See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/321886289

SISTEM ODRŽIVE RECIKLAŽE ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA

SYSTEM SUSTAINABLE RECYCLING ELEKTRICAL AND ELECTRONIC WASTE

Conference Paper · May 2013

CITATIONS READS

0 88

4 authors, including:

Aleksandra Kokic Arsic

HTSPS Zvečan
27 PUBLICATIONS   13 CITATIONS   

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Creating the Network of Knowledge Labs for Sustainable and Resilient Environments - KLABS View project

All content following this page was uploaded by Aleksandra Kokic Arsic on 18 December 2017.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 SISTEM ODRŽIVE RECIKLAŽE ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG
OTPADA

SYSTEM SUSTAINABLE RECYCLING ELEKTRICAL AND ELECTRONIC

WASTE

Jovan Milivojević1, Aleksandra Kokić Arsić2, Ivan Savović3, Svetlana Stojanović4

Rezime: Problem reciklaže električnog i elektronskog otpada je veoma složen. On je masovan, a

sadržan je i u mnogim drugim proizvodima, kao što su dečje igračke, automobili, avioni,
poljoprivredna mehanizacija, industrijska oprema, vojna tehnika, i td. Kako se električna i
elektronska oprema i uređaji koriste u svim domenima života postavlja se više ozbiljnih problema
koji su vezani za njihov kraj životnog ciklusa. Na prvom mestu je pitanje kako obezbediti
sistematsko sakupljanje ove vrste otpada i njegovu selekciju? Takođe, kako ove komponente
sakupljati od složenih proizvoda na kraju njihovog životnog ciklusa, na primer automobila? A tek
slede problemi kod njihove demontaže, naknadne selekcije i reciklaže. Sam otpad je jako toksičan i
sa njim treba oprezno rukovati i manipulisati od odlaganja, transporta do njegovog rastavljanja i
reciklaže. S druge strane, kod razvoja novih električnih i elektronskih proizvoda i komponenata
treba zameniti visokotoksične materijale i materije novim, koji su prijateljski po životnu sredinu i
čoveka, ali to nije uvek moguće. Naravno, da je ova vrsta otpada i veliki izvor vrednih materijala,
kao što su zlato, platina, srebro, retke zemlje, ali i mnogih drugih metala i metaloida. Reciklažom
se čuvaju ionako siromašni resursi mnogih strategijski važnih materijala. Na obim električnog i
elektronskog otpada utiče i kratak životni vek proizvoda, pre svega, zbog zastarevanja usled
izuzetno brzog tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. Pri tom, reciklaža materijala i specifičnih
jedinjenja sadržanih u otpadu zahtevaju primenu složenih i skupih tehnologija.
Ključne reči: električni i elektronski otpad, održiva reciklaža, toksični materijali, kraj životnog
ciklusa

Abstract: The problem of recycling of electrical and electronic waste is very complex. He is
massive, and is contained in many other products, such as toys, cars, airplanes, agricultural
machinery, industrial equipment, military equipment, etc. As the electric and electronic equipment
and devices used in all domains of life raises the more serious problems that are related to their
end of life cycle. Foremost is the question to provide a systematic collection of this type of waste
and its selection? Also, how these components collected from complex products at the end of their
life cycle, such as a car? And the following problems in their dismantling and subsequent selection
and recycling. Waste is very toxic and it should be handled and manipulated of delay transport to
its dismantling and recycling. On the other hand, the development of new electrical and electronic
products and components to replace highly toxic materials and substances new that are friendly to
the environment and humans, but it is not always possible. Of course, that this type of waste and a
source of valuable materials such as gold, platinum, silver, rare earths, and many other metals
and metalloids. Recycling saved resources of many already poor strategically important materials.
The extent of the electrical and electronic waste affect and short life products, primarily because
of obsolescence due extremely rapid technological development in this area. In addition, recycling
of materials and specific substances contained in waste require the application of complex and
expensive technologies.
Key words: electrical and electronic waste, sustainable recycling, toxic materials, end of the life
cycle

1. UVOD Elektronski otpad je poznat kao "e-otpad" i on se

odnosi na različite vrste otpada od električnih i

1) Jovan Milivojević, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inženjerskih nauka, mail:

jovan.milivojevic@gmail.com
2) Ivan Savović, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inženjerskih nauka, mail: cqm@kg.ac.rs
3) Ivan Savović, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inženjerskih nauka, mail: savovici@kg.ac.rs
4) Svetlana Stojanović, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inženjerskih nauka, mail: cqm@kg.ac.rs
elektronskih proizvoda. Deli se na više vrsta i to na
otpad od:
• kompjuterskih proizvoda
• audio-vizuelnih proizvoda
• komunikacionih proizvoda
• radio i televizijske opreme
• aparata i uređaja za domaćinstvo
• opreme za osvetljenje
• svih tipova akumlatora i baterija
• instrumenata i uređaja za praćenje i merenje,
• električnih alata
• žica i kablova
• elektronike za motorna vozila i ostalih
saobraćajnih sredstvava
• energetskih uređaja i opreme
• industrijske elektronike
• elektronike za vojna sredstva, uređaje i
sisteme
• medicinske opreme i uređaja
• saobraćajne signalizacije i sistema
• laboratorijske i naučne opreme
• ostale elektronike.
U navedeni otpad treba uključiti i sav električni i
elektronski otpad koji nastaja redovnom zamenom
materijala delova i komponenata na proizvodima
ili se menjaju zbog nispravnosti. Kvalitet
elektronskih proizvoda je raznovrstan i
kompleksan i na njega jako utiču kvalitet
materijala, poreklo proizvoda (firma, zemlja) i
uslovi korišćenja.
Sa brzom primenom elektronike u različitim
oblastima (od dečjih igrača pa do sistema
bezbednosti kuća i stanova) dolazi do sve većeg
nagomilavanja električnog i elektronskog otpada i
to geometrijskom progresijom. S druge strane,
eksplozivnim inovacijama u ovoj oblasti dolazi do
brze zamene proizvoda, mnogo pre kraja životnog
veka (primer mobilnih telefona) što dovodi do
višestrukog uvećavanja e-otpada. Elektronski
otpad se akumulira skoro 3 puta brže od običnog
kućnog smeća. Tako se stopa rasta ovog otpada
kreće od 5% do 10%. Naravno da je e-otpad i
važan resurs za dobijanje strategijskih materijala,
ali je istovremeno i veliki potencijalni zagađivač
životne sredine.
E-otpad sadrži veliki broj plemenitih i teških
metala, retke zemlje i radioaktivne materijale,
plastiku, staklo i čitav niz drugih materijala koji se
mogu reciklirati. Pored toga, sadrži i veliki broj
otrovnih i štetnih supstanci koje mogu dospeti u
vodu, zagaditi tlo, i sl., što dovodi do
kontaminacije životne sredine i kontaminacije
hrane u lancu proizvodnje. Pri tom kontaminacija
zemljišta je trajna, što nanosi veliku štetu
okruženju i ljudskom zdravlju i istovremeno
smanjuje resurse za proizvodnju hrane. Zato je
jako važno da se uspostavi efikasan sistem
A-409
rukovanja i upravljanja e-otpadom kako bi se
izbegle ove posledice, a otpad postao važan resurs
za proizvodnju plemenitih i strategijskih
materijala.
Imajući sve ovo u vidu, u mnogim zemljama su
doneti zakonski propisi (direktive, zakoni,
preporuke), kojima se reguliše oblast upravljanja
e-otpadom i dizajnom i proizvodnjom električnih i
elektronskih proizvoda. Kao primer, u svetu se
najčešće navode direktive EU pod nazivima RoHS
- o ograničenju korišćenja određenih opasnih
supstanci u električnoj i elektronskoj opremi i
WEEE - otpad od električne i elektronske opreme.
Međutim, i pored svih napora u tretmanu i
upravljanju e-otpadom postoje evidentni problemi.
Oni se mogu grupisati u nekoliko celina:
• prisustvo električnih i elektronskih
komponenata u veoma velikom broju drugih
proizvoda i najčešće nisu predmet demontaže,
selekcije i sakupljanja pri reciklaži tih proizvoda
• sakupljanje određenih e-proizvoda kao što su
baterije, sijalice (posebno štedljive), mobilni
telefoni, dečje igračke, i dr.
• složenost postupaka reciklaže određenih
materijala ili neutralizacije toksičnih supstanci i
njihova ekonomičnost
• posebni zahtevi u rukovanju i reciklaži
određenih toksičnih materija sadržanih u e-otpadu
(piralen, živa, radioaktivni kobalt, i dr.)
