suštinskog značaja za upozna-
vanje ličnosti pojedinca, izlaganjem o motivaciji ulazimo već u oblast psi-
hologije ličnosti.

U ovom odeljku biće govora o unutrašnjim pokretačima ljudskih postupa-

ka i njihovom javljanju i delovanju, o motivima i procesu motivacije.

2
59
 Pojam motiva i vrste motivay

Javljanje motiva
Kako će čovek u o'dredcnom momencu postupiti, zavisi od mnogo činik-
ca - od situacije u kojoj se nalaži, od toga kako tu,sitaaciju opaža i ocenju-
je, od raziičitih njegovih osobenosureagovanja na dražl i situacije - aii uvek
i od za pojcdinca karakceriscičnih unutrašnjih faktora koji ga pokzeću na
aktivnost, koji tu aktivnost usmeravaju i rcgulišu. Proces pokretanja aktiv-
nosti radi ostvarenja odredenih ciljeva, usmeravanja aktivnosd na odrede-
ne objekte i regulisanja načina na koji će se postupiti nazivamo motivaci-
jom. One unutrašnje činioce koji pokreću na aktivnost. koji je usmeravaju
i njome upravljaju - radi ^^rvar^^j^ odrcdenih cUjna - na7.ivarno motr-_^
vima. Motivi su ors;ansld i pfiholoski ^ini^^-k^jfp1 ^ki^1'11 iH-^^m^rnv^j1^
^onašajnje_čoveka, i to kako njegove postupke tako i njegovo opažanje, uče-^
nje_ijn i šlj enjeT

Izvor motiva su potrebe. Pod potrebama podrazumevamo nedostajanje

nečega. Ako je to nedostatak nećega u organizmu. na piimei ncdojfevtajc
određenih h r a n ljivnTmlTe r i j a u"Tctu7govori m o o-orgajiskmiootrebama.
Ako taj nedostatak nije organski, nego je manje ili više neodredena teznja
_ jji vigp. jagna i cvfgna -?Hj"a t^ ^T^prijm nhjr'ktima ili sitU^rijama, mi gr>r
vorimo o pjihološkim potrebama.

Ponekad se izjednačuju pojmovi potreba i motiv. Ah to nije opravdano.

Možepostojati neki nedostatakii organi^rnuTada mi taj nedostatakuop-
šte ne doživljavamo i da nas ne pokreće na Ostvarivanje nekog cilja. M o -
gu, na primer, da u organizmu nedostaju odredeni vitamini i da mi o tome
ništa ne znamo niti išta zbog toga preduzimamo. I psihološke potrebe ne
moraju uvek biti upravljene na neld određeni cilj. Mogu se izraziti samo
nemirom i nespokojst\'om i manje-više neodredenom težnjom za prome-
nom situacije u kojoj se nalazimo.

Potrebe ne izazivaju uvek neposredno ostvarivanje ciljeva kojima se one

mogu zadovoljiti. One izazivaju pre svega aktiviranje organizma. Urode-
ne organske potrebe izazivaju aktiviranje odiedcnih fizioloških procesa i o

260
tome aktiviranju organizma uskd javljanja potrebe govorimo kao o nago-
nima. Urodene, za neku vrstu živih bića karakteristične potrebe izazivaju
urođene fiziološke mehanizme; na primer potreba za odredenim hranlji-
vim supstancijama izaziva promene u hormonalnoj sekreciji, sastavu lcrvi
i druge fiziološke promene. Cesto se ne pravi razlika izmedu urodenihpo-
treba i nagona, pa se govori o potrebi za hranom iii o nagonu za hranom,
o selcsualnoj potrebi ili o seksualnom nagonu. Mnogi psiholozi, medutim,
da bi istakli složenost procesa javljanja motiva, ukazuju na razliku izmedu
ova dva termina. Izrazom potreba oznaČavaju nedostatak u organizmu, a
izrazom nafrnn aktivir^njp. nrganizmn usled tora nedo_sratka.

Kada potreba dovede do aktiviranja organizma, mi to redovilo doživlja-

v a m o k a o n a p r e g n u t o s t ili tenziju organizma - i m a m o doživljaj potre-
be. Zato za nagone možemo reći da su svesno doživljene potrebe. Kod čo-
velca se redovno na doživljaj potrcbe- nadovezujc zamišljanje objckata i
situacija kojima možemo potrebe zadbvoljiti.Takve'.objekte'i situacije ko-
jima očekujemo da ćemo zadovoljiti doživljenu potrebu nazivamo ciljevi-
ma. Proces motivacije odvija se sledećim redom: javljanje potrebe - akti-
viranje organizma - doživljaj potrebe - zamišljanje cilja kojirn se potreba
može zadovoljiti.

Budući da su kao i svim drugim psihičkim procesima, tako i motivaciji,

osnova odredeni neuropsihološki procesi, tnoguće je da dode do aktivno-
sti čoveka 1 njegovih postupalca a da on ne bude svestan ni stvarnih izvora
m stvarnih ciljeva tih postupaka. Samo neko drugi koji analizira njegovo
ponašanjc uočava da su postupci usmereni na zadovoljenje određenih po-
treba određenim ciijevima. O takvoj aktivnosti govorimo kao o nesvesno
motivisanoj aktivnosti

Kao što treba razlikovati pojam motiva od pojma potrebe, treba ga razli-
kovati i od pojma podsticaja. Pod podsticajem podrazumevamo takvc
objekte i situacije koji izazivaju javljanje motiva, podstiču da se motivi ak-
tualiziraju, da ožive. Nagrade i pohvale su na primer podstieaji. Na učeni-
ka deluje pohvala ne zbog toga što ga ona neposredno pokreće na bolji rad,
nego što oživljava njegov motivza društvenim priznanjem. Jedan od veo-
ma čestih podsticaja je novac, budući da on omogućava zadovoljenjc raz-
ličitih naših motiva.

261
 Mofivacija i osećanja

Pod motivima ne podrazumevamo samo one unutrašnje faktore koji iza-

zivaju odredenu aktivnost nego i one koji je usmeravaju prema različitim
objektima i koji regulišu kako će se.aktivnost obaviti. Nedoscatak hranlji-
vih materija u organizmu lzazvaće odredene fiziološke procese u organi-
zmu, a ovi dalje aktivnost u traženju materije kojom će se otkloniti nedo-
statak; ukratko izazvaće javljanje motiva za hranom. Ali čovek ne uzima
ma koju hranu nego traži odredene vrste hrane u zavisnosti od svojih na-
vika. Opetje neki unutrašnji faktor, neki motiv, bio taj koji je usmerio ak-
tivnost traženja hrane upravo na odredenu vrstu hrane. Covek neće biio
kako da uzima hranu, on traži da bude čista, želi da koristi tanjir, viljušku.
Opet je određeni, kulturom formirani, motiv koji reguliše način na koji će
se zadovoljiti doživljena potreba.

Postoji veoma vehki broj motiva koji odreduju Ijudsko ponašanje i nijed-
no nabrajanje ne može da ih iscrpe.. a svaka njihova klasifikacija ostaje ne-
potpuna. Različite navike, interesi, stavovi i druge osobineličnosti m o -
gu delovati takode kao motivi.

Naročito su za motivaciju ljudi važna osećanja. lako se ne može prihvati-

ti mišljenje nekih stručnjalca da su oscćanja jedini motivi i da mi uvek te-
žimo da učinimo ono što će nam doneti prijatnost i da izbegnemo ono što
bi moglo doneti neprijatnost, ipaksu emocije česti morivi. Mi mnoge stva-
ri činimo radi prijarnosti koju nam pružaju. Oblaporne osobe jedu i više
nego što im je potrebno, a iz zadovoljstva koje im pruža jelo. Mnogejpo-
stupke vršiinoiradi toga da bismo izbegli neprijatna osećanja koje bi np-
hovoneiwršeniemoglo_iman za posledicu. AIi niti su svi emocionalni do-
^TvIjajirnotivi,niusuosećanjajedini motivikoji pokrećuiusmcravaju našu
aktivnost prema odredenim ciljevima.

Uvek su, medutim, osećanja i motivi tesno povezani. Redovno se u toku

procesa motivacije javljaju različira osećanja - osećanje zadovoljstva zbog
uspesnog ostvarivanja prihvaćcnih ciljeva, a nezadovoljstva i ljutnje zbog
teškoća da se postavljeni cilj ostvari. Ali posebni značaj lmaju emocije za
motivaciju jer mobilišu energiju čoveka. Pomenuli smo da su sastavni deo
osećanja mnogobrojne promeneu organizmu. Ove promene omogućava-
ju ulaganje većeg napora u ostvarivanju ciljeva i uspešnije savlađivanje pre-
preka. U strahu čovek moze da učini ono što inače ne bi mogao; ijubav po-
krece na podvige koje ravnodušan čovek ne bi bio u stanju da izvrši. Ose-
ćanja, po pravilu, pomažu ostvarenju motiva jer daju intenzitet i snagu ak-
tivnosti izazvanoj motivima,jer pojačavaju tuaktivnost.

Poknšaji klasijtkacije motiva

Motivi se mogu podeliti prema različitim merilima. Mogu se razlikovati
prema tome da li počiva|'u naurodenimpotrebama 111 na stečenim potre-
bama, pa $e razUkuju urodeni i stečeni motivi. Motiv za hranom počiva,
na prim£rr na urodenoj potrebi, ajnotiv za sticanjem imovine na stečenoj
potrebi. " —

Motivi se nadalje mogu podeliti na primarnej^ekundar-neoiiotive. Cesto

seTTGrođčnlm motivima govori kao o primarnim, a o svim stečenim kao o
sekundarmm motivima^Katkad se lzrazom primarm motivi ne o'Zlinčiiva-j-
ju-^arrraTfTbtivi koji počivaju na urodenim potrebama nego svi koji su bit-
ni za bioiošku i socijainu egzistenciju čoveka, pa se primarnim motivima.,
pored urodenih fizioloških motiva, smatraju 1 različiti socijalni motivi, kao
m'otiv za društvom, za sigurnošću i neki drugi.

Najčesća iepodelamotiva_aaJžiQloške, socijalng^ipersonalne motive.Pod

biološklm motiviina podrazumevaju se oni koji por.ivaju na telesnjm_^Qr
trebama. To su po pravilu urodeni motivi, iako ne moraju svi biološki mo-
"tivi bitTitrodeni. I motiv za pušenjem kod strasnog pušača ili za alkoho-
lom kod alkoholičara zasniva se na telesnoj potrebi - ali takvoj koja nije
urodena nego je stečena. Motivi koji počivaju na psihološkim potrebama
(rmpotrebama koje nisuizazvane nedostatkom nečegau organizmu), aza
čije ostvarenje je neophodaji-kofi^nlct ^ dKigigriTudiiLia i ITiihoVo priSu-
stvo i kojt ru zajednički većem broju ijudi - nazivaju se socijalnim moti-
vima. Po nekim shvatanjima svi socijalm motivi počivaju na stecemm po-
trebama. Po mišljenju drugih, a za koje mišljenje ima više razloga, neki
socijaini motivi, kao na primer motiv da se bude u društvu sa drugim lju-
dima, počivaju takođe na urodenim potrebama. Kao o jednoj podvrsti mo-
tiva možgmo^ovoriri o personalnim m o t m m a , to jest o j a k v i m mirnvr-
ma kohpoči^alvi nn psihnloskim potrebamaJ-Voji sn iisrgeigpi pre svega
tra rrz&nj i int^rtrs10 vlasHMi£n™ti Personalnim se nazivaju i mnogobroj-
 m motivi koji zavise prvenstvcno oci ličnog iskustva i razlikuju se kod raz- svuku ljudsku akciju možeino objasnin kao postupakpukrenut tom tcžnjom.Takvo shva-
ličitih pojedinaca. tanje naziva se Ijedonistićko, Medutim, po našem mišljenju s pravom, ovakvo se shvata-
njc osporava. Različiti su i brojni motivi pokretači Ijudske aktivnosci a nc samo težnja za
zadovoijstvom. Ljudi čcsto prihvataju ciijevc i posrupke, pokrenute, na primer motivom
osećanja dužnosti ili odredeniin stavovima i mornlnim principima, iako znaju da će co
Shvatanja o motivima imati za posledicu teškoće za njih i mnoge neprijacnosti.

Velike su razlike i u shvaranjima o tome koje su osnovne pokretačke snage Ijudske aktiv-
nosti i koji su motivi karakteristični zn ljudsko ponašanje. Neki autori smatraju da sc ce- PLTANJA I ZADACI
iokupno ljudsko ponašanje može objasniti \z relativno malog brnja organsldh potrebu.
1. Po čcmu se alctivnost čoveka razlikuje od aktivnosti nižih vrsta živih bida?
Takve bi potrebe biie pre svega potreba za hranom, vodom, seksualna potreba i jos neko-
2. Sta p o d r a z u m e v a m o pod motivacijom i motivima?
liko drugih biološkiii potreba, Sve te potrebe su uroitene potrčbe. Jedini stvarni mocivi su
biološki motivi, Svi drugi motivi ljudske aktivnosti zasnivaju se'na ovalcvim urodenim bi- 3. Sta se podrazumcva pod potrcbama a šta pod nagonima?
oioškim motivima i nastaju tako što se zadovoljenje određenih bioioških motiva ostvaru- 4. Kakva je veza izmedu potreba i motiva?
je najedan odreden način iii pomoću jednog određenog objekta, Ljubav deteta ptema 5. Šta se podrazurneva pod ciljevima a Šta pod podsticajima?
majci može postati motiv-vele ovi autori - aii onatopostajezato šro dctc nauči da maj- 6. Kada g o v o r i m o 0 nesvesnoj mocivacijt^.
ka predstavija osobu koja zadovoljava njegove biološke potrebe, 7. U č e m u se sastoji hedonistička koncepcija motivacije i koji sc prigovori
mogu dati toj koncepciji?
Jedan vid ovakvog bioiogističkog gledanja na motivaciju čoveka jeste i shvatanje da pored 8. Kakva j e uioga osećanja u procesu motivacije?
urodenih bioioških motiva postoji odreden broj i urodenih nebioloških motiva, in.stinkflta. 9. Kakva j e razlika izmcđu shvatanja o organsldm potrebama kao osnovnim
'Prema instinktivističkoj teoriji celokupno ponašanje čoveka svodi se na odreden broj nasle-
motivima i instinktivističkog shvatanja?
dem datih instinkata koji predstavljaju pokretače svih aktivnosti čoveka. Najpoznatije in-
10. N a v e d i t e neke pokušaje klasifikacije motiva.
stinktivističko učenje o motivaciji je shvatanjc MekDugala koji ponašanjc ljudi objašnjava
11. Koja su dvu osnovna shvatanja o polcretačldm snagama ljudske aktivnosti?
sa osamnaest vrsta instinkata koji treba da predstavljaju konačne uzroke svih postupaka Ijudi.
Izncsite njihov znaćaj za objašnjcnje ljudskog ponašanja.
Prema drugom shvatanju, a za koje po našem mišljenju ima više opravdanja, pored ogra-
ničenog broja urodenih moriva postoji veoma veliki broj motiva koji ne počivaju na teie-
Snim potrebama i koji.nisu urodeni nego su se razvili u toku individualnog života pojc-
dinaca. Nije mogućno, prema ovom shvatanju, ponušanje ijudi objasniti svodenjcm na
ograničcni broj ni telesnih potreba ni urodenih motiva - instinkata, jerijudski postupci
mogu imati svoj izvor u veoma veljkom broju različitih niotiva od kojih jc prctcžna vc-
ćina stečena na osnovu ličnog iskustva u toku života.
Biološke p otrebejjBotivi
Treba pomenuti da psihobzi, iako-se ražlikuju u shvatanjima o prirodi Ijudskih motiva,
svi prihvataju da odrasli Ijudi postavljaju veoma veliki broj različitih ciljeva. Aii pristali- Princip homeostaze
ce shvatanja da se ponašanje Ijudi može objasniti iz ograničenog broja urodenih motiva
smatraju da tjudi ovc različite ciljevc postavljaju uvck radi zadovoijenja ograničenog bro- - Sve biološke potrebe predstavljaju nedostatak ili suvišak odredene mate-
ja urodenih motiva. Kakvo god da je ponašanje, mi možemo analizom utvrditi da sti nje- rije u organizmu. Usled takvog nedostatka ili suviška dolaz-i do poremeća-
govi pokretači uvek samo nekj od malog.broja urodenili rr\otiva čoveka.Medutim, pri- ja u funkcionisanju organizma. Organizam, prcma mišljenju Kenoma
stalicc shvatanjada kod odraslogčoveka pnostoji veJiki broj tnotiva rnisle da stečeni motivi ( W . C a n n o m ) , automatski tcži da u njemu nastalu neravnotežu usled ne-
postaju autonomni.postaju ssamostaine shage ponašanja. Odrastao čovek tcži njihovom
dostatka ih suviška neke materije otldoni i usposta\d ravnotežu. Radi us-
zadovoijcnju radi njih samih, a nc radi zadovoljenja nckih dmgih urodcnih motiva. Ana-
lize postupaka ljudi ukazuju na to da je više razloga za ovakvo shvatanje.
postavljanja ravnoteže automatski se javlja akrivnost organizma. Ovala»o
automatsko javljanje aktivnosti organizma radi uspostavljanja ravnotežc
Postoji i prilično prošireno shvatanje da je težnjazazadovoljstvom (težnja da se postig-
K e n o m naziva homeostazorn. ICad se poremeti normaina ravnoteža orga-
nc osećanje prijatnosu i izbegne osećanje neprijatnosti) opšti i osnovni motiv, kao i da

264
 nizma, organizam autornarski stupa u dejstvo, aktivira se i preduzima ak-
cije (da na primer nađe hranu) da bi se uspostavila poremećena ravnoteža,

M o ž e se govorid O dve vrste potreba koje se zasnivaju na principu h o -

mcostaza. Jednu vrstu čine potrebe izazvane nedostatkom neke marerije
u organizmu, na primer rečnoso ili kiseonika. Drugu čine organske pocre-
be izazvane nekim suviškom u organizmu, na primer suvišnih produkata
metaboiizma. Prve izazivaju aktivnost i ponašanje kojima se otldanja ne-
dostatak, a druge aktivnost i ponašanje kojima se oslobada organizam su-
viška. U oba slučajeva dolazi do uspostavljanja za organizam porrebnog
normalnog s t a n j a , d o l a z i d o s t a n j a ravnoteže. Kad dode do ravnoteže, ne-
staje potrcbaT s tim da bi se javila kad ponovo dodc do poremećaja stanja
ravnoteže. Može se reći da u organizmu postoji crajan proces naizmcnič-
nog narušavanja i uspostavljanja ravnoteže. Taj proces se sasroji od: 1. ja-
vljanja potrebe i njom pokrenute aktivnosti organizma, 2. preduzimanja
akcija kojima je svrha zadovoljenje potrebe - instrumentalnog ponaša-
nja i 3. postizanja cilja i oslobodenja od napetosti izazvane potrebama.Taj
ceo proces nazivamo m o t i v a c i o n i m c i k l u s o m .

Danas se javljanje bioloških motiva najčešće objašnjava ovim principom ho-

meostaze. Neld autori govore, medutim, o homeostazi kao o opštem prin-
cipu javljanja rnotiva, pa i javljanje socijalnih mouva objašnjavaju principom
homeostaze — težnjom da se uspostavi poremećena socijalna ravnoteža.

C Motivigladiižedi
—-^Pesfoji UKianičeiii bi^Htfodenih-bioloških potreba i motiva.To su motivi
za h r a n ° m i z a vodom^-seksualni motiv, materinski mgjiivpatreba za tem-
peraturom koja odgovarTnaserirtdT^.za lzbegavanjem bola, za/o3morom
i s n o m . z a kremnjem i aktivnoaću, j još neke diugt-

Motivi gkdi i žedi počivaju na potrebi za određenim hemijskim materija-

ma.Javljaju se kad nastupi nedostatak odredene vrste hrane ili ncdostatak
vode. Ovaj nedostatak dovodi do fizioloških promena u organizmu i do
njegovog akdviranja, a kad se potrebe i aktiviranje organizma dožive i za-
mišljaju objekti kojima se potreba može zadovoljid, govorimo o motivu za
hranom ili zavodom.
D u g o se smatralo da fizioiošku osnovu motiva za hranom iii motivagla-
di predstavlja pokretanje stomaka; kasnije da tu osnovu čine odredene pro-
mene u hemijskom sastavu krvi. Danas se zna da ove promene tekzajed-
no sa odredenim hormonalnim procesima i procesima u hipotalamusu čine
fizioioški mehanizam koji dovodi do doživljaja gladi. Slično, određene hor-
monalne promene i promene u hipotalamusu zajedno sa smanjenjem ko-
lićine vode u organizmu, predstavljaju fiziološku osnovu motiva žedi. Po-
stoje u hipotalamusu centri za zadržavanje javljanja gladi i žedi i centri za
njihovo podsticanje.

Veo ma su složeni motivi giadi i že^i. Kad su oni nezadovoljeni, dobija|u

prvenstvo nad sviniostalim inotivima. U jednom eksperimentalnom IS-
traživanju proučavane su promene u ponašanju grupe studenata koja je do-
brovoljno pristala da u toku 24 nedelje uzima samo smanjenu količinu hra-
ne. Utvrdeno je da se usled nezadovoljenja modva gladi smanjila celokupna
aktivnost ispitanika, da su znatan deo vremena maštaii o hrani, da su po-
stepeno ostali motivi, a pre svega seksualni motiv^ slabili, a motiv za hra-
nom postajao sve dominantniji. Na osnovu večeg broja istraživanja smatra
se da su često pojave preterane štedljivosti, škrtosti, ili težnje za gomiia-
njem hrane i imovine postale osobine pojedinaca jer su kroz dugi period
vremena, obično u mladosti, veoma oskudevali u hrani.

N e može se govoritt o jedinstvenom doživljajugladi nego postoji više vr-

stagladi, prema tome za kojom vrstom hranljivih materija organizam ima
potrebe - glad za mastima, za belančevinama, ugljenim hidratima, solima,
odredenim mineralima i druge vrste gladi. Prema nekim autorima, mogu-
će je razlikovati najmanje 11 vrsta gladi.

Materinski motiv
Kad se govori o materinskom motivu, ističu mnogi istraživači, onda se tim
terminom obuhvatajuii stvarldva mouva - motiv da s~e imajjTdeč^i mo-
tiv da se brine o već rodenoj deci. Prvi o d o v i h motiva nazivase predina-
terinsloiTT^a diu^njmslematerinsldm motivom. PoslematerinskTmbtiv
smatra se uglavnomurodenim motivom^dok o tome da li jc predmaterin-
ski moriv uroaen ili nije postoji diskusija. Autori koji zastupaju mišljenje
da je i predmarerinski motiv uroden ukazuju na izrazito interesovanje de-
 I

vojčica za igranje Jutkama i njihovo interesovanje za malu decu. Drugi, me-

dittim, misleda je ovo interesovanjepre svega posiedica usmeravanjainte-
resovanja devojčtca na ove objekte, kao što je inanfe intcresovanjc kod de-
čaka za iutke posiedica odvraćanja od igranja lutkama.

D a ;e m a t e r i n s k i m o t i v , a p o s e b n o p o s j e m a t c r i n s k j m o t i v , n c o b i č n o s n a -
žajTjrtoriv_kod m n n g i h vrqra ?iyjh far^, p n k a ^ i i M ^ i r a T ^ v ^ n iVlrHn n
lim i ogiedi u kojima je snaga pojedinih vrsta motiva ispitivana na taj na-
čin što su životinjc (pacovi) na kojima je vršeno ispitivanje, da bi zadovoljile
različite biološke potrebe, morale da produ preko elektricitetom nabijene
mreže i pretrpe veoma jake i boine električne udare. Pokazaio se da je naj- .
više pacova-ženki najrhanje oklev'alo prilikom prelaslca preko naelektrisa-
nogprostora kad je trebalo da dodu db svoje Tnladiinrndi nvoga mori-
v a p o sna?rj sledio je motivza vodom, pa nrotivza hranom. Na poslednjem
mestu po snazi bio je seksuaini motiv.

Seksualnimotiv
jMTinlnskn nsno\m pvoga motiva predstavljatti'nkciontsanje endokrinih
žlezdha posebno gonada (polnih žlezdal i hipoHztTirefa-eeiiaJ^^
androgena (testosterona i androsterona) kod muškaraca. a estrogena kod"
žena neposrednijejpovod javljanja seksualnih težnji.

Fiziološki mehanizam ovoga motiva, medutim, iako je relativno dobro po-

—gmTTlie može nam u potpunosti objasniti ni jflvljanjenizadovolienie ov5fr
inbtiva kod čoveka. beksualni motiv kod čoveka ne zavisi nisla niaiiic ud
različitih psihološiuhl'aktora ne^o od fizioioških pročesa koji čine nje-
govu osnovu. Poznato je da je dosta čest slučaj, naročito kod zena, da i pri
normalnim organskim osnovama za javijanjeseksualnog motiva ne dola-
zi do njegovog javljanja.

Seksualne želje izvor su raziičitih postupaka pojedinaca i razlog mnogih

^jghtjBTponfiš^nja-I^ji nankt) nemaju vezc sa tim motivom, iako su stvar-
no izazvani njime. Ovo je zbog toga što zadovoljenje seksualnih želja u ve-
likom stepenu zavisi od shvatanja sredine u kojoj pojedinac žjyi. Društve-
niuticaji stvoriii su od ovogmotiva veoma plastičan motiv, motivkoji se
zadovoljava na veoma različite načina. O ovom svedoče antropološki po-
daci koji govore o različitim oblicima ponašanja u vezi sa zadovoljenjem

268
seksuainog m o t i v a - o r a z l i k n m a u idealu ženske lepote, o raziilcama u shva-
tanju o tome sa Icojim je osobama dopušten seksualni odnos, o tome kada
je takav odnos dopušten. Buduei da različite društvene norme često ogra-
ničavaju i sprećavaju neposredno zadovoljavanje ovog motiva, nastoji se da
se on zadovoiji posredno i zaobiiazno i često je tek detaljnim proučavanjem
uzroka odredenih posmpaka moguće urvrditi da su mnogi posrupci koji na
izgled nemaju veze sa seksuainim motivom ipak njime izazvani.

Seksualni motiv jc osnova i složenog osećanjaljubavi i z m e d u muškarca

i žene. Ali ovo se osećanje ni izdaleka ne iscrpljuje u seksualnim željama i
emocijama vezanim za njih. Uporedo sa seksuainim motivom u ijubavi se
manifestuju i mnogi od drugih za ijude važnih motiva - motiv za afektiv-
nom vezanošću, za društvom, za važenjem, za sigurnošću i drugi. To čini
ljubav veoma složenim, veoma socijalizovanim i veoma humanizovanim
odnosom u životu čoveka.

Ostale biološkepotrebe i motivi

Postoji izvestan broj i drugih bioloških potreba koje je neophodno zadovo-
ljiti da bi se čovek održao i normalno razvijao. Neke od njih se zadovolja-
vaju automatski i bez svesnog angažovanja čoveka, pa i ne postaju motivi,
Druge od t'ih potreba čovek, medurim, doživljava i vodi računa o tome ko-
jim objektima i na koji način će ih zadovoljiti.

Potrebuza k i s e o n i k o m mi u normalnim uslovima ne doživljavamo i za-

dovoljavamo je automarski refleksnim aktivnostima disanja. Delimično je
tako i sa zadovoljenjem p o t r e b e z a određenom temperaturom tela. Or-
ganizam sam, automatskom termoregulacijom, obezbeduje odredenu stal-
nu temperaturu tela neopliodnuza funkcionisanje organizma. Zato kad se
smanji, dolazi do aktiviranja mišića koj'e se manifestuje drhtanjem i ježe-
njem kože, a usled čega dolazi do stvaranja toplote. Pošto automarsko re-
gulisanje teinperarure organizma nije dovoljno da se obezbedi odgovara-
juća topiota, postaje ova potreba i motivom. Doživljava se hladnoća lli
toplota i preduzimaju mere da bi se obezbedila odgovarajuća temperatu-
ra - grade se stanovi, oblače se toplija odela, zagrevaju prostorije u kojirna
živimo. U Ijudskom društvu ni potreba za izlučivanjem suvišnih proiz-
voda metabolizma i varenja ne reguliše se automatski nego na društvenim
 normama utvrden način, Vazne biološke potrebe, kao što su potrebe zaiz-
begavanjem bola i potreba za spavanjem i odmorom, zadovoljavaju se de-
limieno refleksno adelimično preko usmerene aktivnosti.
Pored pomenutih bioloških potreba i motiva, u savremenoj lircraturi go-
vori se o nekoliko drugih, takozvanih opštih bioloških potreba, opštih po-
treba organizma. Jedna takva opšta biološka potreba, karakteristična za sva
živa biča, jeste potreba za alctivnošću i angazovanjem funkcija kojima or-
ganizam raspolaže. N e izazivaju javljanje aktivnosti samo različite potre-
be nego postoji i potreba za aktivnošću. Ispidvanja svedoče da životinje po-
tcazuju utoliko veću aktivnost, ukoliko su prethodno duže vremena prisilno
držane neaktivnima. Zivotinje manifestuju aktivnost često i kada ta aktiv-
nost nije potkrepijivana niti služi postizanju nekog posebnog cilja za koji
bi bila instrumentalna, Vrše se iz zadovoljstva u samom obavljanju aktiv-
nosti. I čovekima odredenu potrebu za aktiviranjem različitih svojih funk-
cija - senzornih, motornih i raznih drugih mentalnih fiinkcija. On ima po-
trebu da koristi svoja čula, svoje mišiće, svoje sposobnosti i doživljava
zadovoljstvo u njihovom korišćenju. Ogledi u kojima su ispitanici živell
određeno vreme izolovani 1 sa stimulacijom ograničenom na najmanju me-
ru (odvojeni od Ijudi i draži koliko je bilo moguče) pokazuju da se takve
situacije doživljavaju kao izrazito neprijatne. Ispitanici stvaraju sebi sami
draži - govore glasno i pevaju, doživljavaju draži kojih nema - imaju ha-
lucinacije.

U takvom stanju organizam ne nastoji da se oslobodi delovanja draži koje

ga pokreću na aktivnost, kao što je ovo siučaj kod dosad opisanih organ-
skih potreba (za hranom } vodom i ostalih). On nastoji da se oslobodi ne-
prijatnog stanja (izazvanog zacelo nekom posebnom vrstom draženja) usled
toga što nema delovanja spoljnih draži na organizam. Postoji potreba da
se aktiviraju čula i razne fiinkcije, Stanje neaktivnostii mirovanja nije pri-
rodno stanje za organlzam. On teži <}a se tog stanja-'oslobodi i dode u pri-
rodno stanjeu kom su njegove funkcije angažovane i aktivne. Zato se i
o potrebiza aktivnošću, kao i o drugim biološkim potrehama, može govo-
riti kao o homeostatskim.
T o j e naročito izrazito kad su te funkcije u razvoju i u svome naponu. U toj
potrebiza aktivnošćuleži u velikoj meri, na primer, intercsovanjc omladi-
ne za sport i za rirmičko kreranje kaošto je ples.
Druga takva opšta biološka potreba jeste urodeno interesovanje za nove si-
tuacije i težnja da se manipuliše novim nepoznatim stvarima. Ispitivanja

270
pokazuju da pacovi islražuju prolaze u lavirintu i k a d n i s u g i a d n i ili žedni
i u slučajevima kad ih na to ne goni neka druga biološka potreba. Š i m p a n -
zi, kao i deca, barataju stvarima, otvaraju i h , razgledaju i interesuju se za
njih, pogotovo dok su stvari za njih nove. Neki a u t o r i govore zbog toga o
urodenoj potrebi za upoznavanjem svoje sredine i novih stvari i situacija -
govori se o potrcbi za satnavailjem i motivvi radoznalosti.

PLTANJA I ZADACI

l.'Sta se podrazumeva pod homeostatičkom aktivnošću organizma?

2:jKoje dve vrstc potrcba počivaju na principu homeostaze?
čini modvacioni cikius?: .
4. Kada nastaje motiv gladi i koje su njegove fiziološke osnove?
5. Koje se dve komponentc razlikuju u okviru materinskog motiva?
6. Od kojili činilaca zavisi seksualni motiv kod čoveka?
7.,I(ada bioloske potrebe ppstaju,motiyi? Polcažite to na primerima biolo-
ških potreba koje poznajete. ,
8. Navedite šaigumen.te za p • stojahje potrebe Za akdvnošdu kao samostalne
. gbtr.ebeV
9: Sta se podrazumčva.pod nrr/.ivorn radpznalost? Navedite:podatke koji go-
^ u p riipg pos toj anj a - m^

Socijalni motivi
Socijalni karakter Ijudske motivacije

Na sve mentalne futikcije čoveka odlučan udcaj imaju socijalni uslovi u ko-
jima se razvija i živi. Još više je to nego kod drugih procesa očigledno kod
procesa motivacije. Svi motivi čoveka Zkvise od društva i društvenih uslo-
va.To pokazuju pre svega dva momenta: socijalizacija bioloških potreba i
postojanje velikog broja delovanja društvenih usiova stečenih ih razvijcnih
motiva.
 Iako urođene i zajedničke svim Ijudima, biološke potrebe se oformljuju u
motive zavisno od dmštvenih uslova. Od sredine u kojoj se ćovek razvija i
živi zavisiće kojim će objektima i na koji način zadovoljiti svoje biološke
potrebe. Zato su svibiološki motivi uvek socijaiizovani motivi. To po-
tvrđuju već pomenuti podaci o razlikama u seksualnom motivu i o formi-
ranju pojedinih biološldli potreba u motive.To očigledno ilustruju i poja-
ve u vezi sa motivom gladi. Mi, bez obzira na njiho\m biološku vrednosr,
neka jela volimo i pretpostavljamo drugima, a neka odbacujemo i gadimo
ih se. N e m a , na primer, nilcakvog fiziološkog razloga da Ijudi ne jedu ne
samo konjsko meso nego da ne jedu ni meso pasa, mačaka pa i drugih ži-
votinja. AJi, ipak, rrinogi Ijudi će tek u krajnjoj nuždi, ili ni u takvoj situa-
ciji, pristupiti uzimanju ove vrste hrane. Antropološki podaci pokazuju da
bi se moglo reći da nema gotovo nijedne vrste jela koja u nekoj sredini ne
bi predstavljala omiljenojelo ada isto jeio u nekoj drugoj sredini uopšte ne
bude korišćeno Icao hrana. Navocli se primer da se u Japanu i Kini ne jedu
mleko ni maslac, a istovremeno se veoma cene kao jelo razne vrste zmija,
sirovih riba i drugih morsldh životinja.

Socijalna priroda Ijudske motivacije ogleda se i u tome što je pretežna ve-

ćina ljudskih potreba i motiva povezana sa društvenim životom i nastala
kao rezultat društvenogživota ljudi. Većina Ijudskih motiva jesu takvi mo-
tivi koji se III mogu zadovoljid samo ncposrednim kontaktom sa drugim
Ijudima (socijalni motivi u užem srnisiu) ili pretpostavljaju postojanje dru-
štva i drušrvenih institucija (kao što je slučaj sa personalnim motivima).

Za ponašanje ljudi naročiti značaj imaju socijalni motivi. Socijalnih mo-

tiva je veoma velilti brpj. Neki su od njih univerzalni i srećemo ih u odre-
denom stepenu razvijene u svim dr&stvima. Drugi'socijaini motivi karak-
t e r i s t i č n i su samo za veći ili manji broj društva ili samo za pojedina društva.

M o g u ć e jc razlikovati socijalne motive za^čije zadovoljenje ne samo da je

neophodan neposredan kontaktsa drugim osobama nego koji su usmere-
ni na dodir sa drugim ljudima.Takvi su motivi za diuštvom 1 njemu srod-
ni motivi za afektivnom vezanosću i afilijativni motiv, kao što je takav i
agresivni motiv. Govori se kao o socijalnim motivima i o grupi opštih i za
socijalno ponasanje važnih motiva koji za svoju rcalizaciju takode zahle-
vaju društvene uslove ali koji su usmereni pre svega na vlastitu ličnost.Ta-
lcvi su motiv za samopotvrdivanjem, za postignućem, za samoaktualizaci-
jom, kao i mottvi za sigurnošću i sticanjem. Z b o g toga što su usmereni na

272
vlastiru ličnost, nazivaju se 1 personainim ili ja (ego) motivima, p o d koji-
m a se inače podrazumevaju, pre svega, motivi koji su stečeni na osnovu lič-
nogiskustva a nisu opšti motivi nego se razlikuju kod različitih pojcdina-
ca. Sve su to složeni motivi koji su ili u celini stečeni (putem ličnog iskustva)
delovanjem socijalnih činiiaca ili bar razvijeni prvenstveno u toku socijal-
nog učenja.

Motiv za društvom
Ponekad se u stručnoj literaturi govori o jednom opštem motivu za dru-
štvom. Cesto se opet u okviru njcga razlikuje više sporednih motiva - gre-
garni, afilijativni i motiv za afekdvnom vezanošću.

M o t i v za društvom ogleda se u težnji čoveka da bude u društvu sa drugi-

ma, da izbegava dugotrajniju usamljenost i da želi prisustvo drugih osoba.
I opšte iskustvo i podaci različite vrste pokazuju kako je motiv za društvom
opšti i snažni motiv. Autobiografski podaci brodolomaca, zatvorenil<a t za-
robljenika i pustinjaka pokazuju kako se teško podnosi nepostojanje kon-
takta sa drugim osobama. Potvrđuju to i neki eksperimentalni podaci ko-
ji pokazuju da potpunu izoladju od drugih osoba pojedinci ne mogu izdržati
ni u toku nekoliko dana.

D o k gregarni motiv dolazi do izražaja pre svega u težnji da se bude u pri-

sustvu drugih osoba, afilijativni se motiv manifestuje u želji da se bude u
neposrednom kontaktu sa pojedinim osobama, da sc sa njima udružuje u
različitim aktivnosuma. M o u v za afelctivnom vezanošću predstavlja potre-
bu za emocionalnom vezanošću, potrebu ljudi da vole i budu voljeni.

M o g u se razlikovati socijalni motivi u užem smisIu.To su motivi usmere-

ni na povezivanje sa drugim ijudima. Takav je motiv za društvom i njemu
srodni motivi t afilijativni motiv i mfttiv za afektivi\om vezanošću.

Upravo zbog toga što su motivi za društvom opšti motivi i veoma često ja-
Id motivi, veći broj autora smatra da postoji urođeni socijalni motiv koji
je bilo nasleden od naših životinjskih predaka (kod kojih nalazimo, tako-
de, razne oblike socijalnog ponašanja), bilo formiran u toku razvitka Ijud-
skog roda i da ga prcma tome pojedinac takode nasleduje a ne stiče u to-
ku individualnog života. Drugi autori, medutim, zastupaju mišljenje da
ovaj motiv nije urođen nego da se stiče u toku života, a da svoj izvor ima u
bespomoćnosd malog deteta. Budući da se dete ne može održati ni najkra-
ći period vremena bez pomoći i-staranja drugih, razvija se još u najranijem
detinjstvu - smatraju ovi autori - potreba za osloncem na druge i za dodi-
rom sa drugima, U toj rano razvijenoj potrebi, smatra se, ieži izvor motiva
za društvom. Više podataka govori u prilog urodenosti društvenog moti-
va. M e d u ostalim, u prilog ovog shvatanja ide i činjenica da se u odrede-
nom, i to relativno ranom periodu razvoja javlja zakonito potreba za dru-
štvom i za kontaktom sa drugom decom. Vcrovatno je, medutim, da je
neophodno da se urođeni osnovi ove potrebe za društvom dalje razviju da
bi dosio do formiranja afilijativnogmotiva koji karakteriše odraslog čove-
I<a. Medu ostalim, talcvi uslovi jesu da dete odraste u društvu i u kontakti-

Slika 43. — Ispitivanje urodenosti motiva za afektivnom vezanošću

ma sa ljudtma i da sredina ne postupa sa njim surovo, Podaci pokazuju da
u slučajevima kada ne postoje o b a ova uslova obično nema ni razvijenog
motiva za društvom,

Poslednjih godinapokušava se i eksperimentalno ispitati koji od u s i o v a d e l u j u n a r a z v i -

j a n j e afilijarivnogmotlva i na njegov intenzitet. Jedan istraiivač (Šehter) jahtevao je od
svojih ispitanika da biraju da li će vreme do ogleda, a za koji im je saopštio da će uskoro
biti izvricn sa njima i da će biti veoma neugodan, provesti sami III u društvu sa drugima.
Ustanovioje da oni kod kojih jc od strahapred ogledom stvoreno izrazitije nespokojstvo
u većem broju tražc da budu sa drugima. Zaključio je da je stepen anksioznosti i očcki-
vanje da će u društvenoj situaciji doći do ubkžavanja strahovanja jedan od faktora od ko-
ga zavisi jačina afdijativnog motiva.Tnj zaključak podržavaju i u istom eksperimentu utvr-
đeni podaci da jediuci i prvorodena deca pokazuju veću anksioznost i znatno ćeiće traže
da vreme provode u društvu. Objašnjava sc to time da su roditelji prema jedincima i pre-
ma prvorodenoj deci mnogo brižniji, čestd'r preterano brižljivi i da zato kod prvorodenc
d e c e i jedinaca dolaza do razvijanja potrebe d a k a d god se nadu u teškoj sicuadji traže osio-
n a c u drugim osobama, U prilogovih zaključaka. idu i podadda je veći broj jedinacai pr-
vorodene dccc koja traže psihoterapeuta kad imaju tcškoća; daklc, da traže u teškoćama
drustvenu situaciju.

Postoji izvestan broj drugih motiva povezanih sa afilijativnim motivom.

Jedan od ovih motiva jeste m o t i v z a afelcrivnom vezanošću. Ovaj se mo-
tiv ogleda u potrebi da nekoga volimo i da nam drugi uzvraća naklonost i
u težnji da budemo emocionalno vezarii sa drugim osobama. Ispitivanja,
kojima je proveravano da li je ovaj motiv urođen ili nije, govore u prilog
shvatanja o njegovoj urođenosti, Ispitivanja su vršena sa tekrođenim maj-
munima. Jedni od njih smešteni su uz lutke slične odraslim majmunima,
a drugi uz predmet ispleten od žice. Mali majmuni su mogli da prelaze od
jednog mesta na drugo. I kad mleko kojim su se hranili nije bilo smešteno
uz majku - lutku, nego uz predmet od žice, mali sii majmuni ipak veći deo
vremena provodili priljubljeni uz majku - lutku. Ilustraciju iz ovoga ogle-
da imamo u slici 43.

Motiv za samopoturđivanjem i njemu srodni motivi

Opravdano je od socijalnih motiva u užem smislu razlikovati talcve soci-
jalne motive za koje je karakteristično da se odnose pre svega na vlastitu
ličnost, iako je i za njihovo zadovoljenje neophodno postojanje ljudi, dru-
štva i društvenih insritucija. (O njima se može govoriti i kao o opštim per-

275
sonalnim motivima.) Takvi su pre svega m o t i v z a samopotvrđivanjem 1 nje-
m u srodni motivi, k a o i motivi z a postignucem i samostalnošću.

Motivzasamopotvrđivanjem manifestuje se pre svega u težnji pojedin-

ca da ga prizna sredina u kojoj živir'Dosta je autora koji u svojim razrna-
tranjima o osnovnim osobinama čoveka govore o ovom motivu kao suštin-
skom i karakterističnom motivu.

Jedan oblik ovog motiva predstavlja motivzaprestižom ili ugledom, ko-

ji se ogleda u težnji da se istakne ispred ostalih u svojoj sredini, ljudi poka-
zuju težnju da se istaknu ispred ostalih svojim izgledom, znanjem, imovi-
nom. Antropolozi izveštavaju da ima društava u kojirna je ovaj motiv
neobično jak. Među ostalim, oni izveštavaju o jednom indijanskom ple-
menu u kome planovi plemena nastojc da steknu što više stoke, hrane, ala-
ta i raznih predmeta i to sve čuvaju tako da svi članovi plemena mogu da
vide šta sve oni imaju - a onda, prilikom plemenske svečanosti, sve to spa-
ie. Onaj član piemena koji ima više da spali ocenjuje se l<ao ugledniji. Ali
ovaj motiv za prcstižom nije opšti motiv. Postoje društva u kojima se izbe-
gava svako isticanje pojedinca i smatra se nedohčnim i sramotnim.

Srodan i povezan sa motivom za.samopotvrdivanjem jeste i motivz;a mo-

ći ih za dominacijom, a koji u društvenim odnosima ima veliki značaj.

U stručnoj iitcraturi veoma često se kao motivi iz ove grupe pominju mo-
tivi za postignućem, za samostalnošću i za samoaktualizacijom. M o t i v z a
postignućem, koji spada medu najviše izučavane složene motiveu psiho-
logiji, manifestuje se u težnji da se postigne uspeh u nekoj aktivnosti - u
učenju, u sportu, u poslu koji čovek obavlja. Pojedinci se razlilcuju u stepe-
nu zahteva koji sebt postavljaju. Neki postavljaju visoke zahteve i veoma
se uporno trude da ih postignu, a intenzivnim oscćanjem nezadovoljstva
reaguju na neuspeh u tome. Drugi ne postavljaju teže ostvarljive ciljeve;
ako im i drugi postave takve ciljeve, nc nastoje da ih postignu i relativno
su ravnodušni prema posugnutom rezultatu. Na osnovu istraživanja ovog
motiva ukazuje se na to da njegovo razvijanje u velikoj meri zavisi od na-
gradivanja pokušaja deteta da uspe i od nagradivanja uspeha, a kaznjava-
nja neuspeha. Američld istraživači ukazuju na to da postoje znatne razh-
ke u razvijenosti ovoga motiva medu klasama. Roditelji srednje klase
odlučnije naglašavaju potrebu postizanja društvreno priznatih rezultata i
uspeha i čcšćc odaju priznanje za uspch i nagraduju ga nego roditelji iz rad-
ničkc klase. Istraživanja ukazuju i nauticaj starosti rnajke na razvitak ovo-
ga motiva. Kad je porodica mala, sinovi mladih majki pokazuju intenziv-
niji motiv za postignucem nego sinovi starijih majki. Ako se poveda poro-
dica, imamo s u p r o t n u pojavu - sinovi m l a d i h majki pokazuju manji
i n t e n z i t e t toga motiva nego sinovi m a j k i srednje s t a r o s t i i starijih majki.

M o t i v z a samostalnošću smarra se motivom koji nalazimo kod svih lju-

di. Svi pokazuju težnju da budu konkretne ličnosti, da imaju izvesnu sa-
rnostalnost odlučivanja, da ne budu pod stalnim nadzorom i staranjem.

M n o g i autori nalaze suštinu čoveka u jednom drugom sa motivom samo-

potvrdivanja povezanom motivu.To je m o t i v z a samoaktualizacijom i
stvaralaštvom. Oni naglašavaju da je karakteristika čoveka da nastoji da
njegove sposobnosti i sklonosti dodu do izražaja kroz raznoliku akdvnosr
i da čovek nalazi zadovoljstvo u tome da ispolji sve svoje mogućnosti.

Agresivnost
Pod socijalnim morivima, rečeno je, podrazumevaju se motivi za čijejeza-
dovoljcnje potreban neposredni kontakt sa drugim osobama. Oni, više od
ostalih motiva, utiču na društveno ponasanje. Ali, potrebno je istaći, ne do-
prinose svi socijalni motivi razvijanju dobrih i skladnih odnosa medu Iju-
dima. Nisu svi socijalni motivi pozitivni ili prosocijalni. Socijalnim se na-
zivaju i taicvi motivi za čije je zadovoljenje potreban neposredan kontakt
sa drugim osobama, koji su važni za društvo i društvene odnose, ali koji ne
doprinose razvijanju dobrih odnosa među Ijudima nego se zadovoljavaju
manifestovanjem neprijateljstva prema drugim osobama.Takav važan so-
cijalni motiv, na primer, jeste agresivni niotiv.

Agresivnost se manifestuje u sklonosti i zadovoljstvu u tom da se napadnu

drugi Ijudi, fizički ili rečima, i u tcžnji da se nanose razne vrste štete drugi-
ma. Postoji diskusija o urodenosti agresivnogmotiva. Ima autora koji snia-
traju da je agresivnost ne samo jedan od bitnih ljudskih motiva nego i da je
uroden motiv. Njegovu urodenost obrazlažu tvrdenjem da oduvek medu Iju-
dima postoje sukobi i ratovi. Pozivajtići'se na urodenost toga motiva zastu-
paju shvatanje da su ratovi u prirodi Ijudi i da su neizbežni, kao i da je vero-
vanje u mogućnost trajnog mira iluzija, Antropološka istraživanja, medutim,

277
pokazuju da nisu sva ljudska pkmena borbena i agresivna, Ratovi i sukobi
veoma su često izazvant različidm razlozima i različidm motivima a ne na-
prosto žeijom da se napadnu drugi. Mnogi psiholozi zastupaju suprorno m i -
šljenje - da agresivnost i borbenost u odnosima više predstavljaju u društvu
naučen način zadovoljavanja motiva nego samostalan moriv. Moguće je za-
dovoljiti razlicite motive i suprotnim načinom - saradnjom i kooperacijom
sa drugima, Od društvenih uslova i vaspitanja deteta, pre svega, zavisi da li
de se agresivnost raz\dti kao karakteristilca ljudi ih neće.

Agresivnost je zaista dosta česta karakteristika ponašanja ijudi. Aii kad je

reč o agresivnosti, trebauočiti razliku između motiva agresivnosti i agre-
s i v n o g r e a g o v a n j a n a napad na rias, ili na ometanje zadovoljenja naših
motiva. Agresivnost se prirodno javlja kao reakcija kad nas neko ugrozi,
napadne fizički ili povredi našu ličnost i omalovaži našu vrednost. Javlja se
često i kao posledica ometanja zadovoljenja različitih naših motiva, iako -
kao što pokazuju mnoga istraživanja - i nije redovna posledica takvog ome-
tanja. Agresivnost se javlja kao reakcija na ometanje zadovoljenja motiva
pre svega pod odredenim uslovima. Dva takva uslova jesu kad ocenjujemo
da zadovoljenju naših motiva smeta neka druga osoba postupajući nepra-
vedno i samovoljno prema nama i kad se agresivnim ponašanjem uspeva
otldoniti smetnja zadovoljenju motiva.

Zbog toga što je agresivnost izvor mnogih društvenih problema — sukoba

medu Ijudima, ratova, predrasuda, okmtnosti prema deci t odrashma - po 1
svećeno je dosta napora utvrdivanjituslova pod kojima dolazi do razvit-
ka agresivnosti, kao i onih uslova koji doprinose njenom suzbijanju. Ispi-
tivanja pokazuju da stepen agresivnog ponašanja zavisi u velikoj meri od
vaspitavanja deteta i od reagovanja sredine na ispoljenu agresivnost. Mo-
guće je da roditelji i nenamerno razvijaju agresivnost. Kad majka popušta
detetu i čini mu po volji da bi umirila njegovu agresivnu reakciju (bes, vi-
kanje), ona i bez svoje volje razvija agresivnost kod niega.Trpeljivost pre-
ma manifestovanju agresivnosti dovodi do njenog razvijanja, Često se raz-
vija na osnovu podražavanja ponašanja odraslih - ako otac u svom ponašanju
ispoljava agresivnost, verovatno je da će i dete prihvatiti takavoblik pona-
šanja kao svoj. Agresivno ponašanje oca, i kad mu je cilj da kazni agresiv-
nost koju jepokazalo dete, može takođe da doprinosi razvijanju dečje agre-
sivnosti. Najbolji naan sprečavanja razvitka agresivnosti, smatraju istraživači,
jeste srdačan odnos prema deci, neispoljavanje jarosti i bcsa i kad se dete
kažnjava i suzbijanje ispoljavanja dečje agresivnosti. Veća će se agresivnost
razviti, pokazuju neka ispitivanja, lad osobe veruju da neće za agresivnost
biti kažnjeni. Uočavanje da u sredini u kojoj živi pojedinac postoji coleran-
cija prema agrcsivrtim izgredima i da se ona biago iii nikako ne kažnjava,
verovatno doprinosi razvijanju agresivnosti.
U vezi sa pojavom agresivnosti vršeno je dosta ispitivanja o uticaju masov-
nili siedstava komuniicacije (filmovi, teievizijsld programi, iiteratura) u ko-
jima se prikazuje agresivnost. lako rezultad nisu sasvim jasm 1 definitivni,
oni pokazuju da viticaj takvih sadržaja u kojima se prikazuje agresivnost (na
primer kriminalnih filmova i krimmalne literature) zavisi od više faktora.
Osobe koje su pre gledanja filma u kome se prikazuje neki agresivni sadr-
žaj bile same nezadovoijne, ljute i agresivne, postaju posie gledanja filma
manje agresivne; posmatrana agresivnost kao da im je poslužila da projek-
tuju, i žive, svoju sopsrvenu.Takvo oslobadanje od vlasddh agresivnih im-
puisa — posmatranjem prikazane agresivnosti ili manifestovanjem svoje -
naziva se katarzom. N e dolazi, medudm, do lcatarze uvekkad se posmatra
(na primer u filmu) prikazana agresivnost. A i onda kad dolazi do takvog
slabljenja agresivnosd i njenog gubijenja, to je samo privremeno. Osobe ko-
je pre gledanja fiima nisu biie agresivne, pokazivaće posle gledanja takvih
filmova više agresivnosti u ponašanju. Negativan uticaj sadržaja u kojima se
pokazuje nasilje na razvijanje agresivnosti javlja se naročito onda kad oso-
be koje su prikazane kao agresivne nisu bile kažnjene za svoju agresivnost.
Neki autori smatraju da masovna sredstva komunikacije, na primer, filmo-
vi u kojima se prikazuje agresivnost u blagoj meri i gde se agresivnost ka-
žnjava (kao što je obično u filmovima sa Divljeg zapada) više doprinose osio-
bađanju od agresivnosti nego njenom razvijanju. Ali ako nije tako, prikazivanja
agresivnosti dovode do podražavanja prikazanog agresivnog ponašanja. Oprav-
dano je mišljenje onih autora koji smatraju da često prikazivanje agresivnog po-
našanja utiče da se agresivno reagovanje ocenjuje kao normalno ponašanje i da ne-
ma razloga da se ukže napor da se uzdrži od agresivnosti.
- •

Neki od ostalih složenih motiva

M e d u motivima dosta se često kao vazni pokretači ljudskog ponašanja pominju motiv si-
gurnosti i motiv za sticanjem imovinc. Motivsigurnosti manifestujc se u težnji da se odr-
ži ncproruenjcna situaclja kojaobezbeđuje egzistenciju i zadovoljenjeza pojedincabitnih

279
motiva. Postoji kod ljudi potrcba za sigurnošću da će obczbediti sredstvaza živor, da ćc
ocuvati svoj društveni poiožaj i da će biti ravnopravno tretirani sa drugiraa. - Motiv si-
gurnosti je veoma snažan moriv već kod deteta. Kod njtga j e on izražen u porrebi da bu-
de voijeno i pažeuo. Danas se u psihologiji ističe da nezadovoljenje decije potrebe za ose-
ćanjem Eigiirnosti može imati negativne posledice za formiranje ličnosti, Deca koja se ne
oscćaju dovoljno sigurnom, navodi se, mogu u toku čitavog života da pokazuju kao ka-
rakteristične crte ličnosti ncpdvcrljivost prema okolini, neprijatcljski odnos prema dru-
gima i agrcsivnost. Dcca kod koje je zadovoljen motivsigurnosti vcrovatnije je da će biti
socijahtija i bolji saradnici u raziičitim aktivnostima. Naročito važnu ulogu ima ovaj mo-
tiv sigurnosti u društvcnom sistemu u kojem se javljaju periodičrie ekonomske krizc - u
kapitalističkom društvenom sistemu.Dosta je američkih psihologa koji ocenjuju motiv
sigurnosu kao jedan od najvažnijih socijalnih motiva.

Ima shvatanja prema kojima se motiv za sticanjem imovine smatra ne samo snažnim i
važnim motivom nego iurodcnim motivom. Obrazlažese njegova urodenost pozivanjem
ria to da vcć kod dece postojt težnja za skupljanjem različitih predmeta, a kao izrazuro-
denog modva za sticanjem. Zaključuje se da s obzirom na to da je motiv za sticanjem uro-
đen, sastavni deo ljudske prirode, da takav društveni sistem koji na njemu počiva prcd-
stavlja prirodan društveni sistem. U ovakvom zaključku u stvari i teži smisao insistiranja
na urodcnosti ovoga motiva. Rczultati mnogih ispitivanja, naprotiv, pokazuju da motiv
Zasticanjem imovine nijc opšti motiv,dapostoji i danas niz društavau kojima nijc itarak-
teristika njihovih ćlanova težnjaza sticanjem imovine. Pažljivije analize pokazuju i da po-
menuti argument o sakupljanju različitih predmeta kod dece ne može da sc održi jer su
različiti razlozi takvog sakupljanja - vrlo često žclja za saznanjem novoga, podražavanje
onoga što drugi čine,zadovoljstvo bavljenja nekim poslom i drugi.

Moralna svest kaopokretacka snaga

0 m o r a l n o j s v e s t i n e m o ž e m o govoriti k a o o p o s e b n o m m o t i v u k a o š t o je,
na p r i m e r , afilijativni m o t i v ili m o t i v z a p o s t i g n u ć e m . M e d u t i m , m o r a l n a
svest predstavlja v a ž n u o p š t u p o k r e t a č k u s n a g u č o v e k a koja dolazi d o iz-
ražaja u v e i i k o m broju l j u d s k i h p o s t u p a k a .

