BILTEN

PSSS NEGOTIN
3 1 . ju l , 2 0 1 9 .
BROJ 07/19, NEGOTIN

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Negotin je jedina organizacija u Okrugu Bor (opštine: Bor,
Negotin, Kladovo, Majdanpek) koja je okružnog karaktera i čije su delatnosti:
- praćenje odabranih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava
- edukativna aktivnost u vidu davanja preporuka i stručnih saveta
- uvođenje novog sortimenta i rasnog sastava izvođenjem demonstracionih ogleda u biljnoj i stočarskoj
proizvodnji
- organizovanje i održavanje predavanja, seminara, zimskih školi, radionica i kurseva
- izdavanje stručnih publikacija i svi drugi vidovi javnog informisanja
- sprovođenje mera agrarne politike
- praćenje i izveštavanje o sezonskim poljoprivrednim radovima
- izveštajno prognozna služba i registrovanje prometa pesticida

-Direktor: 019/545-953, komercijala: 019/543-377, Savetodavna i stručna služba: 019/542-741, ul. Bukovski put bb, 19300 Negotin
-е-mail: pssnegotin@mts.rs, -web: http://sites.google.com/site/psnegotin Tiraž 300 kom.
 Sadržaj:

 Gnomonia juglandis .................................................................................................................. 3

Bojana Filidžanović

 Njivska palamida ....................................................................................................................... 4

Nenad Ilić

 Kupusov moljac ......................................................................................................................... 5

Slavica Svetozarević

 Lan ............................................................................................................................................... 6
Vladica Gavrilović

 Upotreba uljanog lana ............................................................................................................... 7

Zorica Petkanić

 IPARD II .................................................................................................................................... 8
Vladica Stefanović

 Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdisntva za

nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne
proizvodnje ................................................................................................................................ 9
Vladimir Stanković

 Podsticaji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za opremu i

mehanizaciju u primarnoj biljnoj proizvodnji ..................................................................... 10
Vladica Stefanović

 Značaj leptirastih biljaka u ishrani stoke (leguminoza) ...................................................... 11

Dragan Radosavljević

 Način i dubina sadnje .............................................................................................................. 12

Teodor Prvulović

 Programi podrške za podizanje proizvodnih zasada ........................................................... 12

Teodor Prvulović

 Hormoni: uloga i značaj u procesima rastenja i razvića biljaka (deo II) .......................... 13
Dejan Stefanović

 AGROPONUDA ...................................................................................................................... 14

 STIPS ........................................................................................................................................ 15

Uređivački odbor: Savetodavna služba PSSS Negotin

__________________________________________________________________________________________________________________
Negotin, 2019.god.
2
Izrada i dizajn : Stefanović Dejan
 Gnomonia juglandis
Prouzrokovač lisne pegavosti oraha

Jedna od najštetnijih bolesti oraha je upravo ona, siva pegavost oraha. Vlažno proleće i leto
pogoduje razvoju ove bolesti.
Prvi simptomi bolesti javljaju se na lišću u toku proleća, u obliku pega. Pege su sivkaste dok
im je obod tamniji.Sa naličja lista na pegama se razvijaju gomilice pepeljaste boje.Usled učestalih
kiša broj pega se umnožava,te znatne površine liske bivaju sasušene. Dešava se da usled jakog
napad bolesti lišće počne opadati u toku leta,kod nekih osetljivih sort krošnje ostanu ogolele još u
avgustu mesecu.
Na mladim plodovima takođe nastaju pege u okviru kojih epikarp i mezokar pocrne i
izumiru,tako nastaju deformacije usled nejednakog porasta. On obično otpadnu. Plodovi koji su
dostigli normalnu veličinu mogu biti zaraženi,na njima se isto pojavljuju crne pege. Ove kasnije
zaraze su manje opasne ali ipak u određenom broju obolelih plodova jezgro pocni i sasuši se,tako
je neupotrebljiv.
Gljiva može da prouzrokuje slabiji rast sadnica u rasadnicima i njihovo
izmrzavanje tokom zime.
Mere borbe:
- Preventivne mere su najznačajnije a i lako izvodljive ,sastoje se u sakupljanju i spaljivanju
opalog lišća kao i njihovo zaoravanje. Međutim patogen se zadržava i na lastarima pa je potrebno
rezidbom odstraniti zaražene letoraste.
- Gajenje otpornih sorti
- Hemijsko suzbijanje je značajno, pa se koriste preparati na bazi bakra,mankozeba, kaptana i
slično. U kišnim godinama intezitet zaraze je jači, pa tretiranja treba izvoditi češće.

3
 Njivska palamida
(Cirsium arvense )

Jedna od najčešćih i najopasnijih korovskih biljaka u stnim žitima, okopavinama, voćnjacima i vinogradima
a često se sreće i na travnjacima,ruderalnom zemljištu,parlozima. Odgovaraju joj te teža, karbonantna
zemljišta,umereno topla i vlažna.
Ovo je višegodišnja korovska biljka koja se razmnožava semenom i vegetativnim putem.Stablo joj je
uspravno,uglasto,izduženo a u gornjem delu razgranato,visine 30 do 150 cm.Donji listovi su na kratkim drškama a
gornji sedeći,eliptični do lancetasti,lučno nazubljeni do perasto režnjeviti sa bodljastim trepljama i mekim do tvrdim
bodljama.Cvetovi su svetlo- ljubičaste do crveno-ljubičaste boje grupisane u glavičaste cvasti.Cveta u julu i avgustu,
plod je ahenija i jedna biljka može da ih proizvede od 4000-6000 a u nekim slučajevima i preko 40000 i raznose se
vetrom na velike udaljenosti.Koren prodire u zemlju 30-200cm duboko a jedan deo se prostire horizontalno i iz
njega se razvija veći broj biljaka tako da se na njivama biljke često sreću u grupama i u vidu žbunova.
Suzbijanje ovog korova mehaničkim putem je praktično nemoguće jer je plevljenjem nemoguće izvući biljku
sa celokupnim korenom a košenje ne daje rezultate zbog velike količine rezervnih materija u korenu i brze
regeneracije.Jedino rešenje je primena herbicida koji su se pokazali veoma efikasnim u borbi protiv ovog korova.

