ПРИПРЕМА-ПЛАНИРАЊЕ ЧАСА

Јована Благојевић ИС15/43, Јован Бутовски ИС15/68, Богдан Илић ИС15/101

Наставна тема Свет после другог светског рата
Наставна јединица Политички, друштвено-економски и културно-научни развој
Тип часа Обрада
Облици рада Фронтални, рад у групама
Циљеви часа - Упознавање са општим током и узроцима Хладног рата, и
повезаних ратова и криза.
- Стицање основних знања о културном и технолошком
напретку у другој половини 20. века.
Исходи часа - Ученик наводи главне догађаје из времена Хладног рата,
смешта их у хронолошки контекст и анализира њихове
последице.
- Ученик именује најважније личности из времена Хладног рата
и анализира њихове улоге.
- Ученик разликује друштвено-економска уређења
капиталистичких и комунистичких држава.
- Ученик показује места важних догађаја Хладног рата на карти.
- Ученик дефинише основне појмове везане за епоху.
- Ученик наводи најважније изуме и открића из времена
Хладног рата и анализира њихов утицај.
Наставне методе и Вербална, текстуална, хеуристичка, демонстративна
модели
Кључно питање Политички, друштвено-економски и културно-научни развој света за
време Хладног рата

Неопходна предзнања Холокауст, употреба атомске бомбе против Јапана, Конференција на

Јалти, Маршалов план, подела блокова
Наставна средства и Уџбеник, карта, фотографије, селотејп
потребан материјал
Активности ученика Слушање,коришћење карти, записивање, решавање проблема у
групама, постављање питања
Активности наставника Монолог, дијалог, показивање на карти, задавање и надгледање
групног задатка, одговарање на питања

Корелација Музичка култура, биологија, социологија, устав и право грађана

Стандарди који се 2.ИС.1.1.3; 2.ИС.1.1.4; 2.ИС.1.3.1; 2.ИС.1.3.2; 2.ИС.1.3.4; 2.ИС.1.3.5;
остварују кроз наставну 2.ИС.1.3.6; 2.ИС.1.3.7; 2.ИС.2.1.1; 2.ИС.2.1.2; 2.ИС.2.1.3; 2.ИС.2.3.1;
јединицу 2.ИС.3.1.2
Кључни појмови Тржишна економија, социјализам, једнопартијски систем, гвоздена
завеса, атомска бомба, Хладни рат, јавно мњење, расизам, цензура.

Коришћена литература Мира Радојевић, „Историја 3 и 4, уџбеник за 3. и 4. разред гимназије

и средње стручне школе (правни техничар и биротехничар)“;
Дубравка Стојановић, „Рађање глобалног света“; Филип Џенкинс,
„Историја Сједињених држава“
 Ток часа:

Уводни део часа Административни послови, обезбеђивање пажње, кратко Индивидуализаци

подсећање на претходно градиво. ја (потребна
5 минута прилагођавања)

Главни део часа Разлике између капиталистичких и комунистичких земаља:

5 минута.
35 минута Хронолошки прелаз, уз коришћење карте, преко тока и
главних догађаја Хладног рата после Берлинске кризе и
основне информације о њима: Корејски рат, Суецка криза,
Израелско-арапски ратови, нафтна криза, Вијетнамски рат,
појам јавног мњења, Хипи покрет, борба Афроамериканаца
и жена за права, Иранска револуција, рат у Авганистану,
детант, споразум на Малти: 15 минута.
Напредак науке и технологије: 5 минута.

Преосталих 10 минута намењени су за задатак. Ученике

поделити у групе од по 3-6, сходно величини одељења, и
свакој групи дати исти толики број одштампаних
фотографија које приказују сцене из обрађених догађаја.
Задатак сваке групе је да испод фотографија напишу које
догађаје представљају или за које догађаје су везане, да
напишу место догађаја ако је познато, и годину. Потом ће се
слике залепити селотејпом по слободном делу учионице.

Завршни део Задавање домаћег задатка (да ученици обнове градиво, јер
ће следећи час свака група критиковати свој рад).
5 минута Разјашњавање нејасноћа (под условом да нису која слика
шта представља, јер се то оставља за следећи час). Предлог
ученицима да погледају филм „Коса“ Милоша Формана, о
коме ће се дискутовати 10 минута на следећем часу.
Начин праћења
ученичког
постигнућа
Прилози Уџбеник, карта, фотографије, селотејп
(Само)евалуација и
корекција часа
Препричавање једне од Реганових шала о цензури у СССР
(човек који сме да дође у Кремљин и критикује владу – али
америчку: https://www.youtube.com/watch?v=rihRIK1vhto;
приступљено 05. 05. 2019) ради буђења интересовања.
Представљање света подељеног на два блока и трећи свет.
Показивање да западно друштво није било толико
слободно колико се представљало случајем Розенберг.
Борба Афроамериканаца за права, Мартин Лутер Кинг,
Закон о грађанским правима 1964, постојање
комунистичких партија у Француској и Италији, појам
тржишне економије, опоравак, подсећање на Маршалов
план, „златне године“ 1948—1973. Појам социјализма,
једнопартијски систем, опоравак, јачање тешке индустрије,
недостаци у лакој и пољопривреди, животни стандард,
ГУЛаг, стаљинизам у спољној политици. Корејски рат,
берлински зид, Кубанска ракетна криза, Рат у Вијетнаму,
појам јавног мњења, Хипи покрет. Проглашење Израела,
Израелско-арапски ратови, Суецка криза, нафтна криза
1973, Иранска револуција 1979, руска инвазија на
Авганистан 1979, конференције о разоружању и детант,
споразум на Малти 1989. и крај Хладног рата. Наглашавање
да политичка историја није једина и прелазак на друштвену.
Подсећање на борбу Афроамериканаца за права,
еманципација жена, жене као шефови држава, лет
Валентине Терјешкове у свемир, свемирска трка, изуми
(рачунар, мапирање ДНК, прва трансплантација срца).
Подсећање на интернет као извор података за
истраживање, али и наглашавање опреза.