Cloud Point Extraction (CPE)

Separacione tehnike u
kvalitativnoj hemijskoj analizi Ekstrakcija pomoću micela
Micelle Mediated Extraction

Površ
Površinski aktivne naterije (PAM) - tenzidi,
enzidi, surfaktanti
smanjuju površinski napon
Doc. dr Snežana Uskoković-Marković
Doc. dr Jadranka Odović

1 2

Klasifikacija PAM prema prirodi

hidrofilne grupe: Kritična micelarna koncentracija (CMC)
nejonski koncentracija surfaktanta iznad koje se formiraju micele.
anjonski
Daljim dodavanjem surfaktanta u sistem nastaju isključivo
amfifili micele.
katjonski

amfoterni

Nagomilavanje PAM na granici dveju

faza u monomernom sloju, pri nižim konc.

Pri višim konc. PAM udruživanje

micele – struktura većeg broja
monomera, najčešće sfernog
oblika, privučenih jedan drugom
u cilju smanjenja površinskog PAM → penjenje, kvašenje, stvaranje emulzija, čišćenje...
napona. 3 4
 Važna osobina PAM:
Zbog načina na koji su pojedinačni molekuli surfaktanta
orjentisani u miceli (hidrofilna glava ka spoljnoj - vodenoj fazi, Tač
Tačka zamuć
zamućenja - Cloud point temperature (CPT)
a hidrofobni rep ka centru micele), voda ne može da penetrira t iznad koje vodeni rastvor surfaktanta postaje zamućen.
u centar agregacione sfere, ali zato može CPT važna za skladištenje proizvoda (odvajanje faza i
nestabilnost preparata)

Nepolarno Polarno jedinjenje

jedinjenje analit ili neč
nečistoć
istoća Rastvor surfaktanta (CPT – 24 °C)
bistar na 20 °C a zamućen na 40 °C
nepolarni
voda
rastvarač
rastvarač

Do zamućenja može doći usled povećanja temperature,

Reversne micele
ali i dodatka soli.
mogu nastati u
nepolarnom
rastvaraču 5
Primena u pripremi uzoraka za analizu jona metala? 6

Metal + L → H helat
helatni reagens
(stabilan hidrofoban
helatni kompleks metala)
Micele to ↑

Helatni Zamućenje
Metalni agens
joni

Kompleksiranje metala i
zahvatanje helata u micele Centrifugiranje
helat prelazi u centar micele
“Hidrofobna mikrosredina”
Ekstrakcija pomoću micela
Zagrevanjem rastvora surfaktanta iznad CPT → zamu zamućenje
enje i
odvajanje dve faze: vodena (konc. surfaktanta ≤ CMC) i Dekantovanje Izdvajanje
vodene faze SRP
obogać
obogaćena faza surfaktanta (SRP).
Helati,
elati, kao i druga hidrofobna jedinjenja prisutna u rastvoru,
SRP –
koja su zahvaćena u micele, naći će se u SRP.
SRP sadrži helat

Centrifugiranjem se faze bolje odvajaju. 7 8

Na CPE utiču: konc. i tip surfaktanta, to, jonska sila, vreme
uspostavljanja ravnoteže, helatni agens, pH, centrifugiranje....

Priprema uzoraka za kvalitativnu i kvantitativnu

hemijsku analizu
Uzorak vode - Razdvajanje analita
koji sadrži Helatni - Uklanjanje nečistoća
jone metala agens to ↑
- Koncentrovanje (Faktor koncentrisanja)
Vo Surfaktant koncentracija analita u SRP
početna koncentracija analita u uzorku

VS CPE je u saglasnosti sa principima Zelene hemije:

-Male zapremine surfaktanata niske toksičnosti
SRP
Merenje zamenjuju najčešće toksične organske rastvarače
Rastvarač za -Surfktanti su nezapaljivi, slaboisparljivi,
razblaživanje Dekantovanje
smanjuju rizik u radu u odnosu na LLE.

