Универзитет у Новом Саду

Филозофски факултет
Одсек за историју
Антика у настави историје
ЛС 2015/16

ЕГИПАТСКА ДРЖАВА У УЏБЕНИЦИМА XIX

ВЕКА
СЕМИНАРСКИ РАД

МЕНТОР: СТУДЕНТ:
ДОЦ. ДР СВЕТОЗАР БОШКОВ ВУКАШИН ВУКМИРОВИЋ
(240003/15)

НОВИ САД, 2016

 Садржај

1. Увод -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 3
2. Уџбеници XIX века ------------------------------------------------------------------------------------- 5
3. Осврт на савремени уџбеник -------------------------------------------------------------------------- 9
4. Египатска држава у уџбеницима XIX века ------------------------------------------------------- 11
5. Египатска држава у савременом уџбенику ------------------------------------------------------- 15
6. Закључак ------------------------------------------------------------------------------------------------- 17
Литература ------------------------------------------------------------------------------------------------- 19

2
 1. Увод

Тема овог рада је Египатска држава у уџбеницима историје ХIХ века. Покушаћу
да прикажем на који начин је ова тема обрађивана у XIX веку, а како данас. Свакако,
историја Египта је вековима била предмет интересовања како историчара, тако и обичних
људи. И сам отац историје Херодот је у свом делу посветио једну књигу Египту. Данас,
древни Египат проучава египтологија, једна од најразвијенијих грана историје. Због тога,
је Египат и ушао у уџбенике историје у XIX веку. Ни српска историографија није
заостајала за европском, тако да је саставни део уџбеника који су се бавили историјом
старог века била и историја Египта. И данас ова тематика има своје место у уџбеницима
историје. Многи ученици су фасцинирани величанственим наслеђем долине Нила.
Значај ове теме је у томе што поређењем старих и нових уџбеника историје можемо
да видимо како се мењао циљ образовања и васпитања. У XIX веку настава историје је
имала задатак да васпита лојалног грађанина, патриоту, које је отабина била на првом
месту. Временом је тај задатак отишао у лево и данас је циљ наставе историје да васпита
толерантног ученика, који поштује различитости. Мултикултуралност је у првом плану у
данашњим плановима и програмима наставе историје.
Главна теза овог рада је да и уџбеници из XIX века могу и данас да се користе у
настави, ако не као главни, онда као помоћни уџбеник. Уз помоћ њих наставник може да
прикаже ученицима како се некад учила историја, па и сами да уче из њих читајући о
стварима којих нема у савременим уџбеницима. Ако би се приредило савремено издање
ових старих уџбеника, уз модеран дизајин и нова методичка помагала веома успешно би
конкурисали уџбеницима XXI века.
Овај рад је настао поређењем уџбеника XIX века једног са другим, а затим су ти
уџбеници упоређени са савременим уџбеником. Тако су и конципирана поглавља овог
рада. Прво поглавља носи наслов Уџбеници XIX века. У њему су анализирана сва три

3
коришћена стара уџбеника и дате су њихове главне карактеристике. Друго поглавље под
именом Осврт на савремени уџбеник даје карактеристике савременог уџбеника за први
разред гимназије. Египатска држава у уџбеницима XIX века је наслов трећег поглавља и
ту се анализира на који начин је изложена историја древног Египта и какав су приступ
имали аутори. Четврто поглавља је Египатска држава у савременом уџбенику и у њој је
анализирана историја Египта у савременом уџбенику, као и методички материјал који
чини учење овог градива занимљивијим. У Закључку дат је резиме кључних особина које
поседују ови уџбеници.
За писање овог рада коришћена су три деветнаестовековна уџбеника и један
савремени. То су следећи уџбеници: Александар Сандић, Историја света књига 1 (Стари
век), Нови Сад, 1869, Милош Зечевић, Историја света. Преглед удешен за средње школе,
Београд 1880. и Отон Варга, Историја света по наставном плану и упутству за средње
школе, Нови Сад 1898. Савремени уџбеник које је коришћен је Снежана Ферјанчић,
Татјана Катић, Историја за 1. разред гимназије, Београд 2003.

