Psihoaktivne supstance

ŠTA SU PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE?

PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE ( PAS) su supstance koje svojim delovanjem na nervni sistem

izazivaju promene u raspoloženju, ponašanju ili mišljenju.Među ovim supstancama su nikotin,
alkohol, razni lekovi i supstance koje su zabranjene zakonom, a koje nazivamo nezakonitim
drogama.
PAS mogu da stvore zavisnost, tj. osobi koja ih koristi ta supstanca postaje neophodna kako bi se
osećala normalno. Ukoliko takava osoba prestane sa korišćenjem date supstance, javiće se znaci
psihičke i fizičke krize, odnosno osećaće se loše.Neke PAS brže izazivaju zavisnost, dok je kod
drugih potreban duži vremenski period da bi se zavisnost razvila.
Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma:
žudnja za uzimanjem supstance, fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekine,
tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance, zaokupljenost supstancom, zapostavljanje
drugih interesovanja, veliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance, kao i
nastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvu.
Postoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode
i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi
nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.
Apstinencijalni sindrom ili kriza (u žargonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po
prekidu unošenja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna. Početak i tok apstinencijalne
krize je vremenski ograničen i zavisi od vrste i količine supstance koja se uzima. Simptomi
apstinencijalne krize mogu biti izraženi na psihičkom i na fizičkom, telesnom nivou.

VRSTE I DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i
zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:
medikamente: analgetici, sedativi i sl,
alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena ( socijabilne droge),
droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.
Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na
mozak i nervni sistem.
Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog
usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti, osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju
aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja, odnosno usporavaju procese u organizmu.
Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu
aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva
straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak, odnosno ubrzavaju procese u organizmu.
Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog
opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja za vreme, prostor, kao i promenjenog
doživljaja sebe i okoline.
Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim klasifikacijama mogu
dovesti mentalnih i drugih poremećaja:
alkohol
opijati
kanabinoidi
sedativi i hipnotici
kokain
kofein
halucinogeni
nikotin
isparljivi rastvarači

DEPRESORI

ALKOHOL se nalazi u različitim alkoholnim pićima koja su u upotrebi vec hiljadama godina.
U početku alkohol je tretiran kao lekovito sredstvo i hrana. Aktivni sastojak alkoholnih pića je etil-
alkohol (etilen). Alkohol ima direktno toksičko i sedativno dejstvo na organizam već u okviru
dozvoljene društvene potrošnje, a posebno je štetan za decu i adolescente.
Alkohol čini ljude “ pijanim” , koliko će neka ososba biti pijana zavisi od toga koliko je alkohola
popila, koliko brzo je to učinila, koliko je količine hrane unela u organizam, kolika je njena telesna
težina, pa čak i od toga kako je raspoložena.Pod dejstvom alkohola govor je otežan, reakcije su
usporene i otežano je jasno razmišljanje. Neke osobe se, prilikom konzumiranja alkohola, osećaju
agresivno, dok se druge osećaju tužno i obezvređeno.
Alkoholizam je bolest zavisnosti, bolest se razvija godinama, a završnu fazu karakteriše jaka
psihofizička zavisnost i mnoštvo zdravstvenih tegoba.
Alkohol snažno oštećuje organizam, a stepen oštećenja direktno zavisi od dužine korisničkog
staža, intenziteta upotrebe i individualne otpornosti organizma. Velike štete se javljaju na
socijalnom planu, a posebno u porodici alkoholičara. Stručnjaci ističu prevenciju kao jedini siguran
lek u prevenciji alkoholizma.
HEROIN spade u opijate- droge dobijene preradom opijuma. Opijum je sasušeni mlečni sok
koji luči zarezana kora čaure belog maka. Vekovima je korišćen kao sredstvo za ublažavanje
bolova i uživanje (još su ga Sumeri nazvali “biljka sreće”). U 19. veku iz opijuma su izdvojeni
alkaloidi morfin i kodein koji su u medicini korišćeni kao analgetici i sredstva protiv kašlja.
Opijati su svrstani u grupu najopasnijih psihoaktivnih supstanci . Ove droge veoma lako
izazivaju jaku zavisnost a korisnik je najčešće prinuđen da se oda kriminalu da bi došao do novca
za drogu.
Heroin je depresor koji usporava rad mozga, srca i disanje.Koristi se tako što se puši ili
ubrizgava. Osobe koje ga koriste mogu imati osećaj zadovoljstva, pospanosti i opuštenosti, po
uzimanju ove supstance, ali nakon prestanka njenog dejstva osećaju se depresivno ili uplašeno i
nervozno.
Prilikom prodaje heroin se obično meša sa drugim supstancama, što utiče na njegov kvalitet i
jačinu, tako da postoji veliki rizik od predoziranja i smrti. Ubrizgavanje heroina može da dovede do
širenja infekcija kao što su HIV i hepatitis.
SEDATIVI su depresori koji se koriste kako bi se odagnale napetost i strepnja, nalaze se u
obliku pilula ili kapsula i najčešće se gutaju uz tečnost. Sedativi su lekovi koje treba uzimati
iskjučivo po savetu lekara. Redovna upotreba sedativa oštećuje pamćenje umanjuje energiju, dok
visoke doze čine da ljudi budu pospani Iizaboravni, a prekomerne doze mogu dovesti do smrti.
Sedativi izazivaju zavisnost.
RASTVARAČI su depresori čija su dejstva slična teškom pijanstvu. Rastvarači mogu da budu
gasovi, boje, aerosoli ili lepkovi, koriste se tako što se pare pomenutih rastvarača udišu i stvaraju
osećaj “ naduvanosti”. Nakon upotrebe rastvarača ljudi se osećaju loše, mamurno- kao posle teškog
pijanstva. Udisanje rastvarača može da dovede do osipa i pečata na ustima i nosu, a neki mogu da
zaustave rad srca ili parališu dušnik , izazivajući davljenje ili momentalnu smrt. Rastvarači dovode
do oštećenja mozga, bubrega, jetre, pluća i reproduktivnog sistema.

