Комисија за очување националних споменика, на основу члана V став 4.

Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 36.

став (1) Пословника о раду Комисије за очување националних споменика
(”Службени гласник БиХ”, број 47/16), на сједници одржаној 21. марта 2017. године,
донијела је

ОДЛУКУ

Историјска грађевина - Црква Рођења Пресвете Богородице у

Маринима, општина Оштра Лука, проглашава се националним спомеником
Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: национални споменик).
Национални споменик налази се на простору који обухвата к.ч. 615 и 616,
к.о. Марини, општина Оштра Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина.
На национални споменик се примјењују мјере заштите утврђене Законом о
спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика установљене у
складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини
("Службени гласник Републике Српске", бр. 9/02, 70/06 и 64/08).

II

Влада Републике Српске дужна је обезбиједити правне, научне, техничке,

административне и финансијске мјере за заштиту, конзервацију и презентацију
националног споменика.
Комисија за очување националних споменика (у даљем тексту: Комисија)
утврдиће техничке услове за израду и постављање информативне табле са
основним подацима о споменику и одлуци о проглашењу добра националним
спомеником.

III

С циљем трајне заштите националног споменика, утврђују се сљедеће мјере

заштите, које се односе на простор дефинисан у тачки I став 2. ове одлуке:
- дозвољени су истраживачки радови, радови конзервације, конструктивне
санације и рестаурације националног споменика који су детаљно
дефинисани у Пројекту обнове цркве у Маринима, општина Оштра Лука, који
је урадио Републички завода за заштиту културно-историјског и природног
насљеђа Републике Српске под бројем 07/1.20/624-488/11, из јуна 2011.
године.
 IV

Стављају се ван снаге сви спроведбени и развојни просторно-плански акти у

дијелу у којем су супротни одредбама ове одлуке.

Свако, а посебно надлежни органи Републике Српске, градске и општинске

службе, суздржаће се од предузимања било каквих радњи које могу да оштете
национални споменик или доведу у питање његову заштиту.

VI

Ова одлука доставиће се Влади Републике Српске, министарству

надлежном за просторно уређење Републике Српске, надлежној служби заштите
насљеђа на нивоу Републике Српске и општинском органу управе надлежном за
послове урбанизма и катастра, ради спровођења мјера утврђених у тач. II–V ове
одлуке, те надлежном општинском суду ради уписа у земљишне књиге.

VII

Саставни дио ове одлуке је образложење са пратећом документацијом, које

је доступно на увид заинтересованим лицима у просторијама и на wеб-страници
Комисије (http://www.kons.gov.ba).

VIII

Према члану V став 4 Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни

и Херцеговини, одлуке Комисије су коначне.

IX

Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у

"Службеном гласнику БиХ".

Ову одлуку Комисија је донијела у сљедећем саставу: Горан Милојевић,

проф. др Амир Пашић и Радоје Видовић.

Предсједавајући Комисије

Горан Милојевић
Број: 06.1-2.3-89/17-1
21. марта 2017. године
Сарајево
 Образложење

I – УВОД

На основу члана 2. став 1. Закона о спровођењу одлука Комисије за

очување националних споменика, успостављене према Анексу 8. Општег оквирног
споразума за мир у Босни и Херцеговини ("Службени гласник Републике Српске",
бр. 9/02, 70/06 и 64/08) "национални споменик" је добро које је Комисија за
очување националних споменика прогласила националним спомеником у складу
са чл. V и VI Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини,
као и добра уписана на Привремену листу националних споменика Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 33/02), све док Комисија не донесе
коначну одлуку о њиховом статусу, а за што не постоји временско ограничење и
без обзира да ли је за наведено добро поднесен захтјев.
Комисија је, дана 9. децембра 2015. године, примила приједлог / петицију ЈУ
Завичајни музеј Градишка, за проглашење Цркве Рођења Пресвете Богородице у
Маринима, општина Оштра Лука, Република Српска, БиХ, националним
спомеником БиХ. У складу са одредбама Закона, а на основи члана V став 4.
Анекса 8. и члана 36. став (1) Пословника о раду Комисије за очување
националних споменика, Комисија је приступила провођењу поступка за доношење
коначне одлуке за проглашење добра националним спомеником.

Изјава о значају добра

Значајну групацију објеката градитељског насљеђа Босне и Херцеговине

представљају сакралне грађевине направљене од дрвета.
Црква у Маринима, представља јединствен и атипичан примјер сакралног
црквеног објекта чији је конструктивни скелетни систем изведен од дрвене
бондручне конструкције, а испуна зидова изведена од шепера. У том смислу се не
може придружити досада познатим типолошким класификацијама православних
цркава.
Употребљени композидни склоп зидова, свакако, представља необичност и
ријеткост код ове цркве, у односу на архитектонски вокабулар примјењен код
осталих православних цркава грађених од дрвета на просторима БиХ.

II – ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК

У току вођења поступка извршен је увид у:

 податке о садашњем стању и намјени добра, укључујући опис,

архитектонски снимак и фотографије;
 увид у садашње стање добра;
 копију катастарског плана;
 земљишнокњижни извод;
  историјску, архитектонску или другу документарну грађу о добру, која је дата
у попису коришћене документације у оквиру ове одлуке.

ЈУ Завичајни музеј Градишка је Комисији за очување националних

споменика 9. децембра 2015. године поднио приједлог / петицију за проглашење
Цркве Рођења Пресвете Богородице у Маринима, општина Оштра Лука,
Ребублика Српска, БиХ, националним спомеником БиХ.