Za suzbijanje ovog korova u strnim žitima mogu se koristiti preparati:Maton,Monosan

herbi,Esteron,Lontrel,Sekator,Arrat isl.U kukuruzu se mogu koristiti takođe preparati na bazi 2,4-
D,Avalon,Plamen,Arrat,Tangenta,Callisto,Laudis isl.Na strništima se mogu koristiti preparati na bazi glifosata.

4
 Kupusov moljac Plutella maculipennis L.
Kupusov moljac je jedna od najčešće prisutnih štetočina u zasadima kupusa tokom celog vegetacionog
perioda. Pored kupusa napada i druge biljke iz familije Brassicaceae (karfilo,kelj). Razvoju ove štetočine pogoduje
toplo i suvo vreme što dovodi do njihove masovne pojave. Štete pričinjavaju larve hraneći se lisnim tkivom između
dva epidermisa pri čemu nastala oštećenja na listu dobijaju izgled čipke. Larve ubušujući se u glavice kupusa i
prljajući ih svojim izmetom smanjuju tržišnu vrednost kupusa. Od ove štetočine najviše su ugrožene srednje i kasne
sorte.
Plutella maculipennis je mali leptir, dužine 8 mm, sa rasponom krila oko 16 mm. Prednja krila su
sivosmeđa, sa beličastožutom talasastom prugom na zadnjoj ivici. Zadnja krila su pepeljasto siva.
Prezimljava u stadijumu lutke u vretenastom, mrežastom kokonu na lišću, drveću, šiblju i sl. Imaga se
pojavljuju krajem aprila hrane se i pare. Ženke polažu jaja u grupicama od po 2-4 komada na naličju lista korovskih
ili gajenih krstašica. Tokom života ženka položi do 200 jaja. Iz jaja se pile larve žućkastomrke boje, a kasnije zelene
do tamnozelene, sa crnim mrljama i smeđom glavom. Larve su duge do 12 mm. Nakon završenog razvoja larve
prelaze u stadijum lutke. Tokom godine mogu razviti od 2-3 generacija, a u zavisnosti od vremenskih uslova čak i 8
generacija.
Za uspešno suzbijanje ove štetočine potrebno je primeniti preventivne i hemijske mere zaštite. Od
preventivnih mera koristiti plodored i duboko zaoravanje i uništavanje ostataka kupusnjača. Hemijske mere se
primenjuju kada se na svakoj biljci nađe po jedna gusenica pomenute štetočine. Od insekticida koriste se preparati
na bazi cipermetrina, lambda-cihalotrina, esfenvalerata i tau-flavulinata Takođe kupusov moljac ima i brojne
prirodne neprijatelje (zlatooka, grabljive stenice, muve) koji utiču na smanjenje brojnosti njegove populacije.

Larva i imago Plutella maculipennis L.