O n a j e najvažniji r e z u l t a t p r o c e s a socijalizacije, tj. p r o c e s a u č e n j a k o j i m ,

d e l o v a n j e m razhčitih. s o c i j a l n i h činilaca (a pre s v e g a d r u g i h osoba}> p o j e -
d i n a c s t i č e d r u š t v e n o v a ž n e o b l i k e p o n a š a n j a i xazvija s e u l i č n o s t . S a s t o j i
se u u v e r e n j u o t o m šta j e d o b r o i praviino a šta n i j e , t e n d e n c i j i d a se u skla-
d u sa t i m u v e r e n j e m p o s t u p i i u e m o c i o n a l n i m d o ž i v i j a j i m a koji se j a v l j a -
j u u v e z i sa o s t v a r i v a n j e m i n e o s t v a r i v a n j e m h č n i h n o r m i o t o m e šta treba
1 šta n e treba č i n i t i . V e l i m o da m o r a l n a s v e s t u l U j u č u j e tri k o m p o n e n t e -
kognitivnu, konativnu (delatnu) i afektivnu.
M o r a l n a se svest pojedinaca obrazuje pod uticajem drušrvenib normi, u
društvu prihvaćenih principa o tome šta je pravo i Šta treba učiniti a šta ni~
j e pravo i ne sme se učiniti. Te drušrvene moralnc norme utiču na forrni-
ranje ličnih moralnih normi. Društvene normc, izmcnjene ili neizmenje-
ne, usvajaju se kao lične norme koje onda regulišu naše ponašanje. Ljudi
postupaju na odredeni način ne samo zbog toga Što se od njih to zahteva,
što su nagradeni ili kaznjeni, nego i zbog toga što lh izgradeni vlastiti prin-
cipi gone da postupaju na odreaeni način, š t o ocenjuju da je to njihova du-
žnost prema vlastitoj iičnosti.
Moralna svest, kao što pokazuju istraživanja, a pre svega švajcarskog psiho-
loga Pjažea, postepeno se rnenja. Na mladem uzrastu, do 9 godma otprilike,
moralna svest je, smatra Pjaže, heteronomna Kao moralno, kao ono što tre-
ba uraditi, prihvata se ono što drugi (roditelji i druge osobe i insdtucije) zah-
tevaju. Posle toga perioda ona se razvija Jcao autonomna moralnost i svaki se
postupak ocenjuje i preduzima na osnovu izgrađenih vlastirih principa pona-
šanja.
Istraživači ukazuju na neke oblike vaspitanja koji otežavajuformiranje
društvenim normama usklađene moralne svesti. Formiranje talcve mo-
ralne svesti otežano je kad se detetu dozvoljava da čini sve što hoće i ništa
mu se ne zabranjuje. Manifestuje se samo ljubav za dete, a nikad se ne ka-
žnjava i ne pokazuje uskraćivanje Ijubavi. Takvo dete lako postaje sebično
i samoživo. Sprečava formiranje društveno poželjne moralne svesti i kad
roditelji ne pokazuju dovoljno ljubavi prema detetu, i to iii zbog toga što
je stvarno nemaju ili jer ne vode računa.o.potrebi deteta da oseti da ga vo-
le. Dosta je verovadno da će u takvom slučaju umesto razvijanja moralne
svesti doći do razvijanja agresivnosti deteta ili do pojave nezainteresova-
nosti za svoju sredinu i za društvo. Negativno deluje na razvijanje morai-
ne svesti i nedosledno postupanje roditelja. Kad roditeiji u pojedtnim slu-
čajevima na nepoželjno ponašanje deteta reaguju oštro a u dsugim
slučajevima nagraduju rakvo ponašanje deteta, kad je, drugim rečima, re-
agovanje roditelja za dete nepredvidivo, verovatno je da će ono postati ne-
sigurno i da će se kod njega razviti sklonost ka neurotičnosti a neće se nor-
malno razvijati njegova moralna svest.

Za formiranje moralne svesti imaju naročid značaj roditelji jer se pre svegu
preko njih prenose na dete društvena shvatanja i društvcni etički principi.
Ali roditelji nisu jedini faktori u formiranju moralne svesti. Vaznu ulogu
imaju i druge osobe sa kojima dete dolazi u kontakt i razne društvene in-
 stitucije i organizacije (škola, razna udruženja i društva). lako je rano de-
tinjstvo najvažnije doba za formiranje moralne svesti, moralni razvitak se
produžava u toku čitavog detinjstva, u toku mladatačkog doba, a i u toku či-
tavog života. Dodiri sa raznim osobama van porodice i upoznavanje dru-
Štvenih vrednosti različitim putevima; na primer, preko hterature, štampe,
filma, televizije - mogu delovati u svako doba. Može doći 1 do toga da se,
što je naročito izraženo u periodima krupnih društvenih promena, formira
moralnu svest kod mladih ljudi koja je drugačija od one koja je karakteri-
stična za njihove roditeljc. Javlja se razlika izmedu moralnih vrednosti i prin-
cipa roditelja i dece.

Personalni momenti motivacije

Motivi o kojima smo dosada govorili postoje gotovo kod svih ljudi većine
društventh zajednica koje poznajemo, pa se o njima može govoriti kao o
opštim motivima. Ali iako ti motivi postoje gotovo kod svih, oni ipak ni-
su sasvim jednaki motivi. Ljudi i takve opšte ili univerzalne motive ne za-
dovoljavaju na isti način i istim objektima. U ranom detinjstvu unutrašnja
napregnutost koja se javlja usled nezadovoljenja motiva otklanja se na taj
način što se prihvata prvi objekt kojim je moguće zadovoljiti motiv. Ali kad
pojedinac stekne iskustvo da različiti objckti i različite situacije mogu za-
dovoijiti određeni motiv, on vrši izbor među objektima i situacijama. On
objekte i situacije procenjuje prema tome koju su vrednost stekli za njega.
Neke objekte i situacijc prihvata kao cilj, a druge ne prihvata kao cilj. G o -
vorimo o procesu procenc cilja. Na tu procenu cilja utiČu različiti faktori,
ali pre svega ona zavisi od specifičnosti ličnog iskustva pojedinca, Različi-
to iskustvo Ijudi ima za posledicu da oni traže i različite objekte za zado-
voljenje i takvih opštih motiva kao što su biološki motivi. U tom ličnom
iskustvu leži uzrokda poneke osobe kao cilj postavljaju neuobičajene objek-
te i traže neuobičajene načine zadovoljenja svojih motiva.U tom leži znat-
nim delom i uzrok što pojedinci u svojim motivima odstupaju od normal-
nog ponašanja Ijudi.

AU ljude ne poki-eću na aktivnost niti njihovu aktivnost usmeravaju samo

takvi opšti, kod većine ljudi shčni motivi. Njih pokreću na aktivnosti mno-
gi posebni, na osno\ii njihovog specifjčnogličnogiskustva formirani ino-
tivi. Takve motive nazivamo personalnim motivima. Broj talcvih perso-

282
4
'i*
nalnih motiva je neobično veiiki.Takvi motivi mogu biti razne vrste za po-
jedince karakterističnih dispozicija - različiti lični interesi (podrazumeva-
jući pod interesima objekte i sadrzaje na koje pojedinac obraća pažnju i nji-
ma se bavi u misiima), razne lične sklonosti (pod čime podrazumevamo
aktivno bavljenje poslovima i sadržajima koji nas interesuju), različiti lič-
ni stavovi, zatim stečene navike, različite osobine iičnosti, za pojedinca'ka-
rakteristična osećanja, Zbog uioge ovih rnomenata u motivaciji nije lako
do kraja objasniti uzroke ponašanja pojedinca i predviđati ga.

Nivo aspiracije
Značaj personalnih momenata u motivaciji ogleda se i u složenosti i teži-
ni dostupnosti ciijeva koje pojedinac postavlja radi zadovoijenja svojih mo-
tiva, Raziičite osobe postavljajurazličito dostupne ciljeve. O razlikama
u dostupnosti ciljeva koje Ijudi sami sebi postavljaju govorimo kao o raz-
likama u stepenu ili nivou zahte\ra, kao o nivou njihove aspiracije. Ljudi,
na primer, opredeljujući se za posao kojim će se u budućnosti baviti, bira-
ju različita zanimanja s obzirom na napor koji treba uložiti da se za njih
osposobe i da se ona obavljaju. Jedni biraju zanimanje službenika za koje
nije potrebno duže pripremanje i šire znanje, a drugi žele postati inženje-
ri, lekari, naučnici. Ali i pri obavijanju istog posla ljtidi sebi postavljaju raz-
iičite zahteve. Izvesni učenici se zadovoljavaju time da jednostavno završe
razred bez obzira s kakvim uspehom, dok drugi postavljaju sebi cilj da raz-
red iii ispit polože sa odličnim uspehom.

Nivo aspiracije zavisi od više faktora. Postavljajući ciljeve koje ćemo ostva-
riti, obično vodimo računa o tome da.budu dovoljno teški da bi njihovo
ostvarenje doveio do zadovoljstva zboguspeha, jer suviše lako ostvareni ci-
ljevi ne pružaju zadovoljstvo uspeha. Ali istovremeno treba da vodimo ra-
čuna da ne postavimo suviše teške ciljeve za ostvarenje, da ne bi došlo do
neuspeha i doživljavanja neprijatnosti koji prate neuspehe. Sta će se oce-
niti kao ostvariv cilj to zavisi pre svega od uspeha ili neuspeha koje je po-
jedinac imao ranije obavijajući istu iH druge aktivnosti. Uspeh podiže ni-
vo aspiracije^ a prethodni neuspeh ga smanjuje. Zavisi, nadalje, od toga sa
kim se pojedinac uporcduje. Ako se uporeduje sa nekim koga smatra ma-
nje vrednim ili manje sposobnim od sebe, a taj postiže isti ili veći uspeh od
njega u nekoj aktivnosti koju on sam ceni ili koju društvo ceniT on će po-
dići svoj nivo aspiracijc i nastojaće da postigne više. Zavisi zatim od opštcg
nivoa aspiracije u odredenoj sredini, od važnosti koju zadatak i m a za po-
jedinca, od zainrercsovanosti za zadatak koji rrcba izvrširi, kao i od poje-
dinth osobina iičnosti. Postoje znatpe individualnCrazlike u nivou posta-
v l j e n i h c i i j e v a . N e l d Ijudi zbog straha o d neuspeha postavljaju redovno
ciljeve koji su niži od njihovih mogućnosti. Drugi, opet, po pravilu, prece-
njuju svoje mogućnosti, sve im izgleda lako ostvarivo i postavljaju ciljeve
teže i s l o ž e n i j e nego što su u s t a n j u da ostvare.

( • Hijerarhija motiva; motiv za

samoakUializacijom

Ulažući napor da ostvarimo odredeni cilj, mi to, po pravilu, činimo radi za-
dovoljavanja većeg broja motiva. Redak je slučaj da mi tcžimo u svojim ak-
rivnostima zadovoljenjU samo jednog motiva. Kad, na primer, biramo za~
nimanje kojim ćemo se baviti u toku života, mi to onda činimo obično i da
bismo zadovoijili motiv sigurnosti, i naš motivza ugledom i interesovanje
za određenu vrstu poslova, a verovatno i-neke druge motive. Ponašanje po-
jedinca je po pravilu mnogostruko određeno, determinisano vcćim bro-
jem motiva.

M o ž e se javiti više motiva koje je u isto vreme nemoguće zadovoijiti. Za-

dovoljenje jednog motiva zahteva odricanje od zadovoijenja ostalih moti-
va. U takvom slučaju čovek će zadovoljiti onaj motiv koji je trcnutno jači,
onaj koji j e za čovelca u tom momentu važniji. Za motiv koji prevlada ka-
žemo da je dominantan motiv. Ljudi će u različitim situacijama različitim
motivima dati prednost, različiti motivi će postati dominantni motivi. Po-
stoje .i r a z i i k e u z n a č a j u koji p r i d a j u p o j e d i n c i različitim od svojih motiva.
Ipak se može rcći da postoji izvesna opšta zakonitost u tome koji ćc moti-
vi postati dominantni kad dođe do sukoba motiva, kao sto postoji 1 odrede-
ni red, odredena pravilnost kojom se javljaju i smenjuju odredene vrste mo-
tiva u toku života kao glavni pokretači aktivnosti. O tom redu važnosti motiva
za delatnost Ijudi govorimo kao o hijerarhiji motiva.

Često se u literaturi navodi shvatanjeo hijerarhiji motiva, koje je izlozio psihoiog Mft-
slov (A. Maslovv). Po njemu ćc biološki motivi, ako se jave istovrcmeno sa ostaiim moti-
vima, dobiti prvenstvo, a medu bioloskim morteima prioritet će imati motiv žedi, pa mo-
tivgladi., a onda ostali biološki motivi i drugc bioioškc potrebe.Posle bioloških motivapo
prvensrvu u zadovoijavanju dohzi mociv sigvirnosti. On će pt»stati vladajud (dominant-
m j mouv ponašanja tekkad su oioloske potrebe zadovoljene. 1 ovaj motiv predstavija ve-
oma jak i vaian motiv već kod dece. Deca rcaguju sa strahom i osećajijem ncmira lcad god
se pojavi neka nova situacija koja bi mogla ugroziti njihovu bczbednost i sigumost. Sva-
du i sukobe medu roditcljima dete, na primer, oseća lcao opasnost za sebe, kod njcga sc
javlja strah od toga da bude napušteno ili odvojeno od roditclja i jaka potrcba dazadovo-
Iji motiv sigurnosti. Biološki motivi i motivsigurnosti, po Maslovu, predstavljaju motivc
nižega reda. Organizovano društvo, po pravilu, uspeva da zadovolji ovc motive svojiti gra-
dana. Zato u takvim društvima, rede kod zdravih t normalnih Ijudi, srećemo biološke mo-
tive kao dominantnc morivc njihovog ponašanja.

Treći u ovom hijerarhijskom redu je motivza emocionatnom vezanošću,.potrebada nc-

koga vonmo 1 da budemo voljcru. Uvnj se motiv javlja kao značajan pokretač ljudske ak-
tivnosti tek kada su pomenuti nižimotivizadovoljeni- U normalnim uslovima popravi-
lu je i ovaj motiv zadovoijen; samo u siučajcvima psihičkih poremcćaja, u ticurotičkim
slučajcvima, on postajc dominantan motiv. Siedi motiv za samopotvrdivanjem, za ugk-
dom, a sastoji se u želji da budemo i da se pokazemo sposobntma, jakima, nezavisnima,
slobodnima, samostainima i priznarima.Uvaj motivpostaje značajan pokretač dslovatija
IjucTi ukoiiko su već pomenuti motivr u navedenoj Icstvici motiva zadovoljeni.

Kao poslcdnji i najviŠL moriv navodi Mnslov inotivza samoaktualizacijom. On se sa$ro-

ji u težnjida ispoljimo onoštoumemo i ono što jcsmo. Uovckono što mozčTda bude,mo-
ra da bude. Muzičar koji stvarno ima muzičkih sposobnosti, mora da stvara muziku, pc-
snik da piše pesme, Ne mora, medutim, samoaktualizacija da bude uvek izuzetna
stvaralačka aktivnost. Motiv za samoaktualizacijom zadovoljiće i oni Ijudi koji u posao
koji radc ulažu sve svoje sposobnosti i interese i nalaze zadovoljstvo u njcmu. U slici 44
šcmatski je prikazano Maslovljevo shvatanje o hijerarhiji motiva ili hijerarhiji potreba -
kalco se on izražava.

Biološki motivi kad nisu zadovoljeni, prema ovom izhganju, imaju prioritct nad svim
ostalim motivima.Treba, medutim, napomenuti d a j e moguće dau odrcdenim situacija-
ma biološki motivi ostunu sla-
biji od različitih nebiološldh
motiva, Icad dođe do sukoba
medu njima. Mogu odredeni
stavovi i etički principi postati
tolikosnažni pokretači ponaša-
nja da ćc se čovck odreći zado-
voljenja bioloških motiva akobi
time povredio svojc moralne
principe, Svakako je mnogo te- Motivi
žc da pojedini ncbiološki moti- Slika 44. - Sematski prikaz hijerahije motiva
vi prcvladaju biološkc motive,
prema Maslovu
ako su biološke potrebe ostatc kroz duži period nezadovoljene. Zaro se ćesto dogada da
Ijudi iztoženi dugotrajnom gladovanju napuštaju mnoge od uobičajenih načina ponaša-
nja, a ponekad i etičkc principc, kojima sc inačc rukovodc u svom ponašanju.

Pošro biološki motivi imaju prioritet pred osralim motivima koji sejavljaju istovremeno
sa njima, kao i to da neki motivi imaju prioritet pred motivom za samoakrualizacijom, ne
znači da su ti motivi za čoveka'važniji od'motiva za samoaktualizacijom- Naprotiv, A4a-
slov ističe da za ponašanje ćoveka t za, objašnjenje njegovih postupaka motivi imaju uro-
Iiko veće značenje, ukoliko su bliže vrhu navedene lestvice rnotiva. Mi možemo raziiko-
vati, prema tomt, motive po hijerarhiji s obzirom na njihov prioritet u zadovoljavanju i
važnost za fizičko održavanje, a s druge strane, s obzirom na njihovu važnost za razvitak
čoveka. Ta dva hijerarhijska reda suprotna su jedan drugoma. Majveće značenje ima za
čoveka motiv za samoaktualizacijom. Zadovoljenje nižih po važnosti motiva samo je pred-
uslov da bi se moglo težiti ostvarenju ovoga za razvitakhčnosri najvažnijeg motiva.
• i

PlTANJA 1 ZAUACI

1. Sta se podrazumeva pod socijalizacijom bioloških potreba? Navedite po-

datke o socijalizaciji potrebe za hranom i seksualnih potreba
2. U čemudolazi do.izražaja socijalni karakter Ijudske motivacije?
3. Koji se motivi nazivaju socijalnim a koji personalnim?
4. Koja se tri oblika motiva za dmštvom razlikuju i kako se manifestuju?
5. Kakva su shvatanja j j poreklu motiva za društvorn?;-.
6. Koji uslovi utvrdeni ekspenmentalnlm istraživanjem deluju na razvijanje
::
afilijadvnog motiva? -•• ' •
7. Opišite ogled kojim je proveravano da li.je motiv za afektivnom vezano-
šću uroden ili nije, . ...
8. Koji se argumenti iznose u diskusiji o urođenosd agresivnog motiva?
9. Koji uslovi mogu dovesti do sticanja'.agrfesivnpg ponašanja?
10. Sta se podrazumieva pod katarzom?
11. Kalcvo je vaše mišljenje o uticaju masovnih sređstava komunikacija koji-
rna se prikazuje agiesivnost? ; '
12. U čemu dolazi do izražaja modv za samopotvrdivanjem i koji su njemu
srodni motivi? I — ..
13. U čemu se manifestuje m o t i v i a ppstignučem i od kojih faktora zavisi
;r
njegov intenzitet? '"• ' ;-f •••.:•, .•••--.«
14. Kako se odreduje motiv sigumosti i koje se posledice nczadovoljenja ovog
motiva navode?
15. Koja se.mišljenja iznose o poreldu motiva za sticanjem?
16. Sta podrazumevamo pod moralnim principima ili moralnom svešcu?
17. Koje dvc vrste moralnosti razlilcuje Pjaže?
 18. Koji načini vaspitanja otežavaju formiranje društvenim normama usfda-
dene moralne svesti?
19. Koje sve za pojedinca karakteristične dispozicije mogu biti personaini
motivi?
20. Od kojih faktora zavisi nivo aspiracife?
21. Sta ztiači tvrdnja da je naše ponašanje mnogostruko odredeno?
22. Izložite Maslovljevo shvatanje o hijcrarliiji motiva.
23. Sta je sadržaj motiva za samoaktualizacijom?.

Zadovoljavanje i ometanje
zadovoljenja motlva
Posledice zadovoljenja motiva
Veliki deo svojih potreba i modva zadovoljavaju ljudi bez teškoća, Covek,
po pravilu, čim se pojavi potreba za hranom, uzirha hranu i zadovoljava po-
trebu koja se javlja. On zaželi da bude u društvu, pa potraži prijatelje i na-
lazi ih. Cesto mi i ne obraćamo pažnju na to da zadovoljavamo veliki broj
motiva, upravo zbog toga jer ih zadovoljavamo bez posebnog napora. Ali
zadovoljenje motiva ima važne posledice za ponašanje Čoveka.

Zadovoljavanjem motiva kojije dotadbio nezadovoljen dolazido prestan-

ka napetosti koju je izazvala nezadovoljena po.treba. Prestaje riioć i uticaj
nezadovoljenog rnotiva na 'naše kagfiitiVlrie fiinkcije (opažanje,pamćenje,
mišljenje) i naše ceiokupno ponašanje. D o k su m o t m nezadovoljeni, do-
bivaju centralno mesto u našim doživljajima. Zadovoljivši motiv čovek mo-
že da upravi svoju aktivnost na ostvarenje novili ciljeva i zadataka, Za-
dovoljivši biološke potrebe.čovek može da zadovoljava više modva i ostvaruje
različite nove, više i šire ciljeve. Čovek koji je uspeo da zadovolji raziičite
iične potrebe moći će više napora da uloži u različite opšte-društveno zna-
čajne aktivnosti.

Druga važna posiedica uspešnog zadovoljenja određenih motiva jeste me-

njanje snage i značaja tog mottva za ponašanje pojedinca. Usled zadovo-
ijavanja određenog modva on može u određenim slučajevima da postane
jači nego što je bio, a u odredenim znatno slabiji. Agresivnost koja se na-
 građuje može postati karakteristicno ponašanje čoveka. Slično kao kad kod
nekoga čija se žeija za isticanjem ili za moći više puta lako 'zadovoijavala,
mogu ovi motivi postati karakteristični motivi ponašanja. Čovek može da
kao glavni živorni cilj postavlja zadovoljavanje ovih motiva.

Moguće je, medutim, da efekat čestog i lakog zadovoljenja motiva bude

suprotan. M o ž e se dogoditi da u takvom.slučaju čovek prestahe težiti nji-
hovom zadovoljenju da dode do zasićenostt motiva. Covek Čija je potre-
ba za ugledom zadovoljena neće težiti da se u svakoj priiici istakne; onaj
kome je 2adovoIjen motiv za afektivnom vezanošću neće tražiti da stalno
uspostavlja nove i nove emocionalne odnose.

D a li će doći do jačanja ili do slabljenja zadovoljenih motiva, zavisiće pre

svega od toga da II su drugi motivi zadovoljeni. Neko ko uspeva da razne
svoje motive zadovolji neće tražiti trajno i preterano zadovoljavanje jed-
nog motiva. Neće, na primer} težiti tome da se stalno ističe ili da svuda po-
kazuje svoju vlast. Po pravilu, medutim, onaj ko nije uspeo dazadovolji raz-
ne od važnih svojih motiva orijentisaće se na zadovoljavanje takvog motiva
koji je lako uspeo da zadovolji.To će predstavljati vrstu nadoknade, kom-
penzacije za neuspeh u zadovoljenju ostalih motiva.

Lako zadovoljavanje raznih motiva može imati 1 drugih negativnih posle-

dica, M o ž e dovesti ili do preteranog povećatija nivoa aspiracije i uvereno-
sti osobe da je u mogućnosti da svaki cilj ostvari, do samozađovoljstva i
uobraženosti. S druge strane, može lako zadovoljavanje različitih motiva
da dovede do nezainteresovanosti i apadčnosti. Zavisiće od različitih oso-
binaličnosti, posebno od toga koliko su jaki razliciti drugi motivi (na pri-
mer, motiv za postignućem), da li će doći do uvećanja aspiracija ili do riji-
hovog smanjenja i prestanka.

Frustracija i izvorifrustracije
Ljudi obično ne zadovoljavaju lako sve svoje motive. U toku čitavog živo-
ta oni često dolaze u situacije u kojima ne mogu da n potpunostizadovo-
Ije svoje motivc, ili ne mogu uopšte da ih zadovolje. U takvim situacijama
moraju se ulagati posebni napori i preduzimati različiti postupci da bi se
savladale smetnje koje su se isprečile zadovoljenju njihovih motiva. O po-
L

288
rtašanju l j u d i u t a k v i m situacijama govorimo k a o o prilagođavanju. Ma-
nje smetnje i manje prepreke, a takve se.Stalno suprotstavljaju zadovolje-
nju motiva i ostvarenju r a z l i č i t i h naših ciljeva, relativno se l a k o savladuju.
AU kad naidu težc prepreke, onda dolazi do frustracije i različirih posiedi-
ca frustracije,

Frustracijom nazivamo sprečavanjc, osujećenjezadovoljenja motiva. Psi-

hološko stanje u kome se nalazi pojedinac l<ad nešto sprečava zadovoljenje
njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom. Za poznavanjc lič-
nosti važno je znati kako se ponasaju ljudi prihkom frustracije. Nelce Iju-
de i manji neuspeh u zadovoljavanju njihovih modva obeshrabruje ili do-
vodi do Ijutnje i besa. Drugi, medutim, pokušavaju da pojačanim naporom,
ili nekim novim načinima zadovoljenja motiva dodu do ostvarenja posta-
vljenih ciljeva. Ljude možemo razUkovati prema tome da li su više ih ma-
nje otporni prema neuspehu. Otpornost prema neuspehu označava se u
psihoiogiji tenninom frustraciona tolerancija (podnošenje, tolerisanje
frustracije). Neki su Ijudi frustraciono toierantni, oui lalcše podnose ome-
tanjc i sprečavanje os'tvarenja postavljenih ciljcva, a drugi nisu frustracio-
"no tolerantni, svaka smetnja da zadovolje postavljeni cilj izaziva kod njih
obeshrabrenost, potištenost ili agresivnost.

D o frustracije može d o ć i iz više uzroka. Može d o ć i do f r u s t r a c i j e jer su se

pojavile neke objektivne fizičke prepreke iii barijere. Na pnmer, gladni
s m o a nema hrane da zadovoljimo glad. Ili, spremiU smo se da pođemo u
š e t n j u , a p o k v a r i i o se vreme. Kad se jave ovaicve o b j e k t i v n e smetnje ostva-
renju postavljenih ciljeva, govorimo o objektivnim barijerama. Smetnje
mogu biti i socijalne prirode. Ove vrste barijera imamo kad su ljudi ih nji-
hova shvatanja prepreka ostvarenju naših motiva, Na primer, kada rodite-
lji ne dozvoljavaju sinu da izabere odzedeno zanimanje; iii kad zabranjuju
kćerci da se uda za mladića za koga ona želi da se uda. Uzrok frustracije
može, nadalje biti i u samoj ličnosti, u njenoj nedovoljnoj sposobnosti da
postigne ono što jc sebi postavila za cilj. Ovakav uzrok sprečavanja zado-
voljenja motiva obično ima znatno težc posledice nego što i h izazivaju
objektiviie i socijalne prcprekc.Uzroci frustracije, najzad, m o g u biti sulco-
birazličitih motivau. čoveku. Sukobe motiva nazivamo konfliktima, a si-
tuacija u kojoj se čovek nalazi usled sukoba motiva naziva se konfliktnom
s i t u a c i j o m . Izvori najjačih frustracija upravo su različiti konflikti.
 Vrste konflikata
Psiholog Levin ukazao je na postojanje tri tipa konflikata. Prvi tip, koji se
naziva konfliktom dvostrukogprivlaćenja, imamo kad rreba da se opre-
delimo između dva cilja a oba nas priviače, Na primer, mladiću koji želi da
se oženi dopadaju se dve devojke. O n dolazi u nedoumicu koju da izabere
i neodlučan je u tome šta da uradi, pa kažemo da je došao u konfliktnu si-
tuaciju. Kiasičan je primer takvog konflikta prikazan u priči o Buridano-
vom magarcu,koji se našao izmedu dva plasta sena. Oba piasta bila su jed-
nako lepa i sveža i oba ga privlačila istom snagom.Magarac ne može da se
opredeii ni za jedan jer im je privlačna snaga jednaka, i ugine od gladi.Me-
đutim, u stvarnosti obično se takav konflikt relativno iako resava. Redov-
no u jednom momentujedan od ciljeva izgledaprivlačniji 1 osoba se opre-
deljujeza taj cilj. Može doduše kasnije da izgleda napušteni cilj privlačniji,
pa se javlja žaljenje što se nije za njega opredelila. Po pravilu, ova vrsta kon-
flikata nema težih posledica. Šematski je prikazana ftgurom A u slici 45,

Drugi dp konflikata imamo kad se nalazimo pred izborom da učinimo jed-

nu od dve stvari, a obe su nam neprijatne. Ovaj tip konflikata naziva se kon-

SHka 45. - Šematski prikaz ripova konflikata

fliktom dvostrukog odbijanja. Situacija u kojoj se nalazimo takva je da čim
se udaljimo od jedne neprijatne stvari, približavamo se drugoj? takode ne-
prijatnoj stvari. Naiazimo se, kao što se veli, izmedu dva zla, a teško nam je
utvrditi koje je manje. Student mora da uči ali učenje mu je neprijatno i ra-
dije bi pošao sa društvom, ali istovremeno zna da će ako ne bude učto, do-
žived neprijatnost zbog neuspeha na ispitu. Slična je situadja u koju dola-
zi piašljiv vojnik - on se plaši borbe ali se plaši i da pobegne iz borbe zbog
posiedica koje bi za njega takvo bekstvo moglo imati. Buduci da se osoba
mora opredeliti za jednu situaciju, često izabira onu čije negativnc posledi-
ce nece doći odmah do izražaja. Student, na primer, pošto ispit ne predsto-
ji neposredno, rešava se da ne uči i na taj način izbegava trenutnu neprijat-
nost, Katkada je osobi suviše teško odlučid se za ma koje od mogućih rešenja.
U takvom slučaju traži ponekad izlaz bežanjem iz situacije u kojoj se nala-
zi. Plašljivi vojnik da bi izbegao ncprijatnost od borbe a i neprijatnostzbog
bekstva iz borbe, dobiva simptome boiesti, on beži u bolest, U svim armi-
jama se u toku rata javljaju prilično često takozvane ratne neuroze. To su
psihički poremećaji koji imajui organske simptome, a koji su obično posle-
dica upravo ovakvih konfliktnih situacija. 1 u svakodnevnom životu može-
mo naći siične primere - mnoge glavobolje 1 mnoga osećanja takozvane te-
lesne indispozicije imaju izvor u shčnim konfliktnim situacijama.Mi zbog
glavoboije ne moramo da radimo ono što znamo da bi trebalo da radimo, a
neprijatno nam je da to činimo, Sematški je prikazan ovaj tip konflikta fi-
gurom B u slici 45.

Treći tip konflikta, a koji se naziva konfliktom privlačenja i odbijanja,

imamo kad u isto vreme jedan isti predmct privlači i odbija ili kad obe si-
tuacijc koje možemo izabrati kao cilj sadrže i privlačne i odbojne stranc.
Istovremeno nas cilj privlači i odbija, Primer prve forme ovog tipa konflik-
ta imamo kod devojke koja voli slatkiše ali sc boji da ne odeblja, ili kod de-
čaka Icoji bi voleo da pomilujc psa ali ga se istovremeno i plaši. Primer dvo-
strukog odbijanja i privlačenja imamo kod čoveka koji se rešava birajući
između dva posla - od kojih je jedan štctan po zdravlje, ali dobro plaćen,
a drugi slabo plaćen, ali nije Štetan po zdravlje. Odlučuje se za jedno, pa se
ta odluka napusti i donosi odluka da se učini drugo, pa se opet i ova odlu-
ka napušta i dolazi do dugotrajnog i mučnog menjanja odluka i kolebanja.
Kad privlačenja i odbijanja nisu jaka, onda ovakva konfliktna situacija nc-
ma težih posledica. Ah kad je veoma jaka težnja da se nešto učini i istovre-
 meno veoma veliki strah oci toga, situacija ima ceže poslcdice.Tako je do-
sta često kad se sukobe s jedne strane seksuaine želje, a s druge važeća m o -
ralna shvatanja. Ovaj tip konflikta prikazan je figurama V i G u siici 45.

Razume se ovalcvo prikazivanje konflikata i konfliktnih situacija u velikoj

je meri uprošćeno. Ve'Ćina konflikatf ukljueuje ne dva nego više ciljeva, ni-
je uvek vrednost pojedinih ciljeva tako jasna, rešavanje u konfliktnoj situ-
aciji može da potraje veoma dugo 1 koriste se različiti pokušaji rešenja.

Reagovanje naji'ustracije
Na frustracije i na konflikte moguće je reagovati dvojako reaiistički i nere-
ahstički. Realistički način reagovanja imamo kad neko ko je naišao na
prepreku u ostvarivanju odredenog ciija ponovo pokušava, ulažući ovog pu-
ta veći napor. Neko ko je pao na ispitu bolje se priprema za sledeći izlazak
na ispit. Drugi način realističkog reagovanja jeste u tome da se ponovo po-
kuša da sepostigne isti cilj aii sada neldm drugim, pogodnijim i celishod-
nijim načinom. Ne uspevši da reši matematički zadatak jednim postup-
kom, učenik traži drugi, bolji. Reahstički možemo smatrati i reagovanje
kad se modv koji se ne može zadovoljiti-prvobitno postavijenim ciljcm za-
dovolji drugim ciljem koji može manje-više da zameni prvobitno posta-
yljeni ciij. Neki teško ostvarijiv cilj zamenjuje se lalcse ostvarljivim, kojim
,'še ipak može zadovoijiti motiv. N e može neko da se oženi izvesnom de-
vojkom ali se može oženiti drugom koja ga takođe privlači. Ne možemo
da se istaknemo uspehom u učenju, ali možemo da se istakncmo uspesi-
ma u sportu. Jedan 1 drugi cilj zadovoljavaju težnju da se istaknemo. M o -
guće je u nekim slučajevima da se motiv zadovolji indirelctnim putem. Ume-
sto ciljeva kojima sc neposredno zadovoljava motiv mogu se postaviti ciljevi
koji ga posredno zadovoljavaju. Zena koja želi da ima decu ah iz nekih raz-
loga ne može da ih ima postaje vaspitačica i na taj način radeći u dodiru je
s decom, ona svoj materinski motiv poSredno zadovoljava. U slučajevima
realističkog reagovanja na frustraciju mi se frustracije oslobadamo i ona ne
izaziva negativneposledice.

O nerealističkom reagovanju nafrustraciju govorimo onda lcad situaci-

ju koja je izazvala frustraciju pokušavamo da rešimo na taj način što traži-
mo, bez svesne namere da to činimo, različite načine da pred sobom pri-
 k i j e m o n e u s p e h u ostvarenju o d r e đ & i h ciljeva, MT-lcrivo prilcazujemo, fal-
• sifikujerno pravo sranjc i scbi i drugima i na taj način skrivamo doživljeni
neuspeh pred sobom i pokušavamo da to učinimo i pred drugima. U rom
slučaju frustracija redovno ima negativne posledice.

Posledicefrustracije
Iako se obično u prikazima posledica frustracije obraca pažnja samo na nji-
hovo negativno delovanje, frustracije veoma česro imaju pozitivan efekat.
Svaki čovek u svom nastojanju da ostvari odredene ciljeve nailazi na pre-
preke i smetnje. Aii takve smetnje ne rnoraju da dovedu do neuspeha u ak-
tivnosti ni do drugih negarivnih posledica. Naprotiv, veoma Često mogu da
koriste razvitku ličnosti jer prisiljavaju pojedmca da pažljivo ocenizadatak,
da tiaži najpogodniji način kako će ga rešid, da oceni svoje mogiućnosti i da
ulaže maksimalni napor i tako razvija svoje sposobnosti. Zato se može reći
da frustracije upravo predstavljaju uslov za razvijanje različitih pozitivnih
osobina čoveka. Covekzahvaljujući teškoćama na koje nailazi razvija svoje
sposobnosti, razvija metodičnostu radu, upornostu ostvarivanju ciljeva,in-
ventivnost i druge pozitivne osobine.

Posledice frustracije često su, međutim, negativne. Već napuštanje prih-

vaćenih ciljeva i zamena prvobitnih sa drugim ciijevima koji ipak nisu jed-
nako poželjni i privlačni, kao prvobitno postavljeni, često ima negativne
posiedice. Najteže i najtrajnije posledice frustracije javljaju se kad smo prisi-
Ijeni da se u potpunosti odreknemo zadovoljenja inače snažnih motiva,

Pre svega posledica takvih frustracija jejavljanje agresivnosti. Kad čovek

mora da-se odrekne zadovoljenja nečega čemu je težio, on postaje ljut i svo-
ju ljutnju ispoljava napadom pre svega na uzrokfrustracije, na primer, na-
padom na suparnika kojijezauzeo željem položaj. Veoma često, čovekpn-
siljen da se odreknc zadovoljenja nekog svog motiva, kad ne može napasti
stvarni uzrok frustracije, svoju Ijutnju ispoijava napadom na osobe igrupe
osoba koje nisu stvarni uzrok frustraciji. Govorimo o pomeranju agresije.
Agresivnost j e obično neposredna reakcija na frustraciju, Ima autora koji
smatraju da uopšte svaka agresivnost ima svoj izvor u frustrariji, kao i da
svaka frustrzaja ima za posledicu agresivnost. Medutim, mi smo to veći
pomenuli\ mogupostojatirazliati uzroci agresivnogponašanja a ne mora

'•93
ro u v e k biti frustracija. U z r o k agresivnog ponašanja m o ž e biti, na primer,
o d b r a n a od tudeg napada, ili želja da se nečega d o m o g n e m o , ili sadisdčka
skJonost, Isro tako ne mora svaka frustracija da d o v e d e do agresije. M o g u -
ce je, na primer, da se kao posledica frustracije javi realiscičko reagovanje,
pa i napustanje cilja koji se dotle nastojao ostvariti s a bez agresivnosti kao
posledice.

Posledica jaldh frustracija može biti i dezotganizovanoponašanje. U ca-

lcvom slučaju ponašanje posraje manje celishodno. Gube se složenijii fini-
ji načini reagovanja, pri kojima se vodi računa o specifičnosu simacije a ja-
vlja se često vračanje na jednostavnije i primitivnije oblike ponašanje. Vrio
često reagovanje u frustracionoj situaciji postaje nereahstično i rigidno (kru-
to). Ponavlja se isti način reagovanja, iako se dotad pokazao nekorisnim.
Postavljcni zadatak stalno iznova pokušavamo rešiti vcc* korišćenim a ne-
posrednim načinima. N e tražese novi pristupi problemu i novi načini nje-
govog resavanja. Ovo, razume sef još više otežava rešenje zadataka koji se
već pokazao teškim i zbog toga izazvao frustraciju.

Najznačajnija negadvna posledica frustracije, naglašava se, jeste anksio-

znost - osećanje nespokojstva, nesigurnosti, teskobnosti, strepnje, neod-
redenog straha. Ovakvo stanje postaje utoliko intenzivnije ukohko se če-
šće javi frustracija sn^žnih i za pojedinca važnih motiva. Anksioznost se
pre svega javlja zbog ugroženosti osećanja samopošrovanja.Frustracija ko-
ja se ponavlja počinje da znači više nego neuspeh u savladavanju nekog
konkretnog zadatka, počinje u sve većoj meri da sc occnjuje kao znak sop-
stvene slabosti i inferiornosti. Naravno, neće sve vrste frustracije dovesri
do takvog osećanja lične manje vrednosti i do anksioznosti. Ako se ttoči da
su spoljne okolnosti nezavisno od našili sposobnosti i naše ličnosti uzrok
neuspeha u ostvarenju postavljenih ciljeva, po pravilu neće doći do takvog
osećanja inferiornosti kao ni do anksioznosti, Ali ako se oceni, oseća ili
sumnja da je sopstvena nesposobnost osnovni uzrok za neuspeh, javiće se
osećanje anksioznosti. Anksioznost i agresivnost međusobno su povezani
i uzajamno se pojačavaju. Osećanje nesigurnosti samo po sebi izaziva agre-
sivnost. S druge strane, zbog toga što sopstvenu agresivnost doživljavamo
kao suprotnu društvenom moraluili što se plašimo da će izazvati tudu agre-
sivnost prema nama, i agresivnost sama izaziva anksioznost.

Jedna od posledica frustracije jestej učestalo korišćenje takozvanih od-

brambemh mchanizama, a najteže poslcdice trajnih intcnzivnih frustra-
dja SU psiliosomatski poremećaji i porcmećaji psihičkog iivota poznati
pod nazivom neuroza.

Odbrambeni mehanizmi
Jedna od veoma karakterističnih reakcija na frustraciju i njome izazvanu
anksioznost jeste javljanje odbrambenih mehanizama.Jedan odznačajnih
priloga psihoiogiji i razumevanju ponašanja čoveka, koji je dao osnivač psi-
hoanahze Frojd, jeste njegovo otkriće većeg broja različitih postupaka ko-
jtma se čovek služi u odbrani samopoštovanja, a koji su nazvani odbram-
benim mehanizmima iH odbranama našegja. Odbrambeni mehanizmise
koriste da bismo pred sobom i pred drugima sakriii neuspeh u ostvariva-
nju različitih ciljeva i otklonih pomisao da je naša nesposobnost, naša in-
feriornost, uzrok tih neuspeha. Nisu odbrambem mehanizmi toliko riepo-
sredne reakcije na doživljaj neuspeha, koliko su reakcija na doživljaj
anlcsioznosti. Njihov izvor je pre svega u anksioznosti koja je posledica fru-
stracije. Oni treba da pokažu nama samima i drugima da nismo nesposob-
ni i slabi i zbog toga Iično odgovorni za neuspeh ili da mi nemamo takve
sldonosti koje društvo osuđuje i kojima društveni moral ne dozvoljava da se
zadovolje - iako stvamo jeste tako. ' ""

Potrebno je istaći da se čovek odbrambenim mehanizmima ne koristi sa

svesnom namerom. Covek ih korisd ne znajući da ih upotrebljava.Tekkad
osoba, izbegavajući da samoj sebi prizna da nije uspelažbog toga što je ne-
sposobna> iznosi iskonstruisane i tobožnje razloge svog neuspeha, i sama
veruje da su to stvarni razlozi ili ni samoj sebi ne priznaje da ima želje i
skionosd koje sredina osuđuje i potiskuje ih iz svesti, ili sebi i drugima pri-
kazuje kao drugačije nego što su stvarno - tek u tom slučaju imamo posla
sa odbrambenim mehanizmom. Kad Čovek zna da su razloži koje navodi
netačni, kad zna da lažno prikazuje svoje želje i sklonosti — mi nemamo
posia sa odbrambenim mehanizmom nego sa svesnom obmanom.

U psihološkoj literaturi pominje se veliki broj različitih odbrambenih me-

hanizama - među ostalim: racionalizacija, identifjkacija, projekcija, ma-
štanje, represija, regresija, kompenzacija i sublimacija. Poznavanje ovih me-
hanizama pomaže nqm u razumevaitju i objašnjenjii ponašanja i postupaka
Ijudi, kao i boljem shvatanju sopstvene hčnosti.

295
 Jedan od najčešce korišćenih mehanizama je mehanizam racionalizacije.
Toje odbrambeni mehanizam kojim ličnost da bi pravdala svojeponašanje
umesto pravih razloga ponašanja iznosi iskonstruisane, lažne razioge. Stvar-
ne razloge ponašanja neće da iznosi pojedinac koji koristi ovaj odbrambe-
ni mehanizam jer bi to značiio priznanje vlaslite manje vrednosti iii mogla
dovesti do društvene osude. Koristeći ovaj mehanizam osoba veruje da su
iskonstrukani razlozi ponašanja zaista motivi rijenih postupaka. Ona ob-
manjuje i samu sebe, Retko će, na primer, neko navesti da je pao na ispitu
zato što nije bio sposoban da nauči, a često će reći da je pao jer je ispitivač
bio pristrasan ili jer nije imao sreće. Neko ko nije dobio očekivano unapre-
denje iii nagradu retko će reći da je to zbog toga što to nije zaslužio. Vero-
vaće sam, a govoriće i drugima,da je to zbog toga što prema njemu nije pra-
vedno postupijeno, što su nagrade davane prema prijateljstvu i vezama. Mi
svakog dana mnogo puta nalazimo različite racionalizacije da bismo odr-
žavali dobro mišljenje o sebi ili o onirna koji su nam bliski i koje vohmo. U
hteraturi se razhkuju dve vrste racionalizacije. Jedna se naziva racionaliza-
cijom tipa „luseio grožđe". Kao Hsica iz basne koja za grožđe do koga ne
može da dode kaže da je lciseio, tako veoma često i Ijudi kad ne uspeju da
postignu odredeni ciij, govore da taj cilj nije ni bio vredan napora ili da im
do njega nije ni bilo stalo. Druga je racionalizacija tipa „slatki limun". Oče-
kivalo se da će postići važan i značajan cilj, a postignut je u stvari malo vre-
dan i malo značajan rezultat. Sad se vrednost postignutog uvećava i bezna-
čajan uspeh prikazuje kao veliki..

Kad se u zadovoljavanju motiva ne uspe, može da se traži zamena za svoj

neuspeh u uspesima drugih. U siučaju kad za modve koje nismo mogli sa-
m i ostvariti tražimo i nalazimo zadovoljenje u ostvarenjima drugih, govo-
rimo o identifikaciji. Mi se poistovećujemo sa drugima radi toga da bi-
s m o u u s p e h u drugih videli 1 sopstveni uspeh a koji nismo bili u stanju da
postignemo sami. Veoma se često deca rdentifikuju s a roditeijima. Sama,
slaba i bespomoćna - ona poiožaj i vreanost roditelja prikazuju i doživlja-
vaju kao svoju sopstvenu vrcdnost i snagu, 1 kod odraslih ljudi je identifi-
kacija veoma česta, ICad neko ko ima žeiju za pustolovinama lli za putova-
njima i tu želju ne može da zadovolji sopstvenom aktivnošću, pa je
zadovoljava uživljavajući se u junaka romana i njegovu sudbinu doživljava
kao sopstvenu - imamo takode posla sa identifikacijom. I roditelji se če-
sto identifikuju sa svojom decom. Oni svoje neosmrene ambicije nastoje
da zadovolje lu-oz životni uspeh dece. Cesto roditelji vrše pritisak na dccu-

296
da se pripremaju za odrcaeno zanimanje, a za koje deca nemaju ni sklonosti
ni sposobnosti, n a p n m e r teraju ili da za\TŠe odredeni fakultet, a pre svega zbog
t o g a što su nekad sami želeli da završe rakav fakultet a to nisu uspeli.

Neka želja, koju ne možemo zadovoljiti'jer sredina u kojoj živimo i dru-

štvena shvatanja osuduju zadovoljenje takve želje, ilt neki motiv, koji ne
smemo da priznamo, ni sebi ni drugima, jer je u suprornosti sa moralnim
principima - zadovoljavaju se ponekad na taj način što se drugima pripi-
suje postojanje takve želje ili takvog motiva. Ivad na taj način nastojimo da
otklonimo anksioznost izazvanu firustracijom, govorimo o mehanizmu pro-
jekcije. Mehanizam projekcije imamo i kad neku izrazito negativnu sop-
stvenu osobinu pripisujemo drugima. Dosta se cesto dogada da neko ko je
sam izrazito plašljiv ili škrt o mnogim drugim Ijudima govori kao o kuka-
vicama i tvrdicama.

Jedan od mehanizama predstavlja i maštanje i dnevno sanjarenje, O ma-

štanju i dnevnom sanjarenju kao i o mehanizmu odbrane govorimo onda
kad svoje želje i motive umesto da ih zadovoljavamo realnom aktivnošću
zadovoljavamo zamišljanjem da su ostvareni.I ovaj mehanizam je dosta čest.
Gotovo svi ljudi maštaju o slavi, priznanju, o ličmm podvizirna i uspesima,
o svojoj sjajnoj budućhosti. Dete masta o o n o m e š t o ž e l i - o ljubavi i pažnji
•prema njemu, o slatkišima, o igri. Cesto je i živo maštanje u mladalačko do-
ba kad se zamišljaju neobični podvizi koji će zadiviti okolinu, vellki lični us-
pesi i slava. Jedno ispitivanje vršeno medu studentima na jednom od ame-
ričkih univerziteta pokazalo je da 98% studenata koristi veoma često ovaj
mehanizam. Navode se dve forme ovog mehanizma - predstavljanje sebc
kao heroja i ličnosti koja ima uspehe i zbog čega joj se sredina divi, i zami-
šljanje sebe kao nepriznate osobei mučenika o čijim vrednostima okolina i
ne sluti. Zamišlja se često i sopstvena smrt, posle koje će tek sredina u ko-
joj se živelo videti šta je izgubila.

Najznačajniji među odbrambenim mehanizmima jeste mehanizam repre-

sije ili potisldvanja. O represiji govorimo kada motive koji su u suprotno-
sti sa društvenim normama potiskujemo iz svesti ili kad uopšte ono što
nam je neugodno da znamo na neld način učinimo da ne znamo, da zabo-
ravimo.Mi nekeod naših motiva nastojimo potisnuti izsvesti jer ne samo
što je zadovoljavanje ovih motiva - budući da su u suprotnosti sa etičkmi
principima društva a koje smo i mi usvojili kao sopstvene principe pona-
šanja - društveno n e d o p u s t i v o nego što nas v e ć i znanje o posrojanju ta-
kvih motiva uznemirava i izaziva kod nas osećanje krivice.Jednostavni pri-
meri 2a represiju jesu zaboravljanje da se d o d e na u g o v o r e n i sasranak jer se
u stvari ne želi doći na taj sastanak, zaboravljanje d a s e vrati pozajmljena
Icnjiga jer se ž e h zadržati, iako je tuda. M n o g o značajniji p o svojim posle-
dicama su slučajevi potiskivanja snažnih društveno neprihvaćenih mociva,
pre svega seksualnih želja suprotnih vladajućem m o r a l n o m shvatanju.Ta-
tcvi motivi, ako su bili snažni, potiskivanjem ne prestaju da deluju. O n i se
manifestuju na razne načine; u snovima, u n a o k o č u d n o m i neobjašnjivoni
ponašanju, i ponašanju koje odstupa o d n o r m a l n o g a , K o d svakog o d o d -
b r a m b e n i h m e h a n i z a m a postoji dehmična represija, jer da nije rako mi bi-
s m o znali d a ti odbrambeni m e h a n i z m i predstavljaju s a m o pokušaje pri-
krivanja d o ž i v l j e n o g n e u s p e h a ili nedozvoljenih želja.

V e o m a č e s t odbrambeni m e h a n i z a m jeste i m e h a n i z a m regresije. Sastoji

se u vraćanju na načine reagovanja koji su bili karakteristični u j e d n o m ra-
nijem periodu našega razvitka, u prelasku sa z r e h j e g na primitivniji način
ponašanja. K a d s e odraslo dete spreči da zadovolji n e k u želju, o n o pribe-
gava plaču koji u stvari predstavlja n o r m a l n i n a č i n izražavanja potreba i
n j e n o g nezadovoljenja k o d sasvim m a l o g deteta a n e i kod odraslog dete-
ta. ICad čovek u slučaju da nije u stanju d a reši n e k i p r o b l e m ili zadovoiji
neki svoj m o t i v p o č n e da psuje i praska - o n se t a k o d e vraća na primitiv-
niji način ponašanja, korisd m e h a n i z a m regresije. N j i m a se služi i mlada
ž e n a koja kad ne m o ž e da savlada probleme u braku, beži majci ili preri da
će s e vratiti majci - o n a s e vraća j e d n o m n a č i n u ponašanja iz detinjstva,
kad j e u nevolji tražila zastitu majke. O v a j m e h a n i z a m koristi i nedovolj-
n o z r e o m u ž , koji nije u stanju da savlada t e š k o ć e u o d n o s i m a sa ž e n o m i
ž e n i sralno suprotstavlja majku navodeći da je o n a u m e l a bolje da kuva, da
se b o l j e brinula 0 kući, više starala o njemu.

O b i č n o se kao o o d b r a m b e n i m m e h a n i z m i m a g o v o r i i o kompenzaciji i 0
sublimaciji. Stvarno s u i kompenzacija i sublimacija uvek reakcija na fru-
straciju, ali nisu uvek odbrambeni m e h a n i z m i . O n i t o nisu onda kad s m o
svesni da ih koristimo. Kompenzacija se sastoji u z a m e n i ciljeva koje je te-
š k o ostvariti sa o n i m lakse ostvarljivim. N e k o ko j e fizičld slab i uzalud po-
kušava d a svoju želju za v a ž e n j e m zadovolji i s t i c a n j e m u fizičkoj snazi i
s p r e m n o s t i , pa z b o g t o g a taj m o t i v za v a ž e n j e m zadovoljava ističući se u
n e k o j oblasti u kojoj m u telesna slabost ne s m e t a , na primer u intelekmal-
n o m r a d u . J o š j e č e š đ o b r a t a n slučaj - n e k o k o n e m o ž e z a d o v o l j i t i s v o j u
želju z a v a ž e n j e m isdčući se ispred ostaiih u n e k o m i n t e i e k t u a l n o m p o s l u
p o k u s a v a da j e z a d o v o i j i isticanjem u s p o r t u ili u l e p o m o d e v a n j u . D e v o j -
ka koja n i j e u m o g u ć n o s t i d a s e i s t a k n e l e p o t o m m o ž e d a s e i s t a k n e u k u -
s o m u o d e v a n j u ili s v o j i m o b r a z o v a n j e m . U o v a k v i m s l u č a j e v i m a k o m p e n -
z a c i j a s e s a s t o j i u z a m e n i t e š k o o s t v a r i v i h ili n e o s t v a r i v i h ciljeva, d r u g i m
c i l j e v i m a koji s e m o g u r e a l i z o v a t i i koji m o g u z a m e n i t i p r v o b i t n e ciljeve i
p r e d s t a v l j a j u r e a l i s t i č k u r e a k c i j u n a frustraciju. K o m p e n z a c i j a p r e d s t a v i j a
o d b r a m b e n i m e h a n i z a m s a m o o n d a k a d č o v e k s a m nije s v e s t a n i k a d n e -
ć e s a m o m s e b i d a p r i z n a d a n o v i cilj k o m e teži predstavlja z a m e n u z a cilj
koji n i j e u s p e o o s t v a n t i .

V r s t u k o m p e n z a c i j e p r e d s t a v l j a i s u b l i m a c i j a . O sublimaciji g o v o r i m o lcad
l i č n o s t n e k i s v o j m o t i v koji n e m o ž e z a d o v o l j i t i o s t v a r e n j e m cilja koji j e
n e p o s r e d n o j d i r e k t n o z a d o v o l j e n j e m o t i v a , taj m o d v z a d o v o l j a v a o s t v a r e -
n j e m d r u g i h , p o s r e d n i h ciljeva, i t o t a k v i h koji s u d r u š t v e n o c e n j e n i . Z e n a
k o j a n e m o ž e d a z a d o v o l j i s v o j m a t e r i n s k i motiv, p a s e p o s v e ć u j e r a d u s a
d e c o m - k o r i s t i o v u f o r m u r e a g o v a n j a n a frustraciju. S u b l i m a c i j a t a k o d e
p r e d s t a v l j a o d b r a m b e n i m e h a n i z a m s a m o u slučaju kad n i s m o s v e s n i z a -
m e n e ciljeva. P s i h o a n a l i t i č a r i i z n o s e m i š l j e n j e d a sve d r u š t v e n o p r i z n a t e
d e i a t n o s t i , n a p r i m e r , u m e t n i č k o i n a u č n o stvaralaštvo p r e d s t a v i j a j u s u b i i -
m a c i j u z a n e z a d o v o l j e n i s e k s u a l n i m o t i v . T a k o je, kao š t o p o k a z u j u m n o -
g a i s p i t i v a n j a i a n a i i z e , m e d u t i m , s a m o u relativno r e t k i m s l u č a j e v i m a .

N i s u , kao š t o s e vidi v e ć i z n a v e d e n i h primera, o d b r a m b e n i m e h a n i z m i

u v e k ni n e k o r i s n i n i š t e t n i n a č i n i reagovanja, niti s u n e n o r m a l n i p o s t u p c i .
P o v r e m e n o i h s v i m i k o r i s t i m o , N e k i su o d njih i v e o m a v a ž n i z a n o r m a -
lan r a z v i t a k l i č n o s t i . T a k a v j e , n a primer, slučaj sa i d e n t i f i k a c i j o m . I d e n t i -
fikacija s a r o d i t e l j i m a , p o s e b n o sa o c e m , d o v o d i d o prihvatanja r a z n i h e d č -
kih p r i n c i p a i n o r m i p o n a š a n j a a koje društvo preko roditelja k a o p o s r e d n i k a
nastoji d a u s v o j e svi n j e g o v i č l a n o v i . O d b r a m b e n i m e h a n i z m i č e s t o p o m a -
žu da se održi samopoštovanje, da se čovek oslobodi o s e ć a n j a i i e s i g u r n o -
sti. A l i a k o o d b r a m b e n i m e h a n i z m i p o s t a n u čest ili čak r e d o v a n n a č i n re-
agovanja, k o m e p o j e d i n a c p r i b e g a v a č i m se nade u nekoj t e š k o ć i , o n i p o s t a j u
š t e t n i z a u s p e š n o d e l a n j e p o j e d i n c a . O n i tada predstavljaju s i m p t o m e , z n a -
kove,javljanja ili p o s t o j a n j a n e u r o d č n o g stanja. O t e ž a v a j u o d r ž a v a n j e n o r -
m a l n i h o d n o s a s a d r u g i m l j u d i m a i u s p e š n o obavljanje s v o j i h p o s l o v a i d u -
žnosti. D u š e v n o zdrav čovek koristi povrcmeno neki o d o d b r a m b e n i h
 m e h a n i z a m a , ali o n s e pre s v e g a b o r i s a t e š k o ć a m a k o j e s e pojavljuju u
o s t v a r i v a n j u p o s t a v i j e n i h ciljeva, o n je t i h t e š k o ć a s v e s t a n i p r e d u z i m a m e -
re d a i h s a v k d a . N e u r o d č a n p o j e d i n a c koristi o d b r a m b e n e m e h a n i z m e kao
trajan n a č i n p o n a š a n j a a n e bori s e sa p o t e š k o ć a m a i z a t o v i š e nijc u staniu
d a s a p u n i m u s p e h o m rešava z a d a t k e p r e d k o j i m a s e naiazi.
i

PLTANJA I ZADACI -

1. D o k o j i h negativriih posledica m o ž e d o v e s d suviše lako ili prečesto zado-

voljavanjie;.motiva? ... ; • .
2. K o j e vrste prepreka mogu izazvati frustraciju? .
3. Kakav je konfiikt dvostrukog privlačenja a kakav k o n t l i k t dvosti-ukog od-

4. Navedite, na osnovxt vlastitog iskustva, primere konfliltata.

5. Kada se javlja i kalwo,.ponašanjeizaziva;konflikt istovremenog privlačenja
i odbijanjn? . . . .,.. . . s. . • ; •.
6. Kada g o v o r i m o o realističkom Ji kada o nerealističkom reagovanju na f r u -
stracije? , .. , .
7. N a v e d i t e pozitivne i negativne posledice frustracijc.
8. U s l e d čega"dolazi do ko'rišćehja oMbrambenih m e h a n i z a m a i'koja je nji-
hova zajedhička lcarakteristilća? v, " : ' •''
9. ICoja su dva tipa m e h a n i z m a racionalizacije?
10. Kada govorimo o mchanizmii represije a : kadvi o t n e h a n i z m u regresije?
11. Sta se p o d r a z u m e v a pod kompenzacijom i šta p o d sublimacijom?
12. Prikažite suštinu m e h a n i z m a identifikacije, p r o j e k c i j e i maštanja i navc-
dite primerc za ove vrste melianizma. "

Voljsia radnja
Karakteristike voljne radnje

C o v e k j e i z r a z i t o a k t i v n o biće. O n s t a l n o n e š t o č i n i i p r e d u z i m a . P o s c b n a
k a r a k t e r i s t i k a Ijudske a k t i v n o s t i j e s t e da j e o n a d e l o v a n j e s a s v c s n o m n a -
m e r o m d a s e o s t v a r e o d r e d e n i ciljevi. P o j e d i n e a k t e i p o s t u p k e č o v e k a k o -
jc o n p r e d u z i m a prcma unapred zamišijenim i p r i h v a ć e n i m ciljevima na-

300
 z i v a m o v o l j n i m radnjama, a p o v e z a n i sistcm voljnih radnji n a z i v a m o de-
latnošću. D e l a t n o s t se sastoji iz niza voljnih radnji; delatnost radnika z a -
poslenog u fabrici sasroji se od velikog broja radnji koje vrši - dolaženja u
fabriku, pripreme mašina i alata kojkna će raditi, izrade odredenih proi2-
voda, proveravanja ispravnosti o n o g a što j e proizveo.
U dosadašnjim izlaganjima o aktivnosti čoveka bilo je govora pre svega o
motivima, o snagama koje pokreću ili usmeravaju aktivnost čoveka. Ali ak-
rivnost čoveka ne sascoji se samo u javljanju motiva, ona uključuje i njiho-
vo ostvarivanje. Sastavni deo svake delatnosti čoveka jeste i veliki broj raz-
ličitih voljnih radnji. Psihološke analize voljne radnjc pokazuju da su za
nju karakteristična četiri momenta. .

