Bee UNIVERZITET U BEOGRADU DRAGUTIN P. DAMJANOVIG GRADEVINARSTVO U RUDARSTVUCoreniny (rocgver Sn, BS SADRZAT 14 . Transport zemljanog materiale ss es oe eee eee 2 Teo Bic pea‘ 3) Transport dvokoliaia' si inajhei’ apres i) 3 famter fot se i tiles vet gee « Transport tamionima i taktorms ss! priolicnie QTungot potolede ces ns see see ole Prevor tatle aneportiing 2 L221. 2 Transport some pranjem | retalidafem 200 01 5. Zbijanje remit teens 6 Oberbedeaje remianth adore eee eee 2 Simei eemaon Tr ytDL 8) Osiguranle tarenom Satire’ 2222 2S i ©) Drealanie == veedessse eda gees 1. Poseet w rudrstvw — wate Rolovornih zastor sg ss « 1) Sose (Tell) vee eevee ee tees 2) Madam ines nia ahet 8 Keotovornt adios od ahaa ijt taste : B alarm of sme toate = ~ peed ‘5 Odvodajevani holovons pills 8 Pedeaitte prose ve ) Projehtoranje t gendonje. Zelezngtih progs =. . « 8) Zeiemneet trup "dant sts ©) Zelern kt Sobek — goralt sol os adi 8 Sh ia tlm ren, G3) Kolosetnt zatae 0222 pill £8 Belen Robock wv peweu Pkgivinl "1 indie pmge ee ce Oita doleck = dow TT a DRVO U KONSTRUKCIJAMA — OSNOVI 10 radi am devene Ronssukeje. eevee eee f) Kalter deve sss Bl Qi dnes 2002p 2 DE inmemed 2, Dopubtens naprezanja — drveni delovi bese 4. Dopultena naprezanja — metal delovi =. 5. 4. Dokazivenjesigumost) koostrakie eee 2 M) Modul elstifnon drvet =e ues nr sees B Orovinko —comtritna — same LLL T Tt 2) Orovingkt — counitay — prusak 222022 o2 OSrimie ee . 3 Doruitens povijane Capinai) konsekete "22 2 Selene ef wading som snes eo Bémeme vrterer rs cclccccccrees S.Spoinn stadt eee St eee teens #) Motdantci Ee car deseo ge Cy Ann errr eers DTM © Ehace Ly ‘3 Dron linc i piled °° ELE 3 Bpuotva 22 kontuleanis i atta Grea Henstrdkci 6 Promagun yeeu w divenim konstrukeiama . Ut) Pronagen vets na prav list sa civjom (drvenim €epom) - roman veze na peav list so zupoem, « 2) Pronagun veie ne ep 4 Proratun veze sx drvesis podvezicama — prema jugosl. ‘propitima” 11. 64 {3 Promtun dimenatja dreenib podvesea Gbraza) «= + + = £) eoragen seas pemece Elita taka i savinjova fB Proratun veee pumpotu tosrskib saotdenika fmawraiora 222225232 @ oa nat 8 aa ae 6 Pill) 8 Poatun vest plein crabema fesignim wine v2 222.3 1) promtun vere a mslnin motdaniia Garam) "><> 222222. 2} Promem veze pomess dest= sss =» lin 4 Proraun vee ha pros ack 2-21 Piiliii e 1. Konseusaje divenh ween u radar vse este 1) Suobraaatobjeki — drvent propor = =v ces ve 2 dive mow mlog nope s l cle s 3 2) Deveal aeub (popera) a ite a Qkscom tates esses % 3 Drvene vers ao hrovore w agadarmo’ 222222201 % Proratun drvene poderade u potkopima .'v eee eee ees ° ‘Stati! annie oan line opteréene ss 2 B)Behaa detention prede Glemenjts) wpoikoping 22222211 ge quia sssereee en Serge & Bro: frame © DINU EERE * : © Provan Habits qiiiiniinvyd ro 3 Beta pe DIPDUIIM LID TE aah st w ZIDARSKE RADOVE U RUDARSTVU see oe eee eee 105 ©) Opeta cece es ELL EDS agg rite opens” IIT SITIVELITETEGT ioe ‘ropa primer LSE iis ® Bentham: 01 LTLGIDLTDEDEI geist. ue «) Zidane kaenom EELS Same Da Ges tenes 12 ete EMG Etta i Doran tamen rm Mise: ne Potacan tamen 22202 é Peta Teme bomen 2 TLTS ELDEST tpg poppe REELS pdpases cde GT ey me Bedot ames 2 SS TEPELEQEGTGR ca age acd st ae v BETON U KONSTRUKCHAMA — OSNOVE'.. vee ee = yas die 1.0 batons worse ss « cevaseenunesad 16 1) Bewon | armitel beton — ketuk oriat | 02 Dols 9 ete eee eaten gett uy Spbeme tena 22S eerseteto ny Qo ree rll ly Tesigieiees Yu Maemo” 2a wth BB iis 220 Sr ot You bens Yolegoe spemlane 0. LD aad 8 Vgraaieaje beans skele Toplte, negra beiood 2222241: 2: Konstraje od betone { armlianog belOOA wv eee ee =) Oiovne postavke Sorry B Onbiae fete tll 2) 0 ajedaiiom sada betone simature 2 + §) Osnoyi az proratua armiranog betona = 1) Hoske-r zakon 2 Naveror lon 3) Bernoulincrs hipoicia ‘9 Popabten! mpont Beton slianoe boca Dilly i BOSD BB Tels CUDDTD Las Hee eer Loe 13, Proradun Konstrutivaclemenats od nesemiraaog Betz Na putes... eve na ga meas oes cate es Brojat primer pave dota aeiieg 258 = P24 Broai primer 2202200005 Peles b)Na pritesk se daagjem ile Broni primer vs vv eee sess eyaehaes Ne semcentrtan patie I Brojat primer ae gags ge aeageas © Na emieanje ft aeecamunsaze sed Bojal prime DIDI TET IIs Brojai pelmer 22212 cnemsaaseseae 4 Proratua Konstrukivaih clmenats of armiranog betona =. : 2) Stub — centital peigk see wae neweed Brojat primer... aes Booni primer 2222022222 2IDT IEE IIIITs wPrtak ievianiem 01S tuebetn see Broini primer MODDDID UL ASE 5, Eiscentrtne sile — osnovi tines sanete sees 1) Flscentitan pritissk — mali tveliki ekscentrciet «6. 2s 2 2 Mal econ 293 Valet checeneictee — oat atunanie = by Blouin eemje — mall ted eacntichee 22s Sp matt secmticee tote a ER USLASSEIE oo: Astana sla manent avis lo soe gg LTT 6, Konsrokeje aapregaute aa saline <0 eevee eve eee e ee eee 1. Omovn obratci 25 proratan — peestk pravougsoa sss ee eee eee 's) Polots} neatealne ore prescks Q) Oseact me dolar mepome TRI I IIT IITIIIIt ©) Obrasci ax Simensoniranic 2 |S shats |} Nepoo! emiswia Pslaval naponi zateaoja | 221222 TLL I TE ©) Brojat pres = = i RIPELEMTE Bojatpamer 22D ILIIIITT IIIT: Boni primer Fi or aes Brojal Bruner si augsenaugasenebat Brjal primer EEL Broji primer 122222202 rliiikaoe Boal pamer «L212 4, Nain sumiare Sonstige) steepest rede bon Kons pi sess svdeisssecsveesvees 9) Grades Ps emeaumete ss Be pd ong on Oma SITE L ITP ROUDeea Pt Bae 9, Konsraksione pojedinost pri svianjafnanaljanja amature ~ odetofanje arma- ‘ure faitiul sl) betona srs vss yrs sss sewn e tn 10, © prednapreenvtom betons — omevi .. + 2 Predprennie i agave predoosti . - * 2 Ramana ane 5 O tetoan f Seliteo} Bil da predadpiefnit donsirakcia serena 128 28 ne 19 19 0 BI m2 133 ia 135 i a 19 19 M1 mt ial a 144 m4 M6 a ie 133 157 10 161 161 ~ vi CELIK U KONSTRUKCHAMA — OSNOV! 1,2) Celik tao gradevinti material " 1} Profit Gah cnenata tvaani Sapo, Minow mosis) > 12 1 2, Sredsva 2a eau Kodstruktivnih delova ween 2) akivei 2) Proraéue sakivaa zwei es 3 Geyer 22 8 Zarate z 4, Zateguti # peitenuth element 2) Zategaati element ‘Broint primer = 1 Pritt. clr 4 iment moseti 5 Reteasti neti... 6, Projekt i iznds Zelitne Konstubcie 2) Prolekt nee 1} Kad radionii‘s moniais’vonseulele ©) BojenieT odresvanje Elif honserokeie vir ‘OSNOVE FUNDIRANJA U GRADBVINARSTVU |... 2) Bundianje w otvoreno} Jami ber podupania v6 es ess 2} Bundiseae w ctvreno) jams se poaupiranjm| 222122222 6) Natin proradune tema w osereng) inl es se llr 1) Central pritsak wv eee ue Broint primer vinaseueter ©) Blsoentitnt prt 22S PIA gs Brojai primer Tiel Lote eae e Brojal peimer 22 & Fundiranje pod zacitom pelbola « 2 Bandage od Zatetom pre 3 Panda Bundisgje on tipovima ss : Wacee fe) Devesi Sipe oss se Ed Armiranotetnski port ie SR5 02 5) Benak spon! ot we rade a ta! S| f) Celica Sport = 53 Nowvost fipova 222022 ny Poeumstitko fendinnje = es eee vur PRIMENA GRADEVINSKIH KONSTRUKCIJA U RUDARSTVU . . =. « 1. teptivanje nema se ee eee sae oe Te 2, Akcvan zealjia pritisk — otpor semi (pasoan pool ta)... Ss.» 4 Potporni f sblofni sidovi .. « « 1 91 19 200 201 201 2 a a3 216strana 4. Mali mostovi, propunti f betonske Covi vee ee eee ee sees 26 ‘Beant primer — proratan devene mosnice 21 Bregni pene —fepvanie obalnog stube 7 21 233 ‘ Brejai primer — provaéum glnemog nowt of lis Lill Be Brcjat primes — fpromatun gvmog owen od srmicanog betoms) <5 1222 25 a, Sinem moots of deve —Farabteriiéaldealiis se ee ee sce ses 27 5. Sma konstrakea sve ee eee eee DDLDD 0 2) Pajama}. line LILLE DPaTE PSTD) ao 3} Oukoaivane sath vets kd sadist “odeédenih'sistenin’ sie’ wt Dokstnog tern Pili nim tea Py Dyess ss eee we at i © Roonaan ‘sisteme [ PREDGOVOR fein primer ss + G@bunke - s « @ a) Suatika bunkers « Funda banks Duwsaisasion - 1 Reosakel’ tsp is wut 2 Sach stent soa kansricie vor tna” 2 2 U rasvoju rudarstna se soajim specfidnim asobenostina gradevinersteo ima anatajne ulogu. Shoro da je nemoguée zanislii poletak i rave} rudarshih radowa Be bee primene gradevinskih objckata..U telnithom pogledu gradevinarstoo ima veoma ‘dno mesto, jor su pradevinski ebjekei w rudarstou w proom rede namenjont nje- joven sqvremenom razvitht, Veliki napredak uéinjon u fabrikacii gradecinskih materia, savremene metode primenjene u stacithim provabunima i ispitroanjima, 1B Oranati T prostann nckih konsroktrih delove minors a a" DS eet ese ai Rao i x telnicl isvodenja radooa, prakaju rudarstou mocno sredsioo u savladi- BE ee dia poor tell pelea $ cenit najtezih saderaka. Ako se 000 ima u vida, tada je jamo od holthog je frudoeinke 1 odsrte Homtakeie stew ns ss t= Ce 261 Gnataja pocncvenje tlnike pradecinarsioa. ZadataR ooihislaganja, mada iznee~ ia) Vegi ee ems! = ie nih 1 eeoma skracenom oblika, je u tome da studente rudarstoa ¥ rudarshe ins i primer Plus eches jee upoana 80: nionom primeron 1 radarseon. Pri tome su etvant_ advent Vet aaenr 22 ILITS00002 26 fs waa ee Soe 28 ‘problema i gradecinarsva u obin fet je potreban radarskom stadia. Broil primer « ‘Treba, medutim, nopomenuti da slofexi i opseini problemi gradecinarstea 1 42) © prorstuma drvenih Eitan sta jug Sa lea tl z | ti aa ni ee at rs Pa opretnice te bees Fi . ‘had = ovi problemi japlfaju w tako Rompleksnom obliku daw sbi sadrée ne samo - £2.) 0 proradand popretniea <<< + 2 [- wedaske | pradecishe vee i seolotka, hidvotelnitka i geomehanitha relevant. raat a Gat SOS LG ais okie Be ean ee [ eparncije bao gradevinaki objckti uw radartrd «a vse ne tt 20 E Banke os eee eee te goee sist ey ee BO, 1. IX 1964. godine AUTOR Cp ee nm puncte opal in ie) = pd Be ee Fat eas ae a eae BA S'Sobna fme nes sere! a gh ieeass | u oe ie 2g one se . 2 a ie a ITAL ole temed ane Eilean. Be ahs ears erin eg STL BB | oon ane eee DUP Bt 1h 0 padeviin rion yy Sno aha, ones > [ PRULOU so. oe e eee be nedentd 29 | 1 Tsing ene pee = \ 5 Bate tebe gon heme 9 2, Tabliew I" noma se ae i. 3 dis Eee ot Se 3 RUS Se eels ace ue 6: Publics ovata Seragiog prea sse = 22S me tomy en fitama seePee STILL DONDDDIST EM is1 1. O PRIMENI GRADEVINSKOG MATERIJALA U RUDARSTVU Prema primenjenom gradevinskom materijalu Konstrukeije uw rodarstvu mogu bit od drveta, neartiranog, armirmnog i predaapresnutog betona, of fopeke, Kamena i od éelika ‘Prema visti Konstrukeije, njeno} nameni, njenom znaéaju w sklopurudar~ skog podrutja, kuo i-prema perspektivnom yrememu trajanja Kenstrukelj, bira maa gradevinskt materijal 2a gradenje. Pitanje Koji ée se gradevinski Vocimneni za nek konstrukelju u rodarstvu predstavje, a0 to se Tdi Fomplcksan problem, Ovde aisuv pitanja samo razlozi stabilnosti jet jored njih ucba uzeti u obzir 4 ekonomske uticaje. Prema tome, treba prven- Fiveao Korii ona) gradevinski material Koji se nalazi' ma Tien mesta “ili Unoposzedao) okolini, ukoliko odgovara i tehnitkim uslovima Tauzetak bt Einile konstrukclje zt one rudnike Ga se eksplostacija predvida za duzi nix odina 8) Deyo. — Kao gradevinski_ materijal w rudaretvu drvo ima sioku imno- gostruku primenu. Gradevine provizornog karaktera, kao i one koje su.u tok Sefova izlodene premestanju, grade se uglamnam od drvets. Zbog. svoje male Zapreminske tezine 020 je pogodno 2a Konstrukcije na thu male nosivosti. Drvo Seimei ans mes ras | rodney pu jet to flan od ‘aaloga ‘njegove teste primenc. Dobre osebine drvets su : ‘mala zapreminska teZina U odnosu na ostale gradevinske materiales Tako se obraduje; ‘pogodno je 22 montaine radoves i {ne priliéno visoke dopuitene napone zbog_ svoj Nepovoline osobine drvets su: sagorsjivost Dodlogaost truljenja — marofito ako je izlogeno naizmenitnom uticaja ode i varduba, i Ho bubri. ') Beton. — Reton je od poéetka primene w gradevinarstva do dani dana aujradije ‘primenjivan materijal. U rudarstvu je ovaj materijal naioo svoju roku, priment narotito za povrSinske konstrokeije, Sem toga i svojstva koja a, tine ga skoro nezamenljivim. Nesemirani beton nalazi primeau psi izradi stalnijih objekata. NajteSée to su temelji pojedinih konstrukcija, potporai i oblofmi zidovi i tako datis. Fieiskih osobinapeton ima u rudarsteu veéu i rmnoyranijuprimenu. On ima poscban maga) pr iradt porvinskih Konstrukcija, hoje su taotene, slodenkm ats Phvimer: urkerl, izvoi tomnjevi, separacje, stubovi 22 dale TKontaktne mrete i tako dalje. ‘peton je danas jedan od najsavremenifingradevinskib, ‘temniednih svojstva verovatno je da ce iu rudarstvu fact veliku primenu, Dobre osobine betona, u odnosu na uslove w rudarstve, su: ‘eclativno lak natin spravbianja betonske mse; prilagodevanje evakom Zeljenom obi Pee evrstina na pritsak, a ako je armiran, tada mu se poveravaja i velika zatezanja Koja prima suka 18 {iva potrebe pri ispravijanju vodenih tokova, U zavisnosti od koliéine i br~ fine vode w ajenmt, kao, 1 od yrste zemljanog materijala, kanali mogu biti kat~ en temewe |e ‘ |S [ims | at | ‘ita 28 ©) Predratun. — Kolitine zemljanog materijala_pomnodene jediniénim cenama (Ginara/m?) daju ukupan izos cene zemljanih redova. Jedintena cena, reducirani na 1 m* zemljanog materijala, obitno obubvata sve one radove koje treba invrsiti, na primer iskop, utovar, transport, istovar i ugradivanje, Tako hnaden fiksirani jenos predstvija predradun, odnosno kostanje zemljanth radova, * 4) Sreduja transportna daljina. — Trasa puta ili Zelezniéke pruge dobro je uradena, ako pored ostaih tehnitkih elemenata: dobro tle, male koli- Gina vebiatkih radova, dobro izabrani usponi, padovi, radijusi krivina i tako daljey imma i dobro nivelisane mase zemljanih radova, a t0 znaéi da se, bar pribliéno, poklapaju koliéine useka i nasipa. Odstojanje izmedu tekidta useka i tefita nasipa (pri demu se zemljant ‘matesijal ansportuje iz useko u nasip) predstavja stednju transportnu da- Yinu (a. 29). Sika 29 Pri gradenjuputeva i delenigkih pruga uvek se radi i plan nivelanja zemijanih masa. Ovim planom predvida se najracionalniji transport zemianog. materia, Pri njegovo} inxadi najéesée se primenjuje Briknerova grafidk me- toda, koja se sastoji w Konstrulsanjujedae Krive_linije — poligona — dije ordinate predstavijgiu zapreminu zemijaneg materials. Ova zapremina jeu fodnosu pa svaki profil jednaka algebarskom zbiru kako useka tako i nssipa, 9 potetia do odgovaraucer, profil. Orde neée bi imesen deal ra pe Btiknerovo} _metodi, koja je inate gesto u upotrebi pri projektovanju puteva i sleoniskih pruga jevnog karaktera 3 ‘Treba napomenuti da srednja tunsportna daljina ima gesto odiutujuct uticaj ia Cinansijkt fekat pri gradenju, jer pored ostalog, od nje zavisi pra- vilen izbor wansportnih sredstava, na primer koliea, Karidta, motarnih, vorita Tokomotivske vuée i drugor. 3. IZVRSENJE ZEMLJANIH RADOVA Juvttenje zeman sadova predstavlja jodou od najvadniji grane kako w odaost na stabilnost tih radova tako i u odnosu na finansijaka stedstva, jer cont dine jednu od najvetih stavki, narocito pri izradi puteva, deleznickih pruga, tunela, zemfjanih. brana i siténog. Teyrienje zemijanih radova sastoji se iz prethodnihradova, otkopavanis, ‘urovara, transporta i ugradivanje 1) Prethodai radovi. — Pod prethodnim radovima podramumeva se Gieenje.teren, to. jest vadenje Abia, daveca { paajera, rusenje i wklanjanje aznih objekets, skidanje humvsnog sloja, zasecanje stepenice (ako je potrebno), jarada 2astitnih — odvodnih jarkova i tako dale b) Otkopavanje — To je rad koji se obevlja radi izradé useka, kanala, materijalaih rovova — pozajmitia i stitnog. ©) Utovar, — Ovo je rad potreban 21 utovarivanje iskopanog zemlianog materiala w odgovarajuéa transportna sredstva. Ovaj se rad moze’ visit, kao F prethodni, rugno ili mehanizovanim sredstvima, 4) Transport. — To je #ad na odnofenju — transportovanju iskopanog emijanog materijela od mest iskopa do. mesta ugradivanja. Kako. ovaj rad ittige ma “opste koftanje puteva i zeleznikih prugn, on ée biti detaljnje imesen, ©) Ugradiyanjé. — Ovo je rad koji se obavija na ugradivanju iskopanog zemljanog, tnaterijala U sasipe, brane, deponije i rake dale Natini otkopavanja, — Pri gradenju_puteva i zelemidkih pruge u rudarstvu, otkopavanje zemljanog mateijala moze biti: rutno, pomoéw mini- ranje i mehanidko, Rugno otkopavanje se vei pijukom, lopatom i atovom, Sto zavisi od wrste zemlja. Minicanje se primenjuje najgeiée ako su stene Evrste, mada ima slutajeva Jada se ono viii i U mekiim materijalima. U obitno} zemiji ovakav matin mada primenjuje se samo u izuzetnim slutajevima. ‘Mehanigki natin otkopavan'a zemljanog materijala se danas sve vite pri- enjuje, naroéite Kod yeéih.radova. Za ovakev natin rada postoje raza meha~ nitka sredstva. ‘Keo najpomnatija su: buldoderi. skrejperi, bagert i slicno. 4, TRANSPORT ZEMLJANOG MATERIJALA Fravilin izbor tansportaih sredstava za prenotenje zemljanog materijala fod mesta iskopa do mesea ugradivanja je w zavisnosti od_viste i Koligine isko~ Danog mterijaa, daljine prevoza i konGiguracije terena. On utide, kao’ sw je! Fanije naglaieno, an opie zoe cene radova, t2 ri gradcaju puteva i deleznigkih prugay transportna sredstva su Kolicay dvokoliea sa, konjskom zapregom, Kola sa éetiri togka i dvestrukors konjskom “Zapregom, Kamion’ | traktori «2 prikolicama, prevoz po Koloscky, transporteri refuler fa) Transport kolicima. — Ovakav transport veli_se aa daljiname od 10 do 120 metara, Zapremina kolica, pri tome, izosi 0,07 do 0,10 m'. Kolica treba da su tako gradena da 2/3 do 2/4 tereta padue aa toéak, a 1/3 do 1/4 na radaika. Uspon puta ne treba da je veéi od 8%, Efekat rada Kolicima je ko je put U horizontal @ jo yeti ako je pat u padu za puna Kolica, tako da Se na Usponu guraju prazna, Za rad na mekéem tla potrebno je staviti daske a kretanje koica ') Transport dvokolicama sa konjskom zapregom (kariote), — Pri covakvom natin transportovsaja zomijanog materijala sado se primenjuju dvo- olicn eo jedaim konjem, zvana_yKorda". Zapremina drvenog senduka kod takin dvokolicn iznost 0,35 do 0,45 m?. Oysj nadin transperta je pogodan za Satine ransporta od 100’ do 400 metara, pri Gemu je srednja brzina transporta Sko 6 km na 3s. Maksimalni spon ne treba da je veci od 6%, a utinak 2a 8 casova efektivnog rada je 10do 12m! pri sredajo} sransportnoj dudini od 300%. ©) Transport Kolima na &etiri to&ka, — Ovakav nadin transposta ‘menjuje se obieno za daljine preko 400 metara, ito na takvona,terenu gde je, talko postaviti Kolosek. Zaprerina kola je od 1,00 do 1,20 m?, 2 dnevai kaps itet vada 2a 8 Easova sada iznosi od 10 do.20 mi. 4) Transport kemionima i traktorima sa prikolicama. — Najésite su u primeni Kamioni od 3 do, 5 tona nosivosti. Ovaj se natin rado primenjuje Tada treba ubrzit izvrdenje gemljanih radova, Rad sa kamionima zahteva dobar put za prevor, kao i mehanizovana sredstva za utovar i istovar, koji me treba Ga wala vise od 10 do 15 minua, Za ovakay matin rada narotito su podesai takozvani ykip-kamioni* su pokremnim koSem. ©) Transport po koloseku. — Ovakav alan samo za dudine preko 300 metara. On zavisi od kolitine materijala za Transport, daljine na kojw treba transportovath zemljani material, kao i od kon Tigurace terena. Pri tome je U upotrebi Ijudska, stotaa i lokomotivska vaca, Nujtetée se primenjuje Kolosek sa xazmakom Sina 0,60 m, tev. qdekoviliski kolosck, na. kome se upotrebljavaju. ,kip-vagonesi* sa, istovarom sa strane. Na Svakvom Kolosek sine’ su prigeridene na pragovima, i to na dudinama oko 5 ‘etien (takozvant ,Stoso%d"). Trasu koloseka treba po moguésta postavit ako dds punt vagoneti idu koloeskom u padu a prezni u.usponu; ako to dozvoljava koafiguracija trent. . ‘Merodavne Kolitine zemljaxog materijala koje utita na iabor ovakvog ‘transports su 10000 — 20000 m? za Tjudsku vudw i sredaju transporma dali [a'300. do 500 metara, 2000050000 m* za konjsku vuéu i sredinja tran- Sporenu ‘daljinu od 750 metara, Za Kolidine preko 50000 m* i svednju tran- Sporta daljing preko 1009, m upotrebljava se lokomotivska vuda, f Prevoz zemlje transporterima, — Za prevor yeml’e na daljine od 8 ‘do 20 metara, kao T za njeno.iadizanje na visinu od 2—6 metara, prime ‘niujo se waka transporteri koji su obitao_pokretn da bi se mogli premo- tau, pajpotsebi. Za squladivanje veih odstojanja mogu se primenitt dya vie frandgonen., Oni su najéeiée w upotrebl pri utovari na visoks voz 3 ®) Transport zemlje ispitanjem i refuliranjem. — Peskovita i sli- novita zemija pomesana = vodor, 10 jest tka masa u razmesi 1:3-do 1:6, hajéedée se sprovedi ceyima proéaika 250 do $00 mm na daljine priblizno do 3 km. Pil tome je brrina Kretanja ovakve mase 2,5 do 4 meta u sckundu, ‘Rad se vii usisavajucim bagerima kapaciteta 100 do 1.000 m* na‘ cas. 5. ZBIJANJE ZEMLJISTA Nasipi na putevima, felemickim prugama, kanalima, branama 4 oliéniza ‘objektima treba ‘da budu’ dobro zbijeni, da bi se postigia sto eta kompakinost genbjinie ase. Natin zbijanja zemMjfta odreduje se prema, visti zemljanog materijala ‘u nasipu, i vr8i se pritiskom, udarima i yibriranjem, Postupkom ibijanja smanjuje se procent duplina u zemlli, povetava se medusobne vez Gestica, @ time 4 érrstege na pritisak i smicanje. “Ze vbijanje zemlje pitiskom wpotrebljavajuee Zestotakozvani ,jedevi* meta ‘buban} preénika oko 1,00 m sa zatupljenim Celiénim zupcima). Slojevi zemlje fy pil tome od 25—30 om, a dutine zubsce treba, u principu, da udu vote ‘od debljine sloja zemljanog” materijala, Jezeve obitno vuku tratori, pri fem jedan traktor moze do vase i do sedam jeleva, Posed .jeteva" za ovaj nagin 2bi anja zemlje Cesto su u primeni motorni i pami valjet raznog tipa. ihko se bijanje nasipa wll postupkom udara, tada su uw upotrebi eksplo~ vivni mabijadi takoavane qgabe", Koji skakanjem usied cksplozije wrée nabijanje ‘mle. Tetine takvih nabljata kroéu se od 100 do 2000 kg. Za zbijanje 2em- ala postupkom vibsiraaja w primeni su vibrateri ramog: sistema ‘se krecu po nasipa rudaim it mehonigkim autem, Ova) se natin blend primenjule 24 peskovie material, pri Gema su slo,evi do 20 em. Treba fai wvida da tehnika zbijanja zemfjanog materijla w raznim usiovima 23- . 20 kolosel 435m za kretnice 1 ne 70 olosek 076m. mostovine sida 43 ‘Dutine drvenih progova si raliite i zavise kako od firine koloscka tako i od eda, odnosno zoatsja pruge. Tako za delezniéke pruge I reda ‘dutina imo: 260 cm, za pruge UI reds, kao i za pruge sporednog znafaja 250 cm. Za pruge Sine Eolosela 0,76 m dusina pragova jznosi 160 em, dok je 28 kolosck firine 0,60 m ova duéina 1,20 m. Vreme trajanja pragova uw eksploataciji Zeleznica, zivisi Jako od vrste drveta tako i od njegove tehnicke pripreme, Hrastov prag nneimpregnisan moze da traje nekoliko gocina, ali ako je impregnisan, tada se njegovo trajanje produzava na 15 do 20 godina, Bukov prag ako je impregni- ‘san traje 14 do 18 godina, dok neimpregnisan traje ti godine. Kao 0 se 4a Vidi, impregnacija Zelezniéhih pragova je od yelikog, ne samo tehnithog vet i ‘ckonomskog zna%ejs, Ona oe Yell u specijalnim jedinicama, zavodima, utiski- vanjem cinkchlorid ili Kreozatnog ulja — ili jednog ¢ drugog — u pore dr- vvenog tkiva, pase na taj natin drvo ftiti od truljenia Gvozdeni pragovi su zbog visoke cene mnogo rede u upotrebina Hele amithim proguna, a kode 1 zbog aepodesoost pei odriavanja.ZsleaniChog Zaloseha, posto su sx danje strane tedubljeni, pa je nihovo ,podbijane* wr {etho i sporo. Oni su-najfeiée u upotreb! na skeetnicama u elikim. 2eleznié im stanicama, ge se dobro iskorituje njhova veika dufina, Gvozdeni pra- fori nisu tako client kao arveni, @ nihovo erajanje je u poxoljnim wsiovima fuze 0d drvenih 3 iznosi 30 do 40 godina. Psi tome pod poveliaim vslovima ‘reba razumeti porptno odsustvo viage i raznin setnih gasova. Jedan presek irozdenog praga za Kolosck Stine 1y435-dat je na slici 44, so 130 0 Armiranobetonski pragovi su we novijeg datuma i za njih se mode rida su i kod nas, kao i'w mnogim drugim zemljama, jo8 uw fazi eksperimentalnog ispitivanja. Za njihovu fabrikaciju_ se upoc: bljava prednapregnutt beton, Koji : lu savremenom gradevinarstvil pre= site 44 ‘savin relativno nov. material T kod nas u Jugoslaviji postoje cksperimentalne deonice sa takvim pragovima Tagledi Su da Ge oni u doglednoj buduénosti zameniti drvene pragove. 3) Koloseini zastor. — Kolosotai zastor u kome Jee pragovi ima zadatak da uévreti polotaj pragova i da spretava njihovo boéno. pomeranje. ‘Sem toga zastor trebe da omoguéi brz0 ocedivanje atmosferskog taloga i na} zad, da ravnomerno i elastitno prenosi opteretenje voznih sredstava na donji sro}. Zbog toga aastor mora da isia dovoljau debljinu i fsinu, i da bude od patpuno zdrevog ‘materiala, koji Ge Iedaci na planumu sa bodaim aagibima 0d 3 do 5%. Kolosetni zustor mote da bude od reénog ili majdanskog Ujunka. Imu- zetno, on je ponekad od Shake ii peska, ali u ovom sludaju potrebno je speci jalao ‘odobrenje Zeleznitke uprave. “Tucenik je, medutim, najbolji material 2a zastor, pa se 2a glavne pruge samo takav i radi, Bri tome treba napomenuti da tu ‘anik mora da bude tist bez zemlje i drugih Stctnih primesa. Obitao se upo- tebljavailjunak krupnoée od 3 do 6 cm. U slutaju da je Sunak Jrupaifi, tds se mora pretucat, jer je kao wkav boli 2a podbijanje pragova. Kamen vz tueanik ueba da je Zilav, tvrd, postojan ma mraau i, otporan na udar, pa su zato najbolt bazalt, wahit, porfir, mada ne treba odbeciti bolji i Hilay kreenjak Koga Kod nas ima dosta’ Kolosetai zastor treba broo da odvodi vodu od at- -mosferskog taloga, da bi se pragovi zaltitill od traljenfa Zbog toga se on po~ ‘wremeno isti proscjavanjem, pri emu se uklanja zablaéivanje, kao i sastojct organskog. porekla, Zastor se, po pravilu, stalja na porpuno slegnute Aasipe, pa je zato zabranjeno da se stavlja na svete nasipe. U siuéaju da se holoscent zastor, mora da postavlja na nedovoljao slegauti nasip, tada je porrebno dda se ispod nj gx stavi po celoj Sirini planmma suv, tist retni pesak. Pre~ seci planunja sa zastorom za jednokolossinu i dvokoloseSau prugu noraalnog“a JJedan primer izrade koloseka ‘na siabom aasipu prikazan je na Slici 46. Debljina zastora ispod Seleznitih pruga varira od 15 em za sporedae do 25 cm m glavne ‘pruge. Vaino je napomentti da je Koloseémi zastor 2 pruge W ta- rnelima i na skretnicama uvek od ska 46 ‘ueanike. end) Zeleznitki kolosck w prayeu i, krivini, — Birinu koloscka, to jest sant Ztail len pees oda et oa med gr in et ek a OO sap ln pete Go Be Sie IS ete SRE een be Ure ta: et ca a ob it dle Bee po vl ago ma ge to Shei very ori, ed ole ae 2 Here [yee we ie wer ona mocsang re a ae 2 om eee om SD Co FU erm : ie BB ee el pram pe, ears ee ge fea a we a ea rin ween ea Sa ot fem et Ta eee te Breen iam poe el ing M35 oa deseo pe ST i el a od a mal BEER? palupresaik Krivine, to jest za: R~249 do 180m, profienie. 30 met. is pte ng at ae eh ok ee eae oe ems SE SOS See ble i glace Ste ao SO 2a a ijene polupretaike od 69 do"S0m prosirenje 22:mm. Kao Sto se. vidis prot He pole od do sm ple ior psu ca a SOY SO? egy an vo ee ete abet oe eh Hl Ce a a samme mt ae mesma Sonia rst rele ae, s Sean oacion petabe peti icine Uetonia: il, ek ae t= i nae je od lea ata en a noel tu ofa edo mde ae viet is pores, fo gate ges vs, fee, anes iets gre Sern in a Heh ion, i ens ei BEES aaah lg tn tm bie Sen ee ic Nuestra ftearste vozite) tox 20/6 = is Cami Oro he gece VaR sia 47 Merodgvno teorijsko nadvitenje, za koje rezultanta tedine G i cemtrifugnine sile C stoji upramno na ost koloseka, raguna se po obrascu: = 12, rk pri demu je: = adstojanje ‘od ‘arediné do sredine lave fine, Za norman Rolosek ovo odstoignje ianosi 1,500, dok je za Kolosck 0,76 m, +~0,806 m: 2-98, © = braina yeaa u metrima na sekundu, [R= polupretnik fivine a metrima, Kida se ove vrednosti unesu uw obrazac 2a, dobija-se z= nonalni Kolose: HenO153 09K | ma proge wanog Kolescka = 6,3-o!/R a milimetima. Al polto svi voroyi ne jaw stom brzinom, to su kod mas za promgun nadvibenja Epoljne Sine primenjeni sledeet obras: za nosmalni kolosck: h~ 8-0'}R w milimetsioa, i fp al foie n= 42-0) wins le ies ww bs PR ya vn saves eo po ohm, sho mae ses im omvoremt prugu, dol sit stpleama, a0 1 na odsiojanjima takosranog mane Vushog rejona iapred i Staniea, smanjena na. polovima sacunske.ysednot, pot se tada brzine vozova smeajuja. a46 Nadvisebje spoline Sine se izvodi podizanjem spoljne Hine postepetio od rule do pune viednosti, na duzini prelazne knvine, Unutrainje Sine ostaje a nermalnom visinskomn polotaju. U krivifiama se, pored nadvilenja i profireaja koloscka, unutrainje ine skra€uju. O ovome se vodi rituna pti fabrikaciji Sina. Skraéeaje unutrainjih Hina je obitno na cele brojeve: $0,100,150,..mm i ako dalje. “Treba, medutim, napomenuti da su i nadvi8enja spoline Sine, za razne Biri- ‘ne koloseka iu raznim uslovima, kao i potrebna skraéenja unutrainjih Sina za Frame sluajeve, regulisana bilo u vidu tbela ili posebnih objainjenjau_ Pra- vilnika © gornjem stroju JDZ, 4) Industeijske pruge.—U principu, industrjske iclemitke pruge sluse za svthe indusaije. Tuu pivom redu spada prevor sirovina, polufabrikata if halnih. prosrvoda od ixvoxiog mesta do nekestanice na prusi jeynog saobracaja, ili do ncke odredene fabri, pilae, separacije, i tako dae, Prema tome, indu- stijske pruge imaju, kao i pruge jaynog sobraceja, avoje stanice Kao i sve stale uredaje, Koji & inate, predvidaju 2a pravilny i bezbedaw ekeploaraciju, Kod nas takve pruge nsjéeiée opslufuju rudnike i Sumska podrugja, a u novije veeme javljaju se ine velikim poljoprivrednim kombinatima. ‘Sitina koloseka na industiskim prugama zavisi od veteg broja faktora, ao fo su. na primer opSta konfiguracija terena kroz koji prolazi tase, speci- fiene potrebe industsije | drogo, Pri tome treba imati u vidu da se za shuéaj iste Bsine koloscka na industnjskoj i glavno} pruni izbegava pretovar siroving, Sto je matno ckonomitnije retenje. Uslugaju da su Sirine Kologeka raitice, poucin! su svi pretovarn ureéaji. Kod nas. su ma iadustsljskim progama w Tpourebi Kolorect Hirine: 1,435:m (aormalan kotosck), 076m (uzani Kolosek), 100m, 0,901m i 0,60 m. Kao to je ranije naghteno, industrjske pruge su preenstveno narenjene fndusuijt, ali mije redak slufaj a opsluduju i fokalni jeyni siobrataj. U take yom sluéaja one treba da bucu mabdevene svim potrebnim uredajima 2a bez eden prevaz Ijudi, a njthovi koustruktivai elementi, kao na primer najmenji polupremnik krivine, dimenaije pragova i zastora i tako dalje, treba da’ bud Seobrazeni propisima. . Cert je sluéaj da se od neke stanice ma prusi jamog saobracaja odvaia jedan Kolosck iste firine 2a potrebe rudnika dnevnih kopova, separacja, flow dij, elekeiéne centrale ii za potrebe neke Sumske eksploataije. Teda se 2a takav Kolosek Kade ,industrijski Kolosek*, narotito ako na njemu nema stanica i osta- lik potrebnih"uredaja. Karakteristike i elementi za projektovanje i gradenje industrijskit proga i Koloseka: minimaini polupreik irivine, dina planuma, Sina zastora, deb- Hina zastora, cimenaife pragova i drugo’ regulisani su posebaim propisima, U rudarstvu je danas sve éeiée u upotrebi Kolosek firine 0,80m na dne- nim kopovima, pri gemu on pokuzyje osobine lakog_prilagodavanja wobitaj shim Ksivinama, & ima i dovolinu stabiinost pa ée zato bith irloZent ecki nje- ‘govi Karakteristién’ detaji, Za takav.kolosek: najmanji-dozvoljeni polupreéaik ivine je min R=30 m, dutina prelaznice je 20_m, a meduprave 10 m. Sirina planuma je od 3,80 do 4,00:m, # firina zastora’ 2,30 do 2,30 m, debljine 0,30 Go 0,40 m. Dimenzije pragova ‘su 14/20 6m i dune 1,60 do’ 1,80. U slueaju da-je takav kolosek na dvokolosetnoj pruzi, odtojanje”izmedu ‘osovina Kolo- Seka izndsi na orvoreno} pruzi 3,50:m, dok je'u krvinama sa R=100m kao { u stanicama 2 Srna 3,80 m. Ako izmedu tolosoka posoje clean subod so ns rier Kod Kontakine mrede, tda je odstojenje ize craving preg 16/20¢m Sika 48 fla 4,50.m. Poduci za rudarski Kolosek od 0,90:m Sirine prikzani su na Medusobni polofaj ovog’koloseka i bunkera dat je na slici 49. st) 1054 2200 pt 4 Sika 49 Na koloscku firine 0,90 m uw rudar~ stvu uw upotrebi sui pame i elekaritne 1o- Komotive. Sema opterecenja pare lokomo- ‘ive prikazana je na slicl 50, Sema opteresenja elektriéne lokomo- ‘stika si tive.2a Kolosek 0,90 m data je nasici 51. 1 ey te pe do tan Om ap och PT etn te, dn, Om daijeau'za odrivane, Medutim, cine Yecnjce se mp potenit eno ape erst ence ee Sea nanan arenes, sy ites aes ey a alam ae pummel Iokomouive: ko Esto mote biti vell ego kod Iokamotvn EES enray waa TQcantabar aera 2) Radai kolosek — Dekovilj. — Privremeni koldsck_kojt se postu ‘a.vetim gridit, gdp treba odvorit | dovoui velike Kobine seme h dug gradevinski material nariva se pradsi olowek. Sina radaog kolacka je 0,60-m. Ovakay Kolosck ima volo irokuprimenu W zudarstyu Kako Rapes4 Bini tcrena tako i. potkopima, zatim u fabrikama, na gradistima i tako dalje Fuel Kolosek selako prilagodava terenu. Njegov najmanji polupretnik krivine je'samo 5m, kada shod kao radai kolosek. U slugaju da se na ajemu obsviis I gent saobragaj — obigno lokolni — tada je min R~ 30 m, pa su zbog to¥s j deuljant sadovi veti. Za okzetanje vagoneta na radnom kolos:ku postoje vrlo tr tat hae iat bn tart sta 82 st ssn rar is set ete IcossStne os pre |e ob, rine odor rah le (ieee me ep Pb hes a so lec pe ey al ee ET a Ei paige Sn ade ve le ee wae aking ei ska 53. Hie ee sri moni eons abh ar Bley ov pea ga me we fate Fe ung ace ire ee cies teh tats ot as 108 . R de joe umm, dk je Rum, Pl tome ova) obmazac wall dok ee Raalgx a ee aan adm, smo pootene ne ees da bude vote od 1am, Fro aa ay) lokomorvake vue. “0 + Najvese dozvljene brane raéunajuse po obrascu Vox 27 R, pe emu je V wkanféas i Rum. ‘Nadviteaje spoljne fine u ivinama ratuna se po obrascu: a5. ' R og togn to ima vozova Kofi saobraéaju manjom brziném, ovo se madvienje 1 prakst spfovodi primenom obrasca: ha R pri gemu jeo u kms, Rum humm + | Po pravifuy kod pruga koloseka 0,60m nema prelaznih krivina. Ali, ako je brzina vet o 20 Kmitas, tada je potrebno njihovo umetanje tzmedu pravea Fkruine koivine, Dudine prelazne Krivine raéuna se po obrascu: Lan-h, de je n= 20: V3 pa kako su kot ovog koloseks obiéno mala nadvisenja, to su 'duzine prelaznica male. Na primer z R=: 200m je Vmax ~ 25 km/tat i od- sovarajuce nadvigenje f= 13 mm, pa je dutina prelaze krivine: 3-20-25~6,5'm do 7,00 m. _Ursa de posse ee Hine. ads pans rape on x prclaenoon vim Tamed lsvin stg lk soprme amis tad knack 0,60 webe po- stavisi medupmve dufine 10m, t inped scenic stale prava‘simange Gsline 5 meta, "prlom ivelete proge spo pri, paves. On lazicana, a ina, shetcma,mstvimayplvima Wn Tamedn ontrpadovn 1 nagibom veéim od 5% seba umetutt dutina cad najanje. 