4
 2. Уџбеници XIX века

Уџбеници историје у XIX веку поред свог образованог карактера, имали су и

задатак да одгоје патриотски настројене грађане. Нација је величана, а отаџбина је била
идеал за који се крв проливала. Суседни народ са којим је постојао неки сукоб унижаван је
и приказиван као нација другог реда. То је посебно био случај са француско - немачким
односом у другој половини XIX века.
Следећи такав модел, и српски аутори уџбеника нису могли да побегну од уношења
индоктринација у своје уџбенике. Али како је су овде у питању уџбеници за стари век, та
врста индоктринације није била толико заступљена као у уџбеницима за касније периоде
историје. Сви су тежили да прикажу свој народ као наследнике цивилизација које су у
старом веку владале Европом и Светом. Приказиване су и добре и лоше стране, како би се
ученици на конкретним примерима учили какви треба да буду грађани.
Величани су хероји и спасиоци отаџбине, док су издајници жигосани и њихов
пример је говорио какви ученици не треба да буду. Циљ је био направити лојалног
грађанина који ће увек бити у служби отаџбине. А антички примери су за то били
најпогоднији.
Најстарији уџбеник који је коришћен је уџбеник Александра Сандића, Историја
света, књига прва (Стари век) штампана 1869. године у штампарији Игњата Фукса у
Новом Саду. Има 259 страница и мањег је формата. Писана је Вуковом ћирилицом и
ондашњим књижевним језиком. Слова су ситна али су масна и лака за читање. Уџбеник
почиње са методичким уводом у ком је аутор дао појашњење основих појмова1. Аутор је
књигу поделио на три целине. Свака целина даје историју једног континента у старом
веку. Излагање почиње са историјом Азије2, затим следи историја Африке3 и на крају

1
А. Сандић, Историја света, књига прва (Стари век), Нови Сад 1869, 3
2
А. Сандић, нав. дело, 5

5
историја Европе4, последњи део књиге је хронолошки преглед свих догађаја у старом
веку.
Свака целина почиње географским прегледом континента, а затим се излаже
историја народа који су живели на том простору. Уџбеник није претрпан фактографским
подацима, у текст су убачене и занимљивости које олакшавају учење из њега. Највећи део
књиге је посвећен трећем делу - Европи - односно историји Грка и Римљана. Историју
свих народа које су обухваћене овим уџбеником аутор почиње од тада најстаријих
података, а завршавају се коначним падом под страну власт. Последњи пасуси су
посвећени култури и уметности приказаног народа.
Иако овај уџбеник нема пратећи методички материјал (слике, карте, илустрације,
табеле) и данас се може користити у настави јер је текст тако конципиран да лако
разумљиви схваљив и данашњим генерацијама ученика. Наставник, ако би користио овај
уџбеник у настави, требао би да пронађе одговарајуће слике, карте, илустрације како би
градиво што лакше приближио деци.
Наредни уџбеник кориштен у изради овог рада је дело професора Прве мушке
гимназије у Београду Милоша Зечевића, под називом Историја света: преглед удешаван
за средње школе књига 1, штампан је у Београду 1880. године у Државној штампарији. Од
оба уџбеника он се разликује у томе што његова прва књига иде све до XVII века. Прва и
друга књига заједно имају 1152 стране, писан је Вуковом ћирилицом разумљив је и лако
читљив и за данашње прилике. Само првих 150 страна прве књиге је посвећено старом
веку. Зечевић је тематски одвојио целине старог века. Прво је обрадио источне народе,
затим Грке и на крају Римљане, а са историјом Рима иде до пропасти Западног Римског
Царства и успона хришћанства.
Уџбеник не обилује фактографским подацима, али зато јасно излаже историју
старог века. Тако ученици могу лакше да савладају градиво јер нису оптерећени бројим
подацима. Недостатак и овог уџбеника је одсуство методичког материјала. Када би се
уџбеник илустровао као што се илуструју савремени, могао би лако и да их замени.
Подаци који су у њему дати налазе се и у савременим уџбеницима, само на други начин
обрађени.

