PT Diplomirali, doktorirali

Katedra za procesnu tehniku

Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Diplomski rad, M.Sc. rad

Kandidat: Svetlana Filić

Predmet: Zaštita vazduha

Naziv teme: Idejno rešenje elektrofiltarskog postrojenja termoenergetskog bloka instalisane snage 348,5 MW

Mentor: V. prof. dr Dejan Radić

Datum odbrane: 29.01.2014.

Prikaz diplomskog M.Sc. rada:

Elektrofiltarski uređaji su namenjeni za izdvajanje čvrstih čestica iz toka otpadnih gasova. Reč je o visokoefikasnim uređajima
koji se mogu koristiti u vrlo širokom rasponu procesnih parametara. Mogu da se koriste za izdvajanje čestica veoma malih
dimenzija i u veoma širokom rasponu kapaciteta, od malih individualnih objekata (na primer restorana i ćevabdžinica) do
veoma velikih objekata, poput cementatara, termoeenergetskih blokova, rafinerija i sl.

Tema ovog diplomskog rada je projektovanje elektrofiltarskog postrojenja termoenergetskog bloka u kome se kao pri-
marno gorivo sagoreva ugalj (lignit).

U prvom poglavlju ovog rada dati su osnovni pojmovi i opis rada elektrofiltra. Svi elektrofiltri, bez obzira kako su klasifikovani,
imaju slične komponente i način rada; prvo se naelektrišu čestice, prikupe se i na kraju izdvajaju iz elektrofiltra, pre nego što
dospu u životnu sredinu. Date su i osnovne komponente elektrofiltra i opisan princip rada svake ponaosob. Takođe, ovde su
objašnjeni i principi naelektrisanja čestica i drugi osnovni principi pri radu elektrofiltra, kao i njihova klasifikacija.

U drugom poglavlju rada predstavljena je metodologija proračuna elektrofiltarskog postrojenja, dati su brojni načini
projektovanja elektrofiltra, uključujući matematičke jednačine, pilot postrojenja i kompjuterske programe. Korišćenje pi-
lot postrojenja predstavlja vrlo efikasan metod projektovanja ali nije često u upotrebi zbog ograničenja u pogledu cene.
Kompjuterski modeli su danas uglavnom u upotrebi pri projektovanju elektrofiltara, kao i pri rešavanju problema tokom
rada elektrofiltra. U ovom poglavlju je takođe obrađeno i nekoliko jednačina: jednačina za migracionu brzinu čestica, koja
zavisi od jačine napona u obe elektrode (koronarne i taložne); Dojč-Andersonova i Mats-Onhfeldova jednačina za proračun
efikasnosti taloženja. Obrađeni su i radni parametri elektrofitra koji utiču na efikasnost: otpornost, specifična površina
taloženja, srazmera dimenzija, distribucija gasa, sekcije električnih polja i jačina korone. Pažljivo projektovanje elektrofiltra
podrazumeva brigu o svim radnim paremetrima.

U trećem poglavlju opisani su glavni problemi pri radu elektrofiltra kao i njegova primena u industriji. Opisuju se ključni
radni parametri: napon, protok gasa, sastav gasa, jačina struje kao i stepen vlage. Date su i neke oblasti primene elektrofiltra
kao što su: termoelektrane, mlinovi celuloze, rafinerije nafte, industrija cementa, industrija stakla.

U četvrtom poglavlju izvršen je proračun parametara procesa sagorevanja i potrošnja goriva, koja je određena na osnovu
snage termoenergetskog bloka od 348,5 MW i iznosi 486 t/h. Takođe je izvršen proračun zapreminskog protoka vlažnih
dimnih gasova na stvarnim uslovima, i dobijena vrednost iznosi 678,35 m^3/s. Na osnovu materijalnog bilansa postrojenja
za prečišćavanje dimnih gasova dobijeno je da efikasnost uređaja za prečišćavanje iznosi 99,89%.

