Мегатренд Универзитет

Факултет за културу и медије

Књижевност и новинарство

Ернест Хемингвеј између

новинарства и књижевности
Семинарски рад

Ментор: Студент:

Проф. др Нада Торлак Михајло Драгосављевић 056/16

Београд, мај 2019.

Апстракт: У овом семинарском раду настојао сам да прикажем две стране живота
једног великог човека. Његово име свима нам је познато и мало ко га не зна. Ернест
Хемингвеј један је од најпознатијих књижевника стране литературе, а поред тога
истакао се и као новинар. Те две стране његовог живота – књижевност и новинарство,
које су га обележиле за сва времена потрудио сам се да истакнем кроз овај семинарски
рад. Рођен у Илионису (САД) 21. јула 1899. године, Хемингвеј је пре свега био
амерички прозни писац и новинар. Пишући о лову и риболову, спортовима које је
обожавао, спознаје свој списатељски таленат. Волео је много да путује и с обзиром да
се више пута женио можемо закључити да је био веома заљубљиве природе. Имаћете
прилике да видите Хемингвеја како се снашао у улози новинара, како и о чему је
писао, затим његов интервју за један амерички часопис, говор поводом добијања
Нобелове награде за књижевност, као и многобројне чланке и писмо Ернеста
Хемингвеја са Марлен Дитрих. Поред новинарског, такође видећете и његов књижевни
рад, али и анализу неких његових најзначајнијих дела. Највећа дела написао је у
периоду од 1920. до средине 1950. године. Нека од њих су постхумно објављена после
његове смрти. На врхунцу каријере тело и ум почели су да га издају. Патио је од
депресије, високог притиска и имао је проблема са јетром. Године 1961. извршио је
самоубиство ловачком пушком, окончавши живот на исти начин као и његов отац
1928. године.

Кључне речи: Ернест Хемингвеј, књижевник, новинар, добитник Пулицерове и

Нобелове награде, Старац и море, дело, прозни писац, роман...

2
Садржај:

Увод…………………………………………………………………………………………...4
1. Биографија......................………………………………………………………..................5
2. Хемингвеј као новинар...…………………....………………………………………........7
3. Интервју Ернеста Хемингвеја за часопис ,,Париска ревија“..………………………...10
4. Хемингвејев говор поводом добијања Нобелове награде ……….....…………………11
5. Новински чланци Ернеста Хемингвеја…………………………………………............13
6. Писма Ернеста Хемингвеја и Марлен Дитрих………………………………………....15
7. Хемингвејево прво књижевно дело - ,,Сунце се поново рађа“…………………..........16
8. Анализа најзначајнијег дела Ернеста Хемингвеја - ,,Старац и море“...........…………17
Закључак……………………………………………………………………………………..19
Литература…………………………………………………………….………………….…20

3
 Увод

Ернест Хемингвеј је амерички, пре свега прозни, писац и један од најзначајнијих

представника америчке (модернистичке) књижевности који се често убраја у писце тзв.
изгубљене генерације из двадесетих година прошлог века. Хемингвејев стваралачки
опус (кратке приче, романи, документарна литература, журналистика, писма, једна
драма и једна новела, неколицина песама) очитује разнородне друштвено-културне,
филозофске или књижевно-уметничке утицаје којих се сам углавном отворено клонио
или јавно подржавао, а који без сумње остављају траг на његове књижевне и друге
погледе, укључујући и оне који се тичу рода и сексуалности. Махом позитивна,
данашња књижевна репутација Ернеста Хемингвеја почива на његовим тзв. најбољим
делима (Сунце се поново рађа, Збогом оружје, За ким звоно звони, Старац и море,
„Мачка на киши”, „Кратки срећни живот Франсиса Макомбера”, „Снегови
Килиманџара”) у односу на која се његова позна или постхумно објављена дела
проглашавају недостојнима (Преко реке и у шуму, Острва у струји). Уређивање
текстова писца који више није жив обично се темељи на наглашавању стилских
стратегија по којима је писац био познат. Имајући у виду да модернистичка прича
временом постаје слободнија, остављајући тако већи простор који би читаоци могли да
попуне, Хемингвеј се у својим постхумно објављеним делима бави темом сексуалности
и рода на отворенији начин, те, парадоксално, ови његови текстови у критичким
тумачењима добијају посебан статус, неретко и већи ауторитет од дела објављених за
пишчева живота. Хемингвеј, међутим, остаје непресушна ауторитативна фигура и
инспирација будућим трећим генерацијама писаца који следе његов истанчан стил
привидно једноставне прозе (Дашијел Хамет, Джејмс Фарел, Джон О’Хара, Нелсон
Алгрен, Джејмс Джоунс, Норман Мејлер).