3
А. Сандић, нав. дело, 42
4
А. Сандић, нав. дело,59

6
 Најмлађи уџбеник XIX века кориштен за овај рад је дело Отона Варге, Историја
света по наставном плану и упутству за средње школе, свеска прва. Штампан је Новом
Саду у штампарији браће Поповић, 1898. године. Већег је формата него Сандићев
уџбеник, али је мањег обима. Има 201 страницу. Писан је савременим српским језиком па
је и лако разумљив. За разлику од предходног уџбеника, чија је подела градива извршена
по континентима, овај, такође садржи три главе, али је његова подела по највећим
културним жариштима старог века. Први део је посвећен источним народима -
утемљивачима образованости5, друга глава је о Грцима6, док је трећа о Римљанима7.
Поред ове три главе на почетку уџбеника постоји поглавље Приступ 8 у коме је аутор
истакао поделу на праисторију и историју и појаснио настанак људског друштва. На крају
ове целине аутор је поделио историју на стари, средњи и нови век.
Специфичности овог уџбеника је то што се он више бави културном историјом и
напретком људске мисли, него политичким догађајима. Самом својом идејом, овај
уџбеник је један од ретких на нашим просторима који на овај начин обрађује историју. Он
може бити и данас актуелан, и када би се понудио ђацима, сигурно би мислили да се ради
о савременом аутору. Историјски догађаји су му секударни и смешта их у векове. А то
чини желећи да истакне културни развој људског друштва. И он говори о народима, али
акценат је на културној историји и ономе што су ти народи оставили иза себе до данас.
Иако је уџбеник писан у другој половини XIX века он може и данас да се користи.
Као и предходним фали му методички материјал, али залагањем наставник тај недостатак
може да се надокнади и да послужи ученицима да и данас из њега уче о највишим
вредностима које су нам остале иза античких народа који су живели на Блиском истоку и
Европи. Он може да их научи и мултикултуралности како би поштовали и своје културно
наслеђеле, али и културно наслеђе народа са којима делимо историјски развој и напредак.
Ови уџбеници би могли и данас да се користе у настави јер су писани разумљивим
језиком. У њима је историја дата као прича, што она у ствари и јесте и на тај начин је
приближена ученицима. Када би се уредила савремена издања ових уџбеника са пратећим

5
О. Варга, Историја света по наставном плану и упутству за средње школе, Нови Сад 1898, 5
6
О. Варга, нав. дело, 27
7
О. Варга, нав. дело, 94
8
О. Варга, нав. дело, 1

7
методичким материјалом и илустрацијама били би занимљивији ђацима. Због тога би
требало размотрити њихово осавремењавање и поновно коришћење у школама.

8
 3. Осврт на савремени уџбеник

Савремени уџбеник који ћу користити је уџбеник за први разред гимнзије који су

написале Снежана Ферјанчић и Татјана Катић. Издавач је Завод за уџбенике и наставна
средства и први пут је штампан 2003. године. Има 248 страна. Подељен је на пет целина
Увод, Праисторија, Стари Исток, Стара Грчка и Стари Рим.
У Уводу дефинисан је појам историје, објашњено је шта су историјски извори, дат
је преглед најважнијих помоћних наука историје, приказани су и стари начини рачунања
времена, а на крају је представљена и периодизација историје. А текст је употпуњен са
сликама, табелама, илустрацијама. На крају лекције налазе се најважнији појмови које би
ученик требао да запамти. Уз то иза лекције следе и кратка вежбања или изводи из извора
који треба да заголицају машту ученицима9.
У Праисторији представљен је развој људске цивилизације од првобитне заједнице
до проналаска писма и оснивања градова. Приказан је живот у каменом добу, као и
револуција у схватањима и знањима која су се десила проналаском металургије. Лекције
су пропраћене додатним материјалом у виду слика, карата, извода из извора, као и
вежбања после лекције10.
У Старом Истоку представљени су сви најзначајнији народу који су обележили
простор плодног полумесеца. Ту су обрађени народи Месопотамије: Сумерци, Акађани,
Аморити (Старо Вавилонско царсво), Асирци, Халдејци (Ново Вавилонско царство);
Египћани; Феничани, Хебреји, Хетити и Персијанци. Бројне су слике, карте, текстови који
ученицима могу да помогну у учењу и разумевању градива11.
У поглављу Стари Грци аутор је изложио историју Старе Грчке од насељавања
Грка и минојске и микенске цивилизације до Александра Македонског и настанка