30m, host weronnajie'do 3%. w dina of Sn Spadajt nine tangents ia, : "Odsjanie praca kokeks W paso} mt otvoren) pra je min 2m au steam 330m Za say ds Je jedan kalesek normale (38m) a drug S\coan ad fe sdstoline tame osoing Salsa evorso| peat 303 m u stanicama najmanje 4,025 m i kod pretovarnih koloseka najmanje 2,72 m. “Tovar rampa kod ovog_Koloseka waljena je od ose proge 102m, @ vitin tune gn fei Se ceom ‘Ove su neko od yan edreabs z rad kolossk 0.60 Sada on po- fed svoje omnome aren ll 2 [Bsek 001m porta sano kao rad Holme oui ratuna 0 evan clement, sem © na Sabine. Pogea, na dekoviskom foloses mofe, pot_graenju_puteva i eleni8th prog wernt dt bode ry st Kojstom zpregom i mebaniaoren. ‘Vestatki objekti, kao na primer propusti, mcstovi i sliGno na dekoviljskom Tolosha rude be mjeeee pede Od proisomog mately 10 Jest 4 Gradevinarstvo w eodarstva50 dqveta, sem u izwzetnim slutsjevima. Oni se ne rade kao stan, jer obiéno imaju ‘granigeno vreme trajania,a pored fog, na taj se natin smanjujt troskovk eradeaja Industrijske Zelezniéke prage a portebe rudniks, projeleuju se i grade tuvck u saghsnosti sa uslovimt koje pruzaju najblige prage javnog saobraca U takvom sludsju za njih ueba wzimati sve clemente iz vaietih pravilnika Medutim, ako je takva pruga sticajem raznih uslova izolovana, tada sit mogua rneka manja odstupania Slobodan profil Kod pruga #4 Kolosckom 0,60m dat je na slici 54, dok je tovarni profil nefto mani. T ly 3 aa ils i pretit 29 rue.r stot. zepregu profil zo 10 ‘Shika St Jedna od Sema optereéenja za Kolosek 060m uw javnom saobradaju. dat je na sict 55. : = G8. tgornia iiea Sine) pias fia fu atfae parna lokomotive (40 KS) ‘sta 55 ‘Tadne femé optereéenja 22 odgovarajuée lokomotive, neophodne su stugaju Kade je potrebno izvriiti ispitivanja | proveravanja stabilaosti ¥ nosivo- Sti prugnily objekata. Ag je kolosck 0,60 namenjen samo rudarskim potrcbama, tada je potre- ‘ona Sema opteretenja lokemotive, koja Ge cirkutisati kolosekom. Danas seu rudaréiyu desto primenjuju cickiritne lokomotive. Medutim, ao Sto je ranije imeseno, one se mogu primeniti samo tamo ge postojt sta~ Tan iavor clekiritne energije, koji 6e napsjari kontaktnu mreiu. Prednosti ele- uignify lokomotiva nad parnim, na povrtini terena, su. mnogostruke. U prvom edu ircbe navesti veeu snagu lokomotive, asa time i daze vouowe sa yetim ‘brojem vagona i ako dalje, E sl Sematskiprikeai savzemenin clektrinih Jokomotiva (S156) predstrljja seliko optereéene, pa je zat0 potrebno o tome voditiraéuna pri projektovanj elezniGhin proga i prugaih postrojenia 4 Na kraju ovog saZetog ixlaganja o Zeleznicama, treba napomenuti da kod savremeno opremijenih.Zeleznigkih pruga postoji Gay niz uredaja, na primer Gelemnitke stanice sa elementima: eketnice, tame zerade, [ozionice, magacini, rampe i liéno. Kod 2eleznitkih pruga za javnistdbriéa} tome treba dodati ‘Oktetice, prenosnice, vodestunice, nalivnjake, xuzna signslno-sigumosns pos- ‘ojenja, + tako dale. Iz svega toga se vidi da ta grana tehnike predstavija vooma obimny ma- teriju, Koja se proutava U posebaim predmesime nauke 0 Zeleznicama, sks 56 “”m1 DRVO U KONSTRUKCIJAMA — OSNOVI 1. © GRADI ZA DRVENE KONSTRUKCIJE I pored rezvitka drugib gradevinskih, materijala u_novi se zbog ‘svojih svojstava jo8 uvek smatra jednim od glavaih materjala Koji se Primeajuje u gradevinarstva, Drvo je, posebno w rudarstvu, zbog lake obrad- Fvost i bog svojih elastigaihy osabina, kao i zbog otpornosti prema hemijskim Uticajima, veoma cenjen gradevinski material. Njegove tri nepovoljne osobine Guienje, bubrenje i sagoriivost) ne umanjuju_mu vrednost u_gradevinarstvu. Medi, kako je odgajvanje drvets dugotrajno,.potrebna je 75 Keeficijent izvijanja za drvo — 2a jednostruke (proste) preseke — dat je u sledeéoj tabeli (Tabela 11D. " (Prose) 0 & KoefiefjeatiSevijenja 2a devo — prostl preset — Tab, K Te iy 8 TT ° a] 9] | 100 1,00 io] 0 x0| sor tar ioe] 10 20 | 103 ras ior] 2 30 | 108 bio in| 30 2) ie tie i) 50 | 124 130 Xan | 40/0 | @| me 130 Use| tet} fo) ea ie 37 | 202] 30 | #0 | 20t 27 230 | 236 a0 50| 20, 286 Sie} Sie] 50 00 | 332 Sas 36] Sas | 100 uo | 390 ap 4561 110 tao | ee 435 Soe] S37) 20 Bo | 3.45 3 8b | 62] Bo Izvijanje tebe ratunati 2a ravan koja je najnepovoljaija. Pri wome se ne dopuita veéa vitkost ftapa od 4150, sem za ‘element kada se ‘mode tzeti i= 175, Za. glame nosive delove (stubove) preporutuje se 2 =120. Napomena: izvijanje slodenih preseka ovde neée biti izlozeno, prede dozvoljeni napon ma savijae cy. ‘Ragunski rasponi kod drvenih konstrukeija uzimaju se prema slici 59. Kod vrlo Sirokih oslonaca usima se w fatun 1 iamedu. oslonsca.. : Za sluts} Konstrukeije sa kosnicima, raspon Koji se uvodi u froraéun, vuaima ee prema sci 60: 1-055 (1+ 1). U vor © uvodi se reakeifa od ras- pons J, pa se sa tim vrsi potrebun pro- t run. ‘Kada su nosati poduprti samo sed | Jom, raspon za proragun uzima se prema slic’ 61 051, gd je J, otvor ©) Doputtena povijanja(ugibanja) konsteukeija. — Kada se-u proratua uuvedu_ eva optereéenja (Korisno, eta, sneg), bez obzira na popustlivest spojait sredstava, dozveljeni maksimalni ugibi su: Slike 60 ‘a refetkaste nosaée: 1/700, 22 pune nosate (prosti, sloéeni: sa ‘moddanicima, zakovani,lepliend, rmaksimalni ugib je: 1/400, Za roinjete i rogove krovova, Kao i wa 12 poljoprivredne zgrade, maksi- 7 smaini ugib sla 61 Vaino je n@pomenuti da je pri proratunu drveaih Konstrukcija, pored costal prorauna, potrebno Kontrolisat! odgovarajuce Konstruktiyne delove i na ‘povijanje, poste je éesto 2a njibov presek merodavan maksimalni dozvoljent ugib. f) Savijanje sa urduénom silom. — UJ shugaju dejstva aksijatnog pritiska, {momenta Swvijanja 4M", napon «© ratuna prema: P. M OP 4 oss. Me F + w Ako je slutaj aksijalnog zatezanja ,P% i momenta savijanja ,M“, tada se ‘napon raéuna prema; 4 oso. F w = odgovarajudi kocfcijent invijanja, F ~ povrtisia popretnog preseka u em’, + We otporni momenat preseln u ont.3 _g) Smicanje. — Napon na smicanje ne sme da prede dopuiteni: napon +. Of) HapOR ce raguna prema: ‘ede ies aoe sjvesa transverzaina sila u kg, S=statitki momenst preseks tanad viakna 2a koje se tradi smiguél ‘Bepon, w odnosu na neutralau osu preseke, ucm?, merodavan momenat inercije preseka u odnos na neutralnt ost ams, é b 5z (clika 62). sina 62 Kod kosih povrSina umesto osovinskog pritiska sims se dopuiteni Kost ritisak 04. ‘Viakna drveoih motdanika moraju po previlu da budu uw praveu sile. Ako ‘su inuetno ova vlakma upravna na pravac ile, merodavni dozvoljent napon je Aopuseni a, (Fadijalni priisak. Ako je dufina moddanika ,a* manja od Se doputtent pritsak se smanjuje, ‘prema: : 3 mms ‘u gredi koja se nastavija: ‘ride u omotaéu ripe 2avrta Koji ne sme dt prede granicu oy (Tabela J). 5 deuge strane, prema jugoslovenskim propisims, mote se povecati. no- sivost sanrtnu ak 8 peimenjye fline take, 2 25%, pa je Nave nosiost davrnja ra srednje dro Spx Pr 125-3800? w kg, (greda je od éstinaa) dok je nosivost zavrinja u delitnim trakama: coyse-d~2-1600-e-d u he pel potto je max P, uvek veée od max Py, 10 se bro} zavrnjeva odreduje prema fax P,, Prema tome, potreban bro} zavrenjeva je: ss, max Py 125-3800 © ‘Ova veea mote da bude tretirina i na sledeéi natin: ‘Apstrahujud, a priori, moguénost odzedivanja, broja zavrtajeva prema dozol}foom pritisk U omotadu rupe w waki— posto je t otigledno i suvite (alfa vrednost — ostaje samo srednje drvo, odnosno greda Koja se mode ans- Tan. U njoj se, prema sl. 70, pojavijuiu sukcesival dijagrami napona usted Ugitva zaceduce sile S. Jesno je da se mogu pojaviti deformacije na zavrmnjt & fe tako ina omotacu rupe zavrinja u gredi. Dijagrami napona sukcesivno me~ sige svoj oblik, pa se kao merodavan moze uzeti dijegram sa pravim Iinjama, posto on, izmedu osttlog, zmatno uproséava natin proraguna, Prema sl. 10, najveéi momenat Kojim je opteregen zavrtanj nalazi se i S 1b LS 6 Sb 4 sb Shey kgem, max MoS. = 2°32 02 6 12 Ao se sav: mex Me Wy 1 ot SP ge ag evo san ma sie 0 Wem mamea aa kos ana tj se de ope aran vvsh re HB njeg izraza: 2 Wee ee. Prema tome, to je sila'koju mode da prenese jedan yzavrtanj = obzirom tna dozvoljeni napon na savijane. e ‘Ako se sada tradi Koliku silu S, moze da prenese jedan zavrtenj s obzizom na pritiak u omotacu ripe, tada se iz slike 70, to jest iz merodavnog, dijt- rama napona dobije: Sa5 van, 2 | odd s-5y-Lbaeon, ut je o-doevoljent napon ma pritiak u omott ripe vent. Sle $1 Sy Fisu jeddake, pa se-kao mesodavna tzima manja i proma njoj © ieragunava ‘broj zavrinjeva t0 jest Pa6 Dudina yo," izmedu dva zavrtnja nalazi se tz slike 70a: 2iay-b-ry = SS) i odavde: mc) rT bo2e/Pd beets 2 ” ‘Sika 708 ‘i |} St6.) se eiiearem nepend xf ? yaw sue [nese sone diacrorn .M" Sika 70 Pri tome webs izvrliti i kontrolu napona u drvetu, odnosno gredi, (sl. 71), pa ée biti _ Fauo=b-(hd) —{— i odgovarajuéi mapon: SKS a ls Sor. Fase ~ Ako bi se oba natina wetiranja primenila na jedan Konkretan primer, gde je b/h=16)/18 em, pretnik vavrinja d—2 cm i napon na pritisak Ww Sika 71 Dmotade Tupe a,—S0kg/em®, tada bi nosivost jed= nog zavrinja bila: max Py=1+25+380-d?=1,25- 380 ‘Hi po drugom natinu tretiranja: 12-Weoet | 12-3,14+28/32-1200 6 16 1900 kg Se 1080 ke 16-2-90=1440kg. 69 Prema. jugoslovenskim propisims, potrebant broj zavrinjeva uw oyom shi Gaju tebe odrediti prema sili u uavstnjl maxP~ 1900 kg, ako je primenjeno ‘érvo Getinar, Nesto yeci bro} zavrenjeva dobija'se, kao B10 se vidi, ako bi se tupotzebila kao merodavna sila 5,— 1440 kg. 8) Proratun veze pomoée tesarskih mo%dantka i zavrtnjeva. —Zna- ‘mo pobolifanje veze pri nastavijanju zategnute grede dobija se primenom devenih obpaza (podvezica) sa tesarskim moddanicima od wrdog. drvets { zavrtnjeva, ‘Taka jedna vera data je na slici 72. eH. : f : pte Sita 72 Pri prosaéunu ovakve veze dobro je-ako se pode od ukupnog Tada. svih ‘moddanike. Prema tome, ako se sa ,,2% obele2i zasecanje jednog. mozdanika, ‘bide prema sliei 72: Be ab Pri tome trebd napomenuti da je uobitajena-dubina zaseeanja 2—2° do Som. Sem toge, ovde je cp—dozvoljenom naponu na pritisak, peralelno va~ fimima za gredu’ ii podvericu, dakle zi meko drvo (Getinar, ‘Poreban bro} puri moddanika dobija se iz: ze 2 ‘Motdunik je napregnut na smicanje, pa se njegova dudina ,a" dobija iz odnos s web pri Gemu je sada xj) = doavoljenom naponu na smicanje paralelno vlakaima ‘2 motdanil, dakle 24 twedo drvo. Prema vazecim propisima treba tetiti da 2 bude vote ili jednako Sz, to jest: a=Se. All ako to nije moguée investi tada je Pocrebno smenjivanje dopustenih napona prema ranije izlozenom natin. ‘Ukupna dudina Ze w gredi i otrazima idotena smicanju je: seat, ows pa je odstojenje izmedu mofdlanika i od mofdanika do Kraja obraza: Ze"0 ovde je Kao i do sada: sila u kg, napon u kglemt i we odaosno.ya"© u cx, Debljina obiaza w ovo] veai dobija se iz odnost 15-5. 26d) Priproradume: podvedica je prema-propisima sila pomactena faktoromt 1,5 ‘Kontzola napona t podvesii (Sl. 72): . ee FS __ oy sien oy a) Kontrola napons u_gredi ae + 2,00 em. oe See der G2) 0d) ‘Po natim propisima spojene Konstrukcije moraju da budu poverane zavrt~ ajevima, Za proragunavanje zavrtnjera mote se primeniti ovaj nagin proraéana, Koi odeduj. na8ipropisi: ako so uzme da na jedan mo2danik orpada jedan presek zavrtnja, tada je zatezués sila u njemu: NS i Z=N pri Gemu je: N—nosivest moddanika u kg, dimenzijé ya" i na, prema slici 72 Grom, pa se zatefuéa sila Z dobija u kg. Za proraéun zayrinja merodavna je anja sila, a predmik zavrenja dobija se iz: 1B) Proraun veze sa Zeliénim trakama i Seliéaim ulofcima (1.73). — Greda dimenzija bh inlotena zatetuéoj sili moze da bude nasta- ‘ijene prema slic 73 pomocu geligaih taka i uloZaka, Sto znatno poboljSava veat. 1 avde su merod davan ‘napon na sic naponi, za drvo op i ty dok je za zavrtanj_-mero- Da bi. se nalao poticban broj Geliénih ulotaka, moze se podi od tkup- ‘nog, zasecanja koje iznosi: odavde je broj éeliénih ulozaka: Dab ‘pri tome se yp uvek tzima kao paran bro}. Treba napomenuti da se i ovde zaseeanje 42 uzima 2 do 3 cm, pa se prema tome izabira debljina wotke. ‘Medutim, pri prorafunu potrebnog broja ulofaka, mote se poti od no- sivosti jednog para: Koja iznosi: SH 2-bie-a, pricéemu je cp=doavoljeni napon na pritisak paralelno vlaknima za gredu, Sada je bro} pari ulozaka: s WS, S, Dbee, * pa posto je broj ulotaka uvek paran, to je sada: s s Dibeevap Brena” Odstojanje 5 izmedu ulofaka’nalazi se iz odnosa: Bovey -2=S, ‘ade je 1, =domvoljeni napon na smicanje u gredi. Odavde je: s are . Profaik zavrtnja se nalazi iz: pa je odavde: Ovde je S=ukupna sila u kg in Caliéni lofakeje-napregnut na ssvijanje, pa se kontrola toga napons na lai iz odnosa (@. 7 sa 22 rc M=S1 8 glo } Ls ~ Orporni momenat ulotka malas se ia: 32 ps2 Prag t2 EO) ot, op Ovde teeta napomenuti dase firina ulotka 2" wzima prema: a3-d wom, gde je d=presnik zavreaja em. Prema ftome, napon ‘na savijanje u wlosku je: sta 4 hava op RM 1 sia 78a 2 2,5-a; bude ispunjen. Tz ovog odnosa_vidi se da jess@;> 1,5-4. Kada se a, i a, zamene fojim vre- Gnoetima-dobifa se: 2,54 1O>122,5-2,5 15> 1= 6,25, 15 Oodavde se vidi da dudina eksera trsba da bude jednaka ili veéa od 6,25¢m, ali manje od 12,5 em. Prema tome moZe se Usvojiti duina eksera pu 2S H6.25 2 229 om=90 mm, to jest ekser B-38/90. Prema propisima je: Sd=5-0;38= 1,90 em. otto je dijagonala Siroka 10 cm, to u jednorh redu broj eksera izmosi: meSd45d—h il Sd (ehh i odavde jes 11 5,28-1-4,28 04 eksera “Sa 19 Razinak eksera u redu nalazi se prema sledeéem: Prema Tabell (tabela VI) ckser E-38/90 mote da primi silu N=S5 kg, a to ‘nati da dijagonsiu treba vesati sa 7200.2 41:9.0:42 ehaera ukupno 22 obe daske Ze jednu dasku treba: Ba 2t eer ‘Sada je broj redova eksera moa 52506, ‘pa potto je 64<10, to se-nosivost eksera ne smanjuje. Razmak ovih ekvera Baseduje se ptema sledetem’ dugins kojom dijagonaa Tei na pojasu j po 8 win 45° 0,707 [Fa poto na toj dutini weba sthestiti 6 eksera, 0 je 2550 4,25 = 10d= 3,8 cm. Raspored eksera dat je na slici 77. seven “tot Kontrolu napona u dijagonali treba izvrih it preseka Koji je najvige oslabljen, prema obrascu: “; as 2 0, ee J Ie Fate ' 4 “U ovom sfiaju je merodavan ptesek 11, prema siS77, pa je prema slel 8b: Fito 2- 255+ 10:50 én? suka 78016 2:25:0,38= 1,90 ent Faan= 48,10 emt, ‘preme tome je napon w kritifnom preseku 11: 15-2300 _ 79 pglesn? < 90 kglem’: 48,10 1a_prost zasek (6h, 78). — Jedna vlo esto pri. rasek®. Kao Ho. Vidi ix slike 79, sila P je pod uglom ya" grema visknima < Gonje gree, pa je dozvoljesi napon na pritisak prema propisima; ox ‘pri Semu jeg weio izmedu praven viakana i pravea sile; da bi drugi lan Forijem i2zazt imac maksimalau.vrednost i da sc na taj natin dobije mero- Gamno ox, treba za gio g wei yo ugao izmedu B iy. Dubina ad uzime ‘se najéetée od 3 do Som, pa se iz odnosa’ . se—(o4—24 )8i0 tL dobija sin y- fine ae pri tome treba napomenuti da se kod ove veze dubina aesecanja ad, wrina tako da ne bude vets od-L do od vise donje pede h- Kaa se porn wrednost nela y lako se nalasi i ugno Bay. Prema tome, iz raslaganja sile Pou komponente Py i Pp dobija se: Pi=P-omB i Py aia G79), Cesp n Kontrola napona trebe svakake da bude izyriena s obzirom na silu Py, pa je tad Ps aa VU suéaju da treba u obzir wzeti i sifu treaja,-na povrSini de-b, koja se javlja ada se primenjuje i zavetanj, tada je i napon: . », Pray Ge owes ‘gic je f—kocficijent trenja iamedu dva drveta, odnosno izmedu dve grede. Busine 2, prema slici 79, nalani se iz uslova: Bobet @H=Py-co8y i odavde: * Prrcosy bony <8 ad, ‘Ako dutina 2 iznosi vie od 8-ad,, tada provera napona treba sproves ‘reduciranom duginom 2, po kojoj se, prema propisima, mode pretpostavitije- ‘palo podeljena ruspodea napons, Vietnott recone dufine nese prema POT. Ps ditting 4:82 92 102 12e 15z i vibe Galina Wika 6 5e 9,05 9,52 10 ‘Pri tome je sa y2" obelefena dusina yodj* sa slike 79. — mer (6h 79) : Sila P=5,00+, ugao a=45, pa je sins-=0,707, dimenaije kose grede: byfh,= 18/18° em i b)h=18/24 em, pa je preme tome: 8195.45 cm, sing 0,707 pri tome je uzeto: ad=4cm. pe ing < = 0,157 dobija se, uz primenu logaritmara — kako se 1 obiéno radi — : uguo y=99 O0', pa je sada: cof 41309" 9 00'—S9000", prema tome je: sin ote 30"0,810, Sada si ale: Py 5,00" 0,810—4,031 {Py 5,00: 0,587 33, Doputtent napon Koso prema vlskalza 2a getinar TT Kase je: 2 98 04—(6p—0,) in = 90-—(90—20)-0,587=48,91 emt ‘Stvarni mapon na ivici od, ber trenfa je: _Pi__ 40, ad: 18 4-18 pa posto je stan napon voli od dozvaljenog, to je potrebno primenti zar~ Ennfda bi ee pomocu tenia smaajil sila Py ‘Tako snanjena sila obi se ii 051517 =2,88 t 56,20 kglem* > 48,91 kglem*, -8 ‘Pai tome je" koeficijent tenja Jamedu Kose i horizontalne grede uzet ‘fox 0,4Seda je napon na ivici ad P's 2880 _ 40,00 kglem? < 48,91 keen. adie 418 ‘Dating 2 malas se ie: Pies. 15,38 cme (6 em. bea “Medusiin, bole je wzeti_duzinu, 2 prema sili Py zbog, moguénosti_ popuitanjs ‘avrinja, pa je #20 dudina prepusta horizontalne grede' 9,260 _91,60em = bey Kio Sto se i slike 79 vidi, ovde je dutina 2=21,60.cm, odnosno 22 cx manja weeaatine S-ady.-Bx—8-4-cosy—8-4-0,960—30,70cm, ra zato i nije poe foo ratunanje sz reduciranom duzinom prepusta horizontaine grede. Priiavodenju ,veze ni prost zavek*, postoje i druge moguénosti spajania kkosog i horizontalnog Stapa (61. 80). ‘Svakako da treba primeniti ona} natin spsjanja dva Stapa Koji daje naj~ bolje iskoricenje ‘napons u drvetu. Prema tome, ako se analizira izraz za do- Groljent napon na pritisek pod Uglom ye", vidi se Ga on zavisi od tog welt, 2a ae80" 60" jesteeUeh a0 6H pa dalbi se dobila.njegova najveéa yrednost, treba ugao wa da bude aj- Boil, U prabsi su najeesee primenjeni maGini prikazani na Slici $0 pod ya Pepe Treva napomenuti da bez detaljnog proraéuna ovakve vere ne dolaze w Suir zi invodenje u_ Konstrukeljama. Od konstruktivnih pojedinosti_ u ovo} Se a siutaju upotrebe i zavrmaja, tebe nastvjati_ da njegor polofaj, bude Rod ugiom od 90 na ravan ed, posto se na taj natin najboljeiskoriséuje sila Penja/, PeGl. 79). Isto tako je od-neosporne. vaénosti tehnitka obrada zaseka, Koja mora da bude bez prigovors. ‘Ovde je iznesen natin provaduna nekibt najéeSdin veea w divenim Kons trukcijama, 'U sledecem pogleiju, gde é> se tretiati njthovo konstruisanjc, bbige w potcebnim slutajevima izneseni i dotajt proraguna, 1 7, KONSTRUISANJE DRVENIH VEZA U RUDARSTVU Divo je, gradcvinski materijal koji se jo8 uvek rado upotrebljava w rudar~ stvu, zbog pritode rudarskih radova, Koji su vzlo desto privremenog, karaktera. Sem: primene u podgradivanju. potkopa, ono je skoro iskljutivi gradevinskt aterjal pri izradi privremenih saobracajnih objekata, kao Sto su propusti i manji mostovi, u iaradi stubova za Beare, drvenih tornjeva, za raze svrie, Banker al stim waranty f maa a fad brow wes at janice, mapicine, nacstresice, manje hale i tko dale. U ovom poglavlja. bide izneseni neki detali Konstruisanja onih vez, Koje, su najéeSce u rutarstvu. a) Saobragajni objekti —drveni propust (61. $1).— U rudartvu se esto grade propusti i manji mostov, bilo na pristupnim purevima ii ma opsla2— nioj prot do jalovifta, pa je ato na slici S1- prikazan takav jedan primer. Kao ito se vidi, takav propust ima ,stubiée', preko njth_ grede ,pokla~ pate", a preko ovih grede ,mosnice*. Kod elezni¢kih pruga, preko mosnica eae deleznigki pragovi", preko Kojih su postayljene Zeleznitke Sine. Kod. pu~ ‘evay preko mosnica lege grede ,patosnice™, na kojima moze biti postavjen i Krolovozni zastor; poneked su patosnice otkrivenc i primaju dircktno opteredenje. ‘Kod. malih propusta, Gi je otvor najtetce od jednog do dva motra, nije porebna.nikikva ograda, sem u izuzetnim slufajevima kada 10 zahteva Konfiguracija terena, De i se obezbedila veza propusta sa zemljanim trupom (nasipom), ovi objeiti imaju pkrile (1. 81), koja su zakoS.na prema ulazt ‘dinosno felar objekta. Ina stubiéa su postavljene drvene ,talpe*, koje spretavajt Zemljani materjal da prodze w otvor propusta. ‘reba napomenuti da se-takvi objekti pri projektovanju proratunavaju na nagin_koji Ge kasnije biti prikazan. ska 62 1b) Drveni most inialog raspona (sl. 82) — Pri gradenju mainjth mo- stova 2a potrebe rodarstva najéslée st u priment sistem proste grede. Sli&io, kao i deveni propust, i oni se grade na najjednostevniji'natin. aay80 aq, Ni sli 83 prikuzan je popreéni presek takyoje mostia, Koji pored mo- ‘sniea na olovez« ima samo patosnice i sa strane dye parapetne grede, Stu Dict Koji nose konstrukeiju povezani su medu sobom gredom ,poklapacom™, @ na zadnjem deta imaju talpe, koje stite otver mostica od erodiranja, 2em- Yjanog materijala. Za veo mostiéa sa zemljanim trupom t ovde se predvidaja Jala, koja mogu biti paraleina, Kosa ili upravna odaosu na pravac’ trae, io zavisi od mesnih prilika na terenu. Ogrida 2a takwve mostiée dolazi it ob xix samo ako, to zahtevaju terenski uslovi Za gradenje drvenog mostiéx ma bako malog otvora potrebna je stati- ‘tke dokumentacija, koja dokazuje njegovw stabilnost. Nagin takvog tada w gle vnim crtama biée ptikezan kasnije w posebnom poglaviu, U sluaju primene drugih sistema 2a gradenje mostiéa u rudarstya Kon struktivme vere su ncito slotenije. Ne tliel 84 prikarana je ver Koonike 1 ‘mosnice za sistem ,prostog podupirala*, Koji se primenjuje ze raspone 2 -2-(3—5) m, dok su kosnici zakodeni pod tglom oko 43°. item prsten potentiate Na lici 85 dati su detalji veza kosnika i'mosnice sa ‘dom na’ dbali Pri tome, treba imati uw vidu da se sistemi podupirsla mogu primeniti ‘samo ‘tamo, gde to dozvoljavaju terenski wlovi. | eat MM, 4 erray 0 aL Na slici 86 prikazani su detalji drvenih vera kod ydvojnog podupiralas, ‘koje se najelée primenjuje za otvore 8—10—12 metara, Sika 66 Ostali sistem, ko na primer sistemi ,velajki ili sparalelnih reSetki* i drugi, sede su uw primeni 2a mostiée w rudarsive, Zbog intenzimmog sacbraéaja uw rudnicima dobro je da se kolovoz x érvene mostiée, ako je namenjendrumskim vosilima, gradi upottebor.sljun Sanog zastors, koji se razastire preko talepa (sl. 87). Na ta) ce ee nagin # ta- Tpe due odrZati 1 dobrom stanju Pri tome su talpe, kao ito se vidi, razmaknute za 2 do Sem, radi boljeg provetravanja drvene konstrukcije. } rarmat ina ‘Slike 8 ++ Ako preko mostiéa: prolaze lokomotive 4 vagoneti, tada se uvek pored gine fine postavija i takoavana ,kontr-Sina®, Ova, pored ostalog, ith | ‘pragove u sluéaju iskliznuéa (sl. 88). 6 Gradevinaretvo w rudaceie82 ©) Drveni stub (potpors) za Zi¥are (<1. 89). — Drvent stub koji je nnamenjen za nofenje wBadi za Hare primenjuje se jot i danas pri gradenju itera 2a opsiuzivanje rudniks. U redim slutsjevima, kada se predvida eks- ‘plontacija #igare 2a dugi niz godina i kada to opravdevaju ekonomski rezlozi, ‘stubovi za Zigare se grade od éalika, a rede od armiranog_ betona. Stub 22 Zitare sestoji se ix Getis? drvene stubiéa, obiéno od oble grade. ‘Stubiéi su povezani med sobom ,kleftima" i ,makazame" ili ,krstovime, da bi se postigla prostorna stabilaost; makaze, odnosno Krstovi su od geeda spoluta&a’, a spejajn se xa drvene stubige pomoéu zavrinjeva. Ako drveni ' oH fl iia 90 83 stub 2a difare webs postviti na “obitau zemlju, tada je bolje predvidedt 23 svaki scubié posebni temel) od betona, jer se na taj natin izbegava bro trun Fjenje drveta.Natin veze drvene Konstrukeije 2a betonske temelje prikazan je na slici 90, ‘ Stub\ ze diare je najée8ée ankerovan za betonske fundamente; ma taj natin spretava se njegovo eventualno preturanje od dejstva vetra. Zs. sua} da je visina stuba vee, glavni nosed stubiéi se Sesto moraju da nastave. Nijihov nastavak treba u svemu da bude prema propisima i ispitan na prijem spol sila. Jedan takay detalj nastaviianje stubi¢a dat je na slict 91. Sika 91 Stub za digare u rudarstvu predstavlja veoma vazan objekat koji je éesto 1 primeni, pa je 2at0 potrebno detalino’paznavanje rade Gitave Konstrukeije ‘pod opteredenjem, kako od vertikelnih tako i od horizontalnih sila. Prema Tome, iscrpoa analiza ovih optereéenja i njihovo pravilno uvodenje w. proraéun daje kritifne ile w pojedinim ,Stapovima' sistema, koje su merodavne 24 di- ‘menzioniranje ili ispitivanje napona u pojedinim presecima. Sem toga, na taj rnatin dobijaju se 1 odgovarajute reakcije odnosno pritisel, prema’ Kojima se dimenzioniraju i ispituju temeljai blokovi. Stub za 2igcre treba _uvek ispitath ina dejstvo vetra, narodito u krajevima koi éu w nafoj zemiji Kasficirani kao zone izlozene jakom vetru. Owde treba napomenuti da jugoslovenski pro- pisi (P. T. P) ranlikuju ti zoge vetrova u Jugoslavi: I —2ona umereno jakih vetrova TH — zona jake kolave i vardarca, i II zona jake bure. Geogratski posmetrane, zone se dele presi sledeéem: THT zona, to jest zona jake bure, obuhvata datmatnsko primorje od kraj nieg seers do Dubrovnik, Fao naj deo nate nem, Ole} 1 Rare TL zons, to jest zona jake kodave i vardarea"obuhvata Makedonijuy Voj- vodinu i Srem se Podunavijen, ubijucyjudi t Beograd sa okolinom. T zona, to jest zona umerenojakih vetovs obubvata esta dco nae zemlje, Osnovio dejstvo veun (IV) odreduje se proms propisima u zavisnost od feofratke zone, visne.objekts I stepena ‘ltieenost, prema posebno} tabs ‘Napominje se da optereienje od vous WW" tebe Wot: w proratun kao hotizontine. ily Loje se obijaju proiwvodom ia igtensiea “vet w kel? prema tabeli | povsine na koja dejsevuje velar Wm". Dyj tome cela ret AEvenog, stuba treba smatrati Kio puai Nowa, to jest kao da je eela"povrsina84 pravili, ne mote graditi bez potpune staticke dokumentacije, Kojom se dake reletke isloiena dejstvu vetra, Jodan primer statitkog ispitivanja,stabilnosti Pus njegova stabifnose slugajudejeoa kriiénih optercéenia Tnvenog stuba, z0 Zeer bide prikazan kasnije w poglaviiu ,Primenjenih kon~ sscukedja w rudarstvu. 4) Refotkasti Kroyni nosas (sl, 92), — Refetkasti krovni nosnti se u ru darstvu velo costo Primenjuju pri gradenju raznih magacina, radjonica, manjih faesaties \ en sine sida 94 ia 92 Sile w pojedinim ,Stapovima” krovnog nosaéa nalaze ¢© pomodu Konstra~ jaanja Kcenrrsnog plsaa sil, | 0 postlno od stalnog oprereéeni, od snc PGd' den Pel ere ce pojedine veednost sila stavjgia a tabelant preg, JaGi jenifeg peikasivenjan iz Koga se zatim primenom rai kembinacija opte~ Falecfa multe keitiene sle, merodame za dimensioniranje odnoeno ispitivanje Pojedinh preseka, na nafin Koji Ge kane bith fmesen. hala, aadstrenica {i sligno, Oblik takwog krovnog nosaéa moie, da bude raisit {G1.'93). Ho. uplavnom zavisi od raspona,prostorije preko koje se postaiia {five Konstrukcla, kao i od optereéenja koje treba da nosi, Sematski predst ‘ijent obliel takvih Konstrukcije su: ©) Drvene.veze za krovove ut zgradarstva, — Krovovi w agradarstvu mogu da budu sjednovodni* i ,sedlast’, pri Gemu se sedlasti dele na dvovodne, Rtuorovodae i wiferodne, Sto je u zavisnosti od konstrukelje krova (6l- 98) Z| | detnovodnt r0¥ oN tka 93 Keovni_nosat’ ima gomji i donji pojas, kao t sastoje iz ydijagonala™ ili i ydjagonala”™ onstruksja Srove, Koja na svom gorajem pojass, u takozvanim ,évorovima" heal sroinjage", prcko Koj, su postavijeni wrogovi*. Preko rogova se. posta aja fete, @ precko njih ypoksivat*, koji moze biti raaldit, So zavist od raz- bik fakin, a posebno {od vise i Kolicine atmosferskih padaving, aa primer Jedocstruka ili dupla terisana hartija na da8éanoj podlozi, ravan crep (ybiber") Nosati za krovove u ngradarety,, Koji nepostedno nose, krowni pokrivat Stubovima, takorvanim sstlcama’, Roe ibe na DO [i e? seteoe oraceta tit 108 cija redi prema slici 101, a detali karakteristitath Gvorova 4% i ,B* prikazant su na slic 102 (a, 8). Stita 98 a zategama (@l 98). Datalji vers u Gvorovinta yA“, 4B i yO* dati su na ‘slic 99, ‘Kada se stavljgn tell pokrivadi za patrivanje krovora, na primer je~ -daostruld ii dvostruki pdkrivaé od crepa, tada se primenjuju Krovae konstrak- Stik 1028 Sli 102 Na slicl 101 vidi se da na ovakvim konstrukcijama rogove. pridriavaju. grede ,okagate" i ,stalice’, a da bj veze na krovno} Konstruketji bile job eve, ‘Stavlia"be 1 yraspinjaca" sa kosnicima®, Na taj se natin dobija slobodan srednji ‘d20 potiroulja, kojl se mo3? korsit ‘Na krovaim Konstrukeljama prikizinien a slikama 100i 101. pretpostavta ‘se da se ispod zatege (aajvibe na 80 cm od stolica) malaze sredajizidovi, koji Stra 99 : ‘podupiru zategu, i a ta} natin spretavaju yeea, poneksd i Stems, povijana,88 ‘Za shots} da nema srednijih zidova; keo na primer kod radionica, maga~ cia, andstrejpica | slinog, primenjuja se krovne Konscrukcfje, sistema prostih SEN) fod veeihéspona 1 dvojnih — ywelaljki* (slike 103). Pri tome veSaljke sta 103, maja madatak da optereéenje od krovnog pokrivats pronesu na nosete [xidove Hig prete veta ugibanja zatege. Sastavni delovi gproste vetujke" su: stub, {goa Foenika 1 horizontaloa greda (zatege) (SL. 104), dok ou sastayni delovl ydvo- vez0.09 preklop stemenjote Stiea 104+ jng velaljhow dva stubs, dva Kosaka, jedna raspinjat izmedu stubove i jedia hhorizontalna greda (zatega, al. 105). Sti 108 “1 kod jedne i kod druge Konstrubetje veze treba da budu pravilno izve~ ‘dene, nmotivo vera inmedu stubs i horizontalne grede.(eatege)s Koja je prika- ‘ana na slicl 106. | rw Sutigki sistemi 22 prostu® i ,dvojnu velalu dati su na slicé 107, na ojoj se vidi da su to staticki neodredene konstrukeije re pane 5 ase ‘lita 106 sia 107 §. PRORACUN DRVENE PODGRADE U POTKOPIMA ‘Natin. tretiranja, proraéuna i staishog ispitivanja stabilnosti drvene pod: grade u_potkopima ‘predetavija zadatak od posebne-valnosti, s obzirom ne zna- EMT sikectruke uslove koje postavlia izrada potkepa. Ovo je osnovni eroblem Kajitse aelava r toku podzemnih radova, bududi da se ajime dokazuje ne samo Wolijumna sigumnost podgrade veé i dobra ekonomiks pri izvrbenju_radova. To Hes druge strane, Tad koji nesurmnjivo zahteva visoka terensk is i Tiodenjit konstrukeija pod. xemljom. Pri tome ne treba gubi {Seno izlozena vertikalnim ili jednovremenim vertikalniz “Orde je tznesen jedan od’natina proraéuna x tunelskim potkopima, Koil oe oslanja na tumatenje vertikalnog brdskog pritiska, prema profesor Proto- Gakonows. Ova) natin rada ‘bazira na injeniel da seu izvrsenom overt Ganijenom mateciaht -ostvaraje zamnoteta zemljanc mase, preko obrazovanja jednog svoda izaad potkopa. a) Statighi { analiti8ki prikaz linije opteresenja. — Moze se smatrati da podgemnt pritisak, pa prem tome i stanje napona u masivu, zavisl ugha oe pod tedine gornjit slojeva, kao i od stanja rastresitsti w ome se oni na~ Tue Tako, potkop daraden u porpuno Evreto} steni dréace so bex ikakve pod fade, pase iz toga mobs zakljutiti da ee pritiet of masiva prenose-tevo t ‘desno ‘od. potkopa (si. 108). Mecutina, kod materijala bez veée kompaktnosti biée bezuslovno potrebaa podgrade u potkopu, jer se tada obieno javliajui boéal pritise. Sledeée ramaéenje,0 bjasnige ove pojave: u°demljanom materijalu sa horizontalnim slojevima jedan sloj inlogen je pritisku odozgo Gji je intenziter ip (61. 109). AKO se a TQ = ‘seda u takvom sloju iaradi potkop, tada otpada pritisak "na firini por Kopa (sl. 110), Prema tome, pritisak koji bi trebalo da primi potkop sada primaju bokovi. Taj se prtisek rasporeduje levo i desno od potkopa, i to pest ‘iia 10 ‘umekiem j clastitnom materijala rezvuéeno, a u twrdom i krtom vie kencen- ‘sano (el. 111). Na bokovime potkopa dejsivuju sada ne samo primarni pri- isch intenzitetn ,,p", vee i delovi pritiska koje. je ranije primao potkop (L111). Zbog Supljine uw potkopu otpa0 je protivpritisak, pa se slojevi pe et gl tg [Em Sika 114 savijaju nanize, i ne mogu vile da prenose pritiske odozgo. Usled t6pa se tu stvara parubolifan svod, koji sada prima pritiske odozgo i prenosi th na bokove, a clo izmedu perabalitnog yoda i potkepa. postsje zzlabev- Fjena. mass. Ta masa dejtvuje kao gravitaciona sila, pa je prema tome 91 to tedina koja optereéuje gormji deo porkopa (el. 112). Prema profesora Pro- todakonova enaliicki prjkaz obrazovanja paraboliénog svoda ianad potkopa stika 112 bjatnjen je na slici 113 na kojoj je prikezan vertitaini presek jedne wape- zaste divene podgrade, iznad koje se obrazovuo svod AOC, Ako se 2a koos- dinatni. potetak ‘wzme taéka O na vertikalno} osi simetrije podgrade, tada ‘ ify , sits 113 jena proizvoljna ta&ke M ima koordinate x i y. Posmatrajuéi deo svoda MO; vidi se jamno da na njega deluju stedece sile: 1) horizontalna sila. 7, koja je jednaka horizoatalnom potisk svoda Qs . 2} vertikalno optereéenje px, ede je p-=intenaiteta ravnomernog vertikal~ a nog opteresenja, a s—apscisi tthe As i 3) reaktivna sila ii orpor 17 od donjeg deta svoda. Preina tomé, u slufaju ravnotede bie momenat svih sila u odnosu na rath M=0, Te ovoga sedi:92 “Medutim, ako ve posmatia tatka A u.donjem delu, to jest u lesion svoda, Yi se da tw celuje kost sila R, Gija verikalna komponenta, izaziva pritisak ‘2 horlzontalna snicanj. Smituta sila je sada: O=Ph de je P= p-o (cia od vertkalnog optereéenja), i f— Koeficijent unutrainjeg tenja zembista. 'S druge strane, da bi svod bio stbilan mora bit QnPi Za slutaj paraboliénog opteteéenja prema sl. 118 izraz za. veitinu..otpora fostonce je: ” Anson {ya ‘Transverzaine sila na ma kome mestu slemenjate data je izrazom’ 1, Si foe BGI de—vae ‘Momenat na ma kome meétu slemenjate dat je izrazom: e fi (e—#)-@—0 de, gl APE [yams de PE ak Meena) de = ? Prema tome, kontrola nepona a ma kome sfests slemenjate me#e se sprove- 3 pometu.gorajih fara " "Radi uprotéenja samog proratuna inode se, bez vete grefke, intenzitet parabolitnog optrecenja zen ravmomerno podsjenimn. "Tako se ia ajo Facenja morsenata od paraboligaog i rivnomer® podeljenog opteretenja dobia novi imenatet 9" prema sleds Za parsbolieno optereceje fe msksimalai momenat Manco Sch Py rs “ede je sada '=2 (prema sici 117) 1 h = p = intenatecuopteredenja wtf. Pa fko Se ovaj momerat fjednati sa maksimaliim momentom od NeKOg. novog Favnomerno podelienog opteretenja "p", bic: codakle je: Sada je: Leogt-175:210-08108, ‘Orporni momenat horizontalne gredice (slemenjate) okruglog preseka je: * BE BNE _ o,0986:08, 3232 “a dozvoljeni mgpon na savijanje prema jugosiovenskim propisima (P-T-P) je: 2100 kgjtm*, pa je prema tome: 7 Gradevinaro w cada98 CelGi je sluéaj da jo poanat pretnik oble grade, koja je mamenjena izvodenjua podgrade, pa je potrebno odrediti meduspbni rezmak subiéa i proveru mero- Gavaih napona. Natin prozaéuna u ovom slutaju videee se jesnije iz slededeg brojnne. primers Brojni ptimer 2—Za izradu podgrade potkopa (al. 117). kio i prema visti zemljanog materijala iz préthodnog. primera, na. raaspolaganju je obla grada Q=16 em, Vista grade je spojniet 1 12500 Pele. sma iss Zamenom dt eedooti do- ie: 11212500. cases” 12500 _ 34.6 om, 5 @ Ovo} dimenaiji odgavara debijina stuba od 1,5 opeke, to jest Od 2541338 em ee a ee a ee ee Sada je som napon & stubus 12500 ~ 12500. 9.65 gem? < 11 befor, 38-38 ksi « Tz Tabele IX vidi se da treba upoubiti opeku mazke 110 kglemt ‘Proratun Kolitina potrebnog gradevinskog materijola invrige se na. sle~ dedi natin : tuba iznosi : 9,38-0,38-3,00= 0,433 m®, pa je potreban, 173,20 = 173, Bo sa dodatkom od ‘5% na rastur dajer 17349182 komada opeks. ‘Ako se wme da za 1m? zida wreba 0,3 m* maltera, ada je njegova ‘ukupna koligina 0,433-0,3 = 0,129 0,13 m®, So sa dodatkom od 5% na rastur daje: 0,13 + 0,0065~0,13-+ 0,01 ~ 0,14 m® maltera. Poito se za izradu stuba prime ajuje produini cementai malter, to ée se za razmer 1:1,5:8 upotrebiti: 1 eo cementa, 1,5 delova ga8enog i ,odlefanog" kreta i 8 delova peska. U opledu Kvaliteta cement, kreé i pesak moraju u svemu da odgovaraju propi~ «) Zidanje kamenom. — U cblastima gde ima dobrog kamena, rio: esto se Famenom zida. U rudarswu se takode kamen esto primenjuje pri sgradenjn potpornih zidova i raznih stubova. I pored’ visoke jediniéne cone fon je W nekim sluéajevima i ekonomifan, jer se po potrobi (poste rutenja ida) ‘mode oper upotrebitl, Sto inage nije slua} sa deugim materijaion, na primer ‘se betonom. Kamen za zidanje mora da bude évrst, jedai, otporan prema. ‘raz, bes lasova i delova koji su u raspadanju. Cerstoéa kamena za 2idanje treba da bude vets od 700 kglem?, mada bi #a zidanje bila dovoljaa i manja, jer je nspon uw zidu u direktno) zavisnosti od viste spojnog sredstva, to jest ‘od maltera. Prema obradi kamen se deli na: lomijen, doteran, polucesan F testa, Lomljen kamen. — To je kamen onskav kakay se yadi iz kame- noloma, bez ikakvog doterivanja. Upotrebliava se najéeide 2a zidove sa slabi— jim opteredenjem, a pri tome ‘se kao spojno.sredstvo. prime- juje cementni ii produit ce- ‘mentni mater. U-zidove od Jomljenog kamena se na svakih 3— 3.3m stavijaiu.ieravaja- judi slojevi od obradenog ka ‘mens, opeke ili betona; to su takozvant ylibsini slojevi koji slude 2a ravnomernije prenaSanje opteredenja (61. 