Проф. др Будимир Поточан Михајло Драгосављевић 056 / 16
Београд, децембар 2019.
Има људи који су кадри да превазиђу међе стечене рођењем-границе утврђене нацијом, вером, социјалним положајем. Чест је случај да променом неких од ових датих атрибута- променом оличеном у прихватању у друге вероисповести, усвајањем других националних уверења или променом социјалног статуса-раскид са старим бива оштар и темељан, чак фрустрирајуће груб. Ређа је чак појава човека на стечено наслеђе, које га одређује рађањем,надогради вредности и традиције нових окружења. Једна од таквих личности, која је у свом бићу симболички задужила немачку и српску компоненту, традицију, и најбоље особине два народа, личност која је остала верна својој Католичкој цркви, али која је дубоко поштовала православну традицију, и која је иако социално високо котирана, имала дубоко разумевање за нејаке, убоге и сиромашне, био је Ђорђе Вајферт. Најзначајнији Немац међу Србима и Србин међу Немцима.
Ђорђе Вајферт рођен је 1850 године у Панчеву један је од најзначајнијих
индустријалаца,финансијских посланика, рударских истраживача,колекционара старина,хуманиста, задужбинара и добротвора с краја 19. и почетка 20. Века. Корени Ђорђа Вајферта и његове старе немачке породице сежу са тромеђе горње Аустрије, Чешке и Баварске. Под утицајем нестабилности у завичају,због тешких услова живота, бројних међудржавних, грађанских и верских ратова и опште несигурности Вајфертови 30. година 18. века долазе у Вршцу, одакле се због бољег пословања и близине Србије и Београда селе у Панчево. Тргујући житом и кожарским производима Вајфертови су у Панчеву стекли приличан капитал и тада се одлучују да се почну бавити производњом пива.