9
С. Ферјанчић, Т. Катић, Историја за I разред гимназије, Београд, 2003, 4
10
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 14
11
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 40

9
хеленистичких монархија. Поред политичке историје Хеладе, аутор је обрадио и културна
достигнућа Хелене у свим гранама науке и књижевности. Бројне слике, карте, текстови,
задаци, илустрације што ученике може да заинтересује за проучавање историје античке
Грчке12.
У поглављу Стари Рим изложена је историја Старог Рима од доба краљева до
Јустинијанове обнове Царства. Изложена је историја Римске републике, грађанских ратова
и успостављање и пад Царства. Уз то дат је и преглед културне историје Римске државе, а
постоје и бројне слике, текстови античких аутора, карте, илустрације и други методички
материјал који може да помогне и ученику и наставнику13.
Уџбеник је добро опремљен пратећим методичким материјалом. На свакој
страници постоји слика или илустрација онога о чему се говори у тексту са објашњењем, а
на крају сваког поглавља постоји појмовник који упућује на оно што би требало сваки
ученик да зна. Такође, постоје и питања после сваке лекције, као и задаци за практичну
вежбу. На маргинама се јавља и речник мање познатих речи. Извори из извора се некад
дају у самој лекцији видно обележени, а некад се они налазе у вежбањима где на основу
цитата ученици треба да дају тачан одговор.

12
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 74
13
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 156

10
 4. Египатска држава у уџбеницима XIX века

Овде ће бити речи о томе како је историја Египта приказана у старим уџбеницима.
Као и данас и онда је повест овог древног народа фасцинирала како ђаке, тако и
професоре и све оне који су знали нешто о овом народу.
Историја Египта у уџбенику Александра Сандића креће излагањем о Старом
царству. Најпре говори о уједињењу под Менесом, затим о градитељима пирамида код
Гизе и вештачког језера у долини Фајум. Прича о Средњем царству такође је кратка.
Аутор више говори о паду Средњег царства и владавини Хикса него о догађајима који су
се десили у мирно време14.
Представљање Новог царства креће ослобођењем од Хикса и великим походима
фараона. Египат се приширио и на Нубију, а највећу славу је имао за време Рамзеса II15.
Аутор наставља са излагањем историје Египта где каже како наследници Рамзесови нису
били у стању да сачувају освојено. У I миленијуму старе ере поново страни завојевачи
упадају у Египат. Када су ти напади престали држава је подељена16.
Псаметик је поново ујединио царство, али је населио и Грке који су му помогли да
освоји власт, како каже аутор. Покушао је и да се прошири на Палестину, али му то није
ишло лако због великог отпора Филистинаца17. Његови наследници Нехон и Априје
изгубише оно што је Псаметик освојио, јер Асирија ојача под Набукодоносором. Амазис
збаци Априја и дуго владаше у миру, али његов син Псаменит 525. године пре нове ере би
поражен и Камбиз освоји Египат18.

14
А. Сандић, нав. дело, 45 - 46
15
А. Сандић, нав. дело, 46
16
А. Сандић, нав. дело, 47
17
А. Сандић, нав. дело, 48
18
А. Сандић, нав. дело, 48 - 49