Према одредби члана V став 2. Анекса 8. Општег оквирног споразума за

мир у Босни и Херцеговини и члана 37. Пословника о раду Комисије, прије
доношења коначне одлуке о проглашењу добра националним спомеником,
Комисија ће пружити могућност власнику предложеног националног споменика,
подносиоцу петиције, институцијама надлежним за очување насљеђа, стручним и
научним институцијама, стручњацима и научницима, као и другим
заинтересованим лицима да изнесу своје ставове. У складу са тим, Комисија је
дописом бр. 06.1-35.2-10/15-177, од 18.12.2015. године затражила достављање
документације и ставова у вези са проглашењем Цркве Рођења Пресвете
Богородице у Маринима, општина Оштра Лука, од: власника добра (Бихаћко-
петровачка епархија, Архијерејско намјесништво Санско-крупско, Оштра Лука);
Општине Оштра Лука (Начелника и Органа управе надлежан за послове
урбанизма и катастра), Министарства за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске и Републичког завода за заштиту културно-историјског
и природног насљеђа Републике Српске.

Комисији је достављена сљедећа документација:

Уз попратни допис бр. 02-624-1/15, од 21.01.2016. године (бр. протокола

Комисије: 06.1-35.8-15/16-10, од 28.01.2016. године), у којем Општина Оштра Лука
износи афирмативан став о проглашењу Цркве Рођења Пресвете Богородице у
Маринима националним спомеником Босне и Херцеговине, достављено је:
о Посједовни лист – препис број 182/0, за земљишне парцеле број 615,
616 и 696, к.о. Марини, катастарски срез Сански Мост, Општина
Оштра Лука, који је 30.12.2015. године, под бројем 21.71-952.1-1-
726/2015 издала Републичка управа за геодетске и имовинско-правне
послове Бања Лука, Подручна јединица Оштра Лука, Република
Српска, Босна и Херцеговина. Све наведене земљишне парцеле се
налазе у посједу Српске православне црквене опћине са сједиштем у
Маринима, општина Оштра Лука;
о Копија катастарског плана у размјери 1:2500, за катастарске парцеле
број 615 и 616, к.о. Марини, план бр. 5, који је издала 30.12.2015.
године Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове
Бања Лука, Подручна јединица Оштра Лука, Република Српска, Босна
и Херцеговина;
о Копија Пројекта обнове цркве у Маринима, Оштра Лука; пројекат је
израдио: Републички завод за заштиту културно-историјског и
природног насљеђа Републике Српске , под бројем 07/1.20/624-
 488/11, у јуну 2011. године (Инвеститор: Српска православна црква,
Епархија бихаћко-петровачка).
Радни тим Пројекта:
Архитектонска фаза: мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх., Сања Рунић,
дипл. инж. арх., Радана Турјачанин, дипл. инж. арх.
Предмјер и предрачун: мр Милијана Окиљ, дипл.инж.арх.
Конструктивна фаза: мр Радован Белеслин, дипл. инж. грађ.
Рад на терену: мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх., Јелена Савић,
дипл. инж. арх., Сања Рунић, дипл. инж. арх., Сњежана Глигорић,
дипл. етнолог антрополог, мр Радован Белеслин, дипл. инж. грађ.

Приликом вршења теренског увиђаја у стање споменутог добра, дана

03.11.2016.године, сарадницима секретаријата Комисије су представник локалне
заједнице Марин Никола и парох хадровачки протојереј-ставрофор Миладин
Тешановић изразили афирмативан став о иницијативи за проглашење Цркве
Рођења Пресвете Богородице у Маринима националним спомеником Босне и
Херцеговине.

У "Службеном гласнику БиХ", број 30/16 од 26.04.2016. године, објављено је

Обавјештење о покретању поступка проглашења Цркве Рођења Пресвете
Богородице у Маринима, општина Оштра Лука, националним спомеником, те позив
власницима и другим заинтересираним физичким и правним лицима, органима и
институцијама да у року од 30 дана доставе Комисији своја стајалишта у вези са
проглашењем добра националним спомеником.

На основу увида у прикупљену документацију и расположиву писану грађу

(наведену у попису литературе), те увида у стање предложеног добра, утврђено је
сљедеће:

1. Подаци о добру

Локација

Општина Оштра Лука се налази уз западну границу Републике Српске,

односно у западном дијелу Босне и Херцеговине. Село Марини налази се око 24
км југозападно од Приједора. Од локалног пута Приједор – Љубија – Стари Мајдан,
3 км јужно од индустријске зоне рудника Љубија, у западном правцу, одваја се лош
шумски пут, дужине око 12 км, према Овањској и Маринима.
Стара дрвена црква Рођења Пресвете Богородице у Маринима је изграђена
на Шарчевића Брду, на пропланку омеђеном шумом. Локални пут, који пролази
непосредно уз цркву, са њене сјевероисточне стране, дијели црквену парцелу на
двије честице: к.ч. 615 и к.ч. 616, к.о. Марини. Црква се налази југозападно од
локалног пута на простору који обухвата к.ч. 616, к.о. Марини, Општина Оштра
Лука.
Историјски подаци

Одлуком св. Синода из јула 1899. године, дотадашња Митрополија босанска

(са сједиштем у Сарајеву) се подијелила на Митрополију дабро-босанску (сједиште
остало у Сарајеву) и новоуспостављену Митрополију бањалучко-бихаћку са
сједиштем у Бањалуци.
Бихаћко-петровачка епархија је основана одлуком Светог архијерејског
сабора Српске православне цркве у мају 1990. године. У састав Епархије бихаћко-
петровачке ушли су дијелови епархија бањалучке и далматинске и она се
простире на 12 општина: Босански Петровац, Ливно, Гламоч, Босанско Грахово,
Дрвар, Бихаћ, Цазин, Велика Кладуша, Бужим, Босанска Крупа, Сански Мост и
Кључ.
Бихаћко-петровачка епархија је насљедница бихаћке епархије која је
основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу, у чијем саставу су били босанско-
петровачки, бихаћки, цазински, старомајдански, кључки, дрварски, граховски и
гламочки срез.

