LORIE NOVI SAD, 1975. GODINA 1 Detalj sa predstave: Vladimir Stojanov i Mladen Dragetin ji LIST: AMATERSKIH POZORISTA ponseel ‘ceo en COVEK SA MESECA Lala i paralaia” Jov KUD ,Posornica dramske umetnosti Reditelj Mladen Drazetin, igraju: Desimir Stefanovig Mladen Dragetin, Viadimir Stojanov, Jasna Gojevie, Zvoni mir Lovié i Eleni Andoniadu, Sterija, Popovié u ievodenju Novi Sad. Veliki skeptik i melanholik Jovan Sterija Popovié imao je jednu cudnt Gogoljevsku masta, da jew svojim kome dijama, Koje.su jako bliske Zvotu, izmiéljao neverovatne Stvarl, Medutim, ane’su bile jako bliske 1 prisutne u stvar- nom sivor. Tako jedan :la#a” Aleksa dolari u patrijahalnu-poro dicu I pretstavlja’ se Kao! Covek Koji Golazi sa. meseca Ali, pored njega je i njegov ,bedinter” Mita, Koji pod. laguje verujuci svome gospodaru T onda potinje komedija i zaplet. Paralaza verujuci svome gospodaru predstavija ga kao barona fon Golics Oni dolaze kod imucnog trgovea Marka Vujiéa i nje- gove erke Jelice, koja je studirala u Beéu i sa svojom modom i: manirima odudara od_starodrevne tradicije svo- ga oca. Jelica veruje u sve lati Alckse, Mitar.paraladuci Fotkrivajuei Aleks’ kao barona i koji priéa jedau veliku via o mom ole, je gorelo u Madrid, odjeanom se i le samo po njegovom kostimut maski da gledamo wslugu” Zaka'i'njegovog gospodara. Deni Di Dros. Mislim da je upravo sluga u tumagenju Mladena Dra- 2etina nosio komedi na svojim ledima Niegova uloga je Zivela na, sceni i mi gledaoci smo poverovall da je 10 2ivodavna liénost. U neuobiéajenim _monolazima koje je govorio publici shvatili smo susting Sterijinog dela, ©°*0T1? P Predstava je bila veoma jednostavaa i razumljiva bez takozvanih sceniskih izbirljivasti u jako pojednostavljeno} Seenografij, Koja u stvari na scent nije ni postojala, L upravo zbog toga glumei su bili uw prvom planu i mogli sno da sagledamo hjihove mogucnost Jednom retju, reditelj i glumci, uspeli su da se uz dignu do jednostavmosti | prirodnosti, Ono Sto u nase savremenom. profesionalnom pozo- ristu retko mozemo da vidimo, I nije slutajno Sto, je prestava uspela, jer nju je re Yirao pesnik: Mladen ‘Déagetin kojt je"zaljubljen’u "pozo- iste. Pozorisni reditelj MILENKO SUVAKOVICa IMPRESWJE IZ GLEDALISTA Kako vam se dopada predstava ,Laza i paralada’” od Jovana Sterije Popovica? KRESO OMER ‘Veoma sam prijatno iznenaden, da amatersko po- zorigte mode izvesti takav klavilet izvodenja. Ova" predsiava, moze, erst u profesionaine ka: tegorije, $a mnogo vise Zara i glumackoy bogalstva. nraa, spremanje Steijinih dela treba mnogo iskustva i glume stu tome uspeli ‘Meni pozorisna teorija i knjideynost nisu strani i zato rmogu da Bplaudiram jednom postenom i'lepom Ijudskom trudu, PAVLE OCOVAS: —Ja_sam gledao pozoriine predstave u razmim gra. dovima: Becu, Pragu, Bratislavi { drugim, i mogu da ka- em da ste dosta solidau predstavu napravili. Volja, upornost i ambicija mogu sve da stvore. SONJA NIKOLIC: — Vasim dolaskom i nastupom u ledinatkom Domu, omladine mrtviloprestaje i predstava ,Laza i paralaza” pobuduje prijatne utiske u mislima gle Publika nikada nije pljeskala tako spontano, kao vasoj predstavi. MITAR POPOVIC . Drago mi je Sto sam_prisustyovao ovo} predstavi 1 ‘mnogo sam zadovoljan kvalitetom izvodenja. OSNOVANO AMATERSKO POZORISTE U NOVOM SADU a cee te ee Ee a See ae Sora ha at eet Na_jednom sastanku odréanom 16. januara 1974. paige ah Sitagt dea pit See ahaa ere ae foie Spaces hee et ee eee ae titer’ ae oui oe aig eer a Seite ar wie Es rash Predsedavaju¢i Mladen Dragetin je rekao: ee ea eae a oe oe eae erre ios ree aes ‘SuStina naSeg danaSnjeg sastanka bide: — Da utvrdimo naziv naem pororistu, = Da izaberemo upravu i savet drustva, = Da odredimo odredbe naieg Statute = da uz