11
 Следеће поглавље о Египту говори о персијског власти као и побунама које су
Египћани дизали како би се ослободили туђинске власти. На крају спомиње и Александра
Македонског као ослободиоца Египта19.
Затим следи део о култури. Аутор прво говори о вери, затим о уставу, тј. о
државном уређењу и друштвеној подели у Египту, о грађевинарству, вајарству и
сликарству, а последњи редови су посвећени хијероглифском писму20.
Египат је укратко представљен и у уџбенику Милоша Зечевића. Аутор прво говори
о географском положају Египта, који он у свом делу назива Мисир, затим подели на
Горњи, Средњи и Доњи, као и о утицају Нила на живот у Египту21. Следеће о чему говори
је друштвено уређење државе. Аутор истиче да је Египат био подељен на четири касте.
Владар је био из касте војника са титулом фараун, а поред те касте и каста свештеника је
била владајућа каста. Описан је и начин како се приступало фараону22. Трећи део говори о
вери египатској и како је био организован њихов пантеон. Говори и о неким обичајима и
процесијама, као и о вештини пророштва која је била веома поштована. Помиње и
балсамовање и веровање да се душа враћа у друге предмете23.
Следећи пасус говори о политичкој историји. Аутор је спојио излагање о Старом и
Средњем царству и није направио разлику између њих. Говори о уједињавању државе које
је текло стотинама година, вештачком језеру где се скупљао вишак воде из Нила, а на
крају говори о нападу Хикса, као и борби фараона са њима 24. Пети пасус говори о
успесима Рамзеса II. Говори о његовим освајањима и великим грађевинским подухватима
за време његове владавине. Аутор каже како је највећи број пирамида и храмова управо
подигнут за време Рамзесово. Излагање о њему завршава тако што каже како су његова
освајања брзо пропала, а грађевине нису биле на корист становницима и да је једино
дошто што је урадио то што је преселио нека села из влажних на сувља места и издавао
законе којима је поделио државу на округе25.
Шести део говори о Египту у првом миленијуму пре нове ере. Аутор каже како су
Јетиопљани освојили Мисир и владали пола века док се дванаест кнежева није договорило
19
А. Сандић, нав. дело, 50 - 51
20
А. Сандић, нав. дело, 51 - 54
21
М. Зечевић, Историја света: преглед удешаван за средње школе књига 1, Београд, 1880, 12
22
М. Зечевић, нав. дело, 12 - 13
23
М. Зечевић, нав. дело, 13 - 14
24
М. Зечевић, нав. дело, 14
25
М. Зечевић, нав. дело, 14 - 15

12
и протерало их. Један од њих Псаметик успео је да наметне своју власт свима и поново
ујединио Египат. Он је дозволио насељвање Грка и Феничана, а његов син Нехон је
изгубио од Набукодоносора26.
Седми говори о коначном паду Египта под Персију. Народ постави новог фараона
Амаза, али он није успео да уједини све снаге у Египту. Његов син, како каже аутор,
Псаменит би поражен од Персијанаца и тако Египат потпаде под туђинску власт 27.
Последњи осми део говори о науци и култури. Аутор говори како је земљорадња
била најважније занимање у Египту, а затим да је од заната најразвијеније било
балсамовање. Уметност је била под свештеничким и фараонским надзором, као и
зидарство. Аутор каже како је наука била само ствар свештеника и са другим кастама је
нису делили. Бавили су се геометријом, астрономијом, хемијом, а познати су били о као
вешти лекари. За крај аутор говори да су писали на папиру, а да им се писмо назива
јероглифско28.
Своје место историја Египта је добила и у уџбенику Отона Варге. И овај аутор
назива га Мисир. Своје излагање почиње са описом долине Ниле, одакле извире, куда тече
и какав је његов значај за Египат. Захваљујући њему Египћани су почели да организују
државну управу и да врше премеравања земље и рачунање времена29.
Други део говори о вери Египћана. Аутор набраја наважније богове и излаже
укратко митологију која је пратила ове богове30. Трећи део говори о државној управи. Он,
такође, дели становништво на касте, а прва каста му је свештеничка. Истиче да је краљ
син Амон Ра и има неограничену моћ. Први владар је Менес и он је подигао престоницу
Мемфис. По хронологији коју користи аутор, Египћани су већ 4242. године пре нове ере
знали за астрономију31.
Четврти део под именом Споменици мисирски говори о археолошком благу које је
остало до данас. Прво говори о језеру Мерис, затим пирамидама код Гизе, палати
Лавиринт, рушевинама Тебе, храмовима код Луксола и Карнака, на остврима Филе и

26
М. Зечевић, нав. дело, 15 - 16
27
М. Зечевић, нав. дело, 16
28
М. Зечевић, нав. дело, 16 - 17
29
О. Варга, нав. дело, 5 - 6
30
О. Варга, нав. дело, 6
31
О. Варга, нав. дело, 6 - 7