STIMULANSI

NIKOTIN se nalazi u osušenim listovima biljke duvana.Duvan je biljka čiji se osušeni listovi
puše u obliku cigareta, cigara ili u lulama. Duvan su u Evropu iz Amerike doneli španski
moreplovci. Intoksinaciju i psihoaktivne efekte izaziva nikotin (jedan od mnoštva štetnih sastojaka
duvana). Do polovine 20. veka pušenje duvana je smatrano bezopasnim načinom da se smanji
napetost, ali je klinički utvrđeno da ono značajno povećava rizik od pojave mnogih bolesti, slabi
organizam i razvija toleranciju. Nikotin je stimulans zbog kojeg se osobe koje puše osećaju budnije
i opuštenije.Bolesti koje nastaju kao posledica pušenja duvana predstavljaju najčešći uzrok
umiranja u svetu.Kod mladih koji konzumiraju duvan može doći do ograničenja, zastoja u rastu i
razvoju. Poslednjih godina dolazi do pooštravanja zakonskih propisa koji ograničavaju upotrebu
duvana.
KOFEIN je supstanca koja se dobija iz zrna kafe, iz listova čaja I kakaovih zrna; može se naći u
čaju, kafi, kolama, energetskim napicima, čokoladi i velikom broju lekova.Kafa je napitak koji se
pravi od semena istoimene biljke. Aktivni sastojak kafe je kofein. Kafa deluje na organizam kao
stimulans, smanjuje znake umora i povećava pažnju. Manje količine kofeina nadražuju nervni
sistem, dok veće iritiraju mišiće, izazivaju grčenje srčanog mišića i snižavaju pritisak. Veće
količine kafe (preko pet šoljica dnevno) izazivaju hronično trovanje - kofeinizam. Dugotrajna
upotreba kafe izaziva blagu zavisnost a apstinencija izaziva blaže nervne i psihičke smetnje.
KOKAIN je najjači stimulans prirodnog porekla. Dobija se preradom lišća koke, biljke koja
uspeva u Južnoj Americi. Čisti kokain je prvi put izolovan 1880.god. i primenjen u medicini kao
anesteziono sredstvo prilikom operacija nosa i grla zbog svojstva da sužava krvne sudove. Na
ilegalnom tržištu se javlja u obliku belog praha, a najčešće se unosi preko sluzokože nosa
(ušmrkavanjem), ali može i da se ubrizgava, puši ili guta. Deluje kao veoma jak stimulans i stvara
zavisnost.
AMFETAMINI ( SPID) su u medicinsku upotrebu uvedeni tridesetih godina kao lekovi protiv
prehlade, povišene temperature, pa i kao sredstva za mršavljenje. Danas su u upotrebi u terapiji
narkolepsije i hiperkinetičkog sindroma kod dece (poremecaj deficita paznje). Međutim, mnoge
osobe ih koriste da bi imale više energije ili samopouzdanja. Amfetamini se uzimaju gutanjem, a
pošto se obično sreću u obliku belog praha ili tableta , mogu i da se ušmrkavaju ali i da se pripreme
u špricu i ubrizgaju. Prilikom zloupotrebe amfetamini podstiču aktivnost organizma do krajnjih
granica izdržljivosti, pritom izuzimajući osećaj gladi i umora. Pokušaji apstinencije stvaraju jake
posledice kod osoba koje ih koriste, pa ih primoravaju da nastave sa upotrebom sve do kolapsa,
često i do smrti.
EKSTAZI je droga u obliku tableta ili pilula, sintetički stvorena i zamišljena kao sredstvo za
smanjenje apetita, ali je veoma brzo uočeno da stvara zavisnost i povučena je iz upotrebe. U
poslednje vreme ova droga je veoma popularna među adolescentima u svetu ali i kod nas. Tablete
ekstazija često na sebi nose utisnute sličice kao što su ptice, jabuke , srca… dok se kapsule
ekstazija sreću u raznim bojama i veličinama.Ekstazi spada i u halucinogene i u stimulanse, daje