Prva je karakteristika voljne radnje znanje o ciijevima koji se radnjom na-

meravaju ostvariti. Kod voljnih radnji imamo uvek svest o cilju koji na-
meravamo postići akrivnošću, Voljna radnja je uvek svesna radnja, Reflek-
sne aktivnosti nisu voljne radnje jer pri njima reagujući na neku draž koja
deluje mi nemamo cilj koji refleksnom aktivnošću želimo ostvarid, Rad-
nik, medutim, obradujući sirovinu zna zašro to čini, zna da takvom obra-
i dom želi da stvori odredeni proizvod. I(jao što potrebe izazivaju aktivnost,
j one odreduju i ciljeve. N e javljaju se ciljevi odvojeno i pre potreba. Oni su
izazvani potrebama.
I
Druga je karakteristika voljnih radnji znanje o mogućnosti ostvarenja ci-
Ija i o sredstvima pomoću kojih će se pristupiti njegovom ostvarenju. D a
bi došlo stvarno do akcije, do voljne radnje, neophodna je uverenost da mo-
žemo ulaganjem napora realizovati cilj i da postoji način kojim ćemo po-
stići ostvarenje cilja. Ako takvog znanja i takve uverenosti nema, mi ima-
mo samo zelju da nešto bude aii ne pristupamo akciji, ne dolazi do
ostvarenja cilja. Samo ako je želja realna, ako je ona ostvariva želja i mi to
znamo — moguće je da se pristupi preduzimanju postupaka koji će dovesti
do ostvarenja cilja; samo u tom slučaju možemo govoriti o voljnoj radnji,
Treća i jedna od suštmskih karakteristika voJjne radnje je prihvatanje od-
rcđenogcilja kao cilja akcije. A k o postojiprinuda da nešto činimo i m i to
radimojer to moramo, ne možemo govoriti o voljnoj ladnji. Takozvanc
kompulsivne aktivnosti, kao što je na primerporreba da se stalno peru ru-
ke kodpojedinih ncurotičnih osoba, nisu voljne radnje. Da. bismo mogli
govoriri o voljnojradnji, neophodno je da. svojom voljom prihvatamo cilj
radnje. Autorirazlikujuponekndjediiostavne voljneradnjeisložene volj-

jor
neradnje. Jednostavmm voljnim radnjama nazivaju one kod kojih se na
doživljaj potrebe odmah nadovezuje prihvatanje i izvršavanje cilja; nema
kolebanja, dvoumljenja i razmišljanja. Imamo potrebu za hranom i uzima-
mo jelo koje je na stoiu. Složenesu voljne radnje one pri kojima imamo ja-
vljanje više ciijeva i vise motiva i neophodnost da biramo niedu njima. Kod
takvih voljnih radnji postoji borba motiva. Samo talcve radnje kod kojih
postoji borba motiva smatraju neki autori voljnim radnjama jer samo kod
njih dolazi do jasnog doživijaja odluke a koja je po njima najvažniji mo-
menat voLjne radnje. Voljnom radnjom, medudm, treba smatrati svaku onu
radnju u kojoj postoji svesno prihvatanje odredenog cilja i svesno nastoja-
nje da se on osrvari.
Bitna karakteristika voljne radnje jeste i pristupanjerealizaciji voljne rad-
nje5 njenom izvršavanju. Bez toga nema takode voljne radnje. Caicako je
cilj i prihvaćen, pa i kad postoji borba motiva i doživljaj odluke, ako nema
izvršenja, mi možemo govoriti samo o nameri da se nešto učini aii ne i o
stvarnoj voljnoj radnji. Namera može biti sasravni deo voljne radnje kad se
izvršenje voljne radnje odlaže. Ali ako se ne pristupi jzvršavanju, makar po-
sle izvesnog perioda odlaganja, ne možemo govoriti o voljnoj radnji, Izvr-
Šavanje može bid više ili manje složeno, sa planom ili bez njega. Obično se
prihvatajući cilj zamišlja i način t postupak pri ostvarivanju cilja. Poseban
je psihološki probiem na koji način deluje odluka da se vrše upravo odre-
deni akti u toku, često dužeg, perioda realizovanja cilja. Neki istraživači
pokušavaju da to objasne time što odluka nesvesno usmerava (determini-
še) naše doživljaje i akte koji su potrebni da bi se cilj ostvario, da deluje kao
nesvesna determinatorna tendencija. Moguće je zamisliti da odluka stva-
ra u nervnom sistemu spremnost da on na određeni način funkcioniše i ti-
me usmerava našu aktivnost prema cilju koji smo prihvatili.

Problemi u vezi sa voljom

Postoji već vekovima spor u filozofiji o tome da H stvarno postoji slobodan izbor cilja ili
je to privid, a da je snaga motiva ta koja odreduje šta će se kao cilj ostvariti. Ovo posied-
nje shvatanje naziva se determinističkim shvatanjem. Suprotno je mišljenje da jc prihva-
tanje cilja stvai slobodnog nahodenja, potpuno siobodnog izbora koji jc mogao i da se ne
ućini.Takvo se shvatanje naziva indeterminiscičkim.Postoji, drugim rečima, spor u tome
ima 3i slobodnc volje ili ne. Odgovor na ovu dilemu može biti, a psihološE podaci po-
dražavaju ovalcav odgovor, da se sloboda sastoji ne u mogucnosti da deluje ma koji motiv
i da se izabere ma koji cilj, nego u tome da postoji mogućnost javljanjavelikog broja nio-
tiva i zamišljanja većeg broja ciljeva. Sloboda se sastoji, prema tome, u ćinjenici da nismo
u viasd prvog motiva koji se javi nego da možemo svestrano da razmatramo nameravanu
akciju i na taj način dovedemo do javljanja različitih motiva za njeno sprovodenje. Uči-
niće se ono za šta postoji više motiva i za šta postoje jači motivi. „Sloboda sc sastoji u vla-
sti nad nama sarnima i nad spoljnom prirodom zasnovana na saznanju prirodne nužno-
sti'r - veli Engcls. O n a j tcoji više mogućnosti poznaje, koji zna važnost pojedinih momcnata,
biće i sbbodniji jer ćc pri njegovom odlučivanju moći da deluje više motiva.

Postoji dugorrajni spor u psihologiji i o tome d a l i su voljni doživljaji svojevrsni doži-

vljaji, specifični doživljajt koji se raziikuju od intelektuainih i cmocionalnih doživljajaili
se i doživijaji koje nazivamo voijom i voljrtim doživljajirrja'rhogu svesti na odredenu or-
ganizaciju i kombinaciju intetektualnih ili emocionalnih ili obe vrste ovih doživljaja. Auto-
ri koji zastupaju mišljenja da postoje svojfcvrsni voljni doživljaji pozivaju se na rezultatc
odredenog broja istraf.ivanja. O v a istraživanja vršcna su na taj način što su ispitanici do-
vodeni. u situaciju da donesu odiuku da li ćc učiniti jedno jli nešto drugo (brojeve koji su
im pokazant oni su mogti po svojoj odluci da sabiraju ili odbijaju; mogli su da produže sa
držanjem ispružene ruke - pošto im je saopšteno da se želi videti koiika jc njihova istraj-
nost i ko o d ispitanika može više d a izdrži - ili da ruku spuste). Ispitanici su izvcšta.vali
da su u takvim situacijama imaii jasan doživljajsopstvenogodlučivanja, doživljaj da ono
što ćine, čine jer sami tako hoće, doživijaj d a j e od njihovog j a zavisilo kako ćc postuphi.
Psihoioška karakteristika voljnih doživljaja i njihova specifičnost- navode pristalice shva-
tanja da se voljni doživljaji ne mogu svesti na emodonalne i intelektualne doživljaje - je-
ste u t o m e da se naša ličnost, naše ja,-doživljava kao u z r o k akcije. M e d u t i m , zaista jc
sporno da li m o ž e m o analizom naših doživljaja utvrditi posebne vrste doživljaja koji ne
bi bili ni intelektuaini ni emocionaini. Ali nije sporno da postoje posebni oblici ijudskog
ponašanja koji se razlikuju od drugih oblika ponašanja i kojc možemo nazvati voljnim
radnjama i da ove svoj izvor imaju u tendendji ka aktivnosti, karakteristićnoj za sva živa
bića.

PLTANJA I 3ADACI . •

l . Šta p o d r a z u m e v a m o p o d v o l j n o m radnjom, a š t a p o d delatnošću?

2i'1čdjfe sei.cetiri karalćteristike v o l j n e r d d n j e mogu istaci?
3;'ltžilcve su j e d n o s t a v n ć ' a k a k v e složerie voljne radnje?"- '
4.; U : 'Čemu j e spor u''mSkušiji o s l o b o d n o j volji? K a k o se m o ž e o b j a s n i t i d o -
življaj^šlobodne volje'? r -"" • ;

3°3
 LIČNOST

Pojam i proMemi psilnelogi)e

licnosti

Pojamličnosti
Ako želimo da upo2namo psihičlci život čoveka, ne smemo da se zadrži-
mo samo na proučavanju pojcdinih vrsta psihičkih procesa — opažanja, mi-
šljenja, osećanja, motivacije i pojedinih osobina - kao što su inteligencija
ili senzorne i motorne sposobnosti. Svi ti procesi i sve te osobine uvek Su
procesi i osobine odredene osobe. Posmatrajući ponašanje pojedinog čo-
veka ucelini, mi uočavamo odredene karakteristike psihičkog života Iju-
di koje ne možemo zapaziti proučavajući odvojeno pojedine vrste psihič-
kih proccsa i pojedine osobine.

Pre svega, moguće je uočiti izvesnu doslednost u ponašanju svakog poje-

dinca. Dosiednost ponašanja dolazi do izražaja u siičnom ponašanju u slič-
nim situacijama. Mi tu dosiednost u ponašanju konstatujemo navodeći za
pojedinca da je marljiv ili lenj, veseo ili ozbiljan, sebičan ili nesebičan. Lju-
di nisu potpuno dosledni, ali ipakjesu toliko da se o pojedincu može govo-
riti kao o osobi sa odredenim osobinama čije se ponašanje može predvida-
ti sa izvesnom verovatnoćom.

Čovek ne poseduje samo jednu osobinu, koju sa većom ili manjom dosled-
nošću ispoijava, nego uvek poseduje i pokazuje više osobina. Te osobine i
oblici ponašanja su povezani, čine organizaciju ili jedinstvo. Nije ponaša-
nje čovelca skup pojedinačnih i nepovezanih aktivnosti, niti su osobine ko-
je ima neuskladeni aglomerati osobina. Povezane su te osobine u jedinstvo
i predstavljaju manje-jdi vise uskiađ^pu inregraciju:-One su sklop (sistem)
a ne skup. Jedinstvo, iako je retko potpuno, možemo često utvrditi i tamo
gde na prvi pogled izgleda da nema nikakvog sklada izmedu osobina i po-

304
našanja kroz koje sc manifestuju o s o b i n e . N e k a osoba možc, na primer, p o -
kazivati u nekim svojim p o s t u p c i m a sebičnost, a u drugima nesebičnost.
A l i kad s h v a t i m o da i s e b i ć n o s t i n e s e b i č n o s t kod ove osobe predstavljaju
i z r a z z a t u o s o b u značajne karakterisrike, težnje da s e istakne, razumeće-
m o d a i u o v o m slučaju p o s t o j i j e d i n s t v o . N a š e ć e ponašanje biti u t o l i k o j e -
d i n s t v e n i j e i doslednije u k o l i k o s u jači m o t i v j koji nas pokreću a veća uve-
renost u opravdanostdijeva kojima težimo i veća tačnostshvatanja koju imamo.

Z n a č a j n a karakteristika ponašanja svake p o j e d i n e osobe jeste i njena o s o -

b e n o s t . Posmatrajući p o n a š a n j e ljudi, m o ž e m o v i d e d da svaki p o j e d i n a c
p o k a z u j e u izvesnoj meri o s o b e n , z a njega icarakterištičan način ponašanja.
S v a k i s e č o v e k , ako se p o s m a t r a n j e g o v o p o n a š a n j e u celini, razlikuje p o
s v o m ponašanju od svih d r u g i h ljudi. I o s o b i n e koje poseduju (a k o j e u p r a -
v o d o l a z e d o izražaja u aktivnosti Ijudi) i kako su te osobine p o v e z a n e u j e -
d i n s r v o razlikuju se kod različidh p o j e d i n a c a . Svaki čovck j m a s v o j stil p o -
n a š a n j a koji n a različite n a č i n c d o l a z i d o izražaja - u pokretima, držanju,
h o d u j rukopisu. P o n e k a d se o s o b e n o s t ili j e d i n s t v e n o s t ponašanja s v a k o g
p o j e d i n c a naročito naglašava. D a b i s m o m o g l i razumeti pojedinca, treba
p r e s v e g a urvrditi njegovu o s o b e n o s t , različitost o d svih d r u g i h - smatra
p s i h o l o g O l p o r t . I o s o b e n o s t je s a m o relativna. O n a je dovoljno izrazita d a
s e m o ž e govoriti o p o j e d i n c u k a o drugačijoj osobi o d d r u g i h ali n e t o l i k o
d r u g a č i j o j d a n c b i s m o m o g l i u p o r e d i v a t i ponašanje raznih p o j e d i n a c a i
urvrditi njihove zajedničke k a r a k t e t i s d k e i zakonitosti.

P r o u č a v a n j e ponašanja p o j e d i n c a u celini i obraćanje pažnje na opšti na-

č i n p o n a š a n j a Ijudi i s v a k o g p o j e d i n c a z a d a t a k j e p s i h o l o g i j c l i č n o s t i .

S o b z i r o m n a t o što proučavajući l i č n o s t treba pratiti c e l o k u p n o p o n a š a -

nje ljudi i v o d i t i računa o v e l i k o m broju čindaca od kojih o n o zavisi, z a d a -
tak p s i h o l o g i j e ličnosti je v e o m a s l o ž e n i t e ž a k . M i r a s p o l a ž e m o sa m a n j e
p r o v e r e n o g z n a n j a i manje saglasnosti m e d u s t r u č n j a c i m a o pitanjima p s i -
h o l o g i j e ličnosti n e g o o p o j e d i n i m vrstama psihičkih procesa.

Problemi kojeproučavapsihologija ličnosti

M o ž e m o navesti tri giavne g r u p e p r o b l c m a psihoJogije ličnosd.
P r v u g r u p u p r o b l e m a u izučavanju ličnosti čine pitanja prikazivanja i o p i -
s i v a n j a l i č n o s t i i s t r u k f u r e J i č n o s t i . A k o j e ličnost cclokupni način p o n a -

3°5
šanja nelce o s o b e , postavlja se pitanje kako opisati i prikazati ličnost. R e -
ldi s m o d a j e t o m o g u ć e n a v o đ e n j e m relativno brojnih i o p š t i h d i s p o z i c i -
ja, n a v o d e n j e m brojnih opštih osobina. Koje su t o "osobine, tcako se o n e m a -
nifestuju u ponašanju, kakva je povezanost m e đ u njima - važna su i posebna
pitanja koja n e rešavaju svi stručnjaci jednako. Kada n e k u pojavu prikazu-
j e m o svodedi j e na e l e m e n t e ili j e d i n i c e i njihovu p o v e z a n o s t 3 g o v o r i m o o
strukturi. P r v u veliku grupu p r o b l e m a p s i h o l o g i j e ličnosri čine, dakle, p i -
tanja o j e d i n i c a m a prikazivanja ličnosti i o njihovoj p o v e z a n o s t i ih pitanja
strukture iičnosti.
D r u g u v a ž n u g r u p u pitanja č i n e pitanja o d i n a m i c i l i č n o s t i , o s n a g a m a
k o j e p o k r e ć u n a aktivnost pojedine o s o b e i o n a č i n i m a n a koji se pokretač-
ka snaga ličnosti m a n i f e s t u j e . O v o m e v a ž n o m pitanju m i s m o v e ć p o s v e -
tili z n a t a n d e o izlaganja govoreći o m o u v i m a i motivaciji. Z a t o u o v o m pri-
k a z u p r o b l e m a p s i h o l o g i j e h č n o s d n e ć e biti p o t r e b e da se p o s e b n o govori
o dinamici.
Treću, verovatno najviše proučavanu grupu piranja psihologije ličnosti pred-
stavljaju p r o b l e m i razvitkaličnosti, Razvitak h č n o s t i zavisi o d m n o g i h či-
n i l a c a — o d n a s l e d n i h o s n o v a , o d aktivnosti p o j e d i n c a i v e h k o g broja ra-
z n i h faktora s r e d i n e . Koji o d ovih faktora i k a k a v z n a č a j i m a z a formiranje
l i č n o s t i , d a li p o s t o j e stupnjevi u razvitku ličnosti i koji su ako postoje, d a
li s u uslovi u r a n o m detinjstvu jedini i odlučujući činioci ili nisu - i druga
v a ž n a pitanja u l a z e u o v u grupu p r o b i e m a ličnosti.
P o s t o j e i d r u g i v a ž n i p r o b l e m i kojima se bavi p s i h o l o g i j a h ć n o s t i .

M e d u o s t a h m p i t a n j i m a : o samosvesti - o doživljaju s a m o g sebe kao o s o -

be; o ekspresiji ili i z r a z u ličnosti i osobina ličnosti k r o z r a z n e spoljne tele-
s n e m a n i f e s t a c i j e , kao š t o su crte lica, držanje, r u k o p i s ; o vrednosti n a u č -
n i h p o s t u p a k a u proučavanju i opisivanju ličnosti i m n o g a d r u g a pitanja.

Definicije ličnosti
L i č n o s t m o ž e m o odrediti kao z a pojedinu o s o b u karakterističan opšti na-
čin ponašanja, T a k v o j e odredenje, m e d u t i m , v e o m a opšte; o n o n a m n e ka-
zuje koje d e l o v e ili m o m e n t e ponašanja trcba p r o u č a v a t i i prikazivati i z u -
čavajući l i č n o s t , a n e daje o d g o v o r ni na druge v a ž n e p r o b l e m e p s i h o l o g i j e
ličnosti.
 S t r u č n j a c i koji s u se bavili p i t a n j e m l i č n o s t i pokušavali su z b o g toga, o d r e -
d u j u ć i l i č n o s t , d a u k a ž u na n e k e r e l a d v n o trajne psihičke o s n o v e kojima b i
b i l o m o g u ć e prikazati 2a ijude karak&eristične o p š t e , n a č i n e ponašanja i k o -
j i m a b i b i l o m o g u ć e objasniti d o s l e d n o s t , j e d i n s t v o 1 o s o b e n o s t ponašanja.
R e d o v n o s e t a k v i m smatraju r a z l i č i t e v r s t e dispozicija, pre s v e g a d i s p o z i c i -
j e o d k o j i h zavisi reiativno š i r o k o b i m a k d v n o s r i i koje se, bar u veiikoj m e -
ri, f o r m i r a j u 1 razvijaju na o s n o v u i s k u s t v a p o j e d i n a c a . T a k v e personalne d i s -
p o z i c i j e n a z i v a j u s e o s o b i n a m a i i č n o s t i . Z e l i m o li, dakle, d a t i p o t p u n i j e
odredenje ličnosd, m o ž e m o je definisati kao j e d i n s t v e n u o r g a n i z a c i j a o s o -
b i n a koja se formira u z a j a m n i m d e l o v a n j e m j e d i n k e i sredine i odreduje o p -
šti, z a p o j e d i n c a karakterističan n a č i n p o n a š a n j a .

D a j u ć i takvo odredenje, m i z a u z i m a m o i odredeno stanovište 0 n e k i m

o s n o v n i m p r o b l e m i m a p s i h o l o g i j e l i č n o s t i . M i , pre svcga, p r i h v a t a m o d a
s u m o m e n t i n a k o j e treba o b r a t i t i p a ž n j u pri p r o u č a v a n j u l i č n o s t i - o s o b i -
n e l i č n o s t i , a p r v e n s t v e n o r e l a d v n o o p š t e i reiativno trajne o s o b i n e i i č n o -
sti. D r u g o , n a g l a š a v a m o d a o v e o s o b i n e č i n e organizaciju ili s i s t e m i d a l i č -
n o s t n e č i n i j e d n o s t a v n o z b i r m a k o j i h o s o b i n a n e g o njihova m e d u s o b n a
p o v e z a n o s t i z a v i s n o s t . T r e ć e , p r i h v a t a m o da o v e o s o b i n e č i n e j e d n u j e d i n -
s t v e n u o r g a n i z a c i j u ili s t a i k t u r u , d a s u d r u g a č i j e u i z v e s n o j m e r i i n a d r u -
gačiji n a č i n p o v c z a n e k o d s v a k o g p o j e d i n c a i d a je svaki p o j e d i n a c o s o b e -
n o j e d i n s t v o o s o b i n a i da s e svaka l i č n o s t u i z v e s n o j meri razlikuje o d svake
d r u g e . C e t v r t o , z a s t u p a m o s h v a t a n j e d a s e o s o b i n e koje č i n e H č n o s t f o r -
m i r a j u u t o k u ž i v o t a p o j e d i n a c a , d a l i č n o s t nije data r o đ e n j e m , n e g o d a s e
razvija z a v i s n o o d s r e d i n e , a pre Svega o d s o c i j a l n i h u s l o v a kojt d e l u j u na
n a s l e d e m date o r g a n s k e o s n o v e . P e t o , p r i h v a t a m o da f o r m i r a n a o r g a n i z a -
cija o s o b i n a u t i č e n a p o s t u p k e i d o ž i v l j a j e p o j e d i n c a , da s c u n j i m a o g l e d a
i d a p o n a š a n j e p o j e d i n c a n e z a v i s i s a m o o d siruacije u kojoj s e nalazi n e g o
i od njegove l i č n o s t i i od z a njega k a r a k t e r i s t i č n i h osobina.

P o s t o j e i m n o g a druga o d r e đ e n j a p o j m a i i č n o s t i - u z a v i s n o s t i o d t o g a k a -
k o s e objašnjavaju o s n o v n i p r o b l e m i p s i h o i o g i j e l i č n o s d . D e f i n i c i j e l i č n o -
s d p o pravilu ističu, i a k o u r a z l i č i t i m f o r m u l a c i j a m a , u o p š t e n e n a č i n e p o -
n a š a n j a i d i s p o z i c i j e z a n j i h k a o m o m e n t e n a koje treba o b r a t i t i p a ž n j u
p r i k a z u j u ć i l i č n o s t G o t o v o s v e n a g l a š a v a j u da l i č n o s t nije n e š t o š t o b i p o -
s t o j a l o m i i n o p s i h i č k i h p r o c e s a i o s o b i n a č o v e k a , neki p o s e b a n d e o p s i h i č -
k o g ž i v o t a , n e g o u p r a v o z a p o j e d i n c a karakterističan opšti n a č i n p o n a š a -
nja.

307
 PLTANJA I ZADACI

1. Zašto je pottebno proučavati ne samo pojedine psihičke procese nego i

jponašanje u cciini?
2. Sta se podrazumevn pod doslednošcu ponašanja pojedinca a šta pod je-
dinstvom?
3. Sta je zadatak psihologije ličnosti i koji su glavni problcmi koje izučava?
4. Koji se m o m e n t i u navedenim definicijama ličnosti istiću?
5. Pokušajte da date prikaz ličnosti jedne osobe Icoju dobro poznajete.
6. Anidizbajte odlomak iz romana koji ste poslednji čitali, a u kome se pri-
kazuje ličnost nekog od lica romana. lznesite koji se podaei navode i ko-
jim se psihološkim pojmovima ličnost iz romana prikazujc.

Struktura ličnosti
Licnostkao organizacija osobina
D v a najčešćanačina na koja se opšti način ponašanja ljudi prikazuje i po-
jedina ličnostopisujejesu: 1. navodenje nekih pojedinih opštih osobina ili
crta i 2. razlikovanje odredenih tipova ličnosti i svrstavanje pojedinih oso-
ba u nekl od razlikovanih tipova.

Mi smo ličnost odredih kao jedinstvenu organizaciju osobina, i to talcvih

osobina koje odreduju širok obim aktivnosd osobe. Takve opšte osobine
ličnosti mogu biti motivi, stavovi, vrednosti, navike, kao i komplelcsi koje
pojedinac ima, a i karakterističan način na koji rešava teškoće na koje na-
ilazi u životu. Sve ove dispozicije, lcoje ugiavnom predstavijaju stečene ka-
rakteristike, čine da sc pojcdinac na odredeni način i rclativno dosledno
ponasa i mogu se sve smatrati opštim osobinama hčnosti. Kad nastojimo
da što potpunije prikažemo ličnost neke osobe, navodimo razne od ovih
osobma - ako lh smatramo karakterističnim za osobu koju prikazujemo i
važnim za svrhu zbog kojc osobu prikazujemo.
 Crte licnosti
M i se, medutim, najčešće pri proučavanju i prikazivanju ličnosti koristimo
ut\'rdivanjem i navodenjem onih opštih osobinakoje nazivamo crtamaiič-
nosti. Pod njima podrazumevamo tendenciju da na isti način delujemo ne
samo u jednakim situacijama nego i u svim situacijama koje procenjujemo
kao slične. Opravdanje za prikazivanje ličnosti relativno opštim i relativ-
no trajnim osobinama, koje nazivamo crtama ličnosti, daje nam posmatra-
nje ponašanja pojedinaca. Posmatramo li aktivnost nekog pojedinca to-
kom dužeg vremena, zapazićemo da kod njega postoji veća ili manja
doslednost u ponašanju. Ovu doslednost možemo objasniti postojanjem
crta ili reiativno trajnih i relativno opštih osobina ličnosti. Neko je, na pri-
mcr, obično energičan, a drugi neodlučan, neko sebičan, a drugi altruisti-
čan. M i kažemo za takve osobe da pokazuju kao osobine svoje ličnosti ener-
gičnost, sebičnost, ili aitruizam. Pojedinci seu različitim prilikama ponašaju
na sličan način, a razne osobe u jcdnalom spoljnim uslovima donekle raz-
ličito postupaju. Opravdano je pretpostaviti da su kod različitih osoba cr-
re ličnosti na različit način povezane (i, iako se jednako nazivaju, kod ra-
znih se osoba različito manifestuju), pa crtama ličnosti možemo objasniti
i osobenost kao karakteristiku ličnosti. Poznavajući opšte osobine-, cite lič-
nosti nekogpojedinca, možemo, nadalje, sa izvesnom verovatnoćom pred-
vidati kako će se ponašati u različitim prilikama. U prilog opravdanosti
shvatanja da posrojc relativno trajne osobine lii crte kojima je moguće pri-
kazati Iičnost govori i dugogodišnje opšte iskustvo i opšta praksa. Kroz ve-
kove se iičnost ljudi prikazuje navodenjem tak\ah osobina ili crta.

Crte ličnosti mogu biti više ili manje uopstene ili generalizovane. Pod ge-
neratizovanošću ili uopštenošću osobina podrazumeva se obim aktivnosti
u kome se pojedina osobina ogleda. Neke osobine manifestuju se gotovo
u svim postupcima pojcdinaca,a druge samo u ograničenom broju postu-
paka. Na primer, nervoznost, samokontrola, aktivitet manifestuju se goto-
vo u svim postupcima pojedinaca koje te osobine poseduju, Osobina istraj-
nosti, međutim, ogledaće se i kod onog pojedinca koji je poseduje samo
onda kad bude postojala potreba da on produži neki posao uprkos nepri-
jatnosti koju mu taj posao pričinjava.

Crte ličnosti, mogu, nadalje, biti više ih manje univerzaine (opšte). Zato
što postoje određene opšte ijudske potrebe i karakteristike, jer svi Ijudi mo-
 raju rešavati odredeni broj sličnih problema, jer za sve Ijude, ili bar pripad-
n i k e neke o d r e d e n e zajednice, postoje shčni usiovi u k o j i m a ostvaruju p o -
stavljene ciljeve i rešavaju svoje probleme - m n o g e o s o b i n e su univerzalnc
ih slične k o d ljudi i m o g u c e j e ljude uporedivati s o b z i r o m na njih. Kad g o -
v o r i m o da s u crte ličnosti manje ili više univerzaine, m i s h m o na to da ih
m o ž e m o naći kod z n a t n o g broja pojedinaca. P o t p u n o u n i v e r z a l n e bile bi
o n e crte koje b i s m o sretali k o d svih Ijudi.Takve o s o b i n e su, na primer, raz-
ličite telesne o s o b i n e , kao na primer visina ili težina. A l i takve s u o s o b i n c
i m n o g e sposobnosti, a i d r u g e pojedine crte ličnosti p o k a z u j u relativno vi-
s o k stepen univerzalnosti.
C r t e hčnosti m o g u biti razvijene u v e ć e m ili m a n j e m s t e p e n u ; z a t o o nji-
m a m o ž c m o govoriti kao o d i m e n z i j a m a ličnosti. O njima g o v o r i m o kao
o veličinama lcojima na odredent način m o ž e m o m e r i t i l i č n o s t . J c d a n od
b i t n i h zadataka p s i h o l o g i j e ličnosti j e nalaženje p o g o d n i h p o s t u p a k a z a
utvrdivanje postojanja različitih osobina, kao i z a m e r e n j e u k o m stepenu
j e odredena crta l i č n o s d razvijena.

Broj i vrste crta licnosti

i
Svaki razvijcniji j e z i k sadrži n e k o h k o hiljada termina, pre s v e g a pridcva i
i m e n i c a , kojima s e označavaju takve u o p š t e n e o s o b i n e i i č n o s t i s o b z i r o m
n a koje je m o g u ć e uporedivati pojedince m e d u s o b n o . L e n j , marljiv, u p o -
ran, sebičan, nesebičan, nagao, osetljiv, neosetijiv, vedar, h l a d n o k r v a n , p o k o -
ran, silovit, miran ~ neki su s a m o o d primera takvih t e r m i n a k o j i m a o z n a -
č a v a m o crte ličnosti. Ovaj veliki broj termina kojima s e označava spremiiost
z a relativno trajne i relativno opšte načine ponašanja p o k u š a v a j u stručnja-
ci srediti pre svega n a dva načina. Prvo, svodenjem na ograničeni broj
osnovnih osobina o d kojih zavise i sa kojima su p o v e z a n e m n o g c druge
o s o b i n e i načini ponašanja - kao što se to pokušava p o m o ć u faktorske ana-
h z e osobina ličnosti, D r u g o , grupisanjem ovih o s o b i n a ili crta u nelcoli-
ko kategorijaili vrsta crta a prema t o m e na koje s e o b l i k e p o n a š a n j a Iju-
di odnose. Mi možertio p r e m a ovorti merilu razlikovati crte t e m p e r a m e n t a ,
karakterai s p o s o b n o s t i . P o š t o s e pojedinci razlikuju i p o s v o j i m t e l e s n i m
o s o b i n a m a i p o š t o i z m e đ u telesnih osobenosti i p o j e d i n i h d r u g i h vrsta cr-
ta postoji veza, m o ž e m o govoriti i o t e i e s n i m o s o b i n a m a k a o o g r u p i o s o -
bina.

jio
 Faktorska analiza crta Iičnosti
Svaka nauka nastoji da pojmovi koje onn koristi budu što egzaktniji i Što ekonomičniji.
Ona nastoji da za jednu odrcdenu pojavu koristi jedan odreden naziv i da upotrebljava nnj-
manje moguc broj naziva i pojmova, a da se ipak njima mogu prikazati sve pojave koje se
i-zvičavaju. I u psihoiogiji ličnosti, u kojoj inače različiti autori koriste vcoma vcliki broj raz-
ličitih termina, često veoma ncodredenih 1 mcdusobno nedovoljno razgraničenih, učinjen
je pokušaj da se pojmovi kojima se opisuje ličnost što tačnije odrede i svedu na samo neo-
phodno potreban broj. Jedan od postupaka kojima se to nastojj postići jcste postupakfak-
torske anaiize. Faktorska analiza je poseban računski postupak koji omogućava izračuna-
vanje korclacije (stepena povezanosti) izmedu velikog broja podataJia. Korišćenjcm faktorske
analize mogućc je svesti velilu broj crta Učnosti na manji broj medusobno nezavisnih fak-
tora ili primarnih osobina ili crta, kako ove faktore nazivaju neki autori.

Polazeći od liste prideva kojima se označavaju opšte osobine ličnosti, američki psiho-
log R. Katcl (R. Cattell), sredinom četrdesetih godina prošiog veka, pokušava da osobine
koje se tim brojnim nazivtma označavaju svede na najmanji i ncophodan broj. Najpre na
osnovu logičkc analize zakljućuje da se mogu svesti na 171 različitu osobinu. Koristeći fak-
torsku analizu, a to znači izračunavajući korelaciju svake osobine sa svakom drugom, do-
bija najpre 35 skupova („gtozdova") osobina.To su.zaključuje Katel.površinske ili sekun-
darnc osobine. Na osnovu utvrdivanja lazvijenosti tih 35 povrŠinskih crta kod većeg broja
ispitanika vrši ponovnu faktorsku analizu i dobija 12 faktora koje smatra osnovnim iJi iz-
vornim crtama ličnosti. Usavršavajući i razvijajući postupak faktorske analize Katel, pcde-
setih i šezdesetih goduia prošiog veka, koriguje i dopunjuje broj faktora i dobija od l ć do
21 faktor ili dimenziju, međusobno relativno nezavisnih. Za njihovo utvrdivanje Katel kon-
struiše poseban instrumenat („Upitnik za utvrdivanje šesnaest faktora Iičnosti"). Ovih
16 faktora dolazl do izražaja u sledcćim osobinama:

1. Faktor A Otvoren (srditats, spokojan) - Reicrvisau (povučcn, kritičan, bladan)

2. Faktor B Više intcligcntan (spusoban ja ap-
strakuio miilicnjc)
3. Faktor C Emucicmalno jtabibn (pribvsca rc-
alnosc, hladnokrvan, vcća snaga cgn)
4. Faksor E Samosvestan (agresivan, nezavisan,
uporan, dominantan)
5. Faktor F Bezbrižan (lakomislen, vcsto, sklon
zaiosu)
6. Faktor C Savtstan (postojan, poitiijt propist,
jači supcrcgo)
7. Fakior H Prcduzimljiv (bcz inhibicija, spon-
tan)
- Manje inteligintan (manjc sposobnn la ap-
straktno misijcnje)
- Fodložan osedanjima (pnnnje emocionalno 6ta-
bilan, lako sc uzbucluje, slabija snaga ega)
- Pokoran (blag, konformira sc, submisivan)
- " Trczvcn {razborit, ozbiljan, ćutljiv)
- M a n j e rvestan (sam sebt zakon, prelazj prcko
obaveza, slabiji supcrcgo)
- Plašljiv (suzdržan, skučcn)
 8. Fikcor / N t i a n (wvisan, traži Mititn,o«tljiv)
9. Faktor L Sumnjičav (f/rdokarnn, tcsko g i jc
prcViriti)
10. Faktoi M Imaginativnn ( b t i smish z« prak-
tićnOj botmski)
1 1 . Faktor N Proračunat (vešt, rečir, piodoran)
12. Faktor 0 Zabrinut (uzncmircn, brižan, sldon
osc^anju krivice}
13. Faktor Skloji eksptritneiitisanjii (kridćan,
liberalatij rodikalnii)
14. Faktor Dovoljan S.im sebi (sldon da sam
odlučujc, domišijat, samostalan)
15. Faktor g - Kontroliše se (samoriisciplinovan,
jaks samokontrola)
16. Fiktor Q, Naprcgnut (napct, ri7.dffl7.ljiv, viso-
ka t c n z i j i )
Crub (oslanja se n;t sebe, r4a]ističan)
Povcrljiv (prilagodljiv, Jako svc prihvata)
Praktičan (btiian, konvcttcionilan, zavisun od
Spoljnc rcalncjsti)
- Iskien (piirodan.prostodušan, sentimentalan
Spokojan (siguran, samopouzdan, miran)
Konzcrvativan (pošuije titvrdcnc idcjc)
- Zavtsart od grupc (oslonjcn na drugc, slušs
diugc, ncsamostahn)
- Dslonjcn na slitčaj (nc vodi raduna o formi, ne-
urcdan, sledi svoje probccve)
Rdaksiran (miran, trom, nefnjstriran, nisb.
tenrijn)

Ovih šfisnaest faktora ili osnovnih osobina moie biti razvijeno u lazličitom stepenu, od
jedne krajnosti do drugc. Zbog toga sc o njiraa može govoriti kao o dtmcnzijama iično-
sti, Iako su ovi faktori uglavnom nczavisni jedan od drugoga, pokazuje se izrnedu nekih
od njih izvcsna rnala korclacija. Ako navedene faktore podvrgncmo dnljoj faktorskoj ann-
lizi, dobićemo, nalazi Katel, šestfaktora drugoga reda, Medu njima su najvnžnija dva, ko-
ji se mogu označici kao ekstravertiranost i anksioznosr-sindromnc osobine koje navodi
i engleski psiholog Ajzenk kao osnovne dimenzijc ličnostt,

Poz.navajući faktorc lićnosti, smatraju pristaiice faktorskc analize ličnosti, mi nnoiemo

prikazari ličnost u celini i možemo reći šta je za pojedinu ličnost najvažnije. Ali ako žeii-
mo, ističu i oni, da prikažemo lićnost potpunije, da posebno osvetlimo ncku odicdenu
stranu pojedinca, mi moicmo posebno ispitivati i prikazivati osobine tempcramenta, po-
sebno sposobnosti, posebno motive, posebno naćine prilagodavanja, poscbno ličnc pro-
bleme karakteristične za pojcdinu osobu, Sta ćcmo iscrpnije pnkazati, zavisiće od toga
koju stranu Hčnosti želimo detaijnije daupoznamo. Mcdutim, ako želimo prikazati hč-
nost u celini, njene najopštijc osobine, mi ćemo to na najjednostavniji i najekonomičniji
način postići utvrdivanjem stcpena u kom se kod pojedinca srcću šesnaest pomenunh fak-
torailj neki drugi faktori-većprema tome koje je i kolikofaktora pojedini autor posuap-
kom faktorske analizc našao.

Empirijski zasnovan faktorski pristup ličnosti pokazuje se korismrn i stručnjaci ga pri-

hvataju u dijagnostici ličnosti. Javljaju sc i drugi, pored Katelovog, faktorski modcli lić-
nosti. jedan od njih, široko korišćen, jc i engleskogpsihologa Ajzenka (Eysenck). O n pri-
kazuje ličnostutvrdujući posebnim faktorsko-analitiČkim posjupkom stepen razvijenosti
tri široke dimenzije ili tipa'ponašanja. SvakŽfod dimcnzij.i obuhvata ceo skloj) iii sindrom
crta ličnosti. Prva tipološka dimenzija, najrasprostranjcnija u populaciji, je ekstraverzi-

312
jn-introverzTja. Ekstraveruie ili okrcnuce prema spolja, prema sveru i ljudinia s odlikujc
otvorenost, dmštvenost, akdviret, česco i nestaJnost i nepouzdarost. Introvcrtnir okrcnu-
ti prema unutra, tj. premasebi, jcsu povučeni, mirni, ncdruštvcni.skloni pesimizmu. Drtt-
gvj dimenziju oznaćava Ajzcnk ncuroticixmom. Ona obuhvata osobine koje k^zuju o stc
p e n u emocionalnc uravnorcienosti, cmocionainoj stabilnosti ili nestabilnosti. Trecu
dimenziju, koju istraživanjima naknadno pronulazi, Ajzenk naziva psihoticizmom. KoJ
j c d n o g dcla osoba, kod onih kojisu skloni javljanju duševnih oboljenja —psihozama, ma-
nifcstuje se u osobinama kao što su socijaina izolovanost, osećanje krivicc, sumnjičavost
t irnpuisivnost. Drugi deo osoba nematakva svojsrva u izraženom stepenu.

Pokrcćc sc diskusijn da li je koristcći samo cri dimeniije Ečnosii mogućc adekvatno pri-
kazati Učnost. Stručnjaci psiholozi pristupaju novim taktorskim istraživanjima iičnosci.
Naln'zc kno faktore kojiroa jc mogućc prika-aati Jjčnosti više od tri Ajzenkova a manj& od
16 Kacclovih faktora. Najprihvaćeniji su pecofaktorski modeli.Jedan od najpoznatijih je
onaj koji su konstruisaii Kosta i MckKrc (Costa i M c C r a e , 1992, 1995). U njihovont se
modelu, saopštenom devedesetih godina XX veka, pored dva od tri Ajzenkova faktora
nnlaze još tri, a do bojih su došli sistematskim istraživanjima. Svaki od tih pet faktora obu-
hvata šest opštih crta ličnosti. Konscruisaii su L upitnikc za njihovo utvrdivanjc (Invcnra-
ri P l - R i N E O P I - R ) . T i h pet faktorajcsu; ncuroticizam ->• sa crtaina anksioz.nosti (prc-
ma terminima kako su ih koristilibeogradski stručnjaci koji su vrednosc modcia proveravali
na uzorku beogradskih studcnata i učenika) i gnevnog hostiliteta i još četiri drugc; elcs-
travcrzija - sa crtama toplina, druželjubivost i drugima; otvorenost (u engleskom origi-
naiu „opencss to cxpcricncc" — otvorcnostza nova iskustva) sa crtama fantazija, cstctika
i ostalima; saradljivost (na cngieskom agrccablcncss, srdačnost) - sa crtama povcrcnje,
iskrenost i drugima; tc savesnost - sa crtama komperencijaj red i dtugima.

D a t g i poznaci petofaktorski modelje Goidbcrgov (Goldberg, 1990). Dosta je slićan pra-

h o d n o m modelu. Razlikujc se od njega što neki od fakrora imaju drugačiji naziv, a svaki
od njih uldjučuje nešto veći broj črta.Tako, na prirner, u modelu Koste i MekKiea trcći
faktor nosi naziv otvorcnost, a kod Gotdbergaje topcti i n a z i v m u j e intclekt. Ukljtjču-
je, medu ostalima, kno pozitivne crte ličngsti intelektvialnost i inteligenciju a kao ncga-
tivne plitkost i glupost.

Korisnost pctofakrorskih modcla ličnostipotvrduje sc većim brojem ispitivanja i prove-

ravanjima njihove vrednosti za dijagnostilcu ličnosti u višc zemalja. Evaluacija modeSa ko-
ji su izradill Kosta i MekKre, a koji se ponekad naziva velika pctorka (engleski — big fi-
vc) izvršena jc i na uzorku od 422 bcogradska studenta i srednjoškolca (1997). Koristcći
taj i drugc slične modele dobija sc jasan odreden opis pojedine ličnosti koji se pokazuju
kongruentnint kada isti modcl i instrumente koriste drugi ispitivači-Ali kao nedostatak,
kno često kod postupk;i čtja jc osnova u statisttčkim prosccima, nc dobija sc dovoljan uvid
u posebnost pojedineličnosti.Tako je tim više šro i broj i sadržaj fakcora zavisi od toga
koji se podaci uzimaju u postupak pri izračunavanju faktora jer još nijc mognće uključtri
svc vidove ponašanja iz kojih bi se pri ispitivanju ma koje osobe dobile za njenu ličnost
bitne karakteristike.
 Temperamenat
M e d u t i m , m n o g o češće n e g o p o m o ć u faktora ličnost se proučava i prika-
zuje navodenjem pojedinih crta u okviru p o m e n u t i h veliidh grupa o s o b i -
na hčnost - osobina t e m p e r a m e n t a , karaktera i sposobnosti.
T e m p e r a m e n t o m označavamo pre svega koliko se lako, koliko često, sa k o -
jim intenzitetom i sa kojim trajanjem javijaju osećanja, l<ao i to koji e m o -
cionaini ton (emocije prijatnosd ili neprijatnosti) se češće javlja.Tempera-
m e n t bi, prema t o m e , predstavljao dispozicijeza n a č i n emocionalnog
reagovanja. Ali temperamenat-ne pokazuje s a m o emocionalni n a č i n rea-
govanja pojedinca nego i b r z i n u , . s n a g u i trajanje svih aktivnosti pojedinca
uopšte, Prema tome, t e m p e r a m e n a t bi s e mogao odrediti i lcao za pojedin-
ca karalcterističan način reagovanja na različite draži i situacije. P o n e -
kad s e čak, kao što je ro uobičajeno u engleskoj srručnoj iiteraruri, i z j c d n a -
čavaju pojmovi t e m p e r a m e n a t i ličnost.
Postoji više pokušaja razlikovanja odredenih v r s t a t e m p e r a m e n a t a i o s o -
bina temperamenata. N a j p o z n a t i j a i najproširenija klasifikacija t e m p e r a -
menata, iako veoma stara, jeste klasifikacija koju j e dao grčld lekar i f d o -
z o f Hipokrat, a koju je upotpunio drugi antički mislilac Galen. Hipokratova
klasifikadja razlikuje četiri tipa temperamenta: kolerični, sangvinični, f l e g -
matični i melanholični t e m p c r a m e n a t .
Kolerični temperamenat s e o g i e d a u jakim osećanjima, i a k o m rešavanju
na akciju i česrom uzbudivanju. P o s e b n a je karakteristika čoveka koji se
odlikuje koieričnim t e m p e r a m e n t o m da se lako naljuti i lako i j a k o m a n i -
festuje svoju Ijutnju, pa zato često dolazi u sukobe sa drugim Ijudima. U k r a t -
k o kolerični temperamenat karakterišu nagle i jake reakcije.

Sangviničan temperamenat n a l a z i m o kod čoveka koji brzo reaguje, čija

osećanja, međutim, nisu izrazito jaka i ne traju dugo. Talcav čovek lako m e -
nja raspoloženje, brzo prelazi iz negativnog raspoloženja u pozitivno a sldon
je v e d r o m raspobženju. Ukratko, ovaj temperamenat karakterišu brze ali
slabije reakcije.

Flegmatični temperamenat i m a onaj čovek koji reaguje rede, reakcije su

m u spore a osećanja slaba i slabo s e manifestuju. T o je p o pravilu m i r a n ,
staložen, slabo osetljiv i slabo pokretljiv čovek. U k r a t k o , flegmatični t e m -
peramenat karakterišu slabe i spore reakcije.

314
M e l a n h o l i č n i t e m p e r a m e n a t bi posedovao č o v e k k o j i retko reaguje aii ka-
d a reaguje, o n d a to čmi intenzivnim o s e ć a n j i m a koja d u g o traju. Reaguje,
pre svega, na o n o što. je u vezi sa njegovom l i č n o š ć u . T e š k o s e odlučuje, sla-
b o j e pokredjiv a preovladuju kod njega neprijatna osećanja, osećanje tu-
g e i z a b r i n u t o s t i . U k r a t k o , to je t e m p e r a m e n a t kod koga s u reakcije retke,
s p o r e ali jake. • i

Š e m a t s k i b i s m o mogli prikazati ova četiri tipa t e m p e r a m e n t a crtežom da-

t i m u slici 4 6 .

mz\ j.Razd mm\ iiAKtivanH

r—1
ISl.
J f
^
V I
• #
\\ M
£ .03
•O
X
\
/
a 1 &

\
•I

M§
H 1

\\
jm
% </
ItD.B'aKtitefri

Slika 46. - Šematski prikaz karakteristika četiri klasična

tipa temperamenta

Sa različitim izmenamai različitim objasnjenjima nalazimo sličnu podelu temperamena-

ta i kod pojcdinih savremenih istrazivača. Jednu takvu podelu tcmperamenata, sličnu Hi-
pokratovoj, nalazimo na primer kod poznatog fiziologa i psihologa Pavlova. Ali dok je
Hipokrat svoju podelu tempcramenaca objašnjavao preovladivanjem određcnth vrsta te-
lesnih sokova (ako preovlađuje žuč ili hole - imamo kolerični temperamenat, ako preo-
vladuje krv ili sangvis - imamo sangvinični temperamenat, ako preovladuje sluz ili Qeg-
ma — imanio flegmadčni temperamenat, ako preovladuje crna žuč ili melaina hole — irnatno
melanholični temperamenat), Paviov do svoje podele dolazi na osnovu razlikovanja od-
redenih načina funkciontsanja nervnog sistema. Pavlov razlikuje četiri dpa funkcionisa-
nja nervnog sistema. Svakom od ovih tipova odgovara jedan tip temperamenatal Zivah-
n o m tipu funkcionisanja odgovara sarigvinični temperamenat. Neobuzdanom tipu
funkcionisanja nervnog sistema odgovnra koierični temperamenat. Mirnom tipu ncrvnog
sistema odgovora flegmatični temperamcnat i slabom tipu melanholični temperamenat.
Pavlov daje i drukčiju ocenu vrednosti nekih od temperamenata od Hipokrata. Za Pavlo-
va flegmatični tip temperamenta predstavlja vredniji, društveno poželjniji i korisniji tip
nego što to predstavlja meianbolični temperamenat. Po Pavlovu, melanbolični tempera-
menat odgovara slabom tipu funkcionisanja. nervnog sistema, pa je osoba koja se, prcma
Pavlovljevoj podeli, odlikuje melanholičnim temperamentom neaktivna, apatična i za
drustveni život i napredak nevažna j nekorisna ličnost.

S t o s u se H i p o k r a t o v a klasifikacija t e m p e r a m e n a t a i razne druge njoj slič-

n e p o d e l e t e m p e r a m e n a t a tako d u g o održale, razlog će biti svakalco u to-

315
 m e što se takvom t i p o l o g i j o m u o č a v a j u neke od stvarnih razlika u n a č i n u
r e a g o v a n j a ljudi.

T e m p e r a m c n a t z a j e d n o sa i n t e l i g e n c i j o m i f m č k i m o s o b i n a m a p o j e d i n a -
ca z a v i s i u v e l i k o j ineri o d n a s l e đ a . Postoji č a k z n a t a n broj autora koji tern-
p e r a m e n a t u p o t p u n o s t i s v o d e na naslede i koji n a v o d e da je t e m p e r a m e -
nat o d r e d e n u celosti o r g a n i z a c i j o m i s t r u k t u r o m v e g e t a t i v n o g n e r v j i o g
s i s t e m a i sa njim p o v e z a n o g e n d o k r i n o g sistema. D r u g i autori, p r i h v a t a -
jući takode da u određivanju t e m p e r a m e n t a nasleđe ima bitnu u l o g u , s m a -
traju, m e d u t i m , da i u s l o v i s r e d i n e u kojoj č o v e k ž i v i unaju uticaja n a f o r -
miranje osobina temperamenta pojedinca. Iznosecl argumente za o v o d r u g o
shvatanje, a koje n a m izgleda opravdanije, oni ističu da t e m p e r a m e n a t ni-_
je nezavisan o d konkretne a k t i v n o s t i čoveka i o d o d r e d e n e situacije u k o -
joj se o n nalazi. Drukčija će biti s i i k a - t e m p e r a m e n t a c o v e k a k a d j e o n o š t o
o n radi u skladu sa n j e g o v i m m o t i v i m a , stavovima i interesima; svaki p u t
kad b u d u pokretači n j e g o v e aktivnosti m o t i v i koji su za njega bitni ili v a -
žni, aktivnost koju on b u d e ispoljavao verovatno će biti m n o g o ž i v I j a . T e m -
p e r a m e n a t se, nadalje, u t o k u ž i v o t a , m o ž e u izvesnoj m e r i m e n j a t i n c sa-
m o z b o g z a k o n i t i h p r o m e n a f i z i o l o š k i h o s n o v a (jer se sa starenjem m e n j a
i funkcionisanje vegetativnog i e n d o k r i n o g sistema) nego i usled o p š t e g
razvitka ličnosti. A k o se l i č n o s t sidadnije razvija, k o d nje će se razviti i o d -
redene osobine temperamenta, m e đ u ostalim, veća emocionalna zrelost,
tolerantnost, veća s a m o k o n t r o i a i uzdržljivost, N a č i n reagovanja Ijudi naj-
z a d zavisiće, takode, u velikoj meri i o d toga kako se okolina o d n o s i p r e -
ma p o j e d i n c u . U k o l i k o je sredina viŠe prijateljski n a l d o n j e n a i reakcije p o -
j e d i n a c a biće smirenije i.više prijateljske, a c e l o k u p n o n j e g o v o p o n a š a n j e
sigurnije.

-•• Karakter
I izraz karakter upotrebljava s e u psihologiji u \ 4 š e r a z i i a t i h značenja. M n o -
gi, naročito evropski psiholozi, upotrebljavaju term'm karakter u m e s t o ter-
m i n a l i č n o s t , pa govore o karakterologiji označavajući time psihologiju i i č -
n o s t i . D o s t a čcsto se i z r a z o m k a r a k t e r oznaćava m o r a l t i a strana l i ć n o s t i .
K a ž e se: o karakteru g o v o r i m o kad s e ličnost ocenjuje s o b z i r o m na to u k o -
joj se meri ponaša u skladu sa d r u š t v e n i m m o r a l n i m principima. I k a d se o
karakteru i karakternim crtama govori samo kao o jednoj strani ličnosđ, pri-
daju se tim izrazima razlićita značenja, U sovjetskoj stručnoj Jiteraturi o z n a -

316
čavaju se na primer rim terrmnima za pojedinca najbitnije osobine, orie oso-
bine koje daju pečat celokupnom njegovom ponašanju. Vrlo često se izra-
zom karakter označavaju voljne ili konativne osobine čoveka, pa se lcao o
osobinama karaktera govori o upornosti, odlučnosti, doslednosti u ponaša-
nju, inicijativnosti i siičnim osobinama.

Pod karakterom 1 karakrernim osobinama treba, po našem mišljenju, pod-

razumevati zaista voljne osobine, ali pre svega ako se one pojavijuju u po-
našanju u vezi sa moralnim principima koji važe za određeno društvo. Pod
karakterom, dakle, treba podrazumevati sistem crtaiičnosti koje pokazu-
ju kako pojedinac postupa i deluje u vezi sa moralnim principima i moral-
nim shvatanjim.a društva u kome živi. Karakterne osobine su prema tome
one karakteristične crte pojcdinca kojima seizražavaju istovremeno i nje-
gove voljne osobine i njegovodnos prema društvenim etičkim principima.

Pod karaktermm osobmama treba zaista podrazumevati voljne osobme,

kao što su doslednost, upornost, energičnost. Ali te se osobine manifestu-
ju kroz odredene akrivnosti i postupke. N e postoje flktivnosti same po se-
bi, takve koje bi bile bez sadržaja 1 kojima se neke namere i ciljevi ne bi
ostvarivali. Neko je dosledan i energičan izvršavajući određene postupke
koji se u određenom društvu ocenjuju kao opravdani ili neopravdani, po-
željni ili nepoželjni, dobri ili loši, moralni ili nemoralni. Zato je teško odvo-
jiti voljne osobine od moralnih ocena. Cak i kad bismo u tome uspeli,
morali bismo navoditi, prilcazujući ličnost i karakteristike ponašanja s ob-
zirom na to da ii su u skiadu ili nisu sa moralnim načelima koja vaie u dru-
Štvu u kom živimo. To su, naime, veoma važne karakteristike ponašanja i
osobine ličnosti. Hrabrost, kukavičluk, savesnost, nesavesnosr, poštenje,
nepošrenje i mnoga diuga svojstva iičnosti — koje uključuju moraino vred-
novanje - predstavljaju osobine koje redovno ocenjujemo i koje su važan
sastavni deo ličnosti. Ovu vrsru osobina mi prvenstveno nazivamo karak-
ternim osohinasna.

Karakterne osobine, možemo reći, jesu one crte pojedinaca kojima se iz-
ražaVaju istovremeno i njegove voljne osobine i njegovo ostvarivanje mo-
ralnih principa. Pod ]<arakterom treba, možemo zaldjuČiti, da podrazume-
vamo sistem osobina kojima se označava način akdvnosti u ostvanvanjn
društveno važnih ciljeva. Zaro je opravdano reći da pojam karaktera obu-
hvata ne samo voljne dispozicije nego i dispozicijeza moraino ponašanje.
U karakterne osobine treba zbog toga uvrstiti 1 socijalne modve, socijalne
stavove i vrednosri karakterisrične za pojedinu osobu.
 S a o v i m s h v a t a n j e m j e u s k l a d u i razlikovanje vrsta karaktera koje n a l a z i -
m o u starijim p r i k a z i m a p s i h o l o g i j e j a k o j e i d a n a s s r e ć e m o ćesto u s v a k o -
dnevnom ž i v o t u . G o v o r i s e o d o b r o m i l o š e m karakteru, o č v r s t o m i s l a -
b o m karakteru. D o b a r karakter b i i m a o č o v e k koji se o d l i k u j e m o r a l n i m
o s o b i n a m a ali koji n e m o r a i s t o v r e m e n o da se o d l i k u j e i o d l u č n o š ć u u p o -
n a š a n j u . L o š karakter bi i m a o č o v e k k o j i s e n e drži m o r a i n i h principa, i a k o
p o k a z u j e o d i u č n o s t u s v o j i m p o s t u p c i m a . C v r s t karakter bi i m a o o n a j k o -
j i p o r e d m o r a l n i h principa p o k a z u j e i e n e r g i č n o s t i u p o r n o s t u s v o m p o -
n a š a n j u , a slab lcarakter o n a j koji d o d u š e m o ž e da p o s e d u j e i n e k e p o z i t i v -
n e m o r a l n e o s o b i n e ali n e m a o d l u č n o s t i d a ih primenjuje.

Sposobnosti
N i j e b e z značaja z a l i č n o s t p o j e d i n c a d a li je o n i n t e l i g e n t a n ili nije, ili d a
li i m a o d r e d e n e d r u g e s p o s o b n o s d ili nertla. O d s t e p e n a inteligencije, n a
p r i m e r , zavisi o b i m i n t e r e s a p o j e d i n c a , m o g u ć n o s t d a o c e n j u j e tude i s v o -
j e p o s t u p k e , v e ć i ili m a n j i u s p e h u p o s l o v i m a , a o d u s p e h a o p e t o s e ć a n j a
s o p s t v e n e v r e d n o s t i i d r u g e v a ž n e crte l i č n o s t i . Z a t o s e inteiigencija u p r -
v o m r e d u , a o n d a i različite p o s e b n e s p o s o b n o s t i , m o g u smatrati za poje-
dinca važnim osobinama ličnosti.

M i p o d s p o s o b n o s d m a p o d r a z u m e v a m o o n e crte l i č n o s t i o d kojih z a v i s i
razlika u u s p e š n o m obavljanju o d r e d e n i h p o s l o v a - a a k o oni koji o b a v l j a -
ju t e poslove imaju 6lično iskustvo i ako su p o d j e d n a k o motivisani d a te
p o s l o v e u s p e š n o o b a v e . N a o s n o v u r a z n i h ispitivanja s p o s o b n o s t i , a p o s e b -
n o n a o s n o v u i s p i t i v a n j a p o m o ć u faktorske analize, m o ž e m o razlikovati tri
g r u p e s p o s o b n o s t i . P r v u g r u p u č i n e intelektualne ili više mentalne spo-
sobnosti ili u k r a t k o i n t e l i g e n c i j a - o kojoj j e v e ć b i l o reči. D r u g u g r u p u
s p o s o b n o s t i č i n e psihomotorne sposobnosti.Treću g r u p u čine senzorne
sposobnosti.