• lokacija pogona za reciklažu e-otpada i njihov
uticaj na okolinu i zdravlje ljudi
• problem reciklaže kompozitnih materijala
sadržanih u savremenoj e-opremi (za super
magnete, dielektici, vlakna, i dr.)
• odlaganje krajnjeg e-otpada.
Naravno da ovim nije iscrpljen skup problema koji
prate e-otpad i njegovu reciklažu, ali navedeni
problemi su najevidentniji.
Bez obzira na sve rečeno, sa elektronskim otpadom
treba postupati kao sa izuzetno važnim resursom,
jer mnogi metali i materijali koji se u njemu nalaze
su veoma ograničeni u prirodi (zlato, platina,
germanijum, cirkonijum, retke zemlje, ..).
Naravno, da ni bakra i srebra nema u izobilju.
Zbog toga je jako važno posvetiti veliku pažnju
sakupljanju i reciklaži e-otpada..
2. VRSTE ELEKTRIČNOG I
ELEKTRONSKOG OTPADA
E-otpad se uopšteno može klasifikovati na
otpad od elektronske i električne opreme i
električnih i elektronskih proizvoda ugrađenih u
druge proizvode (automobil, avion, i dr.).
Međutim, radi boljeg snalaženja i pouzdanijeg
rukovanja ovim otpadom WEEE direktivom (4 juli
2012.) e-otpad je klasifikovan u deset kategorija, i 2. Ekrane, monitore i oprema koja sadrži
to: ekrane, a koja ima površinu veću od 100 sm2.
1. Veliki kućni aparati 3. Lampe
2. Mali kućni aparati 4.. Veliku opremu (bilo kakva spoljna
3. IT i telekomunikaciona oprema dimenzija veća od 50 sm)
4. Potrošačka oprema i fotonaponski paneli 5.. Malu opremu (bez spoljne dimenzije veće
5. Oprema za osvetljenje od 50 sm)
6. Električni i elektronski alati (osim velikih 6.. Malu i telekomunikacionu opremu
nepokretnih industrijskih alata) (spoljašnja dimenzija do 50 sm)
7. Igračke, oprema za slobodno vreme i sport
8. Medicinska sredstva (sa izuzetkom svih Ova klasifikacija bliže pojašnjava prethodnu
implantiranih i zaraženih proizvoda) klasifikaciju i njena je nadopuna.
9. Instrumenti za praćenje i kontrolu Međutim, direktiva nije obuhvatila e-otpad od
10. Automati vojne i obaveštajne opreme, velikih
telekomunikacionih sistema, vojne industrije, avio
Svaka od navedenih vrsta otpada je detaljno kosmičke industrije i njenih proizvoda, velikih
razrađena od strane ove direktive, što se može energetskih sistema. To je i razumljivo, jer kod
videti na primeru opreme za osvetljenje. navedenih proizvoda, industrija i velikih sistema
ne postavlja se pitanje zagađivanja životne sredine,
Oprema za osvetljenje obuhvata: pošto prednost imaju efektivnost, efikasnost i
• Fluorescentne sijalice sa izuzetkom pouzdanost i njihova raspoloživost u svakom
sijalica u domaćinstvima trenutku.
• Ravne fluorescentne sijalice Veoma važna direktiva koja se neposredno
• Kompaktne fluorescentne sijalice odnosi na e-otpad je i REACH direktiva:
• Visokonaponske sijalice uključujući Registracija, evaluaciji i autorizaciji hemikalija.
sijalice sa natrijumom i metal-halogene sijalice Ona zahteva registraciju i procenu rizika od
• Sijalice sa natrijumom, niskog pritiska hemijskih supstanci, i u primeni je od 2007.
• Ostala oprema za osvetljenje i opreme za godine. Obuhvata više stotina hemijskih jedinjenja
potrebe pojačavanja ili kontrolu svetla sa i supstanci (neorganske, organske). Kako e-otpad
izuzetkom klasičnih sijalica sadrži veliki broj hemijskih jedinjenja i supstanci,
to je primena ove direktive od izuzetnog značaja.
Dodatna klasifikacija e-opreme od strane Kao što je poznato e-otpad sadrži enormne
navedene direktive obuhvata: količine materijala i materija (teški metali,
1. Opremu za promenu temperature hemijska jedinjenja i supstance). Njihov sadržaj
(grubi prikaz) dat je u tabeli 1.
Tabela 1. Sadržaj jedne tone mešovitog elektronskog otpada
Gvožđe 35 – 40%
Bakar 17%
Olovo 2 – 3%
Aluminijum 7%
Cink 4 – 5%
Zlato 200 – 300 grama
Srebro 300 – 1000 grama
Platina 30 – 70 grama
Vlakna i plastika 15%
Papir i nalepnice 5%
Ostatak koji se ne može reciklirati 3 – 5%
Izvor: Cimelia/IDGnow.com.br