Додај овде укратко описан цео његов новинарски рад нисам успела да нађем то као
други пасус.

И, напослетку, како многи који су упућени у сва његова страдања кажу, Хемингвеј
је једини успео да убије Хемингвеја. Писац је окончао свој живот ловачком пушком
1961. године, када је осетио да му здравље попушта и онемогућава да живи онако како
жели.

4
 1. Биографија

Ернест Милер Хемингвеј

(21.јул 1899. – 2. јул 1961.)

Ернест Милер Хемингвеј рођен је у Илиноису (САД) 21. јула 1899. године. Био је
пре свега амерички прозни писац и новинар. Његов стил који је назвао ,,Теорија
леденог брега“ имала је јак утицај на фантастике 20. века, док је његов авантуристички
начин живота и његов имиџ у јавности довео до дивљења касније генерације.
Хемингвејев стваралачки опус (кратке приче, романи, документарна литература,
журналистика, писма, једна драма и једна новела, неколицина песама) очитује
разнородне друштвено-културне, филозофске или књижевно-уметничке утицаје којих
се сам углавном отворено клонио или јавно подржавао, а који без сумње остављају
траг на његове књижевне и друге погледе. Највећа дела Хемингвеј је написао од 1920.
до средине 1950. године, а освојио је и Нобелову награду за књижевност 1954. године.
Нека од његових дела постхумно су објављена.

Још у средњој школи радио је за школске новине пишући највише о спорту. Своју
каријеру је започео као новинар за један лист када је имао само седамнаест година. Ту
је спознао свој списатељски таленат и писање је постало његов животни позив. Поред
писања, бавио се и ловом и риболовом. Био је веома радознала личност и волео је да
путује. Обишао је Европу, Кину, Африку, Америку, а живео је у Паризу, Ки Весту и
Хавани.

За време Првог светског рата добровољно се пријављује у италијанску војску. За

свој допринос додељена му је сребрна медаља за храброст, али је на ратишту рањен и
хоспитализован у Милану. Учествовао је и у грчко-турском рату, Шпанском
грађанском рату и Другом светском рату.

За рат је знао да каже:

„У модерном рату ћеш умрети попут пса без икаквог разлога. “

У Чикагу је Ернест упознао Хадли Ричардсон, са којом се оженио, а потом заједно

одлазе у Париз где је Хемингвеј радио као дописник и писац. Године 1923. Ернест и
Хадли добили су сина Џона Никанора Хемингвеја.

У то време Париз је био средиште књижевног и културног живота старог

континента. Ту се креће у круговима познатих уметника и писаца тог времена, попут
Пабла Пикаса, Џејмса Џојса, Гертруде Стејн и Езре Паунда. Опус који изучавамо
обухвата целокупну Хемингвејеву прозу у коју се убрајају кратке приче, осам романа,

5
једна новела и документарна литература. Овако широким захватом покушаћемо да
укажемо на Хемингвејеву сталну окупираност, уколико не и опсесију, темама рода у
следећим делима:
1
Збирке кратких прича: У наше време (1925); Мушкарци без жена (1927); Победник не
добија ништа (1933); Снегови Килиманџара (1939); Кратке приче објављене у књигама
или часописима после Првих четрдесет девет; „Претходно необјављене кратке
приче”;

Романи: Пролећње бујице (1926), Збогом оружје (1929), Имати и немати (1937), За
ким звоно звони (1940), Преко реке и у шуму (1950), Острва у струји (1970), Рајски
врт (1986), Као свитање (1999), У подножју Килиманџара (2005);

Новела: Старац и море (1952);

Документарна литература: Смрт у подне (1932), Зелени брегови Африке (1935),

Покретни празник (1964), Опасно лето (1985).

Године 1926. излази један од његових најбољих романа „Сунце се поново рађа“. Тај
роман говори о људима „изгубљене генерације“ (израз који је Гертруда Стејн
употребила) који су преживели страхоте рата. Рат је утицао на њих и физички и
психички, а поред тога они су искусили дубоко разочарење због другачијег начина
живота после рата. Након тога његова дела се ређају: „Збогом оружје“, „Снегови
Килиманџара“, „Имати и немати“, „За ким звона звоне“. Убрзо након изласка романа
„Сунце се поново рађа“, Хемингвеј се разводи од Хадли због његове афере са
Паулином Фајфер, која му је постала друга жена. Након што је његова друга жена
остала трудна селе се назад у Америку. Године 1928. родио му се други син Патрик.