58 septembar 2014. PROCESNA TEHNIKA

 Diplomirali, doktorirali PT
Katedra za procesnu tehniku
Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

U petom poglavlju izvršeno je dimenzionisanje i izbor opreme elektrofiltarskog postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova.
Urađen je proračun specifične taložne površine na primeru pločasto-žičanog elektrofiltra, i ona iznosi 218 s/m. Odabrana su
četiri elektrofiltra tipa QSLY85-4/2 proizvođača QQIT CO. Svaki elektrofiltar ima taložnu površinu od 36970 m^2. Broj gasnih
puteva u jednom elektrofiltru je 2. Elektrofiltri imaju po 4 elektrostatička polja duž gasnog puta i 100 prolaza po jednom
gasnom putu.

Ključne reči:
Elektrofiltri, termoenergetika, lignit, ugalj, sagorevanje, dimni gasovi.

PROCESNA TEHNIKA septembar 2014. 59

PT Diplomirali, doktorirali

Katedra za procesnu tehniku

Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Diplomski rad, M.Sc. rad

Kandidat: Ljiljana Filić

Predmet: Upravljanje otpadom i otpadnim vodama

Naziv teme: Idejno rešenje digestora za biološku anaerobnu obradu otpadnih voda za grad od 100000 ES

Mentor: prof. dr Miroslav Stanojević

Datum odbrane: 29.01.2014.

Prikaz diplomskog M.Sc. rada:

Sve otpadne vode, bilo da je reč o komunalnim, industrijskim ili poljoprivrednim vodama, potrebno je prikupiti i tretirati
kao otpadnu vodu te je na odgovarajući način obraditi i odvesti u vodoprijemnike bez štetnih posledica za životnu sredinu
i bez narušavanja prirodnog kružnog toka vode. Voda zagađena, na bilo koji način, tokom upotrebe predstavlja otpadnu
vodu. U opštem slučaju otpadna voda je zagađena rastvorenim i nerastvorenim organskim i neorganskim materijama, kao
i mikroorganizmima.

Ne postoji jedinstveni postupak obrade otpadnih voda. Izbor postupka zavisi od: porekla i karakteristika otpadnih voda,
zahtevanog kvaliteta prečišćavanja, planiranog poboljšanja standarda kvaliteta ispuštene vode, cene i raspoloživosti
zemljišta. Za prečišćavanje otpadnih voda koriste se: mehanički (rešetke, sita, taloženje, filtriranje, centrifugiranje), hemijski
(flokulacija, neutralizacija, katalitička oksidacija, izmena jona i dezinfekcija) i biološki (aerobni i anaerobni) postupci obrade.

U ovom radu pažnja je usmerena na anaerobnu obradu otpadnih voda, kao i na nusprodukt koji nastaje anaerobnom
obradom-biogas.

U diplomskom radu postavljen je zadatak da se detaljnije opišu procesi i oprema za anaerobnu obradu otpadnih voda kao
i da se postavi idejno rešenje digestora za anaerobnu biološku preradu mulja.
U nultom poglavlju data je zakonska regulativa, odnosno propisi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija koji
se moraju poštovati. Data je i uredba o klasifikaciji voda, kao i pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja otpadnih
voda.

U prvom poglavlju dati su osnovni podaci o karakteristikama otpadnih voda, odnosno: fizičke, hemijske i biološke karakter-
istike. U poglavlju je takođe razmatrano o pokazateljima koncentracije organskih komponenata u otpadnim vodama. Dat
je i sastav neprečišćenih komunalnih otpadnih voda, kriterijumi za određivanje srednjeg dotoka, kao i načini ujednačavanja
protoka i sastava otpadne vode.

