Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Војна академија Универзитета одбране у Београду

Назив студијског програма: Војноиндустријско инжењерство

Ниво студија: Основне академске студије

Предмет: Енергија и животна средина

Процеси искоришћења
неконвенционалних фосилних горива

Семинарски рад

Предметни наставник: Студент:

Проф. др Небојша Лукић Дејан Шуљагић 503/2014
Сарадник у настави:
Александар Нешовић, дипл. маш. инж.

Крагујевац, 2019.
Садржај:

Увод ....................................................................................................................................................... 3
2. Нафтни шкриљци .............................................................................................................................. 5
2.1 Увод.............................................................................................................................................. 5
2.2 Састав нафтних шкриљаца .......................................................................................................... 6
2.3 Класификација нафтних шкриљаца ............................................................................................ 6
2.4 Технологије прераде уљних шкриљаца....................................................................................... 7
2.5 Технологије експлоатације уљних шкриљаца ............................................................................ 8
2.6 Резерве уљних шкриљаца ............................................................................................................ 9
2.7 Коришћење уљних шкриљаца ................................................................................................... 11
3. Катрански песак............................................................................................................................... 12
3.1 увод ............................................................................................................................................ 12
3.2 Вађење и прерада катранског песка .......................................................................................... 13
3.3 „In Situ“ метода .......................................................................................................................... 14
3.4 Ресурси катранског песка .......................................................................................................... 15
3.5 Утицај на животну средину ....................................................................................................... 16
Закључак .............................................................................................................................................. 17
Литература ........................................................................................................................................... 18

2
Увод

Фосилна горива су, ако се узме у обзир њихова употребљивост са становишта

човека, вероватно највреднији ресурс на планети. Модерно друштво би било немогуће
замислити без фосилних горива, јер оно зависи од њих као главних извора енергије.
Фосилна горива спадају у необновљиве изворе енергије, зато што их човек троши много
брже него што се она природно формирају и нема сумње да ће једног дана ове врсте
горива нестати. Замена за фосилна горива и алтернативни извори енергије се свакодневно
траже и развијају. Ово представља један од најургентнијих задатака, јер се алтернатива за
фосилна горива мора пронаћи пре него што фосилних горива нестане, или чак пре него
што фосилна горива буду постојала у толико малој количини да ће њихова цена бити
изузетно висока, а фосилна горива самим тим не буду више главни извор енергије.

Најважнија фосилна горива су [1]:

•Угаљ;

•Нафта;

•Природни гас.

Фосилна горива настају разлагањем и сједињавањем остатака биљака, које су

живеле пре око милијарду година. Она су позната и као карбонска или хидрокарбонска
горива, јер су базирана на органским елементима, уз садржај угљеника и водоника.
Употребом фосилних горива узрокују се проблеми у оквиру животне средине, од којих су
неки веома значајни и рaспрострањени и са правом се могу сматрати проблемима светских
размера. Енергија из фосилних горива обично се ослобађа сагоревањем. Приликом тог
сагоревања такође се ослобађају отровни и штетни гасови који утичу на природу као:
угљен-моноксид , угљен-диоксид, сумпор диоксид... Ови гасови утичу на природу тако
што се сакупљају у атмосфери и тако стварају ефекат стаклене баште, док се у додиру са
водом у атмосфери претварају у киселину која пада на земљу у облику киселе кише.

Облици енергије који се налазе у природи називају се примарном енергијом. У

природи се енергија често налази у облику који се не може непосредно користити, стога се
примарни облици енергије требају трансформисати у облике енергије које могу директно
користити крајњи потрошачи енергије. Примарни облици енергије могу се поделити на
конвенкционалне и неконвенционалне, као што је приказано на слици 1 [2].

3
 Слика 1. Приказ поделе примарних извора енергије [2]

Конвенционалним примарним изворима енергије сматрамо оне изворе енергије

који су кроз историју имали највећи удео у традиционалној енергетској дистрибуцији.
Неконвенционални примарни извори енергије традиционално су представљали само
допуну уобичајеним изворима енергије, а тек у последње време повећана је њихова
заступљеност [2].

4
2. Нафтни шкриљци
2.1 Увод
После угља, нафте и гаса, када је реч о фосилним горивима, угљоводоници из
шкриљаца или другачије речено гасни и уљни шкриљци у свету, али и у Србији, постају
нови велики енергетски адут. За њих се, додуше, зна већ стотину година, али због некада
веома јефтине нафте готово да их нико није користио. Али са садашњим наглим развојем
технологије за њихово коришћење, а посебно веома израженим растом цене нафте и гаса и
тежња за енергетском независношћу подстакле су многе државе на размишљања о
добијању нафте из уљних шкриљаца. Они као сировина за производњу нафте, гаса али и
топлотне и електричне енергије – постају веома озбиљан конкурент [3].

