Интерактивна настава

Интерактивна настава

1 Увод
Тежње савременог друштва су да се ученици оспособе за перманентно учење, а да
би се то успело неопходно је сваког појединца оспособити за самоучење, односно
активно учење. Научне информације се гомилају великом брзином на пољу свих наука
и њима ће моћи да овладају одређени појединци уколико се оспособе за лако, брзо,
ефикасно и трајно учење. Основно обележје интерактивне наставе је активност ученика
у свим фазама наставног рада. Интерактивна настава подразумева примену нових,
специфичних метода, које су другачије од оних које се углавном користе у
традиционалној настави.
Циљ интерактивне наставе јесте развој личности и индивидуалности сваког ученика,
а не само усвајање школског програма. Оцењује се задовољство ученика предузетим
активностима, напредак ученика у поређењу са почетним стањем знања, мотивисаност
и заинтересованост за рад и активности и развој личности. Потребе за увођење
интерактивне наставе у разредно-часовни систем произилазе из општих настојања да се
ученицима различитих психофизичких могућности обезбеде оптимални услови за
остваривање права у образовном сектору. Интерактивна настава има за циљ смањење
баријера у учењу и развоју ученика, а заснива се на принципу прилагођавања школе
ученику, а не ученика школи, јер интерактивна настава уважава индивидуалне разлике
међу ученицима и омогућава индивидуално учење.

2 Појам и карактеристике интерактивне наставе

Под појмом интерактивне наставе треба подразумевати дидактички модел у коме
доминира интеракција као доминантан однос између учесника васпитно-образовног
рада и процес интерактивног учења у усвајању садржаја који су предвиђени наставним
планом и програмом.
Интерактивна настава има за задатак да активност пренесе са наставника на
ученика, да помогне ученицима да заједно уче, решавају задатке и вреднују рад. У
интерактивној настави ученици васпитном активношћу истражују и уче. Активност је
подстакнута наставном техником, садржајем или упутствима наставника. У
интерактивној настави активности су подстакнуте и активношћу других чланова групе.
Карактеристике интерактивне наставе су:
 Ученик учи у току часа.
 Повољна емоционална клима у разреду и виши ниво мотивације.
 Развијање сарадње међу ученицима и преузимање одговорности од стране
ученика.
 Ученици се уче усаглашавању ставова, заједничком раду, модерној
комуникацији, како да сами користе медије и изворе знања.
 Интерактивна настава подразумева размену информација, комуникацију са
ученицима, члановима групе, члановима осталих група и наставником.
 У интерактивној настави наставник је иноватор и организатор. Његова
активност на часу огледа се у усмеравању ученика на сарадњу са другима, на
коришћење различитих извора информација.

1
 Интерактивна настава

3 Улога наставника у интерактивној настави

Интерактивна настава је нови приступ процесу учења. У овај процес улази се са
новим идејама, мишљењима, искуствима и са различитим стиловима учења. У процесу
интерактивне наставе врло је битно:
 Створити погодну емоционалну климу за учење.
 Изградити односе, омогућити комуникацију (размену информација).
 Створити учествовање - активност.
У процесу учења врло је важна улога наставника. Његова функција се мењала и
прилагођавала потребама савременог времена. Поред тога што је одгајатељ, он је
преносилац знања, сарадник и водитељ у наставном процесу, организатор и креатор
наставног процеса, планер и програмер когнитивних, афективних и психомоторних
активности ученика, истраживач и иноватор у проналажењу нових и ефикасних путева
стицања знања, вештина и навика и прогнозер у остваривању замишљених циљева. Из
искуства нам је познато да емоције снажно утичу на активност и понашање сваке
индивидуе, па и наставника. Стварање повољне емоционалне и социјалне климе за рад
у разреду веома је важно за резултат учења и напредовање ученика. Истраживања су
показала да су предуслови за повољну емоционалну климу мотивисаност за рад и начин
руковођења разредом. Врло је важно створити угодну атмосферу за рад и учење и
створити адекватну интеракцију наставника и ученика у току учења. Интеракција
наставника и ученика у току учења и наставе одражава се на брзину, трајање и квалитет
усвојеног знања.
Ако желимо да ученик нешто научи у процесу наставе, оно мора:
 Обратити пажњу на предмет учења.
 Бити активан (реаговати).
 Добити повратну информацију о исправности своје активности.
Сваки наставник, зависно од афинитета и методичко-дидактичке спремности,
примењује у свом раду технике које ће омогућити:
 Обраћање пажње (истицање новог, интересантног, необичног).
 Осигуравање рада свих појединаца.
 Упражњавање индиректног поучавања.
 Вођење рачуна да се осети индивидуална одговорност сваког ученика у
одељењу током рада.
 Комбиновање директног и индиректног поучавање.
Улоге наставника у интерактивној настави су:
 Примена нових метода активне наставе.
 Дијагностицирање.
 Грађење нових интерперсоналних односа.
 Грађење емоционалне климе у одељењу.
 Улога у циљно вођеном учењу.

