Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 11 Z 18

    Uploaded by

    ihtus777-1
    7 views22 pages
    isto

    Original Title

    11z18

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    isto

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    7 views22 pages

    11 Z 18

    Uploaded by

    ihtus777-1
    isto

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 22
    Dr..SLOBODANKA STOJICIC, Docent POLITICKI I USTAVNI KOMPROMIS U SRBIJI 1888. GODINE. I. deo: Politiki kompromis kao ustov ustavnog kompromisa Poku8aj sporazuma radikala i- liberala’ 1882. godine. — Radikalna stranka, Timoéka buna i’ radikalizam. — Kralj Milan, srpsko-bugar- ski rat ivradikali: — Sporazum:radikala i-liberala 1886.’ godine. — Sa- vezna vada i vlada Save Grujiéa. I deo: Ustavni kompromis kao ustov_ustavne reforme Rad ustavotvornog odbora — uzeg i Sireg. —: Rad’ ustavnog’ skup- Stinskog odbora —-odborska* veéina: i: odborska manjina. — Rad Ve- like narodne skupstine. T Polit cki-kompromis kao uslov-ustavnog. kompromisa U politickoj: istoriji Srbije period posle.srpsko-turskih: ratova;, od 1878.. godine do. Timoéke bune, bio je,.s jedne: strane, zavrnica. veé predenog. puta politiékog: Zivota- Srbije,. ali i potetak nove etape: poli- titkog i ustavnog, razvitka,.s-druge. strane. To je.bio odluéujuci period za. sve. uéesnike. dru&tveno-politiékog. Zivota Srbije,, njihovo mesto. i uloga u.daljom polititkom Zivotu reena je upravo:u ovom periodu. Tih nekoliko godina burnog politiékog Zivota: Srbije, u kojima.je skon- centrisano toliko mnogo programa, Zelja i. planova,. oznaéava i period uspona i:peda, zadovoljstva i, razoéarenja, policijskog pritiska i garan- tovanja sloboda, udruzivanja.i sukoba, davanja i-uzimanja. Liberali. Jovana. Ristiéa, koji: su.u uslovima- teSkog: poratnog: sta- nja policijskim. pritiskom- uspeli.da.ozive namesniéki liberalizam, ipak su definitivao morali. da. ustupe mesto novim-politi¢kim. snagama, koje su.imale. osnovu.u novim:ekonomsko-drugtvenim snagama. Posle: izbor= ne pobede udruzene radikalno-naprednjacke opozicije u. jesen: 1880: go: dine, ta smena je.ukazivala na mirnije puteve politi¢kog Zivota Stbije i- otvarala. nove moguénosti. stabilnijeg polititkog i. ustavnog razvitka. Moéda. se. je. savez’ opozicionih snaga. i’ njihova izborna pobeda mogla veé' tada iskoristiti' za sti8avanje polititkih suxoba i borbe, pogotovu kada so.zna da bitan: polititki faktor toga perioda, knez Milan, nije bio: daleko od pomisli o stvaranju jedne nove politi¢ke. partije. iz re: dova ,mladih: liberala”; ,,mladih konzervativaca” i ,,socijalista”; odnos- no-radikala:'): Mecutim, raoguénosti nisu_iskoriScene-i' po8lo se upravo obrimutim putern, Sto je odredilo naprecnjake- i radikale: kao nosioce. bud:tih peliti¢kih obraéunavanja i borbi; kroz stranatke sukobe- ») Navedeno-prema: %. Zivanovi¢, Politica istorija Srbije:u drugoj polovi- ni XIX veka, knj. Il, 1924, Beograd, 72-73; Vladimir Jovanovié,. Autobiografija: 209. Opozicija 1878/80 godine ne mo%e biti obeleZena “kao “stranatka. Uéesnici u izbornom savezni&tvu 1880. godine, zbog dotadasnjeg razli- Gtog videnja druStveno-polititke problematike, nisu imali zajednitki vr84i politiéki program (osnova savezni8tva bila je borba protiv vla- dajucih liberala). Saveznistvo opozicije iz vremena posle srpsko-turskih ratova bilo je osudeno na propast veé formiranjem vlade Milana Piro- éanca 19. oktobra 1880. g. iz redova ,videlovaca” (buducih naprednja- ka).