M o ž e m o razlikovati veći broj psihomotornih sposobnosti: ručnu s p o s o b -

n o s t - koja s e o g l e d a u u s p e š n o j k o o r d i n a c i j i p o k r e t a ruku i u o p š t e u v e -
š t i n i vršenja p o k r e t a r u k o m ; s p r e t n o s t prstiju - koja s e o g l e d a u u s p e š n o m
obavljanju p o s l o v a pri kojima treba koristiti prste p o d k o n r r o l o m vida; s p o -
s o b n o s t b r z o g m o t o r n o g reagovanja - koja s c o g l e d a u b r z o m p o n a v l j a n j u
j e d n o s t a v n i h pokreta; k a o i m n o g e d r u g e . K o d v e l i k o g broja fizičkih p o -
 slova u s p e h zavisi o d p s i h o m o t o r n i h s p o s o b n o s t i koje p o j e d i n a c p o s e d u -
j e . N e k a d s e s m a t r a i o , a neki autori zastupaju takvo m i š l j e n j e i danas, da
p o s t o j i j e d n a o p š t a m o t o r n a s p o s o b n o s t ili opsta spretnost z a teiesni rad.
I z g l e d a , m e d u t i m , da je opravdanije govoriti o v e ć e m broju p o s e b n i h s p o -
s o b n o s t i : o s p r e t n o s t i r u k u , spretnosti prstiju i d r u g i m p o s e b n i m m o t o r -
n i m s p o s o b n o s t i m a . N i s u n a i m e , stručnjaci uspeii d a k o n s t r u i š u test k o -
j i m bi b i l o m o g u ć e utvrditi t e l e s n u spretnost u o p š t e , ali s u u s p e l i sastaviti
d o b r e t e s t o v e z a i s p i t i v a n j e p o j e d i n i h o d p o m e n u t i h vrsta m o t o r n i h s p o -
sobnosti.

P o s t o j i veći broj i senzornili sposobnosti. M e d u takve s p o s o b n o s t i ubra-

jaju s e s p o s o b n o s t i z a razlikovanje intenziteta i lcvaliteta različitih vrsta j e d -
n o s t a v n i h Čulnih draži. P o s t o j e s e n z o r n e s p o s o b n o s t i u oblasti vida, u obla-
sti sluha, m i r i s a , s t a t i č k i h , k i n e s t e t s k i h i d r u g i h oseta. U s v a k o j o d o v i h
o b l a s t i p o s t o j i veći broj s e n z o r s k i h s p o s o b n o s t i . U oblasti v i d a , n a primer,
m o ž e m o i z m e d u o s t a l i h s p o s o b n o s t i razlikovati s p o s o b n o s t razlikovanja
h r o m a t s k i h boja, o s e t l j i v o s t z a razlike u pojedinoj boji, o s e d j i v o s t z a raz-
like u svetiini, o š t r i n u vida, oštrinu s t e r e o s k o p s k o g v i d e n j a ( o p a ž a n j a d u -
b i n e ) i d r u g e . I m n o g e o d o v i h s p o s o b n o s t i su, k a o i m o t o r n e s p o s o b n o -
sti, v a ž n e z a v r š e n j e r a z l i č i t i h p o s l o v a . Z a t o s e č e s t o pri i z b o r u ljudi z a
obavljanje o d r e d e n i h z a n i m a n j a ispituju i n j i h o v e m o t o r n e s e n z o r n e s p o -
sobnosti.

Telesne osobine
T e i e s n e o s o b i n e čine t a k o d e karakteristike pojedinca. O n e m o g u b i d m o r -
f o l o š k e , k a o š t o su, n a primer, visina, oblik glave, d u ž i n a u d o v a ili m i š i ć a -
vost; i fiziološke, k a o š t o su, n a primer } o s o b e n o s t i v e g e t a t i v n o g n e r v n o g
s i s t e m a , c n d o k r i n o g s i s t e m a ili električnih m o ž d a n i h talasa. Z a p o z n a v a -
nje l i č n o s t i n j i h o v j e z n a č a j n e s u m n j i v o z n a t n o m a n j i n e g o što j e značaj
d o s a d p r i k a z a n i h g r u p a o s o b i n a ličnosti.

M i u s v a k o d n e v n o m ž i v o t u č e s t o z a k l j u č u j e m o o l i č n o s t i p o j e d i n a c a na'
o s n o v u n j i h o v i h t e l e s n i h o s o b i n a . V r l o je, na primer, r a š i r e n o mišljenje da
v i s o k o č e l o g o v o r i o v i s o k o m stepe.nu inteligencije, r a z v i j e n a donja vilica o
o d l u č n o s t i , v e l i k a u s t a o čulnosti, i slicno. Ispitivanja koja s u izvršena sa ci-
l j e m d a s e provere takva i siična mišljenja p o k a z a l a su, m e d u t i m , da i z m e -
 đu ovih telesriih osobina i n j i m a pripisivanih psihičldh karakteristika ili
n e m a uopšte koreiacije ili je ona v e o m a mala. V e ć u vrednost za procenu
osobina l i č n o s t i pojedinaca i m a j u neke d r u g e telesne karakterisrike - crte
iica, d r z a n j e 1 drugi izražajni p o k r e t i , A3i p r o c e n j i v a n j e l i č n o s t i i na o s n o -
vu ovakvih osobina veoma je nepouzdano.

Eilo je više pokušnja da sc utvrdi povezanost izmedu pojedinth telcsnih osobina, s jedne
strane, i odredenili psihičkib osobina.'s druge strane, i dn se na taj način na osnovu lako
uočljivih telesnih karakteristika sazna u ličnosti odredenog pojedinca. Bilo je, na primer,
pokušaja da se ličnost ocenjuje na osnovu oblika lobanje - kao što je to činiia frenologija,
ili da se ocenjuje na osnovu oblika pojedinih delova lica - kao što je to činila fiziognomi-
ka, iti ćak na osnovu crta ruku *- kao što jc to pokušala hiromantija, Svi su se ovi pokušaji,
medutim, pokazali neosnovanim i ncnaučnim.

Ne može se ipak poricati mogucnost postojanja izvesne povezanosti izmedu teiesnih i

psihičkih osobina. Opravdano je pretpostaviti da odredeni, nasledem datiosnovi istovre-
m e n o izazivaju odrcdcne telcsnc i odtedene psihičke osobine.U novijoj psihoiožkoj btc-
raturi naročito su poznata dva takva pokušaja da se nade veza izmedu telesnog izgteda i
psil-iičkih osobina, a oba polaze od toga da odrcdena struktura endokrinog sistemaizazi-
va, s jedne stranc, odreden telcsni i2glcd a, s druge strane, javljanje odredenih osobina
temperamentai iičnosti uopšte.To su pokusaji Krcćmcra i Šcldona, a o kojima ć e j o š bi-
ti reči.

D a telesne karaktcristike a posebno teEesni izgled, imaju uticaja na to kak\»a će se Iičnost

formirati, sigurno razlog leži u velikoj meri u tome što od teiesnog izgleda pojcdinca zn^
visi kako će se drugi ljudi ponašati prema njemu, A držanje okoline prema nama sigurno
d a u t i č e naformiranje odredenih psthičkih osobina u nas. Izraziro lepa zena, na primcr,
drugačije će biti prihvaćena od okolinc nego ružna žena, zdrav i snažan čovek drugačtje
od nekog ćoveka sa tclesnom manom. Usled odnosa d m g i h možc se dogoditi da se kod
takve izrazito lepe osobe formiraju crte ličnosti kao što su uobrfiZenost, sujetnost, nasto-
janje da budc u centru:pažuje, ali često i šigurnost u sebe, otvorenost. Prema Ijudinia sa
izrazitim telesnim manama okolina reaguje čcsto sa odbijanjem, prezirom ili snžnijenjcm.
Naročito su oštre rcakdje dece prema svojim vršnjacima koji imaju neku telesnu monu, a
period detinjstva posebnpje.značajan zaformiranje ličnosti. Ovala'o reagovanje okoline
moze kod dece i ljudi sa telesnom manom da izazove poviačcnie u sebe, oscćanje nesigur-
nosti, agresivnost i drugc slične crte ličnosti. Ulcoliko se kod Ijudi sa telesnim dcfcktima
javc ovalwe osobme, one nisu neposredno povczajie sa njihovom celesnom manom, nego
je do njihovog javljanja došlo zbog toga što se ljudi prema telesno defektnim drugačijc
odnose nego prema zdravima.

320
 PlTANJA I 2ADACI

1. Kpie se relarivno brojne osobine ličnosti mogu razlikovati? Kakva je raz-

lika izmedu navika i crta ličnosti? Kakve su genenilizovane ili uopštene i
univerzalne ili opšte crte ličnosti?
2. Koji su argumenti u prilog crta ličriosti kao jedimca za prikazivanje lično-
sti?
3. Navedite glavne osobine licnosti jednog od vaših prijatelja. Navedite glav-
ne osobine ličnosti glavnog junaka u knjizi koju ste poslednju pročitali
4. Koje se četiri vrste crra ličnosti mogu razlikovati?
5. Sta se podrazumeva pod temperamcntom?
o. Uporediie Hipoiaatovo i Pavlovljevo objašnjenje temperamenta i njihovo
razlikovanje vrsta temperamenta.
7. ICakva je uloga nasleda a kakva sredine u formiranju temperamenta.
S.Šta se sve podrazumeva pod pojmom karaktera?
9. Zašto je potrebno govoreci o karaktem voditi računa ne samo o voljnim
osobinama nego i o moralriim pirincipima?
10. Zašto treba inteligenciju i ostale vrstc sposobnosti smatrati važnim osobi-
nama ličnosti?
11. Kakve su morfoioške a kakve fiziološke telesne osobine?
12. ICako se može objasnici postojanje povezanosti izmedu teiesnih osobina i
osobina ličnosti?
13.Koji je cilj i postupak faktorske analize lićnosti?
14. ICako je Katel došao do ražlikovanja 16 faktora ličnosti? Sta predstavljaju
i zasto se mogu označavati lcao dimenzije ličnosti?

t?. .

' T i p o v i i tipologije ličnosti

Pojam tipa
I z potrebe da se lakše utvrdi i lakše i brže proceni ličnost pojedine osobe ni-
kli su ideja o tipovima ličnosti i pokušaj da se nade ograničen broj uzoraka
ličnosti pomocu kojih bi bilo moguće opisati ma koju pojedinu ličnost. Po-
trebno je samo na osnovu nekihznakova {nekih karakteristika ponašanja ili
određenih telesnih osobina) svrstati pojedinca u jedan od razLikovanih tipo-
va. Pošto fip ličnosti označava ceo sistem crta ličnosti, mi takvim postitp-
!

321
k o m dobivamo iscrpnu sliku o ličnosti pojedinca. Svaki o d razlikovanih ri-
pova reprezentuje čitavu povezanu celinu osobina ličnosti. Ocenivši da ne-
ko pripada odredenom tipu mi s a m i m tim d o z n a j e m o i glavne karakteristi-
ke njegove ličnosti. D o k crtama l i č n o s t i p r i k a z u j e m o samo pojcdinačne
karakteristike osobe t tipovima o b u h v a t a m o veliki broj karakteristika. Pojam
tipa se i definiše kao sistem osobina koji s e m o g u razlikovati o d drugih si-
stema i koji služi kao m o d e i u koji se svrstavaju pojedini slučajevi. Razliko-
vanje odredenog broja tipova u koje s e pokušavaju svrstati sve ili deo osoba
naziva se tipologijom. T i p o l o g i j e obuhvataju dva ili više razlikovanih ti-
pova.

J e d n a o d prvih tipologija l i č n o s d je već p o m e n u t a tipologija koju j e dao

Hipokrat, razlikujući četiri vrste t e m p e r a m e n t a . D a n a s postoji velikibroj
tipologija. Kod nekih se u razlikovane tipove svrstavaju pojedinci na o s n o -
v u telesnih karakteristika kao što j e Eo u tipologijama koje su izradili Kreč-
m e r (Kretschmer) i S e l d o n (Sheldon). ICod drugih je razlikovanje na o s n o -
vu odredenih psiholoških funkcija kao što j e to u tipologiji koju daje Jung.

Jungovi tipovi
Svajcarski psihijatar i p s i h o l o g j u n g ( C . J u n g ) razlikuje dva osnovna nači-
na ponašanja kod Ijudi — introvertno i ekstravertno. P r e m a ovim načinima,
smatra Jung, ljudi se m o g u svrstati u introvertirani i ekstravertirani tip lič-
nosti. Introvertnu ličnost (okrenutu unutra, p r e m a sebi) karakterisala bi
s k l o n o s t ka razmišljanju, povučenost, uzdržljivost u ispoljavanju emocija,
redi i slabiji kontakti sa ostalim Ijudima, bavljenje sopstvenim doživljaji-
ma. Ekstravertnu ličnost (okrenutu spoljnom svetu, prema stvarnosti i pre-
m a Ijudima) karakteriše otvorenost ponašanja, s p r e m n o s t na n e p o s r e d n u
akciju, realističnosr, interesovanje za fizičku i socijalnu sredinu u kojoj ž i -
vi, dobri kontakti sa drugim ljudima.
Treba n a p o m e n u t i d a sam J u n g n e s m a t r a d a k o d s v a k o g čoveka postoji
s a m o j e d a n ili drugi način reagovanja. O n j e u v i d e o d a ova gruba podela
na dve grupe ne m o ž e zadovoljiti i u kasnijim s v o j i m radovima govori o vi-
š e podvrsta i kombinacija ekstravertiranogi introvertiranog tipa.
 Tipologija Krečmera
Drugu tipologija koja sc vcoma čcsto pominjc u literaturi i koja ima veliki broj pristalica,
naročito m e d u psihijatrima, jeste tipologija koju je dao ncmački psihijatar Kretmer
(E. Krctschmer). Upsihijatriji se često razlikuju kao glavne viste dulevnih oboljenja shi-
zofrcnija i ciklično iii manijakaino-depresivno dtiSevno oboljenje. Krečmer je došao do
zaključka da boiesnici koji boluju od shizofrenijc pokazuju odieden telesni iigled, da su
redovno visoki i mršavi i da prcma tome i pripadaju takozvanom l e p t o z o m n o m iii aste-
ničnom telesnom tipu, ili da su dobro gradeni i pripadaju takozvanom atletskom tipu,
O n i koji boluju od cirkularnog duševnog oboijenja redovno su niži rastom i debeliuška-
'sti i pripadaju takozvanom pikničkom telesnom tipu. Polazeći od svog iskustva sa du-
ševnim bolcsnicima, Krečmer raziikuje i kod normainih osoba dva tipa ličnosti — shizo-
timni tip i ciklotimni tip. Z a shizotimni tip lićnosti, veli Krečmer, karakteristični su
povučenost, ozbiljnost, laka razdražljivost, sklonost fanatičkom zastupanju neke ideje,
hladan odnos prema drugim Ijudima, individualizam, sklonost Lroniji, iična osetljivost i
druge. Osobe koje pripadaju sliizotipnom tipu pokazuju umercno razvijene istc osobinc
koje su kod shizofrenih bolesnika prcterano razvijcne, toliko razvijene da izazivaju nc-
normalno ponašanjc. Za ciklotinmu ličnost karaktcristični su otvorenost, društvcnost,
taktičnost, vedrina, srdačan odnos prema drugima, realističnost, praktičnost, nalaženje
zadovoljstva u telesnim uiivanjima, skionost šali i ncke druge osobine.To su normalno
razvijene one iste osobine koje SU kod obolelih od manijakalno-depresivnog duševnog
oboljenja razvijene do krajnosti.

Kao što oboleli od shizofienije pokazuju odre'denu teiesnu konstituciju, tako i normaine
shizotilne Učnosti pokazuju isto tđkvu telesnu konsdtuciju i pripadaju leptozomnom ili
atietskom tipu. Isto važi i za svc osobe koje pripadaju cikiotimnom tipu; ove osobe, kao i
duševni bolesnici koji boluju od manijakalno-depresivne duševnebolesti, pripadaju pik-
ničkom tipu. Zato je moguće na osnovu telesnog izgleda, smatra Krcčmer, occniti i oso-
bine ličnosti i ličnosti u celini.

Šeldonovi
Treća, u psihologiji iičnosti čcsto navodena tipologija, jeste tipologija koju je dao američ-
kipsiholog Šeidon (W. Sheldon). Proveravajua da Li se mogu ra^Ukovati odredeni tipo-
vi teiesne konsdtucije, došao je do zaključka da mi možemo razvrstati ijude s obzirom na
njihov telesni izgled u tri grupe: u one kod kojih preovladuje takozvana e n d o m o r f n a kom-
poncnta, one kod kojih preovladuje mezomorfna i one kod kojih preovlađuje ektomorf-
n a komponenta. Ljudi kod kojiii se ističu cndomorfnc teiesne karakteristike imaju raz-
vijen srcdnji deo tela, stomak, a kosti 5 mišifi su im skbije razvijeni. Ljudi kod kojih preteže
inezornorfna komponenta imaju razvijene kosd i mišiće i izgledaju čvrsti i žilavi. Najzad,
ljudi kod kojih dominira ektomorfnakomponenta imaju slabo razvijene mišiće i nežnu i
labiinu teicsnu gradu.

323
 N a sličan način kao što je ispitivao telesne osobine, Šeldon je ispitivao i osobine iičnosti,
Opet je aaključio da se mogu razlikovati grvipe osobina ličnosti koje se tedovrto javljaju
zajedno. Prema tome kojc od tih grupa osobina preovladuju, možemo govoritt o tri tipa
ličnosti: viscerotonićkom, somatotoničkom i cerebrotoničkom tipu ličnosti ili tcmpc-
ramenta. Viscerotonički tip karakterisu cmocionaina uravnoccžcnost, dosiednost u po-
našanju, tolcrantnost prema drugima, srdačan odnos prema Ijudima, praktičnost, rcali-
z a m , sklonost prema udobnosci. Somatotonički tip odlikuju aktivnost, pokrctijivost,
energičnost, hrabrost, težnja za vkšću i gospodarcnjem, agrcsivnost, netrpeijivost, sklo-
nost iziaganju opasnosti, nedostatak takta i saosećanja sa drugima. Cerebrotonički tip se
ističe kontrolisanjem svojih postupaka, sklonošću ka razmišljaniu, uzdržljivošću i povu-
čenožću, izbegavanjem društva i bučne sredinc, velikom osetljivošću, fizičkom ncotpor-
nošču i lakim zamaranjem. Proveravajući bičunskim putem hašao je da postoji visoka ko-
relacija izmedu odredenih telesnih tipova i odredenih tipova ličnosd - endomorfnom
telesnom tipu odgovara viscerotonički tip Henosti, mezomorfnom somatotonički, a ek-
t o m o r f n o m cerebrotonićki tip ličnosti. S obzirom na to da postoji visoka korelacija, ini
smo u mogućnosti r smatra Šeldon, po telesnom izgledu oceniti i osobine ličnosti.

Vrednost tipologija
I a k o se p o m e n u t e t i p o l o g i j e č e s t o n a v o d e i k o r i s t e , m o g u ć c j e svakoj o d
n j i h naći v e ć i broj p r i g o v o r a . Veliki broj p s i h o l o g a kritikuje i p o s t u p k e n a
o s n o v u k o j i h s u t i p o l o g i j e d o b i v e n e i u o p š t a v a n j a koja su a u t o r i i z v e l i .
O p r a v d a n o s t o v i h kritika p o t v r đ u j u m n o g a n a k r i a d n a ispitivanja i z kojih
n e p r o i z i l a z i d a postoji visoki s t e p e n p o d u d a r n o s t i i z m e d u o d r e đ e n i h t e -
l e s n i h i o d r e d e n i h psihičkih osobina. I ovim i s v i m ostalim tipologijama
m o ž e se i z n e t i jedan opšti prigovor z a s n o v a n na m n o g o b r o j n i m p o s m a t r a -
n j i m a ljudi: da j e n e m o g u ć n o s v e Ijude svrstati u o g r a n i č e n i broj o d r e đ e -
n i h t i p o v a , b i l o t e l e s n i h b i l o p s i h o i o š k i h , K a d s e , na p r i m e r p o k u s a j u p o -

Ekstravertni Mežani tip (ntrovertni

(ambivertni)

Slika 47. — Kriva raspodele ljudi prema osobinama

ekstraverdranosti i introvertiranosti

324
jedinci svrstati prema J u n g o v o j tipologiji, vidi se da je v e o m a m a l o osoba
k o d k o j i h naJazimo s a m o o s o b i n e koje on pripisuje e k s t r a v e r t i r a n o m tipu
iii s a m o osobine koje pridaje introvertiranom tipu. Ogromna vecina ljudi
p o k a z u j e n e k e o s o b i n e j e d n o g i n e k e o s o b i n e d r u g o g tipa - k a o što s e to
vidi 1 iz lcrive u siici 47. Ovo važi i za razvrstavanje pojedinaca prema Kreč-
m e r o v o j i Š e l d o n o v o j tipologiji..

Truba reći da ni Seldon, a ni pobornici drugih novijih tipologija ne sma-

traju da je sve ljude moguće svrstati u ograničeni broj medusobno oštro
razgraničenih tipova. Ove tipologije takode, kaoi prikazi ličnosti pojmom
crta, pretpostavijaju da tipičnost pojedinaca može biti više ili manje izra-
zita, da su crte iičnosti koje uldjučuje određeni tip više ili manje razvijene.
Pretežna većina ljudi pokazuje upravo srednji stepen razvijenosti sistema
crta koje čine tip. N e zastupaju novije tipologije, ni shvatanje da svi ljudi
imaju samo one crte ličnosti koje se pretpostavljaju razlikovanim tipovima
(u olcviru određene tipoiogije). Smatra sesamo da je kod nekih osoba od-
redeni sklop crta koji čini tip izrazitije razvijen nego neke druge crte.To
onda i opravdava svrstavanje neke konkrctne osobe u odredeni tip ličnosti.

Sindromni tip
Pojam tipa opravdano je, smatra se danas, upotrebljavati u značenju sin-
dromnog tipa. Sindrom je pojam uzer iz medicine i označava povezano ja-
vljanje nekih karakterističnih osobina. Neke osobe mogu, uz ostale za njih
karakteristične osobine pokazivati 1 grupu sindromnih osobina. Naprimer,
neka osoba može pokazivati takozvani sindrom kompulsivnosti i moguć-
no je govoriti o kompulsivnom tipu ili kompulsivnoj ličnosti, tj. o iičnosti
koja pokazuje osobine preterane urednosti, preterane pedantnosti, U'rdo-
glavosti i tvrdičluka.

Sličan smisao i značenje sindromnog tipa ima i pojam autoritarnelično-

sti, ličnosti koja pokazuje sklonost za prihvatanje antidemokratskih poli-
tičkih stavova. Autoritarna ličnost je — kako su je prikazali Adorno i sarad-
nici - ličnost koja pokazuje autoritarni sindrom, osobine kao što su
poštovanje vlasti, pokornost autoritetu, neelastičnost mišljenja, agresiv-
nost, suprotstavljanje svemu subjektivnom i imaginativnom, formalizam i
konvencionalnost u ponašanju, sklonost moralisanju i spremnost da vla-
stite društveno osudivanje ž e l j e pripisuje d r u g i m a .
Samosvest
M n o g i istraživači ličnosti i m n o g e teorije ličnosti naglašavaju važnost sa-
m o s v e s t i za razumevanje ličnosti. G o v o r e o d o z i v l j a j u v l a s t i t o g j a ili o sa-
m o s v e s t i kao o n e o b i č n o v a ž n o j karakteristici svakeličnosti, Nažaiost, raz-
ličite teorije ličnosti pojam samosvesti upotrebljavaju u v e o m a različitom
s m i s l u i često ga v e o m a nejasno odreduju. S a m o s v e s t bi s e sastojala u do-
živijaju opažaja, misli, osecanja, motiva, koje p o j e d i n a c ima, kao sopstve-
n i h doživljaja i u svesti da m i predstavljamo o d r e d e n u , u toku n a š e g ž i v o -
ta istu i o d drugih osoba raziičitu ličnost. S a m o s v e s t m o ž e m o odrediti kao
znanje o sebi lcao jeđinstvenoj i osobenoj jedinici, a uz. koje se znanje pri-
družuju i odredena osećanja i težnje - p o n o s s a m i m s o b o m ili nezadovolj-
stvo, kao i nastojanje da svoje o s o b i n e razvijemo ili da ih i z m e n i m o , što od-
govara M e k D u g o l o v o m p o j m u j a - s e n t i m e n t a ,

S a m o s v e s t se razvijapostepeno.Malo dete n e m a samosvesti. O n o nema

doživljaja o sebi kao o individualnosti i n e k o v r e m e n e raziikuje s e b e o d
o k o i i n e . S a m o s v e s t s e razvija sa s v e j a s n i j i m r a z l i k o v a n j e m i z m e d u s o p -
s t v e n o g tela i svoje sredine. U dečijoj psihologiji ističu se različiti m o m e n -
ti kao važni z a formiranje samosvesti. T o je pre svega g o v o r p o m o ć u koga
d e t e saznaje za svoje ime, a koje postaje s i m b o l z a njegov i d e n u t e t i p o m o -
ć u koga uči razliku i z m e d u sebe i o k o i i n e . V a ž n u u l o g u ima uporedivanje
sa ostalima, sa njihovim i z g i e d o m i njihovim p o n a š a n j e m i uočavanje raz-
l i k e i z m e đ u t u d e g i s o p s t v e n o g izgieda i p o n a š a n j a . N a razvijanje s a m o -
svesti utiče i slika koju okolina ima o detetu i k o j u o n a na različite načine
d e t e t u saopštava. U toku kasnijeg razvitka v a ž n u u l o g u imaju ideali i a m -
bicije koji se javljaju i koji se nastoje ostvariti.

S l i k a koju i m a m o o sebi, doživljaj samosvesti, u v e l i k o m s t e p e n u zavisi o d

togašta okolina inisli o nama. U k p l i k o je povoljnije rnišljenje o nama, ve-
će j e i naše samopoštovanje i osećanje sigurnosti.Treba, m e d u t i m , istaći da
slika o sebi često nije realna slika. Z a p r i p a d n i k e z a p a d n e civilizacije, na-
v o d i se u stručnoj literaturi, karakteristično j e d a o n i sami sebe smatraju
o b i č n o vrednijim n e g o što stvarno jesu, a što, m e d u t i m , nije karakterisrič-
n o kod pripadnika svih civilizacija, na primer k o d Indijaca, pripadnika bu-
dističke vere.

I z r a z u s a m o s v e s t pridaje s e p o n e k a d i d o n e k l e m i s t i č n o značcnje, prika-

z u j u a je kao neku samostalnu snagu unutar ličnosti, k i o neko p o s e b n o bi-
ć e u č o v e k u ™ o t p r i l i k e k a o š t o s e u različitim r e i i g i o z n i m s i s t e m i m a z a m i -
šlja i prikazuje pojam duše. Samosvest se, medutim, ne može shvatiti kao
n c k a s a m o s t a l n a s n a g a koja u č o v e k u p o s t o j i o d v o j e n o i n e z a v i s n o o d n j e -
g o v i h p s i h i č k i h p r o c e s a i f u n k c i j a . O n a n e p o s t o j i o d u v e k n c g o s e stvara i
razvija. J e d n o m f o r m i r a n a u t i č e n a usklađivanje o s o b i n a p o j e d i n c a i z n a -
čajno doprinosi da ličnost p o s t a n e uskiadeno jedinstvo,

D o javljanja s a m o s v e s t i d o l a z i k a o š t o p o k a z u j u n a u č n i c i (a p o s e b n o ruski
p s i h o l o g V i g o t s k i ) , j e r se, p o r e d g l a s n o g i j a v n o g , k o m u n i k a c i j i n a m e n j e -
n o g g o v o r a , pojavljuje i b e z g l a s n i i. privatni, unutrašnji, g o v o r . N j i m e o s o -
b a prati i o c e n j u j e s v o j e d o ž i v l j a j e o s a m o j sebi - svoja o s e ć a n j a , s v o j e n a -
m e r e , svoja k o l e b a n j a i o d l u k e . O s o b a ocenjujč s a m U sebe, f o r m i r a i razvija
s v e s t o s e b i ili s a m o s v e s t . S a m o s v e s t j e o s n o v a z a r a z v i t a k z a č o v e k a karak-
t e r i s t i č n o g p s i h i č k o g ž i v o t a i v a ž a n u s l o v formiranja i razvoja l i č n o s t i .

U vczi sa ličnošću moguće je razlikovati vise sadržaja samosvesti, pre svega tri doživljaja;
identiteta, integriteta i individualitcta. P o d identitetom p o d r a z u m e v a se n e p o s r e d n a
izvesnost da su svi doživljaji koje imamo naši doživljaji, kao t sigurno zrtanje da smo isti
koji smo biii i rartije (kontinuirani identitet). Integtitet označava našu stalnu tcžnju da
našc odlukc i postupci budu u sldadu sa ostaiim našim svojstvima, a posebno sa usvoje-
nim vrednostima i principima i u većoj iii manjoj uspešliosti da tu težnju ostvatimo. Pod
doživljajem individualiteta podrazumevamo težnju da sc osećamo kao poscbne osobe ko-
jc sc razlikuju od drugih.U skladu sa doživijajimaidentiteta, integritcta i individuaiitcta
mi nastojimo da i naše ponašanje bude koliko je moguće konsekventno (dosledno), kon-
zistentno (uskladeno) i za nas karakteristično.

Samosvest sc pojavljuje i u drugim vidovima: kao pojam o sebi - ocena o osobinama ko-
je smatramo karakterističnim za sebe; kao samovrednovanje- prihvatanje nekih svojlb
. svojstava kao pozitivniii i požcijnib a drugih nefcih kao negativnih i kojib bi trebalo da se
oslobodimo; kao samokontrola - praćenje vlastitih reagovanja i nastojanje da bude u skla-
du sa ponašanjem koje se smatra vrednim i cenjenim.

PlTANJA I ZADACI

1, Koji j e uzrok traženja tipova r konstruisanja tipologija^licnost?

2. Po ceriiu se-razlikuje prikazivanje ličnosti pojmbm ćrta 6d. prikazivanja
£ 6 rnbćii poj ma tipa^ .
'3;|Kbje psobijie, pjfema j u n g u , jma introVertirani tip licnošti a koje ekstra-
ve'r'tirahi tip? • '
4\:-Zz'-kbjtUčnosti.iiiMjiževmkŠpla znate da-su prikazane k a o introvertira-
hi a Jco/Vtao;^ :•
 5. ICoje tipove ličriosti razlikuje Krečmer L koji i m , p o njegovom mišljenju,
tipovi teiesne konstitucije odgovaraju?
6. K a k o je Krečmer došao d o svoje.tipologije a kadco Š e l d o n d o svoje?
7. K o j e t i p o v e ličnosti razlikuje Seldon i koje o s o b i n e poscduju na osnovu
njegovih nalaza?,
8. Koji se prigovori iznose svLstnvafiju .ijudi u t i p o v e Ličnosti? Kakav j e to
s i n d r o m n i tip?
9. ICoje crte ličnosti posednje autoritarna ličnost?

Razvitak ličnosti
Biološki osnovi ličnosti
I l i č n o s t , k a o I s v e p s i h i č k e funkcije, l m a s v o j u b i o l o š k u o s n o v u datu n a -
s l e d e m . M o ž e m o razlikovati tri g r u p e b i o l o š k i h f a k t o r a koje č i n e o s n o v e
l i č n o s t i . T o su nervni sistem, endokrini sistem i telesna konsdtucija.

N e r v n i s i s t e m predstavlja faktor o d k o g a z a v i s i r a z v i t a k ličnosti z b o g t o -

ga š t o n j e g o v a struktura u v e l i k o j meri o d r e đ u j e m o g u č n o s t i razvitka p o -
j e d i n i h o s o b i n a . O d sastava n e r v n o g s i s t e m a , n a p r i m e r , zavise d i s p o z i c i -
je z a i n t e l i g e n c i j u i druge sposobnosti. F u n k c i o n i s a n j e v e g e c a t i v n o g n e i v n o g
sistema, zajedno sa endokrinim sistemom, u z n a t n o m stepenu odreduje
o s o b i n e t e m p e r a m e n t a . Ispitivanja p o k a z u j u d a l k a k o d kojih p o s t o j e i n -
t e n z i v n i j e reakcije v e g e t a t i v n o g n e r v n o g s i s t e m a p o k a z u j u v e c u ž i v o s t i p o -
kretljivost. V e ć m e d u n o v o r o d e n o m d e c o m p o s t o j e r a z i i k e u količini i i n -
t e n z i t e t u n j i h o v i h reakcija - u p l a k a n j u , u u z i m a n j u h r a n e , u p o k r e t i j i v o s d
i u o p š t e u e n e r g i j i k o j o m raspolažu.

D r u g i f a k t o r koji čini b i o l o š k u o s n o v u i i č n o s t i j e s t e e n d o k r i n i s i s t e m . I m a
s h v a t a n j a d a o d ž l e z d a sa u n u t r a š n j i m l u č e n j e m u v e l i k o m s t e p c n u z a v i s e
različite o s o b i n e licnosti. V e ć i n a istraživača, m e đ u t i m , d a n a s smatra da d o -
tle d o k e n d o k r i n i s i s t e m n o r m a l n p f i i n k c i o n i š e o n i m a značajniji u d c a j s a -
m o n a f o r m i r a n j e o s o b i n a t e m p e t a m e n t a , a n e i n a o s t a l e crte ličnosti. T e k
kad d o đ e d o poremećaja u funkđonisanju ž l e z d a sa unutrašnjim lučenjcm,
o n e značajnijc utiču i na razvitakdrugih osobina ličnosti.
T e l e s n a konstitucija j e treci b i o l o š k i m o m c n a t koji utiče n a f o r m i r a n j e
ličnosti. Pod t e l e s n o m k o n s r i t i i c i j o i n p o d r a z u m e v a j u se veličina i razvije-
n o s t p o j e d i n i h d e l o v a t e l a , s r a z m e r a m e d u t i m d e i o v i m a , n o r m a i n o s r ili
n e n o r m a l n o s t p o j e d i n i h o r g a n a i d r u g e telesnc odlike. B i l o je i i m a s h v a -
tanja da i z m e d u t e l e s n i h i f i z i č k i h o s o b i n a postojt uska p o v e z a n o s t . V e ć je
p o m e n u t o da p r o v e r a v a n j a koja s u vršcna t o nisu potvrdila. C i n j e n i c a da
t e i e s n e o s o b i n e i m a j u i z v e s n u u l o g u u razvitku ličnosti d o l a z i p r e s v e g a
o t u d a , k a o što j e v e c p o m e n u t o , š t o o k o l i n a na ijude različita i z g l e d a raz-
ličito reaguje, a ove reakcije o k o l i n e utiču na formiranje o d r e d e n i h o s o b i n a .

l a k o b i o l o š k i m o m e n t i i m a j u značaja za razvitakličnosti, o n i s u s a m o o s n o -
va p o t r e b n a z a dalje razvijanje i f o r m i r a n j e ličriosti, O n i n i s u o d i u č u j u ć i
f a k t o r z a r a z v i t a k l i č n o s t i . O d i u č u j u ć i značaj imaju faktori s r e d i n e , a pre
s v e g a socijalni faktori.

Socijalnifaktori razvitka ličnosti

F o r m i r a n j e l i č n o s u osrvaruje se p r v e n s t v e n o p o d u t i c a j e m s o c i j a l t i i h f a k -
tora. Z a t o j e o p r a v d a n o č e s t o n a v o d e n j e da je l i č n o s t n e s a m o p s i h o i o š k a
n e g o i s o c i j a l n a pojava, da j e o n a rezultat uticaja s o c i j a l n i h f a k t o r a na b i o -
loški d a t u o s n o v u . S o c i j a l n i u s l o v i , a pre svega d o d i r sa l j u d i m a i p r o i z v o -
dima l j u d s k e a k t i v n o s t i , n e o p h o d n i su da bi sc Ijudska j e d i n k a razvila u h u -
m a n o b i ć e , u b i ć e k o j e i m a k a r a k t e r i s t i k c koje o z n a č a v a m o k a o I j u d s k e
k a r a k t e r i s t i k e . T e k socijalizacijom ljudske j e d i n k e , t o jest p o m o ć u socijal-
n o g u č e n j a ( u č e n j a p o d d e j s t v o m soctjalnth faktora) f o r m t r a se l j u d s k a ltč-
nost.

V e o m a j e veliki broj r a z l i č i t i h vrsta s o c i j a l n i h faktora koji u t i č u na f o r m i -

ranje i i č n o s t i - p o r o d i c a i p o r o d i č n i uslovi u kojima sc p o d i ž e d e t e , Škola,
g r u p a v r š n j a k a , r o d a c i i p o z n a n i c i ? a k o j i m a d e t e dolazi u d o d i r , o r g a n i z a -
cije i d r u š t v a u k o j e j e o n o u č l a n j e n o , literatura koju Čita i f i l m o v i k o j e g l e -
da, b r a k i o d n o s i u b r a k u , z a n i m a n j e koje č o v e k o b a v l j a i u s p e h u t o m z a -
n i m a n j u , socijalni p o l o ž a j i u l o g a koje i m a u društvu, p r i p a d n o s t različitim
g r u p a m a , k u l t u r a u k o j o j rasre i živi i drušcveni s i s t e m z a j e d n i c e u kojoj s e
razvija. M i ć e m o u d a l j e m i z l a g a n j u p o s e b n o ukracko p o m e n u d uticaj sa-
m o n e k i h o d o v i h s o c i j a l n i h faktora.

.3 2 9
 Ulogaporodice
U s t r u č n o j literaturi najveća v a ž n o s t za f o r m i r a n j e i i č n o s t i pridaje se p o -
r o d i c i , k o n k r e t n o - o d n o s i m a u njoj i p o l o ž a j u koji d e t e i m a u porodici.
S h v a t a n j e m n o g i h stručnjaka jc da su uslovi p o r o d i č n o g ž i v o t a u p r v i m g o -
d i n a m a d e t i n j s t v a o d l u č u j u ć i za to kakva će s e l i č n o s t f o r m i r a t i i kakva će
o n a biti u tolcu č i t a v o g života. Deteje o t a c čoveka, nagiašavaju ovi autori
z a j e d n o sa F r o j d o m , o s n i v a č e m p s i h o a n a l i z e , ž e i e ć i t i m e d a k a ž u da više
o d s v e g a d r u g o g o d r e d u j e kakva će biti l i č n o s t o d r a s l o g č o v e k a n j e g o v o ra-
n o d e t i n j s t v o . I s t o v r e m e n o , pristaiieč p s i h o a n a l i z e ' n a v o d e da su za razvi-
t a k l i č n o s t i n a r o č i t o v a ž n i doživljaji'koje u p r v i m g o d i n a m a života i m a de-
t e u v e z i sa i s h r a n o m , sa navikavanjem na č i s t o ć u i s a d i s c i p i i n o m koja se
o d n j e g a traži,

U s t r u c n o j literaturi s e naglasava v a ž n o s t d e t i n j s t v a z a razvitak ličnosti, a

p r e s v e g a v a ž n o s t da d e t e i m a osećaj sigurnosti, d a o s e ć a d a se roditelji o
n j e m u b r i n u i da g a vole, N e d o v o l j n a briga z a d e t e iii n e p o s t o j a n j e ljubavi
p r e m a n j e m u p r v e n s t v e n i su uzroci javljanja o d r e d e n i h d r u š t v e n o n e p o -
ž e l j n i h o s o b i n a , k a o š t o su agresivnost, neprijateljski s t a v p r e m a o k o h m , i i i
p o v u č e n o s t u s e b e i pasivnost, N e ć e toliko s m e t a t i s k l a d n o m razvitku d e -
teta, s m a t r a s e d a n a s , Što o n o nije d o j e n o , p a n e ć e n j e g o v razvitak o m c t a -
ti n i s t r o g a d i s c i p l i n a , ako dete tu disciplinu shvari k a o i z r a z brige za nje-
g a - k o l i k o n e b r i g a z a d e t e i loša a t m o s f e r a u p o r o d i c i . D o b r a a t m o s f e r a u
p o r o d i c i i ljubavprema detetu važniji su n e g o p o j e d i n e vrste p o s t u p a k a
p r e m a deci. D e c i i z p o r o d i c a u k o j i m a p o s t o j i m e d u s o b n o poverenje, lju-
bav, drugarski o d n o s i i z m e d u rdd'itelja'š'amih i i z m e d u roditelja i dece, v e -
r o v a t n i j e j e d a ć e biti Ijudi sa p o z i t i v n i m o s o b i n a m a , n e z a v i s n i j e o s o b e , si-
gurniji u s e b e i uravnoteženiji n e g o d e c a iz p o r o d i c a u k o j i m a su česti sukobi
i r a z m i r i c e i u k o j i m a n e m a d o v o l j n o pažnje p r e m a d e t c t u .

D a j e o d n o s roditelji p r e m a deci i način na koji o n i p o d i ž u i vaspiravaju d e -

cu j e d a n o d n a j v a ž n i j i h činilaca u razvitku l i č n o s t i , p o t \ ' r d u j u s i s t e m a t s k a
ispitivanja k o j a poitazuju da je o s n o v n i u z r o k r a z l i č i t i h n e g a t i v n i h o s o b i -
n a k o d p o j e d i n a c a neispravan način podizanja dece. P r e v e h k a s t r o g o s t i
n e p o k a z i v a n j e Ijubavi izaziva ili p o v u č e n o s t u s e b i ili a g r e s i v n o s t ; n e d o -
s l e d n o s t u p o s t u p c i m a prema d e c i izaziva o s e ć a n j e n e s i g u r n o s c i i razvija-
nje s k l o n o s t i k a n e u r o t i ć n o s t i ; i preveiika briga i m a ž e n j e imaju n e g a t i v n e
p o s l e d i c e z a r a z v i t a k l i č n o s t i jer izazivaju n e s a m o s t a l n o s t i s e b i č n o s t , N o -

3.3°
vija ispitivanja u k a z u j u n a t o da j e n e o p h o d n o p o s t a v l j a d z a h t e v e deci, d a
je nužna izvesna disciplina.

U t i c a j p o r o d i c e i roditelja n a razvitak iičnosti d e t e t a velilu j e i z v i š e r a z l o -

ga; pre s v e g a š t o d r u š t v o p r e k o roditelja prenosi u društvu p r i h v a ć e n a s h v a -
tanja o p o ž e l j n i m o s o b i n a m a i ž e l j e p p m ponašanju. Roditelji, nadaije, p r e d -
Stavljaju u z o r z a dec'u s k o j i m s c d e ć a i d e n t i f i k u j u l koji p o d r a ž a v a j u . V c ć i
broj i s p i t i v a n j a p o k a z u j e da j e r e d o v n o veiika p o d u d a r n o s t i z m e d u s t a v o -
v a roditelja i d e c e p r e m a r a z n i m d r u š t v e n i m p o j a v a m a .

D a n a s s e u k a z u j e na t o d a nije s a m o p e r i o d r a n o g detinjstva p e r i o d u k o -
m e d o i a z i d o v a ž n o g uticaja n a razvitak ličnosti. I kasniji periodi života,
u p o r o d i c i i v a n nje, o d z n a č a j a s u z a razvitakličnosti. P o s e b n o j e v a ž a n p e -
riod kad d e č a k iii d e v o j č i c a postaju m l a d i ć ili devojka. U t o m r a z d o b l j u d o -
g a đ a s e p r e l a z iz p o t p u n e z a v i s n o s t i o d roditelja u relativnu s a m o s t a l n o s t
O m l a d i n a u t o m p e r i o d u s v o g a razvitka izrazito teži z a n e z a v i s n o š ć u i sa-
m o s t a l n o š ć u . A k o roditelji n e b u d u d e c i priznali p r a v o n a i z v e s n u n e z a v i -
snost, davali i z v e s n u s l o b o d u , m o ž e to i m a t i z a p o s l e d i c u p o n a š a n j e koje ć e
s e m a n i f e s t o v a t i bilo u a g r e s i v n o s t i i n e o b u z d a n o s t i ili u z a t v o r e n o s t i i p o -
vlačenju u sebe.

Uticaj škole
V a ž a n s o c i j a l n i f a k t o r u r a z v i t k u l i č n o s t i jeste i škola. U š k o l i s e s i s t e m a t -
ski p r o d u ž a v a i razvija p i o c e s i n t e l e k t u a l n o g , e m o c i o n a l n o g i s o c i j a l n o g
razvitka z a p o č e t o g u p o r o d i c i . S k o l a j e v a ž n a z a razvitak d e t e t a pre s v e g a
š t o d o l a z a k u š k o l u p r e d s t a v l j a d o l a z a k u n o v u sredinu, s a n o v i j i m i s t r o -
ž i m z a h t e v i m a i n o v i m i d r u g a č i j i m o d n o s i m a n e g o što s u bili z a h t e v i i o d -
n o s i u p o r o d i c i . D e t e j e p r i s i l j e n o da razvija o s e ć a n j e o d g o v o r n o s t i i d a uči
d a stvara r a z n e o d n o s e sa d r u g i m o s o b a m a . P r e k o š k o l e d r u š t v o n a s t o j i da
razvija k o d d e c e o n e o s o b i n e k o j e s m a t r a p o ž e l j n i m , a da s p r e č i razvijanje
o s o b i n a k o j e s m a t r a n e g a t i v n i m . P r e k o ciljeva i zadataka v a s p i t a n j a i o b r a -
z o v a n j a d r u š t v o nastoji d a f o r m i r a o d r e d e n a d r u š t v e n a s h v a t a n j a i o d r e d e -
ne s o c i j a l n e s t a v o v e . T o s e o s t v a r u j e i kroz sadržaj n a s t a v e k o j i m s e p r c n o -
si o d r e d e n o g l e d a n j e n a s v e t i d r u š t v o , k a o i k r o z d i r e k t n o r a z v i j a n j e
o d r e d e n i h o s o b i n a . V a ž a n uticaj na razvijanje o d r e đ e n i h o s o b i n a i i č n o s t i ,
p o r e d nastavriogprogramaivaspitnili ciljeva k o j e š k o l a s i s t e m a t s k i n a -
 stoji ostvariti, imaju i orgariizacijaškolskogživota i ličnostučitelja. O r -
ganizacija školskog života m o ž e počivati n a principu autoritativnosti a mo-
ž e s e temeljiri na razvijanju d e m o k r a t s k i h o d n o s a . U č i t e l j i , kao i roditelji,
predstavljaju z a d e t e u z o r e na koje se o n o u g l e d a i n j i h o v e o s o b i n e l i č n o -
sti i njihov posnipak prema deci mogu biti od presudnog ^načaja za for-
miranje ličnosti.

Uloga vršnjaka
Veliki broj autora ist-iče da višnjaci - g r u p a d e c e ili o m l a d i n e i s t o g d o b a i
i s t i h inreresovanja, d' sa k o j o m je p o j e d i n a c č e s t o u d r u š t v u - i m a j u u d e -
tinjstvu i m l a d a l a č k o m d o b u značajan, pa i o d l u č u j u c i uticaj na f o r m i r a n j e
m n o g i h o s o b i n a ličnosti, U o p š t e drugovanje predstavlja veoma važno s r e d -
s t \ r o socijalizacije pojedinca. O n o d o p r i n o s i razvijanju d r u š t \ ' e n o s t i , u s v a -
j a n j u n o v i h s o c i j a l n i h stavova, n o r m a l n o m r a z v i j a n j u d e t e t a i o m l a d i n c a ,
i z b e g a v a n j u n e o b i č n o g , e k s c e n t r i č n o g p o n a š a n j a i p o d s t i c a n j u lične s a m o -
s t a l n o s t i i o s e ć a n j a nezavisnosti. G r u p a vršnjaka z n a t n o u t i č e na to k o j e će
v r e d n o s t i m i a d i ć i d e v o j k a težiti d a ostvare, šta ć e i m biti ideali. P o s e b n o
je veli3d uticaj n a razvoj interesovanja, na n a č i n o d e v a n j a , o d m a r a n j a i z a -
bavljanja i n a č i n g o v o r a i izražavanja. Postoji v e ć i broj p o s e b n i h ispitiva-
n j a k a k o društ\ro vršnjaka utiče na p o j e d i n e f o r m e p o n a š a n j a . M e d u o s t a -
l i m ispitivanjima, vrseno je j e d n o novije istraživanje o t o m e kako se razvijaju
ili m e n j a j u stavovi o m l a d i n e i da li su stavovi m l a d i ć a i devojaka sličniji sta-
v o v i m a roditelja ili stavovima vršnjaka. M e d u o s t a l i m s t a v o v i m a , praćen j e
r a z v i t a k stava p r e m a u l o z i ž e n e . U m d e n o je i z a d e č a k e i z a d e v o j k e d a u
p e r i o d u i z m e đ u 1 5 i 18 g o d i n a postoji veća p o d u d a r n o s t u t o m stavu sa vr-
š n j a c i m a n e g o sa s t a v o v i m a roditelja. U l a s n i j i m g o d i n a m a , u p e r i o d u o d
2 0 d o 2 4 g o d i n e , dolazi k o d dečaka d o približavanja ranije o d b i j e n i m sta-
v o v i m a o.ca, a k o d devojaka d o v e ć e g i z j e d n a č e n j a sa s t a v o v i m a m a j k e , ali
u t o m p e r i o d u p o s t o j e joŠ razlike i z m e d u s t a v o v a d e c e i stava roditelja su-
p r o t n o g pola.

U l o g a vršnjaka n a p o n a š a n j e p o j e d i n a c a u o č e n a j e i pri ispitivanju u z r o k a

prestupništva maloletnika. M n o g a ispitivanja s u p o k a z a l a da j e č e s t o j e -
d a n o d v a ž n i h u z r o k a prestupništva prihvatanje s h v a t a n j a i p o n a š a n j a vr-
Šnjaka sa k o j i m a p o j e d i n a c d r u g u j e . I a k o d e l i k v e n t n o s t ( p r e s t u p n i š t v o ) n e
m o r a biti d i r c k t n a p o s l e d i c a d r u g o v a n j a sa o d r e đ e r i i m g r u p a m a , n e g o j e

.33 2
često njen osnovni uzrok u rđavim domaćim prilikama, sredina v r š n j a b
koja nameće određena shvatanja predstavlja često faktor koji orijentiše po-
jedince na prcstupništvo,

Kultura i ličnosi

S v a k i p o j e d i n a c s e razvija u o d r e d e n o j z a j e d n i c i , a koja i m a svoja pravila

p o n a š a n j a i s v o j a shvatanja o m n o g i m v a ž n i m p i t a n j i m a zivota. O b i č a j i i
n a v i k e p o n a š a n j a karakteristični za n e k u zajednicu, stavovi, vrednosti i u v e -
renja koji s u i z r a z d r u š t v e n e strukture, k a o i razni o d n o s i i i n s t i m c i j e koje
postoje u zajcdnici - sve t o čini kulturu odredene zajednice. Pojam kultu-
re z a t o j e v e o m a š i r o k i d o s t a n e o d r c d e n p o j a m , i a k o se m n o g o koristi pri
o b j a š n j a v a n j u razvitka l i č n o s t i . N a g l a s a v a s e da upravo k u l t u r a l i z a c i j a ili
u s v a j a n j e n a č i n a p o n a š a n j a i s h v a t a n j a koji su svojstveni o d r e d e n o j k u l t u -
ri f o r m i r a i č i n i l i č n o s t . B c z usvajanja p o n a š a n j a k a r a k t e r i s t i č n o g z a o d r c -
d e n u k u l t u r u m i b i s m o , k a ž e se, m o g l i g o v o r i t i s a m o o b i o l o š k i m i p s i h o -
loskim bićima a ne i o ličnostima.

Na važnost kuicurc za ponašanjc i formiranje ličnosti ukazuju pre svega mnoga antropo-
loškaispitivanja. Ovim ispirivanjima se pokazuje da pripadnici odredene kulrure poka-
zuju odredene osobine ličnosti.Mcdu ostaiim,jedan istraživač.Margarct Mid (M.Mead),
uporeduje tri plcmcna sa Nove Gvinejp,,Qna n&lazi da kod njih postojc različirc kulturc
i s tim u skladu različite ličnosti. Pripadnici jcdnog picmena, plemcna Arapeš, smatraju
da je nedolično isticati sc prcd ostalim čianovima zajednice, težiti vlasti, miroJjubivi su,
tolcrantni u svojim odnosima i blagi u svojim postupcima prcma deci. Kao ličnosii kn-
rakterise ih spremnost za medusobno pomaganjc i trpeijivost. ICod plemcna Mundugu-
mor ceni se iična hrabrost, deca $e podižu na strog, gotovo svirov način. Lične karakreri-
stike pripadnika tog plcmena su agresivnost, ratobomost, netrpeljivost. Kod trečeg plemenn
Cambuii karakteristično je poscojanje strogih formi u ponašanju, a kao lične osobinc to-
ga pJemena ističu se zadovoljstvo u ceremonijama, smisao za umetnost i težnje za ukra-
šavanjem. I veliki broj drugiii autora pokazuje kako od odredcnih karakteristika kulture
znvise odredene osobine ličnosti u mnogim 2.ajednicama,

A u t o r i koji i s t i č u v a ž n o s t k u l t u r e z a f o r m i r a n j e l i č n o s t i objašnjavaju u ć c a j
k u l t u r e t i m e š t o p r i p a d n i c i o d r e d e n e z a j e d n i c e v e ć o d detinjstva i m a j u ista
i s k u s t v a , a p r e s v e g a t i m e š t o j e z a o d r e d e n u k u l t u r u karakterističan o d r e -
d e n n a č i n p o d i z a n j a d e c e . U s l e d t o g a , n a v o d e neki autori, stvara s e k o d
s v i h p r i p a d n i k a s l i č n a o s n o v a ličnosti, b a z i č n a l i č n o s t . I m a čak a u t o r a k o -

.333
 ji smatraju da ličnost nije nista drugo nego subjekttvna strana kulture -
shvatanja i p o n a š a n j a koja proizilaze i z običaja i z a h t e v a k o j e postavlja o d -
redena sredina.

Z a i s t a su brojna istraživanja pokazala da z a n e k u z a j e d n i c u karakterisrič-

na s h v a t a n j a i Icarakteristični o d n o s i značajno utiću na f o r m i r a n j e lično-
s t i . Z a j e d n i c a i m a o d r e d e n e p r i n c i p e k a k o se treba p o n a š a t i u različitim
s i t u a c i j a m a i daje o d g o v o r e na razna pitanja koja s v a k i p o j e d i n a c treba da
resi u s v o m ž i v o t u - k a k o p o d i z a t i d e c u , k a k o se p r i p r e m i t i za razna z a n i -
m a n j a , k a k o s e regulišu o d n o s i i z m e d u m u š k a r a c a i ž e n a , k a k o p o s t u p i t i u
b o l e s t i , šta treba c e n i t i a šta prezirati. O v i principi i o v a shvatanja se usva-
jaju i p o s t a j u z a p o j e d i n c a unutrašnji p r i n c i p i p o s t u p a n j a i o d r e đ u j u f o r -
m i r a n j e n j e g o v i h o s o b i n a . Ispitivanja kulture 1 n j e n e u l o g e u razvitku lič-
nosti n e s u m n j i v o da doprinose boljem razumevanju ličnosti. Isticanjem
u l o g e k u l t u r e n a g l a š a v a se j e d a n ranije d o s t a z a n e m a r e n i m o m e n a t koji
utiče na f o r m i r a n j e l i č n o s t i — uloga k o n k r e t n e istorije n e k e z a j e d n i c e i nje-
nih tradicija, I p o s e b n i uslovi raz\ntlca n e k o g o d r e d e n o g društva, n j e g o v e
tradicije i običaji, n j e g o v a istorija, z a c e l o p r e d s t a v l j a j u f a k t o r e koji, p o v e -
z a n o sa d r u g i m s o c i j a l n i m f a k t o r i m a , u t i č u na f o r m i r a n j e ličnosti.

M e d u t i m , č e s t o s e preteruje u isticanju u l o g e k u l t u r e u f o r m i r a n j u i i č n o -
sti i t i m e stvara p o g r e š n a slika o ličnosti. Z a n e m a r u j e se i n e v o d i se raču-
n a o t o m e da n i u j e d n o j kulturi nisu svi njeni p r i p a d n i c i j e d n a k i p a ni slič-
ni p o s v o j i m o s o b i n a m a l i č n o s t i . N i u s l a b o r a z v i j e n i m z a j e d n i c a m a , u
k o j i m a p o s t o j i s t r o ž e pridržavanje p r o p i s a o p o n a š a n j u i v e ć i uticaj z a j e d -
n i č k e k u l t u r e n a p o j e d i n c a , nisu s v i č l a n o v i z a j e d n i c e j e d n a k e ličnosri. N i -
su svi p r i p a d n i c i p l e m e n a A r a p e s j e d n a k o t o l e r a n t n i , niti svi p r i p a d n i c i
p l e m e n a M u n d u g u m o r j e d n a k o agresivni. Jos j e m a n j e m o g u ć c prikaziva-
ti č l a n o v e p o j e d i n i h razvijenih društava k a o j e d n o o b r a z n e ličnosti. M i m a -
l o s a z n a j e m o o p o j e d i n c i m a kao o l i č n o s t i m a a k o i m p r i d a m o s a m o n e k e
o z n a k e koje s e smatraju karakterističnim za p r i p a d n i k e o d r e d e n o g dru-
štva. D r u g i n e d o s t a t a k k a d a se objašnjava f o r m i r a n j e ličnosri p r v e n s t v e n o
p o m o ć u p o j m a kulture leži u t o m e š t o je, k o r i s t e ć i i s k l j u č i v o ili p r v e n s t v e -
n o p o j a m k u l t u r e z a objašnjavanje ličnosti, n e m o g n ć e u o č i t i koji o d m n o -
g o b r o j n i h f a k t o r a koji u l a z e u v e o m a široki i n e o d r e d e n p o j a m kulture i u
kojoj m e r i i p o d k o j i m u s l o v i m a u t i č u na r a z v i t a k l i č n o s t i . C e s t o se i s t i c a -
n j e m t o g a p o j m a prikriva značaj talco v a ž n i h s o c i j a l n i h činilaca z a razvitak
l i č n o s t i , k a o š t o s u k i a s*n a p r i p a d n o s t i d r u š t v e n i s i s t e m .

.334
 Polozaji i uioge
D a p o s t o j i uticaj kulture na form-iranje i i č n o s t i r e d o v n o s e d o k a z u j e u k a -
z i v a n j e m n a v a ž n o s t p o l o ž a j a i u l o g a koji p o s t o j e u o d r e d e n o j kulturi za
p o n a š a n j e Ijudi. O v i p o j m o v i zaista doprinose razumevanju formiranja lič-
nosti. Pod p o i o ž a j e m ili p o z i c i j o m ( s t a t u s o m ) p o d r a z u m e v a m o m e s t o i
funkcije k o j e p o j e d i n a c i m a u d r u š t v u i u r a z l i č i t i m g r u p a m a čiji je član. A
p o d u l o g o m p o d r a z u m e v a s e p o n a š a n j e k o j e j e u o d r e d e n o j kulturi v e z a -
n o u z o d r e d e n i p o l o ž a j i koje s e o č e k u j e , a o b i č n o i z a h t e v a , d a onaj k o ima
odredeni položaj redovno manifestuje.