Стара дрвена црква Рођења Пресвете Богородице у Маринима, према

Шематизму1 Бихаћко-петровачке епархије из 2010., припада хадровачкој
парохији, која дјелује у Архијерејског намјесништва санско-крупског, унутар
Епархије бихаћко-петровачке. Према подацима из наведеног Шематизма, “У
селу Марини-у дијелу села Овањска (на локалитету Бираћевац)2 постоји и
стари храм, посвећен такође Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1888.
године. Дјеломично је девастиран током два свјетска рата, након чега је
обнављан. Почетком изградње новог храма 1989. овај стари храм је
напуштен и препуштен пропадању. 2009. године Његово преосвештенство
епископ Г. Хризостом више се заинтересирао за овај храм и активирао процес
његове заштите, односно реконструкције и санације. У Заводу за заштиту
споменика културе РС воде се активности за његову заштиту“.
У парохији Хадровци, према подацима из Шематизма за 2010.3, служили
су сљедећи пароси: јеромонах Генадије Грбић, Миладин Глушац, Мирослав
Глушац (до 1941.), Ђуро Шарац (1941–1954); Љубиша Динић (1954–1958); Вид
Марјановић (администрирао парохијом, 1958.), Момчило Рајчевић (1958–1964),
Јован Бјеловић (администрирао парохијом, 1964), Арсеније Перовић
(администрирао парохијом, 1964–1965), Томислав Ђурић (1970–1978), Тоде
Милојчић (администрирао парохијом, 1978–1979), Милош Ћућун (администрирао
парохијом, 1980), Радомир Шамара (1980–1985). Садашњи хадровачки парох је
Миладин Тешановић, протојереј-ставрофор.

1
Први шематизам 2010, Епархија бихаћко-петровачка, Босански Петровац, 2011. године, стр. 348.
2
Према изјави становника села Марини, Николе Марина (рођ. 1968. године), као и изјави Миладина
Тешановића, протојереја-ставрофора и пароха хадровачког, назив локалитета Бираћевац (према подацима из
наведеног Шематизма) на којем је изграђена стара црква у Маринима је погрешно наведен, а прави назив
локалитета је Шарчевића Брдо. Осим тога, село се увијек звало Марини и није било дијелом села Овањска,
како се често у писаним изворима замјењује, односно погрешно наводи. (Напомена – Емир Софтић: подаци
добијени 3. новембра 2016. године, приликом теренског увиђаја у стање објекта и локалитета).
3
Први шематизам 2010, Епархија бихаћко-петровачка, Босански Петровац, 2011. године, стр. 350.
 У Шематизму Митрополије дабро-босанске из 1882. године4, у саставу
Протопрезвитерата Сански Мост, помиње се хадровачка парохија, са
припадајућих 8 села: Хадровци, Слатина, Липик, Вакуф скуцани, Јаховица, Дуге
Њиве, Мркаљ и Козин. Парох је био Миладин Глушац, а село Марини се не
помиње.
У попису протопрезвитерских парохија (и припадајућих села) дабро-
босанске епархије из 1887. године, у саставу Протопрезвитерата Сански Мост, у
чијем саставу је и хадровачка парохија (са 280 кућа и 1902 парохијана који су
живјели у 9 села: Адровци, Слатина, Скуцани вакуф, Јаховица, Дуге њиве,
Мркаље, Челе, Будимлић Јапра и Рујинска мала), се не помиње село Марини,
нити црква у Маринима. У парохији су 1887. постојале двије цркве: храм св.
великомученика Георгија у Хадровцима и храм пророка Илије у Липику. Парох је
био Миладин Глушац.5
У Шематизму Митрополије бањалучко-бихаћке из 1901. године 6, у саставу
Протопрезвитерата старо-мајданског, помиње се хадровачка парохија, са
припадајућим селима: Дуге Њиве, Слатина, Мркаљи, Јоховица, Мала Рушика,
Алиловци, Јапра Будимљића, Ћеле и Овањска. Парох је био Миладин Глушац, а
сједиште пароха је било у Хадровцима. У парохији су биле само двије цркве:
парохијална црква св. великомученика Георгија у Хадровцима и филијална црква
Рождества пресв. Богородице у Овањској, подигнута 1888. године. Наведено
је и да се матице црквене воде од 1886. године, те да је парох Миладин Глушац,
презвитер, није био члан мировинскога фонда, те да је примао годишње од
парохије “у нарави и новцу“ 1600 круна, као и 60 круна субвенције од државне
благајне. У шематизму и 1901. године дати су комплементарни подаци о
хадровачкој парохији у којој је било 320 кућа, 2.924 становника (1.349 мушкараца и
1.145 жена), “брачних парова сложних 408, несложних 1, дивљих 12, рођених 97,
умрлих 34, вјенчаних 12“.
Имајући у виду већ поменуту замјену назива Марини-Овањска, као и сам
назив цркве (Рођења-Рождества), као и годину изградње цркве (1888),
недвосмислено је јасно да се ради о цркви у Маринима.
Додатни подаци о свештенику Миладину Глушцу, који је 40 година служио у
хадровачкој парохији, а самим тиме и у цркви у Маринима (с обзиром на то да
је била филијална), налазимо у “читуљи“ објављеној у Источнику дабро-босанској:
“Дана 19. маја 1903. г. послије дугог и тешког боловања преселио се у вјечност
јереј Миладин Глушац, свештеник Хадровачког, у котару Санскимост. Покојник
је рођен у истој парохији у селу Слатини године 1835; родитељи су му били
тежаци, прва наука његова била је буквар и часлословац, а послије доврши
основну школу у селу Јесеници код Крупе. Пошто је свршио основну школу оде у
Сарајево, те буде произведен за ђакона 13. јануара 1863. а за свештеника

