НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

(4 ЧАСА НЕДЕЉНО, 144 ЧАСА ГОДИШЊЕ)

Сврха, циљеви и задаци програма:

 развијање језичке (писане и говорне) културе, језичког сензибилитета и изражајних способности
ученика;
 неговање и очување језичке норме, оплемењивање језичког израза;
 развијати интересовање за књигу, писану реч, лепоту уметничког текста;
 неговање естетских и хуманистичких принципа, васпитавање у духу толеранције;
 развијање критичког мишљења, усавршавање литерарне рецепције;
 стварање логичке, временске и просторне везе са друштвено-историјским догађајима,
филозофским, социолошким, религијским питањима.

НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ МОДУЛИ

Број Број
Назив теме/модула
теме часова
1 Књижевност 86
1.а Модерна 35
1.б Међуратна и ратна 36
1.в Лектира 15
2 Језик 29
2.а Творба речи 6
2.б Лексикологија 9
2.в Синтакса 12
2.г Правопис 2
3 Култура изражавања 29
3.а Усмено изражавање 12
3.б Писмено изражавање 17
144

1. ТЕМА/МОДУЛ (Књижевност: Модерна и међуратна и ратна)

Циљ теме:
Упознати ученике са књижевним периодима модерне и међуратне и ратне књижевности. Указати
им на стилске особености тих периода, као и на њихове уметничке, етичке и естетске вредности.
Утицати на формирање и изграђивање позитивних етичких мерила, подстицати креативност, као
и интертекстуално читање и међупредметно повезивање садржаја. Читањем и продубљеном
анализом књижевног дела указивати на трајне вредности које се вековима наслеђују, али и на
запитаност појединца (и аутора и читаоца) над универзалним проблемима савременог света.
Изграђивати естетски осећај и критичко мишљење према свету и животу, уз истовремено
развијање и неговање љубави према читању.

Исходи теме:
Ученици препознају нове стилске периоде у развоју књижевности и њихове особености у односу на
претходне; упознати су са стилским и поетичким одликама књижевности модерне, модернизма
(авангарде), покрета социјалне литературе и ратне књижевности, у историјском и социо-
културном контексту; схватају утицај ауторовог живота на формирање и настанак књижевног
дела, као и утицај књижевног дела на читаоца; уочавају везу између садржине и форме књижевног
дела и схватају логичку повезаност жанрова и епохе; разумеју разлику између опречних животних
ставова оптимизма и песимизма; усвојили су сазнања о највишим животним вредностима; схватили
су да је живот пролазан, али знају да због тога не треба клонути духом већ треба осмислити
живот, ићи ка хуманим циљевима и уважавати све што доприноси животним вредностима;
 поштују уметничке, научне и културне вредности свих народа у свим временима; развили су потребу
за читањем, негују духовну радозналост и љубав према уметности.

Повезаност са другим наставним садржајима: историја, музичка уметност, ликовна култура,

социологија, филозофија, психологија, верска настава. Повезаност са другим уметностима: сценском,
филмском, графичком (стрипом и др.).

Начини и поступци остваривања прописаних наставних садржаја и предвиђене активности у

васпитно-образовном раду: дијалошка метода, текст метода, демонстративна; средства: текстовна,
визуелна, аудио-визуелна.

Литература за наставнике и ученике:

Др Оливера Радуловић, Јелена Журић, Читанка за трећи разред гимназија и средњих стручних школа,
Едука, Београд, 2017;
Др Душка Кликовац, Српски језик за трећи разред гимназија и средњих стручних школа, Едука,
Београд, 2015;
Др Оливера Радуловић, Јелена Журић, Додатак уз читанку – Провери своје знање (синтезе и тестови), за
трећи разред гимназија и средњих школа, Едука, Београд, 2017;
Љ. Николић, Б. Павловић, Језик и култура изражавања. Практикум за трећи раазред гимназија и
средњих стручних школа, Стручна књига, Београд, 1997;
Б. Павловић, Како написати писмени задатак (Вежбанка са примерима), Стручна књига, Београд, 1997;
Д. Живковић, Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, сва издања.
Ј. Деретић, Историја књижевности за средње школе, Завод за уџбенике, 1997;
Д. Живковић, Речник књижевних термина, сва издања;
М. Пешикан, М. Пижурица, Ј. Јерковић, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2010;
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2013.