Takođe, na primeru strukture materijala sadržanih broja teških metala, koji su veliki zagađivači
u jednom računaru može se uočiti prisustvo većeg životne sredine.

A-410
Tabela 2. Struktura materijala u računaru
Računar mase oko 25 kg sadrži sledeće materijale:
Materijal
Plastika
Gvožđe
Obojeni metali (olovo, cink, kadmijum, ...)
Elektronski (srebro, zlato, platina, ...)
Staklo
Teški metali, kao što su olovo, cink, hrom, kadmijum, živa i barijum su neke od vodećih komponenata e-
otpada.
Detaljnije analize e-otpada ukazuju da sadrži veliki broj izuzetno toksičnih metala, materijala, hemijskih
jedinjenja i supstanci.
3. UTICAJ E-OTPADA NA ŽIVOTNU
SREDINU
Ovde se daje samo kratak prikaz uticaja električne
i elektronske opreme i njihovog otpada (na kraju
životnog ciklusa) na životnu sredinu. Ovo iz
razloga da se ukaže na značaj i neophodnost
uspostavljanja organizovane i efikasne reciklaže e-
otpada.
Plastičan primer je proizvodnja i upotreba
računara. Tu imamo direktne i indirektne uticaje na
životnu sredinu i ljude. Pri tom se razmatra
celokupni ciklus računara od proizvodnje
materijala, korišćenja do odlaganja na kraju
životnog ciklusa i reciklaže.
A. Direktan uticaj
(1) Uticaj na životnu sredinu u procesu
proizvodnje
• potrošnja energije, mnogi materijali, puno
hemikalija
• izloženost radnika štetnim i opasnim
materijama
• negativni uticaji tokom proizvodnje metala,
materijala i hemikalija koji su sastavni delovi
računara ili se koriste tokom njegovenj
proizvodnje.
(2) Potrošnja energije tokom korišćenja
(3) Uticaj na životnu sredinu odloženih računara
(na kraju životnog ciklusa)
• teška demontaža
• teški metali, opasne materije
B – Indirektan uticaj
(1) Uticaj na zdravlje korisnika
• oštećenje zglobova, očiju i kičmenog stuba
• nedostatak fizičke aktivnosti – gojaznost i
prateće bolesti gojaznosti
A-411
Sadržaj
23%
32%
18%
12%
15%
• zavisnost od kompjuterskih igara – loši
rezultati testa
(2) Uticaji kod industrijskih aktivnosti
• dugoročan uticaj agresivnih i toksičnih
materija na zdravlje radnika
• zagađivanje okoline u kojim se nalaze
pogoni/fabrike
(3) uticaj tokom upotrebe
• potrošnja papira (seča šuma, ..)
(4) Uticaj nakon odlaganja istrošenih računara
(deponija e-otpada)
• dugoročno zagađivanje zemljišta, voda
(površinskih, podzemnih)
Naravno, da se na sličan način može analizirati i
ostala električna i elektronska oprema i njihov e-
otpad.
Ono što nedostaje u EU direktivama i normativnim
aktima drugih zemalja je nedostatak normiranja
vojnog e-otpada, a koji je kako po količinama, tako
i po dejstvu još veći zagađivač, jer električna i
elektronska oprema koja se koristi za vojne
potrebe sadrži daleko veće količine teških metala i
opasnih materija. Ona sadrži i radioaktivne
materijale, jer je dobar deo te opreme ozračen
(nuklerne bombe, nuklearna skladišta, nuklearna
municija, sredstva koja transportuju i koriste ovu
municiju, i td.). Sve navedeno važi i za e-opremu
koja se koristi u nuklearnim elektranama, a koja se
često zanavlja zbog skraćenog životnog veka jer se
koristi u ektremnim radnim uslovima. S druge
strane, zbog stalnog rada moćnih radara i druge
vojne opreme koja koristi elektomagnetna polja
imamo snažan uticaj elektromagnetnog zračenja na
okolinu i sva živa bića. Ostaje i otvoreno pitanje
kako se postupa sa ovom opremom nakon kraja
životnog veka, jer se iz razloga tajnosti i
bezbednosti ne otkrivaju sadržaji materijala i
hemikalija. Time je u velikoj meri otežana njihova
demontaža i reciklaža.
4. PROBLEM SAKUPLJANJA I
SELEKCIJE E-OTPADA