-To je radikale, koji su im ipak pozajmili izbornu snagu i pobedu, definitivno uévrstilo kao opozicionu stranku. Formalno organizovanje polititkih stranaka, veé potetkom 1881. godine’i stranatki Zivot u tom smislu predstavljaju zavrSetak jednog i potetak drugog, kvalitativno novog, perioda u politiékom Zivotu Srbi- je..Stranatke borbe koje slede ée ubrzo prerasti skupStinske okvire, jer ée Sira druStvena borba dati:nove oblike politiékog razratunavanja. Naprednjaci, ostavi bez sire podrke, imajuci u knezu Milanu novog polititkog saveznika, bili su uporni u pokretanju ustavne refor- me, manje zbog spaavanja stranatkog ugleda a vise zbog obezbede- nja unosnih mesta senatora u.okviru gornjeg doma, éije je uvodenje bilo osnova njihovog stranatkog programa i’ bitisanja. Ali, vrlo brzo posle otvaranja ustavnog pitanja 1880/81. °g. po- kazalo se da se ono ne moze reSavati bez radikalne stranke kao naj- moénije polititke ‘stranke u zemlji i da se policijskim pritiscima i ob- ratunavanjem ona nee moéi da odstrani iz ovog velikog posla. Ta je &injenica bila-u osnovi dileme oko‘ procedure donogenja_novog usta- va, narogito njene poslednje faze: usvajanja ustava na velikoj ustavo- tvornoj skup8tini. Dok je naprednjaékoj viadi i stranci velika narodna skupStina bila slaba teéka, radikalna stranka se upravo nametala pre- ko.velike: skupStine. Naprednjatka vlada je mogla sve faze u donogenju novog ustava uspe’no da prebrodi: i pokretanje ustavnog pitanja na dvema ‘obiénim skup&tinama (jer je to pokretanje bilo potrebno i radi- kalima); i izradu nacrta ustava (imala je u svojim redovima ljude spo- sobne da njen polititki program uspe8no razrade u dobar ustavni sistem); i popularisanje svog ustavnog programa preko Stampe (jer su imali:za to razradeno politi¢ko glasilo ,,Videlo”); ali, poslednju fazu bez podrske radikala nisu mogli savladati. Svaki ustavni nacrt da bi bio: usvojen na velikoj narodnoj skup&tini morao bi prethodno biti prihvaéen od radikala. Naprednjaci su imali vlast, radikali su imali Veliku skup8tinu, kao ustavostvornu vlast. Naprednjatka stranka i kralj Milan nisu mogli ustavno pitanje resiti’ sami, éak i kad bi'nagli neko resenje koje bi moglo biti zajed- nitko. Pokazalo se da bi svako njihovo reSenje bilo silom obezbedivano, te privremeno i provocirajuée. Radikalna stranka je, s obzirom na svo- ju opStost i faktitku snagu u narodu, mogla da se bori protiv njega bilo parlamentarnim bilo polititkim putem. sve do. njegovog ruSenja. Medutim, ni ré’enje koje-bi, s obzirom na svoj polititki program do 1883. godine, dala radikalna-stranka ne bi: bilo dugog veka. Radi- kalizam ne bi mogao da se prirodnim putem. pretoti u_ustavni pro- gram, i da kao takav opstané, jer je u istoj meri bio neadekvatan dru- Stveno-ekonomskim. kretanjima i‘ odnosima. Kao politi¢ki: program ra- dikalne stranke on je bio prihvatljiv, kao ustavni nije mogao biti pri- 210 hyvacen ni pre ni posle Timotke bune. Timotka buna imala je u svo- joj osnovi cilj da u to ubedi i samu radikalnu stranku. Takva situacija je upucivala na kompromis, a on je najpre morao biti politicki, da bi bio i ustavni. Ali radikalna stranka nije bila sprem- na na kompromise. Zato je morala biti najpre dovedena na pozicije stranke sa kojom se moze dogovarati, a ne samo obratunavati. Tu ulo- gu na.sebe je preuzeo kralj Milan. Videci da naprednjaci ne mogu us- tavnu promenu da sprovedu ni uz njegovu pomoé né’ mogavsi sam pu- tem dréavnog udara da izvr8i-ustavnu reformu, on polazi putem urav- noteZenja polititkih snaga ne bi li tako stvorio osnovu za jedan sta- bilniji polititki sistem. ; Politika kriza koja je 1882. godine do%ivela’ kulminaciju, siiaga radikalne stranke i njena pobeda na septembarskim izborima 1883. go- dine, sve vise su dovodile do ubedenja viadajuci rezim i kralja Milana da je u cilju uravnotezenja polititkih snaga i polititkog kompromisa najpre neminovan obra¢un sa radikalnom strankom. Radikalna stran- ka koja je svoju snagu vidno manifestovala; morala je da oseti.i-sna- gu vlasti. I to trojako: kroz Timoéku bunu u najelementarnijem vidu; posle Timotke bune, kroz otvaranje perspektive njenog dolaska na viast, koji je podsticaj bio dovoljan da je odvede u sporazum sa libe- raliraa i kroz formiranje savezne vlade i viade Save Gruji¢a, koju: ge- neralnu.probu radikali uspevaju da prebrode zahvaljujuci ukusu vlasti koju su osetili. . i Polititki kompromisi koji prethodi ustavnom kompromisu wu svo- joj su&tini predstavlja jedan proces uravnotezenja politiékih snaga, od- nosno ‘oduzimanja od radikalne stranke i dodavanja di dvema strankama. Drugim retima, radi se 0 procesu transformacije