Термин уљних шкриљаца се генерално односи на било које седиментне стене које
садрже чврсте битуменске материјале (керогене) који се ослобађају као течности сличне
нафти када се шкриљци загревају у хемијском процесу пиролизе. Уљни шкриљци су
формирани пре више милиона година наслагама муља и огранских остатака на дну језера
и мора. После много времена, топлота и притисак су трансформисали разне материје у
уљане шкриљце у процесу сличном процесу настајања нафте. Како год, топлота и
притисак нису толико добри јер уљани шкриљци садрже много уља које би изгорело без
додатних процеса. Познати су као „камење које гори“ (Слика 2).

Слика 2. Уљни шкриљци [3]

Они настају у специфичним условима седиментације и акумулације огранских

супстанци. Органски део уљних шкриљаца претежно је изграђен од биомасе нижих
биљака (алге и бактерије), а ређе од остатака виших биљака. Уљни шкриљци се могу
посматрати као ,,композити“ органске минералне супстанце у различитим односима.
Однос органског према неорганском делу ретко прелази 1:4. Масени проценат огранских

5
супстанци у уљним шкриљцима најчешће износи 14-20%, што значи да се пиролизом 103
kg сировог шкриљца може добити између 80-110 1 уља. Степен конверзије у уље је
различит и у првом реду зависи од доминантног типа керогена и минералних материја.
Сапропелни тип керогена даје знатно више уља у односу на угљевито-сапропелни и
угљевити тип. При класичним поступцима пиролизе око 50% од укупног керогена се
трансформише у уље, мада постоје и битна одступања. На основу микроскопске анализе
садржаја и типова керогена при проспекционим истраживањима могу се проценити
потенцијалне геолошке резерве уља у уљним шкриљцима, што је од посебног значаја.
Као термо-енергетска основа уљних шкриљаца, кероген се при пиролизи разлаже
на течне и гасовите угљоводонике, при чему се ствара чврсти коксни остатак [4].

2.2 Састав нафтних шкриљаца

Термин нафтни (уљни) шкриљци може бити збњујућ због тога што он у себи може
садржати више материја, као што су сирова нафта, битумен али и природни гас.
Најједноставнији начин да се разумеју нафтни шкриљци је да се погледа њихово геолошко
порекло.
Уљни шкриљци су тип сирове нафте која може бити рафинисана из седиментних
стена. Седиментне стене, због типа свог настанка услед сабијања, могу бити разноврсног
састава али такође могу садржати и органске материје. Органске материје у седиментним
стенама се могу реферисати као кероген. Кероген се обично формира од алги и морских
биљака. Он је смеша органских хемикалија и хидрокарбоната у чврстом облику. Чврсти
део се назива битумен. Проблем са керогеном је тај што је он распршен свуда по
слојевима седиментних стена, што га радије чини чрвстим него течним. У неким
случајевима, топлота Земљиног језгра или од неких других процеса може довести до
топљења негових угљоводоника. у неким случајевима може доћи до њиховог цурења кроз
стене и они се даље могу „скупљати“ на неки од традиционалних начина. Међутим, у
већини случајева, ово се баш ретко дешава и кероген углавном остаје заробљен у стенама
[5].

2.3 Класификација нафтних шкриљаца

Значајан део геолошких и хемијско-технолошких испитивања уљних шкриљаца
усмерен је ка решавању проблема њихове класификације. Сам проблем класификације
уљних шкриљаца може се разматрати са више различитих аспеката и то: према пореклу
органске супстанце и условима генезе, минералном саставу и карактеристикама производа
који се добијају пиролизом. При избору најадекватнијих критеријума за класификацију
уљних шкриљаца као специфичне минералне сировине потребно је имати у виду
сложеност састава и грађе њиховог органског и минералног дела. Многе досадашње
класификације једнострано су прилазиле овом проблему. Коришћени су различити
критеријуми, али је одлучујућу улогу имао специфичан генетски развој тако да су такве
класификације имале ограничену примену јер су се односиле на уљне шкриљце са

6
одређених простора. Имајући у виду значај уљних шкриљаца као потенцијалне минералне
сировине, током последњих година у оквиру Међународног комитета за петрологију угља
и керогена ICCP, проблему њихове класификације посвећује се посебна пажња. Посебно
су значајна истраживања керогена и битумена са аспекта органске петрологије и
геохемије. Треба истаћи да не постоји јединствена и општеприхваћена класификација
уљних шкриљаца и поред чињенице да се на овој проблематици ради већ од 70-их година.