Problemi sakupljanja i selekcije e-otpada su
višestruki i kompleksni. Ovo je direktno povezano
sa reciklažom, prvenstveno, sa motivacijom za
reciklažu. S druge strane, veoma je teško
uspostaviti reverzibilnu logistiku. Takođe, veliki
broj e-proizvoda je razvijen bez analize životnog
ciklusa (od vađenja rude, proizvodnje materijala,
proizvodnje proizvoda, eksploatacije, na kraju
životnog ciklusa, sakupljanje i reciklaža i vraćanje
recikliranih materijala u proces proizvodnje).
Obaveza proizvođača da obezbede reciklažu svojih
e-proizvoda je često samo želja i slovo na papiru, a
ne realnost (najčešće iz logičkih i opravdanih
razloga). Jasno je da nedostaje važna karika u
lancu, a to je uloga države. Ona ne može biti samo
regulatorna, prinudna i savetodavna. Ona mora biti
kreativna i stvaralačka. Razvijene zemlje to
rešavaju normativno (direktive, zakoni), a goruće
probleme prebacuju u nerazvijene države (prljave
tehnologije proizvodnje i reciklaže) i tako naizgled
zadovoljavaju svoje standarde. Time rešavaju
nekoliko teških problema: napornu organizaciju
reciklaže, finansijske probleme reciklaže,
zagađenje životne sredine i odlaganje krajnjeg
otpada.
Problemi sakupljanja otpada se mogu podeliti u
nekoliko kategorija.
(1) Realno veoma težak problem se javlja kod
sakupljanja sitnog e-otpada, i to:
• male baterije (satovi, fotoaparati, dečje
igračke, daljinski upravljači, baterijske lampe,...)
• štedljive sijalice, sijalice generalno
• mobilni telefoni
• električni satovi
• dečje igračke
• daljinski upravljači (za televizore, plejere, ...)
• baterijske lampe, i td.
Ovo je i logično, jer ko će od korisnika (građanina)
očekivati da savesno odvaja tako sitne predmete i
da ih stavlja u posebne kontejnere koji i ne postoje.
Čak da ih odloži u kontejner ili kesu za metal ko je
taj ko će u daljem procesu vršiti selekciju tako
sitnih predmeta. Naravno, da su to izuzetni
zagađivači životne sredine i planete uopšte.
(2) Električni elektronski proizvodi koji se koriste
u domaćinstvu
• kućni uređaji (veliki, mali)
• računari, štampači, veb kamere, diskovi, ...
• televizori, radio, plejeri, i td.
Problem je što ne postoje sabirna mesta za
sakupljanje e-otpada iz domaćinstava i što nije
A-412
rešeno pitanje troškova za prevoz krupne opreme
(veš mašine, zamrzivači, frižideri, i sl.).
(3) E-komponente u složenim proizvodima
• saobraćajna sredstva (automobili, kamioni,
autobusi, vozovi, avioni, brodovi, ..)
• radne mašine (bageri, utovarivači, buldožeri,
...)
• poljoprivredne mašine (traktori, kombajni,
berači, motokultivatori, ...)
• mašine i uređaji za zanatstvo (mašine za
obradu drveta, metala, plastike, kože, ..)
• priručni alati (bušilice, brusilice, zavijači, ..), i
dr.
Ključni problem je organizovanog odvajanja i
selekcije e-komponenti iz složenih proizvoda. Ovo
zahteva dodatnu analizu isplativosti ovog postupka
od strane proizvođača i reciklažera složenih
proizvoda. Drugim rečima, država mora da nađe
način da ih motiviše da savesno upravljaju e-
otpadom u svom domenu.
(4) E-komponente i oprema u velikim sistemima
industrija (postrojenja, montažne trake, lakirnice,
automatizovane linije, ...)
e-oprema i komponente u energetici
(hidroelektrane, termoelektrane, nuklearne
elektrane, sistemi za prenos električne energije,
rafinerije, gasovodi (automatika), energane, i td.
e-oprema u informaciono komunikacionim
sistemima
e-komponente u građevinarstvu (elektroinstalacije,
klima uređaji, sistemi nadzora i bezbednosti,
optički kablovi, ventilacija, solarni uređaji, ...
e-komponente i oprema u ostalim velikim
sistemima.
Problem sakupljanja e-otpada nastaje i prilikom
održavanja ovih sistema, ali i kod zamene ili
adaptacije čitavih sistema (zamena stare novom
proizvodnom linijom, zatvaranje nuklearne
centrale, rušenje dotrajalih zgrada, i td.). Kako
sakupljati e-otpad u ovim slučajevima?
(5) E –komponente i oprema u vojnim i
bezbednosnim sistemima i sredstvima
U ovim sistemima se nalazi najsavremenija i
najsloženija električna i elektronska oprema. Ona
sadrži daleko najveće količine teških metala i
opasnih materija. To su pre svega elektronski
sistemi za nadzor i kontrolu neba, morskih i
kopnenih granica, vojna vozila, borbena tehnika,
tenkovi, raketni sistemi, vojni avioni, radari, vojni
brodovi, kosmička oružja, i td. Nažalost, niti se
zna struktura e-komponenata niti sadržaj materijala
u njima. Jedino što se zna da za te sisteme i
sredstva nema nikakvih zakonskih ograničenja.
Takođe, i selekcija e-otpada po srodnosti
materijala nije nimalo jednostavna ni laka. Pošto
se radi o relativno malim količinama teških metala
u samom proizvodu, proizvođači e-opreme ne
obeležavaju proizvode koji sadrže, na primer,
kadmijum, živu, i sl. Jedino se na osnovu
proizvodne i konstruktivne dokumentacije mogu
utvrditi sastav i količine materijala i na osnovu
toga izvržiti prava selekcija sakupljenog otpada.
Da bi uspostavili proces sakupljanja e-otpada
pojedine zemlje uvode stimulativne mere za
у еврима/ кг сакупљеног е-отпада
sakupljače; plaćanje naknade ili stimulacije po toni
prikupljenog otpada. Pri tom se povećava naknada
sa povećanjem mase sakupljenog e-otpada i
njegovom predajom na dalji postupak
reciklaže.(slika 1).
Progresija naknade može uzeti u obzir ekološke
prioritete. Na primer, za e-otpad koji sadrži opasne
materije ili dragocene resurse, naknada može
početi sa višeg nivoa i napredovati po stopi
strmije, tako se aktiviraju veći napori na
prikupljanju; naknada –zelena linija (slika 1).