Potrebno zbog viskoznosti rastvora i 9 Niska cena! 10

karakteristike metode za odreñivanje, npr. etanol

Primena CPE u specijaciji i indirektnom

odreñivanju Cr(III) i Cr(VI)-jona
(VI)
esencijalan! toksičan!

2HCrO4− + 6I− + 14H+ → 2Cr3+ + 3I2 + 8H2O

niske konc.pa nije Cr2O72- Hromatografija
u kvalitativnoj analizi neorganskih
I2 + I− → I3− jona
CTAB+ + I3−→ [CTAB+][I3−] kompleks udruženih jona
Cetrimonijum-bromid
Cetiltrimetilamonijum-bromid
Katjonski surfaktant - CTAB

Primena ultrazvuka: ubrzava se reakcija I- i Cr(VI)-

jona, kao i pojave zamućenja.
Uzorci vode,
Koncentracioni faktor 20 citrusa... 11 12
Hromatografija je separaciona metoda u kojoj
se odvija proces stalne raspodele molekula ili
jona izmeñu pokretne (mobilne) i nepokretne
(stacionarne) faze
Teorijski principi hromatografije
Hromatografija se zasniva na različitim
ravnotežnim procesima - mehanizmima

Stacionarna faza
Prema kinetičkoj teoriji:
Razdvajanje

Identifikacija Hromatografska razdvajanja baziraju se na

Koncentrovanje razlikama u osobinama komponenti smeše što
Prečišćavanje uslovljava kretanje komponenti različitim brzinama
Mobilna faza i različitu raspodelu u stacionarnoj i mobilnoj
Smeša fazi.
Razdvojene 13 14
komponente

Podela HROMATOGRAFIJE
Prema mehanizmu razdvajanja Dinamička ravnoteža

Adsorpcija - Adsorpciona hromatografija A mobilna ⇔ A stacionarna

Konstanta ove ravnoteže – odnos

Različita rastvorljivost – Podeona/particiona
raspodele ili Koeficijent raspodele

cS Cs- ukupna konc. supstance u stac. fazi

Proces jonske izmene - Jonoizmenjivačka K=
cM Cm- ukupna konc. supstance u mobilnoj fazi
Penetracija jona ili molekula kroz
pore različitih veličina –

Gel ekskluziona
15 16
 Krive raspodele Faktor selektivnosti ili separacioni faktor

Daje informacije o razdvajanju komponenata

cs
cs cs

odnos raspodele za jače vezani analit B

K
α= B
cm cm cm
KA
(a) (b) (c)
odnos raspodele za slabije zadržani,
odnosno brže eluirani analit A
U idealnom slučaju K je konstantno u širokom
opsegu koncentracija linearna hromatografija (b)
U praksi linearnost postoji samo kod nižih
koncentracija supstanci (a) i (c) α je uvek veće od jedinice!

17 18

Hromatografija u koloni (na stubu)

Podela HROMATOGRAFIJE
Prema obliku hromatografske podloge

Stacionarna faza smeštena u koloni

Planarna
(hromat. otvorene podloge)
Papirna hromatografija
(uzlazna, silazna, kružna)
Tankoslojna hromatografija
(jedno- i dvodimenzionalna hromatografija)
(cevi)
U koloni
primenjena tehnika eluiranje
mobilna faza se kreće pod uticajem
zemljine teže ili pod pritiskom.
(kapilara i punjena kolona)
kolone mogu da budu analitičke ili
preparativne
Eluacija – mobilna faza spira sastojke sa stacionarne faze
Eluens – rastvarač koji nosi komponente smeše kroz st.fazu
19 Eluat – rastvor koji izlazi iz kolone 20
 Eluiranje
Planarna hromatografija