136). Doteran kamen. — Ovo jekamen koji ima najmanje dve deli ‘migno obradene povriine za _medu- sobau_vezu. Obrada je uglavnom dle- ‘wm (Gpicom) i tekiSem. Ova} Kamen se gesto upotrebljaya 2a takozvano cillopsko zidanje, gde xe u jecino} tadki sustitu tr ivice Gl. 137) cikLopsko zidanie.2 Polutesan kamen. — To je kamen Koji je tekiéem i diet do- teran u paralelepipedni oblik. Naleinée povsSine su ravne,u dubini najmanje 20 do 30cm, dok je lice kamena delimitno cbradeno pervazima, bunjama i alignim (el. 138). slike 138 ‘Tesan kamen, — Ovo je porpuno obraden kamen, pravilnog geome- ttijskog oblika, najéesce paralelopipednog. Vide povrfine su porpuno obradene Gletom i zupéastim cekidem. Ova) kamen se pri obradi u kamenolomu nume- Se i ugraduje taéno prema planu, Pri obradi u kamenoloma njegove se ‘Gimenaije ostavjaju vote 2a 2— 3 cm. Njegova definicivna obrada je na. samom ‘gracilis wt ovom slutaju rezerva od 2— 3 cm siuéi kao zaitita w_slugaju ventualnog oStecenja pri tansporm. ‘Tesani Kamen se upotrebljaya inuzemo, ‘samo 2a Velika optereCenja, pri Cemu se redovno stavljaj dastice, kao privre~ meno nelesuée sredstvo, da ne bi cementni malter jo istisnut, On se esto (primenjuje za gradenje zaaCajnih arhitektonskih objekata, Kao spojno sredstvo Feslovno se upotrebljave comentai malter razmere 1:3 ill 1:4 (cement :pessk). ‘Trobe ‘napomenuti da. polutesan i tesan Kamen skoro nikada ne dolaze u obzir kao gradevinski material w rudarstvu. Za zidove od lomljenog i doteranog kamena u rudarsiva desto se upo~ ‘rebljevaju kretnjak i peltar, pre svega zato Sto se Iako obraduiny a imaju Govoljau exestoa na pritsak. Jesmo je da se mece modi da primeni, svaki ‘frotajak i pears oni treba da ispuajavaju uslove u pogledu dozvoljenih. na- ‘ponay da st postojani na vazdabu i prema temperaturnim promenama. Granit, Sijenit 1 bazalt su odlini materijali w pogledu évrstoée i trajnost, daleko bolji od skretni ‘kupljuju sadove, pa sa zato neckonomigni, naroéito w rudarstvu ge su objekti najéelée provizomog karaktera, Pri zidanju Kamenom treba dobro pasiti da fuplfine u 2idu budu ispunjene simim kamenim materijalom, takozvanim civijoma" wu cementaom smaiteru, Civije se nikad ne stavijaja na lice ida, jer mogu.lako da. ispadnu T'da tako stwore Supljinu u Koju moze da prodre iia ili sneg, koji prt zale- “divanja mogu da oftete zidnu Konstrukeiju, T eva se, kao i pri zidanju opekom, ‘kamen pre ugradivanja dobro nakvasi vodom, da ne bi upio u scbe vodu oj sade malter. é Za 1m? vids od lomljenog kamena mote se uzcti da je potrebno: 1,25 do 1,30 m® kamena, 0,50 m? maltera, 9 do II zidarskih i 12 do 14 nadni- ‘Garskit éasove, Fzema’jugoslovenskim propisima za zidanje kamenom apo- ble coment males snimanje Emagen pda 250 kglon* pose 28 dana. ai peseara, all zbog svoje teske obradljivosti u zaatnoj meri po-* Pregled dozyoljeaih napena w zidu od kamena prikazen je na Tabeli X. ‘Tabelarnl pregled doxvoljeih napona w zidu od kemena — Tab. X° | smacum | Vrete tide | Pekin materijala za lege Pema EE [owe] cs idea | pete 3 | 2 | as jem ‘ee ‘magia debra manja ea ‘ecm, kamen Ii "sie acai Se sei Maen je smn 8 ere ps) os | ao | as [aa ‘arsier, eo} gxupt Jaen, Nor: baat | 50 | 40 || 50 ‘oc erat, aid od | id od tome Za i tub Giana ‘nena, | Bla 3 — |» | 2 |Batabenert ar Tee ng | feticusinm | — | 16 20 = | ; icin aaa aS | eee, main, 0, ese oe ‘mena, vel se nia sian natin kao i kod zidova, od opeka. ‘Brojai primer. — Stob od lomljenog ksmena w cementmom maltert ima dimenzije 1 opteretenje prema slici 139. Proveriti merodavai napon ‘spojnici 1 — 1 1 odgedid) nove dimenzije prema jugoslovenskim propisima. ‘Merodavno optereéenje za spojnicu 1 — 1: Sila Q=8,00 4 i Prema propisima (Tabela X) de- ‘ina sida 0d 0,7 veea je of 1, to jest: 0,0: > £4.00 > 0,67, pase ato dozvolieno naprezanje. na Dritsak ne smanjuje. Prema. tome je: Sin 10 Hglem®. Stvario naprezanje na sia 139 8:04 5,0 __ 1396.60 t/ent-=2,66 kg/om* < 10 kglem*. 07-0,7 9499 Ht =266 He wi44 Vidi se, dakle, da bi dimenzije stubs mole da budu i manje, pa se zat ‘0,17 =0,36 moe 0,40 m. Medutim, sada je dinienia a< 7-H, jor je 049m < 0,67, pa se prema propisima duzyoljeni napon. na pritisak smanjuie za 25% (Tabela X), tako da Je sada @ dy, 7510075 t)m*, Prema tome je: Bo 04-04 016 pa su nove dimenzije stuba dobro odredene. Za stutaj da je u pitanju zid a ne’ stub, sprovodi 6 isti natin prora~ Guna, wimajué pri tome da je -merodavna povsSina 2a ispitivanje napona 1,00, gde joa = de~ = 62,5 tim? < 75 tm, Koja se ispituje je 'U rudarstva, je esto uu primeni 2id od kamena u cementnom maleeru, ni ppregnut me ekscentriGan pri er Sak, Te slut kod por pomnih zidova. atin, pro- racona_je prema sledeéem: Brojai primer. — Za dati potporni zid od : lomljenog kamiena w cement Li] nom maltert, treba. proveriti ‘ike 140 dimenzije. Podaci su dati a slici 140. Sile koje optereéaju spojnicu 1—1 zida sx = 1,00- 1,00-2,00-2,50=5,00t na 1 mt zida, (0d optereéenja zemlje sa strane dejstruje sila, Koja se nalazi po obrascu: Hu 1,00—y-H-1g8(45 —/2) FE A(4S— 012)» 4 2 2 uta Lm? zida. Sada 1,6-2,08- 45 — 30/2)=3,2-0,335. 1,075 1,08 t. Nepomens: o ovoine obrascu bi vite refi u poglaviju o primenjenim kom- strukcijama u radarstva. 5 H 7 Siln B deste u teikea trougin napona a, dakle u “2 od donje vice, i mote se weti da je horizontana w odnosu na zadnju_povi8inu zida, Ho i Prevek 11 optereéen je ilom’ Qi momentom M=E-, pri temu je nus Jz nauke 0 otpomosti materijala poznato je da su u ovem sluéaju w preseku (I merodavai naponi 00 t na 1 mt aida, 001,00 1,00 mt 102400 1.00 _o..67 mt, 0,72 1,00" 0,167 = 5,007 4331 w tim’, o,=5,00—4,31 = —9,31 tfm?= 0,931 kgfom? < 12 kgfem® (pritsak) i 5,00 + 4,31= 0,69 1fm*=0,07 kglcm® < 12 kgjem? (pritisak). 0 Debijna ida inmost 1,00m i veéa eo TL, jr fe L0> 22> 0,334 pa se zat0 dozvoljeni napon na piitisak ne smanjuje. § obsirom na pritisek u spojnici sida 1—1, Koji je znatno manji_ od dozvoljenog, mogla bi se debljine 2ida i smanjiti, ali s druge strane, dijagram ‘bapona u spojnicl 1—I, pokazuje da je zezultanta od sila Q iB veoma bliza granice jezgra preseka. ‘Ako bi se, dakle, dimenzije zida smanjile nema sumaje da bi napon na, pritisak bio vite iskorifen w odnosu na dozvolieni, ali bi se zato dobio i napen na zatezanje, koji treba izbegavati kod zidova od kamena, Prema tome, debljina zida od 1,00m je dobro izabrana. Primena kamena 2a gradevinske radove u radarsive desta je i pol grax denju malin pragnih ik drumskmh objekata ma prugama i putevima Koji opslt- {aja udnikes To su najeesce opored propusta i mostia, st ‘opteceéenjima od pla ili beton- shih ognosno éeliénih nosaéa © Gl 141) Kamen iz oporaca mo- 4s se shu) premeftanja pruge §nf pu upoebi ina drugom ‘pa je 2x0 i ckonoritan. Ne tid 140. peftazane au le Keoje- dejatvaja. na oportcma- 1 propusta.Na8in ada pri {spitivanju napona i dimensija + oporee biée prikazan i poglalju © primenjenim konstikejama w rudacstiv BETON U KONSTRUKCIJAMA — OSNOVI (Do BEToNu voPsTE oO a) Beton i armirani beton — kratak istorijat. — Beton je kameni materiel Hof nastele strrdnjavanjem betonske mefavine, od cementa, peska, june { vode. "To je nearmirani beton, Ako se nearmiranom betonu doda Siiiena Koligina okruglog.betonskog Gelika (armature), dobija se armirani felon. "Prema jugoslovenskim propisima treba razlikovati dve vrste betona: Pelee beton i beton visoke ofpomosti. Vrstu i marku nearmiranog betona eeerige Koliina cementa na 1 r3* gotovog betona, i évrstoéa probne Kocke ‘Bhuenaiie 20.20.20 em posle 28 dana. Vretu i marku armiranog betona ka- sakterife samo évrstoéa. probne Kocke posle 28 dana. ‘Smatra se da je pojava armirinog betona vezana za ime Francuza Josepha Monisrer Kaji je. 1867. godine uspeo da sjedini beton i gvoide i od te mefa- fevete, ‘mada je i pre njega bilo sliénih polueja. "Wako je pounato da je 1835. godine Laglez- Brunel vrsio ispitivanja svoda. sa renee pinda je Fsancuz Lambot 1855, godine konstruisao éamac napravijen SU gvonlenog skeleta{ cementaog maltera. Godine 1861, Francuz Coignet pisso Jee Konstrukcijama cevi, stubova i 2idova od betona i gvondene mre, @ ubrzo Kee tpn iavla 80 i Joseph Monier sa svojim patentima ma cevi i rexervoare Was, wedine, 2 plote 1869, i za mostave 1873. godine. Koristeti ova iskustva, sepa indenjer Wayss 1886. godine postavio je armaruru u zoni zatezanja beton- hog preccka. Prvo inaganje 0 ragunanj armirenog betonejavje se u Nemathoj Tey godine, a. 1890. godine Newnarn uvodi proraéun odnos modula elati- ae Rtone i éelika: n==E,/é, To su, prema tome, i potetne godine razvitka sechtiGnog tretirenja i proméuna armiranog betona. U ovom kratkom izlaganit sreojavl f yazvithu ovog tako vanog gradevinskog materiisla) weba pomenttl $ Peis” podinu, kada Je Francuz Hennebique predlcdio Konstrukcij”grede sa ipkama’ uzzngijama, a 2atim i pojavtutegnurog betona (Beton fed) pomoty Shima { posredne armature, Koji je uveo francuski indenjer Gonsidre. ~ U XX voku beton i arminini beton se sve vile, razvijaiu eahvaljujudi sarvoju tehnoloikih proctsa u fabrikacifi comenata i éelika, Dok su samo pre Tecdeset godina dozvalien! naponi za betonske konstrukcije bili znatno manje seothont pa et ge w proratuaima dobijale velike i glomazne dimenzije, dotle uy rata { Belika, dozvoljaveiut da se danas, jedva oko sto godine posle prvih pojav misanog betona, ostwaruju veoma smela i briljantns dela u gradevinarstv. b) Cement. — Po pravilu 21 spravljanje betona upotrebljava se port= tand-cement, koji odgovera yaleéim propisima, Sem portiand-cermenta, prime- niuju se, u oGredenim shitsjevima i uslovima, i sledece vrste cemenata: ‘cement sa slabim rarvijanjem toplote, takozvani ,,tras-cemeati"', po- sgodni zn izradu brana (vodojata), ‘comenti otporni nt hemijke uticale, takeavani ..pueolani“, Koji se primenjuju za radove inlofene dejstvu agresivaih vode, vcalurSkt ‘cementi (normalai iH visoke otpornosti), koji u sebi sadrte ‘vie samlevene zgure iz visokih pes, ‘eoksitni ili aluminozni cementi, takozvini ,,Laferi*, koji velo bre stvninjavaju us saxijanje visoke temperature, pa su podesni za rad na niskim ‘emperanurama, i ‘speclalni cementi 2a specijaine radove. “Kvaliter cemenata odreden je njegovom aktivaotéu, to jest évistogom w ikglem? Kocke sa stranom i 50 cmt, spravijene od cementnaog maltera sa nor Teinim peskom uw razmeri 1:3 (cement: pesak), 2 pri. ispitivanju poste 28 Gana Iezanja uw vodi presma propisima za coment. To aktivnost! rezlikuju se sledeée marke cemenata: 200, 280, 320, 400, 500, 600i 800 iglem?, Portland-cement ne sme da ima manju aktivaost ed 320’ Kgjem’, dok boksitni moge da ima 800 kyg/om* i vise. Cementi koji br20 veruja(pre 1 fsa) ne dolaze u obzir za gradevinske Konstrukcije. Samo izi~ Jemma ako je w pitaaju prodor vode ili pri betoniranju u vodi, mote se upo~ TRbRi brovenajudi cement; ovalay cement se isporucuje samo na specijelan zahtev. 6) Pesak i Sljunak, — Pesak je kameni materijal &ja zrna prolaze kroz sito sa okruglim upama_preéni si rupama Kvadratnog preseka { sttznama od 6 mm, Sijonak je ona) materijal koji estale na sitima. ‘Kament Goaterijal Gja su uma velitine preko 30 mm. naziva se krupnim Sijunkom ili fueanikom. 1 pesale i sijunak moraju da zadovoljavaju sve uslove u pogledtt Kalitta, ‘Najbolit je Gist zeéni pesak, sa zmeima koja cu najvetim delom od Krares Pesakei sHjusak moraja, po pravilu, da budu od jedrog, 2dravog kamena, ‘ber ikakvihStemih primesa, Za spravljanje betona ne mote se primenisi_pesak PGjunak od glinovitih materjala, oa primer Sialjaca, Japoraca, konglomerata yesanth plinom i slignih, Kemeni agregat (pesak i sijunak) ne sme da sadr- ava insterjal Koji se-pod uticajem vode raspada isto tako on ne ame ¢a bude fa mincrala Koji série. culate (magnezijuma, kaleijuma i drugih), hloside Goagnesijuma, laldjuma, natsijuma i drugih), kao ai od anhidrimog kamenja, JE Gizivaiu. ‘promenu njegove zapremine 1 Stemi su aa beton. ‘Takode 2a beton. Af steme forganske matetije, na primer mineralai uglevi i aliéno, jer stvarsju Stune orgenske Kiseline koje ga razaraju. Narotito treba paziti da kameni agre~ fat ne bude obavijen finim skramicama mulja, jer sew tom slutsju spretava Stra izmedu cementa i povrline za kamenog agremata, Ako je u pitanju maj- Maki Gfanak, ‘koji je esto. obavijen tankiny, humusnim slojem, treba ga Ispirati, jer 1 humus spretava proces ovridavanja cementa. ) Voda. — Za spravljanje betons ning se upotebitt samo potpuno. ista yoda, ‘bez ikakviht orgenskih ili anorganskih sastojaka, Koji bi_moglt Heino da utigu ne oferSéavanje betona, Sumnjive vode treba uvek pre upo~ rebe ispitati u hermijskoj aboratoriji, narogito na sulfate j hloride. U princip ogu se oristiti ave tekuée vode (ponekad i stajate), ukoliko nis zagedns, gasovime, ughien-dioksidom, sumpor-dioksidom, kso i bilfkama koje pri tra ffeaju stvaraju hamusna kiselinu, Morska voda mode se upotrebiti a sprav— nie betona, samo ako je prethodao ispitan ajen utica) na proces ofvrséavania betone. Ali, ako je w pitanju boksitn cement, tada se slana voda ne mofe ‘upotiebiti 2a spravljanje betona. Isto zako, me miogu se upotrebiti otpadne Vole iz fabrika federa, poita sadrée ugljone’hidrate kojl spretavaju vezivanje Cementa, Ne mogu se upotrebiti ni orpadne vode iz fabrika masnib proizvoda, kota, ulja i tako dale. Za speavlianje betona pogodna je voda ix vodovoda, Gisia izyorska i rem. Ticba iabegavani mutne, barske i kanalske vode, naro~ ito ako imaja i iavestan mics. © Armatura. — Armatura (lik) koja se primeajuje za armirani_ beton mora da ima Kompakion { homogenu strukturu. Taiva armatura ae sme da Jima nedostataka, ni primer mehure, pukotine ili spalina oftecenja. spitivanje ‘Suukture celika vii se w 2avodiaa 2a jspitivanje gradevinskog materjala, i to ‘Samo ako je potecong, Nsjéeiée je u upoceb! armatura od talika 37 (C. 37), kao i od elke 52 (C. 53), U natim valisonicama se proizvodi betonski,éelik pretnika 5 do 40 mm, ‘Taki profil m ga da zadovolie sor sve potrebe koje postavlaju. konstruk- ie Redi su slutsjevi Kada su powcebni ved profil. betonskog Glika, koji se pH tome mogu upourebiti i do prefnika od 50 mm. £) © fabrikact{i comenata. — Portland-cement se dobija. od laporca (qusine), to jest od prizodne metavine Jxezaja'a i gline, ii se spravlja vestadka ‘meSavina usitnjavanjem ovih sastojaka, pri team je odnos gline prema kred~ ‘niaku oko 1:3. Ova sioviaa se pete do tatke copljenja (1 400—1 500) *C uw jamastim ili obrtaim eavastim peéima, prema posebnom postupku. Peéeni pro~ invod, cementai Mlinker, poito je izvesno yreme odlelao, mej se w sitan prah. Boja au je zelenkastosiva i ima oznaku NS. Boljam obradom mesavine kretnjaka i gline, maxjvijim petenjem i finijom ‘meljavom, dobija se cement Koji 2a kraée vreme dobija veéu évrstoéu od nor ‘malnog portland-cementa. Ovakar cement se naziva: cement visoke otpornosti i supercement. On ima eznaku 8, Velo Je nogodan 21 one konstrukelje kod Kojih je pottcbna velika tvrstoca za kratko vreme. Kod nas se portland ‘cement proizvadi w engin, Popaveu, Splitu, Podsusedu, ‘Troovlja i drugim ‘esting. “Tras-cement, pucolanski cement i metalurSki cement imaja_uglavnom ista fubrikactix kao i portland-cement, $ tom ranikom Sto im se u coku izrade odaju u odredenim razmerama specijalni dodaci. Ovi dodaci mogu biti: od ptrasovs', ro jest od ompakinih varijeeaa obladene lave, od ypucolanske Zemmlje", to jest od vulkanskog pepela i zastresite vulkanske stene (naziv pur ‘colan* dolazi od imena.grada Pucali u Itai, w dijo} je blizini prvi put pro- nnadeaa obledena vul anska lava { kao takva {skoriséena 2a hidrauliéni dodatak, Tri fabrikaciii cement), Dodatak moge da bude i u vidu'mlevene 2gure i Visokih peti, u odredeno) razmeri Fabikacija_sluminoanog ili boksitnog comenta (kod nas je posnat_ pod imenom Lafari-coment) dobia se finim mlevenjem petenog Klinkera, sprav~ jenog od materjala bogatog aluminijum-oksigom (bolsit) s2 dodatkom ZeZenog ‘greta ili kreénja a W odredeno) razmeri, Sam tehnolotki proces fabrikacije alu rminoznog cementa je vFlo sigan procesu 74 proizvednju portland-cementa ‘Ovaj cement je tamnosive boje i potinje da vezuje tok posle gett Easa, all zato stvednjava velo brzo, tako da’ vet. posle jednog dana stajanja pod nor~ ‘aalnim uslovima, dobija'Gvrstoéu od 450 kglem*, posle tri dana 550 kgjem*, us a poste 28 dana 650—700 kigicm#, Ovaj cement je higroskopaa i otparan prema Solima, Pri vezivania riavija visoke temperature (do 100°C), Sto ga Gini pogo: fim za radove na. niskim tempetaturama, Morska vod nije w veliko} me Htetna za ofvrdli beton od ovog coments, So inale nije sluts) sa drugim ccementima. Od estalth cemenata iuneée se js ja roman-cementa;_ koji se dobija pevenjem laporca ispod taeke topljenfa (300°—1000°)C. On se’melic Too { ostell cementi. Boje je fue, mrke ii ervenkaste. Tz upotrebe je_porismut i primeajuje se samo za rad U tele} vodi za zaptivanje vodenih Zica U gradevinarstyu se danas upotechljavaju i druge vratespecijalaih ceme- nata, koje se primenjuju pri gmdenju u posebaim uslovima i za rae svthe. ‘Orde nee biti izlaganja © tome, Detafi te veoma vadne grane w savremenom _grudevinarstvu iméavaja se u posebno} nauci — tehnologijt betwna Prema vemenu koje je potrebne, za vezivanje cementa treba calikovati ‘braoverujudi cement, Koji potinje da vezule posle 15 minuta, sredajeverajuét cement, koji potinje da vezuje poste 15 minuta do 1 Zasa, 'sporo i normalnovezujusi cement, koji potinje da vezuje posle 1 casa Za gradevinske radove w aormalnim uslovima upotrebljava se uvek spo- sovenujudl cement, Cement na gradifiitu treba zaftsits od visge, promaje, vetra, Ke, Kao i prekomernog 2agrevagja, | to 12.0 Sto ée se do upotrebe Guvati w ‘prostorijama st fzdignutim podom. Vrete cementa redaju se w slagalistu una- Est, « pri upotrebi treba paziti da se prvo utroli onaj cement koji je najra~ nije isporuéen. Cement Koji se ne Cuva’ bridijivo na radilism, tr20 podleze Kkvsnt | postaje neupotrebjiv. 's) Vrste betona i njegovo spravijanje. — Vesta betona, njegov kva- rites, fo jest visinu njegove marke Uslovijavayu sve Komponeate betona: sta { FoliGina cements, grantlomerisid sastay Sunk, odnos peska prema sunk, Froligina vode, nadia spravijanja 1 natin ugradivanja, Nsjmanje-koligine cementa dopustenc za neacmizani i armirani beton su: 150 i 300 kg na 1m? gotovog betona, Za sluéaj da se armirani beton vibrira, wda se Koliina cementa moze ‘ds smaoji na 250 kg na I m® gotovog betona, ali i w tom shutaju évrstoéa Probne kocke (20-20:20em) mora da bude dokarana. Po pravila ne treba ‘iporrebiti veeu olifinu cementa od 350 kg na I m* gotovog betona, sem w ‘stovim izwetnim sludajevima, kada sti u pitanja konstrucije velike osedljivost, ina primer stubovi za dalekovede i Kontakine mrefe, elementi za montaine onstrukeije, betonski Jelemiéki pragovi I slitno, ‘Jugosloveaski propisi predvidaju dve vrste betona: obiéni beton i b.ton ‘visoke otpornosti, i to 2a svaku vrstu sazliitu_marku. Pod markom betona reba razumeti Grrstoéu probne Hocke u kg/em? posle 28 dana. Tako nearmi- ‘rani beton ima sledeée marke: 70, 110, 160, 220 i 300 kgjemi, dok armirani ‘beton ima trl mar ¢: 160, 220 1 300 kglon®. Marke 1601 220 kod armira~ ‘nog betona smatrajt #© obiénim betonom, dok marka 300 predstavljabeton visoke otpornesti Spravdjaae betona moe da bude ruino i mehanitko. Kod ruinog rada bbeton se spravija premecanjem lopatama na éistoj podloui (najéesée devenoj), ito samo kada eu potrebne manjc kolitine. Vete Foliéine se danas redovno eprevijgia mehanitkim putem (a betonskim meialicama), Koji obezbeduje ne samo yee brzina rada vot i kvaliteiiju izradn. Beton se spravlja_prethodaim ‘mefanjem agregata i czmenta w suvo, pa se takva meSavina ovisdi vodom i inmeia. Meianje se veli sve dotle dak se ne dobije potpuno jednoliéna struk- ‘tira, u vojoj je seako zmo Hljunka obavijeno cementnom smssom. Savesnost20 pri spravijonju betona je od narodie vadnosti, jer zajedno_ sa kvalitetom pri Frenjenog materijala arantuje i stabilnost Konstrukeije. Utica) procenta vode nha CvrstoGn betona je velo veliki; pa je zato potrebno voditi ratuna © odnosu ode prema cementu (godocementni faktor). Treba takode znatl da je evrstoéa Tetons manja ukoliko je keligina vode veés. Voda je neophedna 2a pravilne- spravijanje betona, all ako je upetrebljena u veto) Koli8ini nego to je potrebno, fona tada tie nepovoljna na njegovu évrstocu i Kompaktnost, — Da bi se odio dobar beton, potrebno je u odredenim sluéajevima velit vibriranje be- tonske mase 2a yreme ajenog ugradivanja. Vibriranje se viii specijalnim apa~ rutima, takorvenim ,ibruorima®, koji mogu da budu razlicitog sistema, Posto, ‘medutim kolitina vode uslovijava jednovremeno i obradljvost betona i njegovi Estoy, to je rotrebno teliti za onom misimalnom kolitinm vode koja daje obradljiv beton. Prema kolitini vode i cementa beton mote da bude vlazan, plastigan i fiven. Boton se Fao takav spravija prenm potrebi, a zatim ugiaduje. Koligina vode za. spravljanje betona vavisi i od prirodne vladnosti agreguta, ko i od Vlaznosti vazdulna, all i pored toga vrednosti vodocementnog faktora, koje tuobicajeno dolaze'u obzir, mogu se. wzeti prema slededem: za spravljanje vlainog betona : 8% vode, 2a spravijanje plastignog berona : 9% vode, i a spravljanje jako plastiénog betona : 10,5% vode. ‘Vredinost vodocementnog faktora 17/C sratunava se na sledeéi nat Na primer 2a spravijanje Viainog betona: ‘medavina Sjunka i peska = 2000 ke olitina cementa 300 Ke uukupna tedina 2300 kg. Prema tome, 22 sprasijanje viadnog betona, potrebna koliGina vode izmosi: 2300-008 — 184 kg, a vodocementai fektor je IVC = 184/300. hh) Ugradivanje betona,’ skele i oplate, negovanje betona. — Pro- pisi'o usradivanju betona predvidaju pre betoniranja detaljan_pregled skele Poplatey a ako je w pitanja armirani beton, onda i armature. Tek posle toga mode poceti betoniranje, Pre betoniranja treba uvek dobro nakwasiti oplawe da bi se spretilo povlatenje vode iz betonske muse. Spravijena kolitina betona tucba sto pre da bude ugradena, U principu betoniranje treba viliti bez pre- Kida. Ali kako to nije uvek moguée, narotito ako su u pitanju velike kolitine betona, to je potcbno da se prekidanje betoniranja iz8i tatno po priprem- Tene planu ina odredenim mestima, na primer prekidi betoniranja ‘st uvek uptavni na ost, svoda, dok sw prekidi Kod greda izlegenih savijanja “upravno na ost nosafa i'ma oko 1/3 saspona i tako dale. Pre nego Sto se beto- iranje nastavi, mesta na kojima je imieno prekidanje treba dobro obrapaviti, ftistiti 1 oprati, a zatim zaliti cementnim mickom. Ako je bilo smrznuti Selova, nil treba. ubloniti, Betoniranje mote da se izvodi bez. preduzimanja {aititnih mera, sve dok je spoljna temperatura iznad +5°C. Ono mode da se faved! ako treba i pri nig} temperaturi, ali ada weba preduzimati invesne zastiine mere, kao grejanje &ljunka i vode, a ponckad loéenje vatre oko mesta betoniranja, i tako dale. Pi fanad 40* C. Za yreme betoniranja treba Kontrolisati polofaj skele i njenth polediniby delova, kao I oplate, narotito ako se beton vibrira. Betonsku masu treba éuvath ‘pri inansportu # ugradivanju od ,segregacije, to jest od odvajanja, krupnijeg Ejunka od sitnjih delova betoaske mase; ako bi se to pak desilo, tada je ‘ome grejanje agregara i vode ne treba da bude petrebno ponome meianje neposredno pre ugridivanja. Skidanje oplate Vskele nofe da bude tek poito je beton porpuno stwrdnuo, i kada mu se mote pove- ti predvideno optercéenje, Pod normalnim uslovima botna oplata se mofe lukloniti 3 dana posle betoniranja, ako je u pitanju cement marke 420, a 2 dana ako je tpotrebljen cement marke preko 320. Rok za skidanje skcla kod stubova lupravijace se prema stvrdajavanju betona, kao i prema niprezanj pojedinih ‘Stubova. Tako €e se, na primes, skela ranije skinuti Kod manje mapregntih Stubova, a kasnije kod onih koji imaju vitoke ratunske napone. U svakom slugaju pre skidanja oplate treba savesno progledati Gtavu konstrukciju,— pone~ kad se Kucanjem ‘drvenim maljom oseti da li se oplata odvojila od betonske mase, pa seu tom slutaju dobija karakteristian zvuk od udara, ato je aajeeSée F'znak dase mofe poveti si skidanjem oplate. Pre uklanjanja oplate i skele treba voditi raguna © broju viaknih i hladnih dana, pa ako treba, tada pro dutiti Tok ze njihove skidanje. Principijelno, ovaj rok ne treba da bude manj od 10°ni dust od 30 dana ‘Ugradenu betonsku masu treba Zuvati od Dladnote, powresa, ile, sunca, vetra i sliénog, jer st to fakiosi koji mogu da uspore ‘kako vezivanje tako Stvrdnjavanje betona, Ako je potrcbao weba izvr8iti pokrivanje pogodnim, pred ‘metima se gradiifta (daske, praze yreée od cements, ter-papir { drugo). Sem toga dobro je da se beton 9 vremena na vreme zaliva vodom, jer usled brzog Suleaje pod tuticajem vetra, sunca ili sparine, beton gubi deo potrebne vode za verivanje 1 strdnjevanje cementa, Sve# beton se obiéo pokriva odmah po. lugradivanju, i to traje 2—3 dana, dok se polivanjem odifava u viazi ponckad S10 dana, Vaino je 2nati da Cwanje, odnosno negovanje betona ima skoro. 4Jsti nada) kao 4 ajegove spravijanje sa ugcadivanjem. 2, KONSTRUKCIJE OD BETONA I ARMIRANOG BETONA.. 44) Osnowne postavke, — Osnovne postavke za primenu betone u kon sxrukeijuma jest a beton ne prima napone na zatezanje, da se beton | armatura,deformifu feo jedno tel, 4a je dijgram napona Unearen, Ge Je modul elastGnosti betond stalan i jednak: 1 —210 yem*. “Medutim, treba odmah reéi da ove pretzortvke ne odgovaraju. potpuno- sevarnom stanju iz ovih razloga: 1) U zavisnosti od marke betona, 1» jest od Kvaltea spravjania Beton, zavise i deeveljent neponis ‘Prema, jugoelovenskin propisima, 1 nearmirant Boron mode u iavesnim sluajevime i odredenim uslovima da prima neka manja, fhezadie, Tako se, na primer, Kod ‘masimih Konstukeija_(porpomi zidovi, Tames druge) dexvollva napon na zatezanje W nearmiranom betont do 1/16 fod postiggutog mapona, na pritsak, ali da ipak ne bade veti od 2 do 3 kica "D Galena armatura | beton si w scari eva heterogena materia, ali oni v aver sajednickom radu. doptinjuji. “Ont imaju goto ist koeliijent GRecanja pod tricajem tempersturath ag 00001 Gi 105 i 10:10, I 1: 100000" i001 mmfmt za T*C. Erema tome, sko je sil pri- njanja.zmed tm eva materjala u potpunost postigaura, tO ée im i defr~ mink it aajednicke, Da bi se ovo postilo, potrebno je strutno spravianje, Tpnadivanje 1 Regovanje betona prensa priaepima suvremene tehnologije betna, Silage napona jednog element Kofi je lofen saijaju i ima pri. timuta i potegauta on, sera aje linearan, a modal clamiénood oie122 zayisi od napona (w zavienoeti od marke, to jest od kvaliteta betons) promen- Ifiv je posto su i naponi promenljvi. 'b) Osobine betona, — Beton je nchomogen materijal, ali sé raéu~ ronju smatra kao homogen, Njegov sastav je of reznih materijala radii Juwkteristika, obliks, ‘krupnoée i modula elasticnosti. Beton ima i potetno naponsko stanje usled dejstva cementa, fod rmiranog betona zijedaizko delovanje betona i Eelika podinic kada ‘sa oba, geadevinska materijala tako cvrsto povezana da su_im i deformactje Sicdnieie, ovo je moguce zbog velike prionljivest (abezije) izmedu betons PASTA eon imma osobinu da prima vee pridske, dok éeltk prima zitezanja. Po povilu se i pri proretunu aroirenobetoaskih “konstrukejja_o tome vod! Freak, pa se betonu poveravaju pitisel, a Geliénoj armaturi zatezanja. Arma Ta je fnade obavijena betonom i tako zaétiéena od korezije. Beton i éelik Teuku, kao Sto je sanije izneseno, pribiino ist koetiijente isteanja na toploti, a hroma tome i zajednitke deformacije, Zbog svega toga kod armiranog beton2 Drisnuth i zategnutt pojas jed- Jhos preseka Eine staicku celims, to. koastrukelji daje- monolitat singled (Gl. 142). U. kolikoj su meri oso ‘bine betona promenljive, mada se on smatra homogenizn ut pro- ratunu, ajbolje s© vidi iz iz- tia 1 ‘erienth laborutorijskih_opita, prema Kojima esto i round de Peer cle betonsie mase pokazuju ralidita svojstva. S druge strane, évrstoée tonne ai pritisak, uatezanje i smicanje su veoma tazitire i stoje priblizno w odngsu 10: 1:2. ‘Da bi se de ovih kratkih izlaganja videla slik nekih karakteristtah ‘osobins betona U zavisnosti od mapona i specifiénih deformacia, biGe prikazana Gea dijageama: dijegeam promene modula elnstiGnosti betona By i dijagram fapont u presckujednog clementa izloZeuog savijanju, Tako se, na primer, Tr djagram 22,2, (6. 143) vidi da je vrednost za By promentiiva, jor su Tnapont I specifitee deformacije promenijv. Iz dijgrama za Es (Gl. 143) kofi jedue mu Th IIT Kvalrant, dakle 2a sluts) pritiska 3 zatecanja, vidi se da se Modul elastignosti menja ne samo promenom mapona o, nego da se njegova Wredwost u jor veéoj meri menja ako je probai elemenat irlofen zatezania GIL kvadzant). Osnovni modol elasténosti betona, kao funkcija évrstoée orobae Jeocke 20°20°20 em, dat je izrazom: 550000 0,75-Bx 150-+0,75°Pe” sie je Pe — marke betonske kocke posje 28 dana, + “Za sluts} da se umesto probae Kocke wzima probna prizme 12-12-36 cm poste 28 dana, tada gorajl izraz prelari u: “ 550000: 8, B= Te, : 0" 150-+pe polto oe prema propia, Evstoéa prizme x odnosu aa Estobu Rocke tzma os B 0,75-Pe jp 128 Jugnslovenski propisi_predvidaju jednu sredajuvrednost 28 modul cla- stignosti betona, Koja iznosi: By = 210° 10" Kglemt, pa polto je modul clastignosti eli, u granicama elastiénosti, nepromentiiv B, = 210° 10° kglem’, to je Hos 20-10% 9, 20-10 : e060 nea! ska 43 Kriya Fnija pokazuje promenu modula clastisnosti Hy, Tangenta na kriva nila odreduje modul clasténost, pa je: ‘Velitina modula elastignosti nije ista a rarkotraa (tre- fnutna) i dugotrajaa, stalna ‘opteresenja, ‘Odsios napona i defor- smacija pa beton izloten pri tisku i zatezanju, najbolje prilazaje dijagram dobijen bpitom sevianja GL 148). Tz tog? dijagrama vidi se kako zona izlodena sco, pri vesim naponima ime suka 144 spesifiénu deformaciju takve . . veligine, 7a Koju je u zatex- ‘nuto} zoni potreban znatno munji napon. Ovo u porpunosti odgovara ésobint Getona, da w Konstrukeijama treba da prima pritiske a ne zatezanja, Sto odgo~ ‘ara ranjje iznesenin postavkama, :124 Na slic 145 prikazan je jedan popretai presck Konstrukivnog.lementa, oii je maprepnt na sine, el emu Je nad neutralne ose prion & Tipod je zatepntca zona. Severn Gjagram (a), kao $0 se vid, nile sth kao 4 dijagam “napona iz, otpor- s zien) rnosti materijla (6). U veri sa veeivanjem cementa i sturd 4 2 fate javanjem betons na vazduhu, “i . beton ima osobimu skup- ie Frese Tanja. Ova osobina zavisi of a 148 vrste betona i Koliine co- Imenta oat opada sa stab . betons. Ovo je vadno da se ana, Kako bi se pri ugradivanju berona iabegle eventuaine naprsline w kons~ ‘rukeljama, Na primer pri betonirnju cevastih propusta ili svedova od near- mirnog betons, treba takozvani yzivriac'* radii 2—3 dana po izvréenom tonsa estalog dela (140). Ka taj se main fnbepus Este naprsting OO, er ska 146 Dok se na yazdahu beton shuplja, u vodi on bubsi. Kod betona je od- ‘nos wauine 1 popreine specifiéne deformacije (Poissonov br0j) promenljiy sa paponem. Ukoliko je napan veti, utoliko je i taj odnos veéi, to jest: al 16—1)7. a d Jedoa od taskernitnihpojava Kod beta je | wetenska deformacia, Ako JeGe8 rimers beton izlokan stalnom vecem optereéeu i negova deformacija Wan eoncat sg Oregon ne ur: latin le be Tonnr juste Gerona Beton ima i druge csobine, Koje dealjno proutava tehnologije betona™. . * pe ©) O aajednickom radu betona i armature, — Zajdniti rad va sanleit materials, Kao KO je ranije ianeseno, zamiva se ulavnom nt sle- Gedim uslovlenizn feta: “Armatura u dobro spravijenom i ugradenom betonu ne da (nema oroaie). "Tamed armesire i teona postoji sila rian Koi, je, wok ween lolita fe tenje femedu srmarure 1 Uctona veee. Pojeva skpjanja betona, 128 ‘© kojoj je ranije bilo reti, takode poveéava silu prianjanja, koja se mote wet Yao sila zatezanja veltine’ 10—30 keem* 'Priblizno jednak Kkocficijent istezan'a na toploti za beton i deik, Razlika u deformacijama Selika i betona, i pored rezlsitih modula clas~ stignosti nije velika wu granicama onih napona -koji se primenjuju uw Konste sruksijama (sl. 147). al am Sita 147 4) Osnovi 2a prorafun armiranog betona. — U granicama napona ‘koji se primenjuyu w Konsteukcijams, beton se mo2e smatrati kao clastican Miejal’s osnove 24 proratun armiranobetonskih konstrukelja ju: 1) Hooke eakon: Deformacje su upravno proporcionalae naponimd, @ ‘obenute proporcionsine mduls clstiénos: oa o EB oR “odavde oe vidi da su deformacije uolo manje ukoiko je, modu elasiénostt Cie oe vie toto je modul casinos & vets dragin retima, uloliko 3eel cote MMetormite, uoliko je 1 specfiéna deformacija mania: na pri- Sect ee 9 100 000 kegs, dak je 22 bakar E— 1 000000 kglem*, et aca te pod isi uslovina bakar ima vote dey " formacie od elk. 2) Naoier-ov zakon: Deformacije i naponi su ssrarmerni wdaljenja od neutralne ose (61. 148) eceene 3) Bernnul-eva hipoceza: Preseci i poste defor~ fe mace ostaj avn. Pre ielaganja principa i nating sada pet prora- sua neacmirenog i armizanog etoaa, bige imesene “6 Salitine napona Koje dapuitaju propisi, poo se bez inc ak Tow ae mode spravestinikakav.proraéun. 