radikalne stranke u burgoasku stranku, odnosno njenog éiéenja od svih’onih. elemenata koji takvo svojstvo nisu imali,.pa ‘bili programski ili ljud- ski. Zato je-radikalizam, a s njime i njegove pristalice, koje ga se nisu htele odre¢i, morali biti Zrtvovani u pogadanju pojedinih slojeva burZoazije oko vlasti. Kralj Milan, kao eksponent celovite burzoaske Kase.odigrao je bitnu ulogu u stvaranju rascepa u radikalnoj stranci, objektivno moguéeg i postojeceg. Politi¢ki kompromis je’ izvrsen kroz vise etapa. Zakljuéno sa Ti- moékom bunom izvr’en je obratun’ sa radikalnom strankom, s jedne strane i radikalne stranke sa radikalizmom s druge strane. Posle Ti- motke.bune etape polititkog kompromisa su: pokuSaj sporazuma sa narpednjacima, u kome je radikalna stranka uéestovala, ali ga nije odobrila; ssorazum sa liberalima, koji je radikalna stranka potpisala iste godine kada je odbila sporazum sa naprednjacima; radikalno-libe- ralna vlada, kao rezultat stranaékog sporazuma 1887. godine i raskida- nje radikalno-liberalnog sporazuma i formiranje évrsto radikalne vlade Save Gr takode 1887. godine. Tek kada je pokazala da'sve to mo- %e, pred racikalnu stranku je postavljen slozen zadatak — sprovodenje ustavnog kompromisa. Polititki kompromis je stvorio i radikalnoj stranci one elemente koji ce uspe&no ostvariti taj slozen zadatak. 5 2u1 PokuSaj sporazuma radikala i liberala:1882. godine Tako politiski kompromis nije:bio realan pre Timotke bune, zbog ye¥enosti kralja: Milana. da ‘se ‘obratuna sa radikalima,. ipak neki, mo- menti: iz vremena polititke krize 1882. godine ukazuju- na. razlike w ‘slivatanjima pojedinih grupa u. okviru radikalne stranke. Mada ¢e ta podela biti prikrivena jedinstvenim istupanjem radikalne stranke pre- ma drugim polititkim snagama, jpak ti momenti su ukazivali na ras- cep u radikalnoj stranci'i.njen preobravaj, ako i na.moguénosti da’se to iskoristi u njenom preobrazaju:u drzavotvornu stranku. Od _.tih momenata koji ukazuju na sastav radikalne stranke zna- éajni Su: predavanje poslanitkih. punomoéija. posle dopunskih; izbora Dimitriju Katiéu, Sto je imalo za-cilj da. radikalne poslanike uévrsti:u nameri da ne dodu u skup8tinu, nastojanje naprednjatke vlade, a po- sebno: njenog predstavnika Milana. Piro¢anca, da: se'u polititkoj krizi posle ,,dvoglasatke skup8tine”. priblizi nekim elementima radikalne Stranke ipoku&aj sporazuma. radikala i: Iiberala krajem 1882. i. potet- kom 1883. godine. 5 __ Prva.dva ‘momenta su vise odnos drugih. polititkih snaga i fakto- ra prema radikalnoj stranci, odnosno posledica shvatanja da se-radikali mogu pokolebati-i.da.u.njihovim redovima ima nekih: elemenata sa ko- jima se mo%e pregovarati. PokuSaj sporauma radikala i liberala, ma- da je iniciran shvatanjem liberala da se sa radikalima moze pregova- ratio zajednitkom istupanju protiv naprednjaka, vise-ukazuje na sta- vove razlititih, grupa u.okviru same: radikalne: stranke, koja’ ¢e se ma- nifestovati kao stavovi glavnog'i' mesnih radikalnib: odbora. Time je tistvari. obeleZena prva: faza u razlazu: izmedu: beogradskih: radikala i radikala u unutragnjosti 1 u- daljim etapama. politi¢kog kompromisa on ée se sve vie tako-ispoljavati: Posle. ,,dvoglasatke skup%tine”, kada se kriza_jo8. vise produbila, naprednjatka.vlada, koja je bila isuvise slaba da bi se odluéila za ras- pisivanje: izbora, bilo za obiénu bilo za veliku. skup8tinu, bila. je spre- mna, pod’ uticajem svoga predsednika, na. sporazum sa izvesnim. ele- mentima radikalne stranke. Kralj Milan, takode svestan slabosti svoje vlade, smatrao je da bi viadajuéu.napredniaéku stranku.mogao ojagati sporazum: sa. liberalima, Naprednjacko-liberalna_koalictja_nije imala. izgleda,na uspeh, jer. su protiv nje bili. liberali.i naprednjaci. Liberali st ¥eleli_svoju viadu, na Sta se kralj Milan zbog odnosa sa Austrijom, _nije smeo odluéiti. Naprednjaci su ina samu pomisao’o savezu sa libe- ralima ponudili- ostavku. U: takvojsituacij!, kralj Milan je joS odlaéniji bio-u nameri' da se obratuna sa radikalima, tija opozicija ugroZava njegove planove o