HRVATSKA GORSKA SLUŽBA SPAŠAVANJA

KOMISIJA ZA POTRAGE I LAVINE

PREDAVANJA I PRAKTIČNI ZADACI S

TEČAJA DIGITALNE KARTOGRAFIJE
2010.g.

prosinac, 2010.
 UVOD
Kako bi se mogli orijentirati i planirati naše kretanje na nama 
nepoznatom području koristimo se zemljopisnim kartama

Karta je u određenom omjeru smanjena, matematički 
konstruirana i uopćena slika dijela ili cijele Zemljine površine na 
kojem se na poseban grafički način prikazuju raspored, stanje i 
j p g p j p , j
međusobni odnosi raznih objekata i pojava
ZLATKO BALAŠ
KARTOGRAFIJA

PODJELA KARATA OPĆE I TEMATSKE KARTE
Prema upotrebi karte možemo podijeliti na opće i tematske

Opće karte su one na kojima je prikazan dio zemljine površine s vidljivim 
objektima i pojavama kao što su reljef, vegetacija hidrografija, naselja, 
prometnice i sl.

Tematske karte su one na kojima je na općoj zemljopisnoj podlozi potpunije 
prikazani određeni sadržaji ili pojave.
prikazani određeni sadržaji ili pojave

Primjeri tematskih karata su :

‐ auto karte 
‐ planinarske karte
‐ turističke karte
‐ geološke karte i sl.

Prema tehnologiji izrade karte se dijele na rasterske i vektorske

RASTERSKE I VEKTORSKE KARTE OBLIK ZEMLJINE KUGLE
Prije 15. stoljeća se vjerovalo da je Zemlja ravna ploha

Nakon oplovljavanja Zemlje utvrdilo se da je Zemlja “okrugla”

Zemlja je nebesko tijelo nepravilnog oblika čiji je oblik opisan 
tijelom koje se naziva geoid

1
MATEMATIČKO OPISIVANJE ZEMLJINE POVRŠINE GEODETSKI DATUM
Geodetski datum je minimalni set parametara potrebnih za 
Kako bi nepravilnu Zemljinu površinu prikazali na karti ona se najprije mora 
preslikati na neku pravilnu, matematički određenu plohu. definiciju položaja i orijentacije lokalnog geodetskog sustava u 
Matematička površina zemlje trebala bi odgovarati ili biti što bliža stvarnoj  odnosu na globalni
površini zemlje.
Rotacioni elipsoid je matematičko tijelo koje najbolje aproksimira geoid

WGS 84 elipsoid se najbolje podudara s geoidom u cjelini, njegovo središte 
poklapa se sa težištem zemlje, a mala poluos elipsoida poklapa se sa obrtnom 
kl      t žišt   lj     l   l   li id   kl       bt  
osi Zemlje
Za opisivanje manjeg dijela zemljine površine koriste se drugi, lokalni elipsoidi 
koji bolje aproksimiraju to područje
Topografske karte koje mi koristimo temelje se na Bessel 1841 elipsoidu

Uz podatak o elipsoidu na kojem se temelje pojedine karte bitan je i podatak o 
geodetskom datumu.
Geodetski datum je podatak koji govori za koliko je središte lokalnog elipsoida 
pomaknuto u prostoru u odnosu na WGS 84 elipsoid

GEOGRAFSKE KOORDINATE KARTOGRAFSKE PROJEKCIJE
Svaka točka Zemljine kugle jednoznačno je definirana geografskom  Kartografska projekcija je postupak preslikavanja zakrivljene zemljine 
širinom i dužinom ( i ) površine ili nekog njenog dijela na ravnu plohu

Postoji veliki broj kartografskih projekcija, a temeljno se razlikuju po 
tome kako je riješeno pitanje deformiranja kutova, površina i dužina 
koje nastaju preslikavanjem iskrivljene na ravnu površinu

Prednost geografskih koordinata u odnosu na druge je to što se odnose 
na jedinstven koordinatni sustav cijele Zemlje, a nedostatak je što se 
pri njihovoj upotrebi računa s kutnim vrijednostima i složenim 
formulama

TRANSVERZNA MERKATOROVA ILI 
GAUSS–KRÜGEROVA PROJEKCIJA
Preslikavanje na ravnu plohu u Gauss‐Krügerovoj projekciji vrši se tako da se 
oko elipsoida omota valjak čija os leži u ravnini ekvatora a valjak dodiruje 
elipsoid po jednom meridijanu. 