U s v a k o m d r u š t v u p o s t o j e o d r e d e n e p o z i c i j e (statusi) ili položaji s o b z i r o m

n a p o l , n a u z r a s t , na z a n i m a n j e i n a razne a k t i v n o s t i k o j e Ijudi obavljaju.
T o s u u n i v e r z a l n i p o l o ž a j i koji p o s t o j e u s v a k o m društvu. P o r e d o v i h p o -
l o ž a j a u s v a k o m društvu p o s t o j e m n o g i d r u g i koji se č e s t o razlikuju u r a z -
l i č i t i m d r u š t v i m a . U z svaki p o l o ž a j v e z u j e se i određeno oćekivano pona-
š a u j e , u l o g a . U n u t a r svake o d m n o g o b r o j n i h g r u p a k o j e p o s t o j e u s v a k o m
d r u s t v u — k a o š t o su porodica, g r u p e vršnjaka, g r u p e p o z a n i m a n j u , r a d n e
g r u p e i m n o g e druge.— svaki p r i p a d h i k g r u p e i m a ' s v o j e m e s t o i u z njega
v e z a n u u i o g u . O č e k u j e s e i z a h t e v a o d r e d e n o p o n a š a n j e o d nastavnika a
o d r e đ e n o p o n a š a n j e o d u č e n i k a , drugačije o d r u k o v o d i o c a u nekoj u s t a n o -
vi a d r u g o o d n j e g o v i h s l u ž b e n i k a , o d r e d e n o p o n a š a n j e o d o c a p o r o d i c e ,
o d m a j k e , ili o d d e c e .
R a z l i k e m e đ u k u l t u r a m a r e d o v n o su i r a z l i k e u t o m e koji sve poiožaji u
p o j e d i n o j kulturi postoje, a još više u t o m e koje s e ponašanje očekuje o d
p o j e d i n a c a sa o d r e d e n i m p o l o ž a j e m . Sa p r o m e n a m a u d r u š t v u dolazi i d o
p r o m e n a u p o s t o j a n j u o d r e d e n i h p o l o ž a j a i u u l o g a m a k o j e se v e z u j u u z
p o i o ž a j . N e k i p o l o ž a j i 1 u i o g e nestaju a d r u g i se javljaju. U s o c i j a l i s t i č k o m
s i s t e m u , na prirner, nestaju p o l o ž a j i u l o g a v l a s n i k a sredstava za p r o i z v o d -
n j u ( v l a s n i k a fabrika, v e l e p o s e d n i k a ) a javljaju se n o v i p o l o ž a j i i n o v e u l o -
ge> n a p r i m e r , n o v i p o l o ž a j i n o v a u l o g a r a d n i k a kao s a m o u p r a v l j a č a . I u z
p o l o ž a j koji p o s t a j u i sa p r o m c n o m d r u š t v e n o g s i s t e m a m o ž e doći d o m e -
n j a n j a u l o g a ; u s o c i j a h z m u se, n a primer, p o s t e p e n o m e n j a u i o g a ž e n e , ili
uioga rukovodioca.
S v a k i p o j e d i n a c r e d o v n o j e čian v i š e g r u p a i u svakoj o d n j i h i m a o d r e d e -
ni p o l o ž a j i o d r e đ e n u u i o g u — o n j e o t a c p o r o d i c e , r a d n i k u n e k o m p r e d u -
z e ć u 3 č l a n j e n e k e organizacije ili društva, u k l j u č e n j e u g r u p u prijatelja. O n

.335
s e p o n a š a u s l d a d u sa s v o j i m p o l o ž a j i m a - u p o r o d i c i k a o o t a c p o r o d i c e , u
p r e d u z e ć u k a o č l a n k o l e k t i v a , m e d u prijateljima k a o d o b a r drug, O b i č n o
ljudi b e z t e š k o ć a ost\'aruju m n o g e u l o g e koje i m a j u jer s e p o n a š a n j e v e z a -
n o u z o d r e d e n i p o l o ž a j n e m o r a b i t n o razlikovati o d p o n a š a n j a v e z a n o g z a
d r u g i p o l o ž a j niti biti sa njim u s u p r o t n o s t i i jcr u l o g e koje trcba d a p r e u -
z i m a o b i č n o n i s u i s t o v r e m e n e . A l i m o ž e sc d o g o d i t i d a - p o s t o j e s u p r o t n o -
sti m e d u p o n a š a n j i m a , k o j e zalitevaju različiti p o l o ž a j i . U t a k v o m slučaju
g o v o r i m o o s u k o b u u l o g a . S u k o b i u l o g a z a h t e v a j u ulaganja n a p o r a da s e
reše i rešavaju se n a različire načine — davanjem p r v e n s t v a j e d n o j u l o z i nad
d r u g o m , n a p u š t a n j e m j e d n o g poiožaja (na primer, ž e n a z b o g s v o j i h ob;i-
v e z a u kući n a p u š t a s v o j e z a n i m a n j e ) , ili t r a ž e n j e m k o m p r o m i s a . S u k o b i
u l o g a m o g u biti, m e d u t i m , i izvor o z b i l j n i h teškoća, p a i d u š e v n i h p o r e -
mećaja.

Zauzimajući duže vremena odredenlpolo'žaj'ljudi stiču i neke karakterisrike lićnosti ko-

je nisu nužne za poslove vezane za poiožaj. Ponckad zauzimanje nekog položaja možc
dovesti do formiranja društveno nepoželjnih načina ponašanja i osobina ličnosd. Ovo itu-
struje u savremenoj litcraruri dosta čcsto prikazivane negativne osobinc Ijudi koji rade na
raznim administrativnim zadacima kojima se regulišu razni odnosi i poslovi i koji vršc
razne u razvijenom društvai brojne i neophodne, birokratske flinkcije. Govori se o osobi-
nama birokrate, a koje se ogledaju u postupanju sa Ijudima lcao sa prcdmetima ili sluća-
jevima.u neobazrivosti prema pojedincima, u gubljenju izvida daje posao koji obavljaju
samo jcdna od velikog broja fiinkcija neophodnih u društvu, i u uvercnju da je njihov po-
sao od izuzetne važnosti i da ima smisao sam po scbi.

K o r i š ć e n j e p o j m o v a p o l o ž a j a i u l o g a doprinosi o b j a š n j e n j u p o n a š a n j a Iju-
di i f o r m i r a n j a n j i h o v e ličnosti. N e ponašaju s e Ijudi u v e k j e d n a k o , n c g o
se n j i h o v o p o n a š a n j e razlikuje prema t o m e u kalcvoj s e situaciji n a l a z e , ka-
kav p o l o ž a j z a u z i m a j u . N e k i su autori čak mišljenja da p o n a š a n j e Ijudi tre-
b a objašnjavati i s k l j u č i v o koristeći p o j m o v e situacije, p o l o ž a j a i u l o g a . N i -
s u neke trajne o s o b i n e l i č n o s t i , crte ličnosti, vele o n i , f a k t o r i koji o d r e d u j u
p o n a š a n j e Ijudi, jer ć e s e Ijudi p o n a š a t i o n a k o k a k o situacija u kojoj s e n a -
laze nameće, a uloga vezana uz njihovpoložaj zahteva.Takvo shvatanje na-
z i v a s e s i t u a c i o n i m s h v a t a n j e m ili s i t u a c i o n o m t e o r i j o m . P n l i k o m o b r a -
z l a g a n j a o v o g s h v a t a n j a n a v o d i s e d a se Ijudi u r a z l i č i t i m s i t u a c i j a m a i na
različitim položajima različito ponašaju, a n e p o k a ? , u j u iste osobine l i č n o -
sti. A l i i a k o z a i s t a p o j m o v i situacije, položaja i u l o g e d o p r i n o s e o b j a š n j e -
nju l i č n o s t i i p o n a š a n j a Ijudi, oni n e m o g u da u č i n e s u v i š n i m ili da z a m e -
n e o b j a s n j e n j e l i č n o s t i u t v r d i v a n j e m relativno t r a j n i h i r e l a t i v n o o p š t i h
•sobina ličnosci. Različiti pojedinci isre .uloge obavljaju na razlicit način.
l a k o i m a j u isti položaj,. ne p o n a š a j u se i n e m a j u iste o s o b i n e svi nastavnici
k a o n i svi u č c n i c i . I p a k v a ž n o s t p o l o ž a j a i u l o g e za p o n a š a n j c ljudi govori
z a t o d a u t v r d u j u č i crte iičnosti n e k o g p o j e d i n c a m o r a m o v o d i t i računa i o
t o m e u kojoj se situaciji ponašanje koje o c e n j u j e m o manifestuje.To nam po-
m a ž e d a bolje s h v a t i m o nedosiednosti pa i suprotnosti u ponašanju ijudi.

Klasnapripadnost
j e d a n o d v e o m a v a ž n i h statusa za r a z v i t a k i f o r m i r a n j e ličnosti u k l a s n o m
d r u š t v u p r e d s t a v l j a ldasna pripadnost, U p s i h o i o š k o j ]iteraturi t e k s e u n o -
v i j e d o b a u k a z u j e na v a ž n o s t p r i p a d a n j a p o j e d i n a c a o d r e đ e n o j ldasi.

R a z l i k u j u č i , k a o što j e t o najčešće u s o c i o l o š k o j i p s i h o l o š k o j iiteraturi na

Z a p a d u , tri sloja, a o k o j i m a se g o v o r i k a o o k l a s a m a , i u okviru njih o d r e -
d e n i b r o j p o t k l a s a , n a v o d i se da je z a p r i p a d n i k e t a k o z v a n e g o r n j e l d a s e
č e s t a k a r a k t e r i s t i k a n j i h o v e ličnosti - t e ž n j a d a o s t a n u na vlasti, k o n z e r v a -
t i v n o s t , s e b i č n o s t , autokratski o d n o s p r e m a l j u d i m a , a i s t o v r e m e n o veća si-
g u r n o s t i o d l u č n o s t . Z a p r i p a d n i k e s r e d n j e I d a s e lcarakteristični su težnje
z a p o v e ć a n j e m s v o g a u g l e d a i p o b o l j š a n j e m m a t e r i j a l n o g stanja, osećanje
n e s i g u r n o s t i i nezadovoljstva. K o d s i r o m a š n i j e g sloja ove kiase česte su o s o -
b i n e k o n z e r v a t i v n o s t , predrasude i a g r e s i v n o s t k a o izrazi n e u s p e h a da z a -
d o v o l j e s v o j e a m b i c i j e . Z a p r i p a d n i k e r a d n i č k e k l a s e ili d o n j e klase, kako
j e p o n e k a d n a z i v a j u a m e r i č k i a u t o r i , n a v o d e s e r a z n e karakteristike. Z a
g o r n j i s l o j o v e klase - težnja za b o l j i m p o l o ž a j e m i v e ć i m d r u š t v e n i m u g l e -
d o m , n a s t o j a n j e d a njihova d e c a stelcnu b o l j e o b r a z o v a n j e i b o l j e nriesto u
d r u š t v u . Z a d o n j i sloj o v e klase - m a n j a a m b i c i j a u o d n o s u n a s e b e i u o d -
n o s u n a d e c u , n e s i g u r n o s t , česta a g r e s i v n o s t p r e m a svojoj b l i ž o j o k o l i n i .
Ialco s u d o s t a velike razlike u n a v o d e n j u o d r e d e n i h o s o b i n a l i č n o s t i kao ka-
r a k t e r i s t i č n i h z a p o j e d i n e klase autori se i p a k s l a ž u da p o s t o j e z n a t n e raz-
l i k e u p o n a š a n j u i z m e d u p r i p a d n i k a p o j e d i n i h ldasa u n j i h o v i m p o r o d i č -
n i m o d n o s i m a , u n j i h o v o m n a č i n u o d m a r a n j a i zabavljanja, u n j i h o v o m
p o s t u p k u pri p o d i z a n j u dece, u n j i h o v i m s o c i j a l n i m s t a v o v i m a i u m n o g i m
d r u g i m o s o b i n a m a . N e postoji p o t p u n a j e d n o o b r a z n o s t p o n a š a n j a i o s o -
b i n a p r i p a d n i k a o d r e d e n e klase, niti s u r a z l i k e u n a č i n u p o n a š a n j a m e d u
k l a s a m a u s v a k o m p e r i o d u j e d n a k o i s t a k n u t e , ali k a d a s e p o s m a t r a j u n a č i -
n i p o n a š a n j a k o d p r i p a d n i k a o d r e d e n e l d a s e u celini a u t o k u d u ž e g vre-

.337
m e n s k o g p e r i o d a , m o g u ć e j e utvrditi razlike u m n o g i m f o r m a m a p o s t u -
panja i u m n o g i m o s o b i n a m a l i č n o s d .

U z r o k da se u z Idasnu p r i p a d n o s t v e z u j u o d r e d e n i n a č i n i p o n a š a n j a leži u
različitom društvenom položaju pripadnika p o j e d i n i h klasa, u u l o z i k o -
j u o n i imaju u p r o i z v o d n j i dobara i u učeŠću koje i m a j u u raspodeli p r o i z -
v o d a . R a z l i k e u d r u š t v e n o m položaju imaju z a p o s i e d i e u 1 različite sredi-
n e u kojima p r i p a d n i c i p o j e d i n i h Idasa žive. Kontalcti sa p r i p a d n i c i m a v i š e
Idase su o t e ž a n i , a održavaju se pre svega sa p r i p a d n i c i m a iste klase i i s t o g
s l o j a . T a k o v e ć d e c a roditelja pripadnika o d r e d e n e Idase i sloja stiču o d r e -
d e n o iskustvo i usvajaju n a č i n e ponašanja lcarakteristične z a tu ldasu i sloj,

Uloga društvenog sistema

Veliki je broj i d r u g i h faktora sredine, a p o s e b n o socijalnih faktora koji uti-
ču na f o r m i r a n j e l i č i j o s d . Većina o^ih faktora z n a č a j n o zavisi o d d r u š t v e -
n o g sistema. D r u š t v e n i s i s t e m deluje na r a z v i t a k i i č n o s t i p o s r e d n o preko
mnogih falctora. D a li ć e postojati uticaj klasne p r i p a d n o s t i , na primer, z a -
visi o d toga da li ljudi ž i v e u k l a s n o m društvu ili n e , O d d r u š t v e n o g s i s t e -
m a zavise u z n a č a j n o j m e r i i porodični o d n o s i i Školski s i s t e m i m n o g i d r u -
gi činioci koji d e l u j u na formiranje ličnosti.

A l i o d r e đ e n i d r u š t v e n i p o r e d a k deluje i neposredno. S v a k o d r u š t v o p o -
stavlja u skladu sa s v o j i m u r e đ e n j e m o d r e d e n e p r i n c i p e p o n a š a n j a , z a h t e -
va o d r e d e n m o r a l . i u d č e n a stvaranje o d r e d e n i h m o t i v a i d r u g i h o s o b i n a
Jičnosti. , ,

Veliki uticaj i m a o d r e d e n i društveni s i s t e m na razvitak l i č n o s t i i z b o g t o -

ga što o d d r u š t v e n o g u r e đ e n j a z a v i s i i k a k v e ć e m o g u ć n o s t i p o s t o j a t i z a
razvitak članova društva. P r i p a d n i c i r a d n i č k e k l a s e u k l a s n o m s i s t e m u
i m a j u o g r a n i č e n e m o g u ć n o s t i da razviju svoje s k l o n o s t i i s p o s o b n o s t i - nji-
m a j e o t e ž a n o sticanje obrazovanja i o n e m o g u ć e n o u p r a ž n j a v a n j e m n o g i h
z a n i m a n j a i funkcija. Vladajuća klasa, iako i m a više m o g u ć n o s t i da se o b r a -
zuje, t a k o d e nije u stanju d a s k l a d n o razvije svoju l i č n o s t u p r a v o z b o g t o -
g a š t o su p r i p a d n i c i te klase v e z a n i svojim k l a s n i m p o i o ž a j e m . O n i ž e l e z a -
držati svoj p o v l a š ć e n i p o l o ž a j i e k o n o m s k e i p o l i t i č k e p o v l a s t i c e k o j e i m
o n pruža. Z a t o o n i n u ž n o podržavaju razvijanje o n a k v i h o s o b i n a ličnosti
k o j e o m o g u ć a v a j u o d r ž a v a n j e n j i h o v o g p o v i a š ć e n o g položaja - težnju z a
i m o v i n o m , z a nioći, z a p o i o ž a j c m , n e t o l e r a n t n o s t , k o n z e r v a t i v n o s t .

S ukidanjem kiasnog sistema postavljaju se uslovi i za s u š t i n s k e p r o m e -

n e u r a z v i t k u ličnosti. G u b e se p o s t e p e n o n e k e ranije karakteristike, a p o -
č i n j u ra-zvijad nove. l a k o s e takve p r o m e n e odvijaju p o s t e p e n o , o n e p o č i -
nju o d m a h sa u k i d a n j e m k l a s n o g p o r e t k a . P r e svega z b o g t o g a š t o o d m a h
d o l a z i d o k r u p n i h p r o m e n a u d r u š t v e n o j m o b i l n o s t i , u m o g u ć n o s t i da pri-
p a d n i c i d o t a d e k s p i o a t i s a n e k l a s e z a u z m u n o v e položaje i s t e k n u o b r a z o -
v a n j e , š t o i m j e u ranijem k l a s n o m s i s t e m u bilo n e m o g u ć e . N i j e s a m o p r o -
m e n a u d r u š t v e n o j pokretljivosti f a k t o r koji izaziva p r o m e n e u p o n a š a n j u
i p r u ž a i n o g u ć n o s t potpunijegrazvitkaličnosti z a sve č l a n o v e društva.
J o š v a ž n i j i r a z l o g leži u t o m e š t o j e b e s k i a s n i s i s t e m z a s n o v a n na drugači-
j e m p o g l e d u na svet, š t o postavlja n o v e n o r m e i n o v e v r e d n o s t i koje p o s t e -
p e n o p o s t a j u n o r m e i stavovi s v e v e ć e g dela stanovništva. T a k o se p o s t e p e -
n o , i a k o n e b e z napora i teškoća, stvaraju i nove, p r o m e n j e n i m društvenim
uslovima uskladene osobine ličnosti.

Zrela ličnost
D e l o v a n j e m m n o g o b r o j n i h a n i l a c a s r e d i n e n a n a s l e d e m datu osnovu, raz-
vija s e u t o k u života p o j e d i n c a n j e g o v a l i č n o s t . L i č n o s t p o s t a j e sve razvije-
nija, u s k l a d e n i j a i zreiija. P r i l i k o m p o k u š a j a d a se o d g o v o r i n a pitanje šta
k a r a k t e r i š e zrelu l i č n o s t treba u p o z o r i t i n a t o da ć e o d shvatanja v e z a n i h
u z o d r e đ e n u kulturu i p r i p a d n o s t o d r e đ e n o j grupi u velikoj meri zavisiti
k o j e ć e s e p o j e d i n e o s o b i n e h č n o s t i p o s e b n o ćeniti i označavati kao o s o b i -
n e z r e l e ličnosti.

P s i h o l o z i nastojeći da o d r e d e k o j e o s o b i n e k a r a k t e r i š u z r e l u . I i č n o s t , p o k u -
šali s u to koristeći različite e m p i r i j s k e p o s t u p k e . U j e d n o m t a k v o m p o k u -
š a j u z a h t e v a n o j e o d g r u p e procenjivaca d a o c e n e o d r e d e n i broj s t u d e n a t a
s o b z i r o m n a s t e p e n n j i h o v o g d u š e v n o g zdravlja i n j i h o v e zrelosti. P o š t o
s u d o b i l i takve o c e n e , p o m o ć u v e ć e g broja različitih m e t o d a i tehnika z a
ispitivanje h č n o s t i , utvrdili su k o d p o j e d i n a c a o z n a č e n i m z r e i i m i kod o n i h
o z n a c e n i h k a o m a n j e z r e l i m odredene osobine ličnosti. Zaključili su d a
s u razlike i z m e d u o n i h koji se o c e n j u j u k a o d u š e v n o zdravi 1 z r e h i o n i h z a
k o j e s e daje o c e n a da su n e d o v o l j n o razvijeni k a o ličnosti u e f i k a s n o s t i o r -
 g a n i 2 o v a n j a svoje d e k t n o s t i radi ostvarenja postavljenih ciljeva (zreliji su
uporniji u ostvarivanju zadataka 1 otporniji prema smetnjama i teškoća-
m a ) , u ocenjivanju stvarnosti (kod zreiijih l i č n o s d sudovi su tačniji 1 p o s t o -
ji b o l j e p o z n a v a n j e s a m o g a s e b e ) , u razvijenosti e t i č k i h p r i n c i p a (2relije
o s o b e su o d g o v o r n i j e , ozbijjnije, tolerantnije), u o d n o s i m a p r c m a d r u g i m a
(zreiiji su m a n j e nepoverljivi p r e m a ljudima, m a n j e e g o i s t i č n i ) i u u s k l a d e -
n o s t i s o p s t v e n e h č n o s t i (zrcliji su m a n j e neurotični i sa m a n j e a b n o r m a l -
n i h sklonosti).

D r u g a č i j i p o s t u p a k p r i m e n i o j e p o z n a t i p s i h o l o g M a s l o v . O n j e na o s n o -
vu a n a l i z e biografija i s t a k n u t i h Ijudi'iz prošlosti i i s t a k n u t i h s a v r e m e n i k a
z a k l j u č i o d a zrelu l i č n o s t karakteriše pre svega 1 4 o s o b i n a . M e d u o s t a l i m :
rcalističko ocenjivanje s t v a r n o s t i , prihvatanje i s e b e i d r u g i h o n a k v i h k a -
kvi jesUj s p o n t a n o s t u a k c i j a m a , socijalna osećanja i s i m p a t i j a p r e m a Ijudi-
ma, d e m o k r a t i z a m i o d s u s t v o etničkih i rasnih predrasuda, jasni etički p r i n -
cipi, s m i s a o z a h u m o r a b e z i s m e v a n j a d r u g i h i, p r e svega, s t v a r a l a š t v o k a o
s u š t i n s k a k a r a k c e r i s t i k a z r e l i h ličnosth

Z a c e l o u talcvim p o k u š a j i m a određivanja o s o b i n a zrele l i č n o s t i , lcoliko g o d

oni bili brižljivo s p r o v e d e n i . i m a dosta proizvoljnosti a z a k l j u č c i koji s e d o -
n o s c z a v i s e i o d l i č n o s t i istraživača k a o i o d društva i k u l t u r e k o j i m a p r i -
pada. A l i p o š t o postoje n e k e karakteristike koje proiziaze iz s u š t i n s k i h o b e -
ležja č o v e k a k a o vrste ž i v i h bića, jer se u t o k u d r u š t v e n o g r a z v i t k a m o ž e
u o č i t i i pratiti o d r e đ e n a p r a v i l n o s t u razvitku ljudi i n j i h o v i h o s o b m a -
o p r a v d a n o j e prihvatiti da s u m n o g e o d n a v e d e n i h o s o b i n a z a i s t a k a r a k t e -
ristika razvijene i zrele l i č n o s t i .

PlTANJA I ZADACI

1. Koje se tri vrste bioloških osnova lićnosri mogu razlikovati i Itakva je nji-
hova uloga u formiranju ličnosti?
2. Sta podra2umevamo p o d socijalizacijom?
3. Koji se oblici ponašanja m o g u označiti društveno važnim i šta čini njiho-
vu osnovu?
4. Sta se želi reći izrekom , , D e t e je o.tjtc čoveka"?
5. Koji odnosi i postupci roditelja mogti imati ncgativnc posledice za razvoj
ličnosti deteta?
6. Opišite nacine podizanja dece - na o s n o \ n znanja i iskusn'a koje imate.
7. Kako se ostvaj'uje uticaj škole n a formiranje ličnosti?

.40
 8. Koliko se i u čemu - prema vašoj oceni - manifeshije uticaj škole na lič-
nost vaših diugova, a u čemu i koliko pojedinih srcdstava m a s o v n i h m t o i -
macija?
9. Z a š t o se vršnjaci m o g u smatrati važnim č i n i o c e m socijalizacije?
10. K a k o se objašnjava uticaj kulture na ličnost?
11. Sta se podrazumeva pod položajem a šta p o d u l o g o m ?
12. Navedite kojc sve položajc i uloge imate vi sami, a koje \raš otac ili neki ro-
dak.
13. Sta su t o sukobi uloga? Navcdite primere za sukobe uloga.
14. Sta je sadržaj situacionog shvatanja iii situacione teorije o ponašanju?
15. Koje su karakteristike položaja i uloga muškaraca i žena u razvijenoj Si'e-
dini, a koje u pacrljarhatnoj• sredini?
16. Koje se klase t potklase navode u stručnoj literaturi Z a p a d a i koje se osu-
bine vezuju za njih?
17. Sta se želi reći time da društveni sistem utiče na formiranje lićnosti p o -
sredno i neposredno?
18. Z a š t o ukidanje klasnog sistema stvara m o g u ć n o s t i z a potpuniji razvitak
ličnosti?
19. S ostvarenjem socijalističke revolucije u našoj zemlji došlo je d o promene
u ponašanju, shvatanjima i osbbinama ijudi. Navedite n e k e o d takvih pro-
mena.
2 0 . Koje se osobine i karakteristike navode kao svojsrvene zreloj i razvijcnoj
hčnosti?
2 1 . N a v e d i t e osobinc kojc se pridaju nekoj važnoj i značajnoj ličnosti koju i
sami cenite i koja se ocenjuje kao razvijena ličnosc.

Ispitivanje ličnostl
U proučavanju ličnosci i u nastojanjima da se utvrdc karaktcristične osobinc ličnosti i za
pojedinca karakccristična struktura njegovih osobina koriste se u psihologiji iičnosti raz-
ličiti načini ispitivanja.Traženi su i tražc se postupci kojima če biti rooguće na osnovu
jednog isečka ponašanja, na osnovu uzoraka ponasanja, dati rchtivno pouzdanu ocenu
ličnosti. Već dosada su nadeni mnogi načini ispitivanja.Treba, inedutim, odmah rcći da
i pored upornog nascojanja još uvek ne raspolažcmo jednim ili sa više odredetiih poscu-
paka koji bi preristavljali siguran i pouzdan način ispitivanja i ocenjivanja iičnosti. Svc
metode i tehnikc, pomenute u uvodnom delu, koriste se i u izučavanju hčnosti, n pnrcd
njih i veliki broj drugih postupakit. Ali svi ti postupci imaju samo rclativnu vrednost i do-
sra su nesigurna sredstva u ispitivanju ličnosti.

.341
 Mnogobrojnc postupke koji se koriste u ispidvanju ličnosti moguće je podeliti, kao Ito ro
čine neki autori, na tri gnjpe: na subjektivne, na objektivnc i na projektivne postupke ispi-
tivanja liČnosti.
Subjcktivnimpostupcimaili tebnikama ispitivanja ličnosti nazivaju se takvi načini ispi-
tivanja koji počivaju na izveštajima ispitanika čija sc ličnost ispiaije o samima scbi, na nji-
hovim obaveštenjima o svojim subjekuvnim stanjima. Izrncdu velikog broja ovakvih po-
stupaka naroćito se često primenjuju intervju, inventar Jičnosti i različiti postupci
samoproccnjivanja. Veoma čcsto se za dijagnozu ličnosti koriste različiti inventari ličnosti
koji se nazivaju testovima licnosti. Izmcdu njih koriste sc veoma često naroćito dva: M i -
nesota multifazni personalni inventar (MMPI) i Olport-Vernon-Lindzijeva (Ailport-Ver-
non-Lindzey) skaia za ispitivanje vrednosti.

U objektivne tehnike ubrajaju se, medu ostalim, sistematsko posmatranje ponašanja, ska-
!e proccne i eksperimenti različite vrste. Postoje razne vrste sistematskog posmatranja po-
našanja, medu ostalim, posrupakvremenskog uzroka (pri kome seu odredenim vrcmen-
skim razmacima a u toku nekoliko sekundi iii minuta posmatra ponašanje odredene osobe)
i situacioni tcstovi ili minijaturnc situacije (pri kojima se namerno konstruišu odredene
situacije pogodne da izazovu manifestovanje osobine koja se želi oceniti), Dosta često sc
koristi elttperimenatnc samo zaproučavanjeproblematike psihologije ličnosti nego i ra-
diutvrdivanja odredenih crta ličnosti.Tako se, na primer, u laboratorijskim usiovima is-
pituje osobina sugestibilnosd, O d ovih postupaka naročito se česro primenjuje tehnika
skala procene pri kojoj sudije procenjivači ocenjuju jednu osobinu ili grupe osobina lič-
nosti.

Postoji i veliki broj različitih projcktivnih tehnika. Koristeći takvc tehnikc, od ispitani-
ka se zahteva ili da objasne Šta opažaju, ili da protumače prikazanu slilcu, ili da završe za-
početi crtež, ili da saopšte svoje prve asocijacije ili da na nekt drugi način reaguju na ne-
ku nepotpuno određenu situaciju. Izmedu projcktivnih postupaka naročito se često koriste
Roršahov test i test tematske apercepcije. Primenjujući Roršahov test, od ispitanika se
zahtcva da daju saopstenje o deset na osnovu prethodnih ispirivanja izabranih mrlja ma-
stila. Pri upotrcbi tcsta tematskc apercepcije (TAT) zahteva sc od ispitanika da daju svo-
je tumačcnjc svakc od dvadeset rclativno ncodredenih slika, a kojc omogućavaju različi-
ta objašnjenja.

Posebnu vrstu postupaka čine različite tehnilce kojima se pokušavaju utvrditi osobine lič-
nosti na osnovu različitih vrsta izraza - na osnovu pokreta lica, glasa, govora, gestova,
držanja i hoda, rukopisa. O ovoj grupi tehnika kod kojih ispitanik nc projektuje svojc oso-
binc u tumačenju onoga što opaža ncgo ispitivač tumači spontano korišćcnje različitc vr-
ste izraza, govorimo kao o ekspresivnim tehnilcama. lako se u svakodnevnom životu oce-
njuju osobine ljudi sa kojima dolazimo u dodir u velikoj meri na osnovu razliarih vrsta
izraza, u naućnoj psihologiji ne pridaje se zasada veća vrcdnost ovakvom načinu occnji-
vanja ličnosti jer još nije dovoljno proučen, Psiholozi odlučno odbijaju pokušaje različi-
tih nestručnjaka da n a t a j način ocenjuju ličnost. Ali psiholozi prihvataju da različiti ob :
lici izražavanja (rukopis, gias, držanje i drugi.izrazi) predstavljtiju manifestacijc odrcdenih

.342
osobinn licnosti i da je u načelu opravdano tražiti postupak i n a č i n e ocenjivanja ličnosti
na osnovu pojedinih vrsta izraza. Medutim, naša dosadašnja saznanja nisu dovoljna da
bismo sa potrebnom sigurnosti na osnovu ma koje vrste izraza zakljucili o liČnosti ili o
pojedinim njenim osobinama.

Pomenute grupe postupaka. ispicivanji ličnosti predstavljaju sanio jedari deo tehnika ko-
je se koriste. U stručnoj hteraturi pominju se i rnnoge druge vrstc postupaka - utvrdiva-
nje telesnih karakteristika, sistematsko korišćenje ličnih dokumenata (dnevnika, biograf-
skih i autobiografskih podataka, pisama), dubinska anaiiza, istorija siučajeva i druge,

Koristcći razne od ovih postupaka, a obično kombinujući više njih, mi možemo da sazna-
mo o problemima iičnosti i da upoznamo do izresnog stepena ličnost koju ispitujemo.
Pored svcga toga mi još nemamo dovoljanbroj sigurnthi opšteupotrebijivili postupa-
ka u ispitivanju ličnosti. To pokazuje već postojanje tako velikog broja različitih tehni-
ka. Zacelo će se sa uvećanjem našeg saznanja i daljim istraživanjima doći do toga da se
ogranići broj postupaka, da manje vredni otpadnu, vredniji da se usavrše i da se pronadu
novi, boiji načini ispitivanja. Aii verovatno je da će za ispitivanje takve složene pojave kao
sto je Ličnost biti potrcbno koristiti redovno više postupaka - i rad't toga da sc dobivent
podaci mogu jedni drugim dopuniti i korigovati, kao i radi toga što je moguć raziičiti pti-
stup ličnosti prcma tome koji jc cilj ispitivanja i za koju stranu ličnosti se ispitivač interesuje.

Da bismo dobiii celovitu siiku o ličnosti, uopšte, kao i što sigurnije saznanje o uslovima
koji odreduju karakteristike ličnosti, potrebno je psiholožkim postupcima dobivene po-
datke o licnosti dovesti u vezu sa brojnim činiocima koji predstavljaju faktore od kojih
zavisi ponašanje — sa telesnim karaktedsdkama,prošiošću ispitanika, njihovim a k c i j a m a
i rezultatima tih akcija, a pre svega sa brojnim socijalnim fnktorima od kojih, kao što je
pomenuto, pre svega zavisi formiranje ličnosti.

PlTANJA 1 ZADACI

1. N a koji n a č i n i h a osnovu.kojih podataka d o i a ž i m o • u svakodnevnim su-

Ksretimaisa l j u d i m a d o ocene b njihovim o s o b i n a m a ličnosti?
2. Kšdcve s u to. i koje su subjektivnc fchnike ispitivanja ličnosti koje se kori-

3. K b j i su:.to naučrti p o s t u p d koji se nazivaju o b j e k t i v n i m tehnikama: za is-

pitivanje ličnostP . ..
4. S t a j e s u š t m a projektivnih tehnika- 5
5. N a osnovu^kojih se sveVrsta'izraza pokuŠavaju utvrditi crte ličnosti?
6. D a li ste čuli z a frenologiju, grafoipgiju r :hiromaniju i f i z i o g n o m i k u ? Koji
': seiod- ovih po'sftijjaka-m^
7..U č e m u je teškoća ispitivanja ličtiosdiLnalaženja valjanih i p o u z d a n i h in-

.143
 Teorijeiičnosti
Pokušaji objašnjenja ličnosti u celini
U v e k j e p o s t o j a l o ž i v o i n t e r e s o v a n j e z a č o v e k o v i i p r i r o d u , K a k v a j e vrsta
ž i v i h bića č o v e k , šta g a r a z l i k u j e o d d r u g i h bića, kojc su n j e g o v e t n o g u ć -
n o s t i i m n o g a druga pitanja i n t e r e s o v a l a s u o d a v n o i interesuju i d a n a s m i -
slioće. P r o b l e m o m l i č n o s t i n e bavi s e s a m o p s i h o l o g i j a n e g o i n e k e d r u g e
n a u č n c discipline, a m e d u n j i m a p r v e n s t v e n o i f i l o z o f i j a . F i l o z o f i j u u r a z -
m a t r a n j i m a o ličnosti i n t e r e s u j e u č e m u j e s u š t i n a č o v e k a , u k o j o j m e r i j e
o n s l o b o d a n u svojim p o s t u p c i m a i u rešavanju s o p s t v c n c s u d b i n e , k o j e j e
n j e g o v o m e s t o u društvu, s v e t u r k o s m o s u ,

I f i l o z o f i j a i d r u g e n a u č n e d i s c i p h n e k a d razmatraju l i č n o s t k o r i s t e s e p o -
dacima koje i m m o ž e p r u ž i t i p s i h o l o g i j a o prirodi č o v e k a i o p r o b l e m a t i -
ci ličnosti, M e d u t i m , p o r e d svih p o s t i g n u t i h rezultata s i s t e m a t s l d m p s i h o -
l o š l d m istraživanjima, m i n e r a s p o l a ž e i n o d o v o l j n o s i g u r n i m p o d a c i m a da
b i s m o m o g l i dati p o t p u n o o b j a š n j e n j e o s n o v n i h p r o b l e m a l i č n o s t i , o b j a -
š n j e n j e k o j e bi bilo o p š t e p r i h v a ć e n o i koje bi b i l o m a k a r i p r i b l i ž n o t o l i k o
s i g u r n o k a o š t o je, na primer, o b j a š n j e n j e n e k i h p r i r o d n i h pojava. P s i h o l o -
zi s u i d a n a s , kad ž e l e d a p r i k a ž u p o n a š a n j e čovel<a u c e h n i , p r i s i l j e n i d a
koriste p o d a t k e od kojih s u m n o g i n e d o v o l j n o p r o v e r e n i i da p r i b e g a v a j u
k o n s t r u i s a n j u i z a m i š l j a n j u . Z a t o su objašnjenja l i č n o s t i k o j i m a d a n a s r a s -
p o l a ž e m o u g l a v n o m teorijehipotetičkogkaraktera, to j e s t na o s n o v u n e
s a m o podataka nego i m n o g i h hipoteza i konstrukcija izgradene sinteze.

S v e teorije ličnosti-koriste r e z u l t a t e p s i h o l o š k i h istraživanja ali, s o b z i r o m

da p o s t o j e m n o g a n e r e š e n a pitanja i m n o g i n e d o v o l j n o sigurni nalazi, a u t o -
ri teorija ličnosti prisiljeni s u d a k o r i s t e m n o g e n e p r o v e r e n e p r e t p o s t a v k e
da bi pokušali dati c e l o v i t u s l i k u o p o n a š a n j u č o v e k a , Postoji d a n a s r e l a t i v -
n o veliki broj r a z i i a t i h p o k u š a j a o b j a š n j e n j a o s n o v n i h p r o b l e m a l i č n o s t i ,
postoji veliki broj teorija Iičnosti,

Frojdo vapsihoctnalitička teorija

Psihički život, ižlaže Frojd, nalik je ledenom hregu koji plovi morcm. Kao Što se samo
mali deo brega vidi iznad površinc, a njegova se ogromna masa nalazi pod vodom, tako

.344
!
je i o d psihićkih procesa. samo ncznatan dco svcstan, a ogroman broj pripada oblasti ne-
svesnoga. U oblasri nesvijsnoga leže i pokrćtačke snagc IjudsJdh p o s t u p a k a - kaže Frojcl,
izlažući svoje shvatanje o dinamiciličnosti.Takve snage su nagoni ili instinkti, Frojdgo-
\ r orI o dvema grupama instinkara: insrinktima života i insttnktima sinrti. Pfvi stužc odr-
žanju jedinke i odrianju vrste.Medu njih seubrajaju nagon gladi, nagonza vodom istk-
sualni n u g o n . Energija koja goni na zadovoljenje ovili instinkata jcste libido. Za
r a z u m e v a n j c ponašanja čoveka zapadne civilizacije najvažnije je Upoznati seksuaini in-
stinkt i način njegovog zadovoljavanja zbog toga što se za zadovoljenjt upravo ovog in-
stinkta postavljaju u društvu različira ograničenja i mnogobrojne zabrane, Drugu grupu
instinkata čine instinkti smrti iii razarački (dcsrruktivni) insunkti. Covek, kao i svn or-
gajiska materija, teži da se vrati u stanjc mirovanja, stanje neorganske mrtve marcrije iz
koje je živa materija i nastaia. U ovom instinktu leži, po Frojdu, izvor sklonosti Sjudi ka
agresiji i razaranju, uzrok ratova, mfidusobnih proganjanja i zlostavljanja.

Instinkti, kao i sve što pojcdinacnaslcduje od svojih predaka, čine deo ličnosti koji Frojd
larinskim izrazom označava id (oito).Id teži da postigne po svaku cenu zadovoljenje in-
stinkata koji ga goiie da ih neposredno i odmah, rit obazirući se ni na šta, zadovolji. AJi
p o pravilu nije moguće instinktc zadovoljiti bko i ncposrsdno. Mi moramo svoje postup*
ke podesiti objektivnim uslovima. Zato stupa u dejstvo, kaže Frojd iznoscći svoju kon-
cepciju s t r u k t u r e iičnosd, drugi deo ličnosti koji 011 naziva ego (ja). E g o vodcći računa
o realnoj situaciji nastoji da omogući, makarzaobilaznim putem, zadovoljenje onogače-
m u nagonski deo teži.Treći deo ličnosti koji ra'Jikuje Frojd jeste s u p e r e g o ili nadja.Taj deo
ličnosti se p o Frojdu sastoji od principa, normi, moralnih propisa, ideala koje je pojedi-
nac vaspitanjem u kući, a pre svega identifikacijom sa occm, a onda i raznim drugirn so-
cijainim uticajima usvojio. Pojedinacih jc uneo, introjiciraou scbc ioni postaju važan rc-
gulator njcgovog ponašanja, Glavna uloga tog dela ličnosti jcstc da zadržava i sprečava
zadovoljenje znhteva koje postavlja id a koji nisu u skladu sa društvenim moralom, a po-
scbno različitih seksualnih i agresivnih tcžnji, i da ih potiskujc iz svesne sfere u ncsvcsnu.
N c treba, navodi Frojd, ova tri dela ličnosti shvadti kao tri nezavisna ili samostalna dcla.
O n i u stvari prcdstavljaju tri straneponasanjaljudi. Biološku stranu lič;nosti,osnovnc ft-
ziotoške potrcbe i nagone, predstavlja id. Psihološka strana Hčnosti, različite psihačke funk-
cijc, kao što su opažanje, pamćenje, mišljenje, jeste ono što se naziva cgo. A supercgo jc
socijalna strana ličnosti - p o d društvenim uticajem od pojedinca usvojene društveile 1101-
m e koje postaju principi sopstvenog ponašanja.

I z m e d u id, ega i supcrega dolazi vrlo često do sukoba. Kad dodc do takvog sukoba, lič-
nost postajc nesigurna i zastrašena. Pojedinac nastoji da svoju teskobu (anksioznost) sa-
vlada, da se oslobodi stanja strahovanja i nesigurnosti i u ru svrhu koristi različite odbram-
b e n e m e h a n i z m e . Takvi su mehanizmi, izmedu ostalih, represija, projekcija, reakcija,
fiksacija, regresija, identifikacija. Ovi mehanizmi maskiraju i izobličuju motive i ciljevc
koie superego nc prihvata, a kojima id teži, tako da ih ličnost, iako roga nije svcsna, ipak
zadovoljava i ostvaruje, makar posrcdno i delimično. Kad su sukobi izmedu id, cga i su-
perega veoma oštri i ćesti, dolazi do porcmećaja u ponašanju, do ncuroza i do duševnih
oboljcnja (psihoza).
Po Frojdovom shvatanju odlučujuće je za formiranjeličnosti rano detinjstvo. Kakva će
sc lićnost razviti i kakva će ona biti u toku čitavog života pojedinca, resava se, po Frojdu,
do pcte godine života. Dere u svom razvitku prolazi kroz odrcdcnc stadijumc. U prvom
od tih stadijuma, koji traje otprilike do kraja prve godine života, usta su, kaže Frojd, glav-
na oblast preko kojih dcte izražava svoju aktivnost. Istovremcno su i glavni deo tela koji
pruža zadovoljstvo detetu, a to zadovoljstvo jc u suštini seksualnozadovoljsrvo. Ovaj pr-
vi sradijum u razvitku Frojd naziva oralnim stadijumom. Poslc oralnog stadijuma slcdi
analni stadijum kroz koji dete prolazi u toku druge godine života. Sad je gla\mo intere-
sovanjt i glavno zadovoljstvo u defekaciji (obavljanju velike nužde). Posle anainog slcdi
falički stadijum (faius znači muški poini organ). U tom stadijumu je manipulisanjc sek-
suainim organom izvor zadovoljstva i najvažnija crogcna zona, to jestzona koja pružn
seksualnozadovoljstvo. Ova tri stadijuma Frojd naziva pregenitainim stadijumima. Po-
sle njih slcdi periodlatencije, povlačenja i slabijcg ispoljavanja scksuainih interesovanja,
Poseban značaj za razvitak ličnosti ima treći, pregenitalni stadijum,falički stadijum. U to-
ku toga stadijuma javlja se, od Frojda i ostalih psihoanalitičara naročito istican, tzv. Edt-
povkompleks. Nazvan jc tako prerna grčkom mitu o tebanskom kralju Edipu koji je ubio
svoga oca i ožcnio scsvojom majkom nc-znajući da jc s njima u krvnom srodstvu.Po Froj-
du, naime, postoji kod deteta težnja prema i^ditelju suprotnogj pola a ncprijateljstvo pre-
ma roditelju isroga pola, koga dete doživljava kao rivala. Od toga da li je pojedinac uspe-
šno savladao pojedine od ovih stadijuma, da se nije u kasnijem razvitku zadržao u
zadovoljavanju svog seksualnog instinkta objektima koji su karakteristični za raniji stadi-
jurn, zavisi uspcšnt razvitakličnosti.

Posicdnji stadijum u razvitku jestc gcnitalni stadijum. Sad višeiibido nijc upravljcn na
sopsrvenu iičnost nego na osobu suprotnog pola. U poćctku razvitka ovoga stadijuma, u
mkdalačko doba, doba puberteta, javlja se ne samo israzito interesovanje za osobe su-
protnog pola, ncgo nastupaju i druge važne promcne u ličnosti - naglo se razvija socija-
lizacija, prihvatanje društvenih normi kao sopstvenih principa ponaŠanja, sve vise se iz-
mcdu mehanizama koristi mehanizam sublimacijc, to jest zadovoljenjc seksualnog i drugih
motiva, kad se ne mogu neposredno zadovoljitt, takvim aktivnostima koje su drušn'eno
priznate i cenjene. Pojedinac se u ovom periodu preobražava iz jedinke koja traži zado-
voljstvo u sebi u socijalizovanu ličnost koja, ukoliko se normalno razvija, prihvata dru-
štvene ciljeve i bori sc za njih. Aii pregenitalni impulsi nisu sasvim nestali ni kod odra-
siog čoveka. Oni postoje i kod normalnog čoveka, povezani sa novim težnjama i novim
ciljevima.
Frojdovom učenju postavljaju se mnoge kritičke primcdbe; a i opcavdano je mnogo srva-
ri zameriti. Neopravdano je njegovo svodenje motiva čoveka u suštini svega na dva in-
sdnkta, a prvenstveno na seksualni instinkt. Neobično je i teško prihvatljivo njegovo shva-
tanje o postojanju instinkta smrti, urodene težnjc čovcka ka unišravanju sebe i drugih.
Veoma je spomo i njegovo ućenje o Edipovom kompleksu. U Frojdovom učenju pretc-
rano se naglašava uloga nasleđa a zanemarujc uloga socijalnih faktora. Frojd doduše go-
vori o socijalnim činiocima u razvitku ličnosti, ali im pridaje manji značaj nego biološldm
i svodi ih pre svcgn na uticaj koji se osrvaruje u porodici. Ne može sc prihvatirt ni njego-
vo shvatanje o Lsključivom znaćcnju prvih godina iivota za formiranje ličnosti, kao što su
i problemjitične i neke dmgc Frojdove postavkc. Ved je broj metodoloških zamcrki Froj-
dovoj teoriji - š t o mnoge pojmove koje korisfi nije precizno odredio, što nije korisrio ne-
utvrdcn i sigurniji posrupak istraživanja, što je uporrebljavao mnogo nesigurnih i pro-
blematičnih postavki u svojoj teoriji.
Nesumnjivo je, medutim, da je Frojd dao veoma značajnn prllngpoznavanju Čovcka i
razvitku psihologije ćoveka. Njegovo ućenje sadrži veoma značajna saznanja i prcdsta-
vlja veliki napredak u objašnjavanju ponašanja čoveka, Frojdova je zaslugaisticanjc dina-
mičnog karaktera ličnosti i naglašavanje uloge motiva L motivacije. On je ukazao napo-
stojanje konflikata u čoveku i na njihovu važnost za razumevanje Ijudskog ponašanja.
Poscbno je krupan prilog psihologiji njegovo ukazivanje naznačaj detinjstva, otkiiće raz-
ličitih odbrambenih mehanizama. Poznavanje ovih mehanizama omogućava da se zna-
tan deo ponašanja čoveka, dosad neshvaćen i neshvatljiv, objasni i razume. Značajan je i
njegov dosledno sproveden stav da se ni jedna manifestacija čoveka ne smatra slučajnom
ncgo se svakoj traži uzrok i svaka povezuje sa ličnošću čoveka, Posebno treba istaći sna-
žan podstrek koji je dao daljem istraživanju pstbičkogživota posravljajući veliki broj raz-
ličitih hiporeza i iznoscći vcliko bogatstvo ideja.

Olportovapersonalistička teorija ličnosti

Po Oiportu Frojdova psihoanalitička teorija može biti korisna za objašnjenje abnormal-
nog ponašsnja, ali nije tačna, bar u giavnom svom delu, kad treba da fjosluži objašnjenju
ponašanja normalnog čoveka. Biološki motivi, ono što Frojd naziva id, prcdstavljaju va-
žne regulatore ponašanja deteta, Kod odraslog čoveka, medutim, postoji veoma mnogo
različirih motiva - iznosi Olport govorcći o dinamict Iičnosti. Ovi motivi mogu imati
svoj izvor u urodenim biološkim potrdjama. Aii veza između bioloških potreba i novo-
formiranih moriva jc samo istorijska, ona je samo postojala u prošlosti pojedinca. U toku
razvitka ličnosti ona je prekinuta.Mogućno je da nešto što je ćovek činio izbiološke po-
trebe postaje kasnije samostalna pokrctačka snaga. Ono što je bilo ranije sredstvo da sc
zadovolji odredena biološka potreba može postati autonoman, samostaian motiv.Takav
nastanak motiva Olport naziva funkcionalnom autonomijonn motiva. Kod ćoveka se u
toku ličnog razvitka javlja veoma vcliki broj motiva i nemoguće je njegove posnjpke ob-
jasniti svodcnjcm na nekoliko bioloških potreba ili instinkata.

Olportova teoiija ličnosti nazivase i teorijom crta zbog toga što on ličnostprikazuje kao
organizaciju relativno trajnih opštih osobuia lli crta ličnosti. Crtc ličnosti su osnovna re-
alnost psihološkc strukturc Ličnosti. Svc su osobine individualne. Uvek kad sc navodi da
dva čoveka ili više njih iniaju iste osobine, treba imati na umu da su to iste osobine samo
po imenu a stvarno različitc. Mi govorimo za različite ljude, na primer, da su ambiciozni,
uporni, pošreni ili im prldajemo neke druge osobine, ali svaki od njih je na svoj način am-
btciozan, uporati i poštcn.
 Osobine imaju i motivacicni karaktcr. One pokazuju nc samo kako se ncko ponaša ncgo
i podstiču lićnost na odredenu aktivnost. Kad kažemo za nekoga da je socijaiun, navodi
Olport, mi time ne izražavamo samo način njegovog ophoncnja sa Ijudima, nego ozna-
čavamo i cilj njegovog ponašanja - kazujemo istoviemeno da taj čovck trazi i sU'ara kon-
taktc sa Ijudima. Zato mi iičnost možemo prilcazati navodeći kakve opštc osobiuc ili cr-
te on ima, Ati želimo li potpunije upoznati čoveka i razumeti njegovo ponašanje, mi
tnoramo znati čemu pojedinac teži, koje dljeve postavlja, kojc intercse tma i kakvc vrccl-
nnsti želi da osrvari.

Razmatrajuci razvitaklićnosti, Oiport naglašava da je samo novorodena dcte bićc kojim

upravljaju nasledni faktori i kod koga su bioloske potrebe giavni poltretači aktivnosti. Aii
ličnosc sc postcpeno menjai razvija. O d jedinke kojaje pri'rodenjuiskljućivo biološko bi-
će,ućenjem se, i posebno funkcionalnom autonomijom motivu, formirazrela individua
koju pokreće sistem osobina formiranih u tokuživota.Tako razvijena ličnost nije pokre-
nuta na svojc postupke nesvesnim nagonom, kao što ističe psihoanalirička teorija, nego je
njeno delovanje svesno, Covek po pravilu zna šta radi i zašto radi, Samo kod onih poje-
dinaca koji trpe od poremcćaja, ncsvcsna motivacija ima važnu ulogu. Stcpcn u kome o d -
rastao čovek tzbegnva nesvesnu modvaciju i u kome su njegove osobine relativno nezavi-
sne od bioJoških potreba-pokazujc stcpen normalnosti i zrclosti,

Kritičari stavljaju više prigovora Olportovoj teoriji. Njemu se opravdano može prigovo-
riti što potiče postojanje neke bliže veze izmedu ponašanja detcra i odraslog čoveka i iz-
medu ponašanja normalnog i nenormalnog pojedinca. Iz njegovog prikazivanja iičnosti
proizlazi da izmedu detetai odrasloga čoveka, kao i između normalnog i abnormalnog, ne
postoji prclaz nego jaz. Opravdan je i prigovor da Olporr ne pridaje odgovarajući značaj
ulozi sredine i socijalnih usEova u razvitku ličnosti. Kad bi doslcdno sprovodio svoju ideju
o funkcionalnoj flutonomiji, on bi m o r a o u znatno većoi meri da istakne vaznost socijal-
nih uslovn. Njegovo je učcnje, nadalje, pod uticajem takozvanog personalističkog shvata-
nja, to jcst takvog shvatanja koje u svakom pojcdincu vidi potpuno osobcnu jedinku, tako
da izvodenjc opštih zaključaka o ličnosti izgleda neoprnvdano i nemogućc. Ah Oiportova
tcorija ima i mnogo pozitivnih strana, O n opravdano ističe ulogu svesnih faktora nasu-
prot nipodaštavanju takvih faktora od strane psihoanalitičara, Mnogi psiholozi prihvata-
ju njegovo shvatanje o sloienosti motivacije Čoveka jer ono omogućava porpunijc objašnjc-
nje ponašanja Ijudi. Vclika odlika Olportove teorijejcstc i što u velikoj meri koristi postignutc
rezultate psiholoških istraživanja i što ih uspešno povezuje i ukljućujc u svoje tumaćenje
ličnosti.

Fr071101x1 socijalnd teorija licnosti.

Izmedu teorija Jičnosti koje naglasavaju ulogu socijalnih faktorajcdna od značajnijih je-
ste Fromova teorija. Predriosc njegovog shvatanja jc u tome što ličnost razmatra uzima-
jući u punoj mcri u obzir, porcd psiholoških momenata, i sociološkc i niozofsko-etičkc
m o m e n t e i koristi mnogc od Marksovih naiaza i postavid.

.348
Čovek je po Fromu deo prirodc i bićc koje ima zajednićkogsa svojim životiniskim preci-
rna, a isrovremeno i specifično Ijudsko biće. Kao deo prirode, kao bioJosko biće, čovek ima
odredene fiziološke potrebe koje mora da zadovolji. Kao ljudsko biće on poseduje poseb-
ne oznake, kao što su razum, maštanje, samosvest, i posebne za ćovelcti karakteristične po-
trebe kojih nemaju druga živa bića. Ovakve specifieneljudsicepotrebc po Fromu su po-
trcba za ve-zanosću, za emocion:dnom;vez.pm.,s,(drugim ljudima; potreba da nadc svoje
mcsto i svoju ulogu u svetu, da bude deo društva, punopravan, priznat i prihvaćen njegov
član; potreba za stvaranjem, da ne budc samo kreatura, stvor prirode, nego i kreator, onaj
koji stvara; potreba da bude odredena i posebna ličnost, da ima svoj identiter, najzad, po-
treba čoveka da ima odreden pogled na svet, da svet i zbivanja u njemu razujnc i možc da
objasni. Ove specifične ijudske potrebe ne stiču se u toku života pojedinca, O n e su se for-
miralc u toku ljudskc evolucijc i savremcni čovek vcć ih prima naslcdcm i one su nc ma-
nje snažni i nc manje važni motivi od bioloških motiva.

O v e potrebc, medutim, iako su se formirale u toku razvitka Ijudske vrste, ni jedan dru-
štveni sistcm koji jc dosad postojao nije omogućavao da se u potpunosti zadovolje, Sva-
ki od dosad postoiećil') društvenih sistcma postavljao je mnogezahteve ponašanju ćovc-
ka, a koji su bili u suprotnosti sa njegovom suŠtinskom prirodom. Zato je ponašanje ijudi
i njihova ličnost u svim dosadašnjim društvima kompromis izmcdu suštinskih Ijudskih
težnji i zahteva društva. Ličnost jc rezultat prilagodavanja ijudskih potreba uslovima ži-
vota. Ccntralni pojam kojim se objašnjavavcza izmcdu odrcdcnogdruštva i pojedinca je-
ste pojam socijalnog karakteia. Pod tim podrazumevamo deo ličnosti koji je sličan kod
većine prtpadnika odredene kulture u odredenom periodu društvenog razvitka. Funkci-
ja socijalnog kftraktera jeste da čianovi društva, njegovih klasa i siojeva, usled toga što su
pod uticajem društvenih'uslova razvile odredene osobine iičnosti, žcle da deluju upravo
nnako kako je potrebno da deluju da bi se drušivo održato i funkcioni&alo. Moderno iii-
dustrijsko društvo, na ptimer, razvija kao crte socijalnog karaktera disciplinovanost, urcd-
nost, tačnost.

Ličnost čoveka, onakvu kakva je u odrcdenom drušn>u u odredenom momcntu, možemo

razumcti samo onda ako poznajemo društveni sistem u kom čovekživi. Kad god se dru-
Štvo značajnije menja, na primer iz feudalizma prelazi u kapitaiizam ili iz manufakturne
na industrijsku proizvodnju, to ima krupne posiedice i za ličnost. Menja'iu se vrednostt i
norme i vrši novo nasilje nad ćovekom. Zato je u svakom od dosadašnjih društvcnih si-
stema.čovekbio otuđen, alijeniran, od svoje Ijudske prirode- kaže From, koristeći Mark-
sovtermin i pojam alijenacije. Najvećaje otudenost ćoveka od sarnoga sebe u modernom
društvu XX vcka. Covck doživijava i sebe i druge kao sn r ar. Vrednost čoveka ne ceni sc
prema njegovim Ijudskim kvalitetima nego prema rome kcjlika je njegova prodajna cena,
koliko poseduje i koiiko možc znraditi. Mesto stvaralačkog rada nalazimo rutinsld rad.
Covek sc u svom ponašanju nc upravlja prcma svojim Ijudskim karakteristikama nego
prcma onome što drugi misle i činc, gubi se osećanje sopstvcnc ličnosti a naiazi zadovolj-
stvo u odobravanju okoiinc. Osnovno oscćanje čoveka koji jc živeo u dosad poznatim dru-
štvenim formacijama. a poscbno ćovclca u kapitalizmu, jeste oscćanje osamljcnosti. Co-
v e k u toku društvenog razvitka stiče izvesnu slobodu, ali to nije prava sloboda, to je sloboda

.349
 o d o d r e d e n i h stega ali n e i s l o b o d a d a č o v e k i s p o l j i s v o j u s u š u n s k u p r i r o d u . Z a t o ć o v e k
iz o v a k v e s i o b o d e n a s t o j i d a p o b c g n e . D v a su p u t a d a č o v e k i z b e g n e o s e ć a n j e o s a m l j e n o -
sti - j e d a n j e p o d v r g a v a n j e n e k o m a u t o r i t e t u i p o t p u n o k o n f o r m i r a n j e s r e d i n i , a d r u g i j e
u j e d i n j a v a n j e sa d r u g i m l j u d i m a u I j u b a v i , r a v n o p r a v n o s t i i b r a t s t v u , S a m o o v a j d r u g i p u t
predstavlja rešenje koje odgovara čovekovoj prirodi.