Potpuno razdvajanje papirna, tankoslojna i elektroforeza

komponenata omogućeno
je proticanjem dovoljne Planarna hromatografija - brza i jednostavna
V mobilne faze kroz primenjuje se za analize neorganskih jona
kolonu. Tada iz
kolone izlaze
odvojene
komponente.
Papirna hromatografija

različita rastvorljivost analita u vodi

vezanoj za celulozu (stacionarna faza)
i u mobilnoj fazi
particiona (podeona hromatografija)
21 tečno – tečna 22
adsorpcioni fenomeni na vlaknima celuloze

Jednodimenzionalna

Traka filtar papira

Start - 1 cm od
ivice papira
(graf. olovka),
- označiti uzorke i
standarde, dužina puta koju je prešla supatanca (x)
dužina puta koju je prešla mobilna faza (y)
-naneti uzorak na
start,
-razvijanje hromat.
- izazivanje hromat.
Rf = preñeni put supstance
Retencioni faktor preñeni put rastvarača
Rf, zavisi od
eksperimentalnih RF ≤ 1
uslova!
23 24
 U neutralnoj sredini:
Razdvajanje Ba2+, Ca2+ i Sr2+
Ba2++ Na2C6O6 → BaC6O6↓
Sr2++ Na2C6O6 → SrC6O6↓
Metoda:
Metoda: papirna hromatografija, papir se prvo impregnira crvenosmeñ talog
4 % rastvorom vinske kiseline ili njene soli Ca2+ ne reaguje

Rastvor: vodeni rastvor soli Ba2+, Ca2+ i Sr2+ Tretiranje hromatograma 1 M HCl
rodizonat stroncijuma se rastvara - boja se gubi
Eluent:
Eluent: destilovana voda (Sr2+ prisutan)

Izazivač
Izazivač: 0,2 %-ni rastvor Na-rodizonata rodizonat barijuma prelazi u jarkocrvenu
(Ba2+ prisutan)

Ca2+dodatkom 0,5 M NaOH → intenzivno ljubičasta boja

Princip razdvajanja: različita pokretljivost tartaratnih
kompleksa Ba2+, Sr2+i Ca2+-jona u neutralnoj sredini Ca2++ Na2C6O6 → CaC6O6↓
(Ca2+prisutan)

25 26

Rf = put komponente/put rastvarača

Rf < 1
Razdvajanje Ba2+, Ca2+, Sr2+ i Mg2+ metodom
jednodimenzionalne uzlazne hromatografije na hartiji

Rastvor: 0,25 M vodeni rastvor Ba2+, Ca2+, Sr2+ i Mg2+

Mobilna faza:
faza: apsolutni etanol – voda 90:10 (v/v)
Hartija: Whatman N01 – trake 2 x 30 cm

Izazivač: Amonijačni rastvor pirogalola, zone Ba2+, Ca2+, Sr2+

Izazivač
boji plavo a na mestu Mg2+ kasnije se javlja mrka zona cs ↑ Rf ↓
c
Princip razdvajanja: različita pokretljivost navedenih jona K= S
cM cm ↑ Rf ↑
Ba2+ < Sr2+ < Ca2+ < Mg2+
KC > KB > KA Rf (A) > Rf (B) > Rf (C)
27 28
 Kružna hromatografija na hartiji
Napisati u kakvom su odnosu koeficijenti raspodele Metoda pogodna za brzo razdvajanje i dokazivanje jona
za Ba2+, Ca2+, Sr2+ i Mg2+- jone u smeši.