4 Dopuitent naponi betona, armiranog betona i armature, — Sugosiovens propisi daju deaajna uputstva za natin spravijanja i ispitivania FeO et drops’ odreduja isje { kakve materjale treba upotrbit za. od peyuajuct boon, Propisi dalje predvidaja kakvs marke treba prime 28126 pojedine Konstruktivne delove vaénijih konstrukeija. Tako je, na primers za Fouku betona 70 kgfem® dopusten napon na pritisak: osovinki 10. ke/om? t Jrigni 15 kfem®, — Ovo je ujedno { najaiza merka bewona ¥ upouebi 7a. ne- frmizani beion, dok su ti naponi 2a marku 300 : esovinski: 50 gfcm* i ivi- 70 Kglem’. Nearmirani beton visoke otpomnesti ima za najniza marku 20 sledete napone: osovinski 35 kg/em? i iviéni 50 kglem*, a za najvisu ma Fiu 380 ti naponi iznose: osovinski 60 kgjem? i ivignt 85 kg/em*. Propisi dazvoljavaj, kao. fto je ranije ameseno, da naponii na zatezanje kod neumiranog betona ‘mogu da budu i do 10% od stvarnog napona na Pritisdky ali da ne bud vel od 3 kg/em®. Imajuéi w vidu da se veliki bro} Pindevinskih objekata gradi od mearmiranog betona, na primer porporni-sidovi, Hein temelj, stubovi 2a propuste i mostove, cevasti_propusti, svodovi manjeg Faspona, f alitno, vaino je ¢ oveme voditi zatuna. U pogled potrebnih Kol Ene cementa 2a°pojedine marke betona, propist takode daju detaina uputsts Pouebue Koligine eemeata Za nearmisani beton — Tabela XI ‘Tabela xt_/ =e) ‘Mack tetona Gert Foote w sar lm gotovr betoas bidan beton | betn vitoke otpornot 150 70 - 200 110 Gos - 20 360) 0 s 28 ny 310 330 300 (=) 0 Za armirani beton — Tebela XIT ‘Tabeta XIE / KKoliing cementa u be ee ee Koliting come ant Groin hook Veta betona 7 * T kejan®) | sinimsina 250 19 sigan beta 2 smalsioalna 350 300 [em oe eponon Pri tome se beten visoke otpomosti razliKuje of obiéaog, etons manjom owroinjom ‘cementa ali boljim kvalitetom sastavnih delova (pessk, sliunak i Erugo) i boljom obzadom (wibsranje i tako dalje). Propisane évrstoge ‘moma se postidi 1 dodatkom veée kolidine cementa, grinulacijom, smanjenjem koll- ine vode, upatiebom cementa veée aktivnosti itd. Depuitent napoat Za nearmizani beton — Tabela XIII obiten ton Marka Mata | goputicnnapon an eta | Bake Tt sien » 1s 20 0 2 0 ea 3 x0 uo 50 0 ‘Vest betona 1) Ofitan beton marie 160, ‘Ver, napon ta pis Tata apo ) Obiéen beton miske 220 ‘Pek npn pil eal abpon © Beton visoke erp. marke 300 ‘Tek napon na pei Iritat pon Yow | Dimensie Gia | cement, | 510 Ga 37 | Geode plate izen | i600 lees Ion [Gets | Geese plate ion | 1850 iste 12 em | 2050 [= Bi Dopuiteni napént é Gelik w armiranim konstruksijama ~ opulent napon w Flo 127 Tabeta ME Beton viske oipornoxt opusten vopon na pris — "wie eat eh 3s 0 ” » Tabata XIV, Toke gee feb ne |_| © “4 4“ * s © “ 2 @ 3 6 os @ 2 4 8 % ws | ‘Tabela XV Tabla XV _ Pretaik Hpk am ‘ake 20 ao [Re Fabel, fotmonom i. industajtah | Canalognih sath objlate) boost 400 1400, 1200 a0 100 1900 1650, 1650, 1450 1850 1850 1600128 stati doputten naponi za razna naponsks stanjg videSe se u toku pro~ szatuna ramih Ronstruktivaih delova 3, PRORAGUN KONSTRUKTIVNIH_ ELEMENATA, ‘OD NEARMIRANOG BETONA 8) Na pritisak. — Za shiSaj da je konstruktivni elemenat opteregen ‘samo aksijainom silom, tada se 4 njegovor prescku javijgju naponi na priti- srk, Medutim, ako je sila veéa a presek mali teda se mote pojaviti i inv | ianje. Prema propisima izvijanje se ne uzima ti obzir ako je vitkost elementa: 4 535, - | ee dutina konstriktivnog elementa izlofena izvijanju, a fain =najthanji radius inerije. be su ova pojma inate puensta-iz nauke 0 otpornosti materijala. Dakle ako nema izvijanja, to jest ako je: 435, tada je napon: o=: nie ie ade je: ‘Psila kojom je optereten konstruktival elemenat, i Fapovrlina njegvog preseka. Prema tome, dva podatka treba da budu poznata da bi se nakao tei Brojni_primer.— Data je sila od 24000kg, koja centriéno dejstvuje na stitb male visine, i preseka 45-45 em, Odvediti marian betona i koliginu ce- ‘mena u elutaju da’se primenjuje nearmnirani beton. ‘Stwarai napon je: fo 11,85 kgfem? >10-<18 kgiem*. Prema Tabeli XIII treba primeniti markt betona MB. 110, a prema ‘belt <1 200 kg cementa na Im? gotovog betona. Prema tome ukupna je koli¢ina ‘cementa: 0,45-0,45-200-L u kg, ge je L—duzina staba um. Brojni primer:—Treba odrediti presel kvadratnog stuba za centriéau sila P=30000 kg ia marku betona MB. 110. Primeniti neammirani beton. ‘Proma ‘TTabeli XIIK dopuiteni napon na pritisak za MB, 110 je 18 kglem*, ‘pa je presck stubs P’__ 30000 Come 18 + Poito je stub kvadratnog prescka, to je njegova strana: a=\'T6T0 =40,8 cm=~A41 om. = 1.670 cm ’) Na pritisak sa fzvjanjem. — Ako je sada vitkost konstruktionog clement no 35, tade se dimenzioniranje vai se manjim dopuitenim maponima. Za takay sls) ‘po nafim propisima depuftmi naponi iznose: cx+ 100,300 cxmer+ 4040-26 za obitan beton: 6 za beton visoke otpam ‘pa je mapon w preseku: «a sila koju presek mode da primi: . oF Uke. Brojni primer. — Dat je stub preseka 60-80 cm visine, odnosno du “Fine £=7,00 m, zglobasto vezan aa krajevima, | optercéen silom P80 t. Kakav “reba da bude beton? Odzediti marku betona i Kolitinu cement» prema jugo= -slovenskim propisima Presck stuba dat je na slici 149. Tz slike 149 povrSina prescka je: y P=60-80=4 800 cm? a potto je stub aglobssto vezan sa krajevima, ‘o je njegova dudina izvjanja: 4700 om. ‘Merodavan momenat inercije je “= 80-60" _ 80-216 000 5 449 990 ems, 2 2 ‘tika 109 nnajmanji radijus inerciie je: ee Y=] sopra 2 ae fF - RE = v= pa je vithost stuba: olso Lio } 200 40,4535. Faw 1733 2 ‘Prema tome, vidi se da postojt izvijnje. Strarinapon u stub je: P__ 80000 cw 16,67 kien. F 4800 ‘el ‘Prema Tebeli XIII odgovara nearmirani beton marke 110, ali posto ima izvi~ jana, to je dopufteni napon: r+ 10030-24218 + 10—0,30-40,4=—28—12,13=15,87 keen. 9 Gradevinarsevo w radarstra130 Zoog izvijanja je copuiteni napon manji, jer je: 35. 0 slutaju da ima izvijenja, kao Sto je poznato, za sva dalja raCunanja merodavan je mepon om, Kojt je ranije prikaran sy : ‘ Y i ‘ 2 ® 5 5 ‘tea 155 Brojni primer. — Stub male. visine odnosno dudine dimenzija 40-70 cm’ optercéen je. ekscentrignom silom : Pa132 ecx8 em, Kao Ko je prikazano na slici 155, ‘Treba odredtt marks betom, ko £ potrebnu Kolitinu cement Prema slick je Momenat savijanja u odaosu na osu x—x M,=P-e=40000-8=320000 kgom, Povstina preseka stuba: Merodavan otporni miomenit preseka stuba: 70-40% __ 70-1600 660em*, as 6 ‘pa su naponi na ivicama prescka scuba: 40.000 320 000 2800 * 18660 7 14,29-—-17,16=—31,45 kgfem (pritisak), 14,29-417,16-= +2,87 Kglem* (zatezanie). Propisi doavoljevaju da zatezanje bude=1/10 od stvarog napona na pri- tisak, ito Je ovde sluts) jer je: 2,87< 1/10-31,45<3:145 kglem', oy nto pa bi za taj slutaj, prema Tabeli XIII, odgovaraa mark betona, ME. 160 sa Pasimalnim dogvoljenim naponom od’ 35 kglom? na pritisak, Ako se sada, sevtanije prikezan nein, iskijadi zona zatezmnja u dijagramu napona, dobice ‘se povetani napon na 2.40000 310>3145<35 slot. Beeb 3-12-70 7 Proma tome, isa iskljufenjem zone zatezanja za stub odgovara marks bbetona MB, 160, a prema Tabeli XI 250 kg cementa na.1 mi gotovog betond. 4) Na smicanje. — Ako na_presek Konstruktivaog elementa deluje tran ‘svermaina sila, tada se u nem javijaju napont na smicanje. Napon na smicanje Jatuna se prema poznatom obrascu iz otpornosti materjala: rs re ete jet ‘Tavelitina wageverzalne sile w preseku, uw ke ill t. fatighd momenat “povrdine preseka, izad viakna koje se ispituje, todos na neutral liniju, wom® ilt m*, Jemomenat increije celog preseka u odnosa na njegovu neutralnt, Tiniju, uw emt ili mé, i beirinn preseka u vlaknu koje se ispitaje, we ilk mt 133 Kada se uvede pravougaont preseky Koi je majées¢i u betonskim Kon~ strukcijama u mudarsova, tada daraz 2a napon na smicanje w odnosu na viakno ‘na neutralnoj liniji posts Te 4 F 3 tat fem® i cfm, 3 z se je: ‘Texmaksimalna transverzalna eila w preseku w kg ili i ‘Fepovrlina preseka uw on? ili m. U stutaju krwnog preseka izrez 2a smiuéi napon, kao Sto je poznato, gl Sees « Toe coe SET Brojni primer. — Betouska temeljna stopa za zid od opeka ima dimenzije prikazane na slicl 156. ‘reba proveritt da li je napon.na smicanje us preseku II u dozvoljenim granicama Topitivanje izvrbicl za 1m? aids, a 2a tex ‘meljau stopu pretpostaviti nearmireni beton L— MB. 110. le Na slici 156 vidi se da je zid debliine 1 2,5 opeke, "Zid ima visinu 10 m, pa je te Hina takvog zida Po ms H 0,51: 1,00 10,0+1,6=8,16 t ' gde je: 1,6 t/m?—tezina zida od opeke u i . Kzetntom maltera za 1 m?. ae “Tesina stope temelja na 1 m* zida je: ho . (2=0,50- 0,81: 1,00-2,40=0,97 . . oe ‘Ukupna tetina zida i temeljne plote za Lav ida jez PLOQw8,16-+097=9,13 Pott je operetenje cntiéno, 10 diagram napa na th im obi, ravoue Foe se eee ie pitasano oa alle 136, pa Je! an PtQ__ 9.13 _ F 7 0gt-190 Sada je retina a, to jet tansveraaa sila Koja destrajow press Po=15- 1,128: 100% 1690 kg (e4 1 ms temefine store Nepon ms amcanje w pret 11 je: 31650, _ 5070 2" "100-50 ~ 10000 Pat tome ‘eba napomensti. é¢ se napon na. smicanje %a nea boton Fe wag [Shy 30 bglem™ Ho aavil od marke Bena, 2a mark MB. 110 mole ce useti da je Cam—L5—20 kglem®, Za nearmirani beton propisi {nate ine predvidaju dozvoljene’nosivosti, na smicanje. . 1,28-1/mt= 1,128 elem. 0,507 glen.134 Posto je napon na smicanje + dobijen. radunskim purem matno ispod 2,00 tiem? tose 22 njezovo pune iskoriséenje-moge statunati visina teme- fing stope prema sledecom: Iz izraza’ 30 OF dobija se visina temeljne stope: 1,5: 1690 100-2,0. COvako taka stopa temelja od nesrmiranog betona je nckonstrukelvna, jer += Taiko izvod!. Zato se u ovakvim slatajevima temeljne stope najéeiée izvode TO Naim dimenaijama, Kod kojih je kvalitet gradenja boli, mada su pri tome rnaponi u betonu nedovoljno iskoriSéeni Brojni primer. — Zid od néarmiranog betona jecaog okna ojaéan je wHEinim Toon pretenovima — serklofima, prosetan pritsak 2emlle neamizani beton zida iamedu'dva najniza prstena je p—3 tlm’, a istovre- mea vertikalno optereceaje + sredini je P— 6000 kg/m!. Debljina zida p50 om. Koliki reba da bude Uist razmak izmedu prstenova da najvete 20~ tezinje w betonu bude o=2 kg/en? (sl. 157)- i : , | tL . - A omer seta ‘sua 157 aT const deo oka used dea sella mote a se ematra ba, prost tt ee Cong vate sgumos pote se uo. db, vel seta 0 sco, po Ct cropisina tun rngon ta 5% eel od ‘rrora, wu ovom sludaju 2 1=1,05-h, gde je h—tvort prem elict 157. Op- {ereéenje je jednako podeljeno po celom raspontt, pa je: __ pe _ 3,00 (1,051) Max DAIS HE, 1,00-0,50" _o,0417m?, 6 Povitina presen je 13> at Posto je presek okna napregaut od sile P i od momenta Mf, to je mapon: gie jer P . F M_OSIS-H 596.93, 00417 Kada se ove vrednost! stave izraz 21 napon cj, a sam mapon zameni vyredneta off 2 kglemt’— 20 t)m,-koliko je dozvoljeno.pastavijenim zadatkom, Wee ce jedatinn iz Koje-se sratunava potreban sazmak wh", to jest 20=—124+9,95-18, a je raf 22 9,95 795~1,80 mi. ‘U yodarstou se vrlo esto primenjuju Konstnukeije od menrmiranog, be- ona, pa ée abog toga njegovaprimena i promaéun biti probireni uw poglavju ‘0 primenjenim Konstrukcijama w rudarstvi. (G_PRORACUN KONSTRUKTIVNI ELEMENATA ‘OD ARMIRANOG BETONA 1 mudarstya armirani beton nalazi ‘ese primenu, ‘narodite ut konstruk- ‘cijama na powslini zemlje, na primer raane:zgrade, izvoznt torajevi, bunker, Stitoui za tare, dalekovede, Koatakine mreie i slitno, ploéasti propusti na Sutevima i Zeleziitkim pruguma, gredisti noss8i 2a razne potrebe 1 tako dalje, Berbice ove armiranobetonske Konstukcije mogle detaljno ratunati i kens- Pusat, potrebao. je pomavanje drugih, slofenih nauinih grana, na primer Ufone konsteukedja, betona 1 atmiranog betoia; fundiranja i sliéno, $0 inate Acer Limee studija. na rudzisko-geolaikom fakultet. Zbog togs é t2 owde ic Pororatun anmirnog betona ‘eumo u enom obimu koji je poireban joa sree uisskom ingenjeru. Prema tome, detaljnija izlagunja ée oe ograniéiti aa ewougnone preseke, Koji su inaée i najéesi v rudaratvu, Od onstruktivnih Biawenets ‘bige eretiant: stub, plofa i greda, Kao statidki odredent sistem, Sdmaponskih stanja: Peidsck, iavijunje,.zatezanje i emicanje, weijutujuét i Kon= dulttene pojedinosti, Koje sw pottebne 2a njilioyo pravilno armiranje a) Stub — centeiéni pritisak.'— ‘Siubovi se ratunsju na Gist pritisak ‘samo Gidirako nist vitki, to jest ako eu male visine i veéih dimenzija. Viti Stubovi moraju da se raGinaju i na izvijanjo. ‘Ako se posmatsa betonski stub (e.,158), Koji se pod uticajem sile P ‘skrati'va neler dufina ye i ako se wvaei da beton i armatura uw Konsttuk-136 il zajednithi rade, i da zbog velike prionlfivosti izmedu ta dva materijale imaju { zajednitke ‘deformacije, bice: « it polo jet,e= Zo jet % § odavie: E& Ee E B Prema jugosloyenskim pro- ppisima odnos modula clastiénostt Gelika 1 betona je 10, to jest oem Boyne nay 10. B Ako se sida umesto Ey i By, odnosno, i kako su & ‘sina 158 deformacije éelika i betona iste, dobija se odaos: 22 2210 ili cyan % to jest napon u armaturl je jedaak 10-strukom naponu w betom: Sem toga, poznato je da u svakom preseku nekog konstruktivnog elementa w slutaju av fhotege pestoji i zavnote2a izmedu uatrarjih i spoljaih sila. Prema tome, ako je presek betona Fi napon u ajemu oy iti presek Selila Fi napon w ‘pjemu eg, tada usted igjednatenja sila pestoji odnos: 10-0, 61+ Fa Ge Ba kako je 042-0 Pakvathyn-anos (Rtn Fs i adavde: a P Rte Es Ieraz (Pyt+n-F,) zove se yidealni presek* stuba i obeledava se sa Fi, pa jez RaFtn Fy (I-4H-B). Zamenom w izram za op dobija se: one 139 U gornjem izram je odnos: ormaten sa ys t0 jest Fay, ii Foon F x A "i je procenat armature f farafen je u procentima od powrline betona. % Brojni primer. — Stub preseka 35-35em armican je sa 4@ 20mm. 4 optereéen silom Po=70t. Odrediti napone ce io (sl 159). wate je ig Fy 35-351 295 co = 12,57 emt ... (4020) Cy pra ac 8 Seg om ‘Slike 159 ‘Sada je: ay Pm 10.000 _—__70009- 51,70 kit, ‘FyinP, 1225+ 10-12,57 1350,70 oy (0- 51,10 517,00 kgjem?. Zoog toga #0 portoje i bone deformactje stuba pod uticajem sile P, propisi su regulisall razmak wengija (vilics) na : 5 =, pée je: razmak weenaija, i i strana stuba, i to manja.sko je presek pravougnoai. Postofi job jedan sazlog da weengije budu guBte, a to je da one spretavsju. iavijenje podudae armature. Tako je prema Propisima: ss isis, de nik najtanjeg gvokda u poduino} armaturiy i a = Fira brae strane. Profil, odaasno preseci wengija ne satunoju se, vot se uzimaju konstrukt ‘no, 0 jest 6-6 rom. Poduza armature w stubuy pored toga Ko preu- dima jedan deo sile pritiska, nosi i udvaseuje uzengije. +e Brojni primer, — Stab visine h=!=2,50 m, i preseka 30-30 om. optereéen. je aktjalnom silom od 60 t. Nadi poduéna armarura za dopuitens fnapon na pritisak cg=60 kg/em*™ ‘Prem propia misimalal procenat podufne armature inosi 1 esha 0.25 9.5, pec ree rat cmt fam =povrsina prescka ‘poduine armature w em, fer —=povesina betonskog preseka uw cm’, i ‘iSvitkore stuba.138 ie gomnjeg obrasca vidi se di najmanji dopuitent procent armature 2a- visi od vitkosti. $ druge strane, kao &¢0 je poznato, vitkost zavisi of duzine islotene izvijaniu i od nsjmanjeg radijusa_incrcije, pa éey prema tome, naj- fnagji procent armature 21 dva-najéeSce primenjend preseka bit Za kvadratni i pravougaoni presek: 6% =0,28 +0,052- ase je 1 = dung ievijanja wom 1 dam strana. Kvadratnog prescka, odnosno Kraéa strana. pravougionog, presela wea a okruglipresek: 4% =0,25+-0,060- D te je is D = pretnik okzugiog’stuba u cm. U ovom sluéaju je Sada je napon: Pp 50.000 FyimF, 30-30410-616 40 glee’. U sludaju da su dimenzije stuba uzete vee nego Sto je potrebno (naj- ekte iz koustruktivih razloga), tada se potrebna srmarura eragunava iZ stati~ {i porrebnog preseka; na primer eko je stub usct 40-40 cm, tada se srmacura ssatina iz: . ede je 0.000 1 900 cm’, o pa je potrebna ermatura: 0,884 . 1 999: 100 x, 84 om? (@ ne: Cty Pricisak sa izvijanjem>— Ako je vithost konstruktivnog_ elements ‘opicieCGhivg aksijahiom sifom veti od 35, 1 t0: “T0>0/>35 u slubaju primene spiralne armature, i 10> 4,235 u shuéaju primene:podwine armature #4 uzsngijama, tala se tora sratunati sa iavijenjem. Dragim retima, nije vibe merodavan napon u os stubs Sp Veé napon Koji se javja pri izvijanju ot Prema jugoslovenskim propisima dopusteni naponi na izvijanje su: za obitan beton: 6;=0+7—0,2-Ry i za Beton visoke ospornosti: oj, + 10—0,3 2, Pri tome se uzima u obzit idealin presek: Fy=Fy+*Fox pa je: peoFpq ih Fe? iti 2. % Fy Brojai_ primer. — Sb visine 7,00 m optereten je akijanom som 190 CHESE eu 220. Celik 37. Preok stubavadmtni. Dimenzioniati presek stuba 1 satuoath armature, ‘ema. propisima, zt -MB. 220 dopuSteni napon uw teiltu prescka je: 4.60 kglenk, Pretpostatia se procent armiranja, na. primer w= 1% pa je potrebna povidine idelnog preseka: Bye P= 1900005170 ca. 0 Paitin porcona powtinn betonskog prea je F810 _ 317 559 ont ep i 700 Pobto je stub Hvadratnog prescka, to njegova strane ima dudinu: . 1 FEBO~ 53,70 em=54,00 em. Vitkost stuba je w ovim sluéaju: 700 100 2 44,8>35, 15,6 Iesdutina inijanja stuba=700 cm, a inajmanji polupretaik inercije, koji je jednak: =F a. 34,00 . Fo) wa TVs 315 Poko. je vitkost stuba veti od 35, proratun treba sprovesti sa-emanjenim snaponiom, prema: i= .47—0,2-%, 2a obitan beton, pa je: 0,00 + 7,00-—0,2-44,80=67,00--8,96=58,04 kg/cm? <60.140 “Nejmanji procenat armiranja prema propisima.iznost: 10,250,015 -44,80=0,25-+0,67 #=0,25:40,052--1 =0,25+0015 Pooebna armatura 2a armiranje stuba je: » at Fyn Ey 8h 22— 30,41 cm). 300 7] & > 2-39, ‘Usvajaiu se uzengije prefnika: @ 6 mm na razmaka 15 d=15-2,2~33 cm. Prema propisima zazmak wengija kod _armiranobetonskih stubova uzima se da je 15d, ge je d=prefniku najtanje Sipke poduine armature, ili da je taj rexmak-—krulo) strani pravougsonog. prescka, Prema tome, sada je idealni presek: 26,83 ex! Foe Fyn: Py 58-544 10-30,41-=2916-4304,10=3224,10 om’, je mapon: 130 000 F 58,80 kgfom?> 58,04 kglem*. Fe 3224.10 Balants 5604 lot Kako je stvarni napon 2» neito veéi‘od dozvoljenog, napona na izvjanje ot to je potrebno: ili za neito poveéati dimenzije stubs, na primer od 54.54 nna 55-55 om, ili uzeti jati presek armature. Na taj bi natin napon o, bio w granicama.napona oy. Obiéno s povecavaju “dimenzije stubs, pa se ceo ratun ponovi. Presek stuba prikazan je na slici 160, + ost sua 160 Sem ovaks armiranih stubova postoje i stubovi aimiirani spiralnom arma~ surom (L161). Kao Ho se iz slike vidi, kod ovih stubova odstojanje spirala’ mode “da znosi najvile 1/5 pretnika betooskog, jezpre. Popreéni presek stubova armi- anih spiralnom armacurom redovno je okrugao ili, rede, osmougioni. Armi~ fara se sastoji iz poduine, koja je U praveu ose stubs, To jest u praveu delo- anja. pritiskujuée sile, i spiralne, koja je u obliku spirale obavijena oko poduine. ‘Takvo armiranje se primenjuje samo ako je ckonomitno, a to je Gbiéao. slugs) ada su optereéenja velika, na primer Kod mostova ili vetih ‘athitektonskih objekata ‘atin proraéuna ovakvih stubova ovde ne¢e biti inlofen. tai 5, EKSCENTRICNE SILE — OSNOVI Principi sada pri proragunu napona u slutsju optereéenja ekscentriéaim silama bige izlogeni samo w glavaim linijama, 8) Ekscentritan pritisak — mali i veliki ekscentricitet. — Ako je napadne tatka pritistujude alle w tetittu preseke, tada je sila aksijalna, ako je faven tcliéia, ona je ekscentriéna, Medutim, sve dok je pridskujuéa sila ai jezgrt preseka,Gitavpresek je izlogen sam> pritiska — zatezanja, nema, Za sluts; da je aapadna tadka Sevan jexgra prescka, javlja se nn suprotno| ‘rani zntezanje- Not propisi predvidaju da se pri proraéunu ekscentriéno na Pregautih delova anmitanobetenske konstrukcije, mofe uzeti u obrit zategnuti ce betonskog. preseka, pod uslovom da ivigni napon na zatezanje bude man} Sd 1/4 najveces stvarnog ivignog napona na pritisak. Prema tome, ako se 68 Sco aznai pritisak u betonu a sa nop" zatezanje, tada je stanje; a5— Yemedu velikog i malog eksoentriciteta kod eleme- snata napregautih sa pritisak i savijanje (el. 162), pes 606 tetezaned Sit 162 Za manja zatezanja wvodi se ceo presck, ok se u slutaju veéth. zate- ‘aenja uvodi samo pritsnuti deo betonskog prescka i presek armature, Pri tome ‘mogu se pojaviti sledeti slutajevi al) Mali ehscontricitet — prititoh sa isuijaniem. — U_ovom se sli- daju dips nap welt peas sane mnofeien koeficijentom wc" pa ée bit exon edaosne ¢=c-o4, ako ima izvijanja. jent 4c $e sratunava iz: sade je: yinos ekscentriciteta yé i uda- DH suprote tatke jezgre od qo 163). site 163 2) Mali chscenriciter — pritisak sa savijanjem. — U ovo slutajt ra- Eunanje se vill prema poznatom obrascu: ~ qo P lt Flr Pri tome seu shudaju melog ekscenticiteta uvodi ceo’ betonske presek ‘ratun, pa je: ¥142 P = pritiskejuga sila w kg ili tonama, M=P-2 — momenat od sile P u odnosa na tetitte pfescka, w ‘gen itt tm P= FimFitn-Fy — idealoi presek wom? ili m i m®, pri tome jez = idealni orporai momenat, w em* Ce —anhbn Fiama? Pojedine oznake date sti na sitet 168. a3) Veli ehscomerictet — natin rabunanja. — Prema propi sima ako je zatezanje uw betomt. Yvete od 1/4 istovtemenog pritiska, uragun s¢ uvodi samo pritismutt deo betona, pa ée u zoni pritiss, to jest 4 pritisourom dela prescka, sve puitiske primi tj deo betona Pammatura, U-zoni zateranja, co jest u zategnutom delo preseka, eva zatezanja Ge primiti samo armatura, Pel ‘Tome mogu nastupiti va sludaja: armatura je potrcbna samo u zoni zatezanja, i armatura je pottebna f u zoni zatezanja jw zoni pritiska NajgeS8i je slutsj da je posnar presek betona, pa treba orediti arma tura, kao i napone u betont i armaturi; rede se primenjuje direktno dimen~ ioaizanje preseka b) Ekscentriéno ‘zatezanje — mali i veliki ekscentricitet bbl) Mali ekiconricvet. — Kao i kod eksoontritnog pritsks, tako sei kod ekscentricnog zatezanja w presekw javljau: sila zarezanja i momenat savi~ janja. T ovde dijagram nepona zavisi od pologaja sile w odnosu na tefiSte pre~ Seka, Tako, dak je sila uw jezgra prescka, u prescku postoje samo naponi za~ Tezanja (Gl, 165). Jasnije feéeno, celu silu zatezanja prima samo armatura. lz Stic 165 sie 166 Sile w sematuti Jako se malaze’ polto su srazmerne udaljenju od polofaja na- ‘padne ile. To je u stvari razlaganje sile uv dve paraleine Komponente. U shu Gain da je alla zatezanja Zw tei jedne armature, tada celt sila prewzima samo ta armatura, Medutim, ako je zatezuéa sila 2 izvan armature, tada s© 1 ermaturi na suprotnoj strani pojavjujé pritisak (1. 166). T kod ekscentrienog zitezanja postoji veld i mali ckscentrcitet, pa poito- je napon na pritisak w betonu mali kada je zateduéa sila u tefittu jedn: ar- rratue, 16 £6 soda {aim iao grant izmeda vlog | msg hacen: amy 1S cunmfetnabetonsh peek opterecenzateztor sits Zh 167 ska 167 tada su sile w armaturama: mea ab ZnD4Z,'. U proratun se uvodi i betonski presek, pa se tada dobijiju naponi na sigan natin kao i Kod ekscentritnog. pritisks: ‘ako da jer uw kgom idealni ‘otporni momenat u cm® sa a dobijaju se naponi M Bee 2 heer We coon ae We cater 1b-2) Velihi ehsconricvs. — U proratun se uvodi i betonski} preset pa ‘su naponi-u zavisnostl od. polodaja zatezuée sile prema jexgra prescka. ‘Tako, ‘ko je satezuca sila izyanjeagra preseka, tada se ma fuprotno} trunk javija prititak Kao jezgro,preseka smatra se u ovor slutaju presek famedu. arma- tura Fy) i Fe (al 167)144 Kod velikog ckscentrciteta mogu aastupiti dva shudaja: da je armature potrebna samo u zoni zatezanje, I da je potrebna i u zoni zatezanja i'w zoni pritsea. Kao i kod vellkog elseenticicta u slugsju pritiska, ako se i ovde Teimgje momeati savijnjau odnost na tetite, presi, Tw ovom luaju fPostoje dva problema: iepitivanje napona u poznatom preseku i dimenzioniranje rescka. Nadin promaéuna 21 ova) slucaj ovde nece biti izle. © Aksijaina sila # momenti savijanja oko osa:'s-x i y-y (sl. 168). — U profs je dest slugaj da je stub izlozen uticalu alsin sile i jednovreme- nom uticaju dva momenta savijanja, Iu ovom elntaju, kao i ranije, postoji mali iveliki ckscentriitet. Granica za mali ekscentricitet je i ovde prema pro- pisima: a4. op, (Sl. 162). ny. y Sia 168 Sika 169 U sluaju da se sila prt P nalasi_w jezgra preseka illu. niegovo} epost bln (16) a proraton mapont pmejue se pms core {2 orpomosti materijala: Ms W, ‘Treba napomenuti da se za ovaj sluts} optereéenja pretpstaviiaju dimen ij preseka, pu se tada proverae)u naponi; dakle, nema dielanog dimenzio- fniranja, Ostala dva slutaja, 10: slutaj Fada je sila P inven jezgra preseka sa malim ekscentricitetom, i Slugs} Kad je sila P izvan jezgra preseka su velikim ckecentricitetom, 6. KONSTRUKCIJE NAPREGNUTE NA SAVIJANJE ‘Armiranobetonska greda ilofena sayijanju deformise se prema slici 170. ‘Ako se pretpostavi da greda (sl. 170) ima, pravouguoai presek i da je {alogena sukcesivno poveéava~ jue optereéenja, tada” Ge sc u ‘joj poveéavatl i momenti savi- jan, pa prema tome i-naponi ‘deformacije. Pri tome mome~ ‘nat savijanja raste od nule do 14s; ‘yelitine koja izaziva slom grede. Pri takvorn prclasku od stanja kada su naponi PGefermaie isped dezvotjenih granica pa do sloma, groée prolasi kroz rama Stanja, koja. sw oznagena kao faze, odnosno stadijumi: 1, Ja, 11 4 Ia (IU). Nijtove analiza u kratkim cvtama bila bi prema sledeéem (@l.’171): sta 171 Stadfjum I: To je stanje kada je optereéenje tako malo da ben ‘prima’ prtiske i zatezanja, — neutralna linija je ispod sredine preseka a napon we armaturi je mali. ‘Stadijum Ta: Neutralna osa prescka pomera se mavise, « naponi zate~ zanja u betonu prelaze granien clastitnosti; pojavljuju se i plastiéne deforma- Ze ca napratinama u rategnutom dela betona, Napon w armaturi anetno je povecan. ‘Stadijum 1: Neutralna osa se pomera joS navife. U_zategnutom ddely prescka pojavijuja se pukotine u beronu. Napon w armaturi se povedava {do velitine dopustenih napona u Eeliku, a na pritisak redi samo deo beton- ‘skog preseka iznad neutralne ose. Stadijum Ta (If): Neutralna-osa prescka pomera se jof navite ‘Mupmline u betonu su doile do neutralne ose, pa celokupno zatezanje prima ammatura u zoni zatezanja, dok pritiske prima beton u zonipritiska. Napon AU armaturi se jo8 vile poveésva. ‘Ako bi se optereéenje i dalje povetavalo (sl. 172), tada bi se naprsline ‘a betomt f dalje, Pojaéavale, Napon u éelitno} armaturi bi dostigao granicu Famvatenja (za C. 37: 2400—2 500 Kglam®), dok bi se deformacije 1 beton- ‘Ekom preseku naglo poveavale, Tada dolasi trenutak kada beton ne sude- ais ska 172 Juje vie w nofenju, to jet ne mode vile da izdrlava takve, pritiske, To. je ‘anje nepostedno pred slomom; pel tome ot i napont na pritik ako velik, a potinje drobljenje materjala Danas se u.najveéem broju sludajeva betonske Konstrukijeradunaju prem sanju pred ruleajem, pa se Maponima 2a takro stanje dajupotebni Koetici- jen sigumnosti Prema tomes joono je dd tada ceo priak prima pritnuth 10 Gregevinarstio u rudarstvu146 deo betonskog prescka, a zatezanje somo armatura w oni zatexanja. Zategautl Goo botona, eo jest deo preseka ispod neutralne Linije, dobija tada druge ft faljer om omogucava zajednitki rad betona i celia, Guva armanura od r4snjay ao i jen pologaj uw preseku. 7. OSNOVNI OBRASCI ZA PRORACUN — PRESEK PRAVOUGAONT Xo Ho je posnato, u_svakom preseku omeregene rede delulus mome- nat Mui transverdalna sila T> kao spoljne sile (31. 173). Ovim silame se sup- sia 173 otsavijaju unuersiaje sil u presclnt i to naponom ma pritisak w zoni prti= tka { maponom na zitecanje © oni zatezanja preseka gree, — to je wslov rave notete (sl. 174). & ‘Stisa 114 174 vidi se da je remultanta pritiskyjudih sila: pot 2 ‘Rezultanta zatedudih sila w zategnuto} armatiri, posto samo srmatura nosi w Ze. Prema tome, da bi bilo ravactede, mora biti zadovolien slows ZH=0, BV=0, ZM=0. a7 12 ova tri pomata vslova bie ivedent potrebni obrase\ za proratun pravou- fronog arvHiranobetonskog, preseka, prema sledeéem } Polos} neutraine ose preseka. — U ovom shutsju presck se sas: toji pridsnatog dela bewona | prescka armature u zoni zatezanja, pa je Pome pomatom starts 2 state i oppornosti materijalnstaiekS momenat pre~ Eka u odnost na neutralnw ost jednak uli, to jest: box Samefer(ima) =0. 2 po a dobija se: ‘Ako se ova jediatina ban solemn te 2 oi temu mak y~‘© nema nikskvog statitkegsmisla, pa se gato i ne wima 1 obair. +b) Obrasci za dokaz napona. — Tz uslova da je suma svih,vertkal- nih sila jecnaka mui (@l. 174), sedi, da je teansverzalna sila 7“ jecinaka Zbirw svill napona na smicanje, a iz uslova 2H=0: Z—P=0 ili Obresci za dokaz napona nalaze se iz uslova da je w odncsu na ms Koju tatkn EMO, pa ako se 2a tu tadku uzme teitte armature, dobija se: M=P-2=0 ili M=P-2 : ‘Zamenom sile Pi krika unutralnjih sila 2% veb nadenim vrednostime, dobige se: 4 odie -M a 2M __ (eapon u betoau): 7: a us wslova EH=0 je Z=P; pa ako se izvrli zamena wiarazu 2a M, bide: Po eaferoa fec0-(—wen ama, (3) 6) Qbear, — Alo 6m 14 pri io ec: mene. Po Hooke-ovom zakonu je: pa se zainenom dobija: iti A +h (polotaj neutraine ose prescka). Koeficijent sje funkcije napona og i oy, pase zatd mode sratunati 2a svaku kombinacij 25 5 04 je edna ‘Ako seu obrezac 21 napon: au : =r (-4) tol Je oben u saa 8) stark xe umes bm se (IS) 5 dabise se: oe 4 odavde: -)/-2 M_,.ym he 7 t 4 Gvisina grede) ows: (1S Po ovome obrascu se ratuna visina (debljina, jatina) prescka konstruktivnog elements, irlozenog savijanju, Kocficijent .% zavisi samo od napona, pa se mote sratunati 22 svaku kombinaciju cg i co: U stavu b) izneseno je da je iz uslova ZH=0 ZeP, ade pa se zamenom dobija: i odavde: 2s ricki deo od bhi, to fést od povrsine preseka, ‘i 8% vide: “Medutim, potreban presek armature rafune se cite iz obrasca koji se ddobija Kada sew izraz 5 .b-h umesto yf stavis150 Ne Kose ravan prizme dejstvuje sila ‘Jeraai 2a wh i sf tavise samo od napona, pa sa zat0 koeficfenti 9! 1 at sean oe iets napona on oy statunal i savleni u tabele, Koj tt re eA ‘upotrebi. Notin proraguna pravougaonih ar jranoberonskih profila, kao i upo- Prema tome, napon usted zatetude sile Sma kosoj ravni prizme bide: Tie abel, bige iznesen na: brojnim primerim, ; eyie.. 4 Napont smicanja i glavni naponi zatezanja. — Sem napons koji Vib sso od ements svn reenter emma sas hee. Ca TO) ova eDtancanfes U ovo. bratmiagai ‘ie palkae Toa da une Hiv naneal fea po, wink, Sem ge ie pomato, napon! Satin jvijg naponi w jednom preseku grede used transver- Peat ca Sunje na Hose) ravni pod ugiom od 43* jedoaneponima emfcane vals sil ty th, Orde st " ‘ako se posmatra. greda AB, préscka b[h (sl. 175), de oe sled tan ta t= maponi smicaniay | : a SE phval mupon aera prs 4a smi ngpen pao 5 et tz ogoenoetl mera je pousto da je faz 2a saponsmicaja le non saan Gsngent napon) dat razon: ae 4 rn POS glen a tn = Ha am . TS. epost s * F = 0 porte o prortunu nearing betona, Saneseno je Ha pred wine BOTT drape sane, u arminom betont, Srak unuajthslajs sveraalne eile T pojev ‘pa je prema tome: sta 175 ‘unutaiejim napanima odupire pomeranju viakana u vertiainom prescku ¢—a- unutraia ered pavijanja grede AB, pojavice se i smiéudlnaponi te uw ho- Tstoviemen mete bb (l. 175), Greda ex pored toga zadeatt sve dimen arene ee sada, goria vakna biti pritsaus a donja zategnut,, Tako . ‘nist vecttall {horizon i faint napont amicaaja. Ako . Sena neutalao} Lin grede ‘AB. pormatea prizma tirine fo Destalth dlmencia yds ° Gl 1757 170, tase €eve- icine stranien ‘prizme biti: ° asco dy dsb de-V2: U prose tine So) tte am pee se | sia Gee ce sie! deb Gs — ‘deb. Na hipoteauzu pri at zine dejatvaje fall Ss koja ‘mora da bude na njoj pod uplom od 90° i uw njeno} poloyins, jer ée se semo oe eta ale seal u jedi) tai, a pri razlaganju image i zatvoren paligon { me Be Troupo) So je inée tslov 2a ravaotetu. Ceo ova) ok, prikazan je na (ode eURte) ejem “stanien prizme dr sa ficinom grode ,b" i odgovaraj- subs 70 5 ky naponima, dob se se tds-b i sards-t ble = mee eben, jet se na gredi AB (1. 177) istée deo duBine ds, to Ge sin ‘njega ddlovat sie pe ee kao Sto je prikazano na slici 178 a tedebanded ii eb neutroing Laila TeamTe wslova EM = 0 u odnosu na teaifte armarure sledi M =D-s; M4dM-=(D + aD)=, zamesom s¢ dobija: Des + dM =(D-+dD)2— Dest dD+s, i odavde: dM = dD-z. Ia wlove: EH = 0 je: D-fuysdx-b =D + 4D, pa je: tprde-b = aD. Kada se ovaj izraz stavi u: dM = dD-2, dobija se: T aM = cy-de-b-2 iti = Pa ay-b+, pa je napon smicanja: de r ‘i i oti tao js yao (te ev mapn satan) 0 je r be Beton nasi iatno manie na vateanie nego, ne seca, (ribiino ava va manje), pa e se i naprline w njemt pojaviti prvo used’ napona,zate- m " ‘anja. Sika neprslina wu gredi AB TE | ean jena et 172 wi Jugoslovenski propisi predvi- ‘éaju tri senja pei prorafunu Kosih, gavnih napona u konstruktiymim de- ska 179 Tovima napregnatim na savijane, | Stanje I: To je stanje pri ome su kosi glavni .naponi ispod minimalnih dopustivin granica, to jest 4, 245 Kglem? 2x item beton marke 160, 11-650 kglemt — za obitan beton marke 220, 11 = 75 kgjem? — za beton visoke orpornosti marke 300. U atugaju sanja I nisu potrebnit-nerotita obezbedenja prosiv dejstva sedsih glaraih napona. Stanje I: To je stanje pri kome su Kosi glavni naponi < veti od ajmaniih dopuStenih nepona f,, ali su-maji od sredajih doputenih napona ‘ty rl tome su napoai ty: ] ty 12 kgfemt?—2a obifan béton-marke 160, 6 kgjem® — 20 obitan beton marke 200; t= 18 kom? —za beton visoke oxpornosti marke 300. 1 sfucaju stanja IK ave Kose glavné napone na dusint nosaSa > ma kojof | su prekoradene vrednosti mapone ty mora preuzet armarura, pci Gem tu at~ rmaturu satinjaaju a 2) Koso savijena gvotila @ipke), iz donje zone stednjeg, dela nosaéa, a toje su pared oslonaca gree povijene nave pod uglom od 45° najéciée, 1) wrengile (vilioe- i. 4, 9) posebo dodana kosagveida, 188 Stanje II: To je stunje pri kome su kosi glavni naponi + vedi od apona ty, all manji od maksimalnih dopustenih vredaosti kesih lavnihy nf ppona ty, Pri Gemu su maponi t, t= 30 kglom? — za obiéan be- toa marke 160, ty = 37,5 kglem?— za obiéan ‘beton marke 220, ty = 50 kglemt — za beton vi soke ofpomosti marke 300. 4 U slugaju stanja TIT mora arma~ ‘ura (Koso povijena gvo¥da) pretzeti sve Kose glavne aapone na odgovarajuéem ‘tka 180 del nosata. (grede) Peet Dijagrami kosih glavaih napona za stanja I, 10 i TT dati ou na ali kama 180, 181 1 182. Prema tome, vrednosti od 30, 3,5 450 kglem! 2a odgovarajuée marke betona.predstavijaju ujedno i rmuksimalne veednosti kosih, glavnih ‘napona, Imajuci u vida od kolikog- ‘su zaataja ovi naponi 2a opSti stabi- litet Konstrukcije,vaino je napome~ rnuti da jof pri konstruisanju 0 tome ‘tka 181 sia 182 treba voditi ratuna. U praisi se najfeSée pojavijuie.stanje 11. Medutim, test je, sluts} da velitine napona x zahtevaju promentt preseka nosaéa (na primer Kada su se vrednosti Kesih glavnih ‘napona tg pribliile vrednostima typ pa. st ponekad i veee od njih). 2 Brejai primer. . Greda. — Brojni primes. — Armiranobetonski nosaé sistema prpsit PFE iopona 7800 my opereen je Tavnomerno podeeni oote- Tecenjein q = 1,00 tim. Kaabrana je Sirina grede B— 30 cm. ‘Treba naél vie Sinw grede fi potrebnu armatoru fay ako. ott dopubteni naponi: u betonu cu 95 kgiem® t w armattri c,— 1400 Kgfem* (slika 183). Nati rada: U tabelama 2a prorafun pravougicnih preseka 2am iva dato og ~ 1400 £ ay = 75 kgjem? nalaze se koeficjenti: 0,294, 1 = 000275, w= 0,934184 Iz slike 183 je: Monee © 1:00°8:00" _ 99. 5,99 = 8,0 um = 800000 bem, fe [i= VE [ie - 10, 30 pa je sada h [ica 0h30~ ans Neka je ya zaititni sloj betona, Koji je jednak 15-4, gde je nd% debljina, ies 185, odaosno precnik armature, veli8ina ya" se testo zaokrugijuje na 2—2,5—3em. “Tako je ovde: hp a= 48,104 2,9 Koli8ina armature nalasi oe ia: we = we pak, v[Bee fare tae fa. 0,00275- 30- 163,30 = 13,47 em*, Preme tabeli za okrugli lik (betonske armature) nalazi se: Sl om yh 4018 cele eben eee 1018 em? a 2OW s.r esse eee os ee 14,20 emt Proragun armature 2a kose glavae napone: Najveéa transverzalna sila grede AB je na oéloncu, — ona iznosi: ae! L Tue = 4 ged = 4+1,00-8, 8 1100 8,00 ‘Najveei Kosi glavni napon je: 155 “Te tabele 22 p75 kelom® i o,= 1400 kefom? nalati se a je 2,50 em. 884 48,10 Sada je 4000 __ 4000 30-42,50 ~ 1218 pot jew pitanja obiéan beton marke 160, Nie pottebao posebao cbeabedenje nosida of uticaja Kosth glavath ma- ppona, poi Je" = 3,14 keen? < 4,50 kglemt, aie ~3s14 < 44550 kglors? 22° MB. 160. i al Prema propisima, a i iz konstruktivaih xarlogs, tebe poviti najmanje-> armature potrcbne 1 sredini nosaéa, to jest jedau tretinu od: 4@ 1842. 16, a to priblitno iznosi: 2. 