13
Елефантине. Ту набраја још и храмове у стени код Бени - Хасана и Ибсамбула,
Мемнонове стубове, сфингу као и обелиске које се данас могу видети широм планете32.
Пети део говори о животу Египћана. Представе о животу нађене су у бројним
храмовима који су остали до данашњег дана. Аутор приказује како је Египат био подељен
на три дела, а сваки део на мање округе. Становништво је било хамитиско и делило се на
касте. Описана је и подела војске на родове. Највише прихода је доносила земљорадња.
Били су добри сликари и скулптори, мада нису имали перспективу. Писало су
хијероглифима. Свештеници су се бринули о науци и књижевности, и све је сабрано у
Тотове књиге, од којих су неке на срећу сачуване и до данас. На крају дела аутор говори о
начину живота касте богатих33.
Шести део је о сукобима са суседима. Аутор спомиње борбу са Хиксима, али и
борбу Тутмеса III за ширење царства. Излагање се завршава са закључком да Египат није
могао да покори народе предње Азије, већ их је морао признати за једнаке34.
Сви ови уџбеници су на свој начин донели историју Египта. Објашњења су добра и
исцрпна, а једино што им недостаје су задаци за вежбање, слике, илустрације, табеле. Али,
с обзиром на време када су они настали, и данас могу бити актуелни и да ученици са
једнаким успехом уче египатску историју као и из нових.

32
О. Варга, нав. дело, 7 - 8
33
О. Варга, нав. дело, 8 - 10
34
О. Варга, нав. дело, 10

14
 5. Египатска држава у савременом уџбенику

Сада ће бити речи о томе како је историја древног Египта приказана у савременом
школском уџбенику.
У уводном делу лекције о Египту дат је цитат из Картерових записа о проласку
Тутакамонове гробнице како би се ученици заинтересовали за лекције које следе. Поред
тога ту је и карта Египта и слива реке Нил, као и посмртна маска Тутанкамона. Затим
следи део о настанку египатске државе, као и карактеру становништва које је живело овде.
Такође, аутори су цитирали и Херодота и објаснили његову изреку "Египат је дар Нила".
Спомиње се и владар ујединитељ Менес. Пре него што је обрађена историја Египта,
аутори си објаснили краљевску титулу - фараон - као и његов митолошки карактер власти.
Дата је структура становништва, као и његова хијерархија. И овај део је обогаћен сликама
и објашњењима непознатих речи35.
После овог уводног дела, где је објашњена државотворна идеја Египта, следи
излагање о три периода египатске историје: Старог, Средњег и Новог царства. О Старом
царству је објашњено како је оно настало, каква је била структура државне управе, као и
правцима ратних похода фараона.
Богатство је трошено на зидање величанствених гробница - пирамида - а највеће и
најочуваније од њих подигли су Кеопс, Кефрен и Микерин. Затим аутори говоре о
слабљењу фараонове власти крајем III миленијума пре нове ере. Грађански рат и долазак
страних нападача означио је слом Старог царства36.
Аутори о Средњем царству кажу како је настало уједињењем Египта од стране
владара Тебе. Походи су ишли ка Нубији, а такође освојен је и Синај где су биле богате
резерве руде. Унапређено је рударство, исушене су неке мочваре у делти. О крају Средњег

35
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 51 - 53
36
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 53

15
царства аутори кажу да се локално племство поново осилило, а такође и племе Хикси је
напало Египат чиме је поново пало царство37.
Приповест о Новом царству аутори почињу поновном уједињењу државе од стране
владара Тебе. Поменута су и два највећа владара Новог царства Тутмес III и Рамзес II, као
и њихови војни успеси. Укратко је поменут и положај Египта у позном периоду до
освајања Александра Македонског. Аутори су дали добар преглед развоја египатске
државе кроз три карте које приказују колико је обухватала територија Египта у сва три
царства. Постоје и слике са објашњењима које најбоље илуструју египатску државу38.
После излагања политичке историје следи део који се бави свакодневним животом
у древном Египту. И ту су приказане бројне илустрације, слике, скулптуре и предмети
пронађени у гробницама. Дати су цитати из извора. Наредни део говори о развоју
писмености и науке. Излагање почиње Шамполионовим дешифровањем хијероглифа,
затим говоре о развоју математике, астрономије и грађевине. Посебан осврт је дат на
развој медицине. Приказани су хијероглифи, изглед биљке папируса, а ученицима је
показан и камен из Розете, као и скулптура писара39.
Крај ове лекције резервисан је за египатску религију где су представљени
најважнији египатски богови и у кратким цртама описана суштина египатске митологије.
Ученицима су приказани богови који се помињу у тексту, а из извора могу да сазнају како
је текло балсамовање покојника40.
Затим, постоји табела са најважнији догађајима које сваки ученик мора да зна,
питања о лекцији и кратко вежбање у виду дијалога које ученици треба да одрже на часу41.