KMg2+ < KCa2+ < KSr2+ < KBa2+ Razdvajanje Cl-, Br- i I- metodom kružne
hromatografije
Napisati u kakvom su odnosu Rf-vrednosti za Ba2+,
Ca2+, Sr2+ i Mg2+-jone
Uzorak
Ba2+ < Sr2+ < Ca2+ < Mg2+ NaCl, NaBr i NaI-0,25 M
Razvijač
Razvijač aceton-voda 80:10
Kolika je koncentracija Ba2+-jona u datoj smeši u: (v/v)
Hartija
Stacinarnoj fazi: najveća ili najmanja? Whatman No1 d-15 cm
Vreme oko 2 h,
Mobilnoj fazi: najveća ili najmanja? put razvijanja 6 cm
Izazivač
Izazivač: AgNO3 1M;
(NH4)2S 2M
29 30

Tankoslojna hromatografija
Razdvojene komponente
kao koncentrični prstenovi Tehnika rada je ista kao kod papirne hromatografije
- I-
Razvijač se širi radijalno, od centra l-Br
Cl
Stacionarna faza je:
tanak sloj Al2O3 ili silika gela na alu foliji ili staklu kao
Izazivanje hromatograma
inertnom nosaču ili
tanak sloj tečnosti na papiru ili nekoj poroznoj supstanci
a) Osušen hromatogram se potopi u rastvor AgNO3
kao nosaču.
formiraju se AgCl↓, AgBr↓, AgI↓ (AgX↓)
višestruko ispiranje destil. vodom (ukloniti višak AgNO3)

b) Potapanjem u rastvor (NH4)2S grade se crne mrlje:

2AgX↓ + S2- → Ag2S↓ + 2X-
Mehanizam razdvajanja zavisi od tankog sloja:
raspodela izmeñu dve tečne faze, adsorpcija ili
jonska izmena.
redosled Rf: Cl- < Br- < I- 31 32
 Okrene se za 900 i
Rastvarač
Rastvarač
Dvodimenzionalna TLC koristi drugi rastvarač

• Koristi se kada se jednodimenzionalnom hromatografijom 1

ne izvrši razdvajanje supstanci na zadovoljavajući način. 2
1
2
3+4
4 3
• Nakon prve hromatografije, ploča se izvadi iz komore sa 5
mobilnom fazom, osuši i rotira za 90°, a zatim uroni u 6
6
5
komoru sa drugom mobilnom fazom.

• Ograničavajuća okolnost je da se može analizirati samo Startna mrlja preñeni put supstance
jedan uzorak.
Rf = preñeni put rastvarača
Za supstance koje su veoma rastvorne u primenjenom
rastvaraču Rf ima vrednost blizu...1

33
Za supstance koje su veoma malo rastvorne u 34
primenjenom rastvaraču Rf ima vrednost blizu...0

Adsorbensi:
ADSORPCIONA HROMATOGRAFIJA
silikagel, Al2O3, aktivni ugalj, MgO,
MgCO3, CaO, CaCO3, silikati .....
Adsorpcija komponenata
uzorka na čvrstoj površini Izbor sastava mobilne faze treba da
adsorbensa favorizuje desorpciju molekula odvajane supstance sa
analit stacionarne faze nazad u mobilnu fazu adsorpcija desorpcija
adsorbovan Afinitet prema adsorbensu
za aktivna mesta definiše se adsorpcionim raspodela
koeficijentom Stacinarna Faza
na površini
cs Silika (SiO2)x Alumina – Al2O3
stacionarne faze
Ka =
cm
Stepen adsorpcije zavisi od
gustine i jačine aktivnih mesta
na površini adsorbensa i Kiseli –Al-
Al-OH
njegove veličine Neutralni–
Neutralni–Al- Al-O-
Al-OH + Al-
35 - 36
Bazni–
Bazni–Al-
Al-O
 Bazni Al2O3, katjonotropni - pored adsorpcionih osobina Razdvajanje smeše Fe3+, Cu2+ i Co2+-jona na baznom Al2O3
ima na površini Na-aluminata, funkcioniše kao slab
katjonski izmenjivač e!
dest. H2O anj
i v
az
>Al–O–Na+ + MCl → >Al–O–M+ + NaCl
K4[Fe(CN)6] Iz

Afinitet adsorpcije katjona na aluminatnom Al2O3 Fe (mrko) Fe (plavo)