5
 LAN
Agrotehnika
Lan je pogodan za setvu i u brdskim i ravničarskim terenima, na zemljištima koja ne moraju biti veoma plodna,
dobro podnosi lakša zemljišta i zemljišta nešto slabijeg boniteta, za razliku od drugih kultura.
Plodored
Gaji se u plodoredu i vraća na istu površinu nakon više godina jer oboleva od različitih bolesti, napadaju ga insekti,
a stabljika je relativno niska, pa u slučaju slabijeg sklopa korovi se mogu jače razviti. Najbolje pretkulture su mu
zrnene mahunarke i strne žitarice.
Obrada zemljišta
Iza ranijih pretkultura, koje bi trebale prethoditi ozimom lanu, obavlja se oranje strništa na oko 10-ak cm dubine,
letnje oranje na oko 20 cm dubine, u prvoj polovini avgusta i glavno predsetveno oranje u početku septembra, da se
do setve zemljište dobro slegne. Dubina ovog oranja iznosi 20 – 25 cm. Ako se oranje ranije izvede, zemljište je
potrebno iztanjirati da se do setve ne osuši. Iza kasnijih pretkultura obavlja se pliće oranje s jednim prohodom
tanjirače i oko dva nedelje pred setvu predsetveno oranje, a iza kasnih pretkultura predsetveno oranje ili za rani lan
duboko jesenje oranje.
Đubrenje
Za lan zemljište ne treba direktno đubriti stajskim đubrivom jer može prouzrokovati poleganje, produženje
vegetacije i slabiji kvalitet vlakna, zato je bolje stajsko đubrivo dati pod pretkulturu. Količina hraniva će
prvenstveno zavisiti od plodnosti zemljišta i planiranog prinosa, odnosno namene proizvodnje za vlakno ili za ulje.
Za postizanje dobrih prinosa suve stabljike od oko 6 t/ha za osrednje plodna zemljišta treba osigurati oko 80 – 100
kg/ha azota, oko 120 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma. Jari lan ima kratku vegetaciju, pa se sva hraniva mogu
dati u osnovnoj obradi i pripremi zemljišta za setvu. Dobro je koristiti azotna đubriva u kojima se azot nalazi u
amonijačnom obliku ili urea jer se takva đubriva bolje vežu na zemljište i duže deluju. Valjanje treba praktikovati
ako se lan seje na lakšim i nagnutim zemljištima, pa postoji opasnost od ispiranja ili odnošenja hraniva. Uljani lan
ima dužu vegetaciju, pa mu se mora osigurati više hraniva, posebno fosfora i kalijuma.
Setva
Za setvu lana preporučuje se starije seme od dve godine i više jer takvo seme ne gubi klijavost, a daje vlakno boljeg
kvaliteta. Ozimi lan seje se u drugoj polovini septembra, a jari u martu, čim se zemljište dovoljno prosuši. Razmak
između redova treba biti što uži jer lan za vlakno ima gustoću sklopa oko 2 000, a za ulje 800 – 1 000 biljaka/m2.
Uljani lan treba sejati na međuredni razmak od 25 cm. Za lan za vlakno treba oko 150 kg/ha semena, a za lan za ulje
upola manje. Seme lana sitnije je i ne sme se duboko sejati. Dubina setve kreće se od 1,5 – 2 cm.
Nega useva
Ako je zemljište u vreme setve suvo, treba obaviti valjanje zemljišta. Pokorica se razbija lakim ili rotacionim
drljačama.
Žetva
Žetva se obavlja žitnim kombajnima, uz dodatna prilagođavanja i podešavanja kombajna(brzine, vetrova,
rastura).Ozimi lan se žanje u junu, a jari u julu ili početkom avgusta. Ako se čupa ručno, onda biljke moraju ostati
polegnute jedan dan da se ukrute i zatim se ostavljaju na suncu i vazduhu da se osuše. Kada je sušenje dovršeno,
stabljika se odvozi u fabriku na preradu. Lan se može čupati i posebnim mašinama koji ga i baliraju kao i se tako u
rolbalama odvozi u fabriku na preradu. Seme se mora sušiti na ispod 10 % vlage. U savremenoj preradi vlakna se
odvajaju mehanizovano nakon natapanja stabljika u zagrejanoj vodi tokom 5 dana.
Razlikuju se četiri stepena zrenja:
1. Zelena – svi nadzemni delovi biljke su zeleni. Seme ima puno vode, meko je i pritiskom se istiskuje mlečna
tečnost. Prinos vlakana je manji, ali ona su vrlo fina i dovoljno čvrsta, pa se koriste za izradu najfinijih
proizvoda, npr. čipke.
2. Ranožuta – nadzemni organi menjaju boju od zelene u svetlo žutu. Semenke u tobolcima su formirane,
sadrže manje vode a na pritisak noktom mogu se rezati. Vlakno je potpuno dozrelo, čvrsto i svilasto i
najboljeg je kvaliteta. U ovoj zrelosti obavlja se čupanje lana za vlakno.
3. Žuta – biljke poprimaju žutu boju, a listovi u gornjem delu stabljike se suše. Tobolci poprimaju tamniju
boju, a seme je potpuno formirano, karakteristične boje. Vlakno je u donjoj trećini stabljike grublje.
4. Puna zrenje – stabljika i tobolci su smeđe boje, a listovi otpadaju. Seme je potpuno zrelo i tvrdo i odvaja se
od pregrada unutar tobolca. Vlakno je grubo, loše kvaliteta. Lan za ulje čupa se na prelazu žute u puno zrenje
ako tobolci pucaju. 6
 Upotreba uljanog lana
Lan je vrsta uljanih kultura sa vrlo visokim kvalitetom i upotrebnom vrednošću zrna. Zrno lana ima visok
sadržaj ulja, proteina i omega tri, šest i devet jedinjenja, vitamine: B1, B2, B6, E, i jedinjenja lignana ( koja su vrlo
značajna za kancerogena oboljenja), što ga svrstava u red vrlo značajnih komponenti u ljudskoj ishrani. Ulje koje se
dobija hladnim ceđenjem ima višestruku namenu. Ulje lana, može se koristiti u industriji boja i lakova, u
farmaceutskoj industriji, u industriji mašinskih ulja a takođe i kao pogonsko gorivo. Pri dobijanju ovog ulja kao nus
proizvod se dobija sačma koja zahvaljujući visokom procentu ulja i proteina važi za vrlo upotrebljivu komponentu u
industriji stočne hrane. Laneno zrno može imati veoma veliki značaj u lečenju kancera, poboljšanja rada organa za
varenje, za lečenje želudačnih tegoba i gastritisa.

Laneno seme sadrži tri najvažnije komponente koje blagotvorno deluju na ljudsko zdravlje.
1) Veoma visok sadržaj alfa-linolenske kiseline (omega-3).
2) Visok sadržaj rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana
3) Najvisi sadržaj fitoestrogena lignana od svih biljnih proizvoda koji se koriste za ljudsku ishranu.

Smatra se da rastvorljiva vlakna snižavaju sadržaj holesterola u krvi i regulišu nivo šećera dok nerastvorljiva
vlakna poboljšavaju laksaciju. Lignani su se pokazali i kao antikancerogena jedinjenja. Istraživanja su pokazala da
je sadržaj lignana u mlevenom semenu lana do 800 puta veći nego u 66 drugih vrsta namirnica. Masovna
proizvodnja i konzumacija rafinisanih ulja u ishrani zamenjuje esencijalne masne kiseline u savremenim dijetama.
Omega-3 masne kiseline podstiču pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, smanjuju rizik od srčanih
bolesti, snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi. Takođe su važne za pravilan rad sistema za varenje. Za
ljudsku ishranu mogu se koristiti cele semenke lana koje se stavljaju u mešavine za pekarske proizvode.

Hladno ceđeno ulje lana sadrži visok sadržaj gama-linoleične kiseline i oksične kiseline ( omega-3 i omega-9 ),
vitamina (narocito vitamin E), kao i minerala. Rafinisano hladno ceđeno ulje je jestivo. Ovo ulje se upotrebljava za
lečenje opekotina, masne kože i akni, psorijaze i ekscema, ublažavanje ožiljaka i strija, koristi se kao 5-10% aditiv.

Lanena sačma je vema kvalitetna hranljiva komponenta u stočnoj ishrani koja sadrzi 30% belančevina, 32%
ugljenih hidrata, 10% celuloze, 7% mineralnih materija. Laneno ulje koje nije za ishranu ljudi i životinja nalazi
primenu u inustriji firnajza, boja i lakova.