sivaranju stabilnug politi*kog rezima. U‘to vreme spadaju i- prvi kontakti izmedu rad‘kalnih i: liberal- nih prvaka o.sporazumu.dveju stranaka. mimo vlasti sa ciljem zajed- niékog istupanja prema naprednjatkoj viadi. Na dogovoru oko spor: muma insistirali su. liberali, sa ciljem da sebe, oiaéaju i prema kralju i prema-narodu, nadajuci se da kralj neée modi.da mimoide taj savez u Svojim Kombinacijama za dovodenje viada. Ali, za taj sporazum vezi- vala su se-i strahovanja ¢lanova glavnog-radikalnog-odbora od vlada- 212. nih vanrednih mera, naroéito realnih posle Ilkinog ‘atentata, za ‘slugaj Kojik su radikali Zeleli da zajedno sa liveralima stoje prema need njatkom ‘reZimu. Posle ‘kontakata sa liberalima prvacima ‘glavni radikalni odbor se 8.februara 1883. godine obratio jednim aktom mesnim ‘radikalnim -od- borima, trazeci njihovo migljenje o sporavumu kriterijuma za periodizaciju_stranaé kog Zivota pre i posle Tunoéke bune. Radikalna stranka je u Timotku bunu uéla sa radikalizmom, iz nje su mnogi radikali iza8li bez radikali- ma, shvaéenog kao otpor svekom rezimu vlasti preko dosledne bor- be za narodni suverenite: i narodnu samoupravu. Definitivno ¢e radi- kalnoj stranci postati jasno da je njen program zasnovan na radikali zmu_,,pokazao pogodan da budi narodne snage”, ali da je slom radika- -lizma bio neminovan onda kada je stranka ,,u_cciini ctavijena. pred zadatak da se u ime programa krajnjim sredstvima obraéuna sa rezZi- mom”) Zbog reSenosti kralja Milana da ostvari svoje namere 0. ob- 2) Timotka buna, Grada, str. 310. 4) Isto, 308. : ») M, Dordevié, Razvitak politiékih i dréavnopravnih ustanova’ Srbije — od kraja XVII do potetka XX veka, 1970, Beograd, 249. . "214 raéunu sa radikalima, radikalna stranka je bila prinudena da se ko- naéno oslobodi svog nekadasnjeg programa i time. premosti jaz izme- du-sebe i viasti. U tome smislu se u Timoékoj buni ustvari odigrao dvostruki’ ob- raéun: kralja Milana sa radixalima i radikalne stranke ‘sa radikaliz- mom, Prvi je dugo pripreman, drugi je isprovociran. Pobednici u tom obraéunu su kralj Miian i radikalna stranka. Radikalizam kao vid ot- pora svakoj vlasti stradao je do te'mere da se radikalna stranka sama odricala onih svojih pristalica iz ranijeg perioda koje su mu ostale verne. Nova razmiljanja i saznanja o sudbini radikalizma bila su pri- sutna jo8 na sastanku radikalnih poslanika sa glavnim odborom radi- kalne stranke posle raspuStanja narodne skupStine septembra 1883. go- dine. Tada je Nikola Pa8ié, ocenjujuci realnost predstojece borbe, po- trebu izbora taktike u toj borbi kao i dileme koje su se pred strankom pojavile, s obzirom na odluénost kralja Milana da zapotne borbu s na- rodom, sledecim retima obeleZio pozicije protivnika u predstojecoj bor- bi: ,,Istina je da smo mi jaki poverenjem narodima, da smo sila u lo- jalnoj parlamentarnoj borbi, ali je neosporno i to da kralj drvi fakti- éku silu u svojim rukama’.") bs Timotka buna je narodna buna, u kojoj su radikal: sa pobunje- nog podruéja uéestvoveli, ali koju radikalna stranka nij2 organizovano pripremila, niti je, kad je veé izhila, prihvatila. Radikalna stranka je doprinela buni, ali njen dopriaos je veé na planu raspolozenja za bu- nu, nego na planu akcija u bunu: budila je nade, ali ih nije ostva- rivala. 5 U toku Timotke bune pokazalo se u punoj meri da je radikalna stranka.u svojim okvirima imala razlitite elemente i da njihovi ciljevi nisu mogli biti jedinstveni. U konkretnim manifestacijama u toku bu- ne, to se odrazilo i na sam ishod bune, kao i na odsustvo jedinstvene organizacije i jedinstvenog istupanja i ponaSanja radikala u Buni. Je- dan deo radikala se nadao da ée pod pritiskom snaznog narodnog otpora rezim i kralj Milan zadovoljiti njihove Yelje za vla8éu, prihva- tajuéi nekada&nje njihove stavove i zahteve. Njeni predstavnici,u buni su bogata €arvija, koja je oklevala i bunu vise posmatrala. nego Sto je u njoj uéestvovala. Seljaéke masa radikalizam nisu shvatile kao sred- stvo za ostvarenje vlasti, nego kao otpor nenarodnoj vlasti, te’ su ob- raéun sa