Drugo poglavlje se bavi problematikom tehničko-tehnoloških karakteristika procesa i opreme za anaerobnu obradu ot-
padnih muljeva iz procesa prečišćavanja otpadnih voda. Ovaj proces odvija se u tri faze: proces hidrolize (I faza), kiselinski
proces (II faza) i metanski proces (III faza). U poglavlju se takođe govori o tehnološkim uslovima anaerobnog vrenja, kao i
o projektovanju procesa. Date su konfiguracije reaktora za izvođenje anaerobne digestije, konstrukcije rezervoara, kao i
komponente sistema i potrebna oprema za postrojenje. Obrađeni su podaci o sastavu i upotrebi biogasa koji nastaje kao
nusprodukt u ovom procesu. Takođe je dat značaj monitoringa, odnosno praćenja i upravljanja anaerobnom digestijom,
što često u praksi nije slučaj.

U trećem poglavlju dato je idejno rešenje i proračun digestora za biološku anaerobnu obradu otpadnih voda za grad od
100000 ekvivalentnih stanovnika. Anaerobna fermentacija je konvencionalnog tipa, što znači da se u jednom aparatu odvija
i kiselinsko i metansko vrenje i odvijaće se u dva paralelna digestora, sa vremenom zadržavanja od 18 dana. Proračunom
su dobijeni prečnik digestora Du=9500 mm i visina cilindričnog dela digestora H=12000 mm, kao i zapremina digestora
od 770 m3. Na osnovu standarda SRPS EN 13445-3 izračunata je debljina zida cilindričnog omotača, debljina zida donjeg
standardnog torisferičnog danca, kao i debljina konusnog omotača i usvojeno je da su ove debljine jednake i iznose 15 mm.

60 septembar 2014. PROCESNA TEHNIKA

 Diplomirali, doktorirali PT
Katedra za procesnu tehniku
Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Primena bioloških postupaka u prečišćavanju otpadnih voda danas predstavlja neizostavnu fazu njihovog tretmana. Aerob-
nim postupcima prerade otpadnih voda značajno se smanjuje organsko opterećenje vode. Međutim, u ovom procesu kao i
u drugim fazama prerade otpadnih voda nastaju značajne količine mulja koji je, pre njihovog deponovanja, takođe potreb-
no na odgovarajući način tretirati. Za ovu namenu su posebno pogodni anaerobni postupci tretmana mulja jer se u njima
ostvaruje stabilizacija čvrstog ostatka i dobijanje vrednog goriva koje se može koristiti kao energent.

Ključne reči:
Aerobno, otpadne vode, digestori

PROCESNA TEHNIKA septembar 2014. 61

PT Diplomirali, doktorirali

Katedra za procesnu tehniku

Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Diplomski rad, M.Sc. rad

Kandidat: Dalibor Z. Došlo

Predmet: Procesna energetika

Naziv teme: Energetski audit sa idejnim rešenjima rekonstrukcije energetskih sistema u fabrici alkoholnih pića
kapaciteta 1.000.000 l/god
Mentor: prof. Aleksandar Jovović

Datum odbrane: 27.02.2014.godine

Prikaz diplomskog M.Sc. rada:

1. Uvod
Vođenje principa održivog razvoja je neprekidna težnja da se smanji utrošak nama dostupnih resursa u prirodi i vođenje
računa o zaštiti životne sredine. Energetska efikasnost nije štednja energije jer štednja podrazumeva odricanje. Energetska
efikasnost znači smanjenje potrošnje energije za isti obim proizvodnje.

2. Metodologija
Na osnovu teme diplomskog rada izvršene su sledeće analize u izabranoj kompaniji: analiza potrošnje energenata, anal-
iza obima proizvodnje, analiza stanja kotlarnice, analiza stanja kompresorske stanice i analiza sistema osvetljenja. Uz pomoć
dobijenih rezultata iz analiza predstavljena su idejna rešenja za kotlarnicu, kompresorsku stanicu i sistem osvetljenja.

