FILOLOŠKI FAKULTET

BEOGRAD

POJAM VREMENA U ČETVRTOJ EKLOGI

Seminarski rad
iz predmeta

VERGILIJEVA POEZIJA I POETIKA

PROFESOR: STUDENT:

Jelena Pilipović Milica Stojković

2016/0655

Beograd, maj, 2017.

 Uvod

Vergilije je najugledniji rimski pesnik Avgustovog doba. Njegov svet nikada nije
vezan za neposrednu stvarnost, već je uvek posredovan nečim. Četvrta ekloga
govori o nastanku novog Zlatnog doba koje dolazi sa rođenjem dečaka; kako
dečak raste I razvija se, tako se bliži I hijerofanijsko vreme.

„Tada, kada u muževno života već zađeš doba,

Prestaće plovidba morem, neće od bora građen brod
Nositi blago: zemlja će svekolika rađati sve.
Neće motiku trpeti tlo, niti vinograd kosu.
I bikove snažni orač jarma će osloboditi.
Raznolike boje vunene će biti obmane plod:
Jer ovan će na livadama sam čas ljupko zarudelim
Grimizom, čas šafranskom presijavati rezedom,
A jaganjce će dok pasu zaodevati skerlet sam.“¹

Pesma je zanimljiva jer ima složenu temporalnu shemu. Ona daje nešto što je
antičkom svetu bilo strano, a to je životopis pojedinog heroja, jer prati život
božanstvenog dečaka. U dalekoj svojoj osnovi, pesma ima veze sa životopisima,
ali on je pre svega proleptički, iznesen u budućnosti. Treba reći prvo da je ova
pesma pseudoproročanstvo. Njen problem leži u odnosu poezije i proroštva.

Četvrta ekloga je enigmatična, ali bez sumnje odgovara težnji za Zlatnim dobom
koje se aktuelizovalo u prvom veku p.n.e. u grčko-rimskoj kulturi. Celovito delo
predstavljeno je kao proročanstvo, i pošto ona od početka do kraja prati
konvenciju proročanstva, može se da se čita na taj način. Međutim, ono što je
predstavljeno unutar pesme to je u potpunosti heterokosmički. Javlja se drugi
vremenski tok; on predstavlja ponavljanje jednog ciklusa koji je već završen.

¹ “Četvrta Ekloga“, Vergilije, 40. god. p.n.e. prevod: Jelena Pilipović

1
 Analiza dela

Vergilije je nesumnjivo inspirisan Hesiodovim ciklusom sleda doba; on započinje

Gvozdenim dobom – vremenom kada se ljudska egzistencija ogledala u
neprestanom strahu i strepnji. Na njega se nadovezuje Herojsko doba, jasno
predstavljeno kroz lađu Argo, na čelu sa krmanošem Tifisom i Ahileja koji dolazi u
novu Troju.

Nastupanje narednog doba se ne poklapa sa Hesiodovim opisom, jer nemamo

prosto Srebrno i Bronzano doba ², već se postepeno ide ka tom boljem i stiže se
do stanja kada zemlja sama rađa, tako da imamo jedan reverzvni ciklični tok.
Svet postaje idealan u času zrelosti božanskog dečaka. Već na samom početku,
međutim, zemlja postaje samodatna. Biljke cvetaju, koze su bogate mlekom,
strah, zlo i otrov nestaju, zemlja sve rađa sama od sebe, a ljudi ne moraju da
rade. Pisac je svestan da nije dovoljno raditi, kada je u pitanju zemljoradnja. I
dalje postoji zavisnost od volje neba, kiše, suše, poplava, zemljotresa. Ukida se,
dakle, nužnost rada, ali i strašna neizvesnost opstanka.