При разматрању проблема класификације полази се од неколико веома битних

критеријума којима се дефинишу услови настанка, степен преображаја органске
супстанце, квалитет и могућности коришћења у индустрији. То већ само по себи показује
колико је сложен проблем коме се мора прилазити са различитих становишта. Сви
параметри релевантни за израду класификационог ситема морају омогућити јасно
сагледавање најрационалније примене уљних шкриљаца у индустрији и енергетици. У
нашој земљи не постоји верификована класификација уљних шкриљаца, па ни
битуминозних стена, јер недостају сви потребни параметри из различитих фаза
геолошких, физичко-механичких и хемијско-технолошких испитивања. Сапропелно-
хумусни уљни шкриљци су распрострањенији у свету и одликују се веома хетерогеним
саставом керогена. Према условима генезе и типу органске супстанце, уљни шкриљци су
веома блиски сапропелним угљевима. Треба истаћи да садржај органске супстанце може
бити параметар за њихово одвајање јер је он увек нижи код уљних шкриљаца. Разлике се
огледају и у приносу уља при пиролизи. Уљни шкриљци сапропелно-угљевитог типа дају
око 40-150 L уља по тони, а сапропелног типа у просеку 299 L/t уља.
У сваком случају у класификационом систему морају се одвојити уљни шкриљци
од сапропелних угљева, посебно при њиховој геолошко-економској оцени, иако се
одликују сличним условима генезе [5].

2.4 Технологије прераде уљних шкриљаца

По својој природи, уљни шкриљци у технолошком погледу представљају
специфичну минералну сировину. Искоришћавање керогена је углавном везано за
технологију третирања уљних шкриљаца усмерено ка добијању синтетичке нафте, а ређе
директном сагоревању у термоелектранама. Упрошћена шема прераде и коришћења
уљних шкриљаца приказана је на слици (Слика 3) [6].

7
 Слика 3. Шема прераде уљних шкриљаца [6]

2.5 Технологије експлоатације уљних шкриљаца

Суштина сваког процеса добијања уља из шкриљаца састоји се у томе да се у

одређеној реторти (пећи) врши загревање шкриљаца на температури 450-550°C на којој се
врши разлагање органске материје (керогена) из шкриљаца, при чему се један њен део
добија као течна компонента (уље), други део као гасна компонента (гас), а трећи у виду
угљеничног талога који остаје у прерађеном шкриљцу (полукокс) .
Процес издвајања нафте из шкриљаца се састоји у разлагању уљаног шкриљца и
конвертовање његовог керогена у нафту попут синтетичке сирове нафте. Процес се
спроводи пиролизом, хидрогенизацијом или термалним разлагањем. Код екстракције
пиролизом (сува дестилација) долази до загревања шкриљца без присуства кисеоника све

8
до потпуног распада керогена на кондензоване нафтне паре и некондензовани запаљиви
гас, који се потом скупљају и при њиховом хлађењу долази до кондензовања нафте. Да би
се шкриљци загрејали до потребне температуре за пиролизу користе се друга фосилна
горива чијим се сагоревањем генерише топлота а могу се користити и струја, радио
таласи, микроталаси или реактивне течности. Хидрогенизација и термално разлагање
издвајају нафту користећи доноре водоника, раствараче или комбинацију оба. Термално
растварање подразумева примену растварача на повишеним температурама и притисцима,
повећавајући производњу нафте пуцањем растворених органских материја.

За седиментне стене које садрже висок ниво керогена, потенцијални поврат

инвестиције за уклањање угљоводоничне компонентеће постати исплатив када цена
сирове нафре довољно порасте. Издвајање керогена се може одвијати на више начина али
су два основна. У првој методи, површински коп и минирање се користе за уклањање
чврстог материјала који се затим обрађује да би се издвојили угљоводоници. У неким
случајевима, уљни шкриљци се једноставно спаљују на постројењима, електричном
енергијом, без проласка кроз било какву обраду.

Код „ex-situ“ методе уљни шкриљци су здробљени на мање парчиће, а температура

на којој почиње разлагање је 300°C. Количина произведене нафте највећа је при
температурама између 480-520°C. Према оријентацији реторте су класификоване на
хоризонталне и вертикалне, а према величини честица уљних шкриљаца разликују се
гранулације од 10-100 mm у пречнику које се обрађују гасним топлотним носиоцима и
гранулације мање од 10 mm у пречнику које се обрађују чврстим носиоцима топлоте.
Проблем који се јавља код ове методе је 0,885-0,9 t/t отпадног материјала.