Preporučuje se da se laneno seme koristi 2 puta nedeljno, po kafenu kašičicu, najbolje samleveno ( u mlinu za
kafu ) neposredno pre upotrebe, a može i da se prepeče i pospe preko salata od svežeg povrća, jogurta ili peciva.
Čisti krvne sudove od masnih naslaga i reguliše nivo šećera u krvi. Proteini iz semena lana lako se vare i sadrže sve
aminokiseline neophodne za ishranu humanih ćelija, imaju sličan aminokiselinski sastav kao i proteini soje. Laneno
seme ne sadrži gluten tako da ga osobe koje su osetljive na gluten mogu uvrstiti u dijetu.

Lanena sluz se koristi protiv upale sluzokože usta, želudca i creva, protiv zatvora, poboljšava crevnu peristatiku,
a sme se davati i trudnicama. Mehanički aktivira pokrete lenjih creva, ima laksativno dejstvo, jer unutrašnja
površina creva postaje sluzavija, sliska.

7
 IPARD II
IPARD podrška je prva pomoć ove vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim
proizvođačima – pravnim i fizičkim licima, a obuhvaćeni su sledeći regioni: Beogradski region, Vojvođanski region,
region Šumadija i Zapadna Srbija i region Južne i Istočne Srbije.

Trenutno se IPARD II program sprovodi kroz dve mere:

Mera 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – značajnom podrškom investicijama u

materijalna sredstva i tehnička poboljšanja (izgradnja objekata i nabavka poljoprivredne mehanizacije) povećava se
produktivnost i konkurentnost poljoprivredne proizvodnje.

Mera 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda
ribarstva: kroz podršku investicijama u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta, povećava ukupne performanse
sektora i doprinosi dostizanju potrebnih EU standarda.

U toku je priprema proceduralnog okvira za akreditacije sledećih mera:

Mera 7 – Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja: ima za cilj povećanje stepena razvoja
ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, uz mogućnost stvaranja novih radnih mesta, što će direktno uvećati
prihod gazdinstava.

Mera 9 – Tehnička pomoć: mera podržava tehničku pomoć i troškove u vezi sa sprovođenjem IPARD programa.
Cilj ove mere jeste da pomogne u sprovođenju i nadzoru programa, kao i u njegovoj eventualnoj izmeni.

Mera 4 – Mere u oblasti poljoprivrede, zaštite životne sredine, klime i organske proizvodnje: osnovni cilj mere je
sticanje iskustva u sprovođenju i uvođenje metodologija i praksi EU u ovaj sektor.

Mera 5 – Priprema i implementacija Lokalnih razvojnih strategija (LEADER pristup): treba da doprinese razvoju
civilnog društva i jačanju socijalnog dijaloga unutar ruralnih sredina. Podrška dobrom upravljanju, podsticanje
zapošljavanja i razvoj ljudskog kapitala, uz sprovođenje mere kroz lokalna partnerstva, doprinosi održivom razvoju
ruralnih područja.

Postupak za ostvarivanje prava na IPARD podršku koji se vodi pred Upravom za agrarna plaćanja umnogome je
različit od postupka povodom zahteva za subvencijama iz nacionalnog budžeta, prevashodno zbog broja terenskih
kontrola koje se obavezno sprovode. Postupak se sastoji od dve faze – faze odobravanja projekta i faze odobravanja
zahteva za isplatu.

U prvoj fazi podnosilac zahteva je dužan da uz Zahtev za odobrenje projekta dostavi svu potrebnu dokumentaciju
koja se od njega traži kako bi uopšte ušao u proces odobravanja projekta. Pošto se projekat odobri, korisnik može
započeti investiciju i završti je u roku koji mu je rešenjem o odobravanju projekata naložen.

Kada završi investiciju u predviđenom roku, korisnik podnosi zahtev za odobravanje plaćanja. U Rešenju o isplati
IPARD podsticaja su navedena sva prava i obaveze koje korisnik mora da ispoštuje u narednih pet godina od
momenta isplate
Informacija preuzeta sa sajta http://uap.gov.rs/ipard-ii-u-srbiji/

8
 Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu
poljoprivrednog gazdisntva za nabavku novih mašina i opreme za
unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje

Obaveštavamo sve poljoprivredne proizvođače da je izašao novi pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku
imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske
proizvodnje.
Ovim pravilnikom blize se propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za
nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje, uslovi i način
ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje i maksimalni iznos podsticaja
po korisniku.
Podsticaji obuhvataju investicije za nabavku novih mašina i opreme: mlekomat i robot za mužu koji se prvi put
stavljaju u upotrebu i čiji su svi sastavni delovi novi.
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstva i nalaze se u aktivnom
statusu, pri čemu na gazdinstvu imaju 20 do 200 mlečnih krava i to: fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog
poljoprivrednog gazdisntva, preduzetnik i privredno društvo.
Pravo na podsticaj se ostvaruje ukoliko je podnosilac zahteva u potpunosti realizovao investiciju za koju se podnosi
zahtev u periodu od 15 oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za
ostvarivanje prava na podsticaje.
Podnosilac podnosi samo jedan zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u kalendarskoj godini, za jednu ili više
investicija. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 15.000.000
dinara.
Sve bliže informacije poljoprivredni proizvođači mogu dobiti u PSSS Negotin, ili na broj telefona 019/543-377 i
019/542-741

9
 Podsticaji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za
opremu i mehanizaciju u primarnoj biljnoj proizvodnji
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za
podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstava
za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. godini.

Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme za primarnu proizvodnju biljnih kultura u
zaštićenom prostoru, primarnu proizvodnju voća i grožđa, proizvodnju povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja,
ubiranje voća, grožđa, povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja, primarnu proizvodnju žitarica, industrijskog i
krmnog bilja, obradu zemljišta, zaštitu biljaka od bolesti, korova i štetočina, prihranjivanje/đubrenje, berbu i
transport primarnih poljoprivrednih proizvoda i navodnjavanje biljnih kultura.