vaée predloge i primedbe pomognete na- Sem zajedni¢kom radu. Hi Rad KUD ,Pozornice dramske umetnosti" karakter saée ‘oni ‘element 1 onjentacija koji proiilaze iz. pove- Hvanja sa-sredinom w Kojo} ave (radnim organizacifama, POZORNICA mesnim zajednicama, selima u nafoj opti 1 pokrajin, drustveno politickim ‘organizacijama tdr) : =a KUD, ,Posornica dramske umetnost” ce bith wek w tokal 1 ddhu-drustveno- poliékin. abivanja, {da svoju Sitivnost wakladi sa Kaliornoumetalékinpotrebarna te "wold is Statuta Drastva — Statut je podeljen na pet oblast Opite odredbe, clanstvo, organi upravijanja, sredstva drustva 1 prelame | savréne odredbe Statut drustva je sadinjen od 46 dlanova, ch. KUD ,Pozornica dramske umetnosti" je dobrovoljno udrufenje ‘gradana, radnika, studenata i ontladine wu poro- rignu organizaciju, Koja sopstvenim sredstvima 1 snagama, uz pomoé zajednice, radi na propagiranju. pozorisne umetnosti u vidu pripremanja svojih élanova za izvodenje ororisnih dela. POZORISNI AMATERIZAM Danas 1 eri ogromnih tehnoloskih napredaka, amater. ska pozorigia trade nove puteve svog kultumog izraza Ta problematika trazenja suogena je sa dve sustinske niti, KoJe se ne mogu odvojiti (seenski prostor 1 publika). Postoje, shyatanja da amaterizam, treba da se odvi samo ‘etirl-zida i tu da usahne kao Sto je poseo, jer, se smatra da bi to bila meka praznjenja za doveka entuzijistu ‘Ali, Gemu sav onaj trud ucenja, i poklanjanja slobod. nog vremena 2a. jedan -posten fjudski napot, ako. nema fonoga ko ce da iu da poistreka za nove jos lepse rea cije glume, Publika je neodvojivi deo pozorista i ona svojim ukue som daje novu nada pokionicima: boginje.Talie sto kao S10, publika prati svako, novo kretanje w pozoriptu (nova drama, glumac, reditelj, savremenija sce Dat sh) tako isto treba da se ispituje { publika sa. svim hjenim osobinama u odredenom podrutju (Struktura’ sta novnisiva, stepen obrazovanja, emocije wzrazene kroz alk Ketu, bro} stanovnika, materijainu. sigurnost sl). Samo tir svestran napor moze se nach Kompromis. sa publikom. Kao mesto kulturnog zbivanja pororitte je krii, i to ne Sto nema sta da Kade, vee bet razvo} filma t tele Virije kno 'da'su pris savremenom coveku sa necim 2a: himjvim, Ne znati da je ovim pozoriste dovedeno u pitanje, ali je cinjeniea dase ono mora boritt protiy te konkurencije Peas Koriiéenjem tos mocneg media tia t eleviie uulsoje positive sure ‘Amaterska pozoriéta treba da budu ta, koja ¢e biti daridta novih ideja, jer amatertentuzijast donose ‘esto harodno, nesto to bi Sirupublikudovelo w dvoranc, Elementi koji treba da sluze kao putokaz razvoju povorisia bi bil sledec: osnivanje neke. Viste navijackog ovorists, davanje predstava na slicsmay parkovima, ot Faranja slobodmih ‘kslturmih Janiita, korieenje svakog prosiora za umetnost, ukijueivati publiku u tok drame, Exavanje pororisnih listova Koji 8 s€ besplatno ‘davalk pabhel ta Ne treba se bojati osnivanja sto sireg broja amater- skin fororiata, jer ont kroz masovnost ce publiku Tepoti posoriine reel Mogu da navedem primer fudbalskih klubova jer njih ima najvise, a najvige imaju | publike- Amaterska povorifta danas zbog ograniéenog razume- vanja trafe testo pod suncem M.D. rarer eninPOZORNICA SNIMLJEN TV FILM KUD ,Poromica dramske uumetnosti™snimiia. Jeu sa fadnjicas, Kino klubom ,Novi See Ey ihm Komedi Novog Sada” po. scenarift Miadena Drazetina Od glumaca su jarali: Dest mit Stetanovig, Viadimic Sto. Joy, Jovan 2ekov, Zvonimir Ton Pera’'Savie. Jasna. Go- joe! Radmila Brkie {Mise fen 'pravetin koji Je ‘bio t reaitel. »Komitari iz Novog sit’ stvarl nome bur Jedan lutalica je na. poget- ku Zivota bio gospodin, & kas- nije postoje prosijak, ali sa mnogo vise vere u Zivot nego ‘To je psiholoski film © 