D o s a d a n i j e d n o d r u š t v o nije o m o g u ć i l o čoveku d a ispolji i razvjje svoju pravu i j u d s k u

p r i r o d u , P o s t o j t i p a k m o g u ć n o s t d a st s t v o r i t a k a v d r u š t v c n i s i s t c m koji ćc m o ć i z a d o v o -
Ijiti s p c c i f i č n e i j u d s k e p o t r e b c . T c k t a k v o d r u š t v o b i ć c z d r a v o d r u š t v o , za razlilcu o d svih
d o s a d a š n j i h d r u š t v e n i h s i s t e m a k o j i su, p o F r o m u , bili n e z d r a v a d r u š t v a . D r u š t v o b u d u ć -
n o s t i u k o m e će m o ć i d o ć i d o s k J a d n o g ' r a z v o j a i i č n o s t i i u k o m c ć e biti u s k i a d e n i z a j e d -
n i č k i i iični i n t e r e s i n a z i v a F r o m h u m a n i s t i č k i m k o m u n i t a r i z m o m ili h u i n a n i s t i č k i m s o -
c i j a i i z m o m . T a k v o drilŠtvo m o ć i ć e se s t v o r i t i a k o se i z v r š e r e v o i u c i o n a r n e p r o m c n e n e
s a m o u e k o n o m s k i m o d n o s i m a n e g o i u s v i m d r u š t v e n i m o d n o s i m a , a cime i u l i č n o s t i .

K a o š t o se i iz i z J a g a n j a v i d i , F r o m o v a t c o r i j a i i č n o s t i n i j e s a m o p s i h o l o š k a t e o r i j a n c g n
i s t o v r c m e n o i sociološka i ftiozofska koncepcija. Psiliolozi o p r a v d a n o zameraju F r o m o -
v o m u č e n j u d a m n o g e o d s v o j i h p o s t a v k i , k o j e bi i n a č e m o g l e b i t i t a ć n e , nije d o v o l j n o z a -
s n o v a o n a p s i h o l o š k i m p o d a c i m a , n e g o se č e s t o k o r i s r i o k o n s t r u k c i j a m a . N e k e s u p r o t n o -
sti u s v o m i z l a g a n j u n i j e u s p e o d a i z m i r i . P o s r a v l j a sc, n a i m e , p i t a n j c k a k o ro d a č o v e k ,
s a m p o sebi t o l i k o p o z i t i v a n , s t a l n o s t v a r a n e s a v r š e n e i r d a v e d r u š t v e n e s i s t e m e . U z r o k
t o m e n e s k l a d u leži u t o m c š t o F r o m , i a k o g o v o r i o e k o n o m s k i m f a k t o r i m a , i p a k njthovvi
u l o g u potcenjuje.Jedan o d uzroka ieži svakako i u t o m e što potcenjuje i značaj bioloških
f a k t o r a l i č n o s t i i d a j e n e o p r a v d a n o i d e a l i z o v a n u sliku o č o v c k u . I b i o l o š k o p o r e k l o i d o -
s a d a š n j i uslovi ž i v o t a č o v e k a ostavili su t r a g a u n j e g o v o j I i c n o s t i i I j u d s k e k a r a k t e r i s t i k e
nisu s a m o izrazito pozitivne osobine, koje F r o m navodi i nagiašava, ncgo i m n o g e n c g a -
tivne osobine.

Skinerova bihevioristička teorija IiČnosti

P r e m a biheviorističkom učcnju Skinerova (Skinncr) teorija dosledno zahteva praćenjc
objektivno m a n i f e s t o v a n o g p o n a š a n j a (englcski bchavior). O d psihičkih proccsa c e n t r a l -
n o m e s t o i m a učenje, a o d t r i g l a v h a p r o b l e m a psihologije ličnosti - strukture, d i n a m i k e
i razvoja - p i t a n j e razvoja. Odlikabiheviorističkih koncepcija, a posebno Skincrove.je-
ste e m p i r i j s k a z a s n o v a n o s t p o s t a v k i , p o p r a v i i u z a s n o v a n o s t n a p o d a c i m a d o b i v c n i m e k s -
p e r i m e n t a i n i m p o s u i p k o m . N a z i v a j u se b i h e v i o r i s u č k e h č n o s t i i s i t u a c i o n i m jer n a g l a š a -
v a j u z a v i s n o s t p o n a š a n j a o d d r a ž i i s i t u a c i j a u k o j i r n a o s o b e d e l u j u . Ž e l i m o li o b j a s n i t i
ličnost i n j e n o p o n a š a n j e , t r e b a u t v r d i t i v e z e i z m c d u p r o m e n a u sredini ćoveka, u s i t u a -
ciji u k o j o j s e n a l a z i , i p r o m e n a u n j e g o v o m p o n a š a n j u . Z a r a z l i k u o d V o t s o n a ( W a t s o n ) ,
p o k r e t a č a b i h e v i o r i s t i č k o g u č e n j a , S k i n e r s m a t r a da p s i h i č k e pojave treba uzcti p r i o b j a -
š n j a v a n j u u o b z i r ali s a m o a k o se mogvt i k o l i k o s e m o g u o b j e k t i v n o p r a t i t i i m e r i t l

L i č n o s t p o j e d i n c a p o S l d n e r u j e p o n a š a n j c p o s m a t r a n o u c e l i n i . F o r m i r a se u č c n j c m u s i o -
v l j a v a n j e m . J c d n i m d e l o m k J a s i ć n i m u s l o v l j a v a n j c m a k o j e jc p r o u č a v a o i p r i k a z i v a o P a -

35°
v l o v . P r e t e ž n o i n s r r u m e n t a l n i m u s i o v l j a v a n j e m . T u v r s t u u č e n j a k o j u je n a z v a o o p e r a c i -
o n i m ili o p e r a n t n i m p o t k r e p l j i v a n j e m i z u č a v a o j e S k i n e r g o d i n a m a i d o p r i n e o z n a č a j n o
n j e g o v o m upoznavanju. T a k v o u č e n j e i m a m o kada neki o d s p o m e n t m h i slučajnih obli-
k a p o n a š a n j a i m a j u p o s l c d i c e z a j e d i n k u , p r e d s t a v l j a j u n a g r a d u ili k a z n u , p o t k r e p i j u j u z a -
d r ž a v a n j e o d r e d e n o g p o n a š a n j a ili k a d a p o d s t i č u n j e g o v o n a p u š t a n j e . L i č n o s t j e s i s t c m
p o t k r e p l j i v a n i h i tako n a u č e n i h i održavanih načina ponašanja karakterističnih za poje-
dinca.

S i s t e m a t s k i m i i n v e n t i v n i m b r o j n i m eksperimentima na i i v o t i n j a m a Skiner jc izučavao

proces u č e n j a i utvrdio m n o g e zakonitosti toga za psihički život p o s e b n o z n a č a j n o g pro-
c e s a i s p r a v o m se s m a t r a z a j e d n o g o d n a j z n a č a j n J j i h p s i h o l o g a X X veica. ( U o d e l j k u o
u ć e n j u i o d l o m k u o u č e n j u p o k u š a v a n j e m i i n s t r u m e n t a l n i m u s l o v l j a v a n j c m i z n e t e su n e -
k e in.forma.cije o S k i n e r o v o m i z u č a v a n j u i n a l a z i m a ) . O g l e d e je vršio n a ž i v o t i n j a m a j e r
j e s m a t r a o d a j e k o d j e d n o s t a v n i j i b o r g a n i z a m a lakse utvrditi z a k o n i r o s t i i z u č a v a n i h p o -
java i jer je bio uveren d a o s n o v n e zakonitosti učenja imaju univerzalnu vrcdnost i važe i
z a ž i v o t i n j s k i s v e t i z a č o v e k a . . P o n a š a n j ' e čove'ka j e s i o i e n i j e . A l i b e z o b z i r a n a to, m i š l j e -
n j e j e S k i n e r o v o , o s n o v n e z a k o n i t o s t i učenja, a koje j e i suština iičnosti, j e s u iste. O p r a v -
d a n o j e korišćcnjc e k s p e r i m e n t a l n o g izučavanja,zastupao je shvatanje Skiner, i zato što
u izučavanju psihičkog života i ličnosti treba napustiti mentalističke p o j m o v c i objašnjc-
n j a . N e z b o g t o g a š t o k o d č o v e k a n e bi b i i o p s i h i č k i h p r o c e s a i s t a n j a - o s e ć a n j a , ž e l j a ,
s h v a t a n j a , n a m e r a - n e g o z a t o što za o b j a š n j c n j e ponašanja, pa o n d a i z a p r e d s t a v l j a n j c i
k o n t r o l u p o n a š a n j a , n i s u v a ž n i . T r e b a t e ž i t i t o m e d a se n a đ e k o j e j e o b j e k t i v n o z b i v a n j e
p r e t h o d i l o o d r e d e n o m p o n a š a n j u . M i , na primer, p o s p o l j n i m o b l i c i m a p o n a š a n j a - da
n e k o v i č e , d a s e n e u o b i č a j e n o b r z o k r e ć e , p o n j e g o v o m i z g l e d u iica — o c e n j u j e m o d a j e
p o j e d i n a c ljut; a ljutnju o b j a š n j a v a m o o p e t n e k i m antecedentnim i m a n i f e s t n i m zbivanji-
m a , t i m e d a j e o s o b u n e k o n a p a o , u z e o j o j n e š t o , p o v r c d i o sc. Z a p r o u č a v a n j e p o n a š a n j a
i ličnosti p o t r e b n o j e u t v r d i t i vezu i z m e d u p o n a š a n j a j e d i n k e i zbivanja u sredint, a za n a -
l a ž e n j e u z r o k a m e n j a n j a p o n a š a n j a v e z u sa p r o m e n a m a u s r e d i n i ,

Poiazeći o d n a v e d e n i h postavki i koristeći nalaze m n o g o b r o j n i h e k s p e r i m e n t a i n i h izu-

č a v a n j a d o l a z i S k i n e r , s a m i sa s v o j i m s a r a d n i c i m a i p r i s t a l i c a m a , d o m n o g o b r o j m h o b -
j a š n j e n j a i s a z n a n j a o p o n a š a n j u i l i č n o s t i . M e d u o s t a l i m r e z u l t a t n j e g o v o g i z u č a v a n j a su
nalazi o vrstama pozitivnog i ncgarivnog potkrepijivanja i o razlikama i z m e d u njih. P o -
z i t i v n o j e o n o k o j e dovofi't d o n a g r a d e i k d f i s t i a n c g a t i v n o d o k a z n e i š t e t e . S k i n e r t o i l u -
s t r u j e n a p o n a š a n j u d v a b r a t a . S t a r i j i se i g r a k a m i o n o m , M l a d i b r a t b i s e t a k o d e i g r a o sa
n j i m . ICad t o s t a r i j i b r a t p r i h v a t a , m a j k a k o j a ih p o s m a t r a , n a g r a d u j e k o o p e r a t i v n o p o n a -
š a n j e s t a r i j e g b r a t a i p o h v a l i g a . N a v e č e r g i e d a j u b r a ć a t e l e v i z i j u . M i a d e m se n e svida š t o
Stariji g l e d a i m e n j a p r o g r a m . S t a r i j i g a u d a r i a m a j k a g a z a a g r e s i v n o p o n a š a n j e k a ž n j a -
v a i š a l j e u k r e v e t . P o z i t i v n i m se p o d r ž a v a p o ž e l j n o a n e g a t i v n i m p o k u š a v a o t k l o n t t i ili
oslabiti n e p o ž e i j n o . S k i n e r se o d l u č n o zaiaže z a p r i m e n j i v a n j e p o z i t i v n o g a što m a n j e n e -
g a t i v n o g p o t k r e p i j e n j a jer se n j i m e , po pravilu, s a m o suzdržava o d p r i v r e m e n o g m a n i f e -
stovanja n e p o i e l j n o g p o n a š a n j a , a izazivaju odredeni negativni efekti. Raziikuje p r i m a r -
n o i sekundarno potkrepljenje. P r v o i m a m o kada ono neposredno dovodi d o nagrade kao
h r a n a d o p r e s t a n l c a g l a d i . C e š ć e j e s e k u n d a r n o , O n o n i j e s a m o p o s e b i v r e d n o , aii m o ž e

1 351
d a p o s l u ž i d a sc p o s t i g n u r a z n e p o ž c i j n e s i t u a c i j c , N a j r a s p r o s r r a n j e u i j c s e l c u n d a r n o p o c -
krepijenje je novac. Vatan su doprinos upoznavanju procesa učenja i utvruenja zakonito-
s t i r a z l i č i t o g r e d o s l e d a i s a d r ž a j a p o t k r c p l j i v a n j a . P o t k r e p i j i v a n j e m o ž e biti k o n t i n u i r a n o ,
tj. p o d r a ž a v a n j e s v a k e p o j a v e p o ž e l j n o g p o n a š a n j a . a m o ž e b i d i p o v r c m e n o i3i i n t c i m i -
t e n t n o , t j . p o t k r e p l j i v a n j e s a m o i z a i z v e s n i h , uvelc iscih ih r a z l i č i t i h , p r o t c k l i b p e r i o d a v r e -
m e n a . P o k a z u j e se d a j e , p o p r a v i l u , i n t e r m i t e n t n o p o t k r e p l j i v a n j e e f i k a s n i j e o d k o n t i n n -
i r a n o g . U t v r đ e n e su, n a d a l j e , z a k o n i t o s t i g e n e r a l i z a c i j e i d i s k r i m i n a c i j e , tj. p o ž e l j n o g
r e a g o v a n j a i n a stićne a n c s a m o j e d n a k e s i t u a c i j e , o d n o s n o r a z l i ć i t o g p o n a š a n j a p r i v e -
ć i m ili m n n j i m r a z l i k a m a u s i t u a c i j i . 2 a k o n i t o s t i k o j c S k i n e r u t v r d u j e n i s u s a m o o p s t e
p o s r a v k e n e g o su i o d r e d c n a i srtsvim j a s n a i p r e c i z n a p r a v i i a p o n a š a n i a . D a bi s e p r o m e -
n i l o i k o n t r o l i s a i o p o n a š a n j e , p o t r e b n o je, n a g l a š a v a Slciner, u p o z n a t i i s t o r i j u s t i c a n j a k o n -
k r e t n o g p o n a š a n j a odredene osobe a ne s a m o opšte z a k o n e i n s i r u m e n t a i n o g potkrepiji-
v a n j a . S i s t c m a t s k i m i v c o m a brojniiti i s t r a ž i v a n j i m a S k i n e r a i n j e g o v i h s a r a d n i k a srcćen
jc širok uvid i b o g a t o z n a n j e o z a k o n i t o s t i m a p o n a s a n j a .

P r e t e ž n o se S k i n c r b a v i p i t a n j e m razvoja l i ć n o s t i . A r a z v o j se o s t v a r u j e u č e n j e m p r c m a is-
t r a ž i v a n j i m a u t v r d e n i m z a k o n i t o s t i m a . D r u g a dva o p š t a p f o b l e m a psihologije ličnosti -
s t r u k t u r e i d i n a m i k e - Skiner m a n j e o b r a d u j e . M o ž e se govociu o s t r u k t u d i c r t a m a lično-
s t i —veli o n . A l i osobine.ili c r t e ličnosti treba s h v a t i t i k a o o d r e d c n c n a č i n e p o n a š a n j a u o d -
r e d e n i m s i t u a c i j a m a . p o c l c r e p l j i v a n j e m n a u č e n e i o d r ž a v a r t c . Svi k n r a k c e r i s t i č n i z a p o j e d i n -
c a i r c i a t i v n o t r a j n i n a č i n i p o n a š a n j a č i n e s t r u k t u r u I i č n o s t i . I o n o što se n a z i v a d i n a m i k o m
l i č n o s t i j e veza i z m c d u p r o m c n c u sredini i p r o m c n c u p o n a š a n j u . U izmcnjenoi srcdini ra-
n i j e p o n a š a n j c nije vtše c e l i s h o d n o , pa se m e n j a . U z r o k j e , d a k l e , n o v o g p o n a š a n j a u p r o m e -
n j e n o j s p o l j n j o j situaciji. D i n a m i k a i i č n o s d j e p r c m a t o m e n t a k v i m p r o m e n a m a s r e d i n e k o -
je d o v o d e do željenih p r o m e n a panašanja.

S k i n c r j e j e d a n o d n a j i s t a k n u t i j i h , ne s a m o a m e r i č k i h , p s i h o l o g a . N a i a z i m a s v o j i h i z u z e r -
n o brojnih sistematskih eksperimentalnih istraživanja d a o j e znaćajan doprinos upozjta-
v a n j u procesa učenja, q t i m e i upoznavanju v a ž n o g s e g m e n t a ponašanja i ličnosti. Iz n a -
i a z a svojih b r o j n i h i inventivnih ogieda i z g r a d u j e k o h e r e n t n u s l i k u o p o n a š a n j u i ličnosti.
O n a p o č i v a n a m a l o m b r o j u o p š t i h p r i n c i p a čiju v r e d n o s t r e č i t o d o k a z u j e i k o j e k o r i s t i
k a o o s n o v u o b j a š n j e n j a celokupne ljudske akcivnosci, O v r e d n o s c i Skinerovih nalaza o
u č e n j u svedoči n j i h o v a u s p e š n a p r i n i e n a u m n o g i m o b l a s t i m a . M e r t u ostaiim u praksi u č e -
n j a , p o s e b n o u p r o g r a m i r a n o m u č c n j u k o j c j c S k i n c r z a m i s l i o , tt p e d a g o š k o j a k t i v n o s t i
u o p š t e , u organizovanju industrijskog r a d a j e č e n j u govornih m a n a . u bihcvioralnoni pri-
s t u p u u isrraživanjima, dijagnostici i terapiji u klintčkoj psihologiji.

M e đ u c i m , koliko god Skincrov doprinos bio značajan, n j e g o v o m o b j a l n j e n j u ponašanja

u c e l i n i , n j e g o v o j teoriji J i č n o s t i , m o g u se staviti o z b i i j n i p r i g o \ r o r i . N j e g o v i m t u m a č e n j c m
i n s t r u m e n t a l n o g u ć c n j a ir. r e f l e l « n i h i s p o n t a n i h , d a k l e v e ć p o s t o j c ć i h , p o k r e c a , r e š k o j e
o b j a s n i t i poreklo novih oblika ponašanja. N i j e prihvatljivo ni Skinerovo z a n c m a r i v a n j c
u i o g e n a s l c d a i b i o l o š k i h f a k t o r a . N i j e n e s a m o l a k o n e g o č e s t o ni m o g u ć e m e n j a t i ni t u -
d e ni v k s t i t o p o n a š a n j e m e n j a j u ć i p o p l a p u s r e d i n u i s i r u a c i j e . N i j e m a n j c n e t i v e r l j i v o is-
ticanje istovetnosti osnovnih zakonitosti ponašanja i m c n j a n j a p o n a š a n j a životinja, u a p r i -
m e r b e l i h m i š e v a i g o l u b a , a sa k o j i m a j e S k i n e r v r Š i o svoje c k s p c r i m e n t e , i č o v e k a n c u z i -
m a j u c i u obzir kvalirarivne raziike u psihičkom životu i ponašanju čoveka i živorinja. Ski-
n e r o v a slika o p o n a š a n j u čoveka j c s t e j a s n a , prccizna i uskladena k o n c e p c i j a . A i i toliko j a -
s n a i iz m a l o o p š t i h z a k o n a i z v e d e n a d a je u p r o š ć c n a i n e t a č n a . N c m a u n j o j m c s t a za
č o v c k a d i s t i n k r i v n o j i f u n d a m e n r a i n o j karajktcrisrici - razvijc,nosti s i m b o t i č k c s p o s o b n o -
s t i . N e v i d i se 'LZ S k i n e r o v o g t u m a č e n j a da se č o v e k s v o j o j s r e d i n i ne s a m o p r i b g o d a v a n e -
g o i d a j e m e n j a , p o n c k a d d o d u š c n a n o s e ć i i š t e t u i p r i r o d n o j s r c d i n i i s e b i . N c v i d i se d a
č o v e k u v e k a ž i v o t i n j e riikad, s r v a r a k u l t u r u i c i v i l i z a c i j u - č i j i s a d r ž a j i z a c e l o n i s u u v e k
s a m o pozitivni. Covek ima, nadalje, ne samo saživotinjamazajcdničkc pokrctaćke akuv-
n o s t i , n e g o s u p o k r e t a č i 5 iz s i m b o l i ć k e f u n k c i j c p r o i z a š l c s n a g e - t r a ž e n j c s m i s t a i s a z n a -
n j a , p o r v r đ i v a n j e v l a s t i t e v r c d n o s t i , te - m a k a r m e d u s o b n o s u p r o t n e i p r o m e n l j i v e - m n o -
ge ideološke potrcbe.

Maslovljeva humanistička teorija ličnosti

Z a teorije ličnosti koje se nazivaju h u m a n i s t i ć k i m karakteristićno je n a g l a š a v a n j e bitne
razlikc č o v e k a i n j e g o v o g p o n a š a n j a o d p o n a š a n j a svake d r u g e vrste, n a v o d c n j e svesnosti
i d e l o v a n j e p r e m a u s v o j e n i m c i l j e v i m a - ali p r e s v e g a i s t i c a n j e p o i i t i v n i h o d l i k a č o v e k a -
n j e g o v e t e ž n j e d a razvije i realizuje svoje m o g u ć n o s t i i njcgovo n a s t o j a n j e z a a f r r m a c i j o m
h u m a n i h i h u m a n i s t i č k i h v r e d n o s t i . H u m a n i s t i č k e teorije o d b a c u j u p e s i m i z a m psilioa-
nalize i psihoanaJitičko prikazivanje čoveka kao bića kojim vladaju nesvesni destruktivni
n a g o n i . P r o t i v e se i r e d u k c i o n i s t i č k o m biheviorizmu i prikazivanju p o n a š a n j a kao p o t p u -
n o odredchog uslovima sredine.

V i š e je p s i h o l o g a koji iznose slične ideje i koje svrstavaju m e d u z a s t u p n i k e h u m a n i s t i č k e

p s i h o l o g i j e . M e d u o s t a i i m a t o su O l p o r t ( A J l p o r t ) č i j e se k o n c e p c i j e m o g u o z n a č i t i h u -
m a n i s t i č k i m p c r s o n a l i z m o m i F r o m ( F r o m m ) čija s e s h v a t a n j a m o g u n a z v a t i i h u m a n i -
s t i č k o m s o c i j a l n o m p s i h o a n a l i z o m . I s t o t a k o G o l d š t a j n ( G o l d s t e i n ) , k o j i j e p r v i i d e j u sn-
m o a k t u a l i z a c i j c r a z v i o u t e o r i j u l i č n o s t i i R o d ž e r s ( R o g e r s ) , koji j e t a k o d e z a s t u p a o mišljcnjt:
d a svaka o s o b a p o s c d u j e o s n o v e za b o g a t i stvaralački razvitak. A j o š j e s t o t i n u g o d i n a p r c
M a s l o v a ( M a s l o w ) i s p o m c n u d h autora i M a r k s (Marx) iznosio u r a z m a t r a n j i m a o čo-
v e k u siične i d e j e . Naglašavao j e kao sušttnske karaktcrisuke čovcka stvaralaštvo i r j e g o -
v u t e ž n j u d a r a z v i j e s v o j e m n o g o s t r u k e m o g u ć n o s t i . O n e se r a z v i j a j u i o s t v a r u j u r a d o m ;
ali s i o b o d n i m i s p o n t a n i m - i s t i č e M a r k s . K a d a , m e d u t i m , d o l a z i d o k J a s n i h o d n o s a u
d r u š t v u , d o e k s p i o a t a c i j e , i r a d p r e s t a j e d a b u d e s l o b o d a n , n a s t u p a a l i j e n a c i j a ili o t u d e n j c
č o v e k a . B i t n o j e p s i h o i o š k o obeležje tc pojave da sprečava reaiizovanje mogvićnosti čove-
ka i razvoja iičnosti,

G l a v n i j e p r e d s t a v n i k h u m a n i s t i č k e k o n c e p d j e iičnosti Maslov. Č o v e k p o n j e m u nije n e -

s v c s n i m i b e z o b z i r n i m n a g o n i m a u p r a v l j a n o biće, n i t i j e m e h a n i č k i r o b o t . Z d r a v i n o r -
m a l a n č o v e k nije rdav i zao. N j e g o v a suština je pozitivna. O n p o s e d u j c n a s l e d e m data sa-
m o pozitivna i n c u u a l n a svojstva. U dobrim usiovima i ncutralna postaju pozirivna i
v r e d n a . N i j e č o v e k s a m o n a j r a z v i j e n i j a životinjska vrsta, O n j e j c d i n s t v e n a i p o s e b n a t v o -

.353
revirta prirode sa spedfičnim pozitivnim karaktcrisrikama. Izlažući svojcshvatanjc o l j u d -
s k o j p r i r o d i isriče s v e s n o s t p o s t u p a k a č o v c k a i n j c g o v u s l o b o d u . C o v c k s v e s n o p o s t a v l j a
s e b i c i l j e v e i s l o b o d n i m i z b o r o m d o n o s i s v o j e o d l u k e , Z a o n o š t o č i m ic o d g o v o r a n i 2 n a
d a j e o d g o v o r a n . S v a k o m e su č o v e k u , veli M a s i o v , s \ ' o j s c v e n e p o z i t i v n e o d l i k e , d a t e b a r
k a o m o g u ć n o s r . - T a k v e izrazito p02itivne o s o b i n e j e s u t e š n j a z a d o b r o t o m , p r a v d o m , z a
ljubavi p r c m a d r u g i m a i zaetičkim vrednostima. A n a r o č i t o z a snraranjcm i stvaralačkom
a k t i v n o š ć u . S t v a r a l a š t v o je po M a s l o v u u n i v e r z a l n a I j u d s k a o s o b i n a koja r e m o r a doći d o
i z r a z a j a s a m o u v i d u d r u š t v e n o o p š t e k o r i s n i h p r o i z v o d a - k a o u m e t r i i č k o , n a u č n o ili t e h -
n i č k o delo - n e g o i u svakodnevnoj Ijudskoj delatnosti. P s i h o l o g i j a , m e d u t i m , prikazuju-
ći Čoveka o b r a ć a p a ž n j u p r v e n s t v e n o , k a k o se M a s l o v i z r a ž a v a , , , n a m r a ć n i j u , više zlu pO-
l o v i n u č o v e k a " . A rrcbaJobi, veli, da p o s t u p a s u p r o t n o t o m e , d a se bavi p o z i t i v n o m s t r a n o m
č o v e k a i d a i s t i č e n j e g o v u v r e d n o s t j e r j e to s u š c i n s k o o b e i e ž j e č o v e k a . N e s m e n a u k a , p o -
s e b n o p s i h o l o š l c a , da b u d c v r e d n o s n o n e u t r a l n a n e g o t r e b n d a d o p r i n o s i u p o z n a v a n j u
uslova za realizovanje razvoja čoveka; trcba d a b u d c l i u m a n a i h u m a n i s t i č k a .

P o s e b n o i s t i č e M a s i o v i d e t a l j n o p r i k a z u j e o d l i k u k o j u s m a t r a z a čoveka n a j i z r a z i t i j o m
i b i r n o m - t e ž n j u za s a m o a k t u a l i z a c i j o m . Z a č o v e k a j c k a r a k t c r i s t i č n o a a s r a i n o reži d a
sc razvija i d a raste. Č o v e k je ncprestano p o s t o j a n j e . T a t e ž n j a , koju naziva p o t r e b o m za
s a m o a k t u a l i z f t c i j o m , p r o i z l a z i i z p r i r o d e s v a k o g a p o j e d i n c a . „ Č o v e k m o r a da b u d e o n o
š t o m o ž e d a b u d e . O n m o r a d a b u d c v e r a n svojoj s o p s n ' e n o j prirodi, O v u p o t r e b u m o -
ž e m o nazvati samoostvarivanjem" vtli doslovno Maslov. Svaki ćovck poseduje m n o g e
p o t e n c i j a l e , m e d u n j i m a i specifične i za njega k a r a k r e r i s t i č n e , i nastoji ih s a m o a k t u a l i -
z a c i j o m rcalizovati. D a u tome samo ograničeni broj ljudi uspcva, u z r o k j e što nastoja-
n j e č o v e k a o m e t a j u nepovoljni društvcni uslovi,

M a s l o v p r i s r u p a i empirijskom utvrdivanju osobina koje p o k a z u j u uspešno osrvarenjt te-

ž n j e z a s a m o a k r u a l i z a c i j o m . I z a b r a o j c za i s p i t i v a n j e 4 9 l i č n o s t i . T o su n e k o l i k o istalcnu-
t'ih l i č n o s t i k o j e s u u s p e l c u s a m o a k m a l i z a c i j i - k a o š t o s u L i n k o l n ( L i n c o l n ) , D ž c f e r s o n
( J e f f e r s o n ) , A j n š t a j n ( E i n s t e i n ) , p s i h o l o g V i ] j e m D ž e m s ( W i l t i a m J a m e s ) , A l b e r t Svajcer
( S c h w e i t z c r ) , S p i n o z a ; z a t i m n e k o l i k o n j e g o v i h l i č n i h p o z n a n i k a , te n e k o l i k o o s o b a koje
su m a n t f e s t o v a l e t e ž n j u z a s a m o a k t u a l i z a c i j o m a!i n i s u u p o t p u n o s t i u t o m e u s p e l e - k a a
a m e r i č k i pcsnik V i t m a n (VVhitman) ifrancuski slikar R e n o a r (Renoir). Na osnovu anali-
z e p o d a t a k a z a k l j u č i o j e o p e t n a e s t a k o s o b i n a l i č n o s t i i z r a ž e n i h k o d o s o b a k o j e su u s a m o -
aktualizaciji uspclc. O s o b e uspešne u samoaktualizaciji u z n a t n o većoj meri od osoba k o -
j e t o n i s u r e a J n o o c e n j u j u stvari o k o sebe, s e b e s a m e i d r u g e ; v i š e su o r i j e n t i s a n c n a z a d a t k e
i p r o b l e m e o d o p š t e v a ž n o s t i , više se o d l i k u j u o r i g i n a l n o š ć u i n e z a v i s n o š ć u . S a m o a k t u a i i -
z o v a n e o s o b e s p o s o b n e su za z a n o s , s r d a č n e su, o d l i k u j u i h d e m o l c r a t s k i stavovi i v r e d n o -
sti, i m a j u p r i s a n p r i j a t e l j s k i o d n o s sa o g r a n i č e n i m b r o j e m i z a b r a n i h ljudi, p o s e d u j u s m i -
s a o z a h u m o r i n e i z r u g u j u se d r u g i m a . AH n i s u b e z s l a b o s t i j m a n a i m o g u d a b u d u
priscrasne, sujetne i podložne povremenim afektivnim i s p a d i m a .

M o t i v a c i j a j e p i t a n j e k o m e je M a s l o v u svojim r a z m a t r a n j i m a posvecio najviše p a ž n j e .

N j e g o v a s h v a t a n j a o m o t i v i m a su i izazvala n a j v e ć u p a ž n j u i i m a J a najvišc u t i c a j a , L j u d -
s k e ž e l j e i ciljevi i r n a j u p o M a s l o v u svoj i z v o r u p o c r e b a m a o d Jcojih su n c k e slične o n i m a
k o d d r u g i h > p o s e b n o k o d r a z v i j e n i h , v r s r a živih b i ć a . A i i v e ć i n a p o t r e b a s u s p e c i f i č n e i k a -
r a k t e r i s t i č n e z a i j u d e . S v e i m a j u g e n e t s k u o s n o v u . R a z l i k u j c p e t g r u p a p o t r c b a . T o SU b i -
o i o š k c p o t r e b e , z a s i g u r n o s t i , z a p r i p a d n o š ć u i i j u b a v i . z a s a m o p o š t o v a n j e m i u g l e d o n i , te
z a s a m o a k t u a i i z a c i j o m . S v a k a o d g r u p a u k i j u č u j e više p o j e d i n i h p o t r e b a Ui m o r i v a . P e r
n a v e d c n i h k a t e g o r i j a p o t r e b a u h i j e r a r h i j s k o j su v e z i . B i o l o š k e se p r v c , a p o t r e b e z a s a -
m o a k t u a J i z a e i j o m p o s l e d n j e se p o j a v i j u j u . M o g u s e r a z l i k o v a t i p o t r c b e n e d o s t a t k a , č i j e j e
z a d o v o l j e n j e n e o p h o d n o z a o d r ž a v a n j e , i p o t r e b e r a s t a . P r v c je n e o p h o d n o z a d o v o i j i t i d a
bi se pojaviie d r u g e , b i t n e z a r a z v o j l i č n o s t i , i d a bi d o š l o , m a k a r d e l i m i č n o , d o s a m o a k -
t u a i i z a c i j e , z a r a z v i j e n o s t i i ć n o s t i n a j v a ž n i j c g r u p e p o t r e b a . ( U o v o j su k n j i z i n e k a M a s i o -
vljeva o b j a š n j e n j a data i u odcljku o mbtivaciji.)

M n o g e su o d M a s l o v l j e v i h ideja p r i h v a ć e n e od većeg broja s t r u č n j a k a . T a k o , zalaganje za

p r e f e r i r a n j e b a v l j e n j a z d r a v i m i n o r m a l n i m o s o b a m a u izučavanju h ć n o s t i , o b r a ć a n j e vcćc
p a ž n j e na pozittvne Ijudske odlike, postavke o hijerarhijskoj povezanosti motiva. Ali d o -
s t a j e z a m e r k i i M a s i o v i j e v o j t e o r i j i i n j e n o m d o k a z i v a n j u . O p r a v d a n o j e r e ć i d a j c suviše
o p t i m i s t i č k a i d a se n j o m idealizuje čovek. O n a nije d o v o i j n o p r e c i z n a i t e š k o je n j e n o vc-
r i f i k o v a n j e , P r e svega z b o g t o g a što su karakteristike giavne odlike n a g l a š e n i h pozitivnih
kvaliteta čoveka, samoaktuahzovanosti, nedovoijno potvrdenc i o d r e d e n e . I pokušaju nji-
h o v o g e m p i r i j s k o g provcravanja opravdan jc prigovor zbog subjektivnosti u z o r k a i subjck-
tivnosti izbora osobina kao indikatora samoaktualizovanosti.I M a s i o v sam u predgovoru
s v o j o j k n j i z i Mativacija ilićnost n a p o m i n j c d a njegovoj teoriji još u v e k n c d o s t a j e eksperi-
m e n t a i n a provera i podrška (strana 4 7 srpskog prcvoda, objavijenog 1 9 9 2 . godine). K a o
što se m o ž e s p o r i u prenaglašavanje pozitivnosti ljudske prirode, s p o r n o j e i obrazloženje
konstatacije da j e ostvarena samoaktualizovanost retka z b o g toga što n j c n u realizaciju o m c -
t a d r u š r v e n a s r e d i n a - a s o b z i r o m n a t o d a su o p e t l j u d i o n i koji s t v a r a j u i č i n c d r u š r v c n u
s r e d i n u . A l i , i p o r e d o v i h o g r a n i č e n j a p o k a z a i a se M a s i o v i j e v a t c o r i j a s t i m u l a t i v n o m z a i z -
učavanje ličnosti i k o r i s n o m u praksi psiholoskog savetovanja i u vaspitnoj aktivnosti.

PlTANJA I ZADACI • .1V

1. Z a š t o se teorije ličnosti označavaju kao teorije hipotetičkog karaktera?

2;iCoje je Frojdovo a koje O l p o r t o v o šhvatanje o striikturi h č n o s t i ?
3; t | a k o F r o j d a kako O i p o r t prikazujiiji t u m a c e dinaraiku iičnosti?
4: K a k o Frojd a kako\Olpć£t;:qbjašnjavajii'razvita^ lienosti?
5} K a k o se p o Frojdu foripjLta superego, koja je njegova f u n k c i j a ?
6. Kakav j e smisao o d b r a m B e n i h m e h a n i z a m a p o Frojdu? Prikažite pojedi-
ne r n e h a n i z m e ižložcne u delu o motivaciji.
7. Kojc stadije razvitka razlikuje Frojd?
8. Koje s e kritičke p r i m e d b e . p o n e k a d stavljaju Frojdovim t u m a č e n j i m a , a
koje se njegove zasluge ističu?
9. Z a š t o s e O l p o r t o v a teorijaličnosti na2iva personaiističkom?
10. Pokušajtc rtaći primerc z a proccs f u a k c i o n a l n c a u t o n o m i j e motiva k a k o ga
prikazuje Olport. • s " vf: " f ' 5lJ ' ;•* '
11". Z a š t o se O l p o r t o v a teorija ličnosti raože nazvati i t e o r i j o m crta? Koje bit-
ne karakteristike imaju, p o n j e m u , crte lićnosti?
12. Sta O l p o r t , za razliku od Frojda, mtsli o n e s v e s n o m ?
13. K o j e se.kritičlce p r i m e d b e tnogu staviti O l p o r t o v o m s h v a t a n j u o ličnosti?
14. ICoje su p o F r o m u specifične ljudske p o t r e b e ?
15.; Sta F r o m podrazumeva pod socijalnim k a r a k t e r o n i i koja je njegova f u n k -
'••'dja? •' • • 'fvi«. '•. . •
16. U č e m u dolazi do izražaja o t u d e n o s t čoveka u m.odernojti društvu X X v c -
:ka - p o Fromu? : - • : •• • : •
17: Kojc'driištvo ožtiScava'Fro'm ..zdravim-'drušh'bm?''"
POSEBAN DEO
N E K A PITANJA IZ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE

N E K A PITANJA PSIHOLOGIJE PADA

P s i H O P A T O L O G I j A I MENTALNA HIGIJENA
N E K A PITANJA IZ SOCIJALNE

PSIHOLOGIJE

Problemi socijalne psihologije

O d p o č e t k a o v o g a v e k a razvija se k a o p o s e b n a p s i h o l o š k a d i s c i p l i n a s o c i -
j a l a a p s i h o l o g i j a . l a k o s u o d a v n o m n o g i m i s i i o c i iznosili svoja r a z m a t r a -
nja o d r u š t v e n o m p o n a š a n j u č o v e k a , t e k p o č e t k o m o v o g a v e k a p s i h o l o z i
su počeli sistematski, koristeći odgovarajuće n a u č n e postupke, d a p o m o ć u
e m p i r i j s k i h istraživanja p r o u č a v a j u pitanja d r u š t v e n o g p o n a š a n j a ljudi.
Socijalnu psihologiju m o ž e m o u najkraćim crtama odrediti kao naučno
proučavanje ponašanja pojedinca u društvu, lako v e o m a opšte i dosta n e o -
dredeno, ovakvo definisanje socijalne psihoiogije omogućava da se njime
o b u h v a t i p r o u č a v a n j e različitih p r o b l e m a k o j i m a se d a n a s s o c i j a l n a p s i h o -
l o g i j a b a v i i m n o g i h n o v i h pitanja k o j i m a ć e se v e r o v a t n o u sve v e ć o j m e -
1
ri baviti u b u d u ć n o s t i .
M o g l i b i s m o reći d a p o s t o j e tri g r u p e p r o b l e m a koje i z u č a v a s o c i j a l n a p s i -
h o l o g i j a . P r v o su to p r o u č a v a n j a uticaja socijalnih faktora n a p o j e d i n e p s i -
h i č k e p r o c e s e i na l i č n o s t i u celini. U o v o j grupi p r o b l e m a najvažniji j e p r o -
u č a v a n j e p r o c e s a socijalizacije č o v e k a i e f e k a t a socijalizacije ( p r o u č a v a n j a
uticaja s o c i j a l n i h faktora n a f o r m i r a n j e o n a k v e l i č n o s t i k a k v u s r e ć e m o k o d
odraslog s a v r e m e n o g čoveka u o d r e d e n o m društvu) i p o s e b n o socijalnih
m o t i v a i s o c i j a l n i h stavova. D r u g u g r u p u p r o b l e m a čini p r o u č a v a n j e p o -
n a š a n j a l j u d i u r a z l i č i t i m s o c i j a i n i m s i t u a c i j a m a - u o d n o s i m a sa d r u g i m
o s o b a m a , u m a l i m i v e i i k i m g r u p a m a . O s n o v n a pitanja, i z o v e g r u p e p r o -
b l e m a , k o j i m a se d a n a s s o c i j a l n a p s i h o l o g i j a bavi, j e s u p r o u č a v a n j e o p a ž a -
nja d r u g i h o s o b a i g r u p n o g p o n a š a n j a . J e d n i m i z r a z o m o z n a č a v a j u s c p r o -
b l e m i o v e g r u p e lcao problem socijalneinterakcije.Treću o b l a s t p r o b l e m a
č i n i p r o u č a v a n j e uticaja psiholoških momenata na pojedine vrste dru-
štvenili pojava - n a j e z i k , na p o l i t i č k i ž i v o t , n a o d n o s e m e d u l j u d i m a i dr-
žavama, na proizvodnju i potrošnju dobara i druge društvene pojave. S o -

.359
cijalni p s i h o l o z i t e k s u počeli d a istražuj'u n e k e o d v c o m a b r o j n i h p r o b l e -
ma iz ove oblasti. Najrazvijenija su, iako su i ona još uvek na početku, pro-
u č a v a n j a o vezi i z r n e d u p s i h o l o š k i h fakrora i p r o i z v o d n j e ( i n d u s f r i j s k a s o -
cijalna p s i h o l o g j j a ) i p s i h o l o š l o h čmilaca 3 j e z i k a (psiholjingvisti)ca).

U o v o m k r a t k o m p r c g l e d u m i n e ć e m o biti u m o g u ć n o s t i da p o m c n e m o
n i š t a o r e z u l t a t i m a istraživanja m n o g i h pitanja k o j i m a s e d a n a s bavi s o c i -
j a l n a p s i h o l o g i j a - o g i a s o v i m a , stereotipijama, p o n a š a n j u m a s e i m n o g i m
d r u g i m . M i ć e m o u k r a t k o izneti s a m o n e k o l i k o p o d a t a k a o d o s a d a najvi-
š e i s p i t i v a n i m p r o b l e m i m a socijalne^psihoiogije - o o p a ž a n j u d r u g i h o s o -
ba, o s t a v o v i m a i p r e d r a s u d a m a i o p o n a š a n j u p o j e d i n c a u g r u p i .

Opažanje drugih osoba

Proces opažanja drugih osoba
M i n e o p a ž a m o s a m o f i z i e k e o b j e k t e . M i isto t a k o v r l o č e s t o o p a ž a m o i
d r u g e o s o b e i o c e n j u j e m o n j i h o v e o s o b i n e , O p a ž a n j e d r u g i h o s o b a ulazi u
t a k o z v a n o s o c i j a l n o o p a ž a n j c , a p o d kojim se p o d r a z u m e v a o p a ž a n j e r a z -
l i č i t i h s o c i j a l n i h situacija, a p o s e b n o o p a ž a n j e i o c e n j i v a n j e o s o b a sa k o j i -
m a d o l a z i m o u d o d i r . M a d a taj naziv n e o d g o v a r a u p o t p u n o s t i , jer m i k a d
s t v a r a m o sliku o d r u g i m osobarp.ai Q. n j i h o v o m p o n a š a n j u u d r u š t v u j o s v i -
Še o d korišćenja p o d a t a k a koje d o b i j a m o p r e k o č u i a k o r i s t i m o n a š e i s k u -
s t v o i s l u ž i m o s e z a k l j u č i v a n j e m . O n se i p a k o d r ž a o k a o t e h n i č k i n a z i v z a
o p a ž a n j e socijalnih situacija i za razlikovanje o d o p a ž a n j a fizičkih p r e d m e t a .

P o š t o j e z a n a s o c e n a o t o m e kakve o s o b i n e d r u g i Ijudi i m a j u 1 šta o n i n a -

m e r a v a j u v e o m a značajna, pristupilo sc izučavanju p r o c e s a o c e n j i v a n j a n a -
mera, žeija i r a z n i h o s o b m a o s o b a sa k o j i m a d o l a z i m o u dodir. O v a j p r o -
c e s j e u m n o g o m e sličan procesu opažanja f i z i č k i h o b j e k a t a . M i k o r i s t i m o
pri t o m e p o d a t k e d o b i v e n e p o s r e d s t v o m čula i i z m e d u tih p o d a t a k a m i v r -
š i m o t a k o d e selekciju ili izbordraži. Zavisićc i k o d o p a ž a n j a o s o b a o d 11a-
še u s m e r e n o s t i , n a š e m o t i v a c i j e i kulture u kojoj ž i v i m o n a k o j e ć e m o dra-
ži obratiti pažnju, N a druge ć e m o osobine obratiti pažnju kad ž e i i m o d a
ocenimo da ii j e n e k i č o v e k p o d e s a n z a o d r e d e n i p o s a o , a na d r u g e k a d tra-
ž i m o prijatelja. D r u g a č i j e ć e m o o p a ž a t i n a š u d e c u n e g o što o p a ž a m o t u -
du d e c u . U različitim kulturama obraća se pažnja na različite osobme lič-
n o s t i ; u n e k i r n n e r a z v j j e n i m d r u š t v i m a , n a primer, n a to da li pojedinac i m a
m a g i j s k u rnoć, m o ć d a urekne 1 b a c a čini, u d r u g o j n e k o j na s p o s o b n o s t i
u m e š n o s t d a z a r a d i m n o g o n o v c a , u trećoj n a o s o b m u socijalnosti i d r u g e
u t o m društvu cenjene osobine.
I d r u g a j e d n a 2 a k o n i t o s t koja v a i i 2 a o p a i a n j e f i z i č k i h objekata važi i z a
o p a ž a n j e d r u g i h o s o b a , a to j e z a k o n i t o s t o p a ž a n j a c e l i n e . Ispitivanja o p a -
ž a n j a d r u g i h o s o b a p o k a 2 u j u da i occnjujući p o j e d i n e Ijude i ostvarujući n a
o s n o v u d a t i h draži sliku o n j i m a , m i v r š i m o d o p u n j a v a n j e z a p a ž e n i h d r a -
ž i i p r i d a j e m o o s o b a m a neke o s o b i n e o . k o j i m a n i s m o u m o g u ć n o s t i d a z a -
I d j u č i m o sa s i g u r n o š ć u , a i o p a ž e n e draži t u m a č i m o vi skladu sa c e l i n o m .

A l i p o m n o g i m k a r a k t e r i s t i k a m a razlikuje s e o p a ž a n j e o s o b a o d o p a ž a n j a
p r e d m e t a . M i , pre s v e g a ^ d r ^ g e o s o b e o p a z a m o kao a k d v d a bića koja i m a -
ju o s c ć a n j a , m i s l i , ž e l j e i koja m o g u d a d e l u j u . Z a t o m n o g o važniju i v e l i -
k u u l o g u u i z b o r u d r a ž i imaju n a š a o s e ć a n j a , n a š i m o t i v i , n a š a s h v a t a n j a
i k u l t u r a k o j o j p r i p a d a m o . I s p i t i v a n j a p o k a 2 u j u d a ć e i n o k o d istih o s o b a
o p a z i t i d r u g a č i j e o s o b i n e a k o 0110 š t o t e o s o b e č i n e predstavlja z a nas k o -
rist, a d r u g a č i j e a k o predstavlja za n a s štetu. O d n a š i h osećanja p r e m a d r u -
g i m o s o b a m a u z n a t n o j m e r i zavisi k a k v a ć c m o osećanja o c e n i t i da i m a j u
d r u g e o s o b e p r e m a nama. A k o i m a m o p o z i t i v n a osećanja, p o k a z u j e m o
s k l o n o s t d a o c e n j u j e m o da i drugi i m a j u p r e m a n a m a p o z i t i v n a o s e ć a n j a ,
a ako i m a m o prema drugima negativna osećanja, češće ć e m o nego što j e
t o o p r a v d a n o o c e n i t i d a s u i d r u g i neprijateljski r a s p o l o ž e n i p r e m a n a m a .
U o p a ž a n j u d r u g i h o s o b a p o s e b a n z n a č a j i m a p i v i u t i s a k i l i prvaimpresi-
j a k o j u s t i č e m o o n e k o j o s o b i . M i č e s t o n e o b i c n o b r z o , posle svega n e k o -
l i k o d e s e t i n a s e k u n d i posmatranja, d o n o s i m o , relativno celoviru sliku o n e -
koj o s o b i . M i r e d o v n o u našu, t a k o b r z o s t v o r e n u o c e n u u k l a p a m o i o c e n u
0 profesiji, o e k o n o m s k o m položaju, o nacionalnosti i o m n o g i m drugiin
o b e l e ž j i m a . K a d j e d n o m f o r m i r a m o p r v u i m p r e s i j u , o n a s e čvrsto o d r ž a v a
1 u t i č e n a n a š e d a l j e o p a ž a n j e . K a d s e p o j a v e neki p o d a c i koji nisu u s k l a -
d u s a n a s i m p r v i m u t i s k o m , m i t a k v e p o d a t k e vrlo često iJi p r e v i d a m o , n e
o p a ž a m o , ili i h i z o l u j e m o o c e n j u j u ć i i h k a o n e b i t n e i p o k a z u j e m o s J d o n o s t
d a s v e š t o k a s n i j e s a z n a m o t u m a č i m o u s k l a d u sa p r v i m u t i s k o m koji s m o
o o s o b i stekli.
V a ž n u u l o g u u o p a ž a n j u di-ugih o s o b a i m a t a k o z v a n o s t e r e o t i p n o g l e d a n j e
n a Ijude. P o d s t e r e o t i p n i m o p a ž a n j e m ili s t e r e o t i p i j a m a mi p o d r a z u m e -

.361
v a m o u p r o š ć e n e , č e s t o s a s v i m n e o s n o v a n e slike o p o j e d i n i m grupam'a lju-
di - p r i p a d n i c i m a o d r e d e n i h profesija, s t a n o v n i c i m a o d r e d e n i h krajeva,
o d r e d e n i m n a r o d i m a i rasama. M i p o j e d i n u o s o b u o b i č n o o p a ž a m o k a o
člana n e k c o d tih g r u p a i p r i p i s u j e m o joj o s o b i n e k o j e , o b i č n o b e z d o v o l j -
n o o s n o v a , p r i p i s u j e m o čitavoj g r u p i . U v r š ć u j e m o j e u u n a p t e d s t v o r e n e
o c e n e o p o j e d i n i m g r u p a m a ijudi. M i s m o skloni d a , na p r i m e r , svc E n g l e -
z e o c e n j u j e m o kao h l a d n o k r v n e , s v c Italijane k a o ž i v a h n e . U p r a v o takve
stereotipije o p o j e d i n i m n a r o d i m a , a koje n a z i v a m o e t n i č l c i m stereotipija-
m a , v e o m a su česte. K a d su negativne, predstavijaju s m e t n j u razvijanju m e -
d u n a c i o n a l n i h o d n o s a . A l i s t e r e o t i p n o glcdanje p o s t o j i i u o d n o s u na raz-
ličite d r u g e k a t e g o r i j e ljudi - p r i p a d n i k e o d r e d e n i h z a n i m a n j a , sve č l a n o v e
n e k e organizacije, sve p o j e d i n c e i s t o g doba.

Činiocikoji utiču na tačnost opazanja osoba

O s i m k o l i c i n e p o d a t a k a k o j i m a r a s p o l a ž e m o , n a š e m o t i v a c i j e , kulture k o -
j o j p r i p a d a m o , stereotipija k o j e s m o stvorili, veliki j e broj i d r u g i h faktora -
koji u t i č u na naše o p a ž a n j e d r u g i h o s o b a i od kojih zavisi t a č n o s t t o g a o p a -
žanja. M o g l i b i s m o i h svrstati u dve velike grupe. P r v u g r u p u č i n e o s o b i -
n e onoga koga opažamo i o c e n j u j e m o . M e d u o v e s e ubraja v e ć a o t v o r e -
n o s t u ispoljavanju s v o j i h o s o b i n a . Svaki je č o v e k , k a ž e j e d a n autor, k a o
M e s e c koji i m a svoju.svetlu stranu koju pokazuje i s v o j u t a m n u s t r a n u k o -
j u n e p o k a z u j e . L j u d i s e razlikuju u s t e p e n u u k o j e m p r i l m v a j u s v o j e o s o -
b i n e . M i ć e m o tačnije opažati o n e o s o b e koje n e p o s r e d n i j e i o t v o r e n i j e m a -
nifestuju svoje osobirie. D r u g i m o m e n a t 6d koga zavisi tačnost našeg
o p a ž a n j a j e s t e s l i č n o s t o n o g a k o g a o p a ž a m o n a m a s a m i m a . L j u d e koji su
n a m slični tačnije o c e n j u j e m o . Igtpri^ari k n j i ž e v n o s t i n a v o d e d a j e m a l o
p i s a c a koji su d o b r o o p i s a l i ž e n s k e likove. U č e n i c i , p o k a z u j u n e k a ispitiva-
nja, tačnije o c e n j u j u svoje d r u g o v e n e g o nastavnici. T r e ć i v a ž a n Činilac i z
o v e g r u p e a o d k o g a z a v i s i t a č n o s t opažanja t u d i h o s o b i n a j e s t e i z r a z i t o s t
o s o b i n e koja s e o c e n j u j e ; o n e o s o b i n e koje s u i z r a z i t e , v e o m a r a z v i j e n e ,
m n o g o boije m o ž e m o o c e n i t i n e g o o s o b i n e koje s u m a n j e r a z v i j e n e .

U d r u g u g r u p u ubrajaju s e karakteristike onoga koji ocenjuje. Medu ta-

kve o s o b i n e d o l a z i prc s v e g a iskustvo koje i m a m o o p o n a š a n j u ljudi - o n i
k o j i i m a j u v e ć e i s k u s t v o u o p h o d e n j u sa l j u d i m a uspešnije i h ocenjuju. D o -
sta č e s t o s e n a v o d i d a starije g e n e r a c i j e n e t a č n o ocenjuju o m l a d i n u . T o s c
može objasniti time š t o 5U znatne razlil<e izmec?u Kčnosti o m l a d i n c a i llc-
n o s t i o d r a s l o g iii starijeg č o v e k a . A l i , s d n j g e strane, i s k u s t v o odraslih p o -
m a ž e d a u m n o g i m s t v a r i m a o c e n j u j u o m l a d i n u tačnije n e g o što o m l a d i n a
o c e n j u j e odrasle, čije m o t i v e i n a m e r e o m l a d i n a č e s t o teško m o ž e d a s h v a -
ti. D r u g e o s o b i n c o n o g a lcoji o p a ž a , a koje u t i č u na tačnost opažanja jesu'
i n t e l i g e n c i j a , s l o ž e n o s t sopstv r ene p r i r o d e , kritičnost p r e m a s a m o m e sebi,
z a i n t e r e s o v a n o s t za p s i h i č k i ž i v o t , n e p r i s t r a s n o s t i o p r e z n o s t u d o n o š e n j u
s u d o v a , S v e o v e o s o b i n e u k o l i k o s u r a z v i j e n i j e u t o l i k o v i š e d o p r i n o s e tač-
n i j e m o p a ž a n j u d r u g i h o s o b a , : V e ć i broj istraživanja p o k a z u j e da i p r i p a d -
n o s t p o l u i m a i z v e s n o g uticaja n a t a č n o s t opažaiija. N a v o d i se d a s u ž e n e
bolji o c e n j i v a č i i objašnjava t i m e š t o su o n e z b o g s v o g položaja p r i s i l j e n e
d a v e ć u p a ž n j u obraćaju n a o s o b i n e m u š k a r a c a i n a njihova osečanja, d a j e
z a njih v a ž n i j e d a t a č n o o c e n j u j u n e g o š t o j e t o v a ž n o u našoj k u l t u r i z a
muškarce.

M i r e d o v n o o c e n j u j e m o d r u g e o s o b e n a o s n o v u relativno m a l o p o u z d a n i h
p o d a t a k a , k o t i s t e ć i d o s t a s l o b o d n o t u m a č e n j e i stojeći p o d u t i c a j e m s o p -
s t v e n i h m o t i v a 1 o s e ć a n j a . Z a t o s u č e s t o naša opažanja ne s a m o n e p o t p u -
n a n e g o 1 netačna. M i vrio često pogrešno ocenjujemo. N e k e od grešaka u
ocenjivanju javljaju se v r l o č e s t o i o t a k v i m g r e š k a m a g o v o r i m o k a o o s i -
s t e m a t s k i m g r e š k a m a pri o p a ž a n j u d r u g i h o s o b a . J e d n a takva greška n a z i -
v a s e h a l o - e f e k t o m , a sastoji s e u n a š o j s k l o n o s t i d a o c e n j u j e m o b i i o pre-
m a p r v o m o p š t e r n u t i s k u , bilo p r e m a j e d n o j o s o b i n i koju s m o u p o z n a l i -
s v e o s o b i n e n e k e ličnosti. N a s t i v n i k koji s m a t r a d a j e o d r e d e n i u č e n i k d o *
bar u u č e n j u s k l o n j e da o c e n i d a i m a i d r n g e p o z i t i v n e o s o b i n e : V e ć data
p o z i t i v n a ili n e g a t i v n a o c e n a i m a svoj o d j e k na ostale o c e n e koje se d o n o -
se. C e s t izvor grešaka je i naša s k l o n o s t da d n i g e o c e n j u j e m o p r e m a s e b i —
ako s m o sami uredni, lako o c e n j u j e m o druge kao neuredne; ako s m o sami
n e d o v o l j n o a m b i c i o z n i , d r u g e o c e n j u j e m o k a o preterano a m b i c i o z n e . j e d -
n a dalja t a k v a s i s t e m a t s k a g r e s k a koja s e javlja pri o p a ž a n j u d r u g i h o s o b a
jeste greška koja s e naziva m e t a f o r i č k o m generalizacijom, a sastoji se u
s k l o n o s t i da o p a ž e n e f i z i č k e o s o b i n e p r e n o s i m o i na o c e n j i v a n j e p s i h i č k i h
o s o b i n a ; d a za n e k o g a koji i m a g r u b u k o ž u s m a t r a m o da i m a i surova o s e -
ćanja; z a n e k o g a koji i m a n i s k o č e t o d a i m a i s l a b o razvijenu i n t e l i g e n c i j u
i slično. •
 PlTANjA I ZADACI

l v K o j e su tri velike grupe probjeina koje proučavn socijalna psihologija?

2. Sta se podrazumeva pod socijaimm opažarijem?
3. Po čeinu je o p a ž a n j e osoba slično opažanju fizičkih o b j e k a t a a p o č e m u sc
razlikuje o d njega?
4. Kalcve su karakteristike prve impresijc i kakvo ]e n j e n o dejštvo?
5. Sta p o d r a z u m e v a m o p o d stereotipijama?
6. Navedite, koristeći vlastito zapažanje, ria osiiovtv k o j i h podatalca o c e n j u j e -
m o osobine drugih.- • v
7. K.oje o d kaiakteristika o n o g a ko.opaža utiču; na. t a č n o s t naših ocena?
8. Sta je to halo-efeltat i koji-su drugi česti izvori p o g r c š n o g ocenjivanja dru-
gih osoba?