Topografske karte koje mi koristimo izrađene su pomoću Gauss‐Krügerove 
projekcije

2
Deformacije dužina kod Gauss‐Krügerove projekcije ovise o udaljenosti točaka  OZNAČAVANJE KARATA
od dodirnog meridijana i rastu razmjerno kvadratu udaljenosti
Kako bi se izbjegle prevelike deformacije teritorij Hrvatske se preslikava na 
dva zamišljena valjka koji dodiruju zemljin elipsoid na 15. i 18. meridijanu
Na ovaj način su definirane dvije zone (5. i 6. zona) u kojima su dodirni 
meridijani središnji meridijani zone
SADRŽAJ TOPOGRAFSKE KARTE
Temeljni i najvažniji element sadržaja topografske karte je reljef
MJERILO KARTE
Mjerilo je podatak koji nam govori koliko je puta neka dužina  na 
karti manja od vodoravne projekcije te dužine u prirodi
Cjelokupni sadržaj topografske karte (hidrografija, vegetacija, 
prometnice, naselja i ostali objekti) opisuje se topografskim simbolima
GAUSS–KRÜGEROVA KOORDINATNA MREŽA
Gauss‐Krügerove pravokutne koordinate izražene su u 
kilometrima i brojčano su izražene na rubovima karte
Brojevi uz vodoravne crte prikazuju udaljenost od ekvatora u 
kilometrima, a brojevi uz okomite crte prikazuju udaljenost od 
, j p j j
središnjeg meridijana zone
Pravokutne koordinate su najjednostavnije i najintuitivnije za 
orijentaciju na terenu jer su izražene u metrima te je kretanje po 
terenu vrlo lako pratiti na topografskoj karti
3
 OČITAVANJE KOORDINATA

X= 48 20 300 N
Y= 63 91 400 E
X= 48 21 715 N
Z= 1159 m

PITANJA?
Y= 63 89 520 E
Z 1331 m
Z=

12 mm na karti = 12 × 25 m u prirodi = 300 m

16 mm na karti = 16 × 25 m u prirodi = 400 m

N 1 mm na karti iznosi 25 000 mm odnosno 25 m u prirodi

M 1:25 000

4
 UVOD
Najčešća pogreška s kojom se susrećemo u digitalnoj kartografiji je pogreška 
zbog neusklađenosti koordinatnog sustava i geodetskog datuma naših 
topografskih karata u odnosu na globalni sustav koji koristi GPS i programi za 
digitalnu kartografiju te ona može iznositi preko 600 m

ZLATKO BALAŠ
DIGITALNA KARTOGRAFIJA I 
PRIMJENA U POTRAGAMA

PREDNOSTI I NEDOSTACI
Najčešća pogreška s kojom se susrećemo u digitalnoj kartografiji je pogreška 
zbog neusklađenosti koordinatnog sustava i geodetskog datuma naših 
topografskih karata u odnosu na globalni sustav koji koristi GPS i programi za 
digitalnu kartografiju te ona može iznositi preko 600 m

Ubacivanje zona potrage u GPS Prebacivanje aktivnog traga na računalo nakon potrage

1
2
POGREŠKA ZBOG NEUSKLAĐENOSTI SUSTAVA GEODETSKI DATUM
Najčešća pogreška s kojom se susrećemo u digitalnoj kartografiji je pogreška 
Minimalni set parametara potrebnih za definiciju položaja i orijentacije 
zbog neusklađenosti koordinatnog sustava i geodetskog datuma naših 
lokalnog geodetskog sustava u odnosu na globalni
topografskih karata u odnosu na globalni sustav koji koristi GPS i programi za 
digitalnu kartografiju te ona može iznositi preko 600 m
Geodetski datum definiran je slijedećim parametrima:
‐ translacijom  po sve tri osi X, Y, Z
‐ rotacijom po sve tri osi x, y, z
‐ faktorom proporcionalnosti m
p p