16. Ne slici 184 vide se mesta na Kojima se povijaju Kosa gvoida. Str ld . ‘ia 196 ajpre teeba nacriati podwai i popretni presek nosata uw odredeno} summeri, 2 koje ce se jesao Gita eve pourcbne dimenzije, na primer 1 : $0. Zatim ‘ce tera Tnija momenata, Yoja je, u ovom slulajl, parabola drugs rea, pri Sew 6c veliting: momenta na sredini grode: #7 snanosi u dovoljno sno} raxmert,156 Nosivost pojedinih gvotde iznosi: f-c4+s, ede je: J = presek svakog_gvo#a posebno, u cm’, ozvoljeno naprezanje armature uw kgjem, i ‘krak unutrainjih sila u em, tweba_pfeneti u istoj razmeri kao i za momenat na sredini nosaéa, pa Ge s¢ ppostupkom, pokazanim na slici 184, jasno videti kako se nalaxi mesto povi- janja 2 16. Uzengije se u ovom stuéaju stavljaju iz konstfuktivaih razloga, da bi, pre svega, bolje povezale gornju (pritismutu) i donju (eategnutu) zonu betona. One su izabrane s2 © 6 mm, a njihove medusobno odstojanje tzeée se 0,25m. ‘Treba _napomenuti da se kod jako armiranth greda sragunava potreban bro} uzengija; ito se tee njthovog medusobnog odstejenia, ne postoje odredbe wu propisima, sem empiritkih obruzaca, One su, po pravilu, u blizini oslonaca ‘guite, dok su ka sredini nosata rede, U svakom slutaju uzengije treba smatrati kao veoma vaSan_konstrukti~ van elemenat, posto cne poveruju pritisnutu i zategmutu zonu betona, pa time oberbeduju sadejstvo betona i éelika. Osim toga, one odrdavaju polozaj gla vne armature 2a yreme betoniranja i mko dalje. Potpuno armirana greda AB sa detaljima armature i deugim pojedinostima prikazana jena slic 185. stika 185 Tz popreénog i podutnog preseka grede Gl. 184 i 185) vidi ve da su ruplovima nosaéa, radi pravlnog postavijanja wengia, postaljena gvozda, Koja 4 proven du celog. nosaea. ‘Sem toga, prema propisima, treba Kontrolisat i obim armature — samo prave — ul donjoj(aategnucoj) on! mosaéa, ma_njegovim Krajevima, Prema Tome, da se ta srmaqura ne izvate ia noseGa pod uuiajem optereéens, mora a Bade: najveta transverzalna sile'u kg, oa u = obim avih gvoida, Koja prolaze na krajevima i u zategnutoj zoni snosata, w em, i sak unutragjih sila a em. IT “Medutim, ako kosa gvoida sa uzengijama preuzimaju celu zaterutu sil T smote se umesto T westi 1, pa ée bit: 7 r Due ‘tada se mote sratunati potreban obim gvoida, koji webi propustiti skroz’ do Jeraja nosata. Tz toga je ili ako Se stavi: tyes S-kglem, (dopubtent naponi prionljivosti) ili odavde: 252 10-2 ‘Pri tome ukupan broj gvozde mora da ima obim veti od yu‘, U ovom pri- meru je potrebao a“: : _T 4000 Toe 10°42,8 dok je ukupan obim pravih gvoida u donjoj (zategnutoj) zoni 2. 1842. 16 = 2-5,6542-5,03=11,30+11,06=21,36 em, ‘Ho je vete od 9,42 cm, — znati da postoji dovoljna sigumost protiv izvlatenja Za sluts} da eu kosi glavai naponi veéi od najmanje dopustenih, dakle ako je: 42 em, Faas > Sy ‘tada je postupak rada neSto druktiji. Ovo" 6 se najboljé videti iz’ sledeéeg primera: : Bro. — Za armiranobetonski nosaé sistema proste grede GI. 186 188) sratunati su na ranije prikazan natin sledeti podaci: Slike 136 statitka visina Siring 6,=25 cm, ‘krak umttarnjih sila 244,32 em, armatura f,=31,61 cm? (4 25+3 @ 2041 8 18). Nosit je od obitnog betona marke 160, @ Geliéna anmatura is jeno naprezanje c,—1400 kg/ers?. Potrebno je sraéunati_ drmatutl osih glevaih. napons. 2 8 cm,——— 158 Rad ‘Najveéa transverzalna sila uw nosagu je: Neajveé: kosi glavni napon je Tyse 9020 Bee 25-48,32 12 ovoga se vidi da napon #=8)14 kglem? odgovara stanju IL, U takvom atatsjor swe ence glime.napone na dint 2y na Kojo) aw prekoraéene, ted fost naponary=4,30 kglem’, preuzima posebna armature, Koja se sastoi iz oso povijenih gvotda, wengija i po- rt rnekad dodstnih Kosih geoida. Duzina fa Kojol je prekoraten dopuiteni, Rost avai napon t, raéuna se, kao $10 je 14 glam? > 4,5.< 12 kglem’ eStasano na sil 187, te abénos 0- ai ove: ee ming 1 BM 450 8.20 “pat rem 8 W294202 +4, - ” sia 187 =183,3 am, fa tina prckoradenja za'smer hoee glam sile, kao Ko je prikazano na olici 18 a 1833 v2 v2 ‘pe je prema tome glavna Kosa sla S: ft A pe BES. 109,6.25-20 500 129,6 am, a V2 Potrebua povrsina armature za prijem sile $ je: |S __20500 2 1400 mati da-od glavne armature, eradunate prema Mae koja ianosi: 31,61 em* 53543 20410 18), treba saviti pod uglom od 45° prema hocizontali deo tja ce povidina biti 14,65 em*. U ovom sluvaja seviée se: 2Q25-+2020=9,82+ 6,28=16,10>14,65, cmt, Ss: 4,65 emt, Ese ‘Porrébén obim. pravib’(esavijenih) gvodda je: . Tr. 9020 9020 99,4 em, loz 10-44,32 ‘Medusim, bro} pravih gvoida je: 225+1020+-1@18 sa ukupnim sbimom: 7,63°>20,40 em. Prema tome, osaéa pod uticajem optereéena. ‘Kao ito se vidi, i savijena at postojisigurmost protiv izvlagenja pravey esi 159 jene armature iz roida imsju povrdinu yee od, potrebncs jer je 110 ent > 14,65 on’, pa zat pronose vet siht negp $0 {zo Koss fla S, U ovom sludaiu, dakle, ‘Meduiim, iz Konstruktivnih razlogs ‘ma wrchaije ne ostaje racunski_nikakva (sila. | radi to bolje vere jzmedu betona { ar~ Medutio, nn, sawviee se | uzengije @ 6 mm na medusobnom odstojanjs fod 25 em (6.188). Segre Man sad Kod greda i ploéa dest je slutaj da je dato: by li co Mame (rina nosata, njegova static ‘Gorveljent napon u armaturi i najvesi momendt Borereeenja), pa, treba naéi napon uw betont ois Kao i armaturu Ja, To je ee Gummo ‘Gnversni) rad, jer se sada iz Rocficijenata 5 it Kojt se salaze Be Mi k peor |, wo jet r= B B Jako odseduju, vpotrebom ranije pomenutih tablica, odgovarajuél napon ty, Kao i korficijent ,,c 2a odredivanje armavure f.-360 Sem toga, isto tako je dest sludaj da su poznate dimenzije grede ili ‘plete, srmatura'i moment savijanja M, a se trade dokazi napona. Ne primer ppznato je 8, hy, fui M, ‘Trati se : op i es. U tome slutaju, kao ito je rsnije zneseno, prvo treba nadi poloda} neutraln’ ose iz: (-1 zt), Brojni_primer. — Data je greda kod koje je: ‘Sirina ee siatidka vising | ‘Treba. proveriti da li su naponu u betonu i Zeliénoj armaturi w dosve- enim granicuma (2a MB. 220 i cuine = 1400 kg/cm). Kao fo je ranije izeseno, prvo treba nati polodaj neutralne ose nosata 10-1420 30 ‘Stvarni neponi u nosaéu nalaze se prema; 2.800000 1.600.000 17,55-30-(50— 88) 17,55-30-44,15 1800000 69,40 kg/em* < 75, 270 kglem*<1400, oH 14,20. (50255 (>) Presek nosaéa sa dijagramom napona dat je 0 slic 189. Tso tako_ je dest shits} - da je dat presek grede, Ino d “na -7siem _ dopbitentnapont of I ec pa Be SE Ff I en ~ trai ene nosivost, to fst Ms | Koji mote da. podaese greda, Drugio zetima, dato fe: by 72, hom oy hig AH 8 ae ou ‘akvom siuSju_prvo a teeba ‘odrecia satcka‘visioa rede Koja je . b= Ha, ‘ele je ,e% zaltin sloj etna, obiéno 2 do 2,5 ili 3 em, pase tad in: A raci MaM, 7 ee ee 161 ‘pri cimu se Koeficjent , slant iz tablica, u rubried za dopultene nepone Plofa. — Nosati u vidu armiranoberonske plote, pravaugnonog preseka, yadunaju se na isti natin kao i grede, o kojima je do sada bilo govorg, s tom razlikom So se kod plofa fsina , obiéno uzima m= 100 cm. Brojni_ primer. — Sratunati armirsnoberonsku plotu ratpona 4=2,00m i Gutine 7,00 m za opteretenje koje je dato: stalno opterecenje . . 194 kgim* sopstvena tetind plote 2... 250 yy Keorisno optereéenje ulupno: ¢ Sema optereéenja prikazana je na slici 190. Plot se u ovame slutaju smatra kao prosta greda, a pokto se raguna sa Sirinom $=100 em, to je dati intenzitct opteredenja q=644 kglm* ujedno i ‘opteredenje na J m™ nosaéa, Posto Tanke lscee ne a ————s Bhs 2 6 et Mant 8 7 hee 322 kgm=32 200 kgem. [Otetoserospon | ‘asbraia: matla betobaje MB: 160, Pretpontaija‘se"da"€edebljina sa 190 cploce biti manja od 12em ida . Ge se primeniti tank profili armature & =$—10 mm, pa ée, prema tabelarnim “pregledima (Tabele XIV i XV) dopuiteni naponi biti: ma biton 26 + 950 kglemt, mele IIT t com 1600 kgm. ‘Sada se u tablicama z= dimenztoniranje pravouguonih prescka nalaze koefici- jentl oi yt za napone oy —=50 kglem® 1 oye 600 Kglem, pa je: r=0427 i 129000159. Pri daljem radu sratinava se i dara: 32200 15 “00 718° ‘pe fe statidhi pourebna visina (debljina) plode malazi iz: ‘Ako 2 dali pretpotai dt Ge debijina emmare it 40-mm ade 6 donje ivice plove u zategnuitoj- Z0hi Gl. 191). Prema tome, ukupna debljina plose bide: dohvantfioe Stabs Se 100—aseih an 1 Gradevinaretvo w rodartva162 Potrebna povrtina armature nalazi se 2: fe © bY Eos. 100- 18,00—2,87 cm’. U tabeli za betongko gvadde (okrugli telik) malazi se odgovarajuéi broj Selitaih Sipki za. prvu najblion vou weedaost, pa je fo=8G 13,08 em? > 2,87 em Medusobmt razmak Yzmedu pujedinih gvotda je: _100-f__ 100-0,38 2,34 em ~ 12 em (sl. 191). fe. 3.08 ‘iila 191 Prema propisima, podcona. armatira,. Hoja se postaja ypravno ma glans posecu armarariy iznost 2a 1 aa ploge, najmanje, 20% of preseka glavne =r rou, pa je prema tomé: 20 20 20. 7, 20-.3,08--0,616 ent. ? roo 700, U tabelt za betonsko pode naa se 455 mm na Lm ple, st povetinom od 0,79 ent Sostens = S.cm kao ‘ajveti x usbitajeno} primeni, Ova} ruzmak moe ponekad da bude i vedi od 25 cm, all ne veét ress cm. Propisi predvidaju da medusobni ruznak plane armature, ked. loge ne sme da bude, veét od 2 debljine loge ua ramomsmo optereéenic, PAS cbljine 2a Koncentriseno, no niu jednom slutaju ne mode bist vest od 25 cm. Bxgjntozimes. Pies podecng i prabelees beojnog primera, prsgajavide se di su date sledeée vrednosti> Mmss dimenzije plote b ih, Rao armature f. a da treba proveriti napone uw betomu i éeliku, Primenom rare janesenih obrazaca, prvo st malszi polota} neutralne ‘ose preseka iz tia) Ch Vesa 0,308- (221 SY THS9)=0,308-(—1 47,27) =0,308 6,27 1,93 em. 16 Sada su neponi: a 2-32200 TS) oe m1) 2.32200 1,93-100-7,36 5,40 kg i, 32200 ) 20796 430 kgfem? _ Naponi u betonu i Geliku su manji od dozvoljenib, polio su statidka visina plote A, kao i kolitina armauure ,,f., uzeti nedto -veci (caokrugl vinje) nego io je ratunski potrebno, Brojai primes, — Prema brojaim yrednostima podatake iz pretho- ‘daog primera, ‘prespostaviée se da je dato: Mywas by hy fi oa Treba odre~ iti napon w betoma 0, Ovde pre svega treba odrediti vrednost koeficijenta yo ix: wor i odawde: r= : Zatim se iz tabele 2a dimenzioniennje pravougaonih preseks Za vrednost 1.600 kgjem! iu rubrici 2a madenu ‘vrednost yr direktro protita velitina pnapona cj, Za ova} shutaj je oj=48 kg/em® Prema tome je: 0,442, ay=n48 kgiem*, 4 w istoj rubrict se Gita 0,230 Sada je odstojanje neutralne ose od gomje ivice plate: : o8-4=0,230° 8=1,840 cm.” Krak unutazajib sila je = 14) nmap sae om, Napont u betont etka su 2M____2-32200 ) eebee 1,846100;7,384 47.4 kglen*, 32.200 22200 __y 41s ngjom® - 3,08 -7,384 ages t64 8 NACIN ARMIRANJA KONZOLASTIH PLOCA I GREDA (PLOCA) SISTEMA PROSTE GREDE KONSTANTNOG PRESEKA 8) Konzolasta plota, — Pings uliestens na jednojy a na drugo}_ strani Sloboda (kona) ins najcSea_primens. kod nadsteinica§ balkona w gra- eri Ont Je sid rte, tin proang jo Mao i'w re tm brojoim ‘pimecima, ako je pravougaonog prseka. Ditna sella postlt Sato t mind armiranja Keo Wo Je pomani, Rod Konze je Me: (0 fmt merndaval momenat 2 dobijenje stathe visi yf nu mest ureteaia, Al je om slobodnom Hrsju jeinak mili. Zato se kod konzsla najGesGe rat ‘shu 'dimensie, armani i papon! vide prea. Prema tome, nije potebno alt ermatura vod" od mest ukltenjt do-njenesroline vie, jer se jedan { fin em j a ree, site 192 deo armature zavrfava inije, Kod konzola tbs paziti da ruzmak tamed Jedi gvotda ne pede dopttene mere. Koayolsta plot ima, pored Eid i podeonu ‘simetuna GL 199), Pa edredivanju rasporeda armature metusprotne oh bet. kenscuk, rmurone betnshi sorted stika 193, ‘sche narotito obratiti paénju da ankerovanje’ armamire bude dobro izvedeno, Hoda noseéa, plavna armatura bude pravilno Postavijena U zategautoj zoni ploce 165 (gornja iviea Konzole). Ako ima meduspratnih konstrukelja, najbolje je da se ankerovanje glavne armature izvede u njima, jer se na taj natin izbegava tor aija u ubleftenom delu nosata (s1. 193). Kio so se vidl na slici 192, 2a pra- vilno rasporedivanje armature potrebno je imaui i liniju maksimalnih mome- rata, Koja, po pravilu, treba da bude obuhvagena linijom nosivosti armature. 1b) Greda, — Pri rasporedivanju. armature najpre se odreduje_ presek armature 22 najveci momenat savijanja, a zatim i preseci, odnosno bro}, koso ovijenih gvodda prema glaynim naponima zatezanja. Glavni princip je da Li nija nosivosti armature obuhvats Jinja granitnih momenta, u ovom shucaju samo potitivnih, poéto je U pitanju prosta greda, Linija nosivosti armature jima stepene (skokove) na mestima povilaja kosih gvoida. Pobto je greda. kon- stantnog preseka, t0 je linija nosivosti sastavljena iz horizontalnih 1 vertkalnih elova se skokovima ta mestima povijanja pojedinih gvedda. Nosivost arfnature izrafena je obrascem: ade je Fam, dakle ukupna-armatura (ucm*) prema odgovarajuéem momentu w preseku n—m osata ‘a,= dopuitenio naprezanje Selika a kg/cm’, 2 =krk unutrainjih sila u or, Koji jeu ovom sluéaju konstantan, Da bi se raéun uprostio, uzima se da je nosivest jedinog gvodda jednaka: Fea, a= gde je n=broj gvotita (bro) Celignih Sipki) ‘Prema tome, kao Sto se vidi (61. 194) na. seakom mest povijanias nosivosti armature dobija skok, i opada za oni vrednost, Koliko imost broj po- vijenih, gvozda. 2B | Jw Sika 194 Na slici 194 vidi se natin armiranja jedne grede. Pri kroso povijens grofda, Kao i uzengie, a natin njihovog pron wu jednom od prethodnihbrojh prim ra. a©) Plota, Kod ploée sistema proste gredé koja. je opteregena jednako podeljenim-ofteretenjem, raspored armature treba 'da bude kao sto je prika- zanna slici 195, Naponi od tran- 2 a sverzalnih . sila obitno su kod. pote mali, pa se zato i ne ratu~ raja. No i pored togs se uvek naizmeniénom poretku od glavne armature fjedao gvogde propuita ‘preko oslonaca u praveu, dok se rugo povija pod uglom od 45°. ‘Mesto povijanja se odredujé tako da je na njermu nosivost sa pre ostalim pravim gvo%dima veta od momenta savijanja: Za prostu may gredu i jednaka podeljeno op teredenje to odstojanje izmosi 0147-1, Na liniji momenats ra je: deere ermctera Mane sia 195 9. KONSTRUKTIVNE POJEDINOSTI PRI SAVIJANJU T |. NASTAVLJANJU ARMATURE — ODSTOJANJE ARMATURE I ZASTITNI SLOJ BETONA Prem jugpslovenskim Propsima armaruru treba savijtl prema sliti 196. rere kaso povjene sematire mora da ine prava dain Kuti to: ‘us pritsmutej zoe! najmanje 12d od mesta saan, i 1 dategnuto} zoni najmanje 20d od mesta sajna Za dutinu bake K predvideti kod. prota do 30 am retake preko 307mm K-30 em. Nasavfjanje armature mote de et ee ge Sarees Osh Coase ease prekion, toute omens fe Juke i dufine preklopa.najmanje Lie se | an, sons mes Seat poveat ded presons 40, Sem ‘kod_lemenstangpepmath na savijanje ako se_mstavljanje Bult peuip: at eae te eee a ee ed ia eke mops sense. Naitite seed fe atch saimenc oie me momen shen SPO ee Se att ta Sale shane at lee ein Mande Been th obuon ‘Shika 196 161 lucha poveéati najmanje na 1,5, odnosno 3 om zt konstrukcije inlofene neve smeou, i do 7 cm za Konstrukcije tlozene uticgit vatre i gasovs, a) T ‘min30# nad) stita 197 Kod clemensta napregnutih na pritisak, Kao i kod onih kod Koji, zate~ anja ne prelave 1/4 napona na pritistk, Sipke armature mogu da se rade be Fula, U tom shutaju je preklapmaje armature: 40d 2a pregnik armature od 14 nim, 454 20 pretnike od 14 do 26mm, i 50d 21 pretnike vete od 24mm, ‘pri demu je d=pretnik armature. ‘Savijanje armature wri se w hladnom stanju, i to: Za presaike do! 25rrim obiéaim Koveckim Kljuevima rugnim purem, dok se za'Wece pretnike prime~ ‘njuje mehanizevani rad. = 10. © PREDNAPREGNUTOM BETONU — OSNOVI razvitkom tehnoloikih process pri fabrikacifi_ gradevinskih materia tazvijale sue 1 osnovme Koncepele gradevinskity konstrukcija. Pote- ‘thom SX veka klasin’ beton je dabio i svoje pre zanitne propise, po ko~ Jima su vs¥eni svi staithi proméuni beronslih'i armiranobetonskih. Konstruk Gia, U meduvremen, razvo} fabrikacje cemenata f detika je u tolikoj meri ‘napredovao, da st se Klasiéne mefode rada pokazale kao nepodesne, jer nisu do- Zroliavele racionalma primenu ovih muterijala, narotito za Konstrukelje veéeg Faspona, Tako, dak Kusigai armirani beton iskoriséuje napone uglaynom od 90 do 100 kglem® 22 beton, i oko 1400 do 1600 kgicm! za Golik, dotle sav- emena tehnika pruda betane koji sa sigurnoséu primaju 120—140—160 kg/em*, Hao i speciaine, visokokvaliteme Gelike Koji primaju i vige od 10000 kg/om*, ‘Su primenom Kiasignog armiranog botona, razvo) Konstrukelja. u savre~ ‘menom gradevinarstvu bio je ograniéen. Veliki rasponi mosaéa za. upros¢ene, Sraticke sisteme, kao i za voéa opterecenja, daju velike mapone na zatezanje { Pritaak, koje Kiasigni beton ne bi-mogao da primi. Ti, ako bi ih primio, takva Bi kouswukelja imala i suvige velike dimenaije, pa bi, pored neesteiskog izgleda, Bile { nepovoljna za: fundininje zbog svoje velike sopstvenc teZine, Takvi a primes, kao i mnogi drugi, danas veoma uspeino reiavaju primenom pred~ papregnutog betnna. ‘Na pronalisku prednapregautog betona radilo. se jo od prve XX veka. Medutim, parontiranje pronalasia usledilo je tek 1928, je vezano za ime poznatog francuskog infenjers, Konstrukiora a) Prednaprezanje i njegove prednosti. — Za jedau kop ‘betona kaze se da je prodnapregauia’ ako je u betonw iazvan’168 fle se iavlin zaezanje, {ro pre nego to se optered Korsnim ii stalin i Sorisnim opteteteniem’istowremeno, Jasno je da takay pritisak mofe da bude feazvan samo veetchie putem. On’ teba dz ponist! ll w anatnoj meri da Snanji ono zatezanj, koje age dolast od opteredenja. Uvodenje tabvog,veSta~ ‘Hog pritiska lako s¢ postige primenom éelifaih kablova od elika visoke ot- Potiotti, “dak se potebna sit" predaprezanja uvodi. primenom. hidrauiiéne | rese (i. 198) er oeparon trae Sti 198 Armiranobetonskd_greda (sl, 198) opteredena je na savijanje, pa je donja. ‘zona preseka ilofena eatezanju & goraja pritisku (dijagram, a). Ako se sada (pre betoniranja grede) zategne Gelieni kabl, tada se on usled toga izcuti. U tikvom. stanjt se inv betoniranje.~Kada ‘se’ beton stvrdne, oslobodeni,kabl bog elastiénosti éelika tefl da se vreti na svoju prvobitau duginy, Pri tome je beton, usled sthezije izmedu betona i éolika, ilofen pritisku w donjem elu preseka i zatezanju u gornjem (dijagram ,,b°). Sabiranjem dijagrama a‘ 1,5 dobija se dijagram torah ngpona u kome nema zatezanja (dijagram «9 provetinghl hobtovi ee even Meno Stik 199 Polota) flignihkablova Koji se zate2u dobija se promtunom, i to tako- da opi efekar bude najbolji (sl. 199). ° Teri xa proratun napona predaapregnutog nosaéa prikazgn na slici 200 j oN MEN e Fos Sit 200 169 ‘la pritiska usled uvedene sile prednaprezanja ut ili key resek nosaéa ti m? ili cmt, ‘Mex momenat savijanja od spolinjeg opterecenja u tm ili kgem, odstojanje od napadne tatke sile NV do neutrsine linije u m ili em. ‘momenat inercije preseka u odnosu na neutvaln liniju wm! ili emt. “odstojanje tezista preseka od gomjeg odnosno donjeg vakna preseks. ‘Ako se obubvate sve osobine klasiznog i prednapregnutog betona, mogu se prednosti prednapregnutog betona, u odnosu na klasiéan armirant beton, izlofiti u sledecem: Oko tsi puta vedi momenat nosivosti. Dejetvo smitudih sila smanjuje se na 1/5 do 1/10. ‘Deformactje se smanjuju na oko, 1/3. Potreona visina preseka se smanjuje na oko 1/3. Koligina Gelika so smanjuje na 15—20%. ‘Koligina. betona se-smanjuje na 50—80% b) Navini: prednaprezanja. — Ovde ée titi izncsena dva/natina pred naprezanja: prednaprezanje kablovima { prednaprezanje putem su naponi: o= ©, gde je P=sila, a th map Ry Bie AL, gle je Tm —lo. pi demu je fy prvbitna ici 204, ordinate i presck Hears apscise su -specifitna indutenja & ‘dutina Baca. Pod dejstvorn sile zatezanja (pritiska) menja se dudina probnog Sapa. ‘Ako sila ne frede izvesnu granicu, sap se po prestanku dejstva sile vra- tiki na svoju prvobitau dufinu; to je zona elastiénosti, u Kojo} Suik trpi samo elastine (frolazne) deformacije. Ako se takva granica opterecenja prekora ‘Heap Ge se.'zduditi ili skratiti u zavisnosti od sile zatezanja ili pritiska, ali se nese vratiti na svoju prvobitnu dusinu. U to} zoni sap je dobio svoje trajne (lsstiéne) deformacije. Ako se sadn sae, cznati clastiéna i sae, plastitna -deformacija, tada se njihov zbir zove totaina deformacia tx to jest tee Elastitne deformacije kod sleduju zakonu proporcisnalnost i pre- “ko granice elastiénosti, — fri tome moduo elastignosti ostaje nepromenjen, ion je: Eom Zmtge = 2 100000 kglen*. espinal coo jat = Ejeet Za konstrukeje je najvaoija graniea clasicnosti Celik, jer se tada iz ypoxnate sile mofe sracunati deformacija, 1 obramo. Tz dijagrama istezanja Ge- ika vide se pojedine granice sve do granice kidanja. Isto tako, jasno se vidi ‘Borja granica razvlatenja, to jest naprezanje pri kome potinje naglo izdufenje fopadanie gle, kao i donia granica sazvlatenja, kada sila potinje da raste, da bi fe nactavio proces kidanja Kod granice razvlatenja probni Stap se.jof ne Kids, naprotiv, potrebao je jo8 izvesno povetanje sile, Kojo} se material su- -protacavia, dajudi otpor sili—to je zona ojatanja materijala. U tome stanja ‘enja se unutrainja ‘strukcura Gelika, a deformacioni rad se pretvara u toplot. Krajnja granica topa stanja je ygranica pri kidanju. Posle prekoratenja ove _granice, frap menja avo) presek na jednom mestu sve do prekida, a sila opada, — o je stanje iscrplienostt éelika Linearno izduéenje redukovano na jedinicu prvobitne dutine, wo jest finearno smanjenje jéno izdutenje. Sem toga, posto) Al c= AFrove se je aren re etry bane ean al Ona is14 ‘iL obeledava se sa. an i rove'se 28,20 cmt, ‘pa je napon: 338001114 kgfem*<1200 keem*. 30,28 ‘Prema tome, potreban presek prikazan je ma slici 219, — ee econ : fhe ane Sia 219 Proratun zakivaka za ovaj isti brojai primer je prema sledeéers: ‘Zakivei su, Kao ito se jasno vidi iz preseka 1-1, dvosetni, pa je njihova iema tabell XVILL w subrict ,Visokogradaja* — poo je x pitanju sroval erat — tweba,wzei dno OTD eto anal da je sada: < 200 kglem’s i doer 1,00: Sener184 Prema tome je nosivest zakivka: sna smicanje: 4 N 12009970 kg, 4 na pritisak po omotagu rupe + Mady-8-p, de je 4,=23 nim=2,3 cm=prefnik zakivks, 3 = 1,2 cm = debljina gnjetenog clementa s jedne strane, i to ona eoja je manja, fozvoljeni napon na pritisak po omotaéu rupe, u kg/om!, 2,3-1,2+2400=6 620 kg. a merodaena nsivost pi peratures akiaka wan se ona koja je many to jest N,=6 620 kx, a je Potrban bro) akivaka ms ‘ . ai 800 Sins komada, 5620 ‘reba napomienit da kod yeza 2 Gore limove, kao Sto je owe sla ne treba vaturat sige 08 pet aakinaka edna U pra sie poss Bh od veceg broje aakiaka eden sil no nih bil neceamoena AbD bo Potreban vedi broj zakivaa, tada se primenjuje ypriljutnt upon, Kofi (en clemenat koji se vezuje) weba vezati sa 50% vike° zakivaka nego sto je po ‘sitmupotebno_ Ns primes ako bi za veau Sapa ilo porno prema tee, ‘east! oom sakvaa, ala bi u prvau te bil pee ® ay pekifcnom Ueto tik: (@-5)-b5"4S~5 lomade (220) ‘ikyjuéni_ugaenik Srorni_tin ska 220 U ovont brojriom primera jrikazah je natin proratuna za jedan Hap, optereéen aksijainom zatezuéom silom. Natin ‘proraéuna sa cksceniénom 222 ‘tezuGom silom ove neée biti iloken, kao i drugi moguéi shutajevi, Kada" bi _ tatezanje bilo u kombinacji sa savijanijem ili wansverzalaom silom i taKo dalje, ___U éeliénim konstrukcijama zakivei su: stati i konstruktiyni, Static sa oni koji prenosé sifu, 2 kanswuktivni su oni koji se stavijait iz konscruktivnih razloga, na primer Kod zakovanih nosata, da se pojedini elementi ne bi odvo- fil jedi od drugi | tako dale, 185 “Medusobni razmaci kod statitkih zakivaka peikazani. sna slici 221. i sastojanje ene keajy tanste elomente cer dias mewae ath 7 Medus ‘edstojonje rakivoko u pravew site imal) Ie aapetde ye eedgith s2opezt i su 20042884 20 9180-257 Pe pralne ie ds J eardgcerate) a 354 ‘tka 221 Medorobai cemnaci xt Koasrukiene skivke ziies od vite nspcns ettueatfe fiz ekonomskih teiogs wamaju e dovelino well, all (rE de koneclje bade’ sums, Oni se: breéy. 28 raume. susie 1 Pa ae coeds na rime fo 10d, 20 zategnae Spore hod mone, wesebprsangt od 84, 21 aisnutet 12, 20 segue Sapo. 1 wei a prethodaim brojim_primerom, treba napomenat di su na mas Sonolient profil u konsketana proms sede” va Wome konsrukije upponik: [40-404 Za monroe kontruie upaonik [: 7070-7, rane tome, 20 Ronse w rare, jan apace: Lgoraded do |. 70-70-7, io zavisi kava je konstukciia.potrebaa Dake 1 unojene namanje dimeaielimora mkivaka 2a frome? mosovske Pak Eoje w sudgrw, te bi dates ble: aeimanis dbins lim, odo sa ie pea do. 7mm 1 naj protalkaukivia 2 vent. eth doit mm. » Pina leant, — Prom atin rps re ste ne cabin fe bod pritantih Hapove, pao se saa soe panes Sel mod iter bere, vais ems ee See rupe. Nosivost ovih delova zavisi od radnog prescka Sapa i od njegove vit fits, SESS QUUdvedeno dese plsimur fp ne iavijar eve dok je lesb Is < 20. Sve do te granice govori se 0, naprecanju’ na: tist pric viekost: 2 fate ‘eth, pa je Sapon: 1 sila se deli ravnomemo po celoj povriini stapa: 'U slutaju de ima izvijanja, t0 jest kada je 2220, tada se mapon u Stapu. ‘rabina prema poznatom obrascu:187 186 outst ia 658 ee Joe ; aii aisha = T - es oeficijent invianja, Kofi je za rene redness v " ee Sine S78 G3 om jew sectin deme: fate | | Koeficijenti izvijanja za C. 37 dati su ne ‘Tabell XXI. | toe | 404 | 104 | x05 | 10s | 106 | 106 | nor | 107 | 108 Keeticjentiiaijanja za C. 52 dati su na Tabeli XXTT. By tee [tes aa | oe | aes Fane (ae |u| | 8 : | SB) ESBS Se] ee ie | ie - yoo | 190. | 1392 | ii94 98 | goo | 200 | os | 207 | 209 l i Mo) an EAU aah a ae) | a iS) ds | et) Bs 28 3a /an aa) ae | ap | Bi 3) 2B |e6) Bee 8 oe iB) aR | Be as ea | 38 2) im | BS ]38. 18 [as ue cs wane io) ER |B e826 (8h 8 Lath ie) a | gat |S | $a |S oe we) Se | $8 [28 [2% | ae 3B BB) gs |S | Sb |g | te sg mo} 74S | tie | 159 a 10 = Bo] itr | a8 | £32 | ate | a ss is t Bo | $93. | San | 909 oa Bes { {- r 38) 32 Bat [395 [3s [tas 8 y 7 om 1 oreo st tina (A, 223), 10 jet tnd Er jy oti i ia uP (223), ft os fet ei pola Saba wae pe ew Kost ee 6 st sc : fel] e| , SS | 20 6 | 1,07 | 107 | 1,08 Lt ‘Slika 223 8) is |B) Br) ya) ke ou rsa: Dts sa inne, Op sym sO 6 Sapo 8 S| ta | el i Fe palo i en Orn go) iat) | a) ee) ie g gS Eien rn ev BUS] ee) eel ui ed Bin | 20) | ES) i pe | | 8) a) 28 | ae pa 2) S| BF) gs) ae) 38 2 et at 0 So] S| sie | 335 se F=moduo clastifnosti materijala — za &lik E = 2100000 elem’ 19 cH se eB at 1B Juins=najmanji momenat inercje (lenfivost) pres Beapa 8 me 1 so | so | tee | ee Ss 1 Teéaina fas ilo fj ucts BB SHS | a | alt | ee ae io acu ure ns i dutta ramen leon da aio lis | 13s | U8 |i | tz iis fame oa ievjnje (@ 222), dobte so Za svakl luda Selanne Sore oe Bo Be | BS | ee | Be 1a ‘aujevima Evlerova sila izvijanja, Kao Bto je poznato, ove je ala aed 3 (88 | 88 | BS) ER | Be we ae enitan cation dn Je igs BB gp | Het | 1G |e | Bae Ss Pitan maf fe nepcomealiv ovo {onda ait PN ce ee Gan fs da eon oss188 Stabilnost Stapovs u plastitnom podrugju, koja je reiavana eksperimen- talaim i teorjskim puter, ovde nece biti izlozena, Napomenuce se samo to da je krsjem proslog veka profesor L. Tetmajer u Zirichu predlotio obrazac 2a we, kojim je Wragena linearna zavisnost napona izvijanja od vithosti Stapa. Za © 37 ovaj obrazac asi: a4=3100—11¥ iN 1 kgjem. ‘ko je pored.sksijoine sie Sap ialogen i dejetu momenata My i My aide savijanj tada se napen reéuna prema? Py Me Fo ws | wy" | Brojni primer. — Calin stub profila 1 NP20 (G 37) uxidan Je ma jedaom leaf, dof je na drugom slobodan. OptereGen je pritskujuéom stom Po25 t, Nadi max napon v stubs. Rad: Stub je u stvari jedan konzola centriéno opteretens (3. 224). Pe25¢ Sti 204 ‘Meredavna dutina na levine je: lo=2-3,5=07,00 m. Izviiane fe mogute ako ona sex iy-y) a nupon de se nati prema, obrascus o=— 0: Te tb- fica 2a valjane profile nalaze se poten podaci: ‘Fp=5950 om, 8,48 can, J=2140 cnt, §,=5,08 om, i o=4sl, pe. F 1,37 afm 1310 kgfém*<1 400, iz Sega se vidi da je presck dobro imbren. edna od bitnih ragika izmedn zategnutih i pritisnutih stapove jew cobliku preseka dtapa, Tako, dok se kod zategnurih Stapova ide za tim da povr- Sine tantavnih rescka budu fo ble tefilt celog preseka, dotle kod pritis: fnutih itapova poveSine sastavnh. clomenata prescka treba da su ito dalje od Blavnih ost celog. preseka stapa. Prema tome, moé nofenja pritsnutog Sapa fhe zavisi toliko od njegove ukupne povrtine, Kolko, od oblika i # njegovih sastavnil, prescka 189 Kooficijent sigutnosti kod pritimutih. stpova ym", uvodi se da bi ‘se dobila sigumost protiv dospevanja Stapa ut stanje labilne ravnoteze. Prema Some. preack siape treba odrediti uvodeajem ,m,* puts manje sile, Ova, sigtr- posta gragevinske objekte iznosi po uleru: ny=4, { po Tetmajera: m—-3—25. fot bE Neki inajobignijipreseci pritimutih konstruktivnih clemenata prikazani sna slici 225. 4, LIMENT NOSACI ‘Ako je optereéenje nosata velika, ili ako je njegov raspon takve. velitine ‘da sabreva vedi otporni momenat nego io ga imaju valjani nosaéi, tada ve Kon Gruigu Linen nos, sastevljeni od vertikalnih Iimova, horizoneainih. lamels i Ggronika. Ovi nosati’ mogu da budu jednazidai (el. 226) ili dvovidai (sandu- Wear ai. 227). T jednozidni i dvoridni Jimeni nosadi nalaze primenu najéesée Gr Konstrukeljama mostova, Kod velikih, Kranskih.staza za wetka optercéenja, w Konstrukedjama industrijskih hala ii separaciia u rudarseva { tome sligno. | -eaete tamete sika 226 sta 227 Po previlu, sandutasti preset primeniuju se u sluts, velkth ragpona tod TAPES konsrtivahvisina, Hada bi inaée vei bro} hoc Kod oor rminoridaih, nosata iazivao teSkote w spajiniu’pojeqaet anim. timom. ‘ ‘Na slci 227 vidi se da jo don pojasizveden iz dra dele slobodine promzrom od. 400 rom, da bi S64 18) mad Delsap u unntsdnjost Rosa. “i190 Limeni nosadi mogu da-budu spojeni zakiveima (akovani) i zavareni. Na slic’ 208 1 229 prikazani su zavareni | zakovani. preseci limenih nosada, ‘onsko ako se oni obelefavaju u konstrukefjama ska 229 ‘Kod punih nosata (ne zefctkastih) pored normalnih napdna postoje i napeni na snicanje, koje trebe Kontrolienti. Poznato je da je ta} mapon dat sede jet T= twapsverzalna silt, o= statiki, momenat polovine bruto-preseka -u odnosu ma neu ‘ralnu osu Jg= momenat inercije celog bruto-prescka, i Be debljina verukalnog lima. Osim toga, pojasevi Limenog nosita (ugaonici i Jamele), moraju da budu ve~ zani sa verdikalnim limom, da bi ceo nosaé pri swvijanju radio kao celina (s 230). EH ska 230 ‘ry! wolie o huotnin zikiima, Sint pict v= sans TOS ESS Naty Maal tec, aise 191 savijanju nosaée, javija iamedu ugaonika i vertikalnog lima. Na jedinicu duzine ‘smignéa sila iznest: statitki momenat pojasa, to jest ugaonika i lamela odagsu na fReutfalnt osu preseka, Ako st sada sa ,c oznaéi razmak horizontalnih zaki- ‘aka, tada je smitnéa sila Koje otpada na jedan zakivak: 5-2 .8,-¢5Neiw I igde jet Neue —merodayma nosivost jednog zakivka w kg ili t. Iz gomjeg izreza nalaz: se potreban razmnak horizontalnit zakivaka: Naio-J, TS, Pri tome se J, i S, odnose na bruto-presck. Na vertikainih zakivak’ obigno isti kao i horizonvalnih; janje ae bi trebalo da bude veée od 6d, do Sd pri Semu je d,—prefaike zakivks. 5, RESETKASTE NOSACI U éelitnim konstrukefjama se nosaéi izvode kao puni ili kao refctkastt Gl. 231). Srak! talaw nosié ima dva pojasa: gomji i donii. Za rozlikw od units Roma, kod kojih su gornji i donji pofsevi spojeni vertikalnim limom, kod {Feletkastin nosaéa je Ispuna sastevljena ‘od pojedinih Seapove (vertikala i dija- onal), koji si s4 pojssom vezani u Evorovima. IskoriSéenje matecjala je Bole kod reSetkastih nosaée nego Kod puaih, jer su tada ftapovi napregnutt najeeSee samo eksijalnim silama. Kod punih nosat= podela unutrainjih. napre- ganja je neramomema, jet je iskori8éenje materijaia na_njihovim ivicama, dok je kod resetkastih Konstrubetja, Jada stu pitanju aksijlne sile, iskoridénje Zmeijls pulpuo, Zao su sia veh repona pee ator Keaste Konstvukeije. Granica ekonomitacsti je w rasponu izmedu 20 i 20 m. Za taspone veée od 30m ckonomigniji su TeSethasti nosaéi. Medutim, wima- judi u- obzir plastitnost éelika, puni nosati su sigumiji; oni bolje inamitka optereéenja, manje su’ izloSéni vilyacijama, a pored toga lake se aspen 10 sila 234 invode i odréavaju, pa su 2bog toga, i pored vece sopstvene teting)2 aii u nekim sluéajevima, ad192 U radarstvu su esto u primeni i puni i reletkasti nosaéi. U -velikim hhalama rudaika mogu se videti puni nosaéi primenjeni 2a Kranske staze, aiihove nosaée, kao i za same kran-nosate, dok su reletkasti nosati, pored tog, ‘nujfeiée primenjent 2a krovne vezate, 2a stubove dalekovoda i Zitara, za no” sete konstrukcije izvoznih tornjeva, bunkers, separacija i tome sliéno. Po svome obliku refeskasti nosati mogu da budu: parulelni, tapezasti, arabolitni, luéni i tako dali, ‘Na slici 231 prikazan je parulelni reletkasti nosa’, 2 na slici 232 tra- pezasti nose. nosot Sika 252 ju redetkastih nosaéa, ftapove treba postaviti ko da se jthove tediine linije poklapaiu sa Tinijama sistema: reSctkastog-nosata, posto bi se u protienom jevljali u njima i dopunski momenti savianja.. Za vera Stapova ispune i pojssnih nosaéa sluze Gvorni limovi. Pri veei Stapa za évorni tina zobivone c Linje_sisteme teernl tim toni ‘ede open” . Ogg Cam ska 234 fim ne treba, uzimati vile od. pet zakivaka u jedaom redu'u praven sile, pobto bi inaée podela sile na njjh bila neravnomema. Za slutaj.veéeg. broja zakivaka 193 primenjuje s »prikiuzai ugaonik", kod koga reba staviti za 50" Jakivaka nego Ho je 90 ratumu potrebno (sl. 233). 'U principu, évorni limovi weba da budu pravilnog oblika, da su_cen- trigno optercéent silama u Sapovima ispune. Oni se ispituju wl svom najne- ppovoljnijem preseku (s1. 