Pravo na podsticaj ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi
zahtev u periodu od 1. januara tekuće godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na
podsticaje.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem Zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje
za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje
primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. godini u periodu od 27. maja do 30. avgusta 2019. godine preko
Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br.
84, 11050 Beograd.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime
poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u
poljoprivredi,

Za ostvarivanje prava na podsticaje i za isplatu podsticaja za realizovane investicije u skladu sa ovim Javnim
pozivom opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 1.300.000.000 dinara.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa
Pravilnikom je 1.500.000 dinara.

Informacija preuzeta sa sajta http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/objavljen-javni-poziva-za-ostvarivanje-prava-na-podsticaje-za-nabavku-novih-masina-i-

opreme-u-biljnoj-proizvodnji/

10
 Značaj leptirastih biljaka u ishrani stoke (leguminoza)
Leguminoze predstavljaju glavne kulture za neposrednu ishranu stoke i pripremu stočne hrane gotovo u svim
zemljama sveta.

Značaj leptirastih biljaka, odnosno leguminoza sastoji se pre svega u visokim prinosima.
Visoki prinosi leguminoza ostvaruju se uglavnom nezavisno od sadržaja azota u zemljištu ili azota koji bi se uneo
đubrivom. Već u najranijem stadijumu, nekoliko nedelja posle nicanja, koren leguminoza se inficira bakterijama iz
roda Rhizobium preko korenovih dlačica. Na mestu inficiranom bakterijama dolazi do pojačanog porasta okolnog
tkiva korena, što ima za posledicu obrazovanje kvržica. Ove bakterije su sposobne da koriste azot iz vazduha, a
predaju ga biljkama leguminoza, sa kojima žive u simbiozi. Pretpostavlja se da je više od polovine azota u biljkama
fiksirano iz vazduha, a ostala polovina potiče iz pristupačnih azotnih jedinjenja zemljišta ili đubriva.
Po pravilu, polovina do dve trećine azota kojeg su fiksirale leguminoze ostaje u zemljištu, što ima veliki značaj za
podizanje plodnosti zemljišta za naredne kulture, zbog čega se leguminoze nazivaju fabrikom azotnih đubriva.
Najvažnija osobina biljaka iz grupe leguminoza je njihova visoka hranljiva vrednost, a naročito bogatstvo u
proteinima.

Zbog nužnosti da se koncentrovana proteinska hraniva koriste za ishranu nepreživara-svinja i živine, poželjno je da
se potrebe preživara zadovoljavaju što više korišćenjem hrane proizvedene gajenjem leguminoza.
Leguminoze su bogate proteinima i mogu se smatrati kao veoma značajan izvor ovih hranljivih materija u ishrani
stoke. Sadržaj azota u biljkama kreće se od 2,1-2,8%, odnosno prosečno 2,5% u nadzemnom delu biljaka. Za razliku
od drugih biljnih vrsta, sadržaj proteina u leguminozama je dosta konstantan, jer jedna od glavnih karakteristika ove
grupe biljaka je da one nastoje da održe svoj hemijski sastav i u lošim uslovima gajenja, koji znatno snižavaju
prinos, dok kod grupe graminea (žita i trave), koje se koriste u ishrani stoke, loši uslovi obavezno dovode i do vrlo
značajnog sniženja azotnih materija u biljkama.

Leguminoze sadrže i velike količine mineralnih materija a naročito su značajan izvor vitamina A i D-neophodnih za
život, razvoj i produkciju životinja. Stoga se unošenjem leguminoza u obrok životinja postiže veća i kvalitetnija
proizvodnja, povećava se otpornost prema bolestima, smanjuje jalovost i poboljšava životna sposobnost podmlatka.

Od značaja je takođe i njihova mnogostruka upotreba :

u ishrani stoke- za preživare i nepreživare, za ispašu, za zelenu hranu, za spremanje sena, senaže i silaže, kao i za
spremanje peletiranih smeša, preradu u brašno itd. Leguminoze imaju značajnu ulogu i u obezbeđenju kontinuiteta u
snabdevanju hranom u toku godine zbog pravilnijeg rasporeda pristizanja travne mase od drugih kultura za stočnu
hranu.
Korišćena literatura:“Leptiraste biljke u ishrani stoke“, Dr Stojanka Ocokoljić

11
 Tarupiranje - malčiranje
Dokazano najbolji sistem odrzavanja tla u zasadu oraha je malčiranje, koje se obavlja tzv.
“malčerom”. Mehanička obrada tla (oranje, freziranje, okopavanje) je zabranjena posle sadnje
oraha, jer povređuje žilice, koje se nalaze već na dubini od svega 6 cm. Time se usporava razvoj i
smanjuje rodnost oraha.
Malčiranjem se smanjuje spiranje azota, povećava sadržaj organske materije u zemljištu
(insekti i gliste uvlače listiće do 1,5m dubine, čine tlo rastresitim i povećavaju količinu humusa u
tlu cak do 8%), a takođe se stabilizuje pH vrednost zemljišta. Dodatno u jesenjem periodu vrši se
tarupiranje ili košenje korovskih biljaka. Sem trave i ozimog zelenisnog đubriva, malčiraju se
grančice oraha posle orezivanja, a takođe mogu da se unesu i slama ili stabljike suncokreta (bogate
kalijumom) posle kombajniranja.
Prema iskustvima, optimalan je tzv. „sendvič sistem“ pri kome se herbicidom obrađuje samo uska
traka oko reda, a međuredni prostor zatravljuje ili se u njega seju biljke za zelenišno đubrenje (npr.
ozimi ječam, koji se malčira u maju). Te biljke se malčiraju ili kose, a biljna masa ostaje i tako se
zemljište obogaćuje organskom materijom. Obrada celog međurednog prostora ne izvodi se na
strmim terenima zbog erozije (spiranja zemljišta), dok je malciranje izvodljivo

Priprema zemljista za sadnju podrivanje umesto rigolovanja

Za podizanje visegodisnjeg zasada bitan preduslov za dobar prinos je dobro pripremiti zemljiste za
sadnju. Jedan od preduslova je podrivanje.

