28-Mar-17

Katedra za farmakologiju, Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu

PUTEVI PRIMENE LEKOVA

Farmakologija 1
- Vežba 2 -

Farmaceutski Plazma Mesto

(dozirani) Efekti
konc. dejstva
oblik

Farmakokinetika Farmakodinamika

1
 28-Mar-17

LADMER sistem
 L – “liberacija” – oslobaĎanje leka iz lekovitog
oblika (proučava je BIOFARMACIJA)
 A – apsorpcija (proučava je FARMAKOKINETIKA)
 D – distribucija (raspodela) leka u organizmu
(proučava je FARMAKOKINETIKA)
 M – metabolizam (proučava ga FARMAKOKINETIKA)
 E – ekskrecija leka i/ili njegovih metabolita iz
organizma (proučava je FARMAKOKINETIKA)
 R – “response” – efekt (proučava ga FARMAKOLOGIJA)

 od ovih procesa zavisi koncentracija leka na

mestu farmakološkog dejstva

Put primene leka zavisi od:

 Fizičko-hemijskih osobina leka

(molekulska masa, liposolubilnost i jonizovanost)

 Ciljeva koji se žele postići:

 lokalni ili sistemski efekti
 brzina nastupanja i trajanje dejstva

 Zdravstvenog stanja i uzrasta pacijenta

2
 28-Mar-17

Osnovna barijera prolasku lekova u ćeliju je

ćelijska membrana

 Prolazak lekova kroz ćelijsku membranu zavisi

od njihove liposolubilnosti i jonizovanosti

 Put primene leka utiče na:

 nastup
 intenzitet
 trajanje dejstva primenjene doze

KLASIFIKACIJA PUTEVA PRIMENE LEKOVA

 Enteralni putevi primene:
 peroralna (per os)
 sublingvalna/bukalna
 rektalna

 Parenteralni putevi primene (u užem smislu):

 intravaskularna: intravenska, intraarterijska
 intramuskularna
 supkutana
 intradermalna
 intratekalna/intraventrikularna

 Ostali putevi primene:

 inhalaciona
 topikalna: na kožu i mukozne membrane (epitel oka, nosa,
urinarnog i reproduktivnog trakta)
 transdermalna

3
 28-Mar-17

Presistemski metabolizam

 Sistemska cirkulacija počinje

momentom izbacivanja
arterijske krvi iz leve komore
aortom u veliki krvotok. Sve
reakcije biotransformacije koje
ovome prethode, predstavljaju
presistemski metabolizam, tj.
efekat prvog prolaza
 Moguć je kod svih puteva
primene, izuzev intraarterijske

Presistemski metabolizam
 najveća mogućnost presistemskog metabolizma postoji pri per os primeni
 najznačajniji metabolizam prvog prolaza se odvija u jetri
 sublingvalnom i rektalnom primenom postiže se bolja biološka
raspoloživost, nego posle per os primene

4
 28-Mar-17

PERORALNA PRIMENA
OSOBINE APSORPCIJE
• Izuzetno varijabilna, zavisi od brojnih
faktora; uglavnom u gornjim delovima
tankog creva, a zbog kratkog
zadržavanja i male apsorptivne
površine apsorpcija iz želuca nije
dominantna čak ni za lekove koji su
slabe kiseline i stoga nejonizovani pri
niskom pH želuca
PREDNOSTI/POSEBNA KORIST
• jednostavna
• lako prihvatljiva, bezbolna,
ekonomična
• bez opasnosti od infekcija izazvanih
samom primenom leka

OGRANIČENJA I MERE OPREZA

• Zahteva saradnju pacijenta
• Biološka raspoloživost često nekompletna i
potencijalno nepredvidljiva, neprijatan ukus i miris
lek. supstance limitira per os primenu
• Nastup dejstva često nije brz

5
 28-Mar-17

SUBLINGVALNA PRIMENA

OSOBINE APSORPCIJE PREDNOSTI/POSEBNA KORIST

• Venska drenaža u gornju šuplju venu • Brzi nastup dejstva
u potpunosti zaobilazi sistem portalne
vene i presistemski metabolizam u
jetri