POSTAVKE LOKALNOG GEODETSKOG DATUMA POSTAVKE GAUSS–KRÜGEROVE 
Kako bi se programi za digitalnu kartografiju ili GPS prijemnik uskladili s 
KOORDINATNE MREŽE
koordinatnim sustavom koji se koristi na našim kartama potrebno je u  Za orijentaciju po terenu pomoću karte najprikladnije je koristiti Gauss‐
postavkama promijeniti datum iz WGS 84 u USER te unijeti slijedeće  Krügerove ravninske koordinate umjesto geografskih stupanjskih koordinata
transformacijske parametre

Kako bi programi za digitalnu kartografiju ili GPS prijemnik prikazivali Gauss‐
DX = +675.0 Krügerove koordinate potrebno je u postavkama promijeniti Location Format 
DY = -205.0 (ili Grid Format) te unijeti slijedeće parametre pod User UTM Grid
DZ = +475.0
DA = +739.8 Longitude Origin: E015°00.000’ (5. zona)
DF = +0.10037483 E018°00.000’ (6. zona)
Scale: +0.9999000
U Mapsorceu i kod novijih Garminovih prijemnika dovoljno je odabrati datum  False Easting: +5500000.0 (5. zona)
CROATIA +6500000.0 (6. zona)

3
Mogući scenarij:
- osoba A se ozlijedila i mobitelom je dojavila svoje
koordinate: X=4821400N i Y=6390100E međutim GPS
s kojeg su očitane koordinate je podešen na WGS84
sustav B
- naše karte temelje se na Besselovom elipsoidu i 641m, 140°
lokalnom datumu pa nam je tako podešen i GPS.
Koordinate koje nam je dojavila osoba A u našem se
sustavu nalaze u točki B
- Koordinate točke A X=4821400N i Y=6390100E
očitane u WGS84 sustavu u našem sustavu iznose A
X=4820901N i Y=6390503E iz čega je vidljivo da se
točka A zapravo nalazi 641 m dalje u smjeru 140°
Uvijek je potrebno provjeriti koji je
geodetski datum podešen na GPS-u
- Ukoliko osoba dojavljuje svoj položaj u geografskim
koordinatama ( i ), a na naše pitanje na koji
geodetski datum je podešen prijemnik ne zna što ju
pitamo, vrlo je velika vjerojatnost da je GPS podešen
na WGS84 sustav

PITANJA?

4
 26.1.2011

PROGRAM KARTOGRAFIJA
HRVATSKA GORSKA SLUŽBA SPAŠAVANJA
Ciljevi programa:

- Preventivno djelovanje na sprečavanju nesreća

- Povećanje sigurnosti kretanja u ruralnim područjima
- Sudjelovanje u NIPP-u kao davalac PP

Korisnici programa:

- HGSS
PROGRAM KARTOGRAFIJA - Domaći i strani turisti (pustolovni, aktivni odmor)
- DGU

PROGRAM KARTOGRAFIJA PROGRAM KARTOGRAFIJA

Zadaci:
Suradnici programa:
- Prikupljanje prostornih podataka od interesa
- Prezentacija prostornih podataka od interesa - Ministarstvo kulture
- Izgradnja geografsko informacijskog sustava (GIS) - Ministarstvo turizma
- Državna geodetska uprava
Obuhvat područja od interesa: - Hrvatski centar za razminiranje
- Hrvatska turistička zajednica
- Ruralno područje RH

Trajanje programa:

- Dugoročno

PROGRAM KARTOGRAFIJA PROGRAM KARTOGRAFIJA

Ostvareni rezultati:
Program
- Stvoren pravni temelj za ostvarenje programa
- Ostvarena suradnja s relevantnim institucijama
- Proizvedeni
P i d i ttematski
t ki ttopografski
f ki zemljovidi
lj idi i vodiči
diči

Projekt Projekt Projekt

1
 26.1.2011

Projekt Projekt Projekt

- Koncept
- Financiranje
- Organiziranje
- Osposobljavanje
- Obrada terena
- Analitika
- Vektorizacija
- Oblikovanje

Pitanja?

2
PRAKTIČNI ZADACI ZA TEČAJ DIGITALNE KARTOGRAFIJE

Zadatak 1.