н
н
н
н
н
н
н
н
н
Тарифа за животну средину
Накнада

Основна тарифа

Тарифа за низак квалитет

Килограм сакупљеног е-отпада

Izvor: Recommendations on Standards for Collection, Storage, Transport and Treatment of E-waste, Otmar Deubzer, United
Nations University, 2012
Slika 1. Model naknade za podsticaj sakupljanja e-otpada

Bilo bi idealno kada bi se u jednom geografskom Naravno, da na problemu sakupljanja i selekcije e-

području obezbedilo kontinualno sakupljanje e-
otpada pa bi stvarna količina otpada mogla da se
obračunava svake godine uz realno poređenje.
Naravno da se ovo, uglavnom, odnosi na 10
kategorija otpada obuhvaćenih WEEE direktivom
(datih u aneksu D).
Ciljevi sakupljanja mogu da budu i ugovori sa
sakupljačima o fiksnoj količini elektronskog
otpada godišnje, kao što je predloženo u WEEE
direktivi (2003): četiri kilograma e-otpada po
stanovniku godišnje. Količina elektronskog otpada
prikupljena u prethodnim godinama može da
posluži kao osnova za postavljanje realnih ciljeva
sakupljanja. Pri tom je cilj da se sakupljanje
periodično prilagodi kako bi bili sigurni da ostaje u
ravnoteži sa generisanjem količine e-otpada tokom
godine.
otpada treba intenzivno raditi i on se ne može
razrešiti samo zakonskim normama, već i
neprekidnim obrazovanjem svih u lancu životnog
ciklusa e-opreme, uključujući i celokupno
stanovništvo regiona ili države, kao i obezbeđenje
neophodne infrastrukture (organizacija, oprema,
označavanje, reciklažni centri, neophodne
tehnologije, minimizacija uticaja na životnu
sredinu). Ovo je ozbiljan posao jedne države i
odgovornost se ne može prebacivati na uhodane
principe tržišne privrede i njene samoorganizacije.
5. DEMONTAŽA I SELEKCIJA E-
OTPADA
Ako je razrešen problem sakupljanja i početne
selekcije e-otpada u ovom koraku se nailazi na

A-413
dilemu, da li istrošenu opremu drobiti bez
demontaže ili je demontirati do određenog nivoa,
izvršiti selekciju po sadržanim materijalima i tek
tada ih upućivati u centre za reciklažu? Drugi
postupak je prirodniji i bolji sa svih aspekata, ali je
drugi ekonomski isplativiji. Zasada preovlađuje
drugi postupak, ali u ograničenom obimu i
selektivno u odnosu na vrste elektronskog otpada,
uz ključnu odrednicu: ekonomska isplativost. Opet
je izostala uloga države.
I kod samog procesa demontaže imamo dava
odvojena procesa:
• demontažu električne i elektronske opreme -
rastavljanje na delove, podsklopove uz izdvajanje
tečnosti i supstanci (na primer: piralen, živa, ..)
• demontažu složenih proizvoda i sistema koji
sadrže e-komponente uz njihovu izgradnju i
odvajanje.
Mnogo toga u ovom delu procesa nije sadržano u
direktivama i zakonima. Tako znamo da se
reciklaža putničkih automobila odvija na niskom
stepenu demontaže i da se školjka sa mnogim
pripadajućim delovima i sklopovima šalje na
šreder gde se drobi. O e-komponentama malo se
vodi računa. Tako je i sa ostalim složenim
proizvodima od kamiona do električnih
lokomotiva i aviona. I u svim ovim procesima
glavnu ulogu igra osnovni princip tržišne privrede,
ekonomska dobit. Svi ostali aspekti se svode na
preporuke i zahteve koji su nemoćni da reše
osnovne probleme zagađivanja životne sredine i
raubovanje prirodnih resursa (misli se pre svega na
retke i ograničene resurse strategijskih metala i
metaloida).
Na slici 2. dat je prikaz dela e-komponenti na
savremenom putničkom automobilu. Naravno, da
je to samo jedan deo e-opreme ugrađene na
automobil.