234) Yo voli bro} 6, PROJEKT 1 IZRADA CELICNE KONSTRUKCIE, 1a) Projekt, — Projekt Geligne konstrukcije sastoji se iz: disporiije kon- strukelje, sttiékog proracuna, Konstruktivaih deta, radionigkih cricZa, plana montage I tako dalje. Obitno se takav projekt radi tu razmeri 1:10. Radioni- li crtefi rade se U razmeri 1:10, ponekad i u razmeti 1:5, 2 rede w raz~ meri 1:2, sa kotizanjem u milimewima. Treba napomenuti da je i ovaj rad) Hao i kod drugih:vrsta Konstrukeli, usko specijalizovan, i da gh mogu raditi ‘samo verzirani koustrulior. ) Rad.u radionici i montala konstrukelje. — Veco éelidne konstruk- je rade sew redionicama i fabrikama, kao Sto su Kod mas: Goi" u Sme~ erevsho} Palani, »14 Oktobar* u Kruseveu, Duro Dskovie u Slavonskom Sirodu, -Frane Leskodek” u Mariboru, 3 Maj* na Rijeci, velike radionice i fabrike wu Smedereva i Kraljevu i drugim mestima. ‘Povi deo radova je dase na osnovu spiskova materijala nacuti njihova jnrada 1 valjaonicama (Kod nas: Zenica, Jesenice i druge). Za vreme dok se rmaterjal izzaduie, u radionici se detaljne rezmaduju crtezi, prave Sabloni od Gebele hartije w razmeri 1:1 2a taino odrezivanje Geliénih limova, i tako Galje. Rad u radionici je veoma slofen i zahteva veliku savesnost. Pri tome ‘$e oni delovi Koji su odzedeni za radionithi tad izraduju w radionici, na_pri- mer! redioniako zakivanje, 1 sligno, @ edvajgju oni koji & se spajati na ceren- skom gradilita (montaiai rad), Kada je konstrukeija gotova, ona se w fabrict Ssastavija onako Kako ce biti na mestu ugradivanja, —to je jprobna mond. ‘Ako ima nekih nedostataka, na primer v tatnom polosaju upa zt montagne Jakivke, oni se odmeh uklanjaju, Tek posle toga konstruketja se smatra zavrse- hom, 1 tada se ‘ransportuje na odredeno mesto. ‘ ©) Bojenje i odréavanje Seliéne konstrukeije. — Cefitne konstrukaije ako nisu zaiticene, brzo propadaju od rdanja. Po pravilu, svaka éeliéna hon Strukeija dobija svoj prvi premaz jo8 u radionici, posto, je prethodino dobro otligena od rde i netistoce. Samo. éi8éenje,vrbi se metalnim cetkama, peSCanim talszom pod pritiskom ili gasnim plamesom; pri tome je’ vizio napomenuth fia tay rad na zastith Geliéaih Konstru’cija od Korozije, zavisi wglamnom od [kvalitet prethodnog Giféenja éelika. Drugi premaz konstrukcija dobija, obién0, (po zavrictku montage, Prvi i drugi premaz su osnovni prema, i oni su obiémo: fd olovnog miniiume 1 lanenom fimajzu. Zaititni premazi stavljaju oe w Ava ‘Stojay Koji su najéesée u dva razlitiia tona, da bi se analo Kaliko je premaza Stavljeno; stalni premazi su sastavljeni od metalne boje se fimsjzom, i obitno 84, jvog ilt zelenog tona, Premaze treba obnavijati proseéno svakih 9 do. 10 Gina, U pogleda weroska materijala treba ragunati dana svaim ton, Kosta je, dolazi oko 10—15 m* za bojenje 1 oko 21g boje. Odréavanje Ronstrukeija je neophodne, da bi se iskoristilo njihovo puno tra) potrebno da se Konstrukcije obilaze, a ako treba, i devaljano pi fome treba obratiti painju na stanje boje, zatim na Zakivke labave, Take zakivke treba edmah zatim zameniti 13 Gradevinarstvo-w rodassenvir OSNOVI FUNDIRANJA U GRADEVINARSTVU Fundiranje gradevinskin objekata jo od velo velikog znaéaja za stabilnast kkonstrukeija. Radovi u veri sa fundiranjem su Gesto prvi odgovorni fadovi sa Kojima se suareéu na terenugradevinski, a yrlo Sesto i rudarski_indenjer Zato pomavanje fundiranja ima veliki utleaj na pravilan tok gradenjs, naro~ Sito ma konstrukeije koje su na povrSini zemlje, Kao ito je ranije napomenuto, nneophodno je poznavanje principa mehonike tla i fundiranja, da bi se, pai izradi fundamenata, donostli pravilni zakljuécl. Ooejivanje nosivosti tla’ yod coks, ii prema uopétenim tibelama, narotito za vee i yainije ‘konstrukcije, ‘mode desta da ima telke posledice, Pored mohanike sla i fusdiranja parrebno je peemavanje i satitkih uslova pod Kojima radi" konstrukeija, Kao $t0 se Yidl, problem je komplekse prirode, i da bi bio dobro reSen, zahteva ute im’ utajevinia anguzovanje ingenjera w porpunost. Kao i u prethodnim poglaviiima tako ée'i ovde na koncizan natin biti ‘zneseai valnijt naéini fundiranja u gradevinarstva. ‘Slike 235 8) Fundiranje.u otvorenoj jami bez podupiranja. — -Ovaj natin faadistaja je najéesei, narodito kod manjih Konstrukcja, it za slutaj_plitkih temedja, On mote bit, bez botne zaitite samo zm sludaj vezanog i stabilnog Ua Dubina otkopavanji temeljne jame zavisi, u pryom redu, od ote nosivog ta, a zation i-od drugih utieaa, kto Sto su Koinsistencija tla, podzemna yoda, i sino, Temeljna jama mode da bude samo sa vertikalaim stranama ili, w slu- ‘aj vege dubine, sa bankinama (sl. 235). “Ako je tle rastrsito, bokovi temeljne jame mogu da budu w nagibu. Pri tome i jedan i drugi slutaj-mogu da budw sa~lbankinama" ili bex nj. Posedt 195 stabilizivanja temeline jame, stepenici ili ,bankine* slute i za-lakle izbacivinje zemlje (s1. 236). a Tskopana temelina jama, po pravilu, ne sme’ dugo da ostane otvorent, ppoito bi se njeni bokovi br20 rusili pod dejstvom atmosferilija, AKO se w njoj nalazi manja Koliginn vode, podzemna ili od atmésferskog taloge, ona se mora sins 236 odstraniti, Ovo uklanjanje vode vrSi se na ta) natin ito se u jednom ughu jae Iskopa rupa, neSto dublja od Kote dna. U rupu se postavi coy od cipke, sa perforiranom Korpom od metala, kroz koju pod usisavajucim dejstvom capke tlazi voda bec zemljanog materia. Crpka je obiéno u radu ze sve vreme koje je potrebao za potptino zadepliivanje (dihtovanje) temeljne jame (sl. 237). sete vote tha 237 ‘Ako je temelj predviden sa protirenom stopom, otkapavanje se vrSi prema Birini osove temelia (3. 238) - sia 23 b) Fundiranje u otvorenof jami sa podupiranjera. rad primenjuje ce Sutsjevima, hada ve bokov! tenella, fa196 Hoga ne mogu sami dréati Podupirinje temeljnih jama wali se, paraleing 4 ROE dovanjem iskopa, @ ponekad i posle njezovog izvréenja, Sto zavisi od slike 239 cosobina tla, Kada se temeljna jama podupire, osobito dublja jama, to znadi Ga fe ona fzloZena lama koje: nastafu od prisiska zemlista, pe j¢ mo peceh= oratunaju iu mjima provere naponi. Kod manjih te- fmniéno vezanog (Koherentnog) zemljista podupiranie sta 240 esto je poteebna oberbedenje pro~ Za shuta} popireni sa Kosnicims, ° jonas’ na inte mogio da iaazove popeitane tiv zarivanja Rosnika u zemijgte, #0 bi podgrade (ol. 241). Sea 241 197 ako’ nema moguénosti za postivlisnje podupirata—kosnika, Koji dige oplatu mogu vezadi izvan temeljne jamef (sl. 242). ———-—1 Sita 242 _ Podupiranje temeljnih jama za temee w agradarstraprikazasio je na sich 243. tka 243 Podupiranje ovakvih temeljsih jama mote da se vsli i gotovim tablams. od talapa, koje se obiéao iraduju pored gradilisia; na ovaj natin moze se 2natno-ubreati rad na izvodenju temelja \ ‘ & t | te if ‘Sika 244 Pogupicanjetemeljnihjarna invodt se ponekad i primenom udarkt tate Gl 249) me ‘) Natia proraéuna temelja u otvoreno) jaini : 2 Gone’ priczah, — Ovo je sla} tada je iy 3h 9 a ue eevee tometjnog bloka, Hlacenriciteta ners pe fe Br198 inloten dejstvu ravnomernog reaktivnog potiska. U takyom sluéaju je. dijagram nnapona na tu pravougaonik (el. 24) r lp =k | ska 245 ska 246 Brojni primer. — Treba proraunati temeljau stopu trakastog te eja Jedne stambene zgrade. Svedeno optereéenje od krova do tla iznost 3p ahi Dosvotjeno opteresenje tla na pritisak je cin = 1,8 kefem® (sl. 246). Rad: Pottchna povsine nalepanja tereline scope: PHOr+0s _ 30000 axe 18 Fons 16690 ent, je sada: mi Foouc = 16 680 = 100-5 poito se temelj Tatura na 1 mt odaasno 100 cm. Prema tome dirina temeljne stope fans 16.680 x= 16.680. 16,8 om. 100 fer tog = 3 Relea" tier = 4 Kee, tada Fine atope wh. Pa ba vatezanie 3 kglcin® 199 ade je M=1,8-34- 100. 104 200 kgem, visina odagsno deblfina temelne stope w em, i Guiina stope od 100 om, paita se temel) ispitujena duzini od 00m, Kada se ove yrednosti zament u izraz 28 cya, dobije se: iit: 4 odavde: V 208400 yaa ade je: Ta = Merodavna teansverzalna sila w kgy t0 jest T=1,8-34-100=6 130 kg, i F = merodavni,presek temeljne stope u em?, to jest F = 100-46=4 600 cm? Sada je: 3.3120 oe $1,5-1,33=2,00 Kelem*< ta, 2 4600 2) Bhecencriéni pritisak, — Za slutaj da na tomejinu stopu dejstvuje kscentritni pritisak, pe ée sila P (61. 248), tada na temeljau plot dejstveje ‘ijagram reakuivnih napona biti trapez, posto je: Kao Ho se vidi na slici 248, naponi o; 4 oe jednaki, Usted dejstva momenta M=P-e bige \:Brojni primer. — Kao Sto je prikazanio na sliot 248, temelj je optereéen na 1m! ckscens tetnom silom P=24«. Ekscentricitet = 10 cm. ‘Doavoljeno optereéenje na tht je: Caos, =1,8g/em", “kyo 1 prethodnom primeru. "Temelj je od nearmi= ranog betena {ima deavoljene may one: na zitezanje200 cna=3,00 kgm? { na emicanje tow —A400kgfom*, Treba nash Hsinw stone temelia 5B Rad: “emelina stopa se raéuna na dutint od 100 em, pe je: P+O+O, ,M Fw pi Semu je Q-+04 6,00, who da jei P+ Q.# 2:24 + 6= 30,00 th Sisina temeljne stope je: F=100-b, Dalie ie 24 000- 10—240,000 kgem, i 206 30000, 240000 300-8 ~ 1667+ 30 000. 16,67-8#+240 000 100-4 10-16,67-b + 80- 100, Refenjem ove kvadratne jednatine dobiia'se: {583,35 -: 122,00 = 205,35 em = 206 em. Vidi se, dakle, da jew odaosu. na prothodat {rojal primer, abog uicala momenta, stops PFO Braga 2a 206 -168-=38 em, Ovo prosirenje stope Golan se. stavija na strani, napadne take sile, gpRe tame ede fe utica|_ momenta, pa s© (6 Nafta plota tako i konstruiée (Gl. 248). Pri kon sretieenf temelja Kod vetine ostalih konstrukeljs Bimcoziie ‘se pretpostaviaju, pase kao, takve Na taj se natin ceo problem matno uproféarap polio je dimen: ai i isptivnje preseka. Naponi na zatezanje i smicanie® © : ermal stope, ispituja se na nadia, tanesen ty euderte je ex sua} gdenj'stbova —semace at ooliters ra ve edad JE Srmera BA anes prorauntemeline stope 28 fay su fmer, — Dat.je stub sa temeljnom plofom of néarmiranog stone Oettecenje | dimensie su date na sick 249, Na diiagrany Depo mt Seton Oreste w tepeliac} sth Koj fe od betens marke MB 700. 201 Rad Sila Q= Gy + Gy = 20,00 4 0,50,5+3,00- 2,44 1 Isl -057-254 = 20,00-+ 1,804 2,03, 3,83 & Potto je ovde centritai pritisak, to je napon na du: o_ 2 FU Uda 9,70 tf? & 1,97 elem Diagram reaksivh nspona je paraelogram, a temena, plot fe i ‘na dejetee potisha zemlje, Koji je Ut stvari naden! dijagram, Prema slici 249 R 104090 30594725 Odetojaaje we jet 030 0,50+2-1510 _ 9 19, 2:70 OS 10 + 0,50 1,60 1a prick I= dejetvole mapadnt momenst Mo Ree i eaves ga R pa su naponi: od momenta « od tansverzlne site = 15--B- w “Merodavan orporni momenat preseka 1—1 je: 0,500,708. 0,245 6 6 F = 0,50-0,70-— 0,35 m*. w 041m, i Sada su naponi w preseka 1-1: 4,720,169 __ 0,800 _ 19 59 tint 0,041 cats Rens. 22, F 045-07 Prema tome, obs napona su u granicama za nearmirani beton MB. 200. 4) Fundiranje pod zaititom pribo} patina iarade temeljn u savremenom gradevinarstva je fundiranje pod zaitiyor, Friboja. Pribo} se sastoji od stubova i talapa spojenth Klebima (6. 260) {lk Xe prilagodava svakom obliku temelja. Priboj mote da bude od. drveal a Toni Binge: tao i od éeliaih profil, U nove dobe sve ee vibe mip 2 drvenim pribojem i zamenjuje telitaim profilima.. Ovej=m inf202 sma veliku prinienu pri radu 1 podzemnoj ili pligoj tckuéoj vedi. Ds bi pri+ ‘bo} od drveta bio dobar, on mora da bude veoma savesno izraden, 5 sto fako savesno zabijen u tle, Drvo za talpe i stubove treba da bude suvo, pravo i bez tvorova. Debljna talapa je od 8—10—12—14 i 16 em, imuzetno vile od 16 om, Sirina je obiéno od 16-—20—25 cm. Jedan presek priboja od drveta dat je na slici 250. wie ‘hig 250 “Talpe 2a pribo su tivek obradene na pero i #lebs ova obrads je rita zana na slici 251. Obrada stubova je stobratena obradi talaps, ds bi vera immed [WES 3 sia 251 aiifbila bolja (GL. 252). Raspored stubova za priboj mote da bude prilagden ‘rakom oblikn osnove temelja. Dye takve osnove dae su na slici 253. Se ska 252 ‘Diveai priboj. ne mote se projektovati bez prethodnog” proraguna, koji ae oprovodi na bazi primene hidrodinamitkog pritska vode i uvedenja otpora ‘emia, (pasivnog otpore th). Zabijanje drvenog priboja: potinje prvo detimi- 208 aim zabijonjem,stubova i natektanjem Mest, a zatim i zabijanjem talapas. px ome Flefia suze kao vodive talpama, da oye me bi ekrenule w strana pri udara Miata Gen tok rada prt izveSenft priboia (fabijanje.stabova, zabijanje talapa, pribe Sta 233 kontrola njthovog pravea, Kao i izbacivanje zemljanog materijala iz unutrasnjosti Ii veéoj meri, prema uslovima na gradilfeu Tevodenje th: madova mora da ‘bude veoma paalive, 1 obiéao se poverava samo iskusnim izvo- alia, 4 oP ‘Kao ito je napomenuto, Zelitne talpe te’ novije doba siika 254 rmatno vite primenjuju. Zbos pricode optereéenja kome su i Hlodsai peibofi, éalik se pokuzule ao mnogo boli materijal od deveta. Osim toga, Celiéne talpe se lakie i zabijajt fvade od devendh, posto imaju sigurnie i pestojanije Hebove i pers. Kao naj- ‘pornatie tipove eelignih talapa treba pomenuti, marke: Larsen, Hoesch, Krupp, Paka dale. Na slici 254 prikazan je presek Geliéne talpe tipa: Larsen ©) Fundizanje pod raitiom agata. — Kada se psi inrienju fundi- anja priboj me mo%e primeniti zbog velikih pritisaka, pristupa se priment za Jaws Toes vee} supa, konrukip, pa se zato be velke petebe ne Barone Zazt ies wea vo prt) sanabjenom zemljiom (eho mas Pr erfsbin) ome ajhs preaa tome, on fi vise prostora od pribojy pe Fe 2a Soccbno’woutl satan © tome, nares. ako se fevod! 1 reénim rokOvi, Pua seanfufe provinnd prot eke. Obl zagata mogu da bud raz, pa 3e Toe Salbok og da prlagodavayu evakom preseku osnove temelt Gl. 285). OL? ska 255 : _ Deveni:zagat se, kao 4 priboj, pforatunava iskoriséujudt pritisak i obigno se ne primenjuje bec prethodnog | pr208 nna njegovor izvodenju poveravaju se, kao i kod priboja, samo iskusnim i2~ ‘yodatima. Drveni zagat mote da bude sa jednim zidom (sl. 256). siika 256 Za siuéaj da je dubina vode vets, primenjue se, zagat sa dva rida i hhotizontainim talpama, ako se rad izvodi w suvu (St. 257). ta_vod iote_vody, hota vote ska 257 [Aly ako se rad irvodi u vodi, tada se primenjuju vertikalne talpe (sl, 258) osteo na adrayo tle, kao i uonim slufajevims kada se ne 208 ako je dubina fundicanja veta od 4—S—6 m. Oni se danas iad najelés od Srmitanog betona, Deven! apari isu u primeni, pofto devo ne tpi alms: fieno stanje u vedi | rave, Celiéni bunari nisu ckonomigni, aod nearmianog betona i zideni, mada imaja veiku sopstvems tefinu zbog deblfine svojih zidova pa se zato lakSe spuitaj, tkode isu. povolini u_shugajevima, ako postojt_mo- Eucnost niihovog nakriliavanja, a time i pojava napona na zatezanje ONO ent Kesont se obieno we rade od nearmiranog, betona Si kumena. Rad na iskopu temeljnih jams {-na tradi temelia pod zaSttom bunara ill otvorenih:kesona je Galcko bezbadnij 1 minnii nego we uporrebu priboja it zagatn. Banari su obras fog preseka a osnovi,dok su otvoreni kesoninajéetée kvadratng ill pravougsonog ‘blka (614259). Spolini nagib bunera je (15-20-20) : 1; on zavisi od kensistencie , J ‘ies 259 tla, odnosno sastave slojeva zembjes kroz Koje prols Tha Spot magiba. Kod otvorenih Kesona je ia u velifoj meri smanjuje tenje Femedi bunara, odnosno Kesona i zemlje, Obrada notice bunara { onvorenih kesona invodi se ko fda, omopuéuje njihovo sigurno Snesmetano spustanje (sl. 260). {erada bunara je obiéno no sa- ‘morn grade, 7 treba je tako fpodesit da. bude najekonomié hija, Poseuljanje i spustanje bu- hava i obvorenib Kesona mora Ga bude pod stalnom kontro- ska 260 om, da bi se izbeglo njihovo ering, nakrivigvanje, #0 bi’ svakako izezvolo zakainjenje pel iavréenhy Stiova, a i povecanje opétih rotkova gradenja. Zato se za. wreme. tajan ‘Rdove’ usposaviia povremena, a ponckad i permanentna; -konsrolanivelmanava pojava podzenme vode je vrlo gest Pondkad je navala pedzemne vode tako, velika, fundiranje; tom siugaja se obiéno prelaxi na fundiranje pod zaStivom Kom- " [ne tee — ‘ita 261 rimiranog vazduba. Broj bunara za iaradu temelja zavish od optereéenja _nosi- Peet tla, ganove temelja i tako dalje. Jedan tala presck prikazan je na slici 26t ‘Medutim éefei je sluéaj primene manjeg broja bunara ali votes pretaike COvaked bunari imaju vesu nosivost, a sem toga pruaju i vede moguénost! vids rada Wi njima, Pretniel bunara su obiéno 2—3—4 m, mada ima i veti Fundizanje na bunecima i otvoresim kesonima ne moe da se radi bez pret- rm pet 010s hhodne detajne staitke dokumentacié. Provaéin fundiranja-na bunarima i evo Tonim Kesonima je Kompleksan problem Koji zavisi od vise uticaja, ps se zato Tad poverava somo iekusnim konstruktorima. Sve avo So je w ovako suzctom Sulu Hmeseno o flndicanju na bunatima, vaZi, w veécj ili manjol_mesi, za fundiranje na otvorenim esonizaa, Na slici 262 dat je vertikalni presek sn os- rhovom jednog otvorenog Kesona si Best celia " {g) Fundiranje na Sipovima. — Ova} natin ima menih, preimudstava nad-ostalim natinima fundizanja zbog sclativno lakog i braog izurbenja zabijonja 'Bpova, kao i zbog Siroke primenc mehanizaciie ada, Preporudljivo je’ da se Shi} madin, ako ina uslova, primeni svuda gde je potrebno dubinsko fndiranjc. Yerovatno se zbog toga, a i zbog ckonomskih “uslova, wt poslednjih. nekoliko Uccenija znamo prositila ne samo tehaika zabijanja fipova vee i tehnika njihove asade, Teko, danas pored drvenih Sipova, Koji se smatraju Kao najstarii, po Moje i Sipov! od nearmiranog 4 armiranog betona, od Geli, a u poslednje vreme fod prodnapregauiog betona, Fundiranje na Spovima me’ moze dase ievodi bbez statthog proméuna temeja, promagima nosivosti pojedinih Sfpova i deta}- nog Projekta. Ono se sastoji uz Zabijanju fipova u tle, prema tacno uvvrdenom Fasporedu; preko Sipova se obi{oo izzadi armicanobetonsks ploéa, a preko’ nje sama konstrukcija 5-1) Drveni $i povi, — To je majstaija vssta Sipova. Zbog osobina. dr vyeta Kio. gradevinskog materjala ovakvi se Sipovi i danas Fado" primeniij Drveni tipovi se najmdije upotrebljavaju ako je prodvideno da budu stalno ‘a vodi. Treba vodit ratuna'o tome da oni ne podnose naizmenitno sivo i vlaino stanje, posto tada brzo propadaju. fod fruljenja. Duzine drvenih Sipova mo- imi da udu od § do 20m i vie, i pretaika do 30 cm, — samo uw redim sin- jevima drveni Sipovi imaju veci pret nik od 30 em. Oni se lake naseavijaju fobraduja, ra stoga predstavlaju dragocen material gradevinarstvu. Obraden i Ckovan. veh devenog Sipa. prikazan je fa slick 28. Zabijenje drvenih tipova te v se najeSée pamnom i csplozivnom ma- arom, pri Gemu je teZina malja.pri- Diino iste teline kao i Sip, Pri zabija- ‘afm Bipova, Koji su inate numerisani i hika 263 imaja svoje odtedeno mesto u projekna, treba voditi zapionik o svakom sipa_poscbno prema utvrdenim praviims. Pei fandiranju na Sipovima treba nastojati da njhovi vthovi budu bar priblifno == istim Rotana, posto je tada ajibov zajednicki rad oli. Veza drvenih Sipova sa temeljom je obiéno prema slci 264 vem Spot preinine ska 264, Doroviaa se migeiée upotrebljava x drvene. spove, psito dovotin smote ost. toga. barovi pov! st prav, a Moga, da bud uzine. Rede: su t trimeni hrastovi 1 bukovi Sipovi.208 £2 Armirenobetonski bipovi, — Ovakvi ipovi, se danas ‘moe primesjuja, narotire aa mestima gde je kota podzemnih voda promen- Fuse Oui au veoma cenjeni ugradevinarstva, pase zato rado_primenjuju TA fondiranja. Armiranobetonsk! Sipovi se fzraduju sa strane _gradilift, Pri ane pored temeljae jame, da bi se ustedelo na transporm — gde $c prove errant | lao. taket ugradiju. Njihova dcbljine je raliita i zavisi od proseia Joie naideice Kradratni, dok im je cuvina od 6 do 20m, mada se izaduju i Palko’ 2s tm. Nedostatak ovih Sipova je @ tome Sto se obteéujt pri. transport ie i rimiranoberonske Sipove je beton i Stata na Tm? gotovog,betona. Po zavrien} izradi Sip se, po pravilu, ne mode cenkblfe ave dok se beton potpuno ne stvrdne. Zabijanje se vrsi najéedée par semiill cleplazivaom makarom, Projektovanie, saricku dokumentacsu f vote pe undirania na armirmobetonskim Sipovima mogu da izvede samo oviaSéena Pporpuno struéna Lica. ‘Ovie te zbog Konciznosti ialaganja ne moée sve ianeti_o ovo) veliko} rani gradevinske tehnike, Tyeba podvucl da savremeni razeo) radarstva tye ian Shjetxinm (sepavaciie, bunkeri, i sliéne) zahteva poznavanje i ovog nacina ‘fundiran £3) Betoaski Sipovi koji se rade u tu. — Odlika ovih ipove je-ojibova velika nosivost. Ima ih vide vrsta, mada je w esnovi matin ‘hihove’ oxade slitan. Kao najpoznatije treba pomenuti: Franks, Express, i drupe Pynetest armiranobctonskih sipova je obiéno 20 do 40 x, a betonskih je 6O—70 Jrido 100, Lzvodenje mogi da, wie samo specializovana preduzets, z= te iste radova. Vertikalni presek jednog takvog Spa dac je a= slict 265. eine we sete! bien suka 265 Povstina ull Sipova je hmavs, 2 se zato tpelno primenju a mate- ite ee Gro fer da dol do inmfaja i eee ized ipa 1 te ejay sabe ne pevood po obimn, oni ima 1 profreau stopy, Ho jo Guim tot Pave njbova novo, Unatko ce th ncsen natin rade sok met Pepe tema Frank: tegen cev, odredenog. prtnika i dusin, iednog, woe (1 ,neraalnt pola); frou cev se baci na dro odredena ostvl Sem Wetond Boj se, usted. pada mala tefine oko et tone, ebife wz Xela oe eerie matin obmaruje Cep od betons, Koi sada trenem Hamed oko ce Ne Je akg novog dara maja. povlti efv do odvedenc dubine saan ee nie imay ne smeta jor jo betonsk Gap spretave ular ce Rodzemns vous dy oureaene.dubie, koja se najéedes rete od, 8-10 eng eo ts ve pel auomaskom vadenj cov, pomocu. speci wey 200 Aaja, pri svakom udaru mala pevo obramje so Yahu Sipa_prosirena elev, gaint Mhrapave izbotine, o kojima je ranije bilo govora. Na gornjem kraju Frankisip Gobija cbigno i armiranti Korpu radi bolje veze si temelinem plosom, madi, ko treba, mote da bude i porpuno armirmn (sl. 269). ‘To bi w glavnim Grama bio rad na izvrlenju Sipova sistema Franki, _estali_sistemi za izrady Grin Sipovaimaju celiéne evi, samo je matin njihove izrade razlitit. Treba mapomenuti da se it. naloj zerali esto primenjuju Bipovi sistema Frankly w Beogradu su neki znaésjnii objekti fundironi na taj natin, na primer zerada Savernog inveinog Veta, Blektriéna centrale, Hladnjaéa, i druge COvakay nadin fundiranja mogno bi da ima primene w rudarstvu samo pri ixgradnii objelata, kao Sto su: centrale, separacije, bunker, u odredenim uslo- vima izvozni tornjevi. " £4) Celiéni Sipovi. — Ova vista Sipoval se xbog, visoke, céne ko- stanjaSprimenjuje tw slutejevima kada je potrebna nijbova. veka dune, Dobra site 266 (Mt strana jim je u tome fo se rete inte 1 beso naravigiu On} mom de tpudu znaino’ desi od armizanobetanskih My es Epove. "NajlesGe ou okruglog presi, | ‘rude imogu da bud fdruktii (1. 266) : atin! ipovd mnogu da bad Spanien! fectonomn pa je nt taj ain: ee 22- Satan od Roveije a8 snutrtnje strane siita 267 #5) Nosivost Sipova, — Jugoslovenski propisi daju obrezac 2 od- edivanje. @prokSimnativne HOsivosd Spa y.S*: s: efeep wtonams, ss je: a=dazvoleno opteretenje zemljita ispod vria Bipa u ke/em, povrina preseka fipa u visini njegovog vba w em, “—dazvoleno specifiéno opcereéenje na trenjeizmedu omotaéa tpa { zemlje u kgfom’, 1 pepowrdina omowda tipi ant. Sematski predsavjeno realtivn opteresnje Sipa dato je ma slici 267. Pe some tact napomenttl da eat) main dobijensamo oration oda no oat pay male erent nesivost mode se dobis Sug: weAaATAS Ihiekin ay invesnim slacsevima se preporuinje | prebno_optereten Ai 14 Gradevinaratvo w rodarsea a210 roe pouadano daje-niegovu nosivest. Primer jednog temelia na Bpovime pri + Fazal je na slic 268 \\ \\ mainte ne ska 268 1b) Pneomatitko fundiranje, — Ovo je specijalan natin fundirania na smenjen a najtete slutjeve u taco it mismo} vod. Kod over mating Kort se PRR coke saben Eomgzimiran) varduh iz rede Komore u koj} Bee tank To je ujedno | aajlapli nadinfondirmnja Koj se primeniuie 22 Bove mosiova preko veukib reka, ponekad ma branama, kao i na onim mes P&S see mote primentl drugi mucin, Princip vada je u skedoéem: Keson_ toi Feforsdan «2 suanc, na oball dovera se plovnim patem na mesto Koje je fiksi- Hoare ce spexlaim lancina namesti w viel polodaj na porpuino stabilizo- Tamia ebickitra Glepovin) Zidaaje ii bewnirane stuba sadi se na visecem FOUR Re dak vo se riderna tle, “ada se kor specialn osaljene otvore sis 208, (ce wbcaje don Som sons Kopin veda Es va (co oa 0 dol Mela ae wee yea mora, da ue. ve od Yea Heer room eas vo wa adn omorw, Zs sé Betta vole Vtieng oucveda a ella: specionn eka central a eee ei ral kompresor rctom, 1a tp Seen ee ims | args Rak ef al shale Ped Komp ae eho on el anv" spocumantto fndraje" (i202, aut Keson 2a pneumatitko fundiranje ne mora da bude u viseéem polos. On se Fao poscban objekat esto radi na vebtatkom ostrvu, odakle se spusts na sa dao eke (al. 270) “Oval natin fundiranja je specalizovan i primenjue se somo u odredenim slutsjevima za objekte ‘niemenjene lo dagom trajanju, pa zaco i nije od primar hog interest za rudarstvo, Prema propisima projektovanie i ievodenje ovin ra- ete og da ives samo speilorand poset, nim onstruktorina f izvodatima radova. mie | siika 270 Sukeesivne faze pneumatiekog fundirmnja na suvom tu, sa plitkoms i ye likom podgemsnom vodor, prikamne su na slici 271, ‘uta 271 ‘Osta natini fimdiranja, kto na primer fundiranje na nabagsju od kamena, fundiranje spuitanjem nivoa Podzemne vode depresijom, pod zaStitom zamrza- ‘oj nn bari | porn hog, psa ¥ ‘rap, ove nee a“vu PRIMENA GRADEVINSKIH KONSTRUKCIJA U RUDARSTVU Gradevinske konstrukeje: nolaze veome Sirokw primenu u rudarstvu.. Ber bzire de Hi su u pieanju zemljani radovi pri gradenju puteva ili dclemitklh ‘pruga za rudarske potrcbe, je od crveta, Kamen, atmiranog, betont SIME Za, an indenjeva. je rottebno poznavanje principa nithovog projektovania 2 Seotito gradenia. Ovo se posebno odnost ma, objekte manjef anagaja a Yon a rece eroglediy Koji su w radarsivu i najéeSc kao’ ma primer mani i FEES Nueai Peleanieke pruge, potpornl zidovi, propust, Krnal, botonske covi Hes Podnjavanje, barake, pojedini manji stubow!, Podgrade u potkopima i sliéne- Fee aasernete, kao Sto su izvomni tomnjevi separacifc, bunker, zicare, vedi NES ONT potpornt zidovt 3 tako dale, predstavjaiu abjckte oj €e sey use Be coete, projektovati i gradi na poseban natin, Medutim i tida je pox a pores vodarskog infenjera, ‘koji treba. da bude upoznat ne samo. s2 wees chalnien procesima rada i proizvodajc na njima (na primer seperaciie, Pee voani tornjevd), vee isi tokom rada-na njthovom projektovantt, | Paja, Prema rome, buduli da je gradevinarsvo uvek prisutno Uw rudsrsty, cere de ono ne bi trebalo da. predstvtja sporedan problem 2 rudarske linenjere 1, ISPITIVANJE ZEMLJISTA Pri gradenja vaénijih objekata da bi se imao uvid w karakteristike 1 c50- bine ta kome se gradi, Kao 1 radi odredivanja njegove,nosivosti, potrcone Pengattkd ve prcthodna ispitivanie, Koja se obitno sprovode sondiriniem, 220 Fe evr ervarenim jamaria —~ sahfovima — ili pomoés sordabnin sparen eda na sondiranjt tadi se i vertikalai presck zemljista, Koji ima ve Tis mmea}_aapravlng fundiranje gradevinskih, objekata, jer se.prema Hier ceciuje hott dna temeljae jame: Ako nema drugih moguénesti za odredivanic oats is (oa primer direkmno ispitivanje u otvereno) jami pomoé rezsih sar Tapers), pritupa se vadenju nporemesencg, uzorka ta, Koll so poto'n sein geametunicho} laboratorijt radi ispitivania. i odredivanja potrebn‘t Socttfa. fe njegn ec wach chavo srukrura zerfjiin a Rome é= 35 Brad! Bolder pi se prema tome Mog postavid | odgovarajuti zakljutci. Ako su ce we objeka, Hao: umes, seperacie iH izvozal tommjeri Geto je 213 ia mali sion plan se asporedom sonra fo Pee cs ch reels dob seni prewck semljita na Rome C2 ‘Eve ont Jedun aay pres ond Fenog zemiita cet aa ict 272 Sondicanje ta spas, daly w re neop- toda atu dor je adc ropa Predidaye, Kao fo ac te, sid 272 vy Fidan‘vertalnt pres soma, iveden de ‘Sim sondanem, dejo 1 tatae Fas pole etme voce ako ima, pa Se nat) eatin ‘Stk Sirume oireduje stm tundra, Ratia hice eu” bat opetnim it- Toner fh ceobine semi |donaesjen - Teoverjuchzljsaka save. so moon ee gua oj se ba psimenom, th ‘yal pt pfetovanju trade one Truk used se fdr si i 2, AKTIVAN ZEMLJIN PRITISAK I OTPOR ZEMLJISTA (pasioan potisak) Po Coulee} tori zelin pra (273) wan fe samo ako se se 6, BST as GB Ov) cy sas samo ko fe anv ecomber oer Lg Type or ea a ks, stika 274 ‘strana. porpomog zida vertiaina, povrdina rerena hovizenttalna i ‘pod uglom ’=0°, to jest horizontalan, Za takvo stanje.a4 ‘ugio 8=90" 274), pa je: Sin (eb Bjmsin e790) Hn [900A] =e 9) ‘Prema ome, nadeii iaran za silu B iz slike 273 je: Medutim, za takav sluéa} je, prema slici 274, sila Ge h Jy, we ade je 7 zapremnska tefina zemljanog, materiala. Sada je: 1g (@—e) ey E BGHO, we Zamenomn vrednost 2 we te(e—9)= EEE *) 1+ta-tge dobija se: eee age) l+tga-we pa ie 2 Lytge-tee 1U ovom izrazu se sila yE* menja sa promentom ugla 2,” dok su ostale velitine date, iH se usvajaju 2 svaki pojedini sluvaj. Da bi se dobila vrednost wgla « va suta) max, poreoo je da 36 B deena po a i wav, 220, pa &e ve doi ants et 2 Zamenoni tra za gE doblie st: ec . maxB= 8-7-4 «2 sgtf45—of2]. _ RESET gas tela] 2 ‘ovaj iar je posnat kao Goxlon—Raikino-co obrezac, ion se kao tkay veom foto primenje w promtumavanju zemijinog-aksmos- actin, Ne ah ro Ikratkog poglvlia o aktinom zemljinom fo To ispitivanjy zemiisa, jalodiee se za neke najéesee slutajeve odredivanje. veligine. aktivnog zemljinog, rita grafickim purem. 215 ‘Slutaj:-gornja povetina. terena> je ‘horizontalns (sh’ 275): Odredivanje aktivnog zemljinog prittka po metodi Rethai—Poncelea je jesno iz slike 275. Ovde je sada sila zemljinog.pritska: pee Speco an sie 215 Na slick 275 AN = Jinija prirodnog nagiba terena, fp = tguo unutradnjeg trenja zemljista, AC = Wizna ravan zemljine prizme CDK. pelpecar end ‘tie 276 ‘Siutaj: gornja ‘povr8ina terena je paralena sa linjjom prirodnog. nagibs (1. 276). "2 T ove je:Stuaj linia goroje_povetine terena see: Hos prirednog sugiba zem- syifea van ravni creda. (GL. 277). site 27 kao tw prethodaim shtiovima # owde fe: Ban bovsey: ‘Ugm p se odreduje eksperimentnisaputém u-laboratoris 1 zavisl of vests cme ea nanos, zoijenost | dragog. Tako se njegova wrednost mole uzei za i aliaw ‘gio 8 zavsi od wenja tamed 2ida i. erie, Za, glk, povrsing nit je 80% eka hrapava il nesavau povetiny zida je 3=p. Za betonski id ? Moan coh bpp a fe maa iis Si, ge mote wath B= 2 Jaraz a promifunavanje pasivnog zemijingg potiska, ednosno otpora emit je aE te G5 02 joi lacie ‘treba aapomenuti dt se Spor zenlita F* ne wvodi pe prorazunima oe Treba napomem w ackim shuzjevina fundirana, Kada eu u_ pitanja relative sia ipl blow, Hao a primer Kod stubova 22 dalekovode { Komakine mrele it pri proratum priboja i zagsta. 3, POTPORNI I OBLOZNI ZIDOVI U rudarsivu je ‘vile test slufsj gradenja pocpornih zidove,, madi obezte denja Sugihradowa i posojenin. od zeulingg pete ik adh sree enja crush aiTin nanipt (Gl. 278). Za gradenje se najéeSée upoweblieveia Hlzania pomer, pri comu treba radje primeniti Kamen, ak0 2 ime weve, tees del pel premesanj cksploricionog podruéia mass Faris 28 nove Por a7 Gradenje teba invoditi paiva i struinoy narutito u_nedovoljuo stabi- tnim oname Dufine pojednih potin takozvanh amped su obiéno sean soy savio fod stopena,swbilzovanost 1 nosivest: a. Ukoliko je le ‘iia 278 remimile,utlko su i duzine poedinih tampads manic, nae ads Set Seth Fevodenja’radova w_neizmeniénom Dpoiedinih. pola, da bi se izbeslo voée jednovromenc otvaranje temeljnih jama (sl. 279). suka 219 Popreéni presek porpornih zidova moze da bude saalgitog oblika. Pri njegovom izboru vod se raguna o praveu i smera dejstvs, horizonralni ity patge, pred 1 zadaji nagii prema tome podelani. U sbiizovanon oe Ph doit nogib je majelde 5:1 dok je u terenu izlofenom pokretima zum blagi: 4:1 do 3:1 (GL. 280). Sika 230 x Netolito primera potporih aidovs sa anim presecins prikazano [6 clpdedim skicama: 7 ms “ray Zam Bt mom teen bez horizontalnih pokreta. prikazan,218 Potporni vid u terenu sa manjim pokretime prikezan je na slici 282 ska 281 ska 252 Posporni zid_w terent irofonom poksetina peunan je ua stich 285. Far a dient porpomog za, seiko iplivanie reba dtanospro- vest, Retineld debijene di jugreine napona, bilo na cia Hv nekom preedat powor- ‘og ida, teba uned u Pro- jek Jer de ma co) main fvo- Ets "Zadove modi Isko de “uporede stern seanje, th Sf podacima, u_ statiékom rocténn Pri Proabunavee jay odnowo fepiivanju st Tninosti potpomnizidova, tmnese se fvarno.dejewujuse sles ‘ka 283 sopétvena retina potporog 2ida; obitao na 1 mt zida, ‘zemijin pritsak win ziday i ‘optereéenje na potpornom idu, ako ga ima. Pasivan potsok remljita, to jest orpor zemijita, ne uvodi se kao aktivaa ‘sila ako 20 to'nema odredeniti Uslova, Kio Sto je to slutaj kod temelja viekift Stubova za. dalckovode i Kontakine meze. Jedan vertikalni presek potpotnog ‘aida prikzan jena slici 284. 219 ‘Porpornt zid je od-lomljenog Kamena u cememnom maltert, kako seu sudarstvu najéesée | primenjuje; pri tome lice zida mode’ da bude od lomije- og, doterenog i rede od polutesanog Kamena. Na svakih 2—25 m_visine Sunija se jedan deravnjojudi sloj, takozvani ylibaini slo", od doteranog, ili jo8 bolie od polutesanog Kamena, radi bolieg prenodenja oprercéenja. Pozadina otpornog, zila redovno se radi Kako je na slict 284 prikazano: na udaljenju 1530 cm ido odredene dubine, Koja zavisi od mesnih terenskib uslova, stavija se krupan Fljunak ili ticmik, poito Je pre toga uradena betonska plots. Tuct- ‘ik ily Sljunak s2 betonskem plogom i otvorom kroz potporni 2id prescka Y0-15em do 15-20 am, sluge 7 pravilno odvodenje vode od atmosferskog ta- logs, Koja bi ber toga mogla da ugroci sabilnost zida, Pomenuti otvori za ‘odvodinje vode, takorvane ,,barbakanc* obiéno su na medusobnom edstojanjt od 3 do 5m, sa odgovarajuicim padom radi lakéeg oticanja vode Projeltovanje potpornih zidova je poneiad. veoma sloden problem, jer zahteva optetna Tspitivanja th na kome se gradi, kao i teZima terena w okolini, U rudarstvu, narocito na povrlinskim -kopovima, vslo je cest shutaj pokreta tla vsled peremedaja unucratnje ravuoteze, Ovi su pokreti ponekad vedi i mogu gosto da, uprore druge invriene radoye, pa i sam normelnt rad na ‘sploatadj rudnika, U takvim slutajevima se grade potporni zidovi male vi sine i blagog prednjeg nagiba (obién0 3:1), da bi se bolje preneo na tle ve- Slits 285 Tiki uticaj_ Horizontalae sile (si, 283). Odredivanje horizontalne site usled. pok- eta zemijfta najéeSée je neadreden problem. Potrebno je veliko iskustvo ne Samo Snenjera — Konstruktora vet i geomehaniara, geologa i hidrotehni¢ara, Porporni zidovi ponekad mogu da imaju raza refenja, to jest razne oblike. U nnekim shigajevima oni mogu da imaju oblike kao na slici 285. siika 266 Poxporni 2idovi se ponckad, u odredenim siutsjevima, rade sa armirano« betonskim konzolama, radi gmanjenja.dejstva momenta, preturanja od. pri ‘emije (6, 286). Na slici je prikazan i dijagram zemilinog priska $8 7 Genjima zbog Konzola. edSe 220 poai ‘Koniola kod posporih zidova mode biti i prema siel 287. i a kod poxporis zidove m mehanika ta, Zid je od nearmiranog betons, pa je potrebno proverith napone i prevecima: II, 2—2 3-3. Rdd Presek 11: Optercdenja su): Verikalne sie paBMOLLM. 510. 1,00-240= 10758 0 11006 \ ade jer 2,40 = y = zapreminska celina nearmiranog betonas ¢/m?, G=3,00- 1,40" 1,00-2,40= 10,00 +. sia 267 i as 1): Horizontal sila od pritska zeme: 1 sudaava aisle primeni potporal sido wd vi Somers (Ova sila se raéuna prema ranije iznesenoin ‘brasca Koji gs je od armiranog betona (sl. 288). "Jedan primer statitkog ispitivanja porpornos ” ie ‘koji gl y-HP-ugt [45/2], pei demu je sila # daca w tonama iia poikszan je na slici 289. ‘na jedan dudni.metar potporndg ida: Dalje je’ ‘y= zapreminska tezina zemije= 1,70 thm? ga tnutrasnjeg tenja zemlje — ovde je ©. = vsina potpornog zida—5,10 m. Prema tome je sila Er Ba E10: 5.108 et [e- =6,31 tim potpomog,2ida COvde treba napomenuti da sila E defsemuje na zadaju ravan_potpornog 7ida SoS phim uglom 8, prema normali na unutrasnjo} povssini rida, Kofi zavit Pe oie tamed aida 1 zemlje. Kao sto je zanije ianeseno, za potpuno glatku Govedinu aida je ugso 80, dok je 2a veoma hrapava povrdina 4p. UBs0 P Peretume materiale odreduje laborstoriskim puter, jer zavisi od vse zem- ffisen njepove zbijenosti i vininosti, Ugio 8 ima raine vreduosti. Tako je: 6", 6] - 1. 