As3+> Sb3+> Sn2+= Bi3+> Cr3+= Fe3+> Hg2+> Al3+ >
> Cu2+> Mg2+> Zn2+> Co2+= Ni2+ = Cd2+= Fe2+ > Mn2+ Cu (plavo) Cu (mrko) Metoda: hromatografija na koloni
Rastvor za analizu: 0,1 % FeCl3,
Co (ružičasto) Co (zeleno) CuCl2 i CoCl2
Adsorbens:
Adsorbens: bazni Al2O3
Tretiranjem baznog Al2O3 rastvorom HCl ili HNO3 i nakon nativni hromatogram Eluent:
Eluent: dest. H2O
ispiranja vodom dobija se kiseli odnosno anjonotropni Al2O3 pre izazivanja Izazivač
Izazivač: 1% K4[Fe(CN)6]
akva kompleksi Cu2+i Co2+
>Al–ONa+ + HNO3 → >Al–NO3− + NaOH hidrolizovani produkt Fe3+

Afinitet
Izmena anjona Fe3+> Cu2+ > Co2+
37 38

Razdvajanje I grupe anjona (Cl-, Br-, I- i S2-)

adsorpcionom hromatografijom na stubu kiselog Al2O3
Particiona (podeona) hromatografija
dest. H2O AgNO e!
3
anj
ziv
I za
I(žut) anjonotropni izmenjivač
Br(svetlo žut)
Cl(beo) Metoda: hrom. na koloni
S2-(crn) Rastvor za analizu:
Br-, I-, Cl-, S2-
Adsorbens: kiseli Al2O3
Eluent: dest. H2O
Izazivač: AgNO3
Afinitet
I- > Br- > Cl- > S2-

U analitičkoj praksi se uglavnom

primenjuje hromatografija eluiranjem 39 40

Jonoizmenjivačka hromatografija
Stacionarna faza je jonoizmenjivačka smola: sastoji se od
inertne matrice na kojoj su vezane funkcionalne grupe
sposobne da otpuste jedne i vežu druge jone
Funkcionalna grupa sadrži:
fiksirani jon koji je za matricu vezan kovalentnom
vezom i kontra jon koji je za fiksirani jon vezan
elektrostatičkom silom (jonskom vezom).
Kontra jon učestvuje u jonskoj izmeni.

katjonski izmenjivači sadrže kisele funkcionalne grupe, izmenjuju

Katjoniti sadrže kisele funkcionalne grupe vezane za
katjone aromatični prsten smole (-SO3H , -COOH) jonska izmena
jako kiseli (-SO3H sulfonska grupa potpuno disosovana)
anjonski izmenjivači sadrže bazne funkcionalne grupe i izmenjuju
anjone nRz-SO3H + Mn+ ⇔ (Rz-SO3)nM +nH+
2Rz-SO3H + Cu2+ ⇔ (Rz-SO3)2Cu + 2H+
amfoterni izmenjivači sadrže obe vrste funkcionalnih grupa i mogu da
izmenjuju i anjone i katjone istovremeno ili anjone u jednoj, a katjone slabo kiseli (-COOH delimično disosovana)
u drugom opsegu pH
nRz-COOH + Mn+ ⇔ (Rz-COO) nM + nH+
41 42

• Analiti se razdvajaju na osnovu različite retencije na

Anjoniti sadrže bazne funkcionalne grupe vezane za anjonskim ili katjonskim kolonama.
smolu (-N+R3OH-, -NH3+OH-) jonska izmena

jaka baza (kvaternena amonijumova baza -N+R3OH-)