Podrivač može da ima i kuglu koja pravi kanale za drenažu ili vertikalni lanac koji dodatno
rastresa zemlju. Ono što je važno je da se podrivanjem zemljište čisti od zaostalog korenja, koje
izaziva oboljenje kod novih sadnica od gljive truležnice korena. Iskustva su da vocke posađene na
parceli na kojoj je obavljeno podrivanje daju 2-2,5 puta veći prinos od onih koji su sađeni u jame
kopane bagerom. Posle podrivanja se radi još jedno duboko oranje na 50cm i onda se sadi
kopanjem rupa kardanskom burgijom.

12
 Hormoni: uloga i značaj u procesima
rastenja i razvića biljaka (deo II)

Prema značaju za biljke možemo razlikovati:

- esencijalni hormoni (auksini i citokinini) bez kojih biljka ne može da živi
- neesencijalni (sve ostale grupe biljnih hormona), nazivaju se neesencijalnim zato što biljka može da preživi bez
njih, iako ne izgleda niti funkcioniše normalno.

Prema opštoj funkciji:

- biljni hormoni čija je glavna funkcija regulacija procesa rastenja i razvića (auksini, giberelini, citokinini,
brasinosteroidi, strigolaktoni).
- biljni hormoni koji imaju glavnu ulogu u reakcijama biljaka na povrede, abiotički i biotički stres (ABA, etilen,
jasmonati, SA) – “hormoni stresa”.

Ove dve grupe učestvuju i u rastenju i razviću i u odbrani od stresa samo što je za prve primarna funkcija regulacija
rastenja i razvića, a za druge je primarna funckija u odbrani od stresa.

Hоrmоni mоgu dа dеluјu nа višе rаzličitih prоcеsа i tо nа rаzličitе nаčinе - јеdаn prоcеs stimulišu, а drugi
inhibirајu. Rastenje i razviće je koordinisano odnosom pojedinih grupa stimulatora i inhibitora (međusobni balans).
Razlikujemo:
- Plejotropni efekat. Jedna grupa biljnih hormona reguliše istovremeno više fizioloških procesa. Plejotropni efekat se
sastoji u tome da jedna grupa biljnih hormona stimuliše ili inhibira istovremeno različite fiziološke procese rastenja
i razvića, pri čemu u svim tim procesima efekat ne mora uvek da bude stimulatoran. U nekim procesima ta grupa
hormona ima stimulatorni efekat, u nekim drugim procesima ima inhibitoran efekat.
- Redundantnost . Jedan isti fiziološki proces u jednom momentu reguliše istovremeno više grupa biljnih hormona.
Tu postoje dve mogućnosti: ili te različite grupe hormona deluju nezavisno ili međusobno interaguju.

Jedan hоrmоn mоžе dа dеluје i nа isti prоcеs nа višе nаčinа: u mаlim kоličinаmа stimulišе u vеlikim kоličinаmа
inhibirа prоcеs. Efekat jednog hormona na iste ćelije može biti različit u različitim stadijumima razvića. Јеdаn
prоcеs је često rеgulisаn dеlоvаnjеm vеćеg brоја hоrmоnа istоvrеmеnо. U svakom razvojnom procesu obično
deluju 2 ili više hormona, a njihova interakcija može biti aditivna, sinergična ili antagonistička. Sinergisti su oni
hormoni koji deluju na isti način. Antagonizam – kada hormoni imaju suprotan efekat. Kad nema interakcije, kada
deluju nezavisno dve ili više grupa biljnih hormona onda je prisutan aditivni efekat.

Upoznavanje hemijske prirode endogenih regulatora rastenja i razvića omogućilo je in-vitro sintezu sličnih
jedinjenja koja su označena kao egzogeni regulatori rastenja. Mogu takođe ispoljavati stimulativno ili inhibitorno
delovanje. Regulatori rastenja inhibitornog delovanja nazivaju se i retardanti. To su hemijske materije koje su u
stanju da zaustave rastenje ili blokiraju neke procese u vezi sa rastenjem, koče aktivnost fitohormona i rastenje
posredstvom usporene razmene materija (Todić, 1999). Između endogenih regulatora rastenja postoji stalna tesna i
stabilna uzajamna povezanost. Za egzogene regulatore rastenja razvrstavanja na stimulatore i inhibitore je uslovno:
jedan isti regulator u zavisnosti od koncentracije, momenta korišćenja i svojstva sorte može za neki organ biti
stimulator ili inhibitor (Milosavljević, 1998).

13
 Poštovani poljoprivredni proizvođači,

u cilju poboljšanja plasmana poljoprivrednih proizvoda,

prodaju svojih proizvoda možete besplatno oglasiti na sajt
www.agroponuda.com (Berza poljoprivrednih proizvoda i
proizvođača Republike Srbije). Unos ponuda u sistem vrše
savetodavci.

Za detaljne informacije obratite se savetodavnoj službi

PSSS Negotin na telefone 019/542-741 i 543-377

Na osnovu povratne informacije od proizvođača, od objavljenih 31 ponuda u II kvartalu

2019.godine, realizovano je 12 ponuda.