1,70-5,108-0284= 2 1 7 ~p p0 Keitu, : >em Ap mx ffatke powtine | ste 2 p ma hrapave potine 201 (24) » po Mund G-a)e ‘Medutim, velo j¢ est slutaj da se zanemaruje ugao 5, pa se sila B uzima da deheae prune na zadaju povetina 2ida, to naravno nije ispravno, ll ‘tia 269 Se see eabiia nai veel stepen sigumosti, Ovakay natin rads st uovoil | : neki vate propis. = Hi Ye Drojai primer: Potprat aid petazan noid optreen, Fes Sede je napadai momenat u oxinosu na tan C: a notation E634 oe (Mya B-1,70+P-0,30—=—6,31 170 11,000) “pe=11,00 tm! od. sopstvene teZine i hon 6,31 tod P1100 tin aoje image proragunava prema uputtsina Koh aj Sen202 Presek 11 ima povrdinu: F,1=240- 1,00=2,40 mt _na 1m! potpornog xida. “Merodavni otpomni momenat jednog duénog metra potpamog xida je py 100-240" 96 mt, ‘pa su naponi w preseku 11: 100 BAL 4 59°F 7,78 fot 2.40 * 0,96 Wa 1 kgfemsts oy = — 1,281 Kajeant (pti 6, = + 0,513 Kafer Gatexen)e)- Gesto se Kid ovakvih Konstrukelja sspiquje koeficijent_siguraosti protiy pewranja oko tatke yA narokito ako st temel} 1 gornji deo poxporneg 2ida eeeveelitih materials, U ovom slutaju je Koeficijent sigurnosti prods pret _PG,20-+030)__ 14,00-1:50 _ 1,54 > 1,50. E110 631-1,70 Presek 2-2: Opiteretenja su ‘Vertikalne site BEG = 11,00 + 3,00- 140+ 1,00-2,40 = 11,00 + 10,00=21,00 . 1b): Momenat o sila Ei P: Mg, ——E (110 + 1,40) + P-0,60 = — 6,31 3,10 ++-11,00-0,60= 19,60 + 6,60 =— 13,00tm, Povslina preseka 2—2: Fyn = 300+ 1,00 = 3,00", “Merodavni otporni momenat preseka 2—2: ras Neprezanje ta u preseku 22 je prema tome: wage PES Me — 200 1.00 — 7005 8:70 mt Fea Wea 300” 150 itt u kgfem*s y= — 157 keJem? (pritsak)s 1 on = + O17 kee? (eatezanje). ‘Sa iskijutenjem Zone zatezanje na tht, poSto'se zatezanjeé ma tht ne do- zvoljava jer su snaterjall temelja i zemljista. heterogeni, dobija so: 2040) 3-6-1,00 ” 223 ae j 3,00 ino eae = 1,50—0,62 = 0.88 m. 2 @4+@ 21,00 88 ‘Ako se vrednost za," stavi W iaz 28 Oma dob se 2:21.00 2,00 - Foe = — £2100 _ _ 45,50 mt = 1558 elem? > 1 3-08-1,007 264 ~~ 18° 1,58 kgjem® > 157 ore soe nals me rink otto mar bal faagje It najede jdnak daavaienom noponu na pridsak ea zemjte na Fome fe funds, dade iron. nemvenio= ape ake Za shits} da je vrednost: ene > Sdoe » moraju se dimenzije vemelja wreti vee, pa se ceo proratun mora Ponovit Presek 33: Ova) presek izleten je savijanju i smfoanju of dejstva reaktivnog ofte- reGenja, Reaktivna sila U ovom elita;u imesi 581124 9, 99 282 2 2 6.000=8 500 kg, de je 1,24 kelem* =e, interpoloveni napon miden geometijskim putem, jer je: Snax (2,64—0,60) __1,58-2,04 21,24 fale. 2.64 ze 1 Odstojanje tetifta yeu dijagramn napona je 6 124+ 60,124 42.1588 | 39, 440_ 31.29 cm, 3°58 + 14 2.82 pa je momenat u odnosu na presck 3-3: My =R Povrsina preseka je 3-3 Ppa = 140-100 ‘Merodavni otporni momenat preseka 33 je: 100-140% _ 100-19 600 «6 Sada su naponi u preseku 3—3 ra smicanje: 500-31,20 = 265 000 kom. 14.000 emt na 1 ma potporsiog ‘zida, Wass = 327000 em® za 1m» porpomog zida, e150. Ba 1s. 2500. F 14000224 ra zateranje 5 pit M _; 265000 w 7 327000 so 26 roofe dozvlitt 24 nearmicant Beton w temelin stp Poxpornaidowt mogu se ispitiva i graitkim putem, pa Ge jedan pot- FO81 kgjem*, porat AR span tna) Sa 90) a : ‘ He EL I: fe. Fy fe fm, nm ve | epeontyidomser TL cesent — tittinsicy eee EF SFdfty mt Stes 290 Aepitvanje se wi sa 1 mt potponnog ada za edu kampad 8 je, ui ea tafe, vom saa Se se pitvanje sproweti aT m% poe u princi "Srabuavinje a Py Gi je owema ao 4 pei anaiickor Euan Sie, Gi Bae slatu w plan sla, pi Gem fe razmera 28 sile roi vel ME na sna oe pravacy sme i yelitna reliant 24 SvaKpresck Wen ea et | 2-2 fen vin le 290, dok se prsek 33 Tpit Pcrdkim pum, onako Tako je Tani prkazano, (Keo #0 se maar Sat oatin ad fe u svar slagnje slau ravny po cemu sew pre- ce mee et alan cagvarsiach Yella tapons, ured! ame seca poneita retant pos njen hontai deo ne ute m8 pti= Ce aS edi uss ma scan, koje few ovakvim shales Lane tay dok seu prea 22 (ea zemi) 0 nj mor eae ane bi die do Missi potproy aa. Araliets wav da wohae do als ptporang ea Gl. 290): ps Vya Hy, ge je w= Koetiiont tenia, VysRY | Hy RE. “To je sane labios raymotet. Medi, tre vot 246500, poiebnon koe Fee ae meee rane Risa Kj prem vies Provisima ne cle da Dade man od 1.5 Prema tome mor it: 225 4s. Hy Za sluts} da je pozadina potpomog zide sastavjena iz. raltiih slojer ‘a, to jest ako sai slo ima svoje pogehne'podatke zy (eapeeminska teins) Fp (agho usutrsinjeg trea), tada fe posrebno naGi fatan diagram napone od Zemijinog pritska Dijigram tw ovom slueaju nie vibe prava Hnija, koja 22- ‘isl ssmo_od visine porpomog zida; to je sada jalomiens lina, Soja se dew hije proutava tu mcanie) da. Kadn se pomaje dijagrim napona od sile 2, ada se moge pristupiti daljem radu na ispitivanju potpornog ida, na natin Koji je prikazan, Za sazihu od porpornih zidova, oblodnl ridovi nose same sopstvens, te sou ont nis ielokent destwu zembinog pritiska, U rudarsteu je, Gest sluts) DPeimene oblognih zidova radi zatite.stemih Kosina zemlanih radova. Oblict exer ove vo rit |e saben Heh ‘She 291 “Temele eblodsih zidora treba predvidet tako da srojim oblkoia otkle- jaf moguénost Kizana. Kao ‘ako 1 oti zidovd moraju da budu yeoma savesno grideai, ds bi ispunili svoju funkciju, poSte su namenjent pr- YYenstveno ati kosina nasipa { useka od atmosferskih ica (ki, ne, vetar + stn), Oni mogu da se gade od nsrmiranog Beton, od Kamens iment oat yaaitrt ae od opeke. Statiéko jetta: se vesi na ibaa ne ie re ies ine ae ram cals onarit aOd ae eo ee eee soy Sin monde da Gud takes 4a MAIO 15 Gradernarevo w rukrseva1 pojedinim presecims bud manji od dozvotjnik napona 2a odgort- eset redness koeficijenata tenia» imedu zida i zemiinog mater jaa mogu se u2cti prema sledeéem: ap 1a tid na vito} slink 1 rid na visémom pesku wa id na viagnom Mjunku a tid na stvoj ilovati ya zid na swom pesku, 4 = 0,70. Jedan primer vertibalnog preseka obloznog zida prikazan je na slict 292, 4. MALI MOSTOVI, PROPUSTI I BETONSKE CEVI Pod motim mostovima u rudarstva treba zazimeti gradevinske konstruk- ie m pouebe ssobrecaj bilo w unurrainjosti rudarskog dvorisa, ib na sa0- Gee patna aa potrcbe,rudnika. Pomodu njih se saviaduju tazne prepreke: Potoes, jaruge, Kamali, t sliéno, a njthovi_otvori retko Jada imaju vedi aor eae eee Osim topa, to su najvesim delom staticki odredene konstrul She w vid fredastih aowséa si plots, mada iow stuésieva ‘ada se, mor Ciment t stich! neodredeni sistemi. U_pogledu pradevinskog racers fo erremeniuje az gradenje malih mostova.§ Propusta, dolaze uw obrir: Beton (ar Seren iraai)y Kamen, drvo i éelik kada je to neophodno. Pri gradenju se iblerata treba voditl rnguna o izboru gradevinskog materijala, posto st Tie = ag TR J ‘like 293 ori objekti u sudasstvu ogeanigenog viemenskog tajanja, bududi da su yezani OF vremensko trajanje eksploatacije rudnika, Zbog toga se éesto, pri iaradi stu- Cove ion male mostove i, propuste, upotrebljava kamen, koji se u slufaju porrebe Pee primenitt tna drtigor mestu. NcsaGi mogu da bud gradeni od armi- Tanog betona, telika ili drveia (kada z2 to ima wslova), Usledeéem izlegaaju bige prikazano nekolixo tipitnih prescka ovaksih Konstrukeija, Jedan ploéasti propust dat je na slici 293. 'U gornjoj slici-je : 1) Fotovor, 2) moseéa plaéa, 3) stubovi, 4) temelji, 5) krila i 6) Kesle. 27 Propust na. gotnjoj slici naziva se ,plotase propust*, zato Sto, je pokriven plotom, koja moge da bude od kamena ili od armiramog berona. Ako je plota , Ea 'kamena, ada je otvor takvog propusta retko kada vedi od 1,00 m (bio je. 0,50--0,60 ms), Ako je od armirenog betona, mada otvor, édnosno respon Propusta moze da bude znatno vedi, posto u tem slutaju svn zateranja prima Ermucura. Stubovi mogu da Duda od nearmiranog betons ili od kamena, Keil Koja seu goo} slict nexivaj paratelne Krila (zato 0 su paralelna sa pruv~ Con Kolovers) mogu da badu, kso i stubosi, od nearmiranog betona i od kay ona u camanenom meltert, Za ovakve objekte témelji se abigno grade od ne~ Ermiranog Beiona sa dodatkom 10-15% jedrog, twrdog kamena, ii od komena ww eementnom mater Tspod visokih nasipa gesto se grade sacvedent propusti (s1. 794) stika 294 Kod ovog propusta je: 1) kolovoz, 2) nasip_nad propustom, 3) svod, 4) stubov! ili oporc, 5) paraeina tila, 6) temel, 7) Kamena kaldemay 8) kegle Svod je obieno od mearmiraaog betona, mada moze da bude i od, Komena Cementnom maltert} ako je vod od kameng, tada-je kamen obraden, najteige polucesan. Stubovis Kaila i ‘eoneli mogu da bud od a fnearmiranog betona ili od ras —p #2 ‘Kamena U cementnom m= = E eae teru. Kao. i svod, § tO Tarlikom so se ovde moze san primeniti imo” lomljen Vi b Ennen u cementaom mal- = ate tru u tom slutaw sere Soyne stavjjaju i libafni i slojevi @ Kojima je ranije pia bilo govora. Orvor ovakvih "se ppropusta je obiéno od 1,00 do 400m. Ako je otvor yeti od 4—5m, tada se ‘takay propust naxiva 5a ‘svedeni most”. 1 plotasti Pgasveden! propusti. redovno imaji i izolacioni sloj iznad ploSe odnoans svoda, najSee od asfalta ili od bitumenskih premaza, Koji site ploéa rose svod od prodiranja vode i vlage. ska 298228 Kao ito je prikazano na slici 293 5 294, kod oba propusia su primenjena poraleina foila®, Roja u psvom edu jmaju zadatak da osiguraju vezu iamedut Fropusta i nasips. Pored paralelnih Keil, kod propusta ii mostova se velo Gesto Frimenjuja 1 tpravae”, Fao £kosa” Kila Sto zavisi, u prvom redu, od konti- guracie terend. Uzajamni polods) Krila i propusta dat je na slici 295. Pored Konfiguracije terena, na izbor vrste Kaila utiée i resim preprekey ma primer potoka, divjeg potoka, kanala, i tako dale. Propusti kao objekt su Yeoma desti na trash puta iit pruge (ebiéno oko 2—3 na kilometar dusni)» pa bog toga prudstavljaiu vasnu stavku u finansijskom pogledu. Osim plocastih i zasvedenib propusta veoma esto su u upotrebi i beton- ski cevasti propusti, koji u prvom redu shize za sprovodenje manjih vodenih fokove; njihov oblik je najéedée okrugio ili paraboligan. Beronski cevasti pFo~ Dust! primenjeni na putevima { prugama w rudarstvu imaju oblik prikazan na slici 296 (@, b i). Sites 256 2a konstruisanje cevastih propusta postoje tabelami pregledi, x kojima ‘sa date, prema velitini otvora propusta, majvainije dimenzije prescka. Prema ‘iim tabelama mogu se projektovad manji propusti, ali za slutaj potrebe, provera hhapona i dimenzija u keitiénim presecima treba sprovest Za preseke date pod b) i c) mogu se iz mavedenth tabela uzeti njihove hivadaijedimensije. Elementi za otvore betonskih propusta — tip ,.b” prikazani su na aed Tabeli XXIII. ‘Tab. XXII prewantt se oe See TT see “op el EEE EEE ss | 6] 6] 3314] 9 {as fo | 2] 3s \50/4 | |e 229 TBlementi za otvore betonskih propusta — tip jc" prikazanl ou na PW bei XXIV. ‘Deb, XXIV | ELEMBENTI von mls|ole . Je lejele lel sao [im am [as] 3 | 2 [ir [uw [oma |e [25 [re Fao [aw [om fom [= [> [> [mln [ [ne Za nivedene otvore cevastih propusta (J 296 by c koji su i najeée pri ‘reais date su u-nsrednoj tbe: powsine njihovih prescka uw mf. Na taj nadin Bevako je pomaa zapremina befona, W velko} meri uproféava i uberava nat Sur pei poratunu potscbnog marerila za njihovo gradenje (cement, pes, Sjunak, { drug). ‘Porrsine’ preseka betonskih propusta (Gl. 296 b, ) prikazane su na “Tabeli XV, Tat xxv vs | cat | |" [pose | ~ = et |e = | 6 | 03% | os | ome | < oe em 0.506 m= pom va ope vw | va | se | an [ome | sem | oom c= wos | ou ant, | 2a1s | arse | as atin projektovanja jedaog cevastog propusta tipa 4b i otvara 1,00 m da Je na slici 297. ‘iz popreénog profila puta, odnosno podutinag profila betonskog covastog propusta, vidi se pre svega, da treba odrediti liniju pada po Kojo} se sprovodi Foun (potck, atmostercki talog i sliéno), pa se zatim prema njoj ucrtavaju sve stale kote | line, saobrazno tipa Koji je u pitanja t koji je-prikezan w Ta bbeli XXIV. ‘Propusti se skoro redovno podetavaju i prilagodavaju terenskoj konfigue uci i profilu puta ili pruge. Na slici 298 prifazan je slutaj, kads se. ‘na Fedcoj euani propusta nla julazni Sahe", ana drugoj je obradena njegova lume strana”, koje je prilagodena padiai nasipe. Na slici su dati | podunt:230 reac betonske evi, tao i taped edorgo, tho da se vide sve potrebne di sta 298 Na vilo semi terenima. terosk sonski cevasti propust tebs_postavit na prethodno obradene ,,stcpenice“ t terenu, koje sprecavaju mogu (eno st Klis Bijkt GL 299) Be ula f law cevasih propasa Gobro ie" Ge. se suet Sika 299 231 ramena Kaldsma U comentnom maltery, Koja spreéava mogucnost podiokavany niihowh temelja (l. 300). sti 300 Betonski cevastipropusti izvode se od nearmiranog tetona, bite MB. 160) 4 ako su otvori vedi od 1,5—2,0 m, of betona marke 220. Kao S10 Se vidi, 20 njthovu faradu se uvek upotrebljova Kvalitetan beton Pri gradenju red radova je premz sledetem: a) Iskop temeljne jame — otvoreaa temeljna jama, po praviluy ne sme dugo ostati U takvom stanjis, dx ne bi doflo do obreéavanja zemlje. b) Betoniranje temelja; ©) Terada i postavijanje oplate 2a betoasku evs {d) Betonianje betonske cevi — obitno se jednovremeno rade obe strane, pti emu se gornii deo cevi ne zatvara odmah, vee se ostavija prazam prostor od 40 do. 30cm, Koji se betonira tek poste nckoliko dana. Ovo se radi tako, dx Bi se isbegla pojive pukotina w vzhu betonske covi wsled. skupljinja. betona. ©) Iarada iz lacije — najéeSée se radi cd asfata, debljne sloja 2 em ili od 2—3 premaza bitumenom. £) Zatzpavanje zemljom radi & veoma padijivo i uvek simetriéno sa obe strane, dav bi se izbepl> eventualno preturanie evi. Brojni primer — Proragun drvene momice. — ‘Teeba proméunati lavninosae (mosnieu) od drveta (Cetinar 11 Klse) 2 propast otvora /o—~2,00 mi i Kolovek 0,60 m namenjen rudarskim potrebama. Dispozielja propusta data je w poduinom porretnom preseku (sl. 301). sta 301232 Sena osovinsKih prtistka lokainative koja so Sree je na ale 302 —e. "Tp popretoog prescka propusts vidi se da su primenjene dre, mosnice oje at mapregnite ba savjane i smicanje. Najopasniji pols) w kojt treba ae mie staviti vouilo da bi se dobig najvest momenat, naéi e se prema dispoaicjtpri- azanoj na stich 303, iz koje se dobij ‘M,=A-x, ede je A=otpor oslonca (reakcija) Au ¢ (it) kg. i datje: PI— Pam Pr dled Zamenom ove vrednosti u izraz za M, dobija set Mawnd-znPiQlnte—a) Mout Mae = P-(: Kada se w dares 2 Maas stave date veednosti dobija se: NerT 22,101,260)" or (201,200. 9,00 = Mou = 0,402 tm Za gradenje propusta primenige se Zetinarska grada IT klase, sa dozvolenim ponima nu savijanje cy — 100 kgjem*, pa é (Sl. 304) biti Wane = Me 402: 1000-100. 100 Za odnos bk =5:7 koji se ma Sekée upotrebliava je 25 pa jet 020 cmt, Sia 306 he == -\> 700 = 15,0616 em. : ° Prema tonie je: ba Sona 5.15107 ~12 en (aon mp ve pan bo Brojni primer — Tspitivanje obalnog stuba, — Stabilnost abslnog stuba treba ispitid ¢ obzirom na sledete site: sila ,G od sopstvene te¥ine wt ii Kgs fila 2H od zemijinog pritiska w ¢ ill Kgs Sil aga” —aajvecem peitisku od lokomotive ut ili kg. [Najved! pritsak od lokomotve na stubu se dobija Kada se toéak od loko- motive nalazi nad osloncem (al. 305) pa ée bit 07 t za Lm? stubs dons 0578 + 75090. 975-4 0532 10 bog. wi teine drvene Fomsrukeje i Sinn ssi abo |. erst ont sia 305 sta 306 rom, wzete se A= 1,20 t Ovde se sile G, Bi A ratunsju po jednom dué- 2 nom metru stuba, pa é& se zato i ispitivanje sprovesti za jedan duini metar, Tda mu relat tay kada se isptivenje sprovede za cio stub. Tspitvanle Soulnog stubu cba eproverti lao fo je prikazano ne slic 306, i an aati Fo) je prikazan pri ispitivanju stabitnosti potpornog zida (s!. 289 i 290), pri ) oo bapa234 ‘vf naponi, Kako w samom stubu tako i na tli, moraju da buds a dozvoljenim ‘granicams ‘Suda se mote sracunati i-najvedi mapon na smicanje u glavnom nesaéu ‘prema poznatom obrasca: ne hs 15+ 12a ¥ 12-16 Iavrienje radova na gradeniu propusta a narotito na medusobnom povesivanit {ajatinih Konsultnin elemenst, vil ge prema pretiodno izradenim dets- Biten casbrazno principina tznesenim w poglaija o denim koostrukejama Pit'towe evra treba upotrebiti tavrnjeve, a cksere bog dinamigkih udara Telijtit, Tevieaje midova na gradenju stubova tisha Sit prema principime Fmcsenim & poplavijia 2a Tundiranje 4 bet. Brojni primer — Proratun lavnog nosain od Seltka. — Za shita dda su glave, nowati od Eliza valjanih nota, Jaki au ine esto w_ upo- tet fle rosin optecenie te pretincnog, ring pemera pree 94 kgjem?-< 30 kgem®. Mraz 0,402: 1000-100 _ 40,2 cer 1400 14 pel emu je, kao i u prethodnom sluéaju, zanemarena sopstvena tefina glav- ‘nog nosat. ‘Sada se ix tabela za yaljone éeliéne nosate, na primer za profil » f(D), nalazi profil, koji ima prvt najolitu yeeu Yrednost otpornog momenta’ W7,. Tako se Yovem studaju maleai da odgovara pr INP. 10 sa Wye34,2 om’, Wace = 28,7 em', pa je sada napon Manx _, 40200 W, 342 Za porrebe w audarstvu, poito su u pitanja prevozna sredstva sa mali o3o~ Sinskim pritisciina } malim breinama, daveljno je da se ova dva nosaéa poveiat Fredusobno ugionicima na natin Koji je prkazan na slici 307. Dobro je da ‘se sada, posto je oreden profil glavnog nosats, 1175 kgjem? <1 400 kg/m’ Soll proberevnje ibeanog ciporaog moments (Pyouee )> ali sa dodatkom momenta od sopstve- eae one. Ne pees ° ae “Ppa Bla 802005 ; cine 1400 le jp momenat od Sopstene ‘eine glavnog onde: Al EP BSD BOY song ash Sao fe ds Tren 40200 458 40658 _ fazed 1400 1400 8 en? < 34d et © Sta 307 Prema tome nos je dobro dineaziooisn 235 Za obalne stubove w-ovorn sluéaju vati isto Sto je izneseno u_prethednom brojaom primert, ede je bio tretiran slutaj sa drvenim nosagima, Brojai primer — Proraéun glavnog noseéa od armiranog. betona. — Za propust iz prethodnog brojnog primera glayni nosié moze ds bude i u vida siika 308 armiranobetonske plote (sl. 308). U tome slugaju potrebao je da se pre svega, ade Mry Koji s© sastoii od momensta of stalnog i polretnog optereéenja. Antliza opteresenj; 8) Stalno opteroéenje: co zastora, pragova i ostalog: 0,20: 1,00-1,00-2,00 = 0,40 rim (od ploge debljine 4~0.20 sx : 0,20: 1,00-1,00-2,50 = 0,50 t/m 7 = 0900 Pri tome 4 = 0,20 m= pretpostavljena debljina armiranobetonske ploée, 2,50 t]m? = zapreminska tezina armiranog betona, 2,00 t}m? = zapreminska tedina zastore i ostalog. ) Pokremo optereéenje: Lokomativa su dva esovinska pritiska po 1,50 % kao i u prethodnim brojnim primerims, Sada je: ay = £22 0190-24108 8 8 Opteredenje od lokomotive prenosi se rasprostiranjem kroz zastor u pravet i upravno na respon, pa se ta} utica) tako i ratune, Medutim, posto. je w pitanju kolosek Hrine 0,60 m, mode se, bez vece gretke, ovo opteredenje uvesti kao direkt, to jest ko da je neposredno na plot. Posto se u ovom slu~ Caja armiranobetonska ploé maéuna na Tan Sire, to Ge se, 24 ranije nadeni poloda) to’- ‘kova uw adnosu na raspan J nal utes) oso- vinskih pritisaks (sl. 309), gde je merodavan ‘sika 309 ppolotaj prve osovine lokemotive: 2,10—1,20 _ 4,20—1,20 4 ,495 tm (od stalnog opteretenja)236 Najved momenat od pokretnog opteretenja dobija se prema: PB 1,50 Fiat = 2 (2-2,101,20)8= ere e210 ¢ Z ‘pa je Suds majvett momenat: Mane = My + Ms 1,298 um. 0,495 + 0,80: ‘treba mapomenuti da ni x jednom of ovihbrojih primera, nije wveden cre i pocficjent od vouils, pot 8¢ pretpostavlja_da on nete mi dott do Sarge abo malin breina, Za sioéa) da se on Uvodi,tada treba postpit prema Sledesem: ‘Vrednost-dinamigkog Koeficjenta, 1 procentime, data je obrascem: S805-1 _ 550-1 5+2,10 _ 560,50 _gogyy 1047 104210 12,10 Dragim re&im. 10 znati da bi tcbalo dobijene wrednosi momensia 02 Pr eae crerebenia pomnodii sa 1464, da bi se dobila odgovarajuce vrednos ‘Kada je pounata vredoost Mpua, tada se prema obrascima,ianeseaim w poglavja 24° boton, made sracuntydebljina armiranobetonske plate, ps je: ade je: Ve 3 ay e ayohgcetasha visina (deb Keeficfene Koji se malazi u tabelama, za dato ay i a, Pa ako, 56 wet ume da je: c.=1400 kglem? i ae=75 kglem* (MB.220), dobija (Mevrednost najveteg momenta Keen >} =Hirina plose od-1,00 m = 100 cm. 284, Prema tome 0,294 oni i ot nj ee 3.42. hciover ost 342-140 om cet a mm see net ote 8 ama) mw sd ‘povrsini: armature odgovara: fe fe 9,90 cmt. el (10,78 om), 237 ‘pa je medusobni rizmak armature: 100:f, 100 1,54 158 fe 10,78 10,78 Podéons armatura se prema propisima uzima 20% od glavne, pa jet “Spot = 0,20 10,78 — 2,156 emt... ($@ 8—= 2,51 em?) sa medasobnim odsto~ 20cm, Osim toga, ovde ée 90, kno Ho je izneseno u teo- ska 310 U pogledu spravjanja i ugradivanja betona pri betoniranju plote vadi sve to je izneseno w poglaviju za beton, a za izvodenje stubova idaganja iz pret ‘hodath trojnih_ primera U rudarstva se, kao Sto je poznato, Eesto primenjuje devo kao gradevinski rmaterijal Drvo se narotito Koristi 2a gradenje manjih mostiée i propusts na redarskim putevima i prugam. 4a) Sistenié mosiéa od drveta — Rarakeerstiéni devajt Prosta greda prikazana je na stic“311sia 312 Dvojno podupiralo prikazano je na slici 313. ‘Stiea 33 Prosto i dvojno podupiralo se primenjuju samo samo gde to dozvoljavaju serene Fonfiguracija 1 rezim prepreke (reke, potoka, bujice i slitno); pri tome sre esticajent taspoal od 4-6 m za prosto | 6—9 m_ zi dvoine podupiralo. Depa Mstema ‘predstavijaju statigk? neodredene nosaée, pa se evar nece iz 1 pret sea 314 posit natin njihovoe pronacuna, mada ée, esto dalje, biti izneseni natini Jonstruisanja pojedinih vadaijih Cvorova na njion. Prosta velalja prikazana je na slict 314 29 Dyojna velalka prikazana je na stici 315. shi 315 Juda} da je kotn velike vode potwka ili bujice visoka i da se ne moze 4a gradi prosto il dvojno podupiralo, mda se moze primeniti konstrukcija proste i dvoine vetalike, Raspont gu priblizao isti kao i Kod sistema podupirala, samo a zbog nesio vecih ugiba, konstrukeije veialjki prvenstveno namenjene manjim fopterezenjima, bez vetih dinamiglih udara, na. primer: pelatki i Iaksi kolskt Ghobracaj, T vebaljke su staicki nendredeni sistemi, pa se ni zx njih nete ia Tagatt natin proratuna, etait konstruisanja nekih vatnijih évorova za iznesene sisteme Konstruk~ ia su: Prosta greda — &vorovi AM i BM prikazani su na slici 316, or BD te 2ne areas i Ska 316 Prosto podupiralo — Gvorovi yA" i 4B" prikazani su na slici 317, sia 317 2Dydino podupizalo — évorovi A" i »B prikazani supa suc: 318, psi erm 50 otal nA" 1 yA, (@dnosno BT ,A)-a i bez raspinjate. CG eH rte wA~ sts'318 eta 8 Prosta veajka — Svor ,C% prikaan je na ict 319. Dvojna velalka — Gvorovi yA i .B* prikazani su na slici 319. 7 8 aq ea > eet Sika 319 Projelti mostova od drvera, prema iznesenim skicama moraju, pored osta~ og, da tauh dealing obradema staticky dokumentacju, kao i sve konstrukrivne ‘detalje 2a izvesenje.radova 5, STATIKA KONSTRUKCIJA 1a) Pojam uticajne linije. — Za gredu AB, opterecen kao S00 je pri ‘kazano na slic 320, bade oe: da se ceret P=1 nalari u polozaju wx. “Ako je sida as gredi AB zadan presek af aa, pa se teste vrednosti mo- ‘mente U tom preseku 2a raze i+ poloiaje sile PI, tada ée se a BT abit sladece 21 polodaj sile, x", mome~ nit je= Py) ade je 9—ordi- fata neke kortinuivie line, 1a polodasile yy", mome nat je Pv za polots) sile x mome- pat je = Pe. ‘Ako se na takay natin postupa od preseka do preseka, tada ordinate 9, “yur dgs o's odredfa Rontinuienu Hiniju koja se naziva: uticaioa linia za ma Meath w prisck aa (Gl. 320). Uticajna Linija se mo%e nacrtati 2 bilo koji ‘slike 320 241 drugi presek nosata AB, Svakom’ présekupripada cruga uticajna linia. ‘Na sigan agin se moe Konstruisati uticaina linija za druge swtigke velitine: tran Sverzalnu silt, reakeiju u left 4, B i wako dali, Prema tome, moie se red Gh je ticajng Tinija 2a ncki presek nosate AB ona linia, Gije ordinate 0 fnanescne ispod odgoverajuGih polofaja tereta P—1, daju veitinu statitke vred- fhosti udatom preseka, Uticojne Linija mofe biti neka Kriva Lnija, a isto tako Tsestavjena iz jedne ili vie pravih linia. 1B) Odredivanje statidkih velidina kod statiéki odredenih sistema usled wticaja pokrctnog tereta P ili niza tereta Py, P.. — Neka je data a Tinjja za momenat w nekom preseia 1—1 grede AB, tada je (sl. 321) tHe ~tEe. xa polodaj sile Pu ja momenat u pteseku 1-1 je = Pye ‘2 polodajsile Pu i momenat u preseku 1—1 je = Pye» vm polodasile Pu yy momenat u preseku 1—1 jo= Pn 22 polofaj sile-P u jyd* momenst w preseku I—1 je= P+ oy Odavde 30 Vidi da se nsjvedi momenat dobija kada sila P stofi wa jer jot i ordinat ulicjne finije ay" majyeéa. Ako se sada na utiajnu Tinie Za momenat u preseku 11 nosaéa’ AB stavi coo niz vereta P (sl. 322), tada je velitina momenta My = Prog + Ped t Peta + Pe We = EPH Za stata) da je nosat optereéen ravnomemno” pédeljenim opterecenjem n4/* (lL. 323), tada je vrednost_ momenta: Mo gP og (22-2) ska 324 Ti, ako je ravnomemo podeljerio opterefenje ng dato po celom raspbau al tada fe Gl 324): Mm fade: 16 Gredevinarevo ws eudastvu‘yedx = beskonafno zan pojas povrBine uticaiae line, pa je fmnn bila negatimnog naka (—), tada'bi i momenat M bio ne- er ‘Ako bi utiai igativany co jest M «) Konstruisanje uticajnih Hinjja za statidhi odredene, sisteme, — Unicafer tina oa momenat x preseka I—T prose grede AB (sl. 329) Pox er coxpor oslonca B je: B=, paje za to ‘otpor oslonca A je: A sua 525 1Am 2, 1 ‘Prema tome: My, = Bb = by 2 to nati da je to ordinsta ..y* ispod pre- ‘eka 1-1, Potto se ovde menja samo veliina 2%, @ ona je pVOE stepends to anadi da je uticajna linija jedna Drava linja, pa jenjen oblik za deo 5 ¢-—————+ ba'B do preseka 1—I prema sl. 325. z ‘Analogno’ tome, ist6 je i za deo’ od A do preseka 11. stutsj da je Pu 4, ada pa je 1 yee; posto je Za slaéaj"da je Pu B, tada je x=h pa je, y= 0, pobto ie M0, jor je sada i b= 0. Kon- ‘struisanje utiesjne linje prikazano je ‘ike 326 na slic 326. Uticaine linije xareakeije A i B ptikazane su na (stict 327) le ima na gredi AB polofaj x, tada je reakcija A= peetia tome, kadt je x’ = tada je P 0. Za x= 0 je A ‘na osloncu A, pa je a P= 1 reskeja A= ‘nalogno tome, isw je foo i ra uticajnw lin 2a seakeiju B, pa je Koo serakeija utcajae linje time odredena. Uriajna Tne 20 eranscercabns slew prescku 1, prikazana je nt stick 328. ‘Ova uticaina Lina dobiia se ix mia} Ai Ba slic 328 se vidi da je zt pololaj sile P ‘prescka 11 velgina tranaverzalne sile i Baka A — P= A— 1. Drugion retina, wi- jun linia ‘za traneverzalnu situ preekv Tot dobifa se ako se od reakeije A odu- zime 1. Ako je sila u polotaju desno od preseka I—1, tada je. tansverzalna sila TA, pa i wcsaina linja ima oblik, uti Caine linije za reakeju. Ostalo se jasno Midi iz slike 328. Te. dosadainjeg izlaganja 0 konstruk-~ ina 328 iit uticajnih inka 20 momente, transver- Seer a eakeije stanthl odredenih nosats sistema proste grede, jasno je da Ze lake. mogu Konstruisai i uticajne linije za ostale vrste nosata Kao: prosia fgreda sx prepustom, konzola, ‘Gerberov acest, i tako da Ije, pel tema st te utisjne Tinie. sastavjene iz pravin Tina Kod Kontinualnih no- sala, kojt ove nete bith tre- tirani,uticajne inje st kos tiouivne Krive lini. Na pri- ier, uticgjna,Tinija za mo menat 1 prescku 2-— jednog Koatinuslnog nosiéa prikwana je na slicl 329. ‘Konerukeje icant linija 2a neke sacithe odredene ssteme: Konzols. — Utica linije za reakeije w osloncima 1, od oslonca A do sia 329 [P* gije 22 momenat u preseku m—n pri- Teazina je na slici 390 ska 380 ska 381 ‘Usicana inija za transverzilausilu uw preseku m—n na slicl 331 Za sluts} da je sila levo od preseka n—n, u tom preseku nema ai, momenta ni transverzilne slle, pt su i uticajne Linije — 0 6244 Prosta greda sa prepustom. — Na osnovu dosadainjih ila ganja bige date uticajne Mransverzaina silt kao i za otpore oa je za momente 1 proizvoljnim presecima, za jedau Jonaca 4.1 B,; njthova Konstrukelja se jasno ‘vidi na liel 332. Na slidan nadin se onstruifu ucicajne linije za My Ti A, odnosno Bi za prosta gredu st Gra prepusta, Gerberov nosaé i aliéoo. Praktigki znaéaj utiesjnib linia je velo veliki, jer se pomocu jth lako, brao # precizno nalaze statitke velidine: moment, transverzalne sil, ftport oslonaca i cako dalje, Koji st potrebni za dimenzioniranje i kon- ‘rol napona u konstrukeijama, Ui Gajne Linije su od poscbnog mnataja Jada su w pitanju pokretna optere- Genja, mada se mogu Koristiti, i za stalno optereGenje, kao i za nepoketne terete, One su od narotitog, znaéaja 2 proméan komplikovanijih inie- jerk. Konstrukelja, kao Sto su: Kontinvalni noseéi, uci, svodovi i tome sligno. One, sem toga imaju i Siroku primenu 72 imalazenje mero- dovnib tigibaraznib Konstrakeijay a fz ianalafenje Keitiénihy polotaia foptereéenja, merodavnihy za fondira- sje stuboxa. SE] meteegariim ‘tie oF _ | euresracett ry 24s Brojni primer. — Pomoéu uticajih linija nai momenat w preseku nn proste grede sa prepustom optereéene kao Sto je ptikazano na slict 333. ‘Osim Togas ne isti main tweba nati i veliéine ceaksija A i Be \G. BUNKERT ‘Bunker w rederstvu su objekti namenjeni privremenom lagerovanju rude, koja se zatim, bee dates Gckanja, putem primene spoljnjeg tansporta otprema wer dredena, mesta. Vasnost bunkera u rudarstva je veka, poito se pomocu Sarotidh wredaja ubreava utovar rude uw trinsportna sredstva, atime j otprems Ae potrosnih centara. Oni, prema tome, omoguéavaju neprekidan rad, jer se ruduska transportna sredstva. po 2aerSenom istovaru rude, bez gubitka vremena Traeaju U unuteadajost rudnika. Na taj se natin ostvaruje rad bez prekida, Kojt pHi dobrom funkeionisanja daje sliku kanéanog rads. Kapacitet bunkera varira do. hiljady iv vite hiljade tona, On za~ vist od Rvantitativne proizvodnje rudniks, od porreba privrede, kao i od kapa~ Uitte “Spoljajih uanspoctnil sredetava, Ako je dobco reSena konsteukedja bunker, Siow tiktor! tebe da buda uslladeni. Presek buokera zavisi od lokainih Movs (vrstn rude, koafigurmcije terena, lokacija, i drugo), made je on najéesce pravougnoni, a rede okrugan. Za gradenje bunkers primenjuje se drvo, amirani Beton i cel, a w novije doba i prednapcegnuti beton. Pri tome je wobitajeno Gavae mali bunker rade od drvets, a vedi od armiranog,betona ii éelika, Na fabor gradcvinskog muterijala 2a Konstrukeje bunkera ute i vreme njegovos: trajunje, pr Gemuuvek treba imaci u vidu i ckonomske faktore, Prema tome, bor prdevinskog materiala 2a bunkere podieze slofenoj analiei tebniekih SRrno Seki uticaja. Bunker fe, dakle, kao tehnigki problem w rudarstvu Kom- Sletene pritode, jer zahtewa slozene studjje ne somo u pogledu,racionalne pri~ Plone giadevinckog materjala, vee i pti izboru popretnog prescka, sisters kon Sstrukeije, mjegove lokacije, 1 tako dalje. Posebno pitanje pri izeradnji bunkesa predstavija odredivanje njegove 28 premine; pri tome se ona kod vetih rudnika Sesto predvida za jednu polovinu aor ccle produkeije 2 24 és, Sto zahteva velike finansijske izdatke, mada eu na {a natia iagledi 2a nesineGin i kontinuivan rad. rudnika zamno veéi. Medutim, Tonelad 2bog terensiih uslova je nemoguéeizvodenje bunkera velikih dimenaij Kio je slugs} lay da se morju graditi samo manji bunkeri, onda treba Dredvdet: nuhovo trcdno praZajenje, da bi se ibeslo ometanje produkcie 1 Eisctanje previlnog posiovanja rudnika. Bunkeri Koji napajaju javna transportna Stedstve, lao a primer elezaigke vagone, kamione i shiéno treba, prema tome, Gr'imaja eakvu zapreminy, Koja Ge itt sinhronizovana izmedu potreba rudaika ¢ privrede ¢ jedne, 1 moguénosti jevnog transporta s druge strane. Zapremiau Bunkers usba predvidest | 2a perspektivni razvo} i produkeiiu rudnike i, ako 2a to ima mogucnosti, predvides! tehnitka refenja u njihovo} lokaciji. ‘Bunker je konstrukeija Koja je esto izlodena potresima, koji se javijaju pei, ‘punjenju i pratnjenju, pa se zbog toga drvo kao gradevinski matctjal nerotito ne Pemporucuje, sem ako to ne iziskxju tehnicki i ekonomski raalozi, Kod drvenog Bunkera veve pojedinih Konstruktivnib elemenata u vorovima izlofene su skoro Tdnim wdacima i potresima, od fega, uw prvom redu, trpe zavrenji kao Eobjno sredtvo Koji se moraju tefce Kontrlisat i pritezati, Osim toga, posto fe ddven! bunker koastrukefja sa mnogo verialnih i Kasih dslovs, ‘wo suf.246 nponi Majin priliéno neskosifeni poito su opreceéenia najéekée Karo ms pravae alihovih vlakana; u tom sfufaju merodavan je dozwoljent napon: eX =0,—(,—%1) sin & Oval napon je znatao menji od onog, Koji ima drvo, 2 slut) Kade opsereénl= suewrube upravno na vlakna, pa st zbog ‘oge-Zeso potrebne wets dimenzje fejedinih Konsruivh clemenat, Ko Honstrukiiy ko clini, daje i sve ‘masivan izgled. ‘Dunkeri mogu da imaju razligte preseke, Koji u prvom red zavise od potrebne besne poi oxpremenf) rude, Kao i od tercoskih stove. Nasi $34 Pepkazani su jednostrani, Gvostiani i centralai wtovar vagona rudom iz bunker. i oe el siika 336 Koji Ge ee od°ovih nadina primeniti mivisl od opite radarsko-tehnolofke sti die fukeionalaih proces koje postavlia privresa, kao i od moguénesti koje Prue onfigural serena. Na slic 335 Zeshatski su dati poduéni # popnetni preset sevrenobetonskog, bunkera, sa Sest éclja i su istovremenim utovarom dva va- = siika 335 gona. Armiranobelonské bunker je potpuno monaitn Konstrkij koje > 20g ‘hoje velike topstvene tefine i elastidnosti koju poseduje armirani beton, odliéno prlagodava dinamiki opteretenjima i vibrecjama Konstakelje, Takay bunker Prore da ima i odgovarsjudi nagin fundiranja, sa detalinom statickom Py to je merodavan’ napon’ oy, Kiji treba da dude se ans tada ‘ecba povedati bro} zavrinjora, Vasno je napomenuti da se aaponi u omotaéu rupe zavitaja na pritisa {| u zavrtnju vinnie jovi jeduovremeno, U obzir reba. wzeti ona koji je_nepovall nif, 10 jest mapon na_pritisak u omotaéu rupe, posto ée se deformacije fojaviti ‘pivot drveta i tek posle toga uw zavrinju. Iz ovopa se mode zakjjusiti de * upon ta savijanje w zavrenju ne treba isptivati, ukoliko je napon ne pritsek tr omomée rupe zavrinja ‘0 granicama napona , premn propisima. 5 18 Gradeviaarstvo w roderstvaputa ve silu nego Sto je wstvari, ta jst imenzie popretnice tea da prime eet i ae fete 100kg/om®) smanji Zetiri puta, to je isto kao ako se dozvoljeni napon. (Caon = pa je sada: 7 _ tow sa ovim naponom treba sprovesti_ proratun, ‘Orpori moment popretaice je 2 os w 2 iz odnosa b:h=5:7 se dobiia; Deh, pa fe: 6 25 kglem?, Stokke S18 _ Mane, 37500) 00 ems, 6 Bc 25 i odavde: ba5/7-23,2" Kada se ove dimenzije zokrugle na prve vote i he=24em (L378). 16,6 em. ‘aime brojeve, bide: b= 18 em Sha 378 fo je popretnic, pore saijnjaako-ose 3x 1 9, inlodena i tot, fot i pone Per ye medal napon prikian nu ait 379. © vor siulaje napooi se dobljju prema: oye z sia 379 a7 Ovde je: a, =napon na savijanje oko ose x Me + -=napon usled torzije : * be Bde jet Me=momenat torzijo=P*-§ (Gl. 380). Me=P*-§ =500- 15-57 500 yer, b =24em, c=18 cm. siika 380 foinom koeficijentu: Koji zavisi od odnosa Bje i dobijen je linearnom inter- policfiom prema donjo} rabeli: ble= 100 1,50 1,75 2,60 2,50 3,00 4,00 6 8 10 ow [208 0,231 0,239 0,246 0,258 0,267 0,282 0,299 0,307 0,313 0,333, pa je sada 033-023 “1.09 4 0,15=1515, 05 ene 7500 _ 7500 9.65, abe LIS 2-18 11650 M, o,—napon na savijanje oko ose yy: =, Par an PH ‘S000 250 kgm 25 000 kee. 2AM DATE IB 94. 54251296 at 25000 1296 19,3 kglem*.Prema tome, za ovaj sluéaj koeficijent sigumnosti iznosi 100 o, 25,27 2-0) Provater veze vodize i traverse. — Da ne bi dotio do prosizenja rupe avrinja, tebe sora sapon % omotacu rape, da bude manji li najvibe jed- Far duavoljenom napont, pe ako se wzme da je, prema'ranije izmesenom na- Ginw proratuna, kritifan napon (sl, 372): 3,97 ~4 (prema propisima). ane ‘pde je, prema. brojaom primera na str. 275: 3M Sp 32006 4S Py 5 4 2 1 4 tada je: 4-875 Ted ‘Odavde se lako nalazi potreban pretiik zavrenja, ako je 4-875 _ 4-875 _ 35,00 ~2em: 18-100 18 Brojni primer. — Ako. se uzmu podaci iz prethodnog primers i tupotrebe slugs} primene travetze od valanih C nostta, dobiée se sledede (L381): dimenzije vodice: bj4=16/12.em. Po pravil, popretnicu (taaverzu) treba = dimensionirati prema kritignom momenta, pe é, biti: 4 ye Pret $0300 . a 95-30373kgm=37 SOD gem. sim 1 Lg 300 “ My 2” 9s 4 1, -4000-0,75 = 250 em = 25.00 kgm 29 Prema tome je: - My _ 37500 pes =e: SE 31,3 cm " ce 1200 Prema velitini ovog otpornog momenta. bio bi dovoljan profil [ NP-10 st W,4l,2 em? 1 8,49 cm?, Naponi 3 taverai su 37500 . 