-R obično –CH3 • Monovalentni joni ( ) eluiraju se
pre dvovalentnih ( ) ili
trovalentnih anjona ( )
nRz-N+R3OH- + An- ⇔ (Rz-NR3)nA +nOH-
• Za efikasno razdvajanje bitan je i
visok izmenjivački kapacitet, Q.
slabo bazni (amino grupa (-NH3+Cl-),
sekundarni amini (-NH2(CH3)+Cl-)

nRz-NH3+OH- + An- ⇔ (Rz-NH3)nA +nOH-

Ravnotež
Ravnotežna reakcija stehiometrijske izmene
43 jona fiksiranih za smolu jonima iz rastvora 44
 Raspodela jona izmeñu smole i rastvora
definisana je koeficijentom rapodele
Koncentrovanje
K (M + ) =
[RzM ]
[M ]
+ • joni prisutni u nekom realnom uzorku (voda) u
niskim koncentracijama vezuju se za smolu, a zatim
se eluiraju malom V eluenta

Razdvajanje smeše Na+ i K+-jona na jako kiselom Koncentrovanje uzorka morske vode u cilju
katjonitu odreñivanja tragova metala

Eluiranje rastvorom HCl

KK+> KNa+ joni K+ se jače vezuju na katjonit,

sporije putuju kroz kolonu

Eluiranje rastvorom HCl: prvi se eluira Na+ a zatim K+45 46

Razdvajanje Co2+ i Ni2+ na anjonskom izmenjivaču

Razdvajanje hloridnih kompleksa katjona, cHCl = 0-12 M

a.u.
Metoda: jako bazni anjonski izmenjivač u hloridnoj formi
Rastvor za analizu: Ni2+ i Co2+ u 9 M HCl
Eluent: 9 M i 3 M HCl

Razdvajanje hloridnih oblika

anjonski izmenjivač Rz-N+(CH3)3Cl-

U 9 M HCl gradi se Co2++ 4Cl- → CoCl42- koji se

vezuje eluira se Ni2+ (ili NiCl+)

U 3 M HCl disosuje CoCl42- → Co2+ + 4Cl- eluira se Co2+ tR

47 48
Uklanjanje gvožña iz konc. HCl Ion-Exchange Chromatography (IC)

FeCl4- + H2O → Fe3+ + 3Cl- + HCl + OH-

49
50

Jonska hromatografija - Ion chromatography (IC) je oblik tečne Primena IC

hromatografije kod koje se koriste jonoizmenjivačke smole za
razdvajanje jona na osnovu njihovih interakcija sa funkcionalnim
grupama jonoizmenjivačke smole.
Punjenje za IC kolonu sastoji se od jonoizmenjivačke smole vezane
za inertne polimerne čestice (d ~ 10 µm).
Imajući u vidu postojanje brojnih metoda atomske spektrometrije
za identifikaciju i određivanje metala, IC se prevashodno
primenjuje u analizi anjona, ali se može koristiti i za analizu katjona
i biohemijskih vrsta kao što su aminokiseline i proteini.
Izuzetno osetljiva metoda, mogu se detektovati analiti u ppm i ppb
nivoima.
- Primena u analizi i kontroli kvaliteta voda (za piće, termalnih,
otpadnih, industrijskih...)
-Razdvajanje i identifikacija različitih jonskih vrsta istog elementa
(Cr(III) i Cr(IV), Fe(II) i Fr(III)...)
-Analiza kompleksa metala, metalcijanidnih kompleksa, organskih
vrsta As...

51 52
Stehiometrijska reakcija se odigrava između stacionarne faze koja Sistemi za detekciju
ima odgovarajuće funkcionalne grupe (za anjone kvaternerna
amonijum jedinjenja) i jona iz rastvora. Joni iz rastvora se vezuju Elektrohemijske metode detekcije
za čvrstu fazu usled jakih elektrostatičkih sila.
Mobilna faza sadrži jon koji ima ulogu eluenta i istiskuje analit. •Konduktometrija (merenje provodljivosti)
U zavistnosti od afinititeta, joni iz rastvora će se zadržavati na •Voltametrija: amperometrija (Fe3+, Co2+, NO2-, NO3-, S2O32-…)
stacionarnoj fazi u različitom vremenskom periodu, što •Potenciometrija (jonselektivne elektrode)
omogućava njihovo razdvajanje.
Spektroskopske metode detekcije
•Fotometrija (UV-VIS detekcija) (direktna, indirektna, post-
kolonska derivatizacija,…)
•Fluorescencija
•Spregnuti sistemi - Induktivno spregnuta plazma sa masenom
spektrometrijom (ICP-MS)
•Refraktometrija (diferencijalna refraktometrija)