viaS¢u nosili i spontano 8irili. U osnovi preobrazaja radikalne stranke, koji se i u toku Bune pokazao neminovnim, su velike promene u dru8tvenim i politiékim odnosima, u novom rasporedu dru&tvenih snaga. Nastala upravo u pe- riodu koji prethodi konstituisanju novih ekonomskih i druStvenih snaga i odnosa, radikalna stranka je kao gotova forma bila prisvojena od onih dru8tvenih snaga koje su trazile svoje polititke oblike i od- nose. To je bilo mnogo lakXe, nego stvaranje nove politi¢ke. stranke ‘kao predstavnika novih druStveno-ekonomskih snaga iz vise razloga. S jedne strane, iz strana¢kog manipulisanja bili bi iskljuéeni mnogobro} ni.seljaéki elementi, koji su radikalnoj stranci veé dali podrsku ‘i po- lofaj brojéano najmoénije politiéke organizacije. Zatim, te nove ’sna- *) R. Milogevi¢, Timotka buna 1883, 1923, Beograd, 139. 215 ge bi-morale eventualnu novu stranku provesti «kroz ‘sve kadrovske u organizacione-teko¢e formiranja,-u‘kojoj fazi bi-nuino morale da gine i izvesne ustupke. Osim toga, stvaranje nove stranke bi moralo ‘biti jzvrgeno i-uz otpor postojecih-polititkih organizacija.‘i-uz ponovno po- litigko diferenciranje .gradana, Sto ‘bi zemlju samo ‘privredno -slabilo, -a to nove ekonomski noseée ‘snage ne bi-Zelele. Zato su oni prisvojili ra- dikalnu stranku kli je kao svog predstavnika .u boroi za viast. To je nwino diktiralo transformaciju stranke u ‘cilju njenog prilago- davanja novim polititkim odnosima. Nepromenjena radikalna stranka sa radikalizmom ostala bi mimo zakonitosti druStvenog razvitka. Vec dovoljno polititki iskusni -prvaci ‘radikalne ‘stranke poveli su je ‘putem kompromisa i prekida sa onim svojim elementima koji su bili_manje prilagodljivi. Na toj osnovi -¢e se sve vise ‘u okviru stranke -diferenci- rati struja beogradskih ‘radiikdla, ‘koji.¢e postati nosioci pogodbi -oko vlasti, uéesnici u polititkim kompromisima, vlasti i ustavnom kompro- miisu i's druge ‘strane, radikali u ugutranjosti, koji ¢e -ostati -cosle- dni tradicijama radikalne stranke ‘iz perioda pre Timotke bune. ‘Stra- natki “Zivot ée :se nadalje odvijati ‘kroz nastojanja radikalnog voiistva da u okviru sopstvene strarike ‘slama otpor ‘sv6joj kompromisnoj poli- tici, do Sega Ge najée8ée dolaziti zbog potrebe saveznistva sa drugim politiékim strankama. ‘Kralj Milan, srpsko-bugarski rat-i-radikalna stranka V Vreme posle Timotke bune, kroz koju je izvr’en obraéun ‘kra- ja Milana ‘sa radikalima, omogucilo je zavodenje litnog rezima kralja Milana ion mu je spremno pristupio, On nije odustajao od namere da u-tadikainoj stranci i dalje produbljuje postojedi rascep, da je tran- sformige ‘u drZavotvornu stranku, nije odustajao od ideje o stabil jem -politiékom reZimu, ‘koji bi imao osnovu -u novom vustavu, ali je ‘jpogodar politi¢ki-momenta nametao litnu viadavinu ‘kralja Milana, te ustavnu-reformu potisnuo-u drugi plan. Zaista se nije moglo predvideti kada ce se’Milan vratiti ustavnom. pitanju, da ga vee 1885. godine nje- govo nestrpljenje i Zelja za dokazivanjem nisu odveli u ratnu avantu- ru sa ‘Bugarskom. Pod teretom izgubljenog rata sa Bugarskom morao je odustati od svojih planova o daljem jatanju litnog reZima i prisi- ijen da spasava sebe i zemlju od te8kog ‘promasaja svoje politike, mo- rao je situaciju, spoljasnju i unutra’nju, realnije-da sagleda. ‘Kralj Milan, i pored prisutnih tendencija promene ustava u kon- zervativnom duhu,") nije bio u dilemi oko sadrzine ustava. ‘On ni Zeleo -ustav ‘kakav su Zeleli naprednjaci (sa dvodomim predstavnitkim ‘sistemom) niti ustav kakav su Zeleli radikali (sa proklamacijom narod je izvor i utoka svake viasti”), ali-nikada nije bio za promenu usteva u *) Austro-ugarski poslanik u Beogradu navodi da je Nikola Hristi¢, pred- -sednik ‘vlade i ministar unutragnjih dela za vreme bune, predlagao da se posle Timotke bune sazove Velika narodna skupstina i da se ustav promeni u smistu jpovracaja onoga natina vlade kakav je postojao pod knezom Mihailom; Austro- . Augaréki -poslanik, ‘IzveStaj ministru inostranih dela u Betu, od 12, decembra 1883. godine; navedeno prema: SI, Jovanovié, Vlada Milana Obrenoviéa, knj. TI, 1934, Beograd, 156. 