' Pojam i karakteristike

L i č n o s t , k a o š t o j e p o m c n u t o , najčešće p r i k a z u j e m o k o r i s t e ć i p o j a m crta.
K a d ž e l i m o d a u t v r d i m o i p o k a ž e m o o d n o s n e k o g d e l a s t a n o v n i š r v a ili n e -
k o g pojedinca prema različitim društvenim pitanjima, m i to r e d o v n o čini-
m o n a taj n a č i n Što u t v r d u j e m o k a k v e s t a v o v e i m a p r e r p a t i m p i t a n j i m a .
S t a v o v e b i s m o n a j j e d n o s t a v n i j e m o g h o d r e d i t i k a o s p r e m n o s t d a se bilo
pozitivnobilo negativno reaguje na odredene objelcte ili pojave. Z a o n o -
g a k o j e z a r a z o r u ž a n j e l c a ž e m o da i m a p o z i t i v a n s t a v p r e m a r a z o r u ž a n j u ,
a z a n e k o g a k o j e p r o t i v r a z o r u ž a n j a k a ž e m o da i m a n c g a t i v a n s t a v p r e m a
p i t a n j u r a z o r u ž a n j a . U p r a v o p o t o m e š t o u v e k o z n a č a v a j u d a 3i s m o z a n e -
š t o ili p r o t i v n e č e g a , r a z l i k u j u s e stavovi o d crta l i č n o s t i , a k o j e o b i č n o p o -
k a z u j u n a č i n k a k o s e n e k o p o n a š a (kao, na primer, c r t a m a r l j i v o s t i - d a je
n e k o o b i č n o m a r i j i v ; c t t a u r e d n o s t i -^da j e n e k o o b i č n o u r e d a n ) . O d crta
se s t a v o v i r a z l i k u j u i p o t o m e š t o su m a n j e opšti i j a v l j a j u s e u v e z i sa m a -
n j i m b r o j e m situacija n e g o Što se javljaju crte.

D a b i s m o p o t p u n i j e u p o z n a l i prirodu stava, treba i s t a ć i n e k e s u š t t n s k e k a -

r a k t e r i s t i k e s t a v o v a . P r v a takva karakteristika j e s t e d a s t a v o v i p r e d s t a v l j a -
j u d i s p o z i c i j e . T o z n a č i d a s t a v o v i i m a j u svoju f i z i o l o š k o - n e r v n u o s n o v u i
d a d o l a z e d o izražaja k a d s e t e f i z i o l o š k e o s n o v e a k t i v i i a j u , a t a k o j e o n d a

3<>4
k a d č o v e k d o d e u dodir sa p o j a v a m a p r e m a k o j i m a i m a stav. K a d se, n a pri-
irter, p o v e d e reč o razoruzanju, o n d a c e n e k o k o i m a p o z i t i v a n stav p r e m a
r a z o r u ž a n j u i z n e t i svoje mišljenje p r o t i v n a o r u i a n j a ; njegova če s e d i s p o z i -
cija, k a ž e m o , akuvirati. D r u g a j e karakteristilca stavova da s u s t e č e n e dis-
pozicije, S t a v o v i su formirani n a o s n o v u iskustva u t o k u života. Ljudi se n e
r a d a j u n i k a o socijalisti n i k a o a n t i s o c i j a l i s u , n e radaju se n i k a o rasisti ili
k a o antirasisti. O n i t o postaju, a p o s t a j u tako š t o se k o d njih formiraju o d -
r e d e n i stavovi, Treća je karakteristika š t o stavovi imaju direktivno dejst\'o,
a p o r e d toga č e s t o i dinamično dejstvo. D a i m a j u direktivno dejstvo, z n a -
či da p o k a z u j u da li j e n e k o z a n e š t o ili p r o t i v nečega. D a i m a j u d i n a m i č n o
d e j s t v o , o z n a č a v a da imaju za p o s l e d i c u d a p o j e d i n a c u skladu sa svojim sta-
v o m i deluje, p r e d u z i m a akcije. S t a v o v i su z a t o u većoj ili m a n j o j meri i p o -
k r e t a č k e s n a g e , motivi koji izazivaju p o s t u p k c . Stavovi, najzad predstavlja-
j u povezanost, integraciju, triju osnovnih mentalnih funkcija: saznajne,
e m o c i o n a l n e i voljne. S v e o v e tri f u n k c i j e d o l a z e d o izražaja u stavu. N e g a -
t i v a n s t a v p r e m a rasnoj diskriminaciji u k l j u č u j e odredena s a z n a n j a - da n e -
m a v i š i h i n i ž i h rasa, o d r e d e n a o s e ć a n j a — o s e ć a n j e nezadovoljstva kad u o č i -
m o d a p o s t o j i rasna d i s k r i m i n a c i j a , k a o i o d r e d e n e r e n d e n c i j e ka akciji —
p r e d u z i m a n j c o d r e d e n i h p o s r u p a k a p r o t i v r a s n e diskriminacije.

M o ž e s e g o v o r i t i o p e r s o n a l n i m ili l i č n i m s t a v o v i m a i o s o c i j a l n i m s t a v o -
v i m a . Personalni s t a v o \ T su k a r a k t e r i s t i č n i s a m o z a o d r e d e n o g p o j e d i n c a
i n e o d n o s e s e n a p o j a v e o d o p š t e d r u š t v e n e v a ž n o s t i . T a k a v lični stav je, na
p r i m e r , s t a v o d r e d e n e o s o b e p r e m a n e k o m s v o m prijatelju. T a k v i stavovi
s u o d i n t e r e s a z a p s i h o l o š k u a n a i i z u p o j e d i n e Ličnosti. S o c i j a l n a p s i h o l o -
g i j a i z u č a v a socijalne s t a v o v e , ro j e s t s t a v o v e p r e m a d r u š r v e n o v a ž n i m p o -
j a v a m a , a koji nisu k a r a k t e r i s t i č n i s a m o z a p o j e d i n c a n e g o k o j e n a l a z i m o
v i š e ili m a n j e i z r a ž e n e k o d s v i h iii k o d v e ć i n e članova n e k o g društva ili n e -
k e g r u p e , Socljalni stavovt su, n a p r i m e r , stavovi p r e m a p o j e d i n i m nacija-
m a ili p i t a n j u n a c i o n a l n o s t i u o p š t e , p r e m a p o j e d i n i m religijama ili pitanju
religije u o p š t e , p r e m a s i s t e m u obrazovfenja i vaspitanja, k a o i p r e m a r a z n i m
drugim društvenim problemima.

Predrasude k'ao vrsta stavova

S t a v o v e m o ž c m o raziikovati i p r e m a s t e p e n u njihove l o g i č k e z a s n o v a n o -
sti, p r e m a i n t e n z i t e t u e m o c i j a k o j e i m se p r i d r u ž u j u i p r e m a u p o r n o s t i k o -
j o m se održavaju, S t a v o v e koji n i s u z a s n o v a n i ni na k a k v i m Činjenicama ili

.365
 o p r a v d a n i m r a z l o z i m a , koji su redovno praćeni j a k i m e m o c i j a m a i k o j e j e
t e š k o m e n j a t i - n a z i v a m o predrasudama, P r e d r a s u d e m o g u bici p o z i t i v n e
ili n e g a t i v n e . N e g a t i v n i m predrasudama, ili p r e d r a s u d a m a u u ž e m s m i s l u ,
o z n a č a v a m o talcve p r e d r a s u d e koje uldjučuju n e g a d v a n o d n o s p r e m a o s o -
b a m a ili p o j a v a m a . A k o su to n e o s n o v a n i negativni stavovi p i e m a p o j e d i -
n i m n a r o d i m a , g o v o r i m o o e t n i č l d m predrasudama.
U p r a v o se u psihologiji posvečuje velika paznja izučavanju e t n i ć l d h 1 rasnih
p r e d r a s u d a . R a z l o g za to j c što takve predrasude v e o m a o t e z a v a j u o d n o s e
m e d u p o j e d i n c i m a i n a r o d i m a i siuže kao s r c d s t v o r a z v i j a n j a s u k o b a i n e -
p r i j a t e l j s t v a . Predstavljaju kršenje principa r a z u m n o s t i - jer se u p r k o s s v o -
joj n e t a č n o s t i i u p r k o s j a i d m razlozima protiv njih u p o r n o održavaju. O n e
z n a č e p o v r e d u principa pravednosti - j e r s e g m p a p r e m a kojoj postoje pred-
r a s u d e diskriminira i p r o g o n i . S u p r o t n e su i principu h u m a n o s t i - jer s e ne
p o š t u j e ljudsko d o s t o j a n s t v o p r o g o n j e n e manjine. P r e d r a s u d e p r e m a naro-
d i m a i e t n i č k i m g r u p a m a sastavni su d e o svakog n a c i o n a l i z m a . N a i a z i m o ih
v i š e iii m a n j e proširene i više ili manje i n t e n z i v n e u s v a k o m društvu.
D a s u p r e d r a s u d e t o l i k o proširene i postojane m o ž e se objasniti v i š e s t r u -
k i m i z v o r i m a p r e d r a s u d a , Vladajuća klasa pravda p r e d r a s u d a m a izrabljt-
vanje pojedinih naroda i grupa a istovremeno nastoji d a nezadovoljsh'o
e k s p l o a t i s a n e l d a s e v i a s t i t o g naroda prervori u n e t r p e l j i v o s t i neprijatelj-
stvo prema d r u g i m narodima i grupama. Ponavijani sukobi i suprotnosti
m e d u , često s u s e d n i m 1 srodnim, narodima dovode d o toga da predrasude
p o s t a j u d e o s h v a t a n j a v e U k o g dela stanovništva. R a z n e v r s t e t e š k o ć a i n e -
z a d o v o l j s t v a m o g u biti izvor predrasuda.
P r e d r a s u d e s e l a k o o b r a z u j u i šire jer postoji p o t r e b a ljudi da a g r e s i v n o s t
i z a z v a n u s p r e č a v a n j e m z a d o v o l j e n j a svojih želja ( f r u s t r a c i j o m ) i z r a z e 1 ta-
k o s e o s l o b o d e t e n z i j e . O v a s e a g r e s i v n o s t č e s t o n e upravlja na s t v a r n o g
u z r o č n s k a n e z a d o v o l j s t v a (jer.je to o p a s n o ili n e m o g u ć e ) n e g o se u s m e r a -
va - d e l o v a n j e m n a c i o n a l i s t i č k e propagande, tradicije i d r u g i h u z r o k a - na
o d r e đ e n e n a r o d e i g r u p e . O v a k v o objašnjenje n a s t a n k a p r e d r a s u d a naziva
s e frustracionom teorijom porelda p r e d r a s u d a ili t e o r i j o m traženja žrtve.

^ Dimenzije stavova
S t a v o v i se n e razlikuju s a m o p o t o m e što su p o z i t i v n i ili n e g a t i v n i , z a ili
p r o t i v , ili p r e m a t o m e š t o s u u vezi sa j e d n o m ili d r u g o m v r s t o m pojava.

.366
I pozitivni stavovi piema istoj pojavi, na primer, prema potrebi ukldanja
rasne diskriminacije3 raziikuju se kod različidh ljudi. Oni se mogu razliko-
vati po ekstremnosd, po svojoj snazi, po svojoj izrazitosti iii otvorenosti,
po'dosiednosti i po svom kognitivnom sadržaju. Po ekstremnosti se raz-
likuju jer mogu biti u različitom stepenu pozitivni kao što mogu biti i u
različitom stepenu negativni. Doslednost stavova pokazuje se u tome u
kojoj se meri primenjuju na sve slučajeve gde ih je moguće primeniti. Ne-
ko je, na primer, u načeiu za princip samoopredeljenja, ali niie za ostvare-
nje toga principa kad je reč o jednom određenom narodu. U takvom slu-
čaju je stav nedovoljno dosledan. Snaga stava pokazuje se u otpornosti i
prema podacima koji su u suprptnosti sa njegovim sadržajem. Izrazitost
ili otvorenost stava pokazuje nam da li se stavovi manje ili više spremno i
otvoreno manifestuju; mogu stavovi biti i veoma snažni a da se ipakjasno
ne izražavaju. * "

Pomenute razlike u stavovima naživamo dimenzijama stavova, to jest ta-

kvim osobinama koje mogu biti izražene u većem ili manjem stepenu.

S t a v p r e m a istoj pojavi m o ž e k o d različitih Ijudi d a se v e z u j e u z različite

i d e j e i s a d r ž a j e . N e k o je, na primer, z a s o c i j a l i z a m p r v e n s t v e n o z a t o Što je
u v e r e n d a s e s a m o u s o c i j a l i s t i č k o m s i s t e m u m o g u p o t p u n o otkloniti n e -
m a š t i n a i b e d a , drugi j e za s o c i j a l i z a m u p r v o m r e d u z b o g t o g a što smatra
d a j e s o c i j a l i z a m j e d i n o društveno u r e d e n j e u k o m e se m o g u d o s l e d n o ostva-
riti d e m o k r a t s k i o d n o s i , a treći p r v e n s t v e n o jer j e u v e r e n d a socijalistički
d r u š t v e n i s i s t e m o m o g u ć a v a p u n i r a z v i t a k ličnosti.

l a k o s e p o j a m stava relativno k a s n o p o č e o d a koristi u objasnjavanju p o -

n a š a n j a ljudi, korišćenje p o j m a stava n a g l o s e proširiio a proučavanje s t a -
v o v a n a g l o razvilo. P r o u č a v a n j e s o c i j a l n i h s t a v o v a d a n a s j e j e d a n o d najvi-
še proučavanih problema socijalne psihologije, a prema n e k i m autorima i
c e n t r a i n i p r o b l e m socijaine p s i h o i o g i j e , M n o g o b r o j n a istraživanja p o s i e d -
n j i h 4 0 g o d i n a pružila s u m n o g a s a z n a n j a o karakteristikama, poreklu, d e -
l o v a n j u , f u n k c i j i , m e n j a n j u i m o g u ć n o s t i m a ispitivanja stavova.

Formiranje stavova
Istraživanja o poreklu stavova pokazala su da obrazovanje stavova zavisi od
velikog broja razlicitih faktora. Sve ove faktore mogli bismo svrstati u tri
kategorije. Prvu kategoriju s v i h f a k t o r a čini g r u p a kojoj p o j e d i n a c p r i p a -
d a i shvatanja karakreristična za ru g r u p u . K a k v e č c sravove p o j c d i n a c i m a -
ti p r e m a različitim p o j a v a m a , zavisi pre svega o d toga ltojoj g m p i p r i p a -
d a i kakvi se stavovi u toj g r u p i z a s t u p a j u . N a r o č i t o v a ž n u u l o g u i m a j u
p o r o d i c a i shvatanja u p o r o d i c i , nacija ili nacionalna kultura i k i a s n a pri-
p a d n o s t . Ispitivanja p o k a z u j u d a postoji siičnost stavova i z m e d u roditelja
i d e c e , k a o što postoji i sLicnost u s t a v o v i m a i z m e d u m n o g i h p r i p a d n i k a
iste nacije i pripadnika iste klase. ,-

Drugu l<ategoriju faktora o d k o j i h zavisi formiranje stavova č i n e lično is-

lcustvo i I t i f o r m a e i j e o p o j a v a m a p r e m a k o j i m a p o s t o j i stav. I a k o naši s t a -
v o v i u velikoj meri zavise o d n a š i h potreba, želja i interesa, i o b j e k t i v n a sa-
z n a n j a o p o j a v a m a i m a j u uticaj na t o kakav će stav n e k o i m a t i p r e m a t i m
p o j a v a m a . U p r i l o g s h v a t a n j u da i i n f o r m a c i j e i m a j u z n a č a j a n uticaj u f o r -
m i r a n j u stavova govori i m n o g i m istraživanjima p o t v r d c n a teorija p o z n a -
ta p o d n a z i v o m teorija kognitivne neusklađenosti ili l c o g n i t i v n e diso-
nancije. Prema toj teoriji Ijudi n e s k l a d i z m e d u saznanja osećaju k a o izrazitu
n e u g o d n o s t i uočeni nesklad i h disonancija deluje kao motiv, pokreće n a
t o d a se neskiad o t k l o n i . I a k o t a k v o nastojanje n e d o v o d i u v e k d o p r e o v l a -
d a v a n j a o b j e k t i v n o v r e d n i j i h č i n j e n i c a , i p a k se to č e s t o dešava. D o g a đ a s e
d o d u š e m n o g o p u t a d a se n o v a s a z n a n j a lcoja n i s u u s k l a d u sa s t a v o v i m a
koji o d ranije p o s t o j e p o t i s k u j u i z svesti, da i m s e pridaje m a n j i z n a č a j ili
d a s e t u m a č e tako da bi se u s k l a d i l e sa ranijim s t a v o v i m a . A l i to č e s t o i n e
u s p e v a i n o v e činjenice d o v o d e . d o n o v i h stavova.

T r e ć u kategoriju faktora č i n e m o t i v i i c r t e l i č n o s t i p o j e d i n c a . S a s v i m j e
s i g u r n o da potrebe p o j e d i n c a i m o g u ć n o s t i da ih zadovolji imaju v a ž n u u l o -
g u u formiranju stavova. P r e m a d r u š t \ r e n o m s i s t e m u u k o m e d o b r o ž i v i m o
v e r o v a t n o j e d a ć e m o i m a t i p o z i t i v a n stav, a p r e m a d r u š t v e n i m u s t a n o v a -
m a k o j e sprečavaju z a d o v o l j e n j e n a š i h želja i ambicija v e r o v a t n o j e d a ć e -
m o i m a t i negativan stav. P s i h o l o š k a istrazivanja p o k a z u j u d a i trajne k a -
rakteristike iičnosti, struktura p o j e d i n e ličnosti, i m a j u značaja u f o r m i r a n j u
stavova. P r e m a n a v e d e n o m istraživanju A d o r n a i n j e g o v i h s a r a d n i k a i z r a -
z i t u s k l o n o s t da p r i h v a t e a n t i d e m o k r a t s k a s h v a t a n j a \ s t a v o v e p o k a z u j u
o s o b e k o d kojih kao trajne karakteristike iičnosti n a l a z i m o i z r a z i t o p o š t o -
v a n j e autoriteta i vlasti, n a g o m i l a n u agresivnost, s k l o n o s t k o n f o r m i z m u i
n e k e d r u g e o s o b i n e , A d o r n o t a k v e l i č n o s t i naziva a u t o r i t a r n i m i i č n o s t i m a
i m o g a o je utvrditi da jc m e đ u p r i s t a l i c a m a fašističkih i d c o i o g i j a v e l i k i broj
t a k v i h ličnosti.
 Delovanje stavova
Stavovi deluju nanaše opažanje, pamćenje, mišljenje, kao i na naše po-
stupke. Mi pokazujemo sldonost da stvari opažamo i tumačimo u skladu
sa našim stavovima. Neko ko ima pozitivan stav prema pripadnicima ne-
ke nacije opaža pre svega ono što je kod pripadnika te nacije pozitivno i
spreman je da sve što pripadnici te nacije cme opaža kao dobro i vredno.
To potvrđuje i spomenuto ispitivanje dveju grupa studenata izvršeno u
S A D - jedne koja je bila orijentisana prosovjetski i jedne koja je bila ori-
jentisana antisovjetski - koje je.pokazalo da su obe grupe zapamtile iste sa-
držaje u razliĆitom obimu, a u zavisnosd od njihovog stava.

A pre svega stavovi utiču na naše akcije; Pozidvan stav prema principu sa-
moupravljanja izaziva naše zaiaganje da se samoupravljanje što dosledni-
je sprovodi a negadvan stav mnoge postupke kojima se koči i sprečava raz-
vijanje samoupravljanja. Upravo zbog toga što stavovi utiču na naše postupke
utvrdivanjem stavova moguće je predvidati ponašanje ljudi. To je poseban
razlog što se vrše mnoga ispitivanja o tomc kakve stavove pripadnici pojc-
dinih grupa stanovmštva imaju prema različitim društvenim pojavama.

Menjanje stavova

Stavovi se, uopšte uzev, dosta teško menjaju, A naročito teško se menjaju
predrasude. Izmedu ostalih uzroka da se stavovi ne menjaju ni brzo ni la-
ko jesu selektivni karakter našeg opažanja i osećanja, izazvan postojećim
stavovima a koji se sastoji u sklonosti da pre opažamo ono što je u skladu
sa našim stavovima i da sc pre svega toga sećamo; zatim namerno izbega-
vanje da se upoznamo sa podacima i Činjenicama koje su u suprotnosti sa
našim stavovima; potom želja ljudi da njihovi stavovi budu u skladu sa sta-
vovima grupe kojoj pripadaju; i najžad'korišćenje različirih odbrambenih
mehanizama da bismo umanjili vrednost podataka koji su u suprotnosti sa
našim stavovima.

Najvažniji uzrok što se stavovi, a posebno predrasude, teško menjaju jeste

njihov fnnkcionalni karakter. Stavovi služe kao fiksirani standardi koji
 omogućavaju da ocenjujemo ra-zličite i brojne situacije na pojave. Cesto
služe za zadovoljenje raznih želja i fnotiva - za prihvaćenosću od sredine,
za samopoštovanjem. Predrasude ćesto predstavljaju naćin ispoljavanja po^
tisnute i nagomilane agresivnosri, a mnogo puta služe i za zadovoljenje dru-
štveno neprihvaćenih i osuđivanih impuisa i žeija.

Kako Ijudi često koriste različite odbrambene mehanizme da bi zadržali

svoje stavove i postupke u sldadu sa njima, pokazuju psihološka istraživa-
nja o tome kako se pušači odnose prema obaveštenjima o štetnosti puše-
nja i opasnosti od raka usled pušenja, Oni ili nipodaštavaju i negiraju ta-
kve informacije, navodeći da.su svi podaci o tome da pušenje izaziva rak
nesigurni i bez vrednosti; ili vrše izolovanje podataka, navodeći da to važi
za neke kategorije ljudi ali za onu kategoriju u koju se oni ubrajaju ne va-
ži; ili poj^čavajući svoj pozitivan stavprema pušenju traženjem novih raz-
loga da i dalje postupaju onako lcako su dotada (navodeći, na primeiv da je
pušenje veliko zadovoljstvo, da smiruje čoveka kad je napregnut i uzbuden
i slično).

Iako se teško menjaju, to ipak ne znači da se stavovi ne mogu promeniti.

Promenu stava mogu izazvati ili joj pomoći razliciti momenti; u načelu
oni isti faktori koji izazivaju formiranje stavova. Promenu stava može iza-
zvati prelazaki2 jedne grupe u drugu grupu sa drugačijim stavovima. Ako
dodemo iz sela u grad, verovatno je da ćemo napustiti mnoga shvatanja i
sravove karakreristične za seosku sredinu i prihvatiri takve koji postoje u
gradu. Promenu može izazvati i promena lične situacije; na primer prizna-
nje koje nam pruža društvo u kome živimo, a prema'čijem društvenom ure-
denju smo imali negativan stav ublažiće taj negativan stav ili čak prome-
niti ga u pozitivan stav. Važan izvor promena su i obaveštenja o pojavama
prema kojima imamo stav; upoznavanje sa podacima o tome kakve bi ka-
tastrofalne posiedice imao atomski rat uticalo je na mnoge da zauzmu po-
zidvan srav prema razoružanju.
Poslednjih su godina vršena mnoga istraživanja o tome koji od različitil i
posebnih uslova pomažu da informacije koje se daju utiču na to da h će de-
lovanje tih informacija biti veće ili manje. Ova su ispitivanja pokazala, me-
du ostalima, daje stepen promenestava izazvan nelcim saopštenjem obr-
nuto srazmeran ekstremnosti stava (čim je stav ekstremniji tim je uticaj
saopštenja na promenu manji); da autoritet onoga koji iznosi podarke, kao
i privlačnost njegove ličnosti znatno doprinose delovanju informacija; da

.370
će veći uticaj imati informacija osobe koju ocenjujemo da pripada grupi
kojoj i mi sami pripadamo; da će se lakše menjati stavovi ako se primeti da
te stavove menjaju i drugi; da je dvostrana informacija - u kojoj se iznose
argumenti i za i protiv nekog stava - uticajnija kod obrazovanijih, kao i u
slučaju kad su ijudi izloženi kasnije suprotnim podacima; da je bolje osta-
viti one koji primaju saopštenja da sami izvedu zaključak— aE pod uslo-
vom da izneseni podaci jasno ukazuju na opravdanost promene koja seže-
li izazvati; da suviše naglašene opasnosti i pretnje imaju često manji efekat
nego blaže i opreznije označene opasnosti; da kod onih koji imaju ekstrem-
ne stavove te stavove možemo lakže izmeniti zalaganjem za biaže prome-
ne nego za potpune promene u stavu, U svojim istraživanjima socijalni psi-
holozi ukazali su i na mnoge druge momente koji uticu na veću ili manju
uspešnost ubedivanja ili persuazije.

Propaganda
Ova se saznanja koriste pri delatnosti koju nazivamo propagandom. Na-
ziv potiče od latinske reči propagare, koja znači širiti nesto, a pre svega ši-
riti vesti, odredena shvatanja i ideje. Medutim, smisao propagande nije da
se samo šire odredene ideje. Osnovni je njen cilj da se izazove odredena
akcija kod onih kojima se obraća. Zato je tačnije odredenje pojma propa-
gande sistematsko nastojanje da se formiraju odredeni stavovi kod po-
jedinaca i grupa a radi toga dabi se kontrolisala njihova. akcija. Kad je cilj
propagande uspešnija prodaja neke robe, govori se o reklami.
D a bi propaganda bila uspešna, potrebno je osigurati obraćanje pažnje, vo-
diti računa o karakteristikama onih kojima je namenjena, a pre svega iza-
zvati spremnost da se prihvate propagirane ideje. To se postiže - glavnim
postupkom pri propagandi - povezivanjem propagiranih stavova sa neldm
željama i težnjama publike kojoj se obraća - vrlo često sa težnjom za imo-
vinom, za zdravljem, sa seksualnim motivom, motivom za važenjein.

Veliki je broj raznih postupaka, tehnika, koje koristi propaganda. Često

su korišćene: isticanje nekih ldeja, izbor odredenih sadržaja, uporno pona-
vljanje odredenih tvrdnji, ali i isključivanje i izmišljanje podataka. Vrlo če-
sto upotrebljavaju propagandisti neopravdano hvaljenje onog za šta se za-
lažu - označavajući ga naprednim, pozitivnim, demokratskim, kao i
neopravdano osudivanje navodeći da je ono sa čime se ne slažu - nazadno,
štetno, rdavo.
 Propaganda može biti veoma uticajna, lako nije coliko moćna kako pone-
kad izglecla - a posebno to nije kad ne predstavlja jedini izvor informacija.

Javno mnjenje
Stavovi su sastavni deo javnog mnjenja i!i javnog mišljenja. Pod tim poj-
mom podrazumevamo stavove i shvatanja stanovništva ili dela stanovni-
štva o pojedinim dmštveno važnim pitanjima. Ja\mo mnjenje, naglašavaju
Stručnjaci, ne obuhvata samo stavove nego i shvatanja ili mišljenja, Raz-
Lika izmcdu stava i shvatanja je u tome što su shvatanja ili mišljenja manje
opšta, manje čvrsta i manje trajna. Mi govorimo o stavu prerna demokrati-
ji, a o mišljenju kako se demokratija u odredenom periodu ostvaruje u od-
redenoj zemlji. Mi imamo stav o sistemu školovanja, a mišljenje o nekom
zakonu kojim se rešava sistem školovanja. Kad ispitujemo javno mnjenje,
mi redovno ispitujemo ne samo stavovc nego i mišljcnje.

Formiranje javnog mnjenja u načelu zavisi od istih činilaca koje smo po-
mcnuli govoreći o formiranju stavova. Posebnu uiogu u stvaranju javnog
mnjenja stanovništva imaju masovnasredstvakomunikacije- novine, ra-
dio, televizija..I o delovanju ovih sredstava postoji danas veliki broj ispiti-
vanja. Mnoga od njih ukazuju da dek>vanje tih sred'stava nije samo nepo-
sredno, to jest ne samo usled toga što se novine čitaju, radio sluša ili
televizijski programgleda, nego i posredno. Ostvaruje sc i na taj način što
pojeainci koji su neposredno primili ta saopštenja prenose njihov sadržaj
na osobe sa kojima dolaze u dodir. Prema shvatanju mnogih autora ova-
kvo, kako ga orii nazivaju dvostepeno, delovanje preko pojedinaca Icoji su
aktivni, živahni, lako stupaju u kontakt i dobro se izražavuju, deLovanje ma-
sovnih sredstava komunikacija veće je nego što je njihovim neposrednim
primanjem.

Ispitivanje stavova ijavnog mnjenja

P o s t o j i veliki b r o j različitih p o s t u p a k a koji ee p r i m c n j u j u u i s p i t i v a n j u stavova i u t v r d i v a -
n j u k o j e i kakve stavove i m a j u p o j e d i n c i i p o j e d i n e gTupc. Niijsirc korisćeni p o s t u p c i su
upitnikiintervju. Aii p o š t o su d o s t a n e s i g i j r n i p o d a c i koji se tako dobijaju, traženi su i
d r u g i p o s t u p c i z a ispitivanje scavova. J e d a n o d takvilt p o s t u p a k a koji jc p o u z d a n i j i j e s t c

.372
postupak koji se naziva skalom za roercnje stavova. Postoji vise vrsta takvih skala. Kod
svih se zahteva od ispitaiiika da se izjasne o odredenim h'rdnjama izabranim na osnovu
prethodnog ispitivanja.
N a v o d i m o n e k e oci talcvih t v r d n j i iz j e d n e skaie z a m e r e n j e stavova tcojom se i s p i a i j e stav
prema ratu.
( 1 . 3 ) N c k a z e m l j a n e m o ž e da n a p r e d u j c a k o n e m a n a c i o n a i n e č a s t i , a rac j e j e d i n o sred-
s t v o d a se ta č a s t o ć u v a .

( 2 , 5 ) K a d se r a t o b j a v i , m i sv't u e b a d a se p r i j a v i m o z a r a t

( 5 , 2 ) R a t o v i su j e d i n o o n d a o p r a v d a n i k a d se p r e d u z u n a j u radt o d h r a n e slabijih n a r o d a .
( 8 . 4 ) N e p o š t o v a n j e I j u d s k o g i i v o t a i p r a v a , a to i m a , m o u. s v a k o m r a t u , u?,rok j e zločina i
n j i h o v o g porasta u drušrvu.

( 1 0 , 6 ) S v i n a r o d i bi t r e b a i o b e z o d l a g a n j a d a se r a z o r u ž a j u ,

I s p i t a n i c i t r e b a d a o z n a č c sa k o j i m a se o d t v r d n j i — a i m a i h o b i č n o o k o 2 0 - slažu. S v a -
lca t v r d n j a i m a s v o j u r a č u n s l u u r v r d e n u v r e d n o s t , koja se k r e č e o d 1 d o 11. K o n s t a t o v a -
n j e m k o j e t v r d n j e p o j e d i n a c p r i h v a t a u m o g u c n o s d s m o d a o d r e d i m o d a li j e s t a v p o z i t i -
v a n ili n e g a t i v a n i u k o m j c to s t e p e n u . S k a l c s l i č n e o v i m a n a z i v a j u s c i n t e r v a l n i m ili
s k a l a m a T c r s t o n o v o g t i p a , a p o s t o j e i d r u g e vrste s k a k . Sve su o n e k o n s t r u i s a n e na o d -
r e d e n n a č i n , č e s t o v e o m a s l o z e n i d u g o t r a j a n ; n a o d r c d e n i n a č i n se sa n j i m a vrsi i s p i d v a -
n j e i n a u t v r d e n n a c t n se o c e n j u j u r e z u l t a t i .

J o š č e š ć e o e g o s t a v o v i p r e m a p o j e d i n i m o p s t i r n p i t a n j i m a i s p i t u j c se j a v n o m n j e n j e 0 p o -
j c d i n i m s a v r e m c n i m drustvenim p r o b l e m i m a . U m n o g i m zcmljama postoje danas po-
s e b n e u s t a n o v e k o j e s e bave i s p i t i v a n j e m j a v n o g m n j e n j a . J e d n a o d p r v i h takvih u s t a n o -
v a j e p o z n a t i G a l u p o v i n s t i t u t z a i s p i t i v a n j e j a v n o g m n j e n j a , O v e i n s t i t u c i j e k o r i s t e pri
i s p i r i v a n j u j a v n o g m n j e n j a r e d o v n o p o s e b n u lica k o j a n a o s n o v u i z r a d e n i h u p i t n i k a r a z -
g o v a r a j u sa p o j e d i n c i m a , a k o j i p r e d s t a v f j a j u u z o r a k i z s t a n o v n i š r v a čije se j a v n o m n j e n j e
p r e m a n e k o m p i t a n j u i s p i t u j e . C i t a v s e p o s t u p a k o b i č n o n a z i v a a n k c t i r a n j e i n . D a bi o v a -
k v o i s p i t i v a n j e i m a l o v r e d n o s t i , n e o p h o d n o j e d a su i n s t r u m e n t i ( u p t t n i c i ) p r a v t l n o k o n -
s r r u i s a n i , d a j e i s p i t i v a n j e i s p r a v n o s p r o v e d e n o , d a j e t s p i t a n o d o v o l j n o p o j e d i n a c a koji
z a i s t a r e p r e z e n t u j u d c o s c a n o v n i s t v a čije se m i š l j e n j e ž e l i u m d i t i . D o s t a veliki b r o j ispi-
t i v a n j a , m e d u t i m , n c z a d o v o l j a v a sve o v c z a h t e v e i z a t o n e m a n i k a k v u Lli i m a sasvim m a -
]u v r e d n o s t , i a k o se č c s t o p r i k a z u j e k a o i s p i t i v a n j e stavova ili j a v n o g m n j e n j a .

PlTANJA I ZADACI
1. N a v e d i t e definiciju i karakteristike p o j m a stava.
, 2 . K a k v a j e razlika izmedu ličnih i socijalnih stavova?
3. N a v e d i t e n e k o l i k p pojava p r c m a k o j i m vi i vaši drugovi i m a t e izraženije
socijalne stavove, t ;
4..ICojii;Vrstu stavova tiazivamo p r e d r a s u d a m a ?

.373
 5. Više je izvora predrasuda; navedite nekoliko.
6. Kako frustraciona tcorija objašnjava poreklo predrasuda?
7. Navedite dimenzije stavova i šta pojedine od njih označavaju.
8. Koja su tri opšta faktora koji neposredno utiču na fonniranje socijainih
• stavova? _ .
9. Navedite primere z a u t i c a j socijalnih stavova na pojedine psihičke funkcije.
10. Koji je prakdčni razlog ispitivanju socijalnih stavova?
- l l . U čemu je funkeionainost stavpva i predrasuda?
12. ICoja sc tri odbrambena- m e h a n i z m a česro 'kdristc da bi se zadržali stavovj?
aurij^ stavova.
{ l4, Šta'sepođra'zurite^ .; - : ' v• r
15: Kai koji.se način nastojiizazvati spreninosi za prihvatanje sadržaja koji se
propagandom žele narnetnuti? ;
16. ^ e ^ h , | ) ^ e . . p r o p a g a n d e ; p o z n a j e t e ?
17. Pokažitema' riekolikb: primera : elcbnomske^ptopagaiide, na -televiziji ili ra-

1 8 i ; K ^ a ; j e : r a ^ ^ ' ' i ž m e d u stavova i'mišljenja' : (shvatanja)?;

19, ( Na.koji s s način osu^aruje delpyanje m;aspvnih sredstava komunikacija?
20. Navedite rielće od posmpak^.koji se koriste za jšpitivanje sravova.
21..Kako š e i s p i t u j e j a v n o m n j e n j e i kojeuslove talcvo ispirivanjerreba d a za-
dovdlji? :' * " • • : . - ••: ''•••••

Ponašanje u grupi
Proučavanjegrupa igrupnogponašanja
Svi p r i p a d a m o v e ć e m broju različitih g r u p a . O d r o đ e n j a članovi s m o p o -
rodice, p o s t a j e m o z a t i m Članovi g r u p e vršnjaka, p a razreda u školi koju p o -
s e ć u j e m o , bračne z a j e d n i c e i p o r o d i c e koju o s n i v a m o , r a d n e jedinice u u s t a -
n o v i u kojoj r a d i m o , r a z n i h p o l i t i č k i h i s t r u č n i h o r g a n i z a c i j a , l o k a l n e
z a j e d n i c e u kojoj b o r a v i m o , nacije kojoj p r i p a d a m o , Idase ili sloja u k o j e
n a s j e m o g u ć e uvrstjti p r e m a n a š e m s o c i j a l n o - e k o n o m s k o m p o l o ž a j u , d r -
ž a v e u kojoj ž i v i m o . S v e o v e v e ć e ili m a n j e z a j e d n i c e u t i č u i j e d n a n a d r u -
g u k a o i na p o j e d i n c e koji su n j i h o v i članovi. N e k e o d njih i m a j u z n a č a j a n
uticaj i na o s t a l e g r u p e i n a p o j e d i n c c . T a k v e su p r e s v e g a p o r o d i c a u k o j o j

.374
s m o o d r a s l i , nacija i n a c i o n a l n a kultura kojoj p r i p a d a m o i ldasa u koju s e
s v r s t a v a m o , U i z l a g a n j u o razvitku ličnosti p o k u š a l i s m o d a u k a ž e m o na
uticaj ovih grupa na razvitakličnosti.

Ali p r i p a d n o s t r a z h č i t i m g r u p a m a izaziva i oblike ponasanja koji se ja-

vljaju s a m o u grupi i kojih van g r u p e n e m a . S t r u č n j a c i z a p o j e d i n e dru-
š t v e n e n a u k e , z a i n t e r e s o v a n i za pojave g r u p n o g ž i v o t a , iznosili su svoja raz-
m a t r a n j a i o b j a š n j e n j a r a z l i č i d h m o m e n a t a u v e z i sa g r u p a m a i g r u p n i m
p o n a š a n j e m . P o s i e d n j i h g o d i n a izučavaju vrlo ž i v o i p s i h o l o z i g r u p n o p o -
n a š a n j e . U t o m i z u č a v a n j u koriste r e d o v n o e m p i r i j s k o , a v r l o č e s t o i eks-
p e r i m e n t a l n o p r o u č a v a n j e . D v a su o s n o v n a p o s t u p k a koja s e koriste u pro-
učavanju m a l i h grupa — neposredno posmatranje ponasanja pripadnika
grupa i korišćenje sociometrijskogpostupka.

Pojam grupe i vrste grupa

P o d g r u p o m , u n a j š i r e m smislu, p o d r a z u m e v a m o v e ć i iii m a n j i broj p o j e -
d i n a c a koji i m a j u n e k u zajedniČkukkarakteristiku/.U t o m s m i s l u g r u p a j e i
klasa, i nacija, i d r ž a v n a z a j e d n i c a , k a o i p o r o d i c a ili k r u g prijatelja ili p u -
b l i k a n a n e k o j priredbi. J a s n o da i z m e d u tih različitih vrsta g r u p a postoje
v e l i k e r a z l i k e . T o n i s u s a m o razlike p o broju članova g r u p e - p o č e m u b i -
s m o i h m o g l i p o d e l i t i u v e l i k e i m a l e g r u p e - n e g o su t o r a z l i k e i s o b z i -
r o m na s t e p e n povezanosti m e d u pripadnicima neke grupe.

A k o j e ta p o v e z a n o s t v e o m a m a l a i ako n e m a n i k a k v e o r g a n i z a c i j e u gru-
pi, g o v o r i m o o m n o š t v u ili a g r e g a t u . M n o š t v o m o ž e biti i s a m o prosto pri-
v r e m e n o p r i s u s t v o v e ć e g broja ljudi, kao što n a p r i m e r m n o š t v o čine svi
o n i koji s e n a l a z e u o d r e d e n o m trenutku na ž e l e z n i č k o j s t a n i c i . K a d k o d
t a k v o g m n o š t v a p o s t o j i j e d a n zajedniČki - j a s n o i z r a ž e n cilj n j i h o v o g pri-
s u s t v a - g o v o r i m o o p u b i i c i , k a o š t o je, na primer, g r u p a o s o b a koja prisu-
stvuje n e k o m k o n c e r t u . A k o j e m n o š t v o aktivnije n e g o što j e publika a u č e -
snici u afektivnom stanju i njihovo ponašanje odstupa o d normalnog
( u o b i č a j c n o g ) i d r u š t v e n i m n o r m a m a regulisanog — ćesto se govori o masi.

Kad s u medutim, u malim grupama veze medu članovima mnogostruke,

r e d o v n o i c m o c i o n a l n e , g r u p e se nazivaju primarnimgrupama. P r i m a r n e
g r u p c s u , n a p r i m e r , p o r o d i c a ili k r u g prijatelja, ili radna j e d i n i c a . I m a l e
g r u p e u k o j i m a ne p o s t o j i izrazita e m o c i o n a l n a p o v e z a n o s t m e d u pripad-
n i c i m a g r u p e , k a o i sve velike g r u p e , n a z i v a j u s e j e d n i m l m e n o m s e k u n -
darnim grupama.

M a l e g r u p e m o g u se p o d e l i t i i p r e m a t o m e d a li j e u n a p r e d u t v r d e n s i s t e m
o d n o s a koji ć e postojati u g r u p a m a , ili se tek taj s i s t e m stvara u t o k u d e l o -
vanja g r u p e , P r v e se nazivaju formalnim a d r u g e neformalnim g r u p a m a .
V e ć i broj u s i s t e m p o v e z a n i h m a n j i h g r u p a n a z t v a s e u s t r u č n o j iiteraturi
o r g a n i z a c i j o m , k a o š t o je, n a primer, v o j s k a ili n e k a v e ć a u s t a n o v a ,

U k r a t k o m p r e g l e d u koji se o v d e daje biće reči o i n a l o j g r u p i , to jest o g r u -

pi k o j a s e sastoji o d o g r a n i č e n o g broja p o j e d i n a c a m e d u k o j i m a postoji m e -
đ u s o b n i uticaj i koji s t o j e u o d r e d e n i m m e d u s o b n i m o d n o s i m a . M a l a s e
grupa p o o v i m karakteristikama i.defmiše k a o socijalna jedinica koju čine
o g r a n i č e n i broj p o j e d i n a c a , a sa o d r e đ e n o m s t r u k t u r o m i o d r e d e n i m n o r -
m a m a ponašanja.

I z danas rezultatima već bogate ptohlematike istraživanja malih grupa p o -

m e n u ć e m o uiu-atko n e k e p o d a t k e o strukturi i r u k o v o d e n j u , g r u p n i m n o r -
m a m a i k o n f o r m i r a n j u g r u p n i m . n o r m a m a , i o u s l o v i m a e f i k a s n o s t i takvih
grupa.

Strukfura grupe
G r u p e p o s t o j e radi ostvarenja o d r e d e n i h z a j e d n i č k i h ciijeva č k n o v a g r u p e .
R a d e ć i n a ostvarivanju tih ciljeva, članovi. g r u p e s u u m e đ u s o b n o m kontalc-
t u , m e đ u s o b n o saraduju. A k t i v n o s t i j e d n i h d o p u n j a v a j u s e a k t i v n o s t i m a
d r u g i h i vlše ili m a n j e u z a j a m n o zavise. U t o k u d e l o v a n j a g r u p e članovi d o -
bijaju o d r e d e n e p o l o ž a j e i o d r e d e n e u l o g e koji s e sve v i š e učvrsćuju. T a k o
g r u p a p o s l e i z v e s n o g v r e m e n a predstavlja j e d a n v i š e ili m a n j e ustaljen si-
stem položaja i uloga i međusobnih odnosa. U njoj s e stvara hijerarhija
statusa i uloga. N e k i članovi i m a j u važniji p o l o ž a j 1 uticaj i više su c e n j e -
n i a d r u g i i m a j u m a n j i uticaj i m a n j u v a ž n o s t u d e l o v a n j u g r u p e , O v a -
k a v s t a b i l i z o v a n i . s i s t e m o d n o s a m e d u č l a n o v i m a g r u p e n a z i v a se s t r u k -
turorn gi upe.

S t r u k t u r a g r u p e o g l e d a se pre s v e g a u h i j e r a r h i j i p o l o ž a j a , ali i u t o m e k a -
kvi k o n t a k t i i u kojoj m e r i p o s t o j e m e d u č l a n o v i m a g r u p e , kakvi su o d n o -
si - p r e s v e g a lični - m e đ u č l a n o v i m a g r u p e i k a k a v j e n a č i n r u k o v o d e n j a
g r u p o m . S t r u k t u r a g r u p e u t i č e na k o h e z i v n o s t ili j e d i n s t v o ( m o r a i ) g r u p e t
na z a d o v o l j s t v o p o s l o m koji članovi obavljaju^ kao i na e f i k a s n o s t ili u s p e -
š n o s t u o s r v a r i v a n j u z a d a t a k a radi kojih j e g r u p a f o r m i r a n a i p o s t o j i .

EsKadrila A Eskadrila B

Slika 48. - S o c i o g r a m i dvc lctačke eskadrilc

M i m o ž e m o relativno b r z o utvrditi p o m o ć u s o c i o m e t r i j s k e a n a l i z e kakvi su

m e d u s o b n i o d n o s i u m a l o j g r u p i . U s v o m najprostijem o b l i k u s o c i o m e t r i j -
s k i p o s t u p a k s e s a s t o j i u o d g o v a r a n j u svih ćlanova g r u p e n a p i t a n j e sa koji-
m a o d č l a n o v a g r u p e bi najviše voleli d a obavljaju n e k u o d r e d e n u a k t i v n o s t
a sa k o j i m a bi to n a j m a n j e voleli. N a o s n o v u o d g o v o r a na takva pitanja, m o -
ž e m o z a k l j u č i t i o o d n o s i m a u grupi, a ove o d n o s e m o ž e m o i grafički prika-
z a t i p o m o ć u sociograma. P r i m e r i s o c i o g r a m a dati su u slici 4 8 . T o su s o c i -
o g r a m t d v e letaćke eskadrile, često prikazivani u literaturi, K r u g o v i prilcazuju
p o j e d i n e č l a n o v c . K r u g o v i sa s l o v i m a K označavaju k o m a n d a n t e eskadrila,
k r u g o v i sa s l o v i m a ZK z a m e n i k e k o m a n d a n a t a , a k r u g o v i sa b r o j e v i m a o d
1 d o 1 7 - s e d a m n a e s t o s t a l i h članova g r u p e . P u n e linije sa s t r e l i c a m a p o -
k a z u j u k o j e p o j e d i n c e k o j i čianovi biraju k a o n a j o m i l j e n i j e , a l i n i j e sa tać-
k a m a i s t r e l i c a m a o n e z a k o j e izjavijuju d a ih n a j m a n j e v o l e . I z prikazanth
s o c i o g r a m a v i d i m o da j e k o m a n d a n t eskadrile A d o b i o n a j v e ć i broj izbora,
a d o s t a v e l i k i broj i n j e g o v z a m e n i k I z s o c i o g r a m a B s e v i d i d a k o m a n d a n t
n i j e d o b i o ni j e d a n p o z i t i v a n izbor 7 a da je i z a m e n i k a v e l i k i broj o z n a č i o
k a o o s o b u koju n a j m a n j e voli. S o c i o g r a m i pokazuju da su o d n o s i u eskadri-
li A d o b r i a o d n o s i u eskadrili B slabi. G r u p a A je k o h e z i v n i j a , k a o što je i
- p r e m a d r u g i m p o d a c i m a - efikasnija n e g o grupa B.
Ispitivanje o v i m p o s t u p k o m i izrada s o c i o g r a m a m o ž e sc koristiti u različi-
t i m g r u p a m a , na p r i m e r z a utvrđivanje o d n o s a u n e k o m razrednom kolekti-
vu. N a o s n o v u dobivenih podataka m o g u se o b i č n o i preduzimati odredene
m e r e da s e stanje u grupi, ako nije dobro, popravi.

Vrste struktura
M o g u ć e j e razlikovad više vrsta g r u p n e strukture. N a j v a ž n i j e su struktura
m o ć i , k o m u n i k a c i o n a s t m k t u r a i s o c i o m e t r i j s k a ili afekcivna struktura. Sve
o z n a č a v a j u o d r e d e n i sistem poiožaja i u l o g a č l a n o v a g r u p e . T i se položaji
i u l o g e d o b r i m d e l o m podudaraju, i a k o n e u p o t p u n o s t i .

P o d stmkturom s obzirom na moć p o d r a z u m e v a j u s e razlike u s t e p e n u

uticaja koji i m a svaki o d č l a n o v a g r u p e n a ostale č l a n o v e . K a o i u d r u g i m
v r s r a m a strukture postoji i u okviru o v e srrukture hijerarhijski o d n o s - j e d -
n i i m a j u v e ć i uticaj, a drugi manji. O n i sa v e ć o m m o ć i u t i č u na veći broj
č l a n o v a grupe i v e ć i broj oblika ponašanja. S t e p e n uticaja zavisi o d izvora
m o ć i (ličnih o s o b i n a i sredstava k o j i m a r a s p o i a ž e p o j e d i n i član g r u p e i ko-*
ja o m o g u ć a v a j u da ostvaruje uticaj) i s p r e m n o s t i č l a n o v a g r u p e da taj uti-
caj p r i h v a t e .

P r e m a i z v o r i m a m o ć i i spremnosti članova g r u p e dz p r i h v a t e nečiji uticaj

razlikuje se č e s t o p e t t i p o v a m o ć i . P r v a vrsta m o ć i je m o ć nagradivanja -
o n a p o č i v a n a m o g u ć n o s t i o n e o s o b e koja i m a m o ć d a nagrađuje ( o b e z b e r
di v e ć u platu, u n a p r e d e n j e , bolju o c e n u ) . D r u g i t i p m o ć i je m o ć prisile -
z a s n i v a s e na m o g u ć n o s t i p r i m e n e sankcija, n a m o g u ć n o s t i kažnjavanja
č l a n o v a g r u p e ( s m a n j e n j e plate, davanje slabih o c e n a ) . T r e ć a vrsta m o ć i j e
l e g i t i m n a m o ć i počiva na od članova g r u p e p r i h v a ć e n o m pravu n e k e o s o -
b e d a i m a n a d n j i m a m o ć ( n a primer, u p a t r i j a r h a l n o j p o r o d i c i o t a c nad
o s t a l i m č l a n o v i m a p o r o d i c e ) . Cetvrti tip m o ć i j e r e f e r e n t n a m o ć koja ima
svoj i z v o r u u g l e d u i autoritetu koji u ž i v a v o d a ili n e k i član grupe. (Talaoi
m o ć i m a , na primer, omiljeni nastavnik.) P e t a vrsta m o ć i , stručnjačka m o ć ,
z a s n i v a s e n a o c e n i članova g r u p e da p o j e d i n a c p o s e d u j e p o s e b n a znanja i
v e š t i n e o d z n a č a j a za u s p e š n o ostvarenje z a d a t a k a g r u p e .

Komunilcaciona struktura ogled'a se u p o l o ž a j i m a i u l o g a m a s o b z i r o m na

t o sa k o l i k o j e d r u g i h članova grupe svaki p o j e d i n a c u n e p o s r e d n o m sao-
braćaju i k o l i k o informacija prima i daje. O n a j k o i m a vise korttakata, ko
d a j e i p r i m a v i š e o b a v e š t e n j a i m a v a i n i j i p o l o ž a j u grupi i, p o pravilu, z a -
dovoljniji j c svojim članstvom u grupi.

Sociometrijska iii afektivna struktura izražava p r i v l a č n o s t i o d b o j n o s t

medu članovima grupe. U k o l i k o je veca p r i v l a č n o s t medu većim brojem
članova grupe, a manje izolovanih i medusobno suprotnih podgrupa ili kli-
veći su kohezivnost, jedinstvo i čvrsrina grupe-

Rukovodenje grupom
jedna od najvažnijih karakteristika grupne struktur.e jeste vodstvo iii ru-
kovodenje. Grupa da bi postigl'a ciljeve radi kojih postoji treba da deluje
organizovano i uskladeno.Takvo deiovanje sepo pravilu ostvaruje time što
neko rukovodi grupom, preuzima ulogu vođe, Ima grupa za koju su una-
pred predvidene uloge, a pre svega uloga vode. U vojnoj jedinici, na pri-
mer, predviđeno je uvek postojanje nekog rukovodioca, a koji se postavlja
sa strane. Takve grupe nazivaju se formalnim grupama, a vode u njima for-
malnim vodama. Grupe u kojima ne postoji unapred utvrden sistem po-
ložaja u grupi — nazivaju se neformalnim grupama, a pojedinac, član gru-
pe koji ima najveći uticaj iakp nema formalni status vode, naziva se
neformalnim vodom. Može 1 u formalnim grupama postojati pored for-
malnog vode i neformalni voda. To je osoba koja nema poiožaj vođe i ne
zauzima mesto rukovodioca aE koja ima stvarno najveći uticaj u grupi, po-
nekad veći nego što ga ima formaini voda.

Koristeći postupak faktorske anaHZe istraživači su zaključili o postojanju

dvegrupezadatakakojevršivođa. Prvagrupazadataka sastoji se u stara-
nju o skladnim odnosima u grupi, u podsticanju članova grupe na uskla-
dcnu aktivnost i uopšte u nastojanju da svaki pojcdinac u grupi bude što
zadovoljniji. Ovu funkciju nazvah su istraživači funkcijom staranja 0 čla-
novima grupe. Drugu grupu zadataka čine zadaci upravljanja grupom i po-
kretanja aktivnosti čianova grupe na rad. Nazvali su je funkcijom upravlja-
nja grupom. Pokazuju se najboljima oni rukovodioci koji obe ove funkcije
uspešno obavljaju.

Č e s t o s e u l i t e r a t u r i f u n k c i j e r u k o v o d e n j a d e l e i na p r i m a r n e i s e k u n d a m e . P r i m a r n c f u n k -
cije s a s t o j e se u u p r a v l j k n j u g r u p o m i usliladivaaju aktivn^stL Članova g r u p e . M e đ u ove
 funlccije ubraja se posCavJjanje zadataka, planiranje osrvarivanja ciljeva grupe, reprczen-
rovanjegrupe, staranjeo tome daodnosibudu uskladeni, posredovanje u sukobima i nji-
hovo rešavanje, Cesro vode imaju i druge funkcije a koje se nazivaju sekundarnim.Takve
su, na primer, da voda siuži kao uzor u ponašanju, da preuzima odgovornost koju člano-
vi grupe izbcgavaju da preuzmu, da uknzujc na stavovc kojc p o razlićirim pitanjima creba
zauzeti, a ponekad : da budc ]ice na kome članovi ispoEjavaju svoja razoćaranja kad gru-
pa ne uspe.

Nacini mkovođenja
Rukovoditi grupom moguće je na.više načina. Dva medusobno izrazito
različifa načina rukovodenja - a izmedu kojih može biti više preiaza - je-
su autokratsko i demokratsko rukovođenje. Pri aurokratskom tli autori-
tativnom rukovodenju voda sve rešava sam; on odreduje dalje i bliže zadat-
ke grupe, odreduje načine njihovog ostvarenja, sam odlučuje koji će od
članova grupe izvršavati koji posao, ocenjuje ostvarenje zadataka, malo se
ili nimalo savetuje sa ostalim članovima grupe. Pri dcmokratskom ruko-
vodenju članovi učestvuju u postavljanju i zadataka i načina na koji će se
ostvariti, imaju mogućnost da utiču na izbor poslova koje će raditi i mo-
gućnost da uspeh obavljenog posla ocenjuju zajedno sa rukovodiocem.

Jedno od prvih eksperimentainih ispitivanja grupnog ponašanja bilo je is-

pitivanje o vrednosti autolcratskogrukovodcnja, nasuprot demokratskom
rukovodenju. Ovo ispitivanje i mnoga kasnija pokazala su da je demokrat-
sko rukovodenje više željeno od članova grupe. Može da bude i efikasnije
i da pri takvom rukovodenju grupa postiže bolje rezultate u ostvarivanju
svojih zadataka. Pri autokratskom rukovodenju članovi grupe su neinici-
jativni, pasivni, sa potisnutim agresivnim težnjama koje izražavaju kad im
se za to pruži priiika.'U demokratski rukovoaenoj grupi članovi grupe su
jedinstveniji, zadoi'oljniji i spremniji da se angažttju na savladivanju teško-
ća. Da demokratski način rukovodenja ima veliku vrednost i u industnj-
skom radu, polcazuje veći broj istraživanja.

Da je opravdano railikovati više naćina rukovodenja različitih po svojoj uspešnosti f po-

rvrdiloje ekspcrirncntalno istraživanjeizvedenojoš tridesctih godinaXX veka. Istraživa-
či (K. Lewin, R. Lippitt, R, K. Whitc) sastaviii su tri vrste grupa dečaka, izjednačene po
mnogim karakteristikaina. U svnlcoj od vrsta grupa odredrli su vodu grupe i dali mu upui-
stvo kako da rukovodi gtupom. U 1. vrsei grupa voda je rrebaio da sam postavlja sve zn-
datke kojc grupa treba da izvrli, da se ne savetuje sa ostaiim članovirna grupe, da ćlanove

38O
ostavlja u n e i z v e s n o s t i k o j i ć e b i t i k a s n i j i z a d a c i . U 2 . vrsti g r u p a v o d a j e t r e b a l o d a k r o z
d i s k u s i j u s a č l a n o v i m a u t v r d i i r a z r a d i p l a n r a d a , da p r e p u s t i č b n o v i m a g r u p e d a b i r a j u
sa k i m će r a d i t i i d a i m o m o g u ć i d a u t i č u n a r a s p o r e d z a d a t a k a , U 3 . v r s t i g r u p a v o d a je
d a v a o s a m o opšce o b a v c š t e n j e koji jc radni z a d a t a k g r u p e , a a a n o v i m a g r u p e p r e p u s t i o j e
d a s a m i , b e z n j e g o v o g u č e š ć a , o s t v a r e taj z a d a t a k k a k o h o ć e . P r v i n a č i n r u k o v o d e n j a b i o
j e a u t o k r a t s k i , d r u g i d e m o k r a t s k i , a t r e c i s a s v i r n s l o b o d a n n a ć i n r u k o v o d e n j a . S v a k a od
ovih g r u p a p r o š l a je kroz demokrarski i autokratski ručin rukovodenia.Ispidvanja s u p o -
k a z a l a d a s u i s p i t a n i c i biJi n a j z a d o v o l j n i j i d e m o k r a t s k i m n a č i n o n i r u k o v o d e n j a , a n a j m a -
n j c z a d o v o l j n i a u t o ! < r a t s k i m . P r i a u t o k r a t s k o m r u k o v o d e n j u j a v l j a l a sc p o v e ć a n a a g r e s i v -
n o s t k o d č l a n o v a g r u p e ili i z r a z i r a a p a t i č n o s t i n e z a i n t e r e s o v a n o s t z a r a d . F o k a z a l e su sti
i razLike u p r o d u k r i v n o s t i r a d a ; v e ć a j e b i l a pri d c m o k r a t s k o m i a u t o k r a t s k o m r t i k o v o d e -
nju, a m a n j a pri s l o b o d n o m rukovodenju.