2i- votu, ‘Iiubavi 1 stradanjima Coveka izraeno kroz komi¢- ne efekte. Scena iz, filma:, Desimir ‘Stefanovié KINESKO POZORISTE Savremeno revolucionarno kinesko pororiste, to je trenutno jedini pozorisni izraz u Narodnoj republici Kini, svakako predstavija jedinstvenu pojavu wu razvitku svet skog teatra. Kao i svaki drugi pozorisni oblik i ovo pozo- rite, pre sveza, je proizvod same tradicije sa sadasnjim ‘vremenom, odraz, opSteg kretanja u savremenoj, kineskoj Jeulturi i umetnost Za nas je revolucionarno kinesko pororiste zanimljivo, iz vige razloga. Prvo: radi se o zemlji sa najvige stanov- nika, to je jedan ogromni pozoriéni auditorijum. To je zemlja sa posebnim putem socijalizma, a u okvira toga posebnog puta tradi i svoje re’enje u umetnosti, Naravno treba taj teatar povezati sa uéenjem Mao Ce Tunga, a isa klasignim kineskim teatrom. Snagu toga klasiénog Kineskog teatra treba traditi u spektaklu. Dramski tekst se obicno improvizuje od strane glumaca, a u okviru dramskog sukoba smenjuju se mu- zigke taéke, pesme u kojima pevaju glumci Muzika je bila sastavni deo predstave, a po vrednosti artista se cenila i vrednost pozorine trupe. Glumac je bio istovremeno pevaé, improvizator teksta, akrobata i panto- mimigar, Sto mogemo reéi da je veoma teSko i naporno. Na pozorignim predstavama glumei su imali glomazne i raskogne kostime, Gji ukrasi duboko se povezuju sa ki- neskom prosloscu i njenom mudroséu. Za praéenje jedne takve Klasiéne kineske pozorigne predstave treba poznavati kinesku legendu, tradiciju i obi- Gaje da bi se moglo uéi u sustinu kineskog teatra. VS. KAKO POSTICI SUPER MEMORIJU KOD GLUMCA Memorija je magnetski snimak svesti, koja se mote reproduovati nolo puta Kolko ovek’hoce w datom ‘renutk Primer: D Ghumae ) Scenogratija 3) Kostim 3) Uloga 5) Tekst 8) Reditel. Ovih, Sest_elemenata da bi se. reprodukovalo treba imatiodredeni sistem memorija (jednu logiénu azbuku treba imati na amu). Koja se poveruje sa Stvarima, zi vanjima, pojmovima i dogadajima, ‘Asocijaclja, je blesak svesti sa jedne pojave na drugu. Recimo, gde svest Koristi potsvest za reprodukovanje, Ako Zelimo da nam dve stvari trajnije ostanu w sve- sti, mi w nasim mistima od njih treba da stvorimo jedmu Sto smeSniju sliku. Dajemo nas slede¢i primer: 1) Glumae 2) Scenografija 3) Kostim 4) Uloga 5) Tekst 6) Reditelj > mrak S brdo S klovan > pacenik > bomba Da bih se znao ovaj gore navedeni redosled koristimo slededi sistem elemenata: 1) Ja — samo jedan mogu biti 2) DIV — ,D" Gznacava povetno slovo broja dva 3) Maé — (M” omaéava trojku koja sedi 4) Rim — [R” hei na obrnutu éetvorku 5) Vuk — ''V" oznatava rimski pet 6) Grom —",G” obrnuto oznatava broj Sest A sada predimo na povezivanje navedenih pojmova, ¥ Glumac = Ja ) Scenografija — Div 3) Kostim — Mat 4) Uloga — Rim 5) Tekst — Vuk 6) Reditelj — Grom Da bi se ovo povezalo potrebno je nekoliko sekundi zamisljati ove slike'i videti ih u svesti. M. M. i M.D. PREDSTAVA ZA SAHISTE Na RU ,Radivo} Cirpanov" 7, III 75. god. 2a uéesnike 290K jbiidnog"Sanowskog” prientva Jogosiaije" KUD *Pororiien dramsake umetnost ievela je predstayu ,Laza ifparaiaza” J. 8. Popoviea u njihovu cast. Predstava im je dobro. doila da malo zaborave Sahov- ske brige I za trenutakpoklone sree bosinjt Tai Kako sami kat, Novi Sad ce im ostatiu soéanju po rugnim manifesiacljama, a predstawi scabs {-paralaba” Pantice po entusijaama gtamaca 1 trenutk mladost Inter. Majstor Ivan Buljoveic zamolio nas je da ga avek poroverno na nas novd predstavt Inter. Majstor Rukavina interesovao se o nafem radu, o tethodama't prigay, kako Je on nekads gio ume ferskim pozoridtima { zbog toga ‘mu je poscbno drago Sto nas je gledao Mafstor istvan Nemet hvalio je poletnost glumaca 1 prigao 0 svojo} Riject i mor