216 konzervativnom ‘duhu. Tome’ ée ostati dosledan i kod izrade nacrta us- tava 1888, godine, Sesto iznenadujuéi svojim ‘liberalnim ‘pogledima na .sadréinu novog ustava. Za‘njega je pitanje ustavne promene vise bilo pitanje naéina: drzavni udar (obustava ustava) radi oktroisanja usta- va ili lagani ‘put promene ustava, tj. velika narodna skupstina, Odlu- _ Givi se.za drugi natin, i zbog nemoguénosti ‘da dobije_podrsku iu zemlji ima strani za prvi, on je pripremio uslove u kojima mu sadr- Zina ustava ne bi bila diktirana. U-vreme kada radikalna stranka krvari ili éami-u zatvoru, \zai- sta tiije bilo realno ‘da se pristupi ustavnoj promeni. Radikalna stran- ka, koja je jedino mogla da izvr$i ustavnu ‘reformu na velikoj narod. noj skupitini, u legalnoj formi, imala je da saéeka trenutak kada ¢e joj to biti omoguéeno. Taj trenutak ubrzao je srpsko-bugarski rat, jer ez posledica poraza ‘u tome ratu, koji je predstavljao poraz kralja Milana i koji-ga je tako i primio, period pripremanja radikalne -stran- ke za viast i ustavnu reformu bi svakako duze trajao. Primoran da se-obrati narodu za _pomoé, kralj Milan je to uéinio préko radikalne stranke. On ‘se najpre ‘obratio radikalima u ‘slobodi, preko kragujevatkih radikala (Paje Vukovica, Sretena ‘Andelkoviéa, pop Miloja Barjaktareviéa, advokata Simice Kosti¢a). Kragujevatki ra- dikali su mu, prema njegovim retima, odgovorili ,,da nece sa_mnom da razgovaraju dok se. nalaze po apsanama osudeni zbog zajetarske bune, dok oni‘ne budu pusteni iz zatvora. Tek ‘kad vas oslobodim volj- ni_su onda pregovarati sa mnom o natinu, kojim -cemo prati ljagu, koja je nanesena nagem ‘oruzju od strane Bugara”.”) Ovakav stav radikala iz unutragnjosti i njihov odnos prema ‘kra- Jju Milanu je zaista impresionirao, ali je to bio i potetak njihovog poraza. \Njihov odnos’ prema beogradskim radikalima, na koje su uputili kralja Milana, obeleZio je i izvesno preimuéstvo ove radikalne struje nad radikalima u unutraénjosti, sodnosno priznanje vodeceg po- loZaja u stranci struji beogradskih radikala u daljem stranaékom Zivo- tu injenom ukljugivanju w polititki Zivot. Upuéen na pregovore sa ‘zatvorenim ¢lanovima glavnog. radikal- nog odbora, kralj Milan im se obratio preko Pere Todorovica. On je prvenstveno trazio javnu podrsku stadikalne stranke u eventualnom. na- stanku srpsko-bugarskog rata, jer je to u alternativi sa sramnim mi- rom koji bi Bugarska diktirala, bilo jedino reSenje njegove nepromis- ljene vratne ‘avanture. On je znao da ¢e zbog toga radikalnoj stranci mo- rati da ‘pruza ‘ustupke, odnosno da ¢e to znatiti njeno priznanje u-da- Hjem politigkom Zivotu. Stavljajuci joj w izgled ulogu u daljem politi¢- Kom ¥ivotu zemlje, kralj ju je odmah uslovio njihovim sporazumom sa naprednjacima. Tako je znao da taj uslov neée biti opSte prihvaéen u_ strenci, kralj Milan je raéunao sa rascepom u radikalnoj stranci, 0 mogué: nostima ‘podele stranke on je bio dobro obaveSten, Podrzavajuci taj rascep, kralj Milan je postigao dvostruki cilj: podréku naroda w vre- me pregovora o miru sa Bugarskom .i moguénosti za nove. politike kombinacije, na bazi ‘stranatkog kompromisa. Time je definitivno na- %) R, Milosevi¢, Timotka buna, 224. 217 Sao put kojim ¢e dovesti radikalnu stranku do ustavnog kompromisa, ocenjujuci:pravilno da ¢ée pretezna vlasniéka "struja’ u_radikalnoj stranci, prihvatiti da uestvuje u politiékoj igri ¢ija je pravila kralj di-, ktirao. Struja ,,beogradskih radikala” nije se na komkromisnu politiku odludila samo zbog tereta te8kih zatvorskih dana, jer je i nisu pred- stavljali samo oni radikalni prvaci koji sw se u_svojstvu Clanova glav- nog odbora stranke 1885. godine nagli u zatvoru. (Pera Todorovié, Ko- sta TauSanovi¢, Paja Mihajlovi¢ i RaSa MiloSevi¢). Tu su bili jo8 i Jo- van Daja, Andra Nikolié, Giga Gersié (@lanovi glavnog odbora stranke, koje je preki sud oslobodio kao nevine), zatim Svetozar Milosavljevié, Svetomir: Nikolajevié (anovi prvog glavnog radikalnog odbora, iza” branog 