OGRANIČENJA I MERE OPREZA

• Apsorptivna površina mala
• Put primene pogodan samo kod lekova
visoke potentnosti (nitroglicerin)

Primeri lekova koji se primenjuju

sublingvalno/bukalno:
- nitroglicerin
- fentanil

6
 28-Mar-17

REKTALNA PRIMENA

OSOBINE APSORPCIJE PREDNOSTI/POSEBNA KORIST

• Oko 50% apsorbovanog leka
zaobilazi sistem vene porte i
direktno prelazi u donju šuplju
venu
OGRANIČENJA I MERE OPREZA
• Apsorpcija leka iz čvrstih doziranih
oblika nepostojana
• Moguća iritacija sluznice rektuma
• Korisno kada lek izaziva muku i
povraćanje, ili kada pacijent već
povraća
• Pogodno za primenu kod dece
• Izbegava se destruktivno dejstvo
niskog pH želuca ili intestinalnih
enzima

Primeri lekova koji se primenjuju

rektalno:
- diazepam
- paracetamol, diklofenak
- ondansetron

7
 28-Mar-17

INTRAVENSKA PRIMENA

OSOBINE APSORPCIJE PREDNOSTI/POSEBNA KORIST

• Kompletna količna leka se direktno • Brz nastup dejstva
naĎe u cirkulaciji
• Precizno doziranje
• Biološka raspoloživost može da (mogućnost titracije doza)
bude manja od 100% ukoliko se
primeni pro-lek

OGRANIČENJA I MERE OPREZA

• Visoke početne koncentracije-opasnost
od toksičnosti leka
• Invazivnost, rizik od infekcije, zahteva
stručnu aplikaciju
• Ireverzibilnost uvoĎenja u cirkulaciju

8
 28-Mar-17

INTRAMUSKULARNA PRIMENA
Duboka injekcija u skeletni mišić; najčešće glutealni, deltoidni, lumbalne regije
OSOBINE APSORPCIJE
• Brza, za vodene rastvore
• Spora i produžena, za oblike sa
modifikovanim oslobaĎanjem
lekovite supstance (suspenzija
leka u nevodenom vehikulumu)
PREDNOSTI/POSEBNA KORIST
• Pogodna za parenteralnu primenu
umerenih zapremina (do 5 ml; ako je
>5 ml, treba podeliti u dve injekcije)
• Pogodna za parenteralnu primenu
uljanih vehikuluma
• Primena iritantnih lekova

OGRANIČENJA I MERE OPREZA

• Brzina apsorpcije varira u zavisnosti od
mesta injektovanja i pola
• Nije prikladna tokom antikoagulantne
terapije

SUPKUTANA PRIMENA
OSOBINE APSORPCIJE
• Brza, za vodene rastvore
• Spora i produžena za oblike sa
modifikovanim oslobaĎanjem
lekovite supstance
• Primer: insulin

OGRANIČENJA I MERE OPREZA

• Nije moguće primeniti veće
zapremine (do 2 ml)
• Potencijalan bol i oštećenje tkiva
• Varijabilnost u apsorpciji u
zavisnosti od mesta primene
Uobičajena mesta primene insulina: u
regijama deltoidnog mišića, trbušnog zida,
PREDNOSTI/POSEBNA KORIST
bedrenog mišića i glutealnog mišića
• Može se koristiti za suspenzije i
implante

9
 28-Mar-17

topikalna
intratekalna
infiltracijska (subarahnoidalna
blok nerva ili spinalna)

epiduralna
(ekstraduralna)

INHALACIONA PRIMENA

OSOBINE APSORPCIJE PREDNOSTI/POSEBNA KORIST

• Apsorpcija varira u zavisnosti od • Izostanak efekta prvog prolaza
brojnih faktora leka, formulacije, kroz jetru
pacijenta i tehnike primene
• Brzo dopremanje leka do mesta
• U nekim slučajevima apsorpcija farmakološkog dejstva
velika i neophodna radi postizanja
• U slučaju bolesti respiratornog
sistemskog efekta (inhalacioni opšti
trakta i direktno lokalno
anestetici)
• Kod bronhijalne astme lokalni
efekat