37
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 54 - 55
38
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 55 - 56
39
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 57 - 59
40
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 60 - 61
41
С. Ферјанчић, Т. Катић, нав. дело, 61 - 63

16
 6. Закључак

Разлике између старих и нових уџбеника нису велике. Приступ је исти и на један
лако схватљив начин предочена је историја Египта. Градиво у новом уџбенику је мало
краће него у старијим, а нарочио ако се упореди са уџбеником Сандића који подробно
излаже историју после Рамзеса II до Александра Македонског. У новом уџбенику има
више места на којима су аутори остали не доречени, а ученици су на тај начин ускраћени
за нека битна сазнања како би могли да сагледају целину догађаја.
Предност новог уџбеника је у томе што поред текста обилује и бројним сликама,
картама, илустрацијама које ђацима олакшава учење. Али с обзиром на време у којима су
стари уџбеници настали добро су написани и квалитетно оштампани, за разлику од
савремених који се брзо распадну.
Уџбеник Отона Варге се разликује и од старих и нових уџбеника јер је његов фокус
на културној историји, а не на политичкој. Комбинацијом овог уџбеника и било ког другог
ученици ће стећи праву слику о Египту. Јер историја није само политика, већ да би се
сагледала целокупна суштина неког догађаја мора се приказати и тај културни део
историје. То одређује прави карактер, јер култура утиче на психички развој човека и
допуњује његов развој.
Сви примери који су одабрани у овом уџбеницима, а који се односи на историју
Египта, ученицима дају један јасан преглед како је текла историја цивилизације у долини
Нила. То су уједно и највиша достигнућа те цивилизације која се данас налазе у темељу
савремене културе и ученици треба да је познају како би имали опште образовање, а које
је данас све траженије и значајније.
Историја древног Мисира коришћена је и некад, а користи се и данас у
васпитавању ученика. На примерима који су обрађени у свим уџбеницима ђаци могу јасно
да виде како је текао историјски развој једне од најстаријих цивилизације на свету. Из тога

17
они могу да извуку бројне поуке како би свој живот оплеменили и били спремни на све
што их чека у будућности јер је историја учитељица живота.
Анализом ових уџбеника закључио сам да у суштини нема разлике између оног
што су педагози XIX века писали у уџбеницима о Египту и оног што савремени пишу.
Разлика је само у обиму и обрађености неких тема, што опет зависи од онога шта је аутор
желео да постигне са својим уџбеником. Најбољи пример за то је уџбеник Отона Варге
који одудара како од савремених, тако и од ондашњих уџбеника, јер је његов акценат био
на културној историји и културном наслеђу које нам је остало иза ове заиста плодне
цивилизације. У осталим уџбеницима доминира политичка историја и излагање о ратним
успесима и неуспесима. Савремени уџбеник има и део о култури, али њему је дат мањи
простор него ратној историји. Због тога, уџбеник Отона Варге требало би поново
штампати како би ученици били упознати и са културом и уметношћу, како Египћана,
тако и других древних народа.
Ако би се овим уџбеницима XIX века додале слике, илустрације, карте, табеле, као
и задаци за вежбање могли би опет да буду у употреби и да се из њих учи. То показује
колико је наша педагошка школа била јака и да је пратила све токове педагогије оног
доба. Савременом уџбенику недостаје бољи квалитет штампе, али и то да су неке ствари
прећутане а које могу да помогну у схватању историјских догађаја који су се десили.

18
Литература:

Александар Сандић, Историја света књига 1 (Стари век), Нови Сад, 1869
Милош Зечевић, Историја света. Преглед удешен за средње школе, Београд 1880.
Отон Варга, Историја света по наставном плану и упутству за средње школе, Нови Сад
1898.
Снежана Ферјанчић, Татјана Катић, Историја за 1. разред гимназије, Београд 2003.

19