2
 Интерактивна настава

4 Разлика између традиционалне и интерактивне наставе

Основно обележје интерактивне наставе је ученичка активност у свим етапама
наставе и учења.
Традиционалну наставу карактерише:
 Унапред дефинисан наставни план и програм.
 Циљ наставе је усвајање програма.
 Доминантни метод рада је предавање.
 Ученик слуша, покушава да разуме, памтити и репродукује.
 Оценом се мери усвојеност наставног плана и програма.
 Спољна мотивација за учење: оцене, похвале, награде и казне.
 Дете је у школи само ученик.
У интерактивној настави:
 Полази се од интересовања ученика.
 Циљ наставе је развој личности и индивидуалности ученика.
 Користе се активне методе учења. Ученик истражује, пита, учи учење.
 Оцењује се напредак, мотивисаност, развој личности, рад.
 Унутрашња лична мотивација ученика - активност је награда.
 Дете је личност са осећањима и својим циљевима, а не само ученик.
Разлика између учења у традиционалној и интерактивној настави:
Традиционална настава Интерактивна настава
Механичко (дословно) Смишљено
Вербално Мултимедијално, практично
Рецептивно (примање, усвајање) Активно, учење путем открића
Конвергентно (логичко, дедуктивно) Дивергентно (стваралачко, индуктивно)
Учење уз минимум помагала Самосталан рад ученика на изворима знања
Преовладава фронталан рад Рад у малим групама, тимска настава

4.1 Пример организације часа у интерактивној настави

Од социолошких облика рада највећу могућност сталне директне сарадње и
директног односа према наставним садржајима и изворима на којима уче, омогућава
групни облик рада.
Групни рад ученика изводи се тако да се унутар ученичког колектива повремено
формирају мање групе ученика које самостално раде на одређеним задацима и са
резултатима свога рада упознају наставника, односно цели колектив.

Групни облик рада има седеће предности:

 Носиоци главног дела рада у групном облику рада су ученици.

3
 Интерактивна настава

 Ученици су стављени у директан однос према наставном садржају и

изворима на којима уче, што условљава појачану активност ученика.
У групном облику рада постоји стална директна сарадња међу ученицима.
 Радећи непосредно ученици формирају своје радне способности са
посебним акцентом на колективни рад.
 Овај облик рада омогућује већу физичку покретљивост ученика и тиме
освежава.
 Групни облик рада одговара ученицима и психолошки. Они се у слободно
време, после школе групишу ради различитих заједничких активности
(игре, спорта итд.).
 Групни облик рада омогућује регулисање темпа рада код сваког ученика
(јачи је индивидуализован од фронталног облика рада).
 Кроз групни облик рада ученици се боље упознају.
Фазе часа у групном облику рада су: уводни део, главни део и завршни део. Уводни
део часа заједнички је за све ученике. У овом делу заступљена је психолошка припрема,
формирају се групе и деле се задаци. У главном делу часа ученици раде самостално.
Наставник им даје упутства и пружа стручну помоћ. Наставник делује на поделу рада у
групи, посматра договор о раду, подстиче ученике на прикупљање података, вођење
белешки, на дискусију и за припрему извештаја о раду. Завршни део укључује
интеграцију. Подноси се групни извештај, тумаче се одређени анализирани проблеми,
отклањају се празнине, уводе се допунски задаци и задаје се домаћи задтак. Улога
наставника је да управља процесом учења у групи и да ученицима олакшава процес
учења. Применом групног облика рада наставник је активан у припремној фази, а ученик
у фази учења, у главном делу часа.

