Богишић 101
Пјесна цара Сулеимана
Књигу пише царе Сулејмане,
Тер је шаље доли у Крајину,
На име џенералу Бергентиновићу:
"Ти сакупи дјецу Лацманију1,
5 Ја ћу скупит дјецу Херцелију2;
Доведи их на Ситницу воду,
Да се онди сабљом огледамо,
Да видимо, ко је бољи јунак."
Кад џенеро књигу пролегајо3,
10 Он час цару другу отпишује:
"Вјера моја, царе Сулејмане!
Нећу купит дјецу Лацманију,
Нег ћу купит дјецу Хрваћане,
А ти скупи дјецу Сегменије4."
15 Оде џенерале искупјати војску,
Тер је води на воду Ситницу,
С војском паде крајем Горе Црне,
А цар паде украј Ситнице воде,
Сву Ситницу воду затворио,
20 Тер џенерале воде не имаде.
И прођоше три бијела данка,
Да се нико воде хладне не напи,
И говори Бергентиновићу џенерале:
"Није л' мајка родила јунака,
25 Да отиде на Ситницу воду,
Да донесе из Ситнице воде,
Да напоји жеђахну дружину?"
Њему вели сестрићу Секуле:
"Ја ћу поћи на воду Ситницу,
30 Да донесем из Ситнице воде."
А њему је дајко5 бесједио:
"Пођи, моје д'јете драго!"
Вранића је коња посједнуо,
И отиде на воду Ситницу.
35 Турска га је стража ухитила,
Тер га цару воде под чадоре;
Секулу је царе бесједио:
"Кажи право, мој невољни сужње!
Што но јунак на дорату коњу
40 У војску се моју нагоњаше,
1
Лацман(ин) – нем. Landsmann – Италијан, Немац,
припадник неког западноевропског народа,
пејоративно значење.
2
Из Херцеговине (Херцег-Босне).
3
Прочитао.
4
Сегменин, сејмен(ин) – припадник једног рода
јаничарске пешадије; редар, стражар.
И по тридес' глава одсј'ецаше?
Кој' ли јунак на зелену коњу,
У војску се моју нагоњаше,
Дружину ми копјем пробадаше,
45 Преко себе мртве приметаше?6
Кој' ли јунак на вранчићу коњу,
У војску се моју нагоњаше,
До мога чадора доходјаше,
Од чадора тенепе7 прес'јецаше?"
50 Без страха му Секуо бесједјаше:
"Султан царе, драги господаре,
Што но јунак на дорату коњу,
Оно ти је Хреља Бошњанине;
Који јунак на зелену коњу
55 Твоју дружбу копјем пробадаше,
И мртву је прико себе преметаше,
Оно ти је Кобиловић Милош;
Који јунак на вранчићу коњу,
У војску се твоју нагоњаше,
60 До твога чадора дохођаше,
Од чадора тенепе прис'јецаше,
Ја сам борме,8 мили господаре,
Хотио сам те погубити јунак!"
Њему вели царе Сулејмане:
65 "Што ћеш сада, мој невољан сужан!
Којом ћу те смрти уморити?
Али ћу те бацит у Ситницу воду,
Ал' на живом изгорјети огњу,
Али ћу те обесит јунака?"
70 Без страха му Секуо бесједјаше:
"Ја нисам риба, да по води пловим,
Нит сам дрво, да на огњу горим,
А ни лупеж, да о дрву висим;
Нег сам јунак, за боја сам створен,
75 За мене је сабља сакована,
Дај ми, царе, твоју сејксану9,
Свежите ми руке наопако,
И обје ноге под коњицом,
Припашите сабљу зарђану,
80 Пуштајте ме крајем Ситнице воде,
5
Ујак (Секули ујак је Сибињанин/Угрин
Јанко).
6
Преметаше, пребациваше.
7
Конопце, ужад.
8
Богме, тако ми Бога.
9
Сејсана – товарни коњ.
 И са мном триста јагњичара, Тер низ образ сузе пролијева:
Нека мене на мачим' разнесу; "Ах дје ми си, сестричић Секуле?"
Кој' моју донесе ти главу, Секуле дајки бесједјаше свому:
Дај ми њему пуста вран(ч)ића мога." 105 "Не бој то се, мој драги дајиџу!
85 Али га је царе послушао, Или садар веће или икадаре,
Њему даде своју сејксану, Видио сам све што је у Турака."
Завеза му руке наопако, Али џенерале на ноге скочио,
И обе ноге под коњицом, Ту клекоше, Богу се помолише,
Припаса му сабљу зарђану, 110 За бритке се маче ухитише,
90 Пушта њега крајем Ситнице воде, У Турке они јуриш учинише.
И за њима триста Турак јаничара, Мили Боже, на свему ти хвала!
Нека њега на бриткијем' мачим разнесу. Да је кому стати тер гледати,
Тешко Секуо уздисаше, Бога Дје хрватске сабље сијевају,
спомињаше, 115 А и турске полијећу главе.
95 Саме му се руке развезаше, Једну војску под мач обрнуше,
За бритку се сабљу ухитио, А и другу у воду нагнаше,
Тере сијече дјецу јагничаре, Трећу живу похиташе.
И на царев чадор нагонио, Тада робље врло цјено бјеше,
И побјеже дајци под чадоре; 120 Два Турчина за кабао10 вина,
100 Дајко му под чадором лежи, Један Турчин за оку11 духана!
На десницу се своју наслонио,

10
Кабао – округла дрвена посуда за воду, млеко, 11
Ока – стара мера за течност, запремину и
вино, зрнасту храну и др., ведро, чабар; таква посуда тежину (1,28 кг).
као мера течне или зрнасте материје (један кабао
хвата 20 ока нпр. соли – око 25 кг).