Када није писао, Хемингвеј је био у сталној потрази за авантуром попут лова у
Африци, кориде у Шпанији, пецања на Флориди. Током својих авантура често је имао
повреде и чак је преживео неколико авионских несрећа. Док је извештавао у Шпанском
грађанском рату упознао је колегиницу Марту Гелхорн, која му је убрзо постала трећа
жена. Тада је и прикупио материјал за роман „За ким звона звоне“ који говори о
његовом искуству у рату. Тај роман је номинован за Пулицерову награду. Када је
Америка ушла у Други светски рат, Хемингвеј је радио као дописник са ратишта и био
је присутан у неколико кључних тренутака рата. Том приликом упознаје своју још
једну колегиницу и четврту жену Мери Велш. Године 1951. Хемингвеј је написао и
објавио свој најпознатији роман „Старац и море“ за који је такође добио Пулицерову
награду. Нобелову награду за књижевност добио је 1954. године.

На врхунцу каријере тело и ум су почели да га издају. Патио је од депресије,

високог притиска и имао је проблема са јетром. Године 1961. извршио је самоубиство
ловачком пушком, окончавши живот на исти начин као и његов отац 1928. године.

1
хттп://едукација.рс/биографије-познатих-личности/ернест-хемингвеј (приступљено:
08.05.2019.)
6
 Његов стил писања карактеришу кратке и јасне реченице, како су га још у школи
учили. Хемингвеј је утицао на развој књижевности двадесетог века и данас се његова
дела сматрају класичним делима америчке књижевности.

2. Хемингвеј
као
новинар

Један од

средњошколских професора Ернеста Хемингвеја први је приметио његов таленат када

је имао 16 година и поставио Хемингвеја као новинара средњошколских новина.
Година дана касније Хемингвеј постаје уредник тих истих новина.

Био је јако добар током надмудривања спортиста у дебати.

"Постоји нешто задовољавајуће велики, атлетски момак, који обично наглашава своје
примедбе гурајући песницом у нос свог противника, сломљени вербално седе. Мали
момак деведесет осам килограма који је до сада био у потпуном страхопоштовању
грубих особа са великим устима. "2

Након завршетка средње школе Хемингвеј је желео да се придружи војсци, иако је

био млад имао само 17 година. Уместо тога, он се преселио у Кансас Сити, и убрзо
добио посао у Кансас Сити Стар.

Његов стил писања био је добро познат свима. Користио је кратке реченице.
Интензивно говорио и писао енглеским језиком. Увек позитиван, никад негативан,
уклањао је сваку сувишну реч. Бројеви мањи од сто у његовим делима били су уредно
исписани речима, осим када је у питању била статистичка природа, старост, доба дана,
сума новца и упоредни подаци или димензије. Никада није користио доказе као глагол.

Већи део извештаја Хемингвеј је у ,,Стару“ објавио без стране линије, знајући да
покрива ситне злочине и долазак предстојећих лица. Две приче се дефинитивно истичу

2
https://allthatsinteresting.com/hemingway-journalism (приступљено: 08.05.2019.)
7
из његових седам месеци извештавања у Канзас Ситију. У првом од њих, "На крају је
Амбуланта Рун," млади новинар је једноставно провео ноћ у хитној бележећи оно што
види. Чланак приказује његову способност да пренесе емотивну истиниту сцену са
ретким детаљима и фино одабраним линијама дијалога.

„Ноћни радници хитне помоћи премештали су се дуж дугих, тамних ходника у Општој
болници са инертним теретом на носилима. Окренули су се у одељењу за примање и
подигли несвесног човека до операционог стола. Руке су му биле прљаве и био је
запуштен и исцепан, жртва уличне свађе у близини градске пијаце. Нико није знао ко је
он, али потврда, која носи име Џорџа Андерсона, за 10 долара плаћених у кући у малом
граду Небраске, служила је да га идентификује. Хирург је отворио отечене капке. Очи
су биле окренуте лево. "Лом на левој страни лобање", рекао је докторима који су
стајали око стола. "Па, Џорџ, нећеш завршити са плаћањем за свој дом."3

Свој други посао Хемингвеј започиње као репортер за Торонто Стар. У Торонту,
Хемингвеј је имао више слободе да бира своју тему, а познате теме као што су
камповање, риболов и бокс почињу да се појављују у његовом раду. Он такође
преузима и недозвољене теме, као што су интервју са роботом за чизме и тркачима
вискија.