4
Шематизам православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882., Сарајево, 1882., стр.
46, 47.
5
Пријеглед протопрезвитерата, парохија са бројем села, кућа и душа, српскоправославног свештенства и
описом цркви у Дабро-босанској дијацези у години 1887., Дабро-босански источник, лист за црквено-
просвјетне потребе српско-православног свештенства у Босни и Херцеговини, Сарајево, 1888., годиште II,
број 11–12.
6
Први шематизам православне српске митрополије Бањалучко-бихаћке за годину 1901., Бањалука, 1903., стр.
200–201.
сутрадан на св. Саву од Митрополита Игњатије, у старој сарајевској цркви, те
му одма би повјерена парохија хадровачка, на којој је вијерно служио свој народ
пуних 40 година. За вријеме устанка 1876. год. покојник је заузимао видно мјесто
међу усташима. Иза себе оставља доста велику породику, 4 сина и 3 кћери. Бог
да те прости и помилује добри очи Миладине!“
Према подацима из Источника за 1903. годину, о рукоположењима и
постављењима у Митрополији Бањалучо-бихаћкој, Митрополит бањалучко-
бихаћки високопреосвештени Евгеније Летица је у септембру 1903. године, у цркви
Ваведења пресвете Богородице у манастиру Гомионици рукоположио свршеног
богослова Ђуру Марјановића за ђакона, а двије седмице касније у цркви
Вазнесења Господњег у Лушци-Паланци за пресвитера и повјерио му
администрирање хадровачком парохијом у протопрезвитерату Стари Мајдан.7
У “Источнику“ за 1904. годину, у чланку Митрополита бањалучко-бихаћког
Евгенија Летице о парохијама старо-мајданског протопресвитерата, помиње се
парохија Хадровци са сједиштем пароха у Јапра Будимлићу и селима: Хадровци,
Слатина, Дуге њиве, Мала Руишка, Ћеле, Алиловци, Јоховица, Овањска, Јапра
Будимлић, Мариновци, Тисова и Мркаљи.8

Према исказу Миладина Тешановића, протојереја-ставрофора и пароха

хадровачког, љетопис цркве Рођења Пресвете Богородице у Маринима је био
изузет и уништен почетком II свјетског рата, а свештеник Мирослав Глушац
депортован у Србију. У цркви је недељна служба вршена и црква била у
функцији до 1988. године, а сабори и окупљања вјерника су били 21. септембра
за крсну славу цркве – Рођење Пресвете Богородице (Мала Госпојину), те 12. јула,
за празник Светог Апостола Петра и Павла (Петровдан), а сама црква у
Маринима је увијек имала филијални карактер.9
Усмена предаја о поријеклу становништва села Марини, коју, од својих
предака баштини становник села Марини, Никола Марин (рођ. 1968. године),
говори да је село Марини настало у 19. вијеку досељевањем становништва из
села Отиш (код Санског Моста). Првобитно село Марини је било ситуирано око
Шарчевића Брда, а након II свјетског рата дио становништва Марина из брдских
предјела се спушта у низински дио и насељава предио поред потока Овањска.

2. Опис добра

Како је истакнуто у Изјави о значају добра, црква у Маринима је атипичан

примјер црквеног објекта, који се не може да придружи познатим типолошким
класификацијама православних цркава. С друге стране, она диспозиционим
рјешењем унутрашњег простора и својим вањским изгледом највише конвергира

7
Рукоположења и постављења, Дабро-босански источник, лист за црквено-просвјетне потребе српско-
православног свештенства и народа у Босни и Херцеговини, Сарајево, 1903., годиште XVII, број 18.
8
Ново заокружење парохија у протопресвитерату “Стари Мајдан“, Дабро-босански источник, лист за
црквено-просвјетне потребе српско-православног свештенства и народа у Босни и Херцеговини, Сарајево,
1904., годиште XVIII, број 17.
9
Напомена – Емир Софтић: подаци добијени 3. новембра 2016. године, приликом теренског увиђаја у стање
објекта и локалитета.
црквама брвнарама, чије типолошке одреднице су биле предметом изучавања
Петра Момировића10, Драгице Арнаутовић-Аксић11, Бојане Михаљевић12 и других
аутора.

Црква, чији конструктивни скелетни систем је изведен од дрвене

бондручне конструкције, а испуна зидова од шепера 13, има правоугаону
тлоцртну основу, једнобродна је, има петострану апсидом на источној страни
цркве и дрвени звоник четвероугаоне основе на западној страни, а укупни
вањски габарити цркве заједно са апсидом износе око 5,80 x 11,22 метра.

У диспозиционом смислу, црква се састоји од припрате (димензија око

5,22 x 2,56 м), наоса (унутрашњих габарита око 5,63 x 5,22 м), хорске галерије
габарита око 2,10 x 2,10 м (позициониране у “нивоу 1“ основе звоника – на коти
+2,96) и петостране апсиде (радијус уписаног круга апсиде око 2,46 м; дужина14
сегмената зида апсиде: 168 цм – 173 цм – 180 цм – 175 цм – 166 цм). Подужна
осовина цркве је оријентиcана у правцу запад–исток.

Црква има два улаза: главни на западној страни (двокрилна дрвена улазна
врата су димензија 150 x 202 цм) и помоћни (једнокрилна врата су димензија 105
x 202 цм) на јужној страни цркве.
Наос је освијетљен преко четири једнокрилна дрвена прозора: два су
постављена у сјеверном, а два у јужном латералном зиду. Прозори су свијетлих /
столарских мјера око 54 x 90 цм, а постављени су на парапету од око 90 цм.
Иконостасна преграда (дрвена бондручна конструкција, обострано
малтерисана; висине око 2,85 м) дијели простор наоса од светишта које има
форму петоугаоне апсиде унутрашњих габарита око 4,90 м15 x 2,46 м16. Дужина
страница апсидалног периметралног зида износе око: 168 цм – 173 цм – 180 цм –
175 цм – 166 цм (мјерено у екстеријеру). Наос је са светиштем повезан преко два
бочна пролаза (ширине око 64–66 цм) и преко царских двери (ширине око 67 цм; са
двокрилним окретним крилима). Иконостасна преграда је без икона, а према
исказу пароха хадровачког Миладина Тешановића, на иконостасу се, у вријеме док
је црква била у функцији, нису налазиле вриједне иконе.
Простор светишта је освијетљен преко три једнокрилна дрвена прозора
постављеним у средишњим сегментима апсидалног зида. Прозори су свијетлих /
столарских мјера око 54 x 90 цм, а постављени су на парапету од око 90 цм.