Неопходна средства за реализацију програма: уџбеници, приручници, књиге из програма лектире,

речници, свеске, аудио-визуелна средства.
 2. ТЕМА/МОДУЛ (Језик)
Циљ теме: упутити ученике у нова знања из области језика; увести их у основне појмове о
деривацији речи, у област лексикологије и синтаксе; указати им на правописна решења за писање
полусложеница и на транскрибовање страних речи у нашем језику; довести их до спознаје о
вредности речничког блага српског језика.

Исходи теме: ученици успешно користе речнике српског језика и терминолошке речнике; уочавају
разлику међу језичким стиловима и знају да их примењују; уочавају да је језик сложен систем и да
није коначан, да се стално надограђује и шири (деривација, творба сложеница, полусложеница,
увођење речи из страних језика у лексички фонд српског језика).

3. ТЕМА/МОДУЛ (Култура изражавања)

Циљ теме: развијати и подстицати креативност у употреби језика и у говорној и
у писаној форми; указати на правописне и на граматичке норме и на неопходност
њиховог поштовања ради добре и прецизне комуникације; тежити лепоти и
језгровитости језичког израза; утицати на формирање личних ставова ученика и
самосталног запажања и закључивања; подстицати ученике да изграђују
сопствени језички стил, а у складу са правописним и граматичким нормама;
указати на важност чувања сопственог језика и подстицати на поштовање
норме у комуникацији; утицати на ученике да формирају и развијају осећај за лепу
реч, као и за богаћењем сопственог језичког израза.

Исходи теме: ученици показују језичку креативност и особеност сопственог

стила, као и спремност да проширују и богате свој речник ради што бољег и
прецизнијег споразумевања; изграђују свест о потреби чување свог језика, а самим
тим и језичке културе свог народа; поштују правописну и граматичку норму;
уочавају естетску функцију језика.
 Наставни програм за III разред гимназија
општег типа
(4 часа недељно, 144 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

КЊИЖЕВНОСТ (90)

I. МОДЕРНА (39)
Модерна у европској и српској књижевности и њени главни представници. Поетика модерне
(импресионизам и симболизам).
Шарл Бодлер, Везе, Албатрос
Артур Рембо, Офелија
Стефан Маларме, Лабуд
Пол Верлен, Месечина
Антон Павлович Чехов, Ујка Вања
Богдан Поповић, Антологија новије српске лирике (предговор)
Алекса Шантић, Моја отаџбина, Претпразничко вече, Вече на шкољу
Јован Дучић, Залазак сунца, Сунцокрети, Јабланови
Милан Ракић, Јасика, Искрена песма, Долап, Наслеђе
Сима Пандуровић, Светковина, Родна груда
Антун Густав Матош, Јесење вече, Notturno
Бора Станковић, Коштана, Нечиста крв
Јован Скерлић, О Коштани
Петар Кочић, Мрачајски прото, Јазавац пред судом
Иван Цанкар, Краљ Бетајнове

II. МЕЂУРАТНА И РАТНА КЊИЖЕВНОСТ (38)

Европска књижевност у првим деценијама XX века (појам и особености и значај);
манифести футуризма, експресионизма н надреализма; књижевни покрети и струје
у српској књижевности између два рата (експресионизам, надреализам, социјална
књижевност). Ратна књижевност.
 Владимир Мајаковски, Облак у панталонама
Федерико Гарсија Лорка, Романса месечарка
Рабиндрант Тагора, Градинар
Милутин Бојић, Плава гробница
Душан Васиљев, Човек пева после рата
Милош Црњански, Суматра, Сеобе (I део)
Момчило Настасијевић, Туга у камену
Иво Андрић, Ех Ponto
Тин Ујевић, Свакидашња јадиковка, Колајна (избор)
Исак Самоковлија, Рафина авлија
Вељко Петровић, Салашар
Растко Петровић, Људи говоре
Исидора Секулић, Госпа Нола
Мирослав Крлежа, Господа Глембајеви
Добрица Цесарић, Облак, Повратак
Оскар Давичо, Хана (избор) (прецизирано: прва песма)
Иван Горан Ковачић, Јама