У другом чланку, Хемингвеј интервјуише "пензионисаног" убицу из Чикага који је

убијао за 400 долара по глави и често знао да нагласи:

“У САД-у су готово увек радили на аутомобилима, јер је то олакшавало бег. То је била

велика ствар у обављању посла. Свако може обавити посао. То је битно. Аутомобил је
то учинио много лакшим. "4

Рад и писање младог новинара није увек било тако узбудљиво. У "Ђампинг Оуту",
на пример, Хемингвеј говори читаоцима како да праве палачинке:

„Помешајте воду и брашно и чим се разбију грудвице, спремне су за печење. Нека

тепсија буде врућа и нека буде добро подмазана. Спустите тесто и чим то урадите на
једној страни, преврните га на другој. Маслац, сируп или цимет и шећер добро иду уз
палачинке. ”5

Хемингвеј се у овим чланцима стално брине о новцу, као што је приказано у

„Новинарским џеповима“ у којима су радници у фабрици добри, али новинари,
продавци обвезница, продавачи аутомобила, запослени у банкама и други морају да
изгребу новац. Новац и писање постају бољи када се Хемингвеј пресели у Париз 1922.

3
https://allthatsinteresting.com/hemingway-journalism (приступљено 08.05.2019.)
4
https://allthatsinteresting.com/hemingway-journalism (приступљено 08.05.2019.)

5
https://allthatsinteresting.com/hemingway-journalism (приступљено 08.05.2019.)

8
године као први европски дописник. Како пише у свом првом саопштењу из
француског капитала, курс је радио у његову корист. „Париз зими“, каже он, „је
кишовит, хладан, леп и јефтин. Такође је бучно, гужва, гужва и јефтино. То је све што
желите - и јефтино.“

Током наредних годину и по дана, Хемингвеј је писао чланке за Звезду о

швајцарским скијалиштима, тржиштима туне у Шпанији, и економским
конференцијама у Ђенови. Такође је имао два интервјуа са Бенитом Мусолинијем,
италијанским фашистом, кога је назвао „највећим блефом у Европи“. Хемингвеј је
такође писао о животу у Паризу, жалећи се горко о другим странцима у граду.

О "Америчким боемима у Паризу", Хемингвеј пише:

"Шљам у Њујорку је обрисан и депонован у великом броју на оном делу Париза у

близини кафића Ротонде. Нови шљам, наравно, уздигао се да заузме место старог, али
најстарији олош, најдебљи олош и скромни олош на неки је начин наишао на океан, а у
поподневним и вечерњим часовима Ротонде је постао водећи латински четврт, место за
туристе у потрази за атмосфером. "6

У октобру 1922. године, извештавање га је одвело у Константинопољ како би

извештавао о грчко-турском рату. Тамо је издао ,,Стар“, продавајући исте извештаје
,,Стара“ другим листовима. Његови уредници сазнавши за то, њихов однос са будућим
романописцем постаје лошији.

Хемингвеј временом постаје уморан од своје новинарске улоге. У Паризу ствара

нове књижевне пријатеље, као што су Езра Поунд, Гертруде Стеин и Ф. Скот
Фитзгералд. У лето 1923. године, пре повратка у Северну Америку, Хемингвеј је
објавио своју прву збирку фикције, под насловом „Три приче и десет песама“. Тиме
завршава прву фазу каријере писца. Пре коначног раскида са Торонто Старом, он је
продуковао оно што је међу његовим најбољим комадима писања као млади новинар.

"Борба с биковима није спорт - то је трагедија" поново креира путовање са пријатељем

да види борбе бикова у Мадриду.

Био је то први пут да Хемингвеј гледа шпански спектакл који је обликовао нарацију
његовог првог романа “Сунце се диже“ и његову касније нефикционална књигу ,,Смрт
поподне”, у којој описује борбу с биковима:

„Нећу се извињавати због борбе бикова. То је опстанак дана римског Колосеума. Али
потребно је неко објашњење. Борба бикова није спорт. Никада није требало да буде. То
је трагедија. Веома велика трагедија. Трагедија је смрт бика. "7

https://allthatsinteresting.com/hemingway-journalism (приступљено 08.05.2019.)

6

7
https://allthatsinteresting.com/hemingway-journalism (приступљено 10.05.2019.)

9
 Његов други комад у вези борбе с биковима за Стар био је "Памплона у јулу".
Путовање са својом женом овог пута, које назива "Сама" у целом чланку, Хемингвеј
присуствује најпознатијем шпанском "трчању бикова" на фестивалу у Сан Фермину у
Памплони. Овде Хемингвеј каже да је гледао “највећу борбу бикова коју ће можда
икада видети”, док је тореро Маера побегао од смрти “двадесет пута” пред двадесет
хиљада навијача.

У последњем параграфу овог чланка, Хемингвеј омогућава својим читаоцима да

сазнају да пише из канцеларије у Северној Америци. Његове последње реченице
изазивају присутност бола и чежње које га терају да одустане и врати се у Европу.