Otok Hvar, mjesto Dol, 2 km JI od Starigrada

Nestala žena, 72 godine, živi u neposrednoj blizini crkve Sv. Ane

zadnji put viđena ispred kuće

Žena ima mobitel za koji znamo poziciju bazne postaje i kut:

X=4783090 N
Y=6386830 E
210°

 Odabrati kartu koja pokrivaju područje potrage

 Spojiti karte ako je potrebno
 Napraviti analizu pokrivenosti signalom bazne postaje
 Ucrtati točku zadnjeg viđenja
 Napraviti statistički krug polumjera 1800 m
 Formirati 5 zona potrage, svaka s površinom od oko 35 hektara
 Zone nazvati A, B, C i D, E
 Isprintati karte prikladne za ljude na terenu.
 Na ekranu dati 3D prikaz područja potrage
 Zone potrage, zajedno s nazivima zona prebaciti u GPS u Mapsorceu
 Iz GPS-a prebaciti trag u računalo u Oziexploreru
 Sve (zone, tragovi, ...) pohraniti u računalu

Zadatak 2.

Veliki Erjavec

Nesto muškarac, 76 godina, živi u Velikom Erjavcu

zadnji put viđen u Dolinskom Selu oko 600 m sjeverno od Velikog Erjavca kako se putem
uputio prema vrhu Vodenica 2 km zapadno od Dolinskog sela

Muškarac ima mobitel za koji znamo poziciju bazne postaje i kut:

X=5052200 N
Y= 5537000 E
240°

 Odabrati kartu koja pokrivaju područje potrage

 Spojiti karte ako je potrebno
 Napraviti analizu pokrivenosti signalom bazne postaje
 Ucrtati točku zadnjeg viđenja
 Napraviti statistički krug polumjera 2500 m
 Formirati 5 zona potrage, svaka s površinom od oko 25 hektara
 Zone nazvati A, B, C i D, E
  Isprintati karte prikladne za ljude na terenu.
 Na ekranu dati 3D prikaz područja potrage
 Zone potrage, zajedno s nazivima zona prebaciti u GPS u Mapsorceu
 Iz GPS-a prebaciti trag u računalo u Oziexploreru
 Sve (zone, tragovi, ...) pohraniti u računalu

Zadatak 3.

Vaganski vrh, Velebit

U okolici Vaganskog vrha se srušio avion.

Podaci civilne kontrole leta koje smo dobili kao zadnje točke viđenja na radaru su:

1. 44 24,010 15 30,002 6600 ft

2. 44 23,683 15 29,983 6400 ft
3. 44 23,167 15 29,950 6200 ft
4. 44 22,617 15 29,883 6000 ft
5. 44 22,500 15 29,767 5500 ft Točka zadnjeg viđenja

Podaci vojne kontrole leta koje smo dobili kao zadnje točke viđenja na radaru su:

Položaj radara: 45 54.440 15 58.100

1. 92,604 nm 192,6 6600 ft
2. 92,928 nm 192,5 6400 ft
3. 93,442 nm 192,5 6200 ft
4. 93,995 nm 192,4 6000 ft
5. 94,104 nm 192,5 5500 ft Točka zadnjeg viđenja

 Odabrati kartu koja pokrivaju područje potrage

 Spojiti karte ako je potrebno
 Ucrtati točke dobivene od vojne i civilne kontrole leta, upisati podatke o visini i
označiti ih sa CR1-CR5 za civilne podatke u crvenoj boji i VR1-VR5 za vojne podatke
u zelenoj boji
 Nacrtati trackove prema točkama dobivenim od civilne kontrole leta i ubaciti visinske
podatke
 Na ekranu dati 3D prikaz područja potrage
 Napraviti statistički krug polumjera 3000 m
 Formirati 5 zona potrage, svaka s površinom od oko 30 hektara
 Zone nazvati A, B, C i D, E
 Isprintati karte prikladne za ljude na terenu.
 Zone potrage, zajedno s nazivima zona i točkama radara prebaciti u GPS u Mapsorceu
 Iz GPS-a prebaciti trag u računalo u Oziexploreru
 Sve (zone, tragovi, ...) pohraniti u računalu