53 54

Faze u analizi uzoraka primenom jonske

• IC ima izuzetnu separacionu sposobnost zbog visoke efikasnosti
jonoizmenjivača. Problem je bio naći odgovarajući način za detekciju. hromatografije:
• Mnogi joni ne pokazuju zadovoljavajuću optičku apsorpciju. Za razliku • Injektiranje
od prelaznih metala, joni alkalnih metala i amonijum jon ne grade • Separacija
komplekse u vodenim rastvorima koji se mogu odrediti nekom
• Supresija
optičkom metodom.
• Zato je merenje provodljivosti (konduktometrija)
konduktometrija) bio univerzalno • Detekcija
primenjiv način za analizu i katjona i anjona. • Obrada podataka
• Najranije primene IC bile su bez supresije (smanjenja) provodljivosti
eluenta. Najčešće korišćen eluent bio je ftalat. Priprema uzoraka:
• Ipak, za bolju detekciju naelektrisanih vrsta, provodljivost eluenta -
pozadinska provodljivost,
provodljivost treba da se smanji na što je moguće niži nivo • Koncentrisanje ili razblaživanje
primenom hemijskog ili elektro-hemijskog supresornog sistema - • Filtriranje (membranski filtri)
supresora.
supresora • Podešavanje pH rastvora
• Nakon separatorske kolone, u sistem se uvodi supresorska kolona, koja
uklanja jone eluenta. U slučaju zasićenja, može se izvršiti regeneracija
• Čuvanje na 4 oC ili primena odgovarajućih konzervanasa
funkcionalnih grupa jonoizmenjivača. 55
(imati u vidu prilikom tumačenja dobijenih hromatograma)56
 Uloga hemijske supresije
HCl, HNO3 NaOH, Na2CO3, NaHCO3

Joni alkalnih i zemno- Neorganski anjoni,

Katjoni alkalnih metala, organske kiseline Anjoni
NH4+, amini

Katjonska Anjonska
izmenjivačka kolona izmenjivačka kolona
Sa hemijskom supresijom

anjonski izmenjivač katjonski izmenjivač

Detektor
Uklanjanje pozadinske provodljivosti
merenje provodljivosti 57 58

Analiza anjona:
anjona: eluent: NaOH
NaOH
NaOH Anjoni Analitič
Analitička kolona (razdvajanje anjona)

KNO
NO3 + CaSO
SO4 RzN+R3OH- + K+ + NO3- = RzN+R3NO3- + K+ + OH-
NaOH RzN+R3NO3- + Na+ + OH- = RzN+R3OH- + Na+ + NO3-
NaNO3
Na2SO4 Jakobazni
anjonski 2RzN+R3OH- + Ca2+ + SO42- = (RzN+R3)2SO42- + Ca2+ + 2OH-
izmenjivač
(RzN+R3)2SO42- + 2Na+ + 2OH- = 2RzN+R3OH- + 2Na+ + SO42-

Supresorska kolona
Na+ Supresor
SO42- katjonska
↓
H+ izmenjivačka RzSO3-H+ + Na+ + NO3- = RzSO3-Na+ + H+ + NO3-
NO3-
↓ membrana
2RzSO3-H+ + 2Na+ + SO42- = 2RzSO3-Na+ + 2H+ + SO42-
RzSO3-H+ + Na+ + OH- = RzSO3-Na+ + H2O
Detektor

merenje provodljivosti 59 60
 Analiza katjona:
katjona: eluent: HCl

Katjoni HCl Analitič

Analitička kolona (razdvajanje katjona)