Године 1926. Хемингвеј је објавио да се и Сунце диже и од тада је био књижевна

сензација. Вратио се новинарству како би извео изузетне извештаје 1930-их и 1940-их
као писац за Ескуире, Нову Републику и Живот. Али то писање се разликовало од
његовог младалачког рада. До тада није био познати писац.

3. Интервју Ернеста Хемингвеја за часопис Париска

ревија

У интервјуу који је Џорџ Плимптон објавио у књижевном часопису Париска ревија

1958. године под насловом „Уметност прозе: Ернест Хемингвеј”, он каже:

„И даље верујем да не ваља да писац прича о томе како пише. Он пише да би га очи
читале и ту нема места никаквим објашњењима или дисертацијама. Будите сигурни да
постоји много више од онога што се да прочитати на прво читање, и премда је дело
његово, писац није дужан да га додатно описује, као да се ради о провинцији коју је
освојио, нити да глуми водича кроз сложеније крајолике свог опуса”.8

Ове речи отварају низ питања која, чини се, стоје на почетку нашег тумачења
Хемингвејеве књижевности. Прво, Хемингвеј упозорава да писање није лак подухват,
као и да би писац морао бити ослобођен тешког терета, објашњавања настанка
сопственог дела. Друго, Хемингвеј, у извесном смислу, сукобљава фигуре писца и
читаоца, казујући да би улога читаоца требало да се састоји само у томе да (будним?)
оком разумева написано, уместо да о томе пише дисертације. Коначно, Хемингвеј
очигледно подразумева како се првим читањем никада не исцрпљују сва значења
једног књижевног текста и на тај начин наговештава да се један исти текст показује
нужно другачијим читаоцу који му се врати још који пут. Мада, свесни смо чињенице

8
https://allthatsinteresting.com/hemingway-journalism (приступљено 11.05.2019.)

10
да читалац увек са собом носи опасност учитавања сопственог ропства или шире
друштвене културе којој припада у књижевно дело.

4. Хемингвејов говор поводом добијања Нобелове

награде

Октобра 1954. године Ернест Хемингвеј је добио Нобелову награду за књижевност.

Након тога, дао је изјаве за јавност да су неки други писци попут Сандберга, Динесена
и Беренсона пре њега заслужили ову награду. Међутим, он одбија да оде у Стокхолм и
лично прими награду због две авионске несреће које је су му се претходно десиле и у
којима једва остаје жив, а од америчког амбасадора у Стокхолму, Џона Кабота тражи
да прочита говор, што он и чини:

„Немајући вештину за припремање говора нити ораторске моћи, нити сам реторички
доминантан, желим да се захвалим управитељима фондације на великодушности
Алфреда Нобела за ову награду.Ниједан писац који зна за велике писце који нису
добили Нобелову награду не може је примити другачије него са понизношћу. Не треба
набрајати ове писце. Свако овде може направити своју сопствену листу према свом
знању и својој савести.Било би немогуће тражити од амбасадора моје земље да чита
говор у коме је писац рекао све ствари које су му у срцу. Ствари о којима човек пише
нису можда одмах приметне и понекад то је његова срећна околност; али напослетку
оне су сасвим јасне и по њима и степену алхемије који поседује, он ће истрајати или ће
бити заборављен.Писање, у најбољем случају, је усамљенички живот. Удружења
писаца ублажавају пишчеву самоћу, али сумњам да побољшавају његово писање. Њему
расте углед у јавности док губи своју усамљеност и често се његов рад погоршава.
Уколико ради сам и ако је довољно добар писац, он се мора суочити са вечношћу, или
у недостатку ње, свакодневицом.За истинског писца свака књига би требало да је нови
почетак где он проба нешто што је изван достигнутог. Он би требало увек да покушава
нешто што још никад није урађено или што су други покушавали и нису успели. Онда
понекад, уз пуно среће, он ће успети.Како би једноставно било писање књижевних дела
ако би било само неопходно написати на други начин оно што је било добро написано.
То је зато што смо имали тако добре писце у прошлости тако да је писац истеран
далеко из прошлости где може отићи, тамо где му нико не може помоћи.Причао сам
предуго за једног писца. Писац треба да пише о ономе што има да каже, а не да
изговара то. Поново, захваљујем Вам. “9

9
хттпс://култивисисе.рс/говор-ернеста-хемингвеја-приликом-примања-нобелове-
награде/ (приступљено: 11.05.2019.)