14
 Cene voća i povrća - kvantaške pijace u Srbiji
za period 22. - 28.07.2019. godine
Centralna Srbija Vojvodina

Leskovac

Novi Sad

Subotica
Beograd

Kraljevo
Jedinica mere din/kg

Šabac
Niš
Banana (Banana) 105 110 110 100 100 90

Borovnica (Blueberry) 350

Breskva (Peach) 40 40 50 50 60 40

Jabuka-Ajdared(Apples-Idared) 50 75 60

Jabuka-ostale(Apples-other) 50 40 45 50 30

Kajsija (Apricot) 50 50 50 80

Kruška (Pear) 85 100 60 60 90 70

Kupina (Blackberry) 140 250

Limun (Lemon) 180 200 190 170 250

Malina (Raspberry) 250 300

Nektarina (Nectarine) 50 50 50 80 50

Orah (Walnut) 750 900 600 750

Pomorandža (Orange) 95 120 90

Šljiva (Plum) 30 30 25 30 50 60
Centralna Srbija Vojvodina

Leskovac

Novi Sad

Subotica
Beograd

Kraljevo

Jedinica mere din/kg

Šabac
Niš

Boranija-žuta (String beans-motled) 220

Brokoli (Broccoli) 230 160

Dinja (Melon) 20 20 40 30
Karfiol (Cauliflower) 220 250
Krastavac-salatni (Cucumber for salad) 85 60 90 70 45 80 70
Krompir (Potato) 35 35 30 20 35 30
Kupus (Cabbage) 22 25 20 10 25 50 30
Lubenica (Watermelon) 25 18 40 40
Luk beli (Garlic) 250 300 250 150 200 300 350
Luk-crni (Onion) 40 50 50 30 45 80 60
Paprika-babura (Pepper-babura) 85 70 70 100 80
Paprika-ostala (Pepper-other) 150 150 70
Paprika-šilja (Pepper-shilja) 90 100 70
Paradajz (Tomato) 145 130 120 100 70 100 80
Pasulj-beli (Beans white) 180 200 200 180 200 250

Patlidžan (Egplant) 80 80
Praziluk (Leek) 80
Spanać (Spinach) 180 150
Tikvice (Zucchini) 50 40 50 40 35 60 30

Zelena salata (Lettuce) 42

Šargarepa (Carrot) 45 50 50 30 50 50

www.stips.minpolj.gov.rs Strana 15
 Cene voća - zelene pijace u Srbiji za period 22.– 28.07.2019. godine

CENTRALNA SRBIJA VOJVODINA

Jedinica mere din/kg

Niš
Pirot
Užice

Čačak
Šabac

Vranje

Kalenić
Kikinda

Loznica
Zaječar
Sombor

Beograd
Kraljevo

Beograd
Novi Sad
Pančevo
Subotica

Leskovac
Zrenjanin

Skadarlija
Požarevac

Kragujevac
Smederevo
S.Mitrovica

Banana (Banana) 150 150 120 140 130 120 130 120 140 120 120 120 80 110 100 135 150 130 120 90

Borovnica (Blueberry) 500 600 700 600 800 500 1000 600

Breskva (Peach) 100 80 70 45 80 60 70 80 70 40 80 80 70 70 60 80 100 80 60 60

Jabuka-Ajdared(Apples-
150 120 100 50 80 45 60 120 50 50
Idared)
Jabuka-ostale(Apples-other) 100 100 50 60 70 60 50 50 55 100 50 30 50

www.stips.minpolj.gov.rs
Kajsija (Apricot) 100 80 600 60 70 100 80 100 50 90 90 60 70 80 70

Kruška (Pear) 150 120 90 60 150 130 140 130 80 100 80 100 150 80 80

Kupina (Blackberry) 400 300 180 150 150 180 200 180 450 300

Limun (Lemon) 300 250 260 190 250 300 250 240 200 200 230 200 180 200 250 250

Malina (Raspberry) 400 350 250 280 200 250 230 250 200 250 200 300 350 350 350 250

Nektarina (Nectarine) 100 80 70 50 50 70 80 40 80 80 70 70 70 80 70 80 70 80

Orah (Walnut) 900 800 900 800 800 1000 800 700 750 800 800 800 700 850 800 800 900 1000 900 850 1000

Pomorandža (Orange) 200 150 130 150 150 120 100 120 150 90 150 120

Šljiva (Plum) 60 60 50 50 60 60 40 50 110 60 50 30 50 50 60 70 100 60

 Cene povrća - zelene pijace u Srbiji za period 22.– 28.07.2019. godine

CENTRALNA SRBIJA VOJVODINA

Jedinica mere
din/kg

Niš
Pirot
Užice

Čačak
Šabac

Vranje

Kalenić
Kikinda

Loznica
Zaječar
Sombor

Beograd
Kraljevo

Beograd
Novi Sad
Pančevo
Subotica

Leskovac
Zrenjanin

Skadarlija
Požarevac

Kragujevac
Smederevo
S.Mitrovica

Boranija-žuta (String
300 300 100 300 80 150 150 150 150
beans-motled)
Brokoli (Broccoli) 400 350 60 200 350 350

Dinja (Melon) 50 50 50 25 60 50 60 50 30 40 50 50 50 50 60 40

Karfiol (Cauliflower) 400 350 120 210 300 300 150

Krastavac-salatni
100 100 50 80 100 100 100 100 50 80 50 80 100 50 50 100 130 60 70 60
(Cucumber for salad)
Krompir (Potato) 100 80 60 50 60 50 50 80 50 50 70 50 40 60 50 80 60 50 40 40

Kupus (Cabbage) 70 60 30 40 60 25 40 40 40 50 50 50 30 30 40 60 50 45 40 40 70
Lubenica
50 40 35 35 25 30 40 30 25 35 30 26 30 40 40 50 40 30

www.stips.minpolj.gov.rs
(Watermelon)
Luk beli (Garlic) 800 600 500 350 600 500 400 500 550 300 350 500 400 230 500 380 500 400 300 350 300

Luk-crni (Onion) 100 100 120 55 100 50 60 70 90 70 50 70 70 50 80 80 60 80 70 80

Paprika-babura
150 130 100 100 100 100 80 100 120 100 100 80
(Pepper-babura)
Paprika-ostala
180 100 100 200 100 80 180 70 120
(Pepper-other)
Paprika-šilja (Pepper-
150 130 120 150 120 130 100 80 110 100 90 140 120 120 100
shilja)
Paradajz (Tomato) 150 120 120 100 150 160 140 150 110 130 100 100 110 90 120 130 130 80 100 120
Pasulj-beli (Beans
380 350 250 210 300 320 250 300 260 250 250 260 240 200 220 350 300 300 300
white)
Patlidžan (Egplant) 120 120 100 120 150 120 150 100