Kada u Četvrtoj eklogi govorimo o zlu, važno je povezati je sa mojsijevskom i

Hesiodovom pričom. Ono što im je obema zajedničko je to što su obe priče
mizogene, uzročnik zla je žena. Poreklo zla u biblijskom mitu ne dolazi od strane
čoveka niti od Boga, jer Bog mora da bude savršen, a čovek, kao najbolje
božansko stvorenje, ne sme da nosi klicu zla u sebi. To zlo mora da prodre
negde, odnekud. Zato to mora biti Eva; ona nastaje iz Adamovog rebra. Adam
biva stvoren po slici božjoj, stoga je stvaranje zla od strane Adama nedopustivo.

² Prema Hesiodu, gvozdeno i herojsko doba pratilo je bronzano i srebrno. Ljude bronzanog doba Bog je
stvorio iz drveta pepela, njihov cilj i strast bilo je ratovanje. Oklop i alat bio im je iskovan od bronze, kao i
domovi u kojima su živeli. Njihov kraj došao je sa poplavom Deukaliona. Srebrno doba traje za vreme
vladavine Krona i njegovog sina, Zevsa. Ljudi su u srebrnom dobu živeli stotinu godina, pod vlašću svojih
majki. Nakon tog perioda, postajali su odrasli i to vreme su provodili u svađanju jednih sa drugima. Odbijali
su da obožavaju bogove, te ih je Zevs uništio zbog njihovog svetogrđa. Izvor: N.S. Gill, "The Five Ages of
Man: Hesiod wrote about a Golden Age under Cronus", 2015.

2
Kod Hesioda zlo dolazi kroz Pandoru, pri čemu nije nužno da je evolutivna
degradacija čovečanstva direktno povezana sa Pandorom.

Vergilije ne govori o tome kako je došlo do zla. Zlo je ono od čega polazimo. U
idealnom dobu, „iščeznuće i zmija i otrov varljivih trava iščeznuće“, „od lavova
neće strahovati stada“¹, što simbolizuje nestanak zla. Ne postavlja se pitanje šta
je uzrok zla u svetu, već šta je uzrok Novog doba. Moguće je preokrenuti
generativni tok i vratiti se ka idealnom dobru, pri čemu je povratak deo
intertekstualnog luka. Bez njega pesma nije čitljiva, jer inače ne znamo šta se
dešava u Zlatnom dobu. Vergilije kaže: „Veličanstvenih vekova sled sada se
iznova rađa; vraća se Saturna carstvo“¹. Ovde se kaže da se vraća doba koje je
već postojalo. Uzrok novog zlatnog doba je taj božanski dečak.

Kako bi se razumeo Vergilijev ciklični pogled na istoriju I vreme, treba imati na

umu da on potiče od arhajskog ³ I uopšte “primitivnog” osećanja vremena. U
očima arhajskog čoveka, vreme nije bilo homogeno: za njega je postojalo jedno
magijsko-religijsko vreme, jedno “svešteno” vreme koje stoji nasuprot “profanog”.
Svešteno vreme je vreme početka, ono je primordijalno I kosmogonijsko, vreme
mita I osnivačke legende. To je vreme hijerofanije 4 I arhetipskog gesta.
Primordijalno vreme je u mitskom mišljenju uzor, model svih potonjih, u kojima se
sve ponavlja, pa je dovoljno poznavati mit kako bi se razumeo život. Za razliku
od njega, u profanom vremenu se nižu irelevantni postupci. Ono, pak, što
moderni čovek uzima za istoriju – niz linearnih sekvenci događaja u vremenu,
predstavljaju samo profano vreme.

U svakoj obnovi I novom započinjanju hijerofanskog vremena uvek učestvuje

celokupni individualni, socijalni I kosmički život, jer u očima arhajske spiritualnosti

³Period koji je trajao između 660. I 460. godine p.n.e.

4
ἱερός, što znači „sveto“ i φαίνειν, što znači “pojaviti se” ili “doći na svetlost”

3
“svi se predmeti sustiču I svi planovi podudaraju”. Ovo shvatanje ima odjeka I
kod Vergilija I tipično je za njegovu simboliku I pogled na istoriju. Rimski učeni
pesnik oslanja se na učenja o kosmičkoj simpatiji razvijenoj kod platoničara,
pitagorejaca I u mističkom mišljenju antike; ipak u svemu je prisutan I osnovni
stav mitskog mišljenja koje obred ustoličenja novog kralja naziva I “stvaranjem
sveta”.