11
 Ернест Хемингвеј записивао је своје поучне мисли, о животу, о љубави, успесима
али и падовима. Ово су неке од најзначајнијих:

„Можеш увек писати, ако те људи оставе насамо и не сметају ти. Али најбоље се ипак
пише кад си заљубљен. “

„Живот било којег човека се завршава на исти начин. Једина разлика су детаљи како је
ко живео и како је ко умро. “

„Кад се људи слажу са мном, увек имам осећај да сам негде погрешио. “

„Волим да слушам. Много сам научио јер сам пажљиво слушао. Већина људи никада
не слуша. “

„Човеку треба отприлике две године да научи говорити и отприлике педесет година да
научи ћутати. “

„О моралу знам само толико да је морално оно после чега се добро осећате, а
неморално оно после чега се осећате лоше. “10

5. Новински чланци Ернеста Хемингвеја

Канзас Сити Стар

17. април 1918. Године

„Шесторо људи постају тенкови“

10
хттп://едукација.рс/изреке-и-цитати/ернест-хемингвеј (приступљено: 12.05.2019.)

12
 Како се рат пренео преко језера, Хемингвеј је замољен да покрије национални
тенковски камп у Гетисбургу, па, уместо тога, вратио се са текстом о томе како је то
бити у тенку током напада:

„Машински топници, артиљерци и инжењери улазе у своје скучене просторије,

командант пузи до свог седишта, мотори лупају и лупају, а велико челично чудовиште
лупа напред. Командант је мозак и очи тенка. Он седи близу предње куполе и има
поглед на збркан терен борбеног поља кроз уски прорез. Инжењер је срце машине, јер
он мења тенк из пуке заштите у живог, покретног борца. Стална бука је велика ствар у
тенковском нападу. Немци немају никаквих потешкоћа да виде велику машину која се
креће напред преко блата и константна струја метака пуца у оклоп, тражећи пукотину.
Меци из митраљеза неправе никакву штету осим ако се камуфлажа сече са стране.
Резервоар поскакује напред, пење се, а затим благо клизи као видра на клизалишту
леда. Пиштољи урлају унутра и митраљези праве велику буку. Унутар тенка атмосфера
постаје неподношљива због недостатка свежег ваздуха, и смрад спаљеног уља, гасних
гасова, издувних гасова мотора и барута. Константан звук метака на оклопу звучи као
киша на лименом крову. Шкољке које пуцају у близини резервоара, и директно ударају
у камено чудовиште. Затим се чу звиждук, задња врата тенка се отворе и мушкарци,
прекривени машћу, лица црних од дима пушака, излазе из уског отвора како би се
развеселили док смеђи таласи пешадије пролазе. Онда се враћају у бараке и
одмарају.“11

Канзас Сити Стар

21. април 1918. године

"Mix War, Art, And Dancing"

Ово је био Хемингвејев омиљени чланак за ,,Стар“. Од овог тренутка, он је напустио

типичну новинарску линију „ко, шта, где, када“ и уместо тога започео чланак са
сценом и ликом.

http://mentalfloss.com/article/54301/3-interesting-articles-ernest-hemingways-newspaper-
11

career (приступљено: 12.05.2019.)

13
 Прича је требала бити о војничком плесу с дамама из института за ликовне
уметности. Али уместо тога, Хемингвеј се усредсредио на поређење срећних парова
који су се забављали унутра са усамљеним шетачем напољу. Иако то никада није
изричито рекао, сматрао је да је жена проститутка и лукаво применио своју „теорију
леденог брега“ на новинарство овде:

,,Тројица мушкараца из Фунстона лутала су руком по зиду гледајући изложбу слика

уметника Канзас Ситија. Пијаниста је стао. Плесачице су пљескале и навијале и он се
окренуо у "Дугачак, дугачак траг". Пешадијски каплар, плесао је са девојком у црвеној
хаљини, сагнуо главу близу своје и поверио нешто о девојци у Чаутауки, Каш. У
ходнику је група девојака окружила младог артиљеријског возача и аплаудирала
његовој имитацији његовог пријатеља Била који је изазвао пуковника, који је
заборавио лозинку, а музика се поново зауставила и свечани пијаниста устао са
столице и изашао у ходник за пиће. Гомила људи пожурила је до девојке у црвеној
хаљини да моле за следећи плес. Напољу је жена ходала поред мокре лампе на
тротоару.“12

У свом Камбриџ Компанион-у о Хемингвеју, Скот Доналдсон пише да:

„Хемингвејева референца на проститутку на почетку, средини и крају чланка показује

да он учи да користи фикционалну технику уоквиривања чак и у новинарству. Они
демонстрирају његове тенденције да избегавају конвенцију, да се приближе методама
које откривају више о природи људи него чињенице саме, и да пренесу значај догађаја
кроз унутрашњост, уместо или поред спољне референце, које ће се поновити, у његовој
фикцији.”13

То се види када завршава причу:

,,Пијаниста је поново заузео своје место и војници су направили помак према

партнерима. У прекиду су војници пили са девојкама. Девојка у црвеном, окружена
мноштвом мушкараца у маслинастом сивилу, седела је за клавиром, мушкарци и
девојке су се окупили и певали до поноћи.Тако је весела гомила сишла низ степенице
да чека аутомобил. Након што је последњи аутомобил отишао, жена је прошла мокрим
тротоаром кроз сусњежицу и погледала мрачне прозоре шестог спрата.“14

http://mentalfloss.com/article/54301/3-interesting-articles-ernest-hemingways-newspaper-
12

career (приступљено: 12.05.2019.)

http://mentalfloss.com/article/54301/3-interesting-articles-ernest-hemingways-newspaper-
13

career (приступљено: 12.05.2019.)

14
 6. Писма Ернеста Хемингвеја и Марлен Дитрих

Писма откривају опуштеног Хемингвеја, понекад несташног, разиграног младића,

понекад филозофски инспирисаног, често усамљеног и депресивног, лојалног
пријатеља, увек пуног љубави и нежности.

У једном писму из 1951. године, Дитрих га је ословила са:

„Љубљени Папа,

Мислим да је крајње време да ти кажем да на тебе непрестано мислим. Читам твоја

писма по неколико пута и спомињем те често другима. Твоја слика је у мојој спаваћој
соби и гледам у њу беспомоћно.“15

Он њој на то одговара:

„Моја најдража Марлена,

Пишем ти рано јутрос, у време када су сиромашни и војници већ по навици будни и
шаљем ти кратко писмо ако си усамљена…“16

Писма откривају несигурност и страх и код Хемингвеја и код Дитрих и може се

наслутити Хемингвејева дуготрајна борба са депресијом. „Твој“ и „мој“, „ живимо у
најтежим временима“, писао је јуна 1950. „Не мислим само на ратове. Ратови су
занемарљиви у односу на живот. Живот уопште је најтежи део“.

Писма су куцана са неколико редова прореда између сваке речи, укључујући и знаке
интерпункције. Хемингвеј је то намерно радио да би могао увек да у празан простор
накнадно ручно дода или измени написано.

Последње написано писмо је била честитка за Божић коју је Хемингвеј послао

Марлени 1959. из Кечума, Ајдахо. Био је у браку са Мери и говорио јој: „…желим ти
срећу и старе и нове љубави“.

http://mentalfloss.com/article/54301/3-interesting-articles-ernest-hemingways-newspaper-
14

career (приступљено: 12.05.2019.)

15
https://pulse.rs/nesinhronizovane-strasti-marlena-ditrih-i-ernest-hemingvej/ (приступљено:
13.05.2019.)

16
https://pulse.rs/nesinhronizovane-strasti-marlena-ditrih-i-ernest-hemingvej/ (приступљено:
13.05.2019.)

15
 Марленино последње писмо Хемингвеју је било руком написана порука априла
1961. и послата на адресу Мејо клинике у Рочестеру /Маyо Цлиниц, Роцхестер где се
Хемингвеј лечио од депресије:

„Папа, шта је ово? Шта год да је, не свиђа ми се“.17

Понудила се и да дође да га посети. Одговор никад није стигао. Неколико месеци

касније, Хемингвеј је извршио самоубиство, ловачком пушком. Имао је тада шездесет
и једну годину.

7. Хемингвејево прво књижевно дело - „Сунце се

поново рађа“

У овом периоду Хемингвеј је све више осећао да му је новинарски посао велика

препрека за каријеру писца. У јануару 1924. напустио је новине „Торонто Стар“ и
вратио се у Париз, посветио се писању у правом смислу те речи. У марту је објавио
своју другу књигу, збирку кратких прича под насловом „У наше време“. Америчко
издање књиге појавило се у октобру наредне године и привукло је пажњу медија, а
Хемингвеј је сматран писцем у успону.

Хемингвеј је тада почео да пише свој први дужи роман – „Фиеста“, који је касније
добио наслов „Сунце се поново рађа“. Књига осликава становишта „изгубљене
генерације“, како љубав према уживању тако и нихилистичку страну њихових погледа.
Узори које је користио за ликове у овом роману били су сам Хемингвеј и још неки
пријатељи разочарани ратом као и он и неколико познаника из Париза.

Роман „Сунце се поново рађа“, објављен у октобру 1926. оборио је све претходне
рекорде са 7000 продатих примерака за само два месеца. Иако ликови у роману нису
били нарочито допадљиви, роман је био цењен због свог реалистичног стила и снажне
прозе. Роман је много боље прихватила публика него критика. Њујорчанке су чак
опонашале главну јунакињу романа, док су се свуда наоколо могли видети грубијани
од мало речи, отелотворење Хемингвејевих мушких ликова.