Slika 2. Pomoći u vožnji automobila - informatička podrška

istraživanja i iznalaženja optimalnih rešenja za
Izuzetno je važna maksimalna demontaža složenih demontažu i selekciju e-otpada.
proizvoda uz obavezno odvajanje e-komponenti,
njihove selekcije i usmeravanje ka sabirnim
centrima za e-otpad. 6. PROBLEMI RECIKLAŽE E-
Takođe je veoma bitna demontaža električne i OTPADA
elektronske opreme zbog izdvajanja komponenti sa
toksičnim materijalima i supstancama, ali Šta Reciklaža e-otpada generalno ima za cilj:
komponenti koje sadrže plemenite i retke • da poveća ponovnu upotrebu, reciklažu i
materijale, kao što su srebro, zlato, platina, druge oblike oporavka, što dovodi do smanjenja
paladijum, germanijum, cirkonijum, volfram, i dr. količine otpada koji se odlaže na deponije ili
Primenom drobljenja kompletnih e-proizvoda spaljuje
značajno je otežana ili onemogućena reciklaža • da poboljša ekološke performanse svih aktera
ovih metala. koji su uključeni u životni ciklus električne i
Sama selekcija elektronskih komponenti je elektronske opreme
značajno otežana zbog nedostatka tačnih • da smanji iscrpljivanje prirodnih resursa
informacija o strukturi materijala samih (metala, metaloida, nafte, i dr.).
komponenti. Sve su ovo izazovi za dalja

