Избирачица: шаљива прича у 3 чина

лица

Соколовић, Јеца (његова жена), Малчика (кћи), Савета (нећака)

Тимић, Ката (жена), Милица (кћи)

и три млада човека за женидбу: Бранко, Штанцика, Тошица

Јован, слуга код Соколовића; радња се збива у НС

Малчика: огледа се; „Боже, боже! Човек би с вама свиснуо од једа! Зар ви немате другог посла,
већ морате да сте овде око мене као стража. Гости ће за који час да дођу“

Соколовић: „(...) само се немој једити“

Савета: „Драга малчика, мени се чини да би ти могла мало блаже поступати са твојим
родитељима...“

Malčika

Malčika je devojka iz novosadske gradske porodice koju je Kosta Trifković u svojoj komediji “Izbiračica” opisao kao razmaženu i

namćorastu devojku koja na kraju snosi posledice svog neodgovornog i lošeg ponašanja.

Malčika se u svojoj kući i prema članovima svoje porodice ophodi kao pravi mali tiranin. Stalno je nezadovoljna, loše

raspoložena i teško joj je udovoljiti. Lenja je i bezobrazna, a njeno loše ponašanje je rezultat pogrešnog vaspitanja i grešaka njenih

roditelja. Ispunjavanjem svih Malčikinih želja i stalnim povlađivanjem, Malčikini roditelji su doprineli tome da ona postane jedna

razmažena i sebična devojka, koja želi da uvek bude u centru pažnje i da se sve vrti oko nje. Kada su u pitanju mladići to joj donekle i

uspeva. U njenoj blizini se nalazi nekoliko udvarača i ona želi da ih sve osvoji, bez obzira na to što se neki od mladića sviđaju njenim

rođakama. Zbog svoje uobraženosti i visokog mišljenja o sebi Malčika nije primetila da je samo jedan mladić istinski zaljubljen. Stalno

mu ruga, ismejava njegovu kratkovidost i pri tome ne primećuje da se njeno ponašanje ne dopada ostalim mladićima. Malčika je dugo

vremena bila u zabludi. Mislila je da se vrti oko nje i da je ona najpoželjnija od svih devojaka i nijednog trenutka nije pomišljala na to

da će njeno loše ponašanje imati posledice. Na kraju se to i desilo. Dok je Malčika birala za koga će da se uda, mladići su izabrali

druge devojke i njoj nije preostaje ništa drugo nego da prihvati mladića koga je celo vreme ismejavala.

Zbog dugog dvoumljenja i mnogo premišljanja, Malčika je na kraju morala da se uda za mladića koga nikada nije zamišljala kao

svog budućeg muža. Od svih devojaka ona je najduže birala, a ostao joj je onaj koga nijedna druga devojka nije htela, jer izbiračica i

izbirač uvek nađu otirač.

Deset je sati, a roditelji ne znaju da li je ustala. Ako nije, neće je buditi već će čekati da se probudi pa tek onda doručkovati. A kada se
napokon pojavi na vratima oni je brižno pitaju da nije umorna, da li je gladna, šta bi da doručkuje. Na sva njihova brižna pitanja ona odgovara
pospano, bezvoljno, nervozno, nezainteresovano i ljutito: „Jesam…nisam…hoću…neću…ne znam…manite me se…sklonite mi se!…“ U
daljem razgovoru ona još više otkriva svoj karakter.iako im je prethodnog dana rekla da bez nje ne smeju doručkovati , sada ih grdi i smeta
joj što su je čekali. Čak i za mleko koje stalno pije kaže da ne valja. Njeno ponašanje je hladno i oholo. Preterana roditeljska ljubav ju je
razmazila i učinila nezahvalnom prema njima.
У првом делу комедије Трифковић уводи и остале ликове битне за љубавни заплет – Савету Малчикину нећаку која живи у
кући Малчикиних родитеља и својеврсна је собарица и спремачица у кући; Милицу, девојку из новосадске грађанске
породице која није тако размажена и својеглава као Малчика. Ту су и удварачи, три младића – Штанцика Лазић, син богатог
трговца, Бранко, публициста и интелектуалац и Тошица, кратковид и шепртља. Користећи љубавни многоугао,
Трифковић гради занимљив и духовит заплет. Малчика је кокета и осваја све мушкарце. Она паралелно кокетира са свом
тројицом док су Савета и Милица заљубљене у Бранка и Штанцику. У исто време Бранко осећа наклоност према
Савети, док се Штанцики допада Милица. Једини који је заљубљен у Малчику је Тошица који је због своје
кратковидости предмет њеног исмевања. На том неспоразуму је и изграђен комични заплет.

Други чин[уреди]
У другом чину Коста Трифковић уводи и нову тему, а то је проблем социјалног и економског опстанка новосадских градских
породица које живе раскошно, али то њихова финансијска моћ не може да поднесе. Као имућни малограђани, Малчикини
родитељи хтели би да живе на високој нози, да приређују скупе забаве, да и они буду хох, нобл, а опет као ћифте жале
трошак. Соколовић се буни против света који му одређује како ће се равнати у животу и у својој кући.
У другом чину љубавни заплет добија другу димензију. Милица и Савета поверавају једна другој своје наклоности према
Штанцики и Бранку. Њихов разговор случајно чује Тошица који жели да ту срећну околност искористи за придобијање
Малчике. Тиме Тошица добија функцију сплеткароша који даље покреће и усмерава комедиографску радњу. Својим
директним конкурентима код Малчике, Штанцики и Бранку саопштава да су у њих заљубљене Милица и Савета. Ово ће
довести до нових комичних ситуација. Супротно Тошичиним очекивањима, Штанцика и Бранко тајно просе Малчику.
Понашање тројице младожења реализује се паралелизмима који сву тројицу чине смешним.
Тошица је као лик најчешћи извор комике у Избирачици. Својом неспретношћу он одудара од Малчикине прециозности.
Писац се местимично служио и комиком нижег реда, приближавајући се и лакрдији: инсистира на Тошичиној кратковидости,
доводи га у ситуацију да пада услед тога, да се судара са Штанциком, да у игри залога промаши Малчику, да прислушкује
туђе разговоре. Неспретан, он је и кратког вида и кратке памети. Буквално резонује о свему, не схвата алегорије, сваки час
говори баналности, понавља исте речи.

Трећи чин[уреди]
У трећем чину, на вечерњој забави код Тимића, долази до расплета тог љубавног каламбура. Савета и Бранко, на једној
страни, Милица и Штанцика на другој, поверавају једно другоме своје емоције. Малчики преостаје Тошица за кога пристаје
да се уда да не би била предмет оговарања. Представа се завршава дидактичним обраћањем публици да избирач нађе -
отирач.
последња реплика у делу: Малчика: „И тако се све сретно свршило! (обраћа се публици) Да ли увек тако бива? Ја сам
бирала и нашла сам пара али на позорници; у животу чешће се догађа да избирач нађе – отирач!“; метатеатрални
завршетак.