10
Момировић, Петар, Дрвене цркве Западне Босне, Сарајево: Наше старине, број III, стр. 149–172, 1956.
11
Арнаутовић-Аксић, Драгица, Архитектура цркава брвнара Бањалучке епархије, Бањалука: Ингра
инжењеринг, 2009..
12
Михаљевић, Бојана, Типологија цркава брвана у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе
Београд, Саопштења бр. XL-2008, стр. 217–236.
13
Испуна од шепера – између дрвених елемената бондручне конструкције је урађен обострани преплет
плетером од савијених грана, на који је набачени земљани малтер у више слојева. Гране плетера
употребљене на цркви у Маринима имају попречни пресјек дијаметра око 2–4 цм. (оп. Е. Софтић).
13
Мјерених у нивоу стопа дрвених стубова звоника (оп. Е. Софтић).
14
Мјерено на вањској страни зида апсиде.
15
Мјерено уз источну страну олтарске преграде (по правцу сјевер–југ).
16
Свијетла мјера узета по осовини олтарског дијела (по правцу исток–запад).
 Темељне храстове греде (попречног пресјека око 16 x 20–24 цм), на којима
је ослоњена црква, леже на каменим блоковима-ослонцима, постављеним на
међуразмацима од 2 до 3 метра. У темељне греде су учепљени дрвени стубови
(попречног пресјека око 16 x 16 цм, висине око 2,50 м). Хоризонтална укрута
бондручне конструкције је изведена дрвеним косницима17 (попречног пресјека око
12 x 13–14 цм), а угаоне тесарске везе споја храстових темељних греда са
стубовима бондручне конструкције су изведене са ојачањем кламфама од кованог
гвожђа. Испуна бондручних конструкција зидова је изведена од дрвеног шепера
(плетера) са земљаним малтером, а завршна обрада композитних зидова
(бондрук+шепер+земљани малтер) је, изнутра и извана, изведена од кречног
малтера. Преко дрвених стубова постављена је хоризонтална дрвена греда
(попречног пресјека око 16 x 16 цм), изнад које је суперпонирана греда
хоризонтална греда вјенчаница (попречног пресјека око 14 x 14 цм) са висинским
међуразмаком од око 5–6 цм ради учепљавања хоризонталних греда укрута.
Латерални зидови цркве су у нивоу18 кровних вјенчаница повезани
хоризонталним гредама постављеним у попречном правцу, које су у функцији
“хоризонталних спрегова“, за прихват хоризонталних сила потиска кровне
конструкције.

Изнад припрате је саграђен дрвени звоник (вањских габарита19 око 2,80 x

2,84 метара). Основну конструкцију звоника чине 4 стуба (димензија попречног
пресјека, мјерено на ослонцу, тј. дну стуба износи око 24 x 24 цм), ослоњена, у
нивоу терена, на 4 камена блока. Два западна стуба звоника су уграђена у
западном зиду цркве (и повезана са дрвеном бондручном конструкцијом – у нивоу
удвојене кровне вјенчанице), док су два источна стуба постављена на рубу
припрате цркве.
Димензије основе звоника (тј. периметра)20, као и димензије самих носивих
стубова звоника се сужавају21 према врху звоника. Стубови су међусобно повезани
хоризонталним гредама и косницима и заједно творе просторни решеткасти
носач. Са вањских страна звоника је постављен дашчани поков од даске
цоларице, постављеном у вертикалном правцу. Звоник, у вертикалном смислу,
има три прстена, од којих је први (ниво 1 на коти +2,96), искориштена као
платформа на којој је формиран хор. Хорској галерији, са нивоа припрате, се
приступа дрвеним љествама. Платформа 2 звоника је изведена на коти +5,36, а
посљедња платформа на коти +8,21. Стубови звоника завршавају на коти + 9,33.
Крајеви стубова су повезани дрвеном периметралном вјенчаницом (попречног
пресјека око 10 x 12 цм), а коју је постављено просто 4-водно кровиште звоника,
које је покривено поцинчаним лимом. На врху крова звоника је постављен дрвени

17
Косници су у односу на темељне греде постављени и под углом од 45 степени и под углом од око 135
степени.
18
На коти од око +2,80 м, мјерено у односу на коту пода у наосу (оп. Е. Софтић).
19
Мјерених у нивоу ослонаца дрвених ступова звоника (оп. Е. Софтић).
20
Постепено сужавање основе звоника од дна према врху, постигнуто је на начин да су стубови постављени
са благим отклоном од вертикалне равни – угао између стубова и пода цркве износи око 87–88 степени (оп.
Е. Софтић).
21
На нивоу 1, попречни пресјек стубова торња износи око 20 x 20 цм.
крст (обложен лимом) висине око 105 цм, а укупна висина торња, мјерена од тла
до врха крста, износи око 11,70 метара. Изнад трећег нивоа торња, на коти око
+8,20, на свакој страни дрвеног плашта торња постављен је отвор (са дрвеним
гриљама) димензија око 50 x 100 цм.