Praziluk (Leek) 200 200 200 120 120 110 150 100

Spanać (Spinach) 300 300 200 150 250 350 150

Tikvice (Zucchini) 100 100 70 55 60 50 80 70 50 50 60 50 40 50 100 120 40 40 40

Zelena salata
60 60 20 50 30 40 80 40 50
(Lettuce)
Šargarepa (Carrot) 100 80 60 65 70 60 80 70 70 70 80 80 50 80 70 80 90 60 60 60
 Cene žive stoke - stočne pijace u Srbiji za peri od 22.– 28.07.2019. godine

Centralna Srbija Vojvodina

Jedinica mere Težina/

Rasa
din/kg uzrast

Beograd
Čačak
Kragujevac
Kraljevo
Loznica
Niš
Pirot
Požarevac
Smederevo
Vranje
Zaječar
Leskovac
Šabac
Užice
Kikinda
Novi Sad
Pančevo
Sombor
S.Mitrovica
Subotica
Zrenjanin

Bikovi >500kg SM 250 240

Dviske sve težine sve rase 220 200 150
Jagnjad sve težine sve rase 260 200 200 200 230 300 260 260 280 260 240 210 280 270
Jarad sve težine sve rase 200 190 180 200 200 230 200 230 220
Junad 350-480kg sve rase 220

www.stips.minpolj.gov.rs
Junad >480kg sve rase 230 230 210
Koze sve težine sve rase 130 120 150 110 140 120 110
Krave za klanje sve težine HF 140
Krave za klanje sve težine SM 160 150 150 150 150
Krmače za klanje >130kg sve rase 150 130 100 100 110
Ovca sve težine sve rase 160 140 120 130 150 160 140 160 150 110 130 120 120
Prasad 16-25kg sve rase 220 220 200 200 220 200 260 220 180 220 250 190 240 220 220 240 230
Prasad <=15kg sve rase 220 240 230 270 230 200 260 230 250
Telad 80-160kg SM 470 450 360 415 400 540 500 360
Tovljenici 80-120kg sve rase 160 150 140 150 120 160 140 160 160 150 170
Tovljenici >120kg sve rase 160 130 120 140 110 130 130 140 140 160
Šilježad sve težine sve rase 220 200 200
 Dominantne cene žive stoke na pijacama u Srbiji za jul 2019. godine

Centralna Srbija Vojvodina

Jedinica mere Težina/

Rasa
din/kg uzrast

Beograd
Obrenovac
Čačak
Kragujevac
Kraljevo
Loznica
Niš - Beljin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Osipaonica
Vranje
Zaječar
Leskovac
Šabac
Užice
Kikinda
Novi Sad
Pančevo
Sombor
S.Mitrovica
Subotica
Zrenjanin

Bikovi >500kg HF 250

Bikovi >500kg SM 250 230 240 240 240
Dviske sve težine sve rase 220 200 150 150
Jagnjad sve težine sve rase 270 200 200 200 230 300 260 260 260 260 250 200 270 280 300 240
Jarad sve težine sve rase 200 190 180 230 200 220 200 250 230
Junad 350-480kg sve rase 220 220

www.stips.minpolj.gov.rs
Junad >480kg sve rase 230 220 230 210
Koze sve težine sve rase 140 120 150 110 140 120 120
Krave za klanje sve težine HF 140 140
Krave za klanje sve težine SM 150 150 150 160 150 140
Krmače za klanje >130kg sve rase 150 130 100 100 120 100 110
Ovca sve težine sve rase 150 140 120 130 150 160 140 150 150 110 120 120 130
Prasad 16-25kg sve rase 210 200 200 200 220 200 270 220 180 200 250 180 220 220 220 240 230 220
Prasad <=15kg sve rase 220 220 230 220 270 230 220 200 260 230 250
Telad 80-160kg HF 360
Telad 80-160kg SM 470 450 370 430 400 540 500 360
Tovljenici 80-120kg sve rase 160 160 150 140 150 120 150 140 130 150 170 150 150 150 160
Tovljenici >120kg sve rase 160 130 120 140 110 140 130 130 130 140 140
Šilježad sve težine sve rase 220 200 200
 Klanične cene žive stoke u Srbiji po okruzima za period 22.–28.07.2019. godine

Jedinica mere Težina/

Rasa
din/kg uzrast

Grad Beograd
Braničevski
Pčinjski
Mačvanski LO
Mačvanski ŠA
Nišavski
Pirotski
Podunavski
Raški
Zaječarski
Moravički
Šumadijski
Jablanički
Zlatiborski
Južno-bački
Južno-banatski
Severno-bački
Srednje-banatski
Sremski

Bikovi >500kg HF 215

Bikovi >500kg SM 225 235 240 240 230 250 230 250 200
Dviske sve težine sve rase 180 140

www.stips.minpolj.gov.rs
Jagnjad sve težine sve rase 270 240 240 270 250 220 210 200
Junad <=300kg SM 240
Junad 350-480kg sve rase 210 235 220 250
Junad >480kg sve rase 230 230 220 220 220 220 210
Krave za klanje sve težine SM 150 140 150 180 110 150 150 150 120
Krmače za klanje >130kg sve rase 110 110 120 100 140 130 130 110 130
Ovca sve težine sve rase 110 130 150 120 120 130 110
Prasad 16-25kg sve rase 190 220 180 180 190 240 200 190 220 220 220 300 200
Telad 80-160kg SM 360 450 400 490 430 500 500 500
Tovljenici 80-120kg sve rase 162.5 140 165 160 160 140 160 150 140 140 140 170 160 160 140 170
Tovljenici >120kg sve rase 120 140 140 100 140 140 130 130 120
Šilježad sve težine sve rase 200 200
Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivredne savetodavne
i stručne službe Srbije

Poljoprivredna savetodavna
i stručna služba Negotin
21