Pored periodičnosti I večnog prisustva “sveštenog” vremena, arhajsko mišljenje

karakteriše I stalna komplementarna želja da se proteklo “profano” vreme potre I
da se ostvari totalna regeneracija mitskog vremena. Verovalo se da posle svakog
haosa sledi nova kosmogonija (κόσμος = svet i γόνος = poreklo, od γίγνομαι =
roditi se) I da se kroz ponavljanje kosmogonije regeneriše mitsko vreme I težnja
da se to novo vreme utvrdi. Želja da se umakne iz kruga ponavljanja javlja se i
kod Vergilija. U Bukolikama sveprisutno je nastojanje da se pređe za stalno u
”svešteno”, primordijalno I mitsko doba. 5

6
Mauro Servije Honorat među prvima objavljuje interpretaciju poeme, I iznosi
stav u kome kaže da je čitavo delo politička alegorija, aludirajući na vladavinu
Princepsa, premda se danas mnogi ne slažu sa tim, s obzirom na to da je
Oktavijan postao Avgust tek 13 godina nakon pisanja Ekloge.

Robin Nizbet7 diskutovao je o vladavini Apolona I Saturna. Naime, on tvrdi da

vladavinu Apolona, pomenutu u 10. stihu, ne treba posmatrati kao protivrečnu
Saturnovoj vladavini iz 6. stiha. One izražavaju istu ideju u osnovi, a razlikuju se
prema kosmološkom gledištu. Prva se pridržava novijeg, nehesiodovskog
modela, dok druga upućuje na stariju, Hesiodovu verziju.

5
M. Flašar, “Vergilije, naš savremenik”, “Polja”, 1984.
6
Gramatičar I komentator Vergilija iz 4. veka
7
Robin Nisbet (1925-2013) bio je britanski klasičar I akademik, specijalizovan za latinsku kulturu

4
 Hrišćansko tumačenje Četvrte ekloge

Detaljnija hrišćanska interpretacija Četvrte ekloge dogodila se na Prvom

vaseljenskom saboru u Nikeji, 325. godine. Car Konstantin je, proučavajući prvih
nekoliko stihova Ekloge zaključio da bi oni mogli da se protumače kao dolazak
deteta spasitelja – Hrista, a da bi devica iz teksta mogla da predstavlja Mariju.
Dalje se u Eklogi, prema Konstantinu, predviđaju blagostanje, mir i radost koje će
Hrist doneti svetu. Mesijanska interpretacija Četvrte ekloge omogućila je
povezivanje nehrišćanske zajednice sa hrišćanskom koja je ovim putem stekla
ugled.

Objašnjenje zašto se 4. ekloga među ranim hrišćanima, odnosno pre 4. veka nije
dovodila u vezu sa hrišćanstvom daje Stiven Benko (Stephen Benko) 8. Naime,
razlog je to što je Hrist najavio svoj ponovni dolazak na zemlju i u početku se
verovalo da će se to dogoditi uskoro. Krajem 4. i početkom 5. veka, Junije
Filargirije (Iunius Philargyrius) navodi kako je Vergilije jasno pisao o Bogu, tj. o
Hristu. Devica bi mogla biti Marija ili Pravda, iako kasnije naglašava da je
Vergilije verovatno imao u vidu Sibilino proročanstvo, jer su se u vreme kada je
ova ekloga spevana (oko 40. god. p.n.e.), Rimljani držali proroštava sibilskih
knjiga, misli koje su nagoveštavale da se bliži početak novog Zlatnog doba,
kakvo je nekad bilo na zemlji, za vreme vladavine Saturna. Kada je predviđala o
Avgustu, ona je, zapravo, proricala o Hristu.9

Aleksandar Pop primećuje sličnosti između spisa starozavetnog proroka Isaije i

4. ekloge. Isaija, 11: 6-9, kaže:

"Vuk će boraviti s jagnjetom, leopard će ležati s jaretom, tele I mladi lav I

uhranjena životinja zajedno će biti, a mali dečak vodiće ih."10
8
S. Benko, “Virgil’s Fourth Eclogue”, 1980. str. 681-2
9
J. Carcopino, “Vergile et le mystère”, 1930. str. 201.
10
Alexander Pope, “Messiah: A Sacred Eclogue Composed of SeveralPassages of Isaiah the Prophet,
Written in Imitation of Vergil’s Polio”, 1712.
5
 Zaključak

Jasno je da Vergilijeve “Bukolike” (uključujući I Četvrtu eklogu) po koncepciji I

stvarnoj širini zahvata I tematike prekoračuju tradicionalne granice pastirske
pesme.

Nikada nećemo saznati koliko je verovanje da sa novim vladarem nastupa I novo

vreme za Vergilija imalo autentične sadržine. Međutim, pesnikove duboke
sklonosti ka arhajskom pogledu na vreme I cikličnom toku istorije pokazuju
pouzdano da izraz takvih verovanja u njegovom delu ne možemo prosto svesti
na laskanje Avgustu; reći da je Vergilije stao u Avgustovu službu I krenuo da slavi
novog spasitelja I novi vek Avgustovog mira, naivno je I neopravdano
pojednostavljivanje.

Mnogo je razloga da verujemo kako je težnja ka konačnom uspostavljanju

“mitskog vremena” u pesniku iskrena I autentična, ne samo kao racionalni zahtev
iskrvavljenog doba u kojem je živeo ili kao propaganda Avgustove vladavine, već
I u onim dubinama, iz kojih nastaje prava pesma, gde se traženja I nadanja
jednog vremena susreću sa psihom pesnika I njegovim najličnijim doživljajem
stvarnosti.

Ostaje pitanje kakav je bio Vergilijev lični stav na granici između princepsovog
istorijskog poduhvata i “prave pesme”, one koja uvek “naslućuje saznanje”. 5

6
 Sadržaj

Uvod..………………………………………………………………..……………...……1
Analiza dela………………………………………………………………..…………….2
Hrišćansko tumačenje Četvrte ekloge………………………………………………...5
Zaključak....………………………………………………………………………………6
Literatura……………………………………………………………………………...….7
 Literatura

Miron Flašar, “Vergilije, naš savremenik”, Časopis “Polja”, 1984.

http://documents.tips/download/link/vergilije-ekloge (prevod Toma Maretić)

https://en.wikipedia.org/wiki/Eclogues#Eclogue_4

https://books.google.rs/books?
id=dFkGK0ncVZoC&pg=PA117&dq=4+eclogue+charles+martindale&hl=sr&sa=X
&ved=0ahUKEwiUxOuPoMLTAhUHqxoKHS3eAfsQ6AEIITAA#v=onepage&q=4%
20eclogue%20charles%20martindale&f=false

https://books.google.rs/books?
id=FYyYyxRIXXMC&pg=PT73&dq=4+eclogue+charles+martindale&hl=sr&sa=X
&ved=0ahUKEwiUxOuPoMLTAhUHqxoKHS3eAfsQ6AEIRTAF#v=onepage&q&f=
false

https://camws.org/meeting/2009/program/abstracts/03B3.Sitz.pdf

https://en.wikipedia.org/wiki/Eclogue_4

https://sr.wikipedia.org/sr/
%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_
%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4

http://www.vlasici.org.rs/hijerofanija-lepenskog-vira/

https://sh.wikipedia.org/wiki/August_(rimski_car)

https://books.google.rs/books?
id=M7XlBgAAQBAJ&pg=PA57&lpg=PA57&dq=4+ecloga+virgilio+christianity&sou
rce=bl&ots=6wevaUdknS&sig=pMenmG-
08nsTgVqivIlMLgw1JWg&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjAksfS497TAhWJESwKHS
xOB6EQ6AEIITAA#v=onepage&q=4%20ecloga%20virgilio
%20christianity&f=false

https://www.thoughtco.com/the-five-ages-of-man-111776
7