У другој методи, званој „in-situ“ уљни шкриљци се загревају испод земље. Тај
процес отклања проблеме рударства, руковања и одлагања велике количине материјала,
који се јављају код надземног ретортовања. Уљни шкриљци се полако загревају под
земљом и добијене течности и гасови се ваде директно из резервоара, на начин који се не
разликује од начина пумпања сирове нафте. Употребом методе спорог загревања и мањих
енергетских потреба него код површинске обраде добија се још једна предност у односу
на „ex-situ“ методе а то је уље бољег квалитета, а и трошкови пре достављања
рафинеријама су мањи. Досадашња искуства показују да је ретортовање у лежишту врло
сложен процес, а пре свега тешко се контролише. Ретортовање „in-situ“ може обухватити
један слој или више слојева шкриљаца или се примењује модификован поступак, који се
састоји од израде подземних реторти. Постоје разне технологије обраде али све оне прате
исти принцип [7].

2.6 Резерве уљних шкриљаца

Процене из 2010. године према IEA (International Energy Agency) упућују на 5
трилиона барела нафте из шкриљаца. За поређење може да послужи податак да су
утврђење резерве сирове нафте процењене на 1,317 трилиона барела. Највеће резерве
уљних шкриљаца су у САД (62%), а затим у Русији, Бразилу и Кини.
Према подацима WEC (World energy Councile) дневна потрошња сирове нафте из

9
шкриљаца износи 17700 барела дневно [8].

Србија има девет региона у којима се налазе наслаге уљних шкриљаца богатих
минералном нафтом, а најбогатији је регион око Алексинца (Слика 4). У aлексиначком
региону постоје наслаге од 1,8 милијарди тона уљних шкриљаца, од чега се може добити
око 180 милиона тона нафте. С обзиром на то да се у Србији годишње преради и потроши
око четири милиона тона „црног злата“, алексиначка нафта могла би да намирује наше
потребе за наредних педесетак година. Према неким истраживањима, овај регион сматра
се и најбогатијим лежиштем у целој Европи. Шкриљци се налазе на различитим местима и
у слојевима различите дебљине. Експлоатација би могла да се врши површински.
О „алексиначкој нафти“ размишљало се још 1954. када је постојала компанија за
истраживање уљних шкриљаца, а озбиљнија истраживања радили су и 1986. године
Рударско-геолошки факултет и Привредна комора Србије. Према подацима из елабората
који је тада урађен, највеће количине овог природног блага нађене су у реонима села
Суботинац, Брадарац, Бован и Мозгово [8].

Експлоатацијом је требало да се бави Нафтна индустрија Србије, али тада то није

било исплативо, па је све остало само на идеји. Стручњаци, међутим, сматрају да би
вађење уља (минералне нафте) из шкриљаца данас и те како било уносан посао [8].

Слика 4. Налазиште уљних шкриљаца код Алексинца [8]

10
2.7 Коришћење уљних шкриљаца

Основни начин директног коришћења уљних шкриљаца састоји се у сагоревању

ради добијања електричне енергије и топлоте. При енергетском коришћењу уљних
шкриљаца користе се претежно ситније класе ради оптимизације самог технолошког
процеса. При оваквом коришћењу уљних шкриљаца ствара се велика количина пепела
која такође представља значајну сировину, зависно од хемијског састава и има разноврсну
примену (за третман киселих земљишта, за производњу цемента и опека, за добијање
метала и слично). Посебан значај имају уљни шкриљци као сировина за добијање
угљоводоника, синтетичке нафте и других једињења која представљају веома значајну
сировину у хемијској индустрији, бензен, толуен, растварачи и друго. Количина и
генетски тип керогена, заједно са степеном технолошког развитка, одређују технологију
добијања сировог уља.
Различите технологије површинског и подземног ретортовања уљних шкриљаца у
последњих 50 година развијене су у САД, Русији, Бразилу и у неким земљама Западне
Европе (Француска, Немачка и Шведска). Ретортовање уљних шкриљаца од економског
значаја данас се спроводи у Русији и Кини. Прва индустријска проба ретортовања
извршена је 1838. године у Француској на уљним шкриљцима из лежишта Аутун. Нешто
касније започиње њихова прерада и у другим земљама: Аустралија, Бразил, Нови Зеланд,
Шведска, Русија, Естонија, Шпанија, Кина и Јужна Африка. После II Светског рата
интензивније се развијају технологије ретортовања. У почетку су грађене реторте мањег
капацитета 50-250 t уља на дан, да би се у време нафтне кризе у појединим земљама нагло
повећала продукција синтетичке нафте. Тако је већ 1972. године продукција уља у Кини
износила око 10 милиона тона, у Русији око 3 милиона тона; а у Бразилу она достиже
преко 50 000 тона. У САД су разрађиване технологије ретортовања на уљним шкриљцима
формације GreenRiver - Колорадо, Јута и Вајоминг, који се могу експлоатисати
површинским коповима. Ови шкриљци, као што је већ раније истакнуто, дају 2-30% уља и
одликују се знатном дебљином и постојаношћу слојева. На поменутим лежиштима могућа
је примена селективног начина откопавања јер постоје одређене закономемости у
појављивању већег керогена у оквим издвојених слојева. У току последњих 60 година
обављени су многи лабораторијски, полуиндустријски и индустријски огледи са
различитим технологијама и капацитетом прераде шкриљаца до 1000 t/dan.