Подови у припрати, наосу и светишту су урађени од кратких дрвених дасака

(дужине око 100 цм), постављених у подужном правцу (исток–запад) у међусобном
споју “на судар“. Даске су постављене на дрвене потпатоснице (димензија
попречног пресјека око 5 x 8 цм), постављених у попречном правцу. Под на хорској
галерији је изведен од даске цоларице поковане по хоризонталним гредама
прстена првог нивоа звоника (на коти +2,96).
Испред иконостаса, денивелирана за око +11 цм у односу на под наоса,
постављена је солеја ширине око 97 цм.

Таваница изнад наоса је рађена у комбинацији равне таванице (у дужини

хоризонталног истака из латералних зидова од око 100 цм) и полуобличастог
свода изнад централног брода (распон свода око 3,28 метара; стријела свода је
висине око 1,74 м), која завршава полукалотом изнад олтарске апсиде. Свод
почиње од коте +2,62 м, а највиша кота свода је на коти +4,47 м. Полуобличасти
свод је направљен од конструкције дрвених ремената на коју је по интрадосу
полуобличастог свода покована облога од даске "кратице", а на њу фиксирана
трстика (као носилац малтера) и нанесена завршна облога од кречног малтера.
Ременате полуобличастог свода су постављене у ритму кровних рогова, за које су
фиксиране летвама. Пете полуобличастог свода су својом цијелом дужином
ослоњене на "удвојене греде" постављене у подужном правцу (запад–исток)

Кров цркве је вишестрешан: изнад припрате и наоса је двоводни, изнад

апсиде петострешни, а изнад торња је четвероводни.
Кровна конструкција цркве је дрвена, а примјењен је систем тзв. "простог
кровишта са распињачом". Дрвени рогови (попречног пресјека око 14 x 12 цм),
постављени на међуразмаку од око 85–90 цм, ослоњени су на греду вјенчаницу
(попречног пресјека око 14 x 14 цм), а горњој трећини кровишта, на коти од око +
4,80 м су међусобно повезани дрвеним гредама распињачама постављеним у
ритму кровних рогова.

3. Досадашња законска заштита

Нема доступних података о томе да ли је објекат уживао режим претходне

заштите, односно да ли је био евидентиран и валоризиран.
ЈУ Завичајни музеј Градишка је Комисији за очување националних
споменика 9. децембра 2015. године поднио приједлог / петицију за проглашење
Цркве Рођења Пресвете Богородице у Маринима, општина Оштра Лука,
Ребублика Српска, БиХ, националним спомеником БиХ.
4. Истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови

Нема доступних података о томе да ли су на објекту вршени истраживачки

или конзерваторско-рестаураторски радови.
Из Шематизма за 2010. годину22 сазнајемо да је црква била дјеломично
девастирана током два свјетска рата, након чега је обнављана.
Податак који од својих предака баштини становник села Марини Никола
Марин (рођ. 1968. године), говори да је црква обнављана у периоду 1935–1940.
године, а том приликом је првобитни покривач од дрвене шиндре замијењен
покривачем од фалцованог цријепа.

5. Садашње стање

Дугогодишње неодржавање објекта, вијек трајања (замор) одређених

материјала, оштећења кровног покривача и фасада (плашта објекта), те разорно
дјеловање атмосферилија на ентеријер објекта (дрвене конструктивне елементе
бондручних зидова, елементе испуне бондручних зидова, малтериране површине,
подове и подне конструкције; дрвену носиву конструкцију звоника, дрвену
конструкцију галерије), као и њихова међусобна интеракција, се могу
окарактеризирати као главни разлози пропадања објекта, које за посљедицу имају
девастирање објекта цркве је у значајној мјери.
И поред побројаних негативних утицаја на објекат, бондручна дрвена
конструкција објекта се налази у релативно добром стању. Евидентирана су
оштећења дрвене конструкције у виду труљења дрвета и то на мјестима гдје је
дошло до оштећења кровног покривача и јаког утицаја атмосферилија на дрвене
конструкције.
Највећа оштећења се налазе:
 у зони продора звоника кроз раван крова изнад припрате и црквеног брода;
 на улазној – западној фасади (површинска – фасадна оштећења – отпала
сва завршна облога од кречног малтера); оштећења структуре зида
(оштећења плетера и земљаног малтера); отпало око 80% дрвене дашчане
облоге којом је била затворена зона забата изнад удвојене зине вјенчанице;
 у зони споја сјеверне фасаде са западном фасадом (површинска – фасадна
оштећења, као и оштећења структуре зида – недостаје око 1м2 испуне зида);
 на дрвеној облози – плашту звоника (отпале даске са источне и сјеверне
стране звоника);
 у зони споја сљемена крова изнад наоса са звоником (непостојање
сљемењака крова на дужини од око 2,50 метара);
 на јужној, источној и сјеверној фасади су примјетна отпадања већих
површина завршног кречног малтера;
 у доњим зонама зидова – труљења темељних дрвених греда, попуштање
дрвених угаоних спојева;
 на јужној страни – нарушена геометрија зида – ослоначка темељна греда
помјерена из ослонца према јужној страни за око 4–5 цм;

22
Први шематизам 2010, Епархија бихаћко-петровачка, Босански Петровац, 2011. године, стр. 348.
  оштећења подова припрате и наоса;
 хорска галерија: оштећења конструкције дрвене платформе звоника на
нивоу 1 (кота +2,96), оштећења пода, оштећења плафонске конструкције и
потконструкције (изнад припрате), оштећења дрвене ограде на хору;
 оштећења појединих рогова крова (у зони до торња);
 расцјепљивање косника звоника у зони споја са стубовима; труљење доњих
зона стубова звоника;
 у ентеријеру, у зони тјемена полуобличастог свода је отпао малтер и
оштећен носилац малтера (усљед прокишњавања крова);
 евидентирана оштећења прозора – непостојање крила прозора – отвори су
затворени дрвеним капцима.