osećaj veće budnosti i energije. Dejstvo ekstazija obično traje 3-4 sata; povećava krvni pritisak i
ubrzava rad srca, što može dovesti do prestanka rada srca, srčanog udara, dehidratacije ( gubitak
tečnosti) kolapsa ili čak do smrti.

HALUCINOGENI

LSD ( ESID) je sintetička droga proizvedena 1938 god. Obično se prodaje u obliku papirića na
koje je nakapana tečnost i koji se sisaju ili u obliku tableta. Izaziva snažne halucinacije a duža
upotreba uzrokuje pojavu teških posledica. Dejstva LSD- a traju i po nekoliko sati i nikako se ne
mogu zaustaviti. Pod dejstvom LSD- a boje mogu da budu intenzivnije, zvuci različiti a
halucinacije veoma neprijatne i zastrašujuće. Konzumiranje LSD-a može dovesti i do “ flash- back-
a” odnosno vraćanja halucinacija i nakon nekoliko meseci nakon korišćenja LSD- a.
MARIHUANA je droga koja se dobija sušenjem lista i cveta indijske konoplje ( Kanabis
sativa). Koristi se pušenjem labavo smotane cigare (“joint”), a može i da se jede- žvaće.Marihuana
je halucinogen koji nakon češćeg konzumiranja umanjuje koncentraciju, dok kod nekih osoba
izaziva strepnju i paranoju. Male doze obično stvaraju nemir i pojačan osećaj ugodnosti a često i
stanje relaksiranosti. Česti simptomi su i promene senzorne percepcije i jak osećaj gladi. Jake doze
mogu prouzrokovati psihotične vizije pa i akutno trovanje i toksične psihoze. Neke vrste kanabisa
su mnogo jače od drugih, kao npr. SKANK, koji može da dovede do pojave mentalnih bolesti, kao
što je šizofrenija. Marihuana je najrasprostranjenija ilegalna droga u svetu.
GLJIVE( MAGIC MUSHROOMS) spada u halucinogene. Postoji više vrsta koje se uzgajaju u
svetu, najpoznatije su: Psilocybe Mexicana, Psilocybe cubensis, Amanita muscaria( ludara ili
muhara), te kaktus Peyote. Efekti konzuniranja psihoaktivnih gljiva veoma variraju od osobe do
osobe i kao i kod svih psihodeličnih droga psihičko stanje osobe i okruženje igraju presudnu ulogu,
ali i od količine i vrste konzumiranih gljiva.
Subjektivni efekti mogu uključivati euforiju, osećaj spoznaje ili novo otkrivene istine, osećaj
povezanosti sa svetom i prirodom, povećanu inspiraciju i kreativnost, (nekontrolisan) smeh,
duboku introspekciju i osećaj nadjezične komunikacije s okolinom. Dosadne i obične situacije ili
predmeti mogu postati zanimljivi i fascinantni. Halucinacije iza zatvorenih i otvorenih očiju su
uobičajene, variraju o dozi, boje se čine svetlije. Način razmišljanja je obično mnogo slobodniji,
misli teku mnogo brže, ali može se dogoditi i "thought loop" - ponavljanje iste misli ili više misli
iznova u krug. Koncentracija na specifične zadatke gotovo je nemoguća, a percepcija vremena
obično je promenjena, minute se mogu činiti kao sati. U velikim količinama osoba može doživeti
potpunu odsečenost od stvarnosti i gubitak ega.
Kod nekih osoba ugodni osećaji mogu biti zamenjeni neugodnima poput paranoje, straha i
anksioznosti.
Fizički efekti mogu uključivati proširene zenice očiju, osećaj umornosti i utrnutosti tela, blagu
mučninu neposredno posle konzumacije, osećaj hladnoće u udovima, te podrigivanje i gasove.
Neke osobe mogu imati glavobolju neposredno posle iskustva koja traje do jedan dan. Mučnina
nakon konzumacije ponekad može dovesti do povraćanja, ali to nije uobičajeno.