OGRANIČENJA I MERE OPREZA

• Zahteva savladavanje prikladne tehnike
primene

10
 28-Mar-17

Primeri lekova koji se primenjuju

inhalaciono:
- opšti anestetici
- bronhodilatatori i kortikosteroidi
(astma i HOBP)

TOPIKALNA PRIMENA

OSOBINE APSORPCIJE PREDNOSTI/POSEBNA KORIST

• Velike razlike u zavisnosti od vida • Moguća dobra lokalizacija na mestu
topikalne primene primene
• Očekuje se lokalno dejstvo • U većini slučajeva prihvatljiva za
• Neki oblici, posebno nazalna pacijenta
primena, omogućuju sistemsko
dejstvo (kalcitonin u terapiji
osteoporoze)

OGRANIČENJA I MERE OPREZA

•Ponekad se previdi mogućnost ispoljavanja
sistemskog efekta

11
 28-Mar-17

• 50% ostaje 4 min nakon

instilacije
• 10% leka dospeva u očnu
vodicu
• Komprimovati nazolakrimalni
kanal da bi se smanjila
sistemska apsorpcija

TRANSDERMALNA PRIMENA

OSOBINE APSORPCIJE PREDNOSTI/POSEBNA KORIST

• Značajna apsorpcija liposolubilnih • Jednostavna, prihvatljiva za većinu

lekova ako se u pogodnom pacijenata, odlična za kontinuiranu ili
farmaceutskom obliku primene na produženu primenu
dovoljno veliku površinu • Izbegnuti mogući uticaji GIT-a i
uglavnom efekat prvog prolaza

OGRANIČENJA I MERE OPREZA

• Zahteva visoko lipofilan lek
• Sporo dopremanje do mesta dejstva
• Moguća iritacija kože usled dugotrajnog
kontakta sa farmaceutskim oblikom
• Moguće "plavljenje" lekom

12
 28-Mar-17

Primeri lekova koji se primenjuju

transdermalno:
- fentanil i buprenorfin
- nikotin
- rivastigmin
- kombinovani kontraceptivi
(etinilestradiol i norelgestromin)

PRIMENA TRETMANA/LEKOVA KOD

EKSPERIMENTALNIH ŽIVOTINJA

 In vivo istraživanja na celoj životinji dovela su do progresa u

biomedicinskim naukama
 Danas 3R princip: reduce, refine, replace
 Ispitivanja na životinjama in vivo i dalje nemaju adekvatnu
alternativu
 In vitro metode komplementarne, ali ne mogu zameniti in
vivo

13
 28-Mar-17

PRIMENA TRETMANA/LEKOVA KOD

EKSPERIMENTALNIH ŽIVOTINJA
 Pri radu sa eksperimentalnim životinjama koriste se iste
tehnike primene tretmana kao kod čoveka
 Najčešći putevi primene su:
 Od parenteralnih: intraperitonealna (i.p.), intramuskularna
(i.m.), supkutana (s.c.) i intravenska (i.v.)
 Per os (p.o.) primenom oralne sonde
 Tretman se dozira na telesnu masu životinje

 Ispoljavanje efekata tretmana na centralni nervni sistem

isključivo - intracerebroventrikularno (i.c.v.; u moždanu
komoru) ili intratekalno (i.t.; u subarahnoidni prostor
kičmene moždine) davanje injekcije

UZORKOVANJE KRVI KOD

EKSPERIMENTALNIH ŽIVOTINJA

 Može biti:
 Terminalno (hemoragijski šok se javlja sa gubitkom 30%-40%
ukupne zapremine, a letalni ishod kod 50% životinja pri gubitku
40% krvi)
 Ne-terminalno (do 15%, na 3-4 nedelje)

 Uobičajeno kod miševa i pacova iz repne vene 0.1 ml krvi

 Kod glodara bez repa (zamorac) srčanom punkcijom pod opštom
anestezijom
 Kod manjih životinja i retro-orbitalnom punkcijom mikropipetom ili
mikrokapilarom za dobijanje veće zapremine krvi
 Kod većih životinja koriste se površinske vene za dobijanje većih
zapremina krvi

14