3. Analiza podataka
3.1 Analiza potrošnje energenata
Na slici 1. prikazana je potrošnja prirodnog gasa za 2010,2011,2012 godinu. Na dijagramu se može primetiti da u januaru
i u poslednja četiri meseca svake analizirane godine povećana potrošnja prirodnog gasa, razlog grejanje fabričkih prostorija
nego u većem delu i period prerade i destilacije voća. Jul mesec je mesec sa najmanjom potrošnjom jer su u tom mesecu
remonti mašina i priprema za kampanju koja počinje u septembru i traje do januara. Potrošnja prirodnog gas se za oko 27%
smanjila u poslednje tri godine razlog tome je smanjen obim proizvodnje. Od potrošača koji koriste prirodan gas kao gorivo
nalaze se dva kotla u kotlarnici.

Slika 1. Dijagram potrošnje prirodnog gasa

3.2 Analiza obima proizvodnje
Na slici 2 prikazan je uporedni pregled obima proizvednje za period posmatranja od tri godine. Kao što se vidi kod
podataka za potrošnju elergenata osetan pad tako i kod obima proizvodnje evidentan pad desio se u periodu od 2010. do
2012. godine i iznosi 40 %. veći deo obima proizvodnje tokom sve tri godine se realizuje u poslednja tri meseca proizvodne
godine i nešto malo manjeg obima u januaru mesecu. Tokom tih tri/četiri meseca se proizvede oko 70-80 % obima proiz-
vodnje.

62 septembar 2014. PROCESNA TEHNIKA

 Diplomirali, doktorirali PT
Katedra za procesnu tehniku
Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Slika 2. Obim proizvodnje za 2010, 2011, 2012.

4. Specifična potrošnja energije

Na slici 3 prikazana je specifična potrošnja energije za posmatrani period od tri godine. Može se primetiti da SPE raste
svake godine i dostiže najveću vrednost u 2012. godini koja iznosi 6,8 kWh/l. Kada se uporedi SPE u svetu za ovaj tip indus-
trije koja iznosi 5,08 kWh/l sa slike se može videti da je kompanija u 2010. godini bila u skladu sa svetskim standardima ali
je veliki pad obima proizvodnje u naredne dve godine izazvao poremećaj u potrošnji energenata.

Slika 3.Specifična potrošnja energije

5. Predlog idejnog rešenja kotlarnice

Slika 4. Stanje kotlarnice nakon rekonstrukcije

Predlog idejnog rešenja kotlarnice tiče se optimizacije sagorevanja i ugradnje ekonomajzera koji služi za snižavanje
temperature dimnih gasova (trenutno stanje tdg=200 °C). Proračun se svodio na proračun sagorevanja i izračunavanje tem-
perature napojne vode. Dobijeni su sledeći rezultati: tdg1=200 °C -> tdg2=120°C ,
λ1=1,3 -> λ2=1,1 ,
η1=86,71% -> η2=91,71%.

PROCESNA TEHNIKA septembar 2014. 63

PT Diplomirali, doktorirali

Katedra za procesnu tehniku

Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

6. Predlog idejnog rešenja kompresorske stanice

Rekonstrukcija kompresorske stanice svodi se na korišćenje otpadne toplote iz kompresora koju treba sprovesti do
proizvodnog pogona i u zimskom periodu će biti jedano od rešenja za grejanje tog dela fabrike. Pošto kompresor radi 7
časova na dan, izračunata je moguća ušteda energije postavljanjem kanala koji bi otpadnu toplotu sproveli do proizvodnog
pogona. Energija koja bi se uštedela iznosi 35 kWh. Pretvaranjem kWh u metre kubne prirodnog gasa dobili smo uštedu u
prirodnom gasu koja iznosi 4,06 m3/dan.