NEPOZNATI POJMOVI

DROGA - Svaka supstanca koja unesena u organizam može da modifikuje jednu ili više funkcija
- Prirodno ili sintetičko sredstvo koje deluje na nervni sistem i dovodi do psiholoških promena.
Dugotrajnim uzimanjem izazivaju bolesti zavisnosti. Neka sredstva su u slobodnoj prodaji, poput
alkohola , duvana i pojedinih lekova.

PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE - Supstance koje menjaju raspoloženje, mišljenje ili ponašanje.

- Supstance ili smese supstanci koje deluju na nervni sistem i izazivaju promene u ponašanju.

NARKOMANIJA - U užem smislu obuhvata samo neke “jake” droge (opijum, heroin,kokain, LSD i
dr.) i neke “lake” (marihuana, hašiš), a u širem smislu označava i neke socijabilne droge kao što su
u evropskoj civilizaciji alkohol, duvan, kafa i sl.

PSIHICKA ZAVISNOST (HABITUACIJA) - Razvija se kod upotrebe svih vrsta droga. Droga
postaje sastavni deo mehanizma emocionalne i socijalne adaptacije. Kod sindroma psihičke
zavisnosti postoji opsesivna sklonost ka uzimanju droga.

FIZICKA ZAVISNOST (ADIKCIJA) - Ne razvija se kod zloupotrebe svih droga, to je specijalni

stadijum adaptacije na drogu kad ona postaje sastavni deo metabolizma ćelija i podrazumeva i
psihološku zavisnost.

NARKOMAN - Osoba sa znacima zavisnosti od droga.

KORISNIK - Lice koje koristi jednu ili više psihoaktivnih supstanci, bez obzira da li je nastupilo
stanje zavisnosti.

PROBATOR - Lice koje džzivljava prva iskustva sa psihoaktivnim supstancama.

ZLOUPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI - Socio-kulturno neprihvaćeno korišćenje
psihoaktivnih supstanci koje može izazvati štetne ili nepredvidive posledice po drustvo.

APSTINENCIJALNI SINDROM - Mnostvo psihičkih i fizičkih promena koje nastaju kao znak
prestanka dejstva droge kod adikta.

TOLERANCIJA – popustljivost, trpeljivost

PREVENCIJA - Predupređivanje, sprečavanje, preduhitrivanje.