A-414
Kao što je napred rečeno, postoje dva pristupa
reciklaži e-otpada:
• prvi koji ne zahteva bilo kakvu demontažu niti
selekciju otpada i koji se drobi, a zatim selektuju
određene vrste materijala (magnetni i drugi oblici
separacije)
• drugi koji zahteva određen stepen demontaže/
rastavljanja i primenu odgovarajućih tehnologija
za reciklažu svakog materijala ponaosob
(aluminijuma, bakra, srebra, zlata, platine, i dr.).
Материјали садржани у мобилном телефону
Супстанце мобилног телефона (Нокиа)
Izvor: Umicore 2008
Slika 3. Materijali sadržani u mobilnom telefonu
Takođe, treba imati u vidu da se veliki broj retkih
metala sadržani u e-otpadu nalazi u relativno
malim količinama i da su za njihovu reciklažu
potrebne značajne količine unapred selektovanog
otpada, kako bi se obezbedila koliko toliko
ekonomična reciklaža. Pa opet sadržaj ovih metala
u e-otpadu je uglavnom veći nego u rudi iz koje se
dobijaju.
Ni izdaleka nije završen istraživački posao u
oblasti reciklaže e-otpada pogotovo kada se ima u
vidu činjenica da će e-otpad u skorijoj budućnosti
biti glavni izvor strateški važnih, a retkih metala.
7. RAZVOJ NOVIH ELEKTRIČNIH I
ELEKTRONSKIH PROIZVODA
Razvoj novih električnih i elektronskih proizvoda
mora biti podvrgnut detaljnoj analizi i pri tom se
moraju uvažiti mnogi aspekti vezani za celokupan
životni ciklus proizvoda. Moraju se uzeti u obzir,
pre svega, ekološki zahtevi, zahtevi za održivim
korišćenjem prirodnih resursa, zahtevi za
smanjenje toksičnosti proizvoda i otpada i zahtevi
za potpunu reciklažu otpada koji nastaje nakon
upotrebe e-proizvoda.
A-415
I jedan i drugi postupak zahtevaju skupe i složene
tehnologije i optimalne količine otpada da bi se
obezbedila ekonomičnost reciklaže. S druge strane,
radi se o veoma prljavim tehnologijama (primeri
reciklaže olova, kadmijuma, žive, . ..) koje bez
obzira na visoke eko standarde u značajnoj meri
zagađuju okolinu u kojoj se pogoni nalaze.
Kada se sagleda sadržaj materijala u nekom e-
proizvodu, u ovom slučaju mobilni telefon (slika
3), postaje jasno zašto je neophodna prethodna
demontaža komponenata i njihova selekcija.
Zahtevi kod razvoja novih električnih i
elektronskih proizvoda se mogu podeliti u
nekoliko grupa:
• smanjenje/ ograničenje opasnih materija u e-
proizvodima – RoHS direktiva
• kroz dizajniranje proizvoda definisanje
energije koju koristi proizvod tokom svog
celokupnog životnog ciklusa – EuP direktiva
• registracija, evaluaciji i autorizaciji hemikalija
u e-opremi – REACH direktiva
• otpad od električne i elektronske opreme –
WEEE direktiva, koja podrazumeva efikasnu
reciklažu e-opreme, a koja mora biti uzeta u obzir
već u procesu dizajniranja.
U skladu sa zahtevima navedenih direktiva treba
temeljno istražiti mogućnosti za smanjenje
toksičnosti e-proizvoda, ali i procesa za njihovu
proizvodnju. To podrazumeva, pre svega:
• Zamenu materijala sa negativnim uticajem na
životnu sredinu sa alternativnim materijalima koji
su manje štetni, neutralni ili imaju pozitivan uticaj
na životnu sredinu
• Izbegavanje specifikacija koje zahtevaju
uključivanje teških metala
 • Izbegavanje korišćenja premaza sa teškim
metalima
• Smanjenje toksičnosti otpada tako što se
smanjuje količina toksičnih materija
• Uspostavljanje sistema za praćenje toksičnih
materijala/materija tokom celokupnog životnog
ciklusa e-proizvoda
• Izbor tehnologija koje koriste nove metode uz
redukciju primene toksičnih hemikalija i supstanci
i otpada tokom proizvodnje e-proizvoda i njihove
reciklaže na kraju životnog ciklusa.
Naravno, da u narednim decenijama treba
sprovesti čitav niz istraživanja koja treba da
omoguće efikasan sistem upravljanja e-
proizvodima u njihovom celokupnom životnom
ciklusu i reciklažu njihovog otpada bez ostatka i
bilo kakvih zagađivanja životne sredine i
negativnog uticaja na zdravlje ljudi.
LITERATURA
[1] Vinod Kumar, Ruchi Garg, Dr. Zillur
Rahman, Dr. A.A.Kazmi, Sustainability
and E-waste Management Scenario in
India, The First International Conference
on Interdisciplinary Research and
Development, 31 May - 1 June 2011,
Thailand
[2] S. Chatterjee, Sustainable Electronic
Waste Management and Recycling
Process, American Journal of
Environmental Engineering 2012, 2(1):
23-33
[3] Deepti Mittal, Navnish Goel and Renu
Rani, E-Waste: A Hidden Threat to
Global Environment & Health, VSRD-
IJCSIT, Vol. 2 (3), 2012, 271-275
[4] dr Lozica Ivanović, dr Danica Josifović,
mr Blaža Stojanović, Andreja Ilić,
UNAPREĐENJE DIZAJNA OPREME
ZA RECIKLAZU ELEKTRONSKOG
OTPADA, 39. Nacionalna konferencija o
kvalitetu (sa međunarodnim učesćem),
Kragujevac, jun 2012
[5] P. Gramatyka*, R. Nowosielski, P.
Sakiewicz, Recycling of waste electrical
and electronic equipment, Journal of
Achievements in Materials and
Manufacturing Engineering, Volume 20
Issues 1-2 January-February 2007
[6] Matthias Buchert, Andreas Manhart,
Daniel Bleher, Detlef Pingel, Recycling
critical raw materials from waste
electronic equipment, Oeko-Institut e.V.,
Darmstadt, Germany, 24.02.2012
A-416
View publication stats
[7] Suraj S., E--waste and Environmental
Degradation, The Frank Anthony Public
School Cambridge Layout Bangalore,
2010
[8] Otmar Deubzer, Recommendations on
Standards for Collection, Storage,
Transport and Treatment of E-waste,
United Nations University, 22 June 2012
[9] Jonathan Butler, PLATINUM 2012,
Published in May 2012 by Johnson
Matthey, www.platinum.matthey.com
[10] DIRECTIVE 2012/19/EU OF THE
EUROPEAN PARLIAMENT AND OF
THE COUNCIL, of 4 July 2012 on
waste electrical and electronic equipment
(WEEE), Official Journal of the European
Union
[11] Mathias Schluep, Christian Hagelueken,
Ruediger Kuehr, Federico Magalini,
Claudia Maurer, Christina Meskers,
Esther Mueller, Feng Wang,
RECYCLING FROM E-WASTE TO
RESOURCES, Federal Laboratories for
Material Testing and Research, Berlin,
Germany, July 2009
[12] Mmereki D, Li B, Wang L, Estimation of
waste electronic and electrical equipment
arising in Botswana-A case study of
Gaborone City, INTERNATIONAL
JOURNAL OF ENVIRONMENTAL
SCIENCES Volume 3, No 1, 2012
[13] Anwesha Borthakur, Pardeep Singh,
Electronic waste in India: Problems and
policies, INTERNATIONAL JOURNAL
OF ENVIRONMENTAL SCIENCES
Volume 3, No 1, 2012
[14] Ricardo Montero, Alicia Guevara and
Ernesto de la Torre, Recovery of Gold,
Silver, Copper and Niobium from Printed
Circuit Boards Using Leaching Column
Technique, Journal of Earth Science and
Engineering 2 (2012) 590-595
[15] Perrine Chancerel, Substance flow
analysis of the recycling of small waste
electrical and electronic equipment,
Institut für Technischen Umweltschutz,
Berlin 2010