7. Predlog idejnog rešenja sistema osvetljenja

Rekonstrukcija sistema osvetljenja tiče se zamene svih postavljenih sijalica i reflektora osim postojećih štedljivih. Uku-
pna instalisana snaga za osvetljenje kod postojećeg stanja iznosi 10,17 kWh, a nakon rekonstrukcije zamenom neonki sa
visoko efikasnim fluo cevima i zanmenom živinih sijalica sa led lampama iznosi 5,28 kWh, što je skoro 50% manje. Daljim
proračunom došlo se do godišnje uštede koja iznosi 42797,28 kWh/god

Ključne reči:
Energetska efikasnost, prirodni gas, potrošnja, energenti

64 septembar 2014. PROCESNA TEHNIKA

 Diplomirali, doktorirali PT
Katedra za procesnu tehniku
Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Diplomski rad, M.Sc. rad

Kandidat: Petar Popović

Predmet: Zaštita vazduha

Naziv teme: Idejno rešenje sistema filtracije otpadnog vazduha iz postrojenja farmaceutske industrije za proiz-
vodnju praškastih formi lekova
Mentor: prof. dr. Dejan Radić

Datum odbrane: 06.06.2014.

Prikaz diplomskog M.Sc. rada:

Glavni deo postrojenja za proizvodnju praškastih formi lekova u farmaceutskoj industriji je sušara. Nakon završenog
postupka mokre granulacije dobijena kombinacija leka se ubacuje u sušaru kroz sistem mlaznica koji raspršuju proizvod po
sušari. Zatim se dovodi prečišćen i prerađen vazduh koji deluje u suprotnom smeru i na taj način se proizvod suši i taloži na
dnu gde se vrši prikupljanje, zatim cevovodom sprovodi do ciklona, filtrira i na kraju sakuplja u specijalne tankove. Vazduh
za sušenje proizvoda sadrži značajnu količinu čvrste faze. U zavisnosti od toksičnosti proizvoda, ovaj otpadni vazduh se
filtrira u sistemima sa vrećastim filtrima ili HEPA filtrima.

Konkretno u okviru teme diplomskog rada su obrađena sledeća poglavlja:

- Tehničko-tehnološke karakteristike sušara sa fluidizovanim slojem i sprej sušara

- Tehničko-tehnološke karakteristike sistema za kontrolu emisije iz sušara
- Idejno rešenje sa elementima materijalnog i toplotnog bilansa postrojenja farmaceutske industrije za proizvodnju
praškastih formi lekova
- Dinemzionisanje deonica cevovoda, ventilatora, elektromotora i vrećastog filtera
- Izbor odgovarajuće opreme (ventilator, elektromotor i vrećasti filter)
- Grafička dokumentacija

Ključne reči:
Sušara, fluidizovani sloj

PROCESNA TEHNIKA septembar 2014. 65

PT Diplomirali, doktorirali

Katedra za procesnu tehniku

Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Diplomski rad, M.Sc. rad

Kandidat: Aleksandar Marković

Predmet: Upravljanje otpadom i otpadnim vodama

Naziv teme: Idejno rešenje PUTOX postrojenja za prečišćavanje sanitarno-fekalnih otpadnih voda iz industri-
jskog pogona kapaciteta 1500 radnika i 1200 ES
Mentor: prof. dr Aleksandar Jovović, dipl. inž. maš.

Datum odbrane: 07.10.2014.

Prikaz diplomskog M.Sc. rada:

Zaštita životne sredine i racionalno korišćenje materijala i energije, postaje u poslednje vreme, određujući faktor u
oblasti naučno-tehničkog i ukupnog razvoja privrede jedne zemlje. Problem zaštite životne sredine postao je danas jedan
od prvorazrednih društvenih zadataka. Danas prisutne negativne posledice, uglavnom su rezultat pogrešno planirane in-
dustrijalizacije, izgradnje stambenih naselja, saboraćajnih sistema, nekontrolisane i neadekvatne upotrebe energije, kao i
nedovoljnog poznavanja osnovnih zakonitosti iz domena životne sredine.

Diplomski rad je obuhvatio pet tačaka:

1. analizu zakonskih propisa iz oblasti zaštite voda;
2. analizu nastajanja otpadnih voda i njihov sastav;
3. analizu i pregled uređaja za prečišćavanje otpadnih voda;
4. materijalni bilans postrojenja;
5. idejno rešenje postrojenja.