4
 Интерактивна настава

Пример

Разред: Осми
Предмет: Физика
Наставна јединица: Омов закон за део струјног кола
Тип часа: Обрада новог градива
Наставне методе: Дијалошка, демонстрациона, лабораторијски рад
Облици рада: Фронтални, групни, индивидуални
Циљ часа: Да ученици науче Омов закон за део струјног кола, разумеју везу између
јачине струје, напона и електричне отпорности и да знају да примене Омов закон.

Уводни део часа (7 минута)

Наставник постављајући питања обнавља основне физичке величине које су

дефинисане у овој теми.
 Шта је јачина електричне струје?
 Шта је напон?
 Шта је електрична отпорност?

Главни део часа (35 минута)

 Наставник истиче да су до сада дефинисане све те величине, али нисмо их

повезивали. Само смо наслућивали да веза постоји.
 Данашњи задатак је да откријемо везу између те три величине. Како то да
урадимо?
На располагању су сви елементи (макета, батерије, амперметар, волтметар,
променљив отпорник, проводници), наставник их набраја и слуша предлоге ученика.
Ако ученици не дођу сами до предлога, треба их навести питањима шта је узрок а
шта последица протока струје, који параметри треба да се мењају и како можемо да их
мењамо, шта можемо да меримо...
Закључак:
 Тражити однос између јачине струје и напона који се мења, при истој електричној
отпорности;
 Тражити однос између јачине електричне струје и електричне отпорности која се
мења, при сталном напону.
 Формирају се две групе ученика и свака саставља апаратуру по једном или другом
закључку.
Остали прате, цртају шеме, записују закључке, постављају питања.

5
 Интерактивна настава

1. Веза јачине струје и напона у делу кола.

- Електрична шема се црта на табли.
- Остварује се струјно коло са неколико батерија које се поступно укључују у
коло.
- Прате се амперметар и волтметар и уочава веза.
Резултат: што је више батерија везано на ред у коло, напон на крајевима отпорника
је већи, јачина струје је већа.
Јачина електричне струје директно је сразмерна напону у делу струјног кола.
Математички запис: 𝐼 ~ 𝑈

2. Веза јачине струје и електричне отпорности дела кола.

- Електрична шема се црта на табли.
- Остварује се струјно коло са променљивим отпорником које се поступно
укључују у коло.
- Прате се амперметар и волтметар и уочава веза.
Резултат: што је већи део отпорника везан у коло, при сталном напону, јачина струје
је мања.
Јачина електричне струје је обрнуто сразмерна електричној отпорности дела кола.
Математички запис: 𝐼 ~ 1/ 𝑅

 Наставник наводи ученике да повежу ове две зависности јер имају већ искуства
са тим.

Омов закон за део струјног кола гласи: јачина електричне струје сразмерна је
напону, а обрнуто сразмерна електричној отпорности дела струјног кола.
𝑈
𝐼 =
𝑅
• Како, према Међународном систему јединица, можемо да изразимо изведену
јединицу за електричну отпорност? (Према Омовом закону).
Ученик на табли изводи јединицу ом.

Завршни дeо часа (3 минута)

Домаћи задатак: збирка, стр. 116, задаци 4.82, 4.83.

6
 Интерактивна настава

5 Закључак
На примеру припреме за час видимо да је ученик у центру активности. Ученик је
активан у свим деловима часа, а наставник има за задатак да га што више мотивише и
да му да вољу за рад. Видимо да су ученици подељени у групе и да су сви чланови групе
равноправни и да имају одређену одговорност за рад своје групе. Између чланова групе
постоје одређени односи, а такође постоје односи међу групама.
Закључујемо да је цело одељење у интерактивној настави укључено у раду, а
наставник има за задатак да управља, контролише, координира и мотивише рад међу
групама као и између чланова сваке групе.