III. ЛЕКТИРА (13)

Избор из лирике европске модерне: Рилке, А. Блок, Аполинер.
Избор из међуратне поезије: Д. Максимовић, Р. Петровић, М. Дединац, Р. Драинац,
С. Винавер.
Франц Кафка, Процес
Ернест Хемингвеј, Старац и море
Иво Андрић, На Дрини ћуприја
Михаил А. Шолохов, Тихи Дон (избор)

IV. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ

На наведеним делима понављају се, проширују, усвајају и систематизују основни
књижевнотеоријски појмови.
Лирика
Модерна лирска песма (структура). Песма у прози. Стих: једанаестерац, дванаестерац,
слободан стих. Средства књижевноуметничког изражавања (стилске фигуре):
метонимија, синегдоха, парадокс, алузија, апострофа, реторско питање, инверзија, елипса,
рефрен.
Епика
Облици уметничког изражавања: причање (нарација), описивање (дескрипција),
дијалог, монолог, унутрашњи монолог, доживљени говор, пишчев коментар; казивање у
 првом, другом и трећем лицу.
Драма
Драма у ужем смислу (особине): модерна драма (психолошка, симболистичка,
импресионистичка); драмска ситуација; сценски језик (визуелни и акустични сценски
знакови); публика, глумац, глума, режија, лектор, сценограф.

ЈЕЗИК (34)
I. ТВОРБА РЕЧИ
Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Важнији модели за извођење
именица, придева и глагола.
Основни појмови о творби сложеница. Полусложенице. Правописна
решења.

II. ЛЕКСИКОЛОГИЈА (СА ЕЛЕМЕНТИМА ТЕРМИНОЛОГИЈЕ И

ФРАЗЕОЛОГИЈЕ)
Значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија; антонимија;
полисемија и хомонимија; метафорична и метонимијска значења.
Стилска вредност лексема: лексика и функционални стилови; поетска лексика,
варијантска лексика, дијалектизми и регионализми; архаизми и историзми;
неологизми; жаргонизми; вулгаризми (повезати са употребом речника).
Речи из страних језика и калкови (дословне преведенице) и однос према њима.
Речници страних речи. Разумевање најважнијих префикса (и префиксоида) и суфикса (и
суфиксоида) пореклом из класичних језика.
Основни појмови о терминологији и терминима. Терминолошки речници.
Основни појмови о фразеологији и фразеолошким јединицама. Стилска вредност
фразеолошких јединица. Клишеи и помодни изрази.

III. СИНТАКСА
Реченице у ширем смислу (комуникативне реченице) и реченице у ужем смислу
(предикатске реченице).
Речи (лексеме и морфосинтаксичке речи). Идентификовање морфосинтаксичких
речи. Пуне речи (именичке, придевске и прилошке речи и глаголи) и помоћне речи
(предлози, везници и речце).
Синтагма. Врсте синтагми (именичке, придевске, прилошке, глаголске синтагме).
Основне конструкције (и њихови модели) предикатске реченице: субјекатско-
предикатска конструкција, рекцијске конструкције (с правим и неправим објектом),
копулативне конструкције (с именским и прилошким предикативом), конструкције
са семикопулативним глаголима (допунским предикативима). Прилошке одредбе.
Безличне реченице. Реченице с логичким (семантичким) субјектом.
Реченице с пасивном конструкцијом. Реченице с безличном конструкцијом.
 Именичке синтагме. Типови атрибута. Апозитив и апозиција.

IV. ПРАВОПИС
Транскрипција речи из страних језика (основни принципи и примери).

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (20)

I. УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Казивање и рецитовање напамет научених књижевноуметничких текстова.
Извештавање о друштвеним и културним збивањима. Коментарисање (спортских
такмичења, културних манифестација, друштвених збивања).
Стилистика. Функционални стилови: публицистички.

II. ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Стилистика. Лексичка синонимија и вишезначност речи, избор речи (прецизност).
Појачавање и ублажавање исказа; обично, ублажено и увећано значење речи;
пренесена значења речи (фигуративна употреба именица, глагола и придева).
Писмене вежбе: новинарска вест, чланак, извештај, интервју, коментар и др. Приказ
књижевно-сценског или филмског дела. Увежбавање технике израде писмених састава.
Домаћи писмени задаци (читање и анализа на часу).
Четири писмена задатка.