Osnovni podaci postrojenja:

• Biološko opterećenje postrojenja iznosi: N = 1200 ES;
• Hidrauličko opterećenje: Q = 12,5 m³/h;
• Broj zaposlenih: 1500 radnika.

Pri izradi idejnog rešenja zadatak je bio da se uradi rekonstrukcija postojećih objekata i predvidi zamena dotrajale i stare
opreme, novom, kao i da se predvidi dogradnja nedostajućih objekata koji su prema zakonskim obavezama o zaštiti voda,
neophodni. To je merač protoka.

Postojeće postrojenje za prećišćavanje sanitarnih otpadnih voda zasnivalo se na biološkom procesu redukcije rast-
vorenih organskih materija pomoću mikroorganizama uz dubinsku aeraciju tretirane vode i neprekidnu recirkulaciju mulja.
Bazeni su bili dimenzironisani prema tada važećim propisima. Proces biološkog tretmana je potpuno prihvatljiv i on se kao
takav i dalje zadržava.

Imajući u vidu oblik i dimenzije postojećeg postrojenja koji se sastoji od četiri armirano-betonske komore od kojih su
prve dve primarni taložnici zapremine V = 242 m³, pri čemu istovremeno prva služi kao bazen za prihvat viška mulja, treća
komora je biološki bazen, a četvrta sekundarni taložnik zapremine V = 88 m3. Prve dve komore su nepotrebno velike zapre-
mine i mogu davati negativne efekte u pogledu aerobnog tretmana sanitarnih otpadnih voda zbog veoma dugog vremena
zadržavanja otpadnih voda u njima i prevođenja kompletnog sadržaja obe komore u anaerobno stanje. Iz tog razloga se
predlaže premošćivanje prve komore postrojenja, tako da sirove otpadne vode idu u drugu komoru a svi otvori između njih
se zatvaraju. Do sada su prve dve komore radile kao spojeni sudovi. Na taj način se vreme zadržavanja sirovih otpadnih voda
u primarnim komorama, dvostruko skraćuje, a prva komora sada služi i za prihvat viška mulja. Prva komora ipak ima vezu sa
drugom komorom na taj način što će se napraviti novi prodor između njih koji će se nalaziti iznad nivoa tečnosti u drugoj
komori. Kroz njega će se gravitaciono prelivati nadmuljna voda nakon ugušćivanja viška mulja.

66 septembar 2014. PROCESNA TEHNIKA

 Diplomirali, doktorirali PT
Katedra za procesnu tehniku
Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Imajući u vidu oblik i dimenzije postojećeg postrojenja koji se sastoji od četiri armirano-betonske komore od kojih su
prve dve primarni taložnici zapremine V = 242 m³, pri čemu istovremeno prva služi kao bazen za prihvat viška mulja, treća
komora je biološki bazen, a četvrta sekundarni taložnik zapremine V = 88 m³. Prve dve komore su nepotrebno velike zapre-
mine i mogu davati negativne efekte u pogledu aerobnog tretmana sanitarnih otpadnih voda zbog veoma dugog vremena
zadržavanja otpadnih voda u njima i prevođenja kompletnog sadržaja obe komore u anaerobno stanje. Iz tog razloga se
predlaže premošćivanje prve komore postrojenja, tako da sirove otpadne vode idu u drugu komoru a svi otvori između njih
se zatvaraju. Do sada su prve dve komore radile kao spojeni sudovi. Na taj način se vreme zadržavanja sirovih otpadnih voda
u primarnim komorama, dvostruko skraćuje, a prva komora sada služi i za prihvat viška mulja. Prva komora ipak ima vezu sa
drugom komorom na taj način što će se napraviti novi prodor između njih koji će se nalaziti iznad nivoa tečnosti u drugoj
komori. Kroz njega će se gravitaciono prelivati nadmuljna voda nakon ugušćivanja viška mulja.