8. Анализа најзначајнијег дела Ернеста Хемингвеја

17
https://pulse.rs/nesinhronizovane-strasti-marlena-ditrih-i-ernest-hemingvej/ (приступљено:
13.05.2019.)

16
„Старац и море“

Роман ,,Старац и море“ је поново учврстио привремено пољуљану славу Ернеста

Хемингвеја. Дело је примљено са врло афирмативним оценама. Овом прозом је
Хемингвеј исписао песму једној својој великој љубави - риболову, својим пријатељима
рибарима и добром делу свога живота који је проведен на морским пучинама. И овде
није могло да се прође без аутобиографског, али ова проза је и нешто више од
одуживања дуга своме хобију, пријатељима и мору. ,,Старац и море“ је проза модерног
проседеа, модерне приповедне технике и модерног значења уметничких слика и
ликова. Иза приче о сиромашном рибару Сантјагу и његовом подвигу, крије се лепеза
симболичних значења која причи дају универзални смисао и трајање.18

Први читалачки или критички приступ овој прози покреће питање жанра, шта ова
проза представља? Новелу или роман. Некад се ова проза одређује баш овако: "новела
или роман", негде као новела, али и као роман. Шта је ,,Старац и море“? Ако се
посматра са квантитативног становишта, ово је кратка проза, мања је од стотинак
страница. Дакле, ,,Старац и море“ има све особине новеле (за разлику од приповетке):
нема сложене радње ни фабуле, прича је мирна, без заплета, тежиште није на
спољашњим збивањима, него на унутрашњим стањима старог рибара, мало је
наративних сегмената, мало је описа, преовладавају директни унутрашњи монолог и
опис психолошког стања. Дијалог у средишњем делу новеле и није прави дијалог јер су
дијалошке реплике Сантјагове супротстављене његовим унутрашњим монолозима то
јест разговором са самим собом. Све набројане особености одвајају ову новелу од
приповетке са занимљивом и развијеном радњом, са више ликова, доста дијалошких и
дескриптивних сегмената. Али наведене особености важе и за психолошки роман, за
мали психолошки роман који се чешће назива поетски или лирски роман. Било како да
одредимо ову Хемингвејеву прозу, она остаје непромењена, нити добија, нити губи.
Према томе, жанровско питање уопште је суштинско питање. Суштинско питање је
уметничка вредност овога дела, а она је неоспорна. То је снажна уметничка проза
модерног проседеа, танане психолошке анализе, једноставног израза, као и значењског
богатства.

18
Хемингвеј, Е (1952). Старац и море

17
 Закључак

Класик америчке и светске литературе Ернест Хемингвеј (1899–1961), велики

авантуриста и светски путник, љубитељ лова и риболова, кориде, пића и жена, своја
бројна животна искуства пренео је у књижевност, створивши дела која и дан-данас
освајају милионе читалаца широм света. Ернест Хемингвеј водио је веома буран
живот, нашавши се неколико пута на самом рубу смрти. Путовао је по Америци,
Европи, Азији и Африци, живео је у Паризу, на Флориди и Куби, учествовао у два
светска рата и био сведок шпанске грађанске револуције. Женио се четири пута и за
собом оставио три сина. На крају је сломљен депресијом и опседнут паранојом себи

18
одузео живот. Тврдио је да не воли своје име јер га је подсећало на наивног јунака
драме Оскара Вајлда „Важно је звати се Ернест“.

19
Литература:

1. Хемингвеј, Ернест. Старац и море, Сједињене Америчке државе, 1952.

2. Гордић, Владислава. Хемингвеј – поетика кратке приче, Матица Српска, Нови
Сад, 2000.
3. хттп://едукација.рс/биографије-познатих-личности/ернест-хемингвеј
(приступљено 08.05.2019.)
4. https://allthatsinteresting.com/hemingway-journalism (приступљено: 08.05.2019.;
10.05.2019.; 11.05.2019.)
5. хттпс://култивисисе.рс/говор-ернеста-хемингвеја-приликом-примања-нобелове-
награде/ (приступљено: 11.05.2019.)
6. хттп://едукација.рс/изреке-и-цитати/ернест-хемингвеј
(приступљено:12.05.2019.)
7. http://mentalfloss.com/article/54301/3-interesting-articles-ernest-hemingways-
newspaper-career (приступљено: 12.05.2019.)
8. https://pulse.rs/nesinhronizovane-strasti-marlena-ditrih-i-ernest-hemingvej/
(приступљено: 13.05.2019.)

20