6. Приједлог мјера и интервенција – из Пројекта обнове цркве

Републички завод за заштиту Културно-историјског и природног насљеђа

Републике Српске израдио је у јуну 2011. године Пројекат обнове цркве у
Маринима, општина Оштра Лука (број 07/1.20/624-488/11).
Након увида у стање објекта, истраживачких радова, као и вршења
детаљног техничког снимања постојећег стања објекта, урађен је пројекат
конструктивне санације и рестаурације објекта примјењујући аутентичне технике
градње, а пројектом је предвиђено и враћање аутентичног кровног покривача од
шиндре.
На основу урађеног детаљног техничког снимка објекта и утврђивања
димензија дрвених елемената конструције објекта, урађена статичка анализа
објекта са аспекта контроле постојећих димензија (пресјека) дрвених елемената на
статичка напрезања и утврђено је да сви елементи задовољавају задатке
потребне носивости сходно савременим прописима.
Сходно томе, одлучено је да се дјеломично оштећени дијелови дрвене
конструкције санирају парцијално, замјеном новим дрвеним дијеловима, док се
поједини елементи конструкције, као што су рогови крова, подне греде хорске
галерије на Нивоу 1, те поједине греде-дијагонале звоника морају замијенити у
потпуности. Приликом замјене дијелова дрвених греда, или потпуне замјене
цијелих елемената конструкције, потребно је примијенити истоврсне елементе,
идентичних димензија, геометријских облика и профилација, као и тесарских веза
идентичних постојећим.
У циљу заштите објекта од влаге, предвиђено је благо спуштање терена око
цркве, како би се спријечило влажење темељних греда.
Према рјешењу статичара-конструктера, прије радова конструктивне
санације потребно је: уклонити кровни покривач од цријепа, као и летве и даске
испод њега, уклонити дашчану облогу носиве конструкције звоника, уклонити све
нестабилне дијелове блатног малтера са зидова, уклонити сав малтер у
ентеријеру и екстеријеру објекта као и малтер са плафона. Након тога је потребно
извршити поновни детаљан преглед конструктивних елемената, како би се
дефинитивно утврдило на којим дијеловима конструкције је потребно вршити
интервенцију.
 Радови на конструктивној санацији, према Пројекту, подијељени су у
фазама:

Замјена конструктивних елемената

Елементе дрвене конструкције код којих је читав попречни пресјек
деградиран, потребно је измијенити у цјелости: ово се првенствено односи на
рогове крова, подне греде хора, дијагоналне штапове-греде звоника.
Елементе дрвене конструкције који се мијењају, потребно је пажљиво
демонтирати, ослободи везе и спојна средства којима су везани за остале
елементе, а по потреби демонтирати и здрави конструктивни елемент (уколико је
то потребно ради демонтаже деградираног елемента). Демонтирани елемент који
се замјењује, потребно је детаљно премјерити и направити исти замјенски од
истовјетног дрвета. На новом елементу треба направити све профилације, према
узору на постојећи елемент који се замјењује. Веза новог елемента са осталом
конструкцијом мора бити идентична оригиналној (осим ако конструктер-пројектант
није изричито захтијевао друго рјешење), а елемент треба да буде враћен у његов
изворни положај.

Интервенције на дрвеним стубовима звоника

Потребно је измијенити дијелове стубова у контактној зони са тлом – због
њихове трулости. Да би се то могло извести, Пројектом је предвиђена израда тзв.
"полуге" (специјалне дрвене конструкције, одигнуте око 2 метра од пода цркве, која
се завртњевима фиксира за постојеће носиве стубове звоника), којом ће се
стубови, прво привремено подићи за висину од око 2–3, након тога се врши
одсјецање трулог дијела стуба, затим кројење новог замјенског дијела базе стуба,
а након замјене оштећеног дијела стуба и његовог фиксирања за остатак стуба (уз
помоћ 3 завртња М12 постављена у два реда), врши се спуштање конструкције.
Исти поступак се понавља за сваки стуб. Спуштање конструкције је предвиђено уз
помоћ дрвених клинова од тврдог дрвета, а ако то не буде било могуће, уз помоћ
хидрауличне дизалице. У цртежима Пројекта су дати сви потребни технички
детаљи за извођење овог захвата.

Санација расцјепљених конструктивних елемената

У зони пукотине дрвеног елемента, управно на само пукотину, потребно је
избушити рупе на растојињима од око 20–30 цм, а посљедње рупе морају да буду
у здравом неиспуцалом дрвету. У избушене рупе се постављају и заврћу завртњи
М10, чиме се утезање испуцалих дијелова дрвеног конструктивног елемента.

Интервенције на стубовима и косницима бондручног система

Санирање стубова и косника звоника се врши на сличан начин као и стубова
звоника, уз разлику што се горња греда бондручне конструкције не издиже, него
само, по потреби, привремено подупире. Остали дио поступка је исти: врши
одсјецање трулог дијела дрвеног елемента, затим кројење новог замјенског
дијела, а након замјене оштећеног дијела врши се његово фиксирање за остатак
елемента бондручне конструкције уз помоћ 3 завртња М12 постављена у једном
реду.
 Интервенције на дрвеној темељној греди
Интервенције на дрвеној темељној греди врше се сходно степену њеног
оштећења. Пројектом је предвиђена замјена (исјецањем) оштећених дијелове
греде новим дијеловима и то у случају да су оштећења темељне греде
површинска, тј. да захватају највише 1/4 попречног пресјека греде. Прво се уклања
оштећени дио греде одсјецањем, затим од истоврсног дрвета се искраја дио којим
ће се запунити одстрањени дио. Веза старог и новог дијела се остварује љепилом
за дрво и завртњевима.
У случају убицирања оштећења већих размјера, пројектант конструктер ће
дефинирати нове увјете санације.