1882. godine, ali ne i drugog koji je izabran 4. oktobra 1883. godine), Stojan Proti¢, zamenik lana glavnog radikalnog odbora i ure- dnik ,,Odjeka”, ali i Mihailo Vuji¢, Sava Grujié i Pera Velimirovié, ko- ji nisu bili u rukovodstvu stranke, ali koji ée imati sve vidniju ulogu u daljem razvoju dogadaja. Iako hetero; genog sastava Sto se tite polo- Zaja u stranci, zasluga za stranku, politi¢kog autoriteta, liénog politié- kog dréanja i odnosa ‘prema drugim politiékim Giniocima, ona je spre- mna ideloski i politiéki oéekivala trenutak svog ukljutivanja w politié- ki Zivot. Kralj Milan prema sebi vise nije imao samo radikalne prvake koji su bili iskljudivi, nego i one koji se u dosadagnjoj borbi nisu to- liko ,,kompromitovali” da ih je morao kroz zatvor da slama i pripre- ma za kompromise. Ujedno to su bili i kadrovi koji su i politiéki bili spremni i sposobni da prihvate i vrée vlast, 8to je radikalnoj stranci ranije nedostajalo. U slamanju radikalne stranke kralj Milan je poslugao savete mno- gih prijatelja, starih, i novih, iz redova radikalne stranke. U tome smi- slu karakteristiéna su dva pisma Pere Todorovica i jedno Gige Ger- Sica upucena kralju Milanu, koja svedo’e-o tome da kralj Milan nije i8ao tako nesigurno na pregovore.sa radikalima. Pera Todorovié je prvo pismo uputio kralju Milanu odmah posle zatvaranja, jo8 iz beogradske trvdave. On ubeduje kralja Milana da se radikalne stranke ne treba bojati, da radikalizam kao politiéko naéelo koje se propoveda na ulici, ima preteranosti, ali da bi dovodenjem na viast radikalna stranka bitno izmenila svoj prethodni lik: ,,U revnosti za.uspehom, u agitatorskom Zaru preterivanja su i laka i prirodna. Ali prvi ozbiljniji uspeh stranke ublazio bi mnoge njene preteranosti, a radikalci u vlasti bili bi manje vise ona ista oprezna oklevala i kon. servatori, kao i sve druge crvenjatke stranke, kad dodu na viadu, .zas- to smo tako esto imali primera u Evropi”.") Zato on savetuje: ,,Za8- to silom osvajati grad koji sam otvara svoje kapije. Zasto lomitiono Sto se dalje sasvim lepo previti”.") ©. Svoj novi stav da spas zemlje-le%i u mirenju i sporazumu radi- kalne stranke sa kraljem Milanom, jer je ,kralj Milan bio faktor koga *) 'P. Todorovié, Krvava godina, ,Male novine”, god. III, br. 188, od 13. jula 1890; navedeno prema: Dr Jankovié,'O poiltitkim strankama’ u Srbiji XIX veka, 1951, Beograd, 249, %) Isto, br. 190 od 15. jula 1870, 218 radikalna stranka ne moe unistiti” i koji ¢e uvek ,,biti jatiy koji ¢e nas gaziti, s toga se valja miriti s njim” *) Pera Todorovi¢ je izneo i u pismu Andri Nikolicu, ali koje je ustvari bilo upuéeno kralju Milanu.") U tom pismu Pera Todorovié zakljuéuje da stav ozlojedenosti ra- dikalne stranke prema naprednjacima i kralju Milanu, mada je oprav- dan, nije i pametan, i da uprkos svemu treba ée8¢e dolaziti u dodir s kraljem Milanom. RaSa Milo8evié imajuci dovoljno osnove za verodo- stojno tumatenje sadrzine ovoga pisma, kaze: ,On u tom pismu pre- klinje ne samo Andru nego preko njega i sve ostale drugove da ne tra- Ze preko proje pogatu, nego da se priblize Milanu i da zajednitki po- &nu leviti rane, za koje i mi nosimo veliku odgovornost, jer ni mi ni- smo nevina jagnjad”.") Iako trojica ostalih zatvorenika pismo nisu potpisala, prema njihovom sporazumnom uée8éu u trazenju i sprovo- denju nagina da se pismo dostavi onome kome je i upuéeno — kralju a da to ne izgleda ,ude’eno”, moze se zakljuziti da su odobrili nasto- janja Pere Todoroviéa da kralju stavi do znanja njihove izmenjene sta- vove, te da moe iz toga sam izvudi zakljutke za svoje dalje akcije. Giga GerSié je, za razliku od Pere Todoroviéa, koji i stranku i kralja nagovara na sporazum, u svom pismu predlozio kralju stvara- nje rascepa u radikalnoj stranci, smatrajuci ga s obzirom na sastav stranke vrlo realnim i nude¢i svoju pomoé oko izbora natina kako da se rascep postignu. Vra¢ajudi se vise puta na pitanje, sastava radikal- ne stranke i rascepa u njoj, Giga Gersi¢ kaze: ,,Glavno o éemu_ sam hteo da govorim pred Vasim Veliénstvom, to je o sastavu’ radikalne stranke, 0 elementima iz kojih se ona sastoji i o natinu kako bi se moglo takti¢ki prema njoj postupiti, pa da bez velikih nasilnih mera, bez trzavica, u toj stranci nastupi jedna.podela, jedno odvajanje medu samim elementima, koje bi odvajanje svakojako olakSao savladivanje krajnjih preteranih sastojaka njenih. .. Ja sam uveren da kad se radi- kalna partija izvesnim pouzdanim putem i-nacinom (a ja mogu da ka- em kakav je to naéin u naroéitoj prilici) razdvoji i podeli, da je onda odmah i izgubila svoju moé i ‘znatenjé... Moguénost odvajanja radi- kalne stranke postoji i to mislim da je vlo vazan podatak ‘pri celome postupanju prema njoj”.5) Kralj Milan je zatvorene élanove glavnog odbora stranke iz po- Zarevatkog zatvora prebacio u beogradski, gde je krajem 1885 godine razgovarao sa Perom Todoroviéem. U tom razgovoru on je obja$nja- vajuci svoj postupak govorio o momentu u kome je doneo odluku da im se obrati i pruZi ruku izmirenja: ,Onda sam bio svestan Sta znaci jmati narod za sobom i sa sobom, a ja sam ga imao-protiv sebe. Setio sam se onda radikala, njihove potrebne mi pomoci i vas zatvorenika. ®) R, Milo’evié, Timocka buna, 206. ¥) Na takav zakljuéak upuéuje sama sadréina pisma, ali i nastojanje.svih zatvorenih élanova glavnog odbora radikalne stranke da izaberu natin i organi- zuju da se pismo nade u rukama zatvorskih viasti, odnosno kralja Milana, a da to ipak izgleda nenamerno, Raga MiloSevié detaljno opisuje cogovor svih. zatvo- renika i ,podmetanje” i hvatanje pisma. Posle prvog neuspelog pokusaja, on kaze: ,Sporazumesmo se da se drukéije izvrsi ova namera”; Timocka buna, 209. *) Isto, 208-209, \ Timoéka buna, Grada..., 156. 219 Tada :sam se re’io da pruzim radikalima.rukw izmirenja’.®) Obe¢ava- judi pomilovanje-osudenih ‘radikala od daljeg izdrzavanja ‘kazne (izvrée- no povodom ‘nove 1886. g.), kralj je odmah izlozio i Sta tra¥i kao protivuslugu: .,A kad izadete iz zatvora, onda ée va’i kragujevatki dru- govi sazvati u Nigu jednu konferenciju od visih videnijih ljudi iz cele zemlje, i tom prilikom :ée se-doneti reSenje, iz koga ée Bugari videti da Milan vise nije sam s naprednjacima nego sa celim narodom svojim, s radikalnom strankom i njenim merodavnim -predstavnicima”.) U tom-razgovoru kralj Milan je, za uzvrat podrske u okonéanju rata, ‘otvorio perspektive uéeS¢a -radikala u politi¢kom Zivotu, ali pod uslovem-sporazuma sa naprednjacima. Pera Todorovié je dao obeéa- nje.i-u ime svojih zatvorenih drugova da ¢e raditi na tome, ali uz ogradu da oni :ne mogu..,,jaméiti za na8e drugove koji su u slobodi” i uz -uslov da sporazum prihvate predstavnici cele stranke. Za kralja Milana ta rezerva nije ‘bila iznenadenje, on je sam Peri Todorovicu is- kazao potrebu da se radi na ‘kompromisu u okyiru same’ radikalne stranke: ,,Zelim da vam .dam moguénosti da se dogovarite sa vasim -drugovima u slobodi o va’em docnijem drzanju”™) . ‘Na skupu radikalnih prvaka.iz cele zemlje (njih 44), 6. -februara 1886. godine u Ni&u, radikalna stranka je imala ‘da odgovori ‘na pita- nja koja joj je postavio kralj Milan: 1. Sta misli radikalna stranka‘o dosadagnjem spoljnom pitanju? 2. Koliko ‘stranka, prema steSenom iskustvu i sadanjim ‘prilikama, dr#i da je ostvarljivo ‘od njenog pro- grama iznésenoga'u poznatom projektu ustava? 3. Je li stranka sklona, s pogledom na moguce drZavne potrebe, stupiti u ‘sporazum poradi zajednitkog rada s drugom kojom strankom?~) U odgovoru na prvo ‘pitanje, ‘prvaci radikalne ‘stranke su_izrazili spremnost da stranka ulodi,,svoju snagu da se u sporazumu’s Kraljem zemlja éasno izvede iz sada8njega spolja’njega zapleta”.*) To je u pre- govorima sa Bugarskom umnogome ojaéalo ‘polozaj Srbije, podrska radikala u eventualnom daljem ratu sa Bugarskom dovela je do toga ‘da Srbija, i pored poraza, postigne vraanje na stanje pre -rata. Druga dva pitanja su zadirala‘u‘su8tinu i osnovu daljeg razvitka politigkih odnosa u Srbiji, Radikali ‘su ‘osetili da je situacija u njiho- vim rukama i bez obzira Sto se njihov skup-odrzavao u vreme ‘vanred- nog

    You might also like