RzSO3-H+ + K+ + NO3- = RzSO3-K+ + H+ + NO3-

KNO3 + CaSO
Ca 4
KCl RzSO3-K+ + H+ + Cl- = RzSO3-H+ + K+ + Cl-

2RzSO3-H+ + Ca2+ + SO42- = (RzSO3-)2Ca2+ + 2H+ + SO42-

Jakokiseli
katjonski (RzSO3-)2Ca2+ + 2H+ + 2Cl- = 2RzSO3-H+ + Ca2+ + 2Cl-
izmenjivač

Supresorska kolona
Supresor Cl- KOH
anjonska Ca2+
izmenjivačka OH-
↓ RzN+R3OH- + K+ + Cl- = RzN+R3Cl - + K+ +OH-
K+
membrana ↓ 2RzN+R3OH- + Ca2+ + 2Cl- = 2RzN+R3Cl- + Ca2+ + 2OH-
RzN+R3OH- + H+ + Cl- = RzN+R3Cl- + H2O
Detektor

merenje provodljivosti 61 62

Značaj pH rastvora za jonsku hromatografiju

Šema jonskog hromatografa
• U zavisnosti od prirode uzorka, rastvor koji se injektira u IC
može biti u rasponu pH od 3 do 11.
• Organske kiseline i amini imaju svoje konstante aciditeta
(pKa). Za takve analite pH rastvora i koncentracija uzorka
diktiraju ravnotežu (odnos) između disosovanog (jonskog) i
nedisosovanog oblika, što je veoma važno za primenu metode
jonske hromatografije kod koje se razdvajanje bazira na
izmeni jona, a identifikacija na merenju provodljivosti rastvora
jona.

Mogućnost pojave interferencija

• U slučaju prisustva drugih jona koji se eluiraju u istom tret (Vret)

• Identifikacija analita u tragovima u smeši sa drugim jonima koji su
prisutni u visokim koncentracijama
63 64
 Kvalitativna analiza
IC može da se primeni za utvrđivanje sastava analiziranog uzorka. Kvantitativna analiza
Prisutne komponente u uzorku se eluiraju sa kolone za karakteristično
retenciono vreme (tr), koje se prethodno odredi injiciranjem
•IC je i kvantitativna tehnika. Čistoća standarda utiče na tačnost metode.
pojedinačnih standardnih rastvora. Precizniji način je dodavanje
Uspostavlja se odnos između poznate koncentracije standarda i i dobijenog
uzorku male količine standarda i praćenje promene visine pika.
odgovora-signala (površina ili visina pika na hromatogramu).
Za sada, samo ilustrativni primeri ...

65 66

Primer: Analiza fluorida u vodi za piće

Identifikacija tragova nečistoća u vodi je od velikog značaja jer
u nekim slučajevima čak i tragovi jona mogu uzrokovati
Hromatogram stanarda
380
nestabilnost farmaceutskih preparata ili probleme korozije u
Za kalibrciju se koristi standard
360

Hloridi Nitrati Sulfati farmaceutskoj industriji. Prethodno se vrši prekoncentrisanje

340
Bromidi AccuStandard Inc,
Fluoridi veće zapremine uzorka.
mV

Multi-Component AnionMix
320

300

Fosfati
280

260
Membranski
0 2.00 4.00 6.00 8.00
M i nutes
10.00 12.00 14.00
Vreme, min
16.00 filtri za
pripremu
uzoraka vode

Retenciono vreme fluorida: 3,90 min,

pojedinačno trajanje analize 12-15 min

Jonski hromatograf
DIONEX DX-300 67 68
Razdvajanje anjona metodom jonske hromatografije Razdvajanje katjona metodom jonske hromatografije
(joni alkalnih i zemnoalkalnih metala, NH4+ i amini)

69 70