III – ЗАКЉУЧАК

На основу увида у прикупљену документацију и стање добра, примјењујући

Критеријуме за проглашење добара националним споменицима ("Службени
гласник БиХ", бр. 33/02 и 15/03), Комисија је донијела одлуку као у диспозитиву.
Одлука је заснована на сљедећим критеријумима:

А. Временско одређење
(добра настала од праисторије до 1960. године).

Ц. Умјетничка и естетска вриједност

iii. Пропорције,
iv. Композиција,
v. Вриједност детаља,
vi. Вриједност конструкције.

Д. Читљивост (документарна, научна, образовна вриједност)

iv. Свједочанство о одређеном типу, стилу или регионалном маниру.

Ф. Симболичка вриједност
i. Онтолошка вриједност,
ii. Сакрална вриједност,
iii. Традиционална вриједност,
iv. Везаност за ритуале или обреде,
v. Значај за идентитет групе људи.

Х. Изворност
i. Облик и дизајн,
ii. Материјал и садржај,
iii. Намјена и употреба,
iv. Традиција и технике,
v. Положај и смјештај у простору,
vi. Дух и осјећања,
vii. Други унутрашњи и вањски фактори.
И. Јединственост и репрезентативност
i. Јединствен или риједак примјерак одређеног типа или стила.

Саставни дио ове одлуке су:

• Имовинско-власничка документација:

о Посједовни лист – препис број 182/0, за земљишне парцеле број 615,

616 и 696, к.о. Марини, катастарски срез Сански Мост, Општина
Оштра Лука, који је 30.12.2015. године, под бројем 21.71-952.1-1-
726/2015 издала Републичка управа за геодетске и имовинско-правне
послове Бањалука, Подручна јединица Оштра Лука, Република
Српска, Босна и Херцеговина. Све наведене земљишне парцеле се
налазе у посједу Српске православне црквене опћине са сједиштем у
Маринима, општина Оштра Лука;
о Копија катастарског плана у размјери 1:2500, за катастарске парцеле
број 615 и 616, к.о. Марини, план бр. 5, који је издала 30.12.2015.
године Републичка управе за геодетске и имовинско-правне послове
Бањалука, Подручна јединица Оштра Лука, Република Српска, Босна
и Херцеговина.

• Фото документација:

• фотографије постојећег стања локалитета, од 3. новембра 2016.

године (фотографисао арх. Емир Софтић дигиталним фото апаратом
Цанон ПоwерСхот С5 ИС).

• Техничка документација:

• Копија Пројекта обнове цркве у Маринима, Оштра Лука. Пројекат је

израдио: Републички завод за заштиту Културно-историјског и
природног насљеђа Републике Српске , под бројем 07/1.20/624-488/11,
у јуну 2011. године (инвеститор: Српска православна црква, Епархија
бихаћко-петровачка).
Радни тим Пројекта:
Архитектонска фаза: мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх., Сања Рунић,
дипл. инж. арх., Радана Турјачанин, дипл. инж. арх.
Предмјер и предрачун: мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх.
Конструктивна фаза: мр Радован Белеслин, дипл. инж. грађ.
Рад на терену: мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх., Јелена Савић,
дипл. инж. арх., Сања Рунић, дипл. инж. арх., Сњежана Глигорић,
дипл. етнологиња антропологиња, мр Радован Белеслин, дипл. инж.
грађ.
У потпису Пројекта (за Директора): Горан Милојевић, дипл. инж. арх.
Садржај пројекта:
- Општа документација
 - Технички опис
- Предмјер и предрачун
- Технички снимак постојећег стања
- Тродимензиони приказ
- Новопројектовано стање
- Конструктивна фаза.

Коришћена литература

1882. Шематизам православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске

за годину 1882., Сарајево, 1882.
1888. Пријеглед протопрезвитерата, парохија са бројем села, кућа и
душа, српскоправославног свештенства и описом цркви у Дабро-
босанској дијацези у години 1887., Дабро-босански источник, лист за
црквено-просвјетне потребе српско-православног свештенства у
Босни и Херцеговини, Сарајево, 1888., годиште II, број 11–12.
1903. Рукоположења и постављења, Дабро-босански источник, лист за
црквено-просвјетне потребе српско-православног свештенства и
народа у Босни и Херцеговини, Сарајево, 1903., годиште XVII, број 18.
1903. Читула, Дабро-босански источник, лист за црквено-просвјетне
потребе српско-православног свештенства и народа у Босни и
Херцеговини, Сарајево, 1903., годиште XVII, број 13.
1903. Први шематизам православне српске митрополије Бањалучко-
Бихаћке за годину 1901., Бањалука, 1903.
1904. Ново заокружење парохија у протопресвитерату “Стари Мајдан“,
Дабро-босански источник, лист за црквено-просвјетне потребе српско-
православног свештенства и народа у Босни и Херцеговини, Сарајево,
1904., годиште XVIII, број 17.
1906. Епархија бањалучка и бихаћка. Премјештења. Источник, званични
орган великог црквеног суда за духовне потребе, Сарајево, 1906.,
годиште XX, број 20.
1956. Момировић, Петар, Дрвене цркве Западне Босне, Сарајево: Наше
старине, број III, стр. 149–172, 1956.
2008. Михаљевић, Бојана, Типологија цркава брвана у Србији, Републички
завод за заштиту споменика културе Београд, Саопштења бр. XL-
2008, стр. 217–236.
2009. Арнаутовић-Аксић, Драгица, Архитектура цркава брвнара Бањалучке
епархије, Бањалука: Ингра инжењеринг, 2009.
2011. Први шематизам 2010, Епархија бихаћко-петровачка, Босански
Петровац, 2011. године.
2011. Епархија бихаћко-петровачка, Први шематизам 2010, Бањлука, 2011.

Носилац истраживања и израде Приједлога одлуке:

Емир Софтић, дипломирани инжењер архитектуре,
стручни савјетник за градитељско насљеђе
у Комисији за очување националних споменика