912 kglem® < 1200 kgjemt, i az i Kei 25000 eye le, ow, BAD 2950 kgjem? > 1 200 kgyem*. Ye ovoga se vidi da izabrani prof za. traverzu [ NP 10, odgovara za mome~ Bit Me ali da je nedovoljan z= prijem momenta M,, pa je mato potrebno uzeri vedi profil, to jest 1 120 kgjem? < 1200 igor’. Proveravanje veli8ine prevail zavrtnja ,,d** vrSi se na isti natin kao i u pret~ Hodnom primeru. Vasno je Aapomenuti da, se i, u shiéaja primene, metanih rpretnice move saviti zarez Od. 1—2.em Ht vodici, w eilju smanjenja.uleaja ie. P, ako treba (sl. 382). ska 322 Proraéun. i kontrola-napona sprovoide s€-na’ natin Ko je ‘anile priktzan kod: primene drvenih popretnica (al. 373);280 8 SEPARACJE KAO GRADEVINSKI OBJEKTI U RUDARSTVU U odacsu na furkeionsloi proces Kofi se odvifa u ovim objeltima, sepa~ racije st slogene. gradevinske Konstrukeije, uw Kojima su rudarsko matinska ‘postrojenja namenjena i2dvajanju — separiranju rude. U_njima se visi ei8ée- Bie, pranjes sortranje i utovar rude. Posmatrane kao ‘gradevinski objekti_w rodarstvuy sepuracije danes po sloBenost) konstrukdvoih delova, zauzimaju voo~ ima istaknuto mesto, Teénja da se tehnoloiko-ridarski proces ubraa i precizno Sprovoi, trai i vellke ‘napore u primeni gradevinarstva. Projektovanje ovakvih fbjekita’ zahteva temeljnopoznavanje funkeionalnih procesa koji se odvijajty {i ajima, Fiksisana testa pojedinils matinekin postrojenja uvode se Kao. mesta Stank sil, prema Kojima se -vrll proraGun Konstrukcije; promena njihovih Iesta se obitno ne sprovodi kasnije, posto bi to zihtevalo naknadno ispitivanje fhapona w vee izradeno) Konstrukeij. Ukoliko bi dotlo od eventualnih promena (pojaéanja) na ved invrienim Konstrukeljama, neophodna je detaljna analiza cele Konstrukelje, Sto obiéao tradi dugo vreme i dovodi do velikih finansijskih izda- taka, Orda je rad fia jzradi ovog rudarskog objekta vezan za tesme saradnju rudarskih i gradevinskih inzenjers ‘Tatna analiza tehnolodkog proceca u seperacii, sa detajnim poznavanjem arakteristika avih matinskth postrojenja i njibovih fiksiranih mesa u zgradi Sseparacije (pprat i odredeno. mesto), predstavifa neophodan predusloy za Uspesno ievodenje projekta 1 Konstrukeije. Separacije. se danas najéckée invode od armi- rrinog i prednapregautog betona, rede od delika. To su skoro uve skelet~ Konstrukelje w vidw kontinuiranih ram-nosatp. Gradevinski material i rad pri izvodenju radova na separaciji moraju na budu visokokvalitetni, Fuadixanje se javedi, na detalio 'ispitanom «ht geomebanitkim putem, w2 primensnajsavie~ ienijih, metoda, te#eei pri tome da ee izbegou one deformaciie, Koje bi mogle a. ftete objekt. 9, BARAKE Barake su objekti koji se prvi_pojavfujana_ridarskom podrugju; One su redovno od Gamovog deveta, koje je male teZine i lsko 22 obradu Temelii beraka grade se od opeka ill od betona. Na nih se postal skelet od Eamovih ‘Ereda i. gredica, Ispuna zidova je najéeSée od gotovih delova (platna), koji se ju ra vee ixgradeni skelet. Zidovi barat mogu da budu jednostruki ili Gvojni sa ispunom, io zaviei od namene. Krovni vezaSi mou da imaju razne oblike. Oni st najgeiée od dasaka, da bi bill aki, {to dvovodni, mada mogu 4a budu 1 drugojedj. Barake su svakako najneophodaijt objekti na rudarskom podrutiu, narogito tt fizi poteraih radova, pa se zato grade motainim purem wanih delova, Njihove gmideaje je Fedowno prema prethodno izra- 10, ZGRADE (STAMBENE, PRIVREDNE, UPRAVNE, RADIONICE, . GARAZE T DRUGO) Na vet formiranom podrugju rudnika, na kome je wvedeaa i eksplostaciia, pojaviuje se potccha i za ovim objektima, ‘koji kao polustalni ili stalnt zame~ ‘Buju barake, ili ge_grade-nevavisno od njih. Stambene zerade grade se prema fSvremenim princpitoa stambene izgradaje, primenju;udi pri tome odgovarajuc. 281 gradevinski materiel. Privredne zgrade (magacini, radionice, garaze i druge) grade se od materiala koji odgovara. karakteru privrednih objekaea (beton, arn Fini beton, opeka). Medutim, ako ovi objekti treba da promene svoje mesto, tad fe testo izvode od drvenih delova. T ovde zidovi, kao Kod baraka, mogu da bud fod drvenih platna sa ispunom izmodu njily dok je Krovna koostrukeia skoro redovno od drveta (rede od Gclika) sa lakim pokrivadem (ter-hartja, prosta ili sea 585, Gapla, sslonit, lim ji slitno). Temelji su skoro uvek od nestmiranog_betonn fii opeke, ttakasti ili w vida semostalaih stubica. Jedan presek takve zgrade dat je na slici 383 11, STUBOVI ZA ZICARE, DALEKOVODE I KONTAKTNE MREZE U RUDARSTVU U savremeno} eksploatacii radnika “upotrebljavaju se’ svuda ge, treba: ‘kate (Bitne telemice), dalekovod! i kontakine mreie, Sva ova wi elements jpredstavljju za sebe poscbne Konstrukcije, 0 Kojima ovde nete biti reti, posto ‘bi to zabtevalo i cuvile prostora, a osim toga oni su predmet posebrih opsetnih studi. U over poglsviju tretimée se wopitim ertama samo: stubovi 2a nih 8) Stubovi za Hare. — Ovi stubovi mogu da budu od drveta, atmi- ranog i predaapreguutog betona i od Gelika. Gradevinski materjal zx nj! uslov- jen je fakrorima Koji su zavisni od veliine pokseinog opterecenja, na. Kablu, od perspeltivnog vremena trajanja 2are, kao {od lokalnih uslova w_najopStijm Grama, na primer od konfiguracije térena i nosivosti tla _na-kome se fundiraju stubovi, od refima vetra, snega, leda, {slifnog. Prema tome, izbor gradevinskog ‘materijala.predstavlia slodan problem, koji se mora posmatratl u svetiosti celog postrojenja #tare. Osnovni zadatak ovih stubova sastoji so u.ofenju kablova i pokretog tereta, Koji moraju biti na odredeno} visini od zemlje. Njihova vising ima jedan yzminimum*, koji zavisi od razah faktora a koji obezbeduje pravilan { Secdan sa Zar. Kons shows te, po grail i bude same ‘eophodaom minimumu visine, pote svako njeno povedanje znamo’ ul na trotkove gradenja { odréavanja stubova. Stubovi za Zigare mogusda. 5 1u yidu punog ili reSetkastog stuba, if w vidu, raim-konstruketje, 4)282 acl) Drees stubooi, — Ako su stubovi od drveta, oni: se najdeite rade ‘ao refetkasti nosati ill ram-konstrukelje. Za stubove ditara karakteristigna je pose greda Kable, Koja treba da bude wkva da obezbeduje: sigumost u ‘fofenju Kubla i najveteg pokretnog optereéenja, i slobodan profil ne stubu 22 pprolazak pokretnog tereta (1. 384). ain geste ae 2m HO te aa Dy . , ‘Slika 384 7 x: poduénog preseke na slici 384 vidi se natin obezbedenja slobodnog profil polretan teret treba da ima u sluGaju potrebe slobodno bocno kretanje (Gjuljanje) u zahivata ugla z= 15, levo i desno od vertikale kroz osovinu vagonet, aR abe ‘a 385 283 Na taj natin odredena je dufina ,noseée gréde za kablove's, a sa time i Sava dutina stuba. Konstrukeja stubs iefi na éetii temelja—samea, koji prenose opteredenje na tle, Nagibi stubova su-u poduinom praven, to jest upravno na ravac kretanja opterecenja oko 10: 1, 1 u praveu kretanja'opterecenja oko 6:1 do 8:1. ‘Treba, medutim, napo- ‘menuti da se po proracunu stubova T'napona na tu ‘ujedao kontrola Ovi nagibi, Koji se, po potrebi moga i da menjaju. Stub se eastoji od sStapova"* povezanih medu so- Dom w vid refetkastog rama. Po- moéne veze gu takoavani spregov Koji su namenjeni prijemu hori zomtalnih sila od vetra, Kao i op- tom ukruéenju konstrukeije. Na strmom terenu takvi stubovi se obiéno ,ankeruju‘“da se ne bi pre= vymnuli pri jagem dejsteu horizon Talnih sil (Gl. 385). Veze izmeda pojedinih .Stapova' na stubu ize ‘vode se pomoéu zavrinjeva,- koji se ratunaju na ranije pokazan na~ fin. Ne slededim slikama bige pel Sita 386 Tetzani harakteristiéni detalii veza « na takvom stubu. ‘atin veza u gornjem delu stuba je pri tome detaljno:prikazans vidi se ge, su vse sede zavvi | plot grog, "Samo wes, Koka {vertkale invedone na prost zasek, Koji se raéuna na naéin koji jet poglav- Jiao drvenim Koastrukejama dealno dat. oe Na slici 386 prikazani su deta veze, odnosne ankerovanja stuba u temeljima. 4 —ts0-500 Se bea me 00% asa} . Taa80 sika 387 [Na slici 387 dati ou dotlji vera u gormjem delu stubs prema slici 384.284 [Na sci 388 prikazani su detaji veza ,,kleSte™ i ,spregova st ugaoniin: nosatima stube L cavisnosti od visine stuba H mode se priblifno odrediti pourcbna ko- ligina gradeviaskog materfjala za izvedenje radova na njemt. Tako ge aa stubowe od drveta mode uzeti da je: porrebna kolitina devene ende jednsia polovint wisine stuba wm; pa primer a stub, vsine bap HS bilo bi dovolino oko 4m drvene Grade. “Tedina gvozdenih delova ma, vere (Gavrinji, papuce, posta gvozda, i drug0) fnoge. se aweti oko 30 kg po stubu. I naj- gad kolitina betons, porebns “za_gradenje Temelja -po stubs, mode se wetl da je jed= tala kolitin’ devene grade um, ali ne manje ‘od 6 m!, pri gemu se rodrazumeva da sti- Bovi ais ankerovani w temeljima. Ove po- atke treba primenjivati kao orijentacione 2 ska 388 prbliane —predmere i predraéune; oni se Prema tome ne mogu weti kao onatne Ko- lidine, 24 koje je potreban raéun ad stuba do stuba pojedinaéne, narotito u brdskim 1 planinakim, predelima, gde se visine stubova mogu znaino sazli- kovati medu sobom. __aci-) Prorat seubooa, — Proraéun srubova treba uvek sprovesti ¢ ob- irom na sva optereéenja, na primer: ‘od sopstvene te2ine stuba bez kablova, fod sopstvene feZine stupe sa kablovima i pokretaim teretom, ‘x jednostranog opteredenja od kabla i poktetnog tert, fod tenja izmedu kabla (wit) i papute na stub, fd dejstva vetra na stub i na kably fod snega i fede na stubu i na kablovima, ‘Od’ svih optereéenja pojedinaéno, pote su na jedan od poanatih nating nadene sile, ‘solare se napont u svakem Sap stuba, pa se putem sumiranja seeming siatajove opterecenje nalaze velitine riticaih apona, koje moray 4a bach Zod darvoljeain.napona za drvo od koga st Siapovi. Ova) se natin obi Si 389 rida’ najlakde sprovodi primenom tabelamog pregleda, koji je pHkaran na ‘sici_389- Vetikelna optereéenja stub prenosi preko svoj, .ugaonth Stapovs 285 (nosaés) na temelje, dok se opteresenje ol vetra prenosi preko tvorova, sl. 3905 SeNome ee intenritet opterecenja od vetra uvodi prema vazecim. propisima ska 390 1a Jugoslaviju: Tu ovom sluéaju naponi na dla treba da budu < dozvoljenom apomu nd pritisak 2a te na Kome se gradi 2-2) Celtai stubvei, — Stubovi od Celika za gitare najteste su u vid seietktouh sistema od valjanih profila (ugsoaika, Limova, i drogog, slika 391). Naladenje sila u_pojedinim Stapovima stuba, ako od vertikalnog tako i od ho- toning open ode erro pomocu ‘Kremoninog plana sila, ili pa neki drugi main. ae” © sina 391 Proratun teliGnihy stubova 29 Zifare radi se uvodeSi one sluajeve opte- rodenja koji su igneseni pri tretiranju stubova od drveta. Pri tome se z= tea Grane protile pojedinih ttapova nalaze Kritiéne sile i naponi, pa se ro pote286 ‘menjaju njihovi preseci na plus odnosno minus. Sem natin proratuna izvodi se po pravilima i propisima za Geliéne Konstrukcije. =. 8-2-1) Proraéim temelja. — Rebetkasti stubovi 2a tdare najéeiée se posta- nna Getiri temelja — samea, 2a koje se redovno ankeruju. Za pretpos- Tavljene dimenzije. temelja ispitivanje napona fa tu treba izvrsiti na jednom cemelju, po- lew ito seu ovom sluzaju ne bi moglo da pret nD postavi da sva Ceti temeja stuba jednovreme- = Bit culdiens suds shen velie nasjooatt t med (392). | Prema sci 392 dobija se EV4G-M4EHieh Samgfacsam prt Sema jet ZV -— shir svih vertialni sile koje prima jedan temelj u kg (> Sika 392 temeja u emt (a), (M =zbir avih mometata od’spoljih. sila, koje, prima jedan temelj w kgom (on), ZH =2bir avih horzontalnih sila koje dejsvuju na stub u ke (9, fh vision tema Wem W — ctpont_ momeost temelin = 2 w ent, nan Haponi na zemjifeu; na kome leBi temelj, ut kglem? (se) 8-3) Armiranobeconski suBooi. — Ako 50 7a izracu ovih stubova primeni ominous Ht msi (398) Hw wd ram oer fia Gl sete ermivanebetonshog “dl site 393 : Caer Proratun i projektovanje ovakvih stubova veli se) po pravily prema pro ‘pisima 21 armiranobetonske Konstrukeije, posto se ‘odnosno: ay=Cy (18) ty Iz uslova BH=0 sledi Cat f By By=P—u-G=b fos =b ea) 8 rd fro 293 de je: 7 pee hocficijent tenja famedu temeljnog bloka i ay { Ga sopstrena tetina stuba i temeljnag bloka 2 bee F -Cy(1—o) gp eB | EL (10) 8-5 EES 1 132) AYA 5.c,-0-1g8- (= s}omereee (9) i odevde: ‘ 6P+u-G) 10 BG,-#- (1-39) He uslove EMU u odnosu na thu B (l. 402) je men frageesB ‘Ako se 0%) zameni prema jednatini 9, relenje é biti: fPertnrar= fo C= 2)-188-9 (I) = epee ab-Gi— ee: [OV dy ESB {or E98) dy =0-0, (1-2) Be Gata 6 2-C,(1—2) eB mb: Org. (SP) = RGB 1-20). Sada je: Pat) 6 foase—29-B Pas) — PBR San O26) Cy ate Bea 1 2 f ytg 6-0 2 Ponty ESE 9) Posy be Gr 58 ab (1=249)- SE =0.294 ‘Ako se umesto g@ stavi vrednost prema jedatini 10, dobija se a POD pg etsy PE® 29 eS* are 2D 2 i PbO pao hee) ae +n-6) 2 BGP Grab n 2 onde je zB 4 its n Brojni primer. — Dati su sledeGi_podaci o temelju stubs Kontaktne mrefe (2h 403). Teeba sra8unati napone na bokovima i daw temela P 2.00 t= horizontalna *zate- ‘gata sila u kablu, h =10,00 m=visina stuba, 2,0 (10+ 3 tg#=0,01—maksimalna vrednost jeray-207-225 m ‘angensa ugla naginjanja te- meljnog bloks. fs025 3-075 1» =0,20=boeficijent trenja iz rmeda temelja i tas prema tome, je: e- G = 0,20 | S17,35=3,47 teil. trenja 7 sna dau temelja, 6 tjm?—zapreminska tedina zemlje, 308—ugao unutrainjeg trenja zemlje, 17,35tesopstvena tefina stuba i temelinog bloka, : a kglan? = 2500 rm? = Koefieijent orporbosti tla na dubini 13,00 m. 295 Prema jednatini 11 je: Gr) 9. 20043) 20-347 20043, o. 9 24347 ss Ovim je odreden polotaj obrine ttke (ote) temela. Sade je it jointine 10: pe SCHED 6ONOESATD BG,.8 (39) GP TSO0-5 (L0-3-025) 6547 _ 3280. 113; 2500:9°05 ~ 6750 Uglom 6 odreden je-uyso olretanja.temeljiog. bloke oko obrne wks ja dtm spol.nim lama. Sada u-naponi pikazant na aici 403 prema jednatiama $1 A ap tgp 2S =0,527 kg/em*, tg B=2 500-0,25- 3,00 - 0,005 = 9,38 t/m* = y-tGy-2-tg8=2 500-2,00-0,005=25 t/m8=2,5 kgjem’. Prema ovako dobijenim naponima: oy cy i prema danvlienio wed Doslina th rapons lko se proveravajadisenije temlinog bok. ‘Oblast statigkog proratuna i dimenzioniranja stubova i temeljaza Ziéare, dalekovode 1 Kontakine mrede je veoma velika i slogena: Kao takva, ona bi vahtevala i suvige mnogo prostora, ako bi se analizirali karakteristitni primeri, Koji su u rudarstva veoma esti Treba, medutim, napomenusi da se, zbog Velikog broja tticajnih faktora, medu Kojima treba’ posebno istadi koafiguracij {erena i reZim vetrova, snega i leda, ovi stubovi redovno tretiraju i ragtnaj fod slucaja do slutaja, naroéito u brdovitim i planinskim predelima, 005 < 0,01. 0048s: (1=0;25)8-0,005-=5,27 e/m! 120 GRADEVENSKIM RADOVIMA U’VEZI SA FUNDIRANJEM U RUDARSTVU ‘Skoro da nema objekta od veéeg znaéaja, koji nema ovih problema. Za raze ‘grade, kao i za raznovrane objekte u rudartva:, bunkere, reparaij, izvozne Tanajeve,okrcine stnice 1 stubove Htara, manve i vese mortve, razne stuboxe, [ako dae, fundiranje predstvlja jedan’od prvih radova za intenjere= U ru- Garstva je fandiranje objekata od velikog znataja. Cesto $6. pri izvdenju tih radova mora da vodi aun 0 podzemno} vodi o nejednakom. sleganjus 4:D0- okad io Klsitima th. Svi ti problemi su of primarniog zaataja ma stabilnost Sbjakatas pel tome tebe lati fa umu da su pokrett a esto bill} da su: os 297 jot we sopnraden wa oi, a tml, rose, Za pec Ne slict 40S prtazan jo presek jednog rotpomog i ink wre, enone iene exobine posi, Uv eda een begs! atc lS 05 ean Je HS di ht cagorraja alin, ra fepre sito Bai ace Pa NT a wm Ni wo Up nee I era a oe tn ess ne km pokstinay tebe sat G82, INO Du coed Gah premade projekt, ivrieno detalino ispranje Wy P4 fe Bo ee ee cle tnie dol do, pavimin masta Paes fara) natin ustnovljena hou moguées Klzanja th “e pact pita paket a predsavisposcban problem, pa ee F80 taka tet Tree eevupostoji moguénest Polsve njednakog elogana ta iapod vert sbjetatn ned’ lode porvijenih fundamenata na. actovoling iSrsoOoh tu, shisha aed aad, marosto -u podcutjime suanika wali, Gene Se Zato Sedan, verttalnl 1. poduiak presck vtens nara, Macs 08 pita rane oj Han spare, bunker, vom forjevn raznl SST | shin. awed ob 9 Sores mode we Toth = obziom na njenu wanes |r 1 za oles safe posgne studi vem. Koniplékane eisadey Jee Senos da predsai Pefuauccih, grudevinekib, geomebaniskih + genlolish problema . OO ickim sKicania, v civira ovog_ poglavje, bige prikaaan! y glover me esr ove Haig, 1 tor natin. samira ta 28, OFS tama nck radovs ser porpomog vida tamenlnog, da primal elle “wsied sik 405 ani e endiranje jodnog srubu 2a Konakina mezu w Vreocin. eset aOd peikazan jo matin odvodenjapodzemne vode ‘nt mest 1a slic! 406 pritazane su dimensife temelja je okseme staice we ijeremelja jednog scuba Kontak mneie Cs ; Sino) stanici'u Rudovcima. Na slid se vidi da je temelj postavijen na monikiom ti, pofwo je cela stanica iz od jal f Sania itadena pa nosipu od jlovne. Teme Fee Tae i ee cot seni te tte Sle” co sia 406 ipa pel lll mt io a sn Sai aa a "ee Shalit ral med Tyattn en ‘Purem detiljaog sondiranja ta ustanovljene sa Kote poduemne vode, Kos ‘os opine wablinos datog, postojenia okreie sianics. Ne osnov, it ¥ je meta drensinih kanala, redovno dubljih, od donjih kava Projekiorant ieertne stanice 4 sa padom, kn. poroke.. Odvodeniem podsemee elie Bea ot emagucnost Kisanja ta, pa je sme povetama stablinost zeradc,PRILOZI }) TABLICE KOEFICIJENATA ZA DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH PRESEKA. 2) TABLIGE OKRUGLOG CELIKA ZA ARMATURU. 3) TABLICA ,.I* NOSACA. 4) TABLICA \,£* NOSACA. 5) TABLICA PRAVOUGAONIH PRESEKA. © TABLICA OKRUGLIH PRESEKA.301 KOEFICLIENTE ZA DIMBNZIONISANJE PRAVOUGAONTME PRESEKA ee os tat ay af [elle |e | las] a (21H LER a | iyi alt z 10 | 14634 04006528 0.0320 0768 97% | 40 oer omoIs4 a4i6 0.250 Ogt6 16 od 1954 11 | 1993 ‘es ‘9m | a “ast 3s Os HY tar SE GUS gos 60 | 4a dash SS 289-3 BUTE Gs oso one S67 | 45 ook ar 2649 hive 5 aso oft! 96 Jake an wah 38 ts|iue m5 oot ont 36 fas aoe 27 ta 508 RlRRE EG sa 48 Sak taro TS |oso, ae came tan 958 | 47 Gos, as 5m1 281506 HhlO3 Suh fore Yan $56 | 42 aor ap 5285505 i | Sa9 S72 ode 0.36 954 | 49 395234 at 250903 20 jo8s7 aoor02 a4u8 043 0852 | 50 0.385 pore 0,612 024 0302 20 |ogsT om1es Otte Ory 950 | Sra 2an 'gs3 aR 80 ’ 3h] fr tig tae ts 8 | $2 ne 26 kD BM Oe IG te te | Ho asl ste tee Bh] Pe Vat tar tes 948 | 54 Son 28s woe avs 2s) m2 so 1m 92 [ss 359 259 moa te | Gre jos im 540 | Se 35h 263 Ta a] es Mb i ots 3 bet Tok RT ee Ss Beis or [se am er SL | sie 3s iy 935 | 59 Gao sO 32980 0250 0200 0933 | 60 335 ooozr9 ‘tes bos “ORL | gl 38 2 , deo do Si | 62 3a S287 doe te oan es a5 gr mt a6 |e 319295 rm 9 26 ok | 65S OgST LR te Me Bt oa fee i, Soe ens 54 aL tay 38 bs Sat | 6p dor os she jas 380 ood [ge Soe SL good 301.8 150 Soe bas 918 69 So 315 Hou 365 TB30 KOEPICISENTI ZA DIMENZIONISANSE PRAVOUGAONIH PRES! 26 Be Ba Bi 2. srr us 19 20 2s no us 10 us 130 135 1 ies Be 2 20 ate ty 3306 Sas S40 330 ey 0300 “10 3 cy Py 535, 583 39 KA, Som 1200 op. a Bt or 36 as ry og 0 es 20 7 as 5 03 303 KOEFICIJENTI 24 DIMENZIONISANJB PRAVOUGAONIK. PRESEKA az 2e oly ie pn oma on He 2 i a rus fg fa 8 eg ge oS 8 ee ae cog one 2B ot 2 moe zB BS Be eB 2a 8B gs OUR us Bees Re 8 & Ef 88 22 88 Be EE os ogss S33 at 580 548 ose 36 se 33 ue oe ue 30 ns te 3, a 307 : oo017s 7 18s 188 0.0212 one a6 a an oss 2 2a 2a 2 257 26s 28 as ow ei 2as 28 a io soe m2 ate 3s sa 6 330 2 Be 0 is 3s a0 sie ed 31s ou 3 oi 310 soe 0907 So 308 503 oo oo. > Be or 86 oss isherrr 304 KOBFICITENTT ZA BIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIMT PRESEKA n=10 eg = 1300 ly a ae Bie | = Ele I ae e Bt 2 jel 2 \i i iyi i npr + oe | ore [ale vole | i | 7p me ommms og oa Om [it OBS OSS TE Se se ome oy ones Ont |e Om OI ORT Se ee 22S 2 EG 2 Re ob 8 WO Es GR | 1s ae ase 22 2.5 SS es Ri ee Bie Re ie ie ge eR LE 208 BOREL 2 Su ae BER RSE SS SR SIR he be |r az 31k soz 37 To tor 98 068708963 479 BL_ E25] lms 2m gk TS {ie 006 737073214962 [48 422 184 438255 91S. 9 0274 ooo 112 038) 2 0914 o.o0sis 00872:-0,125 ogss |so 0408 00152 0470 O63. ogt2 fan "a Tse 384 ” es ‘one "130 "ase [St ao 95486257 3a & 2 3s tao MT 3 BS HBS ose? He gan [Sz gos. se Hos a oon) 260 Mh tae wy VE fon aa Ns an 95358 as’ 202 S20 273m Sos tak Fine So 12s dash [Sh Sas 205837 27R 07 es 2613391292395 wes tts 0) was 207 ss Bas 25s ogorwo 135 isto |ss 37720 sd 282 te |. $33 YR te Sa aor fine os Ge ios gts 25 as onoreo ns Se Se aia sks us BRS ME GM fol ee Juror, 24 26 mo tee SG |g us 215 2 SUD ORT OMG tase doa tes [tts 30 te Btse 75 Bel rte ES eg on. ~ 08 Suz | BBY 3H ts fog hee [109044477 moon UE ee 1 gaz |g) aot 86 OT 50 0.250 00355 1417 0409 86S |120 0,203 00450 2216 O48 0440 130 0,633 000119 18s 0.176 0941 |g 0351 0.00226 0643 0300 0300 gas ommass idk, an ben [12s a7 des 2356 9036 SG 3 Oko Crt 3s jer Ose 329 ost 303" Bh OME Ge ee Ate sex |s30 9440500 500833 BGS Mo tke ae fez Romar OHS SS rs ay det (ns tars eas sep no Pose dat It Se [es 338236 woe ho 88 SOS ee 1S 419 Boo [to tee 509 90 S827 SG By as SS fee 28s 5 | os 20 fz ay jus me su as.ss2 age 250-200 gay les snp a G7 we % Be a ss [150 1m 3s RE SB dee Sa fee sass m0 oF wus Im Ssh 50 Bo Se dos 30 fer Sak 7s we 5 BS Tr [10 tos Ses 331 Beds te aya San fer 317 2 eka 3 oS Be Me [iss tos 519 59 fy Su) 2 tos Ha Sar |e A258. Be 380890 20 Geadevinarstvo u radarsEE —————_ 0s scomeiratt za DiMRNEIONISANTE PRAVOUGAONT PRDSEIR 207 se sp, ROBTCHEI 24 DENZIONGANUE PRAVOUOHOND ESEER A ae eel + " Hi z,| #8 [ee leeles aie Hi 4 aj Fale la,| 2 z i Be BE See |S8 Ba! BE 2/5882 i eile) (a8) 24 [Ehud [ds = i Fe ee : - “ . f S| Flels|y jan] Pa i] |S : ; Es |< a] |e = i i ; g) : aii fi afa 10 1,798 0,000374 - ve ont onegy ogy us Og | ORE omg, 1487 agis 8, 10. 1798 anns74 ogz0e on62s O97 | 49 Osos 002 O28 O21 Og30 he 30 Be wl Be i aha paisa ae ia Se ie joe he Sar Pe EE eee 2 Be Bie RS Bis ee ee ma BT am 34s 104 229 ‘63 1/583 426858 bess oT 4 AS, 155 332 6928 same a oe | ye ms meme ele mega BE : war | Es Ree Se Be SB wa St Be ia Me oes Ser) ei S| BL Te BSL ger lor ae Sa tess SS Wy Hoes St oer onat’ e647 Hoe 0 Bat Rm ow be BB Be Be 1 @ S298 jo 8 of BB BO Be iH in or ae ee SIS OT Sts Y at 3 yoo ee age Fs OTe pass. tae 385 | TOS OMT OBE OSE OSE tee ee 389 1,802 SI 02132955 | $3 397 Bo + a 196 871037 ae Bie ioe ee ee us we yea Bg wow ie gale uw gr ae ge HoH BB ER Pf Bee eR BB He BIS # ee ee ee fB R oR Me ai id, spel en ye Ie opr og oom gp OMe |p ou omg ong yer opt one cine ose aus age ee Ee a ee ee ee eae we 8 Eo ey BS 2 i OR Re So ah Gt Bs 145 180 416 2,636 309-830 3s ser we we genes 4 gee glee ge ee ge Soe) BES BER Ree 222 F o2 2 2 G8 EB MGe Bee 2 BE RBs BB os. e.g308 KOBFICLIENT! 2A DIMENZIONISANIE PRAVOUGAONTH PRESEKA 41600 HOBPICIYENT! ZA DIMENZIONISANIE PRAVO nro saw ‘Oasioanie i 5 Povetina ‘Saceee Povsting [Santee cy ee t + | nee lf oe man emm one ope ie one omen nt tt ve ong cing eng our opt is Oak OR sO Pee ee Moa a Te Ge we lim Be IS Hh tg MRS tan “Ge oe |e iS 88 2 els B Ris Ss Cue Boge ie Si eB Bu ge ia ; te eee Be fe se vone oa on? wag amps jnn ou omg 12 OM OH a ee ee > ong onmgg oe ony ge [2 ogy omg Oa Oa ome nm 2 Se mle mk Te te ra 2a TR oh ee ee 18 ee 28 gop a Be Sow ee no ym ca mins ae Me ROB 2m Bie B “u gi & 8 ans ms se mom wee 22 BR SUR BS : Hoe Bie 2 Be se eae. omnge im 0x9 omy 22 BR 8s os fig 308 amo jas 18435 gk Ss voli ig ge ue ww le 3g aah ate ahs 98 243 Bis 3, 568 3 10 ‘gi 3s Sat 3 4 23 a 335 207 618-295 OL oH Bie | a a 3 22 BR RRs BR Se Ss310 aun KGERICIENTE 2A DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIE YRESEKA ROBTICLIENTI ZA DIMMENZIONISANSE PRAVOUGAONIEUPRESKICA = wt - z : e100 g g ge | 3 8 ae| 4 \2h 4, | 42 2 ala as| i ge| BE eS Ee |2ey See g3| EE eal EEE H2| TE Ei leas |e | aE | | « i kb 16> [Ele [Ble o J | = «| = |S Ee) => Re Be) 3 |e S| ilk i} als i] i ‘ie | + [el f [fe opm oponis ogee. o3oe ogze | 1 oa4e oom tant One vo igis ooomng ones onsss ose |e0. ogy oso 0 as 00 OE Ooo esr [toi az BE ~ tt asso 35 coors ozs 0350 apne a Sty A iol Maa M196 ‘Sno lat eae o3 oe eee 7 ete a ee ee Be BRR Rls Be 7 See Re 2 Be 2 sme me me |i BE «sa ae mle gm mom te ge 288 BRB gue ak 2 8 BRS PE RR 2 Bile @ Se 3 28 2 ee RB REE Bi Bs a ee Be BR OB Bl a EES 26 2 8 2 Be case owouy ons 03 oan > oper ona ops oans age | sh ogg ams osm ogy og se oe mg omy 2 ogg comes open oses ogee gs omy One a at oe ae ee 7 eee ee Be eee se 2 eR # Be GM Si BO em 2 2M e # 22 2H SRR BR Roe | som om moe mite we sm wwe m els om mow gn 22 8 Be RB 20 wee ge ge Boe ww 22 Be 2 aly eh 2 Rego Be Be Bie 2 BBE Bee fe be Re 2 is ge ae ee OO mB ak 22 Baw Be SI oe te vig ons 19% 03 opie |0 oat gas omnes on ann age en ome amr ogee 03 ogi poms coma tan sO 1S Ode ee ee ee 2B le Bs a ee a ee ee pe gf Go Be S ge BB 3 Gil woorar tes tee.” Sa Bee Sis 23D : Sh ise he tose 37076 [140190 ase mer tans azag [14s as 9604178 oats 6s Hoes ge a 35 3S BS ik ss |g 35 ORE Iie Sie ee ets Sy 507 oe Be as ora ass a7 HOS Mo ie ie Sao | tis 57 a2 sae 2 He tie ow [te 1B SSeS dee aa Sty lek Brake Be Lin a fe \ies 10 MORE Tg Bt the an |e 2 ve Sts das souan a ‘KOEFICIIENTI-ZA DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH PRESEKA nn to 8/22 43 «| as | az [Be ae lee fee Se |b: g.| 22 | $2 \83 a,| 48 | 82/8 £\28s (422 gal ea | tales a| ta |e2 (28 E [ghs|BEe Be{ EE \EE|3E #| BE [EE [ge | | - I a ae | + 2 ; 7 ze) = | 3 | tm| 4 |e) > ert ae = ep me | ae |e ry idald alia u ry a dade hla jel! a s| 4 : te jel © px] (Sh [> rf [fe " 1 _ . sve ogo ex, og [ico 0748 conn 101 nD ATE to ger enone opias ons ager | oss oon enor cy og sero ovoigg ome ou, og |g 34 an Le Om BS 10 19g omoney ogies onze ogee | 2 5s, OR OF OM Be Foe OR el ee Bim us eee te gle ea at ie Ee Be BSI Be ie a Bo Bim om ge te lh Bis hehe lass sin 219 ors, 306 wwe | 0s 739 3287 Js 1ao4 ear. 0320 0769 974 [4s 48822 25D 200833 wm Ble Be BOR gue gam ge mle RO wom 3p Ge ee lier ae OR eis ge ae ee OR Bt Be MBBS Bt ios Sm Bi Be get oe eS i a Be Sey avs oom, o7s3 om 09g |10. 0230 omg. 038 0 1017 oomses ogsss osm ager | 50 044s oporss 0502 opr7 0gzr secangs coms 008, OR OW | Oe Be 2m 5g oomags ones 1p One, | Mass OME OR RL OS oe em Be BS Bon te ee tie Be Se oo BR OR Bik Be Be Bow we oe ae al ie BB he om Be mene is nm mor ele m1 i Be : ie Rw Me mit “Bo a se oh we lS St eR Se Cee ee 8 Pe ee oe ee 0 one opener ogie ose onl |120 02te oan os 0 07m comes ony 0168 ogee Lap_oaat oms9 4, naa gue 2 one omen 0816 ORE ORE 1S 43S 207m enone, O12 016s ops [OOO Oe ag Bh ma | 2.8 MB ee Be ia a ee Bom Be felis be 2 Bl BR ee ei le b8 oe Be St [Mo te sl ee ae ee ee | gan’ ae mt se wo [we gee AE sa me i moe los amos 3 Be TE WN Get «ons igo ss 380 That 2 | 3 Sk S80 ter - tor Sak |'66 3523-492 26k 910 Be Me BES i ge in iL BOR oe We RR Se oom He eR lio ik By eB 2 i ono ee ee ke me———————— 314 35 KORFICIIENTI ZA DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH PRESEICA KORFICIJRNTT ZA DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH PRESEKA 10 y= 1000 ns 10 oe ay [sg /38 3 4s) G4 leu les aa) oi HP HUG | = <6 Ble | Be) Ss) if} ali |. * |x| ‘ - m 0338 omnis 034 020 2 dorm ono ages [an ine ona as MIs Ss eS it iss ose) 382 [at Mme ogee 22 b ge et a |e me Re mR me 8 is te 38 |S te 23 2 3 Bs i 83 88 318 Oo 1s 37 ioe 613, 294 902 | 105 243. 2611014368 15 1367 39s os9 0732976 [45 a8. 1B 27 Wl, eM Gp Bt Sot [ine at 63 os at te ia = go nar cro de ets e be SRS eM me ge eli 38 ie in Higa 42 er om Ses SS ROB 2 we li Br det is ie nie G0 ae Rig eo we Bt a 8 8 Bie Bae he oF bios Sr Sin Ge S/S 2h me ao) ommne ogee 030s o3s7 |n0 0am comm Lis a3z > xox coon opsar amen ope [sn o4ss noms se oy come ge om omy Jp ORE Om LR OR agg 0g em ome oe i gs ome Bop ge ee ue Belin i Me lies 3s Be ge oe ele ee Be He me BSR Bim ie Me Boi 3 gee ae SBP 3B aR BER dd Be Ss Both ar SoM S| Bo smo wus 2p am 128 wee 2s 6 os els ae ee Be ow ie BB Bs RB = GUS we ls om Be Be eR B ue Be Bis 3 Ge RB eis Bo ee BB ge Sy BOR an me te = oo oe i isle oS i BB SR 2s BB BB a Bea |B He oot tose 8 OB so om omazg ogie comma ojse o1%e 0984 |s0 0388 conus axe 024 agua me ome oven mae eee ogee te wag gm BE Oe ag Oe 26 Bo Be me ge 38 2 Bom PR Ree Se hm me ae 3 Rm on Be eo he ss 10 wp onus Sm mm Bs le ee pe ms os 3 a Bo Se Me Se a Be oe ee OS BM se IS ke BT oe mi Me ee Ro see ie gif 1 iE Bo 3H 1g lS ws ee. ge se as one 5316 KORFICENTI ZA DIMENZIONISANSE PRAVOUGAONTH PRESEKA » q Rh Es js % n a DB out 09016 0 6 9 201 308 a 000212 1s as as zo ns os Bo baz 54 S190 aE |e EE ce ees} le 2 le] |e 2/272 [r afaja ld 100 0256 0.00232 Be Be Be “age Se oe 553 Set 2066 tue iin aoe ra58 1399 1313 Be ine tite 1s torr oom oe 865 ae ie on024s 20 ba ae ‘oo so sm a7 «aa fie Pa o ag 2 p19 oes oie esa tive e566 oie ba10 ams t554 cass ope fase out os op Sint one aia O86 as, 00909 tis 50 oso O55) oun seas ior esse nit tees eo wit apr 0130 fon fe ie mM ww Be 8 1 36 i ie ie ie. ome on 4s aS ass op00339 cians So bes 338 000100 se hee sos ts sti 3 mip oes ogous ss hs tim a i Se sus toe a Br eB a BS 29s ognts7 0 Bo we is Ms mow we % ist ess Bho ss da 0250 os 10 in 190 ee i is 0200 0 26 Po mn 216 5 cad ozs De 23 2 us as 231 386 oss ages c 319 oie oir 36 Sisue 319 [KOEFICLIENTT ZA DIMENZIONISANJE| PRAVOUGAONIK PRESEKA as ‘TABLICA OKRUGLOG CELIKA ZA ARMATURG = eee | af Peak 7 «| 22 [28/28 | a2 a| 25 [eh |EE, \xes 4 | os | o¢ | or | of | o| ex] on #| 26 [ee [Bee |s5= = | | fee | 8 [oe | oe | om [| at | | oviat | - jee | 2 | | oe | | as | cr | oe [ae 2 7 =. |S . pet fyepayy 244 12 1 7 tle]? i oti wae f} a fajafa a | * ¥ = \s| 3 | 1 38 . we[ fea [ef [en] [es 2 679 it | hed ms, 2 192 i Bo sone 1p os, owigz oa a ages [ie ante coms ogy 03 OR s at 38 485 582 513 ion 358 : ho 18 Me des oh im Be FH 5 ae BR ig Me de ou |i Be xe ’ 2 BS RoR 1S Seo Hoo ion 3 8 : 1 : 13a i 1836 1s sae ups sit as 9p | 0s 250 as gee & BBLS BS He fe [ite Be shee x 1810 mR AR BS ie fy |i Me ooh ae Be OT iy Sa) io fos [toe at ttt : hs Bo ie 3 Mr Be |i do Set 3 é ae ne so 0311 onoizt os axe ogas |e oper oponss 097s 0355 OB “aps SORE ONT Ot, Ode Bae [int ass 37 Osan Bsr eal BE BM IE Be et Sos [itz ae, ay aes 359 so 248 \B OE Ge Bi gm [ls Be’ tar tom at 2 BB Sl Be Mili Be Ge es aka Za ter oe ae goo [us m4 1036s Pataca] 7 [fe pe foe be 1 Ge Wy Mo lie Br HE tet Ser oe [iw [ae 1 GS 3) fe [so asta 30 is Ge is Bene as Mo toe an 30 0213 900197 098 ons omass 125 0375 o8ts 31d OI St Se tee Lue oes ORE 2 mes A 1am ew 3. ms Mohn we do Te 43. Bes 5B ae Ist MSs Tat a 8s os mm! aor 165 ara [dss 8 nm ao Be : Te a re ae [so oe tor ier Be ie de Br |S 3S ton ire pe ee ee a |B RE SST [tes neat kes sa4 32 LIKA ZA. ARMATURO "TABLICA 4" NOSACA, | ine | ae | 232 | 1608 That | 261s Be | Bh tl el alle) el sdael wl el el oe sane | aot 3 | so) Ge | ae S| goo tm | P| eal Se) aa wo | sm | fo) 43 33 | se] ee | in| 2) ae q oe 12 | 120 |" 38 | Sa 50 | is2[ ants | Ss | 547/ "203 | Tall (a au 13 | 130) @| 34 roo | 161 | i246 | 436 | ora) 27's |] 5 Be i | 30 | 6 | 30 fo | tea |ies | sis | gta) 483 | adr A we io | aa [tear | 73s | 980) 85 | 123 : ss47 0 | | ps0 | 93s | arr | soz) tse : si wy | ma) gee | se | a | ae] et : fo | 319 | 2190 | tase | tol | fa) sa 4 {50 | ace | axon | Yea | ns | 94a | 22h t eo | 385 | 2690 | 210 | 21a | "| 2e0 3 B | mm) i Soca | 270 | 2 z Bo | aoe ito oor | Sie | 1 é 3h | 3a0 | 106 i dats | 354. | at 33 | 3 | no 16 | 200 ‘oes | dr | 255 ae | us| 94 | 141 | 200 3 | 11s | 99 | 447 | 20 deo | uns. | wo | 132 Bo | ia | toa | 187 | 230 Joo | 125 | ioe | 62 | bao | eos | S4ae | 9000 | sa], asr oo | ast [ans | ans | 250 | zea | guy |xzst0 | mea | 55 | aa Bao | 137 | 22 | tea | 20 | ae | sone |i5e0s | S23 | ome | sae 340 | tas | 130-| 1955 | 200 | $0 | Tee |1960s |sos9 | sie | 114 | 3a0,| 149 | 137 | 203 | 4o0 [ror | B40 Jasorz izes | 975. | 131 feo | 135 | 164 | 2g | am |e | 93 Javats |r |soise | susie suEee 2 Graderioartvo x rudateram2 ~ 323 TABLICA ,[ NOSACA ‘TABLICA PRAVOUGAONIH PRESEKA oe 2 o[afor ta lm e] slo | aa | iss as wf |. 66 | 1333 1063 10} 10 | io | as | s667 16601 1 | ig |: sao | 0 20, th] tw | das | 3269 2, faa | am | zag] zase 2880 ia |. to |. re | Joe0 he Te | tsa | dose | sia 3a in} ue |e} sz0n | azn a3 Xo | 2a |. tm | Spr Sa Lo] de] ast} geoe | 8c ES 2 | do | 53s | 5385 s ie | as | 256 | saan | sa7 | sir | 682.7 18) Bs). dhe | Seo | ah | Ser Bo | 30 | wossr | woot? | gar | a5 By BP) MG: [ish | ie | oe te} as} ae | gus | 92 | sas | om 3 | xo | 12000 | 100 | S730 | 1000 | ioe | iso |tase | sose | tee | a2 | done [ine | ties | 1256 zo | 20-| a0 | 333 [ass [aaa | ass | | Mo | imap lien | reer | 1467 H | Bo | zoo | 20 | te | tet0 3 | Sa | dass | 25s | ross | its as | 2 | ste | x08 | 2x04 | areas | 2300 B) at | Sis [ine | Bes | 66 30 | a0 | $4000 | 3am | 34560 | 2500 26) 2s | are || ssoor 2929 | aos: | 39 a | as | sea |Saer | Stow | Sis | | re | sam | a6 | siz | 36:9 5 | eo | S000 | 4200 | Sata0. | 3520,“TABLICA OKRUGLIH PRESEKA pet a 190 Tagen) = 100-4254 gre a ba Sind rls | sue | Bt) Sea | do |2s0| 25 | 4158] a3n7 | use | S75 sos | 119 | s307 | aps |z7s| 24] 452d) renee | asst | $00 Hist | so18 | tose | 300 |300 ) 25 istrs | tssa | 625 thar \t4on | ais? | 32s | 325) 26 gum | ras | 650 132d | 102 | Beara | 50 [aso | 28 | eis] dorm | 2iss | 700 He) 1539 | MAS] S825 | Sis [375 5o | toss] sozet | est | 750 is | zara | 3217| aoza | 40/400] 32 Sota] ama | az | sae is] ort | Beo| dez's | 45 [eas | 35 | seas) 7302 | 209 | 475 17) 2270 | 408| sine | 4'o.\430| 38 1134] rozsse | ga” | 480 ia] 2303, | Shon | rae | 4s |a7s| 40| J257| 12seea | as. ro «| soar | 201 | soa | 200 [200] 21| aes) 9se7 | a0n2 | sas | S25 s| soar | aon | see | 385 \zas| 22 | Seo] siase | ross’ | 330.| 550 | 19] 2833 | $351 | ase | $0 |$00| 50 1963| socrss | v2ar2” |r2.5 | LITBRATURA Profesor K. Savi€ Grade Seleenica, 1948 Proferor D. Spasit: Dreenimestoo! Profesor P. Mici€ Omoet homruteia of Ztha, 1949, Proferor V. Kosti& Betonke Aomiruksje, 1952. Profesor V. Kostit: Betow most, 1954 Profesor V. Kosti€ Findvanie, 1954 i 1958. Profesor V. Pavlovit Trawport i irvor u rudnicing, 1959. | 1963 Profesor V. Tofeeddi& Pommanie | ipitivanj sradeinhop mano, 1957. Profesor N. Rujdenovie: mot moombe ty 1983 1 1968 Profesor B. Sirele Diutah sa emio San plotetos Mb Milosavivevie On tttnihlowtraici, 196 Tal Dobrosay Jove: Prednprema bao, 5 Tat. V. Verner Osoo arian Bon, 148 Pre orden erie IDE, 190 Gradina print, edits br.) 195% radi grab, Ted, 1985 Brine Yonrobere Ome howratai of drew wioaratn, 15s. > Profesor Beaset: Gandbae ° Tepnoe ese © Smucatandond spain, 198. Jecaucs Verdeyent Mtcmies du lt fodetions, 19 2 1'Surete Leben court 1958 5B Bonwon,B Woponenste a 30: Toma 190 FLGhICh 1" Ben in Matin 196 alzberger Gt Die hundonage dt Malatngaperb nd ee Bring 94. Tipoxo@sen H. Th; Jacana cutiywux ies u pacuti doiiioprax cillenon, 0. Sealer ‘ii Plat ‘Des 198. " vee selec et Rr Herbet Lait sr P epoation det mins ot oe para F exploitation des houillées ~" pera J. Matin. Bape, 190, B. 8. Filovofow Gredosal! mura Wedler Br itdshamoke ~Varcijten snd Brennen, 198.