Treća komora u postojećem i u rekonstruisanom postrojenju predstavlja biološki bazen zapremine V = 121 m³ i u njemu
se nalazi oprema za distribuciju komprimovanog vazduha. Vazduh služi za unos kiseonika u vodu kojeg mikroorganizmi ko-
riste pri razgradnji rastvorenih organskih materija u otpadnoj vodi, ali i kao osnovni medij za transport (recirkulaciju) mulja
iz sekundarnog taložnika (četvrta komora) u biološki bazen.

Stanje ove opreme je loše i kompletno se zamenjuje novom, pri čemu se distribucioni sistem vazduha raspoređuje po
celoj površini bazena, a ne kao što je do sada bilo samo u centru. To je osnovni nedostatak starog aeracionog sistema, jer je
velika površina bazena bila ne aerisana, što se odražavalo na efekte pada postrojenja.

Zadržava se biološki tretman sanitarnih otpadnih voda sa aktivnim muljem i unosom kiseonika preko komprimovanog
vazduha, ali uz distribuciju sa fleksibilnim, vibrirajućim, okruglim i perforiranim gumenim distributorima, raspoređenim
u vidu roštilja po celoj površini biološkog bazena. Nakon određenog vremena zadržavanja u biološkom bazenu, otpadne
vode gravitaciono dolaze u sekundarni taložnik u kome se vrši taloženje aktivnog mulja, tj. bistrenje vode. Izbistrena voda
se preko nazubljene prelivne trake sakuplja u korito koje se nalazi na obodu sekundarnog taložnika i potom se odvodi u
psotojeći dezinfekcioni bazen. Postojeća oprema sekundarnog taložnika (uvodna cev, centralni cilindar i mamut pumpa za
višak mulja), potpuno je koridirala i mora se demontirati i zameniti novom.

Taložnik je inače pravilno dimenzionisan i ima deo ravnih površina kao i konusne stranice pod uglom od 60o, tako da
istaloženi mulj gravitaciono pada na konusne stranice bazena i svojom težinom klizi ka dnu istog. Na dnu taložnika su mon-
tirane usisne cevi mamut pumpi koje zahvataju istaloženi mulj i transportuju ga u biološki bazen (recirkulisani mulj) ili u
bazen za višak mulja. Navedene operacije se obavljaju manipulacijom ventila za dovod vazduha do mamut pumpi.

Dakle, tretirana i izbistrena voda se sakuplja i dovodi u postojeći dezinfekcioni bazen zapremine V = 5,25 m³, a potom
preko merača protoka, čiji je opseg merenja Q = 2÷48 m³/h (novi objekat), odvodi u sabirni šaht i dalje kanalizacionim
odvodom u prirodni recipijent (reku Kladnicu). Tretirana otpadna voda će se dezinfiikovati na taj način što će se automatski,
proporcionalno protoku, dozirati dezinfekciono sredstvo, rastvor natrijumhipohlorita, NaOCl (Žavelova voda). Postojeća
oprema koja je potputno dotrajala i nije u funkciji, menja se novom opremom.

Ključne reči:
otpadne vode, zaštita životne sredine

PROCESNA TEHNIKA septembar 2014. 67

PT Diplomirali, doktorirali

Katedra za procesnu tehniku

Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Diplomski rad, M.Sc. rad

Kandidat: Marija Šćepanović

Predmet: Industrijske peći i kotlovi

Naziv teme: Idejno rešenje iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa na potisnoj peći kapaciteta 250 t/h
čeličnih slabova
Mentor: prof. dr Dejan Radić

Datum odbrane: 03.10.2014.god.