Ličnost vode

Dugo se vremena vodi spor o tome da li postoje osobe koje su po svojim

osobinama predodredene da budu vode; postoje li, drugim rečima, taicve
ličnosti koje će u bilo kojoj grupi i bilo kojoj situaciji postati vode. Brojni
pokušaji da se potvrdi opravdanost ovog shvatanja i da se utvrde osobine
ličnosti koje pojedinca predodreduju za vodu nisu dalijasne rezultate. Po-
kazalo se da od sastava grupe, od vrste'zadataka koje grupa treba da izvrsi
i od drugih okolnosti zavisi ko će postati voda i da to nije samo jedna una-
pred predodredena osoba nego je moguće da više osoba izmedu članova
grupe s uspehom rukovode. Ipak^ postoje neke osobine koje se relativno
često nalaze kod onih koji dobijaju ulogu vode.Takvesu pre svega veea in-
teligencija od prosečne u grupi (ali koja nije ipakznatno veća nego ostalih
članova grupe), sigurnost u sebe, uspešnost u rešavanju zadataka grupe, do-
bar kontakt sa ljudima a i lična teznja da se bude voda. Svakako nemaju svi
pojedinci uslove za uspešno rukovodenje grupom, ali je sigurno da i mno-
gi od onih koji ne rukovode poseduju osobine koje bi ih učinile uspešnim
rukovodiocima kad bi im se rukovodenje poverilo. Da je tako, potvrduje i
uspeh u podučavanju u rukovodenju. Danas se, naime, radi ostvarenja bo-
Ijih odnosa u grupi, a pre svega radi podizanja produktivnosti grupe,pre-
duzima i vežbanje za rukovođenje, prvenstveno vežbanje poslovoda kako
će što uspešnije upravljati svojim radnim jedinicama.

.381
 Efikasnost grupe
G r u p e s e o b r a z u j u i održavaju radi ostvarenja o d r e d e n i h zadataica - u n e -
k o m i n d u s t r i j s k o m p r e d u z e ć u radi p r o i z v o d n j e , g r u p a prijat'elja radi z a d o -
voljstva koje pruža n j i h o v m e d u s o b n i - k o n t a k t , n e k i u p r a v n i organ ili izvr-
š n i o d b o r radi rešavanja raznih pitanja o r g a n i z a c i j e čije upravljanje m u je
p o v e r e n o . Z a g r u p u koja uspešno obavlja poslove raai kojih j e f o r m i r a -
na, v e h m o da j e efikasna i u s p e š n a grupa. E f i k a s n o s t s e m o ž e ogledati u v e -
ć o j ili b o l j o j p r o i z v o d n j i , u d o n o š e n j u p r a v i l n i h i d o b r i h o d l u k a a k o j e s e
u s p e š n o ostvaruju i u ostvarivanju raziičidh d r u g i h zadataica.

J e d a n o d najzaslužnijih istraživača p o n a š a n j a p o j e d i n a c a u g r u p i , p s i h o l o g L e v i n , p o s e b -
n o se b a v i o p r o u č a v a n j e m p r o m e n a d o k o j i h d o l a z i u p o n a š a n j u p o j c d i n a c a n j i h o v i r n b o -
r a v k o m u g r u p i . O v a k v e p r o m e n e u p o n a š a n j u n a z v a o je g r u p n o m d i n a m i k o m . O n je
u t v r d i o d a s e l a k ž e m e n j a j u stavovi i p o t p u n i j e s p r o v o d c o d l u k e k a d se k o r i s t i s l o b o d n a
g r u p n a diskusija.

Veći j e b r o j ietraživača p o r v r d i o L e v i n o v e n a l a a e d a j e d o n o š e n j e o d l u k a cfilcasnije p r c t h o d -

n o obavljajudi g r u p n e diskusije. U j e d n o m o d takvih istraživanja, izvršenom u j e d n o m
a m e r i č k o m p r e d u z e ć u u k o m su p o s l o d a v c i naišli na j a k o t p o r r a d n i k a d a p r i h v a t e n o v i
n a č i n r a d a , i s t r a ž i v a č j e f o r m i r a o tri v r s t c g r u p a . P r v u v r s t u č i n i l e s u g r u p e r a d n i k a k o j i -
m a j e p r e d s t a v n i k uprave preduzeća izložio p o t r e b u da se p r o m e n i način rada. U d r u g o j
v r s t i g r u p a b i l i s u o k u p l j e n i p r e d s t a v n i c i radnilca i z a b r a n i o d n j i h . I n j i m a su č l a n o v i u p r a -
v e u k a z i v a l i n a n e o p h o d n o s t d a se p r o m e n i n a č i n r a d a j c r , a k o s e t o n e u č i n i , f a b r i k a n e -
ćc m o ć i d a s e o d r ž i n a t r ž i š t u . Z a h t e v a n o j e d a o k u p l j c n i p r c d s t a v n i c i r a d n i k a i z n e s u s v o -
j e m i š l j e n j e i s a m i p r e d l o ž e k a k o bi b i l o n a j b o l j c u v e s t i r a d n i k e u n o v i n a č i n p r o i z v o d n j e .
U t r e ć o j v r s t i g r u p a bili s u s a m i r a d n t c i . I o d n j i h j e t r a ž c n o d a i z n e s u s v o j e m i š l j c n j c i
s v o j e p r e d l o g e , P o k a z a l o sc d a s u r a d n i c i u p r a v o iz o v e t r e ć e g r u p e n a j b r z e p r i h v a t i l i n o -
vi n a č i n p r o i z v o d n j e i p r v i najviše povećali p r o d u k r i v n o s t r a d a . K o d r a d n i k a iz p r v e g n t -
p e , tj. k o d o n i h k o j i n i s u i m a l i m o g u ć n o s t i d a d i s k u t u j u i d a p r e d l a ž u , n a j s p o r i j e j e u v o -
d c n n o v i naĆin r a d a } a p r o d u k d v n o s t , k a d j e taj n o v i n a č i n u v e d e n , n i j e rasla n e g o o p a d a l a .
!
Veliki broj r a z n i h g r u p a - k a o što s u upravni o d b o r i , k o m i s i j e i d r u g e raz-
ličite p r i v r e m e n e g r u p e - i m a j u kao svoju o s n o v n u f u n k c i j u donošenje od-
luIca.Takve g r u p e treba da reše o d r e d e n a pitanja i d o n e s u najbolje o d l u k e
z a n j i h o v o u s p e š n o ostvarenje. Socijalni p s i h o l o z i koristeći p o s e b n e p o s t u p -
ke, iz\ r ršili s u v e ć i broj ispitivanja o p o n a š a n j u u t a k v i m g r u p a m a . D v a s u
p i t a n j a pre s v e g a proučavana: 1 ) d a li je u s p e š n i j e r e š a v a n j e z a d a t a k a , p o -
s e b n o d o n o š e n j e o d i u k a , kad se zaključci d o n o s e u g r u p i ili kad se o n i d o -
n o s e p o j e d i n a č n o ; 2 ) p o d k o j i m u s l o v i m a j e rad g r u p e koja d o n o s i o d l u k e
uspešniji.
D a li ć e b i t i u s p e š n i j e i n d i v i d u a l n o i l i grupno rešavanje zadatalca., zavisi
o d mnogih č i n i l a c a - o d prirode zadatakaj o d osobina čianova grupe, o d
n j i h o v i h m e d u s o b a i h o d n o s a i o d d r u g i h m o m e n a t a . I a k o $ e n e m o ž e re-
ći d a j e u v e k rešavanje u g r u p i b o l j c o d i n d i v i d u a l n o g d o n o š c n j a o d l u k a , u
velikorn broju slučajeva je grupno rešavanje superiornije. O n o j e t o iz dva
razloga: j e r pri g r u p n o m r e š a v a n j u člolazi d o v i š e ideja, p o g r e š n e ideje s e
lalcše o t k r i v a j u i o d b a c u j u , p o d s t i č e s e n a l a ž e n j e n o v i h rešenja - a š t o j e n a -
ročito v a ž n o - i z b o g toga š t o s e o d l u k e bolje i upornije sprovode kad su
d o n e s e n e na o s n o v u z a j e d n i č k o g razmatranja i zajedničke o d l u k e . Ipak,
s u v i š e v e l i k a g r u p a n i j e p o g o d n a za t a k v o c e l i s h o d n o rešavanje z a d a t a k a .
O n a t o n i j e z b o g t o g a š t o s e u njoj s m a n j u j e u č e š ć e p o j e d i n a c a a najaktiv-
n i j i - a č e s t o su to o s o b e sa i z r a z i t o m t e ž n j o m z a d o m i n a c i j o m - u s p e v a j u da
s e n a m e t n u g r u p i i m o g u d a d o b i j u v e ć i z n a č a j i v e ć i uticaj n e g o š t o j e t o
ceiishodno.

Da bi n e k i odbor k o m i s i j a , i u o p š t e grupa koja d o n o s i o d l u k e m o g l a k o r i -

stiti p r e d n o s t g r u p n o g o d l u č i v a n j a p o t r e b n o j e d a b u d u z a d o v o l j e n i n e k i
u s l o v i . N e k e a n a l i z e p o k a z u j u d a s u n e k i o d t a k v i h u s l o v a vainih za u s -
pešan r a d o v a k v i h g r u p a : d a j e s v i m a p r i s u t n i m a jasan cilj s a s t a n k a ; d a svi
p r i h v a t a j u taj cilj 1 žele d a n a d u n a j b o l j e rešenje; da postoji d i s k u s i j a i u njoj
s l o b o d n o i z n o s e č l a n o v i s v o j a mišljertja, a pažljivo slušaju t u d a ; da p o s t o j e
i r a z i i k e u m i š l j e n j i m a i i z v e s n a n e s l a g a n j a ali da s e te r a z l i k c niti p r e t e r a -
n o ističu niti d a s e prikrivaju; d a k r i d k o v a n j e t u d i h m i š l j e n j a i p r e d l o g a n e
sadrži n a p a d e n a ličnost n e g o s t a l o ž e n o obrazlaganje s o p s t v e n o g mišlje-
nja; da o n a j koji r u k o v o d i s a s t a n k o m n e teži da s e i s t a k n e ili d a p o k a ž e s v o -
ju m o ć i važnost 1 da s a m odlučuje; d a se formalno glasanje i nadglasava-
nje s v e d e n a n a j m a n j u m e r u i n e prihvata k a o stalno rešenjc r a z m i n i o i i a ž e a j a
n c g o d a se nastoji da se o d l u k e donose saglasno; da atmosfera n a sastanku
b u d e n e n a p r e g n u t a , b e z l i č n i h s u k o b l j a v a n j a , i radna.

Grupne norme i konformiranjegrupnim normama

O d č l a n o v a g r u p e o č e k u j e s e d a s e pridržavaju o d r e d e n i h n a č i n a m i š l j e n j a
i p o s t u p a n j a , d a usvajaju o d r e d e n e g r u p n e n o r m e . G r u p n e n o r m e m o ž e -
m o o z n a č i t i k a o načine ponašanja koji se očekuju od članova grupe. U
t o k u p o s t o j a n j a g i u p e razvijaju s e i o d r e d e n a shvatanja i o d r e d e n i n a č i n i
p o n a š a n j a , p r e s v e g a u v e z i s a o s n o v n i m c i l j e v i m a grupe. A i i p o s t a v l j a j u se
 i o d r e d e n i p r i n c i p i p o n a š a n j a koji n i s u n u ž n o p o v e z a n i sa z a d a c i m a g r u -
pe, Razvija se izvesna jednoobraznpst u shvatanjrma i p o s t u p c i m a u vezi
sa različitim p i t a n j i m a . J e d n a o d b i t n i l i karakteristika g r u p e jeste f o r m i r a -
njc g r u p n i h n o r m i . C l a n o v i g r u p e p r i h v a t a j u n o r m e u z a v i s n o s t i o d v i š e
činilaca: o d p o v e z a n o s t i g r u p e - ukoliko j e g r u p a j e d i n s t v e n i j a u t o l i k o sc
pre i v i š e f o r m i r a j u n o r m e ; o d t o g a k o l i k o n j i h o v o o d r ž a v a n j e i z g l e d a v a -
ž n i j e za ostvarcnje ciljeva g r u p e - u k o l i k o i z g l e d a v a ž n i j e u t o l i k o s e o d l u č -
nije z a h t e v a d a se n o r m e održavaju i u t o l i k o s e v i š e o d r ž a v a j u ; o d s t e p e n a
pritiska d a s e pridržava tih n o r m i - u k o l i k o s u oštrije i d o s l e d m j e m e r e k a -
ž n j a v a n j a u s i u c a j u d a i h s e članovi g r u p e n e p r i d r ž a v a j u u t o l i k o s e n o r m e
č v r š ć e drže.

U t i c a j g r u p n i h n o r m i , i takvih koje n i s u b i t n e z a o s t v a r i v a n j e ciijeva g r u -

pe, v e o m a je veliki na ponašanje svakog člana grupe. T o važi i z a m a l e i za
v e l i k e g r u p e . P o s t o j i s k l o n o s t da se p o n a š a n j e u s k l a d u sa g r u p n i m n o r m a -
m a p r i h v a t a č a k i o n d a kad p o s t o j i l i č n o u v e r e n j e d a b i t r e b a l o d r u g a č i j e
d a s e p o s t u p i . O toj sldoriosti d a se prihvate s t a v o v i i n a č i n i p o s t u p a n j a v e -
ć i n e , g o v o r i m o k a o o konformiranju.iii k o n f o r m i z m u . U s p e š n o d e l o v a n j e
grupe zahteva u izvesnoj meri pri-
hvatanje o d r e d e n i h opštih načina
ponašanja, k a o što t o društveni ži-
v o t u o p š t e z a h t e v a . A l i s e č e s t o po~
dražavaju s t a v o v i 1 n a č i n i p o s t u p a -
nja i k a d t o z a g r u p u i d r u š t v o n i j e
od v a ž n o s t i , n e g o č a k i m o ž e da b u -
de š t e t n o z a d r u š t v e n i napredak i
razvitak. U m e s t o d a s e s u p r o t s t a v i
o n o m e š t o n e valja, kritikuje o n o š t o
nije d o b r o , traži n o v o š t o bi b i l o b o -
lje o d p o s t o j e ć e g - č i n i s e n a p r o s r o
o n o š t o d r u g i rade i š t o v e ć i n a o č e -
kuje d a s e u r a d i .

8" 614" 8 " 6 W Koliko veiiki m o ž c biti u t i c a j g r u p e i vcci-

ne jia ponasanje pojedinca, potvrduju i
Slika 49. - siika staudardnc linije i Unija laboratonjski cksperimenti. U struč-
n lkeraturi
za uporcđivanje u Ašovom ' °j P o z n a : J e e k s P e r i m e r i t M « ->e
izveo siholo A š A s c h ) 1U kom ,e
ekspcrimejitu grupnog pritiska P S -

.384
lcazao d a z n a t a n d e o č l a n o v a g r u p a p r i h v a t a u z r i a t r i o j m e r i i o č i g l c d n o n c c a ć n e s u d o v c o
veJidni pokazanih iinija, ako cab'e'sudove iznose s\a ostaii članovi grupe. Od ispitarika
j c t r a i e n o d a n a v e d u k o j o j j e o d cri t i n i j c z a u p o r e d i v a n j c p o k a z a n a linija j e d n a k a ( k a o s t o
se p r i k a z u j e u s l i d 4 9 ) . P o š t o j c n c k o i i k o prisutnih u d o g o v o r u sa e k s p c r i m e n E a t o r o m i
p r c m a n j e g o v o m u p u t s t v u d a l o s v e s n o p o g r e š a n o d g o v o r , ispitanici koji su p o s i e d n j i o d -
g o v a r a l i (1 k o j i n i s u z n a l i z a d o g o v o r ) u v i š e o d t r e ć i n e o c e n a davali su t a k o d e p o g r e š a n
o d g o v o r . R e z u l t a t i veJikog b r o j a p o n o v i j c n i h i s p i t i v a n j a p o k a z u j u da se u p r o s e k u p o d p r i -
t i s k o m g r u p e d a j e j c d n a t r c ć i n a p o g r c s n i h s u d o v a . P o j e d i n c i , o s o b e k o j c su v i š e s k l o n e
k o n f o r m i r a n j u , d a j u i z n a t n o veći b r o j o č i g l e d n o n c t a č n i h o d g o v o r a p o d l e ž u č i p r i t i s k u
grupc.

P o š t o j e p o d r a z a v a n j e p o n a š a n j a v e ć i n e v e o m a v a ž n a i česta socijalna p o -
java, p r i s t u p i l o se ispitivanju č i n i l a c a k o j i u t i č u n a k o n f o r m i r a n j e . Istra-
ž i v a n j a p o k a z u j u d a postoji v e ć i broj taicvih faktora: s t e p e n j a s n o ć e situa-
cije - u k o l i k o j e situacija nejasnija konformiranje je veće; stepen
jedinstvenosti grupe - ukoliko j e jedinstvenost veća utoliko će samostal-
n o s t p o j e d i n c a biti manja; o d s t e p e n a pritiska koji s e vrši na p r i h v a t a n j e
n o r m i - u k o l i k o su m e r e p r o t i v o n i h koji s e n e pridržavaju o p š t i h s h v a t a -
nja oštrije k o n f o r m i r a n j e j e izraziuje; o d uzrasta — deca, i to m l a d a v i š e n e -
g o starija, s k l o n i j a su k o n f o r m i r a n j u n e g o odrasii; i o d d r u g i h činilaca. V r -
š e n a su i ispitivanja da li k o n f o r m i r a n j e zavisi i o d pola, P o k a z a l o se u više
ispitivanja da j e k o n f o r m i r a n j e v e ć e k o d ž e n a n e g o k o d muŠkaraca. M e -
d u t i m , ispitivanja su p o k a z a l a d a j e t a k o s a m o kad s e v r š e ispitivanja s a o d -
r a s l i m m u š k a r c i m a i ž e n a m a . I z m e d u d e č a k a i devojčica nije b i l o r a z h k e u
k o n f o r m i r a n j u . Z a t o s e s m a t r a d a v e ć e k o n f o r m i r a n j e k o d ž e n a nije neka
u r o d e n a karakteristika v e z a n a u z pol, n e g o p o s l e d i c a shvatanja koje p o s t o -
ji u m n o g i m k u l t u r a m a da ž e n e t r e b a da p o k a z u j u m a n j e s a m o s t a l n o s t i i
inicijative, a v i š e da se p o k o r a v a j u i potčinjavaju. I s p i t i v a n o j e t a k o d e koje
o s o b i n e i i č n o s t i utiču na s t e p e n k o n f o r m i r a n j a . O v a ispitivanja s u p o k a -
zala d a j e verovatno da su m e d u takvim o s o b i n a m a tntehgencija i s i g u r n o s t u
sebe, ukoliko su te osobine razvijene u v e ć e m stepenu, konformiranje je manje.

PlTANJA I ZADACI

1. Kako se definiše mala grupa i koje se njcne karakteristikc m o g u izvcsti iz

deftnicije?
2. Koje se male grupe nazivaju primarnim grupama?
3. Sta j e organizacija? N a v e d i t e primere nekoliko organizacija.
4. Šta se ćesto podraznmeva p o d terminima mnoštvo i masa (gomila)?
 5. Šta se podrazumeva pod strulcturom grupe?
6. Koji se tipovi mnci razlilcuju? Navcdire primere za p o j e d i n e vrste moći.
7 ? S t a se p o d r a z u m e v a pod komunikacionom a š t a p o d sociometrijskom
strukturom?
8. Koji se voda naziva formalmin a koji neformalnim?
9. Koje su karakteristike demokratskog naćina rukovodenja a koje autolcrat-
'skog?
10. Opišite istrazivanje o načinima rukovodenja : koje su izvršiii Levin i sanid-
nici. ' • ".. . . r .: .. •
11. Koje se crte ličnosti nalaze češće kod voda nego k o d ostalih članova gru-

12. Ita se podrazumeva pod grupnom dinamikom? N a v e d i t e neke probleme

koje izučava. . . . *.;r
13. Koja su dva razloga z b o g kojih je g m p n o rešavanje problcma često uspe-
šnije od'indiviciualnog?; ". ."'
V4. Navedirć neke o d uslpva koji : doprinose uspešnbm radu takozvanih disku-
sionib grupa ltao što 'su. upravhi dtibbri ili kbmisija.
15. Šta se podrazumeva p o d grupnini normama? 1
16. Šta se označava t e r n u p o m l ^ r i f o r m i r a n j a ? .
17. N a lčoji j e način ispitivano konformiranje u opisatnom A š o v o m ogledu?
18. Koji činioci utiču na konformiranfc? v ; * •
N E K A PITANJA PSIHOLOGIJE
RADA

Problemi psihologije rada

Danas postoji kao razvijena grana psihologije disciplina koja se bavi
proucavanjem uloge psihičkih činilaca pri radu - psihologija rada- Veliki
je broj pitanja kojima se bavi psihologija rada. Mogli bismo ove probieme
podehti u četiri velike grupe. Prvu grupu čini proučavanje prirode rada,
fizioloskih i psihičkih procesa pri radu, kao i opštih faktora od kojih zavi-
si uspešnost rada. Drugu grupu problema mogli bismo nazvati problemi-
ma prilagodavanja čoveka radu. Medu ove probleme ubrajaju se nalaže-
nje psihičkih osobina koje zahtevaju pojedine vrste posia, ntvrdivanje u
kojoj meri pojedinci poseduju znanja, veštine, sposobnosti i sklonosti za
odredene vrste poslova (profesionalna selekcija i orijentacija); ispitivanje
najboljih načina osposobijavanja ljudizaodredene vrste poslova (profesi-
onalno osposobljavanje), ispitivanje najuspešnijeg načina procenjivanja
uspeha koji ljudi postižu pri radu. Treću, veliku grupu problema predsta-
vljaju problemi u vezi sa organizovanjem radnih uslova (osvetljenje, tem-
peratura, vlaga, zvučnost), u vezi sa organizacijom radnog mesta, kon-
strukcijom alata, signalnih uredaja, mašina - a da bi sve to bilo što
podešenije čoveku i on sa što manje napora obavljao rad. Ova grupa pro-
blema obuhvata se često jednim nazivom kao prilagodavanje rada čove-
ku, a sve je češće u upotrebi za označavanje izučavanja ovih pitanja termin
inženjerijska ili tehnička psihologija. Cetvrtu grupu problema obuhvata-
ju pitanja uloge različitih posebnih psiholoških faktora pri radu - moti-
vacije, odnosa medu ljudima, psiholoških činilaca pri nesrećama pri radu
i raznih faktora koji utiču na menjanje radnih mesta i menjanje zanima-
nja (fluktuacija) i na izostajanje sa posla (apsentizam). Ovde će biti po-
menuto samo nekoliko tema iz prfe i druge grupč problema.
 Oseovne karakteristike rada
Svaki rad j e p s i l i o f i z i o l o š k i proces pri k o m e s e troši energija, V e ć za odr-
ž a v a n j e o s n o v r t i h ž i v o t n t h funkcija, za o d r ž a v a n j e n a š e g o r g a n i z m a , troši-
m o energiju. R a d z a h t e v a p o v e ć a n n a p o r i z a t o j e pri radu potrošnja ener-
gije p o v e ć a n a . P o v e ć a n a energija pri radu p o t r e b n a je jer j e p o v e ć a n napor
m i š i ć a i raznih organa, m e d u ostalim i n e r v n i h ćelija. R a d pri k o m e preo-
vladava p o v e ć a n o angažovanje mišića naziva se t e l e s n i m r a d o m , a onaj pri
k o m e j e p o s e b n o povećana aktivnost nervnili ćeiija u m o ž d a n o j kori - m e n -
t a l n i m ili umniin r a d o m , Ispidvanja pokazuju d a j e z a ftzički rad potreb-
n o p o pravilu v e ć e povećanje ulaganja energije n e g o z a u m n i rad.

I a k o se g o v o r i o t e l e s n o m i u m n o m radu kao o d v e m a v r s t a m a rada, treba

istaći d a u stvarnosti oštre podele n e m a . Pri s v a k o m r a d u treba koristiti i
m i š i ć e i r a z n e p s i h i č k e funkcije. Postoje s a m o r a z i i k e u s t e p e n u u k o m s e
a n g a ž u j u u radu krupni mišići, a u k o m e n e r v n e ć e l i j e m o ž d a n e kore. Pri
k v a i i f i k o v a n o m i v i s o k o k v a l i f i k o v a n o m t e l e s n o m r a d u , n a primer, n e m a -
m o s a m o a n g a ž o v a n j e misića, n e g o u velikoj m e r i a n g a ž o v a n j e različitih
p s i h i č k i h f u n k c i j a , u z n a t n o većoj meri n e g o pri m n o g i m p o s l o v i m a koji
nisu fizički, n e g o n a primer pri j e d n o s t a v n i m k a n c e l a r i j s k i m p o s i o v i m a . S
d r u g e strane, i pri u m n o m radu p o t r e b n o je i z v e s n o a n g a ž o v a n j e mišića.
U o p š t e , d a b i s e u s p e š n o obavljao m e n t a i n i rad, p o t r e b n a je i z v e s n a na-
p r e g n u t o s t m i š i ć a . Z a t o se, smatraju m n o g i istraživači, m a n j e u s p e š n o oba-
vlja raziičiti p s i h i č k i rad, na primer učenje, l e ž e ć i n e g o s e d e ć i .

Kadni učinak
R a d o m se ostvaruju određeni zadaci; izraduju različiti p r e d m e t i , stiču nova
saznanja. Ivoličina i kvalitet postignuća ostvarenih r a d o m naziva se r a d n i m
u č i n k o m 211 e f e k t o m rada. Efekat rada zavisi o d m n o g i h činilaca - fizickih
uslova (temperatura, vlažnost, količina kiseonika u v a z d u h u , osvet!jenje,bu-
ka), o d sredstava za rad (alat, mašine, radni proces), o d s p o s o b n o s t i i u m e -
šnosti o n o g a koji radi i o d drugih faktora. A l i i p o d p r e t p o s t a v k o m da Su svi
ovi činioci j e d n a k i , radni u č i n a k u toku o d r e d e n o g trajanja rada, na primer,
r a d n o g d a n a iLi r a d n e nedelje, nije isti. O n se menja u t o k u r a d n o g dana, kao
što se m e n j a u toku nedelje, pa i u toku meseca r U slici 5 0 p r i k a z a n o je ko-
lebanje r a d n o g ucinka pri teškom telesnom radu.

.388
 I kriva umnog rada slična je
o v o j , k a o šro to l z m c d u ostaiih
i s p i t i v a n j a polca-zuju i ispitiva-
nja k o j a j e k o d nas vršio Z , B u -
j a s . R e z u l t a t i p r o s e č n o g broja "g
>
N
i z v r š e n i h računskih radnji p o - "O
stignuti u vremenskim razma-., 95
c i m a o d p o po!a časa p o k a z u j u
r a s p o r e d p r i k a z a n u slici 5 1 .
4 5
Časovi rada

Slika 50. - T i p i č n a kriva kolebanja pri tc-

škorn telcsnom tadu

S" E

O O
£ 2

1 V/2 2 2 1 /j3 3Yz 4 4Vi 5 5Vs 6 6Vs 7

Trajanje rada u ćasovima

Slika 51. - ICriva radnog učinka pri intekktuainom radu -

prema ispitivanjima Z. Bujasa

O v o k o l e b a n j e r a d n o g u č i n k a zavisi pre svega od č e t i r i f a k t o r a : o d u r e -

d i v a n j a - k o j e i m a z a p o s l e d i c u m a n j i u č i n a k u p o č e t k u rada j e r se t e k tre-
b a p r i l a g o d i t i pojačanoj a k t i v n o s t i različitih organa, a koju z a h t e v a rad; p o -
Č e t n o g e i a n a - p o v e č a n o g i n r e r e s o v a n j a z a p o s a o koji j e n o v i zanimljiv, a
š t o i m a z a posiedicu d a s e u p o c e t k u v i š e z a l a ž e i tako u i z v c s n o j meri s m a -
n j u j e n e g a t i v a n u č i n a k u g r a d i v a n j a ; o d u m o r a - koji d o v o d i d o p o s t e p e -
 nog smanjivanja radnog učinka; i od završnog elana - povečanog zalaga-
nja pred kraj rada jer se zna da će se uskoro posao zavrsiti, a što ima za po-
sledicu da se donekle smanjuje delovanje umora.

Umor
Najvažniji faktor od koga zavisi menjanje radnog učinka, tačnije rečeno
njegovo opadanje, jeste umor. Umor se zakonito javlja posle izvesnog pe-
rioda rada. Umor ima svoju fiziološku i svoju psihološku stranu. Fiziolo-
šku stranu 6ne odredene biolifcmijske'promene u organizmu usled kojih
dolazi do promena u raznim fiziološkim fimkcijama (povećanje potrošnje
Idseonika, povećanje krvnog pritiska, povećanje napetosti mišića, poveća-
nje sprovodenja eiektrične struje kroz lcožu, smanjenje osetljivosti čuia,
smanjenje uskladenosti polcreta). Psihološku stranu čini osećanje nepri-
jatnosti i nelagodnosti, liao i (kad jeumorveoma veliki) osećanje iscrplje-
nosti. Treba istaći da fiziološke promene - fizioloŠki umor i oscćanje umo-
ra — psihološki umor ne idu uveksasvim uporedo, Može doći do osećanja
umora, iako organizam nije stvarno iscrpljen i nisu nasrupile fiziološke po-
sledice umora. To se dešava kad izgubimo interesovanje za posao i on iza-
ziva kod nas osećanje dosade, Može postojati i stvarna fiziološka iscrplje-
nost a da se umor ne oseća. Tako je pri uzimanju različitih hemijskih
preparata (droga) koji smanjuju ili otklanjaju osećaj umora.

Posledice umora, i fizioloŠkog i psihološkog, ogledaju se u smanjenjn uspe-

šnog rada - u manjoj količini proizvoda, njihovom slabijem kvalitetu, u
manje celishodnom postupku pri radu.

Odmaranje
Dva su glavna načina borbe protiv umora - odmaranje i korišćenje razni'h
sredstava za podsticanje aktivnosti (raznih stimulatora).
Odmaranje je najbolje sredsrvo borbe protiv zamorenosui.

Odmaranje može biti aktivno - kad posle završetka posla vršimo neku
drugu aktivnost, a možc biti pasivno - kad posle završetka posla potpuno

.390
m i r u j e m o , Pasivan odmor j e k o r i s t a n p o s l e t e i k o g f i z i č k o g rada, kao i p o -
s l e v e o m a o d g o v o r n o g u m n o g rada. A k t i v n o o d m a r a n j e j e k o r i s n i j e posle
i a k š e g f i z i č k o g rada, k a o i p o s l e n e s u v i š e n a p o r n o g i n t e l e k t u a i n o g rada.

N a j p o t p u n i j i oblik. o d m a r a n j a j e s t e s p a v a n j e . P r i spavanju d o l a z i do o b -
n a v l j a n j a o r g a n i z m a i o n o se ne m o ž e n i č i m z a m e n i t i . N i j e j e d n a k o d m o r
pri s v a k o m s p a v a n j u . O d m o r zavisi o d d u b i n e i trajanja spavanja. O v e su
d v e Itarakteristike s p a v a n j a u o b r n u t o j s r a z m e r i - sa k r a r k o ć o m spavanja
o b i č n o raste d u b i n a s p a v a n j a i o b r a t n o . K o l i k o ć e spavanje d o p r i n e t i o b -
n a v i j a n j u o r g a n i z m a z a v i s i i o d t o g a d a li u n a p r e d z n a m o k o l i k o n a m vre-
m e n a s t o j i n a raspolaganju z a s p a v a n j e iii n e . A k o z n a m o d a i m a m o m o -
g u ć n o s t i d a s p a v a m o s a m o o d r e d e n o k r a ć e v r e m e , n a p r i m e r p e t časova,
s p a v a n j e u t o k u tih č a s o v a biće kori'šnije n e g o s p a v a n j e isto t o l i k o v r e m e -
n a ali k a d nas n e k o p r o b u d i , a m i s m o o č e k i v a l i d a ć e m o spavati duže, na
p r i m e r o s a m ili d e v e t časova. K o d v e ć i n e Ijudi m a n j a j e š t e t a o d slaaćiva-
n j a v e č e m j i h sati spavanja. ( o d t o g a d a p o d u n a spavanje kasnije n e g o obič-
110} n e g o o d skraćivanja j u t a m j e g s p a v a n j a (ranije ustajanje n e g o obično).

O t k k n j a n j u u m o r a m o g u d o p r i n e t i i s t i m u l a t o r i , r a z ! i č i t a sredstva koja
d e l u j u n a n e r v n i s i s t e m i o m o g u ć a v a j u d a s e r a d n a a k t i v n o s t p r o d u ž i pa
č a k i d a s e r a d n a a k t i v n o s t p o v e ć a . S t i m u l a t o r i m o g u biti f a r m a k o l o š k i , f i -
z i o l o š l d i p s i h o l o š k i . F a r m a k o l o š k i su različiti alkaloidi (kava, čaj) i razli-
č i t i h e m i j s k i p r e p a r a d ( f e n a m i n , a k t e d r o n , p e r v i t i n ) . N a r o č i t o su efikasni
p o j e d i n i h e m i j s k i s t i m u l a t o r i . A h o n i i z a z i v a j u riaknadnu iscrpljenost; a
p o š t o o t k l a n j a j u o s e ć a n j e u m o r a i t a k o s p r e č a v a j u da s e o r g a n i z a m brani
0 d i s c r p l j e n o s t i , o n i p o s t a j u p o s l e d u ž c Upotreb.e š t e t n i z a o r g a n i z a m .

F i z i o l o š k i s t i m u l a t o r i su, n a prirn^r, l a k a g i m n a s t i k a , u m i v a n j e hca i vra-

ta h l a d n o m v o d o m , p o j a č a n o disanj'e. ,Oni s u b e z Štetnih p o s l e d i c a za or-
g a n i z a m a h j e n j i h o v u č i n a k m n o g o m a n j i o d f a r m a k o l o š k i h stimulatora.

j V l n o g t a u t o t i smatraju d a su o d s t i m u l a t o r a najkorisniji p s i h o l o š k i s t i m u -
l a t o r i - podizanje interesovanja za posao, povećanje zadovoljstva poslom,
o t k l a n j a n j e m o n o t o n i j e na radu. O n i d e i u j u p r i r o d n i m p u t e m , stvaranjem
e m o c i j a k o j e aktiviraju o r g a n i z a m . K o r i s t e ć i p s i h o i o š k e s t i m u l a t o r e ne ja-
v l j a s e n e o s e t l j i v o s t o r g a n i z m a n a i s c r p l j e n o s t i n e dolazi do t o g a d a se p r e -
d e g r a n i c a n a p r e z a n j a koja bi m o g l a i m a t i š t e t n e p o s l e d i c e z a o r g a n i z a m ,
lcao š t o j e t o sluča] k o d f a r m a k o l o š k i h s t i m u l a t o r a .
 Radni efekat i efikasnost n radu
Radeći ma koji posao, moguće je uraditt više ili manje. Kad se uradi više,
kažemo da je efekat rada veći. Povećani radni ućinakmože se posrići većim
naprezanjem u radu i povećanim uiaganjem energije. Ali moguće je uradi-
ti vrše i bolje i b e z v e ć e g ulagaaja energije i većeg iscrpljivanja. K a d se na taj
način postigne većt radni učinak, govorimo o većoj efikasnosti ili uspešno-

Uspešnost ili efikasnost rada zavisi od mnogo činilaca. Mogli bismo ih po-
deliti u dve grupe: spoljne faktore i unutrašnje ili lične faktore. Spoljni fak-
tori su radni uslovi u kojima se radi, sredstva kojima se radi, organizacija
posla, tehnološki postupak pri radu i drugi. Unutrašnji činioci su čovek
koji radi i njegove osobine. Osobine koje utiču na efikasnost mogu biti:
a) radne navike čoveka, njegove veštine i znanja - a što pokazuje ono šta
čovek ume i zna; b) sposobnosti - od kojih zavisi šta čovek može i c) sldo-
nosti, motivi i druge osobine ličnosti - od kojih zavise spremnost i volja
čoveka da obavlja odredeni posao, ••

Profesionalna selekcija iprofesionalna orijentacija

Kada se između većeg broja onih koji traže neki posao biraju pojedinci za
koje sc pretpostavlja da će taj posao najuspešnije obavljati govorimo o iz-
boru za posao ili o profesionalnoj selelcciji. Takva se selekcija vrši u veli-
kom broju preduzeća i ustanova i pri tome primenjuju različiti postupci,
Traže se ocene o tome kako je pojedmac obavljao posao na svom ranijem
radnom mcstu, činovnik odgovoran za personalnu ili loidrovsku službu raz-
govara sa onima koji traže posao, zahteva se da se ispune odredene viste
upitnika i vrši izbor na razne druge načine. Cesto ovi postupci nisu najpo-
desniji i stručnjaci iznose mnoge njihove nedostatke. Bolji je postupalc pri
kome stručnjaci koji imaju dovoijno psihološkog znanja koriste različite
psihološke instrumente za utvrdivanje znanja, veštine, sposobnosti i sklo-
nosti za posao.

Od profesionalne selekcije treba razlikovati profesionalnu orijentaciju.

Pod profesionalnom orijentacijom podrazumeva se aktivnost kojoj je cilj
da se pomogne pojedincima u što uspešnijem izboru zanimanja. Pri pro-
U svojim postupcima vazno je da vodimo računao našim emocionalnim
reakcijama. IstakH smo da postoji tesna veza izmedu emocija i organskih
promena i da česta i jaka uzbuđenja mogu dovesti do organskih poreme-
ćaja. Zato je potrebno da se izbegavaju emocije kad bi one mogie postati
štetne za organizam. Pre svega treba izbegavati sporove i konfhkte sa oso-
bama koje volimo. Ako dozvohmo agresivno ponašanje iii čak i neprija-
teljstvo prema onima koji su nam bliski, izazvaćemo u sebi težak unutra-
šnji konflikt, uznemirenost i nesppkoj$tvo. Emocije ipak ne rreba suzbijati
i potiskivati.Treba ih izraziti ali nalazeći prihvatljiv način njihovog mani-
festovanja za druge, takav način koji našu okolinu neće povrediti 1 nas ne-
će dovesti u sukob sa njom.

Treba kod sebe razvijati frustracionutoleranciju, sposobnost da podne-

semo privremeni neuspeh i da se nosimo sa teškoćama. Kad se nadetno
pred problemom koji nam je teško rešiti, treba da ga objektivno razmotri-
mo> da vidimo njegove stvarne uzroke i da tražimo najpodesnije moguć-
nosti rešavanja problema. Treba da sebe navikavamo da na teškoću ne re-
agujemo besom i agresijom i da svaki svoj neuspeh ne pokušavamo pravdati
traženjem uzroka neuspchu u drugima i uopšte tamo gde taj uzrok ne po-
stoji.

O sebi treba stvoritirealističku sliku. Ne treba sebe zavaravati uverenjem

0 sopstvenim sposobnostima i mogućnostima niti pridavati sebi svojstva
koja nemamo.Treba same sebeprih'vatiti onakvima kakvijesmo. Ali to n e
znači da treba da se'žadovoljimo time da činimo samo ono što smo dotad
činih.Treba pokušavati ostvarivati 1 novo, više i bolje od onoga što smo do-
tad postizah.

Potrebno je naći aktivnostkoju ćemo obavljati sazadovroljstvom i posao

koji ćemo vršiti sauspehom. Pre svega jevažno da nam naše redovno za-
nimanje pruža zadovoljstvo i omogućava doživljaj uspeha. Ali ako nas ono
ne zadovoljava u potpunosti, nadimo neku drugu oblast delatnosti koju će-
mo upražnjavati sa zadovoljstvom i u kojoj ćemo moći doživeti uspeh.

Najzad, važno je uključiti se u društveni život i učestvovati u društ\'enim

akcijama. Za duševnu ravnotežu neophodno je osećanje da mi u društvu
imamo svoje mesto i svoju funkciju, da smodruštveno korisni i da nas sre-
dina prihvata i ceni. ,j

.405
 P l T A N j A I ZADACI

1 . ' K o j e su d v e osnovne vrste lečenja d u š e v n i h o b o l j e n i a ?

2 . K o j e su o s n o v n e postavke psihoanalitičkog p o s t t t p k a lečenja?
3. š t a se p o d r a z u m e v a pod terapijom p o n a š a n j a ?
4 . - Z a k o j e s v r h e psibolozi najčešće p r i m e n j u j u p s i h o l o s k o savetovanje?
5. K o j i j e o s n o v n i cilj psihološkog ssvetovanja?
6. K o j e sve zadatkc.meritalne higijene m o ž e t e da n a v e d e t e ?
7. Navedite mentalno-higijcnslva.uputštva koja su od k o n s t i pri podizanju dece.
8. K o j i h j e m e n t a l n o - h i g i j e n s k i h pravila k o r i s n o se p r i d r ž a v a t i u saradnji sa
drugima?
9. N a v e d i t e m e n t a l n o - h i g i j e n s k e principe k o j i h se v a l j a pridržavati pri vla-
stitim reagovanjima i posnjpcima.. i ; , . ..
 SADRŽAJ

I. Unjodni deo Vrste testove 22

Vrednosc tcstova 30
PREDMET, RAZVOJ I M E T O D E Mcrenjc i korišćcnje scatistike u psihologiji 31
PSIHOLOGIJE 7 Mogućnost merenja psihičkih pojava 31
P r e d m c t psiliologije 7 Korišćenje statistike , . • , . . , , . , . , , , 32
Sta proučavfl psihologija 7 Mere statiscićkog opisivanja 32
Teorijski i praktični zadatak Mere statističkogzalcljučivanja 34
i značaj psihologijc .9 Pitanja i zadaci 34
Rawitakpsihologije .10
D v a pcrioda u razvitku psiliologije .10
'ORGANSKI OSNOVI
PSIHIČKOG ŽIVOTA 36
Psihologija kao s a m a s t a l n a nauka 11
G r a n c psihologijć 12 ^ Rcceptori i ćfektori 37
Vainiji psihološki pravci .14 Rcccptori 37
P i t a n j a i zadaci .•. .16 Misići.. i j 37
Zlezde sa unutrašnjim t u č e n j e m 38
METODE1TEHNIKE Pitanja i zadaci .40
P S I H O L O Š K O G I S T R A Ž I V A N J A . . .17
Nervni s i s t e m - njegova uioga i sastav . . . .40
M c t o d o l o š k i principi i m e t o d e 17 ULoga nervnog sistcma 40
E k s p f t r i m e n t a l n o istraživarje 18 Rnzvitakncrvnogsistcma 41
Karaktcristike ckspcrimentalnog Neuron 42
istrazivanja 18 Nervno uzbudenje 43
P r i m c r j e d n o g psilioioskog Pitanja i zadaci 44
c k s p e r i m e n t a b i o g istraživanja 19 Glavni dclovi ncrvnog sistenia . . . . 44
Vrste e k s p e r i m e n t a l n o g istraživanja 19 Perifcrni nervni sistem 45
Vrednosc e k s p c r i m c n t a l n o g istraiivanja . . .20 Kičmena moždina 45
Sistematsko neekspcrimentalno istraživanjc20 Mozak 46
Karaktetistike n e e k s p e r i m e n t a l n o g Moždanakora • 47
istTaživnnja .-20 Vegetativni nervni sistcm . 49
P r i m e r ncckspcriraentalnog istraživanja i .21 Mozakisvest 51
1
Vrstc sisternatskog n c e k s p c r l m c n t a l n o g Pitanja i zadaci 51
istraživanja -22 Funkcionisanjc ncrvnog šistcma. 52
Introspekcija .22 Refleksniluk 52
T e h n i k e p s i h o l o s k o g istraživanja 24
Uslovni refleksi . . . . T ...... 53
Upitnik ..24
Pavlovljevoobjašnjenje 53
lntcrvju 25
Elekccični talasi u m o ž d a n o j Uori 54
Skale procene 25
Pitanjc lokalizacijc psihičkih
Anketiranje .26
procesa u mozgu 55
Sociometrijski postupak 26
Primarne s e p z o r r e i m o t o r n e z o n e . . . . . .56
Projektivne cehnike ,27
Lokalizacija učenja i misljenja 57
Tcstovi 28
Uloga čconih asocijativnih z o n a 58
Karaktcristike tcstova 28
Ncurotransmiteri 59
 P i t a n p i zadaci .60 Pitanja i zadaci 101
Pojedine vrste oseta 101
R A Z V I T A I C P S I H I Č K O G Ž I V O T A . , ,61 Oseti vida .101
Razvitak ponašanja i psihićkog Oseti sluha 105
životaiivotinja 61 Osett ukusa i m i n s a 108
R a i v i t a k rengovanja organizma .61 Kožni oseti -10'J
N a s t a n a k psihičkog života 62 Oscti pokreta, ravnoteie i organski oseti ,110
Instinktivno ponašanje 63 Pitanja i zadaci H1
N a v i k c k a o oblikponasanja 66 C e l o v h o s t i p r c d m c t n o s r opazaja 112
Intelektualno ponašanjc kod životinja . . . .68 Grupisanje draži u celine ..112
P i t a n j a izadaci 70 O p a ž a n j e figura i osnove 114
Razvitak psihičkog iivota Ijudi 71 Stalnost opažaja 114
U l o g a rada u razvitku psihičkog Uloga iskusrva i motivacije u opažanju . . .116
iivota čovcka 71 Uloga iskustv:i u izboru i grupisanju draži 116
Z n a č a j fortniranja rukc 72 Usmerenost opazanja na osnovu iskustva .117
U l o g a govora .73 Motivacija i o p a ž a n j e 118
Filogenerski razvitak psihičkog Iluzajc i o b m a n ć 119
života ljudi ; ,75 Pitanja i z a d a c i 120
F a k t o r i od kojili zavisi psihički razvitak ^ .Opažanje prostoVnih i vremcnskilt osobina .120
pojcdinca 7r
Opažanjc prostornih osobina 120
Naslcde i sazrevanje . , . . , , 78
O p a ž a n j e vremcna 123
ULoga srcdinc 81
Pitanja i z a d a c i . . 1-5
Uloga flktivnosii 82
Pažnja pri opažanju 125
Ispitivanjc uloge naslcda i srcdinc 83
Karaktcristike pažnje 125
P i t a n j a i zadaci 84 Činioci koji izazivaju pažnju .126
Razdoblja u razvitku pojcdinaca 85
O b i m pažnje .127
Čctiri glavna pcrioda 85 Kolebanje p a ž n j e 128
Detinjstvo 86
P i t a n j a i zadaci 128
M l a d a k č k o doba .86
D o b a zrelosti 87 UČENJEI PAMĆENJE' 129
D o b a starosti .88 Šta p o d r a z u m c v a m o pod učenjern 129
Pitnnja i zadaci .S9 Važnost učenja 129
Dcfmicijaučcnja t30
II. Sisiematski deo Vrsce učenja 130
Učenjc uslovljavanjcm . . . . . . . . . . . . . . . 1 3 1
OPAŽANJE 93
Pavlovljeva istraživanja 131
Saznajni procesi 93 Uslovljavanje višcg reda 133
Šra p o d r a z u m e v a m o pod opaianjcm 93 Generalizacija uslovnrig reagovanja 134
Složenost opažanja \7\93" Pojačavanje i gašenje uslovnog refleksa . .134
Opažaji i oscti 95 Mehaničko u č e n j e 136
Čulni organi i oscti 95 P i t i n j a i zadaci 137
N a s t a n a k oseta 95 Učenje pokusavanjem 137
Vrste drazi i čuia 96 Pitanja i zadaci .140
Adekvarne i neadekvatne draži 97 Ućenjc uvidanjcni 141
Pragovi draži 98 Razlikc i z m e đ u u č e n j a kod životinja
Vcbcrov i Fchnerov zakon .98 i kod čoveka 142
A d a p t a c i j a i scnzibilizacija 100 Teorijc ucenja 143

408
Teorijc učcnja 143 Uloga predstava u mišljenju 187
Uloga asocijacija 144 U l o g a pokreta u mišijenju 187
F i t a n j a i zadaci 145 Mišljcnjc i motivaeija 188
Verbalno i m o t o r n o učenje 145 Pitanja i zadaci 190
V e r b a l n o u č e n j e i ponavijanje 146 Mišljenje i govor .190
Vcrbaino učcnjc i mcsto u n i i u 147 Z n a ć a j govora i jezika .190
U č c n j e verbainog smislenog marcrijala . .148 Uticaj govora na mišljenjc .191
M o t o r n o učcnje ,148 Komunikativna funkcija govora 192
T o k sticanja navika 149 "Pitanja i zadaci 193
P l a t o u učenju 150 Pojmovi i formiranjc pojmova 193
P i t a n j a i zadaci .152 Šta podrazumcvamo pod jiojmovima . . . .193
T r a n s f e r učenja 153 Proučavanje formiranja pojmova . ....195
Teorija f o r m a l n i b discipiina ...........153 Proccs formironja pojmova 196
E k s p e r i m e n t a l n o ispitivanjc rransfera . . .154 Faktori koji utičii! na fotmiranje pojmova .198
Vrste transfera 155 Pitanja i zadaci ! .200
Primcnastcčcnogznanja 156 Zaldjučivanjc i.sudcnjc 200
Pitanja i zadaci 157 Zaključivanje 200
P a m ć c n j c i vrscc pamdcnja 157 Psihološkc grcškc u zaključivanju 201
K
Karaktcristike pam<fenja 157 Sudenjc . . . . ' . • 203
Vrstc p a m ć c n j a 158 Pitanja i zadaci 204
T r i sistema p a m ć e n j a .160 Imaginativno mišljcnjc 204
Prcdstave -...162 Vrste mišljenja .204
Patološkc p r o m e n e pamčenja .164 Mašta 205
P i t a n j a i zadaci 164 Snovi 206
Z adržava nj c i zaboravlj a nj c 165 Pitanja i zadaci 208
Zadržavanje i promene u toku zadržavanja .165 Proces rešavanja problema .208
Proces zaboravljanja .167 Pokušavanjc pri rešavanju problema 208
Uzroci z a b o r a v l j ^ j j ^ f t .169 Direkcija pri rcšavanju problcma 210
P i t a n j a i zadaci 172 Faktori koji utiču na uspeh u rtšavanju
Cinioci koji titiČu na uspch učcnja problema ,...,, 212
i pamčcnja , , . . . , , , 173 Stvaralaćko mišljenjc 214 1
G r u p c faktora koji utiču na Pitanja i zadaci 216
nspcšnostučenja 173 Intcligencija . . . .217
Motivacija 173 Individualnc razlikc u sposobnosti
Aktivnost 175 misljenja 217
U v i d a n j c smisla 176 Definicija intdigencijc i priroda
T c l m i k a ućenja 176 inteligencije 217
Organizacija učcnja 177 M c r c n j t intcligcncijc; tcstovi intciigcncije220
P r o g r a m i r a n o učćnje 178 Vrednost testova inteligencije 223
P i t a n j a i zadacis 180 Uloga nasleda i sredinc . . . . . . . . . . . . . .225
Razvoj intcligencije .228
MIŠLJENJE 181 Raspodela stanovništva po scepenu
Karakteristike procesa mišljcnja 182 inteligencije ,228
Šta p o d r a z u m c v a m o pod mižljenjem . . . .182 U m n a zaostalost 229
O p e r i s a n j c znacima .184 O b d a r e n o s t i genijalnost 230
U s m e r c n o s t mišljenja 184 Pitanja i zadaci 231
Uvidanjc odnosa , . . , , , , . . . . . , , , . , » .185
 0SEĆAN7A .232 Pitanja i zadaci 271
Socijalni motivi 271
Karakterisrike i razvitak oscćanja 232
Socijalni karaktcr Ijudskc motivacijc 27]
Odlike emocionalnog jjonašanja . . 232
Motiv za društvom .27J
Uloga naslcđa u razvitku osečanja ,233
Motiv za samopotvrdivanjcm i njcmu
Uloga vičenja u razvitku oscćanja 235
srodni motivi 275
Pitanja i zadaci ' .236
Agresivnosr , . , . . . . . . .277
Organske promene pri osećanju ,237
Ncki od ostalih složcnih motiva 279
Vrste tclcsnth promena 237
Moralna svesr kao pokreračka snaga . . . .280
D c t ć k t o r laži .238
Personalni m o m c n t i morivacije 282
Psihosomatski poremećaji 239
Nivo aspiracije 283
Pitanja i 2adaci 240 ,
Hijcrarhija motiva; m o t i v z a
Izražavanje osećanja , . . . . , . . , . , J41
samoaktualizacijom 284
Poreklo cmocionainog izraza . . . ; 241
Pitanja i zadaci 286
VrstcemocionaJnog izraza ,242
Zadovoljavanje i Omctanjt Zadovoljenja
Ocenjivanje emocija na osnovu izraza . . .243
motiva 287
Pitanja i zadaci 244
Posledice zadovoljenja motiva 287
Pojedine vrsre oscćanja 244
Frustracija i izvori frustracijc 288
Pokusaji klasiftkacijc oscćanja 244
Vrste konflikata , , . .290
Strah 245
Reagovanje na frustracije 292
Gnev 246
Posledice frustracijc 293
Radost i žalost 247
Odbrambeni mehanizmi .295
C u l n a osećanja 24$ Piranja i zadaci 300
Osećanja upravljcna ka sopstvcnoj ličnosti 2 4 8
Voljna radnja 300
Osećanja upravljena ka drugim o s o b a m i .249
Karakteristikevoljneradnje - .300
Esreiska oscćanja .250
Problcmi u vezi sa voljom 302
Sentimcnti 251
Pitanja i zadaci 303
Afekti i raspoloienja 252
P i t a n j a i zadaci 253 LIČNOST 304
Fiziološki osnovi osećanja 254 Pojam.i p r o b l e m i psihologije ličnosti . . . .304
Uloga pojcdinih delova nervnog sistema .254 P o j a m ličnosti .304
Tcorije osećanja '.. , , . , : 256 Problemi koje proučava psiliologija ličnosti 305
P i t a n j a i zadaci .';258 T^efinicijeiičnosti 306
M O T I V A C I J A 1 A K T I V N I Ž I V O T . . .259 Pitanja i zadaci 308
Struktura ličnosti 308
Pojam motiva i vrste motiva . . . . . . . . . . ,260
Ličnost kao organi'iacija osobina 308
.lavljanje motiva 260
Crte ličnosri 309
Motivacija i osećanja . , . * 262
Broj i vrste crra ličnosii 310
PokuŠaji ldasifikacije motiva 263
Fakrorslca anaiiza crta Ućnosti 311
Shvatanja o motivima 264
Temperamenat . . - . " . . . . .314
Piranja i zadaci ,265
Karaktcr A 316
Bioložke potrebe i motivi . 265
Sposobnosti ..318
Princip homeostaze 265
Teiesne o s o b i n c 319
Motivi gladi i žedi 266
Pitanja i zadaci ,321
Matcrinski motiv . , . . ; 267
Tipovi i tipologijc ličnosti 321
Seksualni motiv .268
Pojam 'tipa 321
Ostale bioloJke potrcbc i motivi ,269

.410
Jungovi tipovi 322 Menjanjestavova .369
T i p o l o g i j a Krečmera 323 Propaganda 371
Šeldonovi tipovi 323 Javno mnjcnje 372
V r c d n o s t tipologija 324 Ispitivanjc stavova ijavnog mnjenja 372
S i n d r o m n i rip 325 Pitanja i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 7 3
Samosvest .326 • Ponašanje u grupi 374
P i t a n j a i zadaci .327 Proučavanje grupa i grupnog ponašanja . .374
Razviiak Iičnosri 328 ' Pojam grupe i vrscc grupa 375
Biološki osnovi ličnosci 328 Strukturagrupe 376
Socijalni fakcori razi-icka ličnosci 32B Vrscc struktura 378
U l o g a porodicc .330 Rukovodcnje gruponi 379
Uticaj škole 331 Način rukovodenja 380
Uloga vršnjaka 332 Ličnostvodc 381
Kultura i iičnost .333 Efikasnost grupe 382
Položaji i uloge 335 G r u p n e »orme i konformjranje grupnim
Klasna pripadnost 337 normama ..." 383
Uloga d n ^ t v e n o g sistetna 338 Pitanja i zadaci 385 •
Zrela lićnost .339
NEKAPITANJA
Pitanja i zadaci .340 P S I H O L O G I J E RADA 387
Ispitivanjc ličnosti 341
Pitanja i zadaci 343 Problemi psihologije rada . • 387
T c o r i j c ličnosti 344 Osnovne karakteristike rada 388
Pokušaji objašnjeoja ličnosti u celini 344 Radni ućinak 383
Frojdova psihoaralitička ttorija 344 Umor 390
O l p o r t o v a personalistička teorija licnosti .347 Odmaranje 390
Fromova socijalna tccrija ličnosri 348 Radni efckat i eftkasnosc u raau 392
Skincrova bihtvioriscička tcorija ličnosti .350 Profesionalna selekcija i pcofesionalna
orijcncacija 392
Maslovljcva humaniscička tcorija lićnosti .353
Pitanja i zadaci .193
Piiarua i zadaci 355
PSIHOPATOLOGIJA
III. Poseban deo 1 M E N T A L N A HIGIJENA 394
N E K A PITANJAIZ SOCIJALNE Psihopacologija • -394
PSIHOLOGIJE 3 5 9 ' N o r m a l n o i nenormalno ponašanje . . . . .394

Problcmi socijaine psihologijc .359 Psihičke teškoce i psihički porenicćaji . . .395

O p a ž a n j e drugih osoba .360 Neurozc 396
Proccs opazanja drugih osoba .'. .360 Psihoze 397
Činioci koji utiču na tičnosc Psihopatije 399
opaianja osoba 362 Picanja i zadaci 399
Pitanja i z.idaci 364 " Tvlencalna higijena 400
Socijalni stnvovi 364 Lečcnje duševnihoboljenja 400
P o j a m i karakteristikc 364 Psihološko savcKwjmjc 402
Predrasude kao \Tsce scavova 365 Zadaci mentalnc higijcnc 403
D i m c n z i j e itavova . 366 Neki principi mcntalne higijene 404
Formiranjc stavova . . . . . ' 367 Pitanja i 2adaci 406
Delov;mjc stavova 369
 DrNIKOLAROT

OPŠTA P S I H O L O G I J A
TrinatsSo,pTtradtno izdnnje, 2004. g o d i n a

IzJavač
ZAVOD ZA UDŽBENIKE I
NASTAVNA SREDSTVA
Beograd, Obilicevvcnac 5

Litcrun i u redn ii
MILOŠ JANKOVIĆ

" Lmot
SELMAfOLOVlĆ

Grafički urednik
MILAN MRKOBRAD

KOTtktOT
SOFITABOŠKOVIĆ

0
O b t m ; 25iii stamparskih tabakž :
:
Fotrr\V J6.S x 23,5 cm M
\ Tiraž: 15Qp primcraka ^ l p t

• f'- '
Rukopis predat u štarapu marta 2004. g o d i n e ,
Štampsnje-žavršcno reprcmbra 2004. g o d i n e .
S r a m p a „ N O V I D A N I " - Bcograd

I S B N 86-17-11383-9