Prikaz diplomskog M.Sc. rada:

U okviru rada prikazana su poglavlja koja se tiču potrošnje energije, razmene toplote i različitih tehnoloških operacija
koje dovode do finalnog proizvoda a to su čelični slabovi određenih dimenzija i karakteristika. Slabovi se zagrevaju u potis-
noj peći kapaciteta 250 t/h prolazeći kroz tri temperaturne zone (zona predgrevanja, zagrevanja i egalizacije). Jednačinom
toplotnog bilansa u okviru proračunskog dela, izračunati su gubici energije i uneta energija u potisnu peći, koji su prikazani
tabeli 1.
Uneta energija Oznaka Snaga, kW Procenat, %
Hemijska energija goriva QBh 74 876 81
Fizička toplota vazduha Qv 8 106 19
Ukupno Q 82 982 100
Utrošena energija
Zagrevanje metala Q1 57 329,7 67
Potencijal dimnih gasova Q4 20 096 22,2
Gubici kroz ozid Q6 475,174 5,8
Ostali gubici Q7 4 149 5
Ukupno - 82 982 100

Tabela 1. Uneta i utrošena energija u potisnoj peći

U nastavku peći su dva zračna i četiri kanalna rekuperatora. Temperatura predgrejanog vazduha za sagorevanje na izlazu
iz zračnih rekuperatora je dobiena iterativnim proračunom i iznosi 156 °C, dok temperatura vazduha za sagorevanje koji se
predgreva na izlazu iz kanalnih rekuperatora iznosi 400 °C. Temperatura predgrevanja vazduha (tv=270 °C) je projektni po-
datak i bitna je za izračunavanje potencijala dimnih gasova Q4. Uvrštavanjem ove vrednosti dobijen je stepen iskorišćenja
otpadne toplote od 37 %. Idejno rešenje koje je prikazano u ovom MSc radu podrazumeva rekuperaciju otpadne toplote za
predgrevanje vazduha za sagorevanje na maksimalno moguću temperaturu (>270 °C).

S obzirom da se u kanalnom rekuperatoru koristio deo otpadne toplote dimnog gasa na račun predgrevanja vazduha za
sagorevanje na 200 °C, to je povlačilo poteškoće u radu ovih rekuperatora. Rešenje je zamena kanalnih rekuperatora viso-
koefikasnim regenerativnim razmenjivačima toplote tipa Pebble Heater (regenerativni raz,menjivači toplote sa kugličnom
ispunom i radijalnim prostrujavanjem fluida kroz ispunu). Temperatura dimnih gasova na izlazu iz rekuperatora je snižena
sa 560 °C na 400 °C. Nova, viša temperatura predgrevanja vazduha je 550 °C. Stepen iskorišćenja je uvećan za 24% i sada
iznosi 61%. Predgrevanjem vazduha na višu temperaturu omogućeno je znatno bolje iskorišćenje otpadne toplote, čime se
ostvaruju znatne uštede i to: ušteda goriva od 20% ili povećanje kapaciteta peći od 19 % za istu potrošnju goriva.

Na slici 1 je prikazana tehnološka šema povezivanja baterija razmenjivača toplote tipa Pebble Heater i postavljanje na
mesto kanalnih rekupnjerativnih razmenjivanja toplote.

68 septembar 2014. PROCESNA TEHNIKA

 Diplomirali, doktorirali PT
Katedra za procesnu tehniku
Odsek: Procesna tehnika i zaštita životne sredine

Slika 1. Šema povezivanja Pebble Heater razmenjivača na potisnoj peći kapaciteta 250 t/h
1 – dovod goriva, 2 – dovod pregrejanog vazduha temperature 550 °C, 3 – fluidodinamički ventil,
4 – razmenjivači toplote tipa Pebble-Heater, 5 – ulazna vrata peći, 6 – odvod dimnih gasova,
7 – gorionici, 8 – četvorokraki ventil, 9 – dovod okolnog vazduha,
10 – dimnjak, 11 – potisna peć, 12 – zračni rekuperator

Ključne reči:
otpadna toplota, potisna peć, stepen iskorišćenja, rekuperator

PROCESNA TEHNIKA septembar 2014. 69