11
3. Катрански песак

3.1 увод
Катрански песак (такође познат и као нафтни песак) је комбинација глине, песка,
воде и битумена и тешког црног вискозног уља. Катрански песак може бити обрађен тако
да издваја битумен богат уљем, који се касније претвара у нафту. Битумен у катранском
песку не може да се црпи из земље у природном стању [9].
Катрански песак (Слика 5) се вади и обрађује да генерише уље слично нафти која
се црпи из конвенционалних нафтних извора, али вађење нафте из катрана је сложеније
него конвенционално добијање нафте. Добијање нафте укључује процес вађења и система
за раздвајање битумена од глине, песка и воде који чине катрански песак. Зато што је тако
вискозна, такође захтева разређивање са лакшим угљоводоницима да би се транспортовао
до цевовода [10].

Слика 5. Изглед катранског песка

Тренутно, нафта се не производи од катранског песка на значајном комерцијалном

нивоу у Сједињеним Америчким Државама, само Канада има комерцијалну индустрију
великих размера. Иако се добија мала количина нафте из катранског песка, комерцијално
се производи и у Венецуели. Канадска индустрија катранског песка је смештена у
Алберти, а више од милион барела синтетичког уља се произведе од ових ресурса дневно.
Тренутно, катрански песак представља око 40% производње нафте Канаде, а извоз се брзо
шири. Око 20% од САД сирове нафте и производа долази из Канаде, а знатан део овог
износа потиче из катранског песка. Катрански песак се вади рударством и помоћу „in situ“

12
методе. Канадски катрански песак се разликује од америчког катранског песка у томе што
се канадски кваси водом, а амерички угљоводоником.

Цена сирове нафте расте до нивоа који може учинити производњу нафте из
катранског песка комерцијално атрактивном, и влада и индустрија су заинтересоване да
подрже производњу нафте из катранског песка као алтернативу за конвенционалну нафту.

3.2 Вађење и прерада катранског песка

Вађење уља из катранских пескова је прљав, расипан и енергичан процес. Битумен

у катранском песку не може се пумпати из тла као конвенционално уље, већ се морају
вршити ископи и топљење. Мање од 20% катранског песка се може експлоатисати на овај
начин. На овим рудницима масивне машине копају земљу са катранским песком и
убацију је у камионе огромних димензија (Слика 6). Отприлике четири тоне земље је
потребно ископати да би се произво барел нафте. Сваки камион носи до 320 тона (Слика
7) земље у постројење где се одвија процес одвајања битумена од песка и минерала
врућом водом. Затим, пошто је битумен толико густ, то захтева или разређивање или
побољшање пре даљег транспортовања цевоводом [10].

Слика 6. Процес утовара катранског песка [10]

13
 Слика 7. Транспорт катранског песка [10]

3.3 „In Situ“ метода

За део катранских пескова који су сувише дубоки за рударство на отвореном копу ,

што износи отприлике 80% резерви катранских пескова - индустрија користи “In Situ”
технологију екстракције. Овај процес укључује убризгавање паре у земљу да истопи
битумен из песка и пумпање битумена до површине. Док “In Situ” операције не изгледају
деструктивно као рудници на отвореном, оне заправо захтевају још веће количине
енергије и фрагментирају огромне просторе станишта дивљих животиња и птица (Слика
8) [10].

Слика 8. Постројење за прераду катранског песка „In Situ“ [10]

14
 Битумен је много тежи од конвенционалне сирове нафте и садржи различите
загађиваче и стога не може бити прерађен у транспортна горива са традиционалном
машинама за прераду. Прво, он мора бити подвргнут прелиминарном процесу прераде
који се назива "надоградња", чиме се битумен претвара у синтетичку сирову нафту
уклањањем угљеника и нечистоћа. Ова синтетичка сирова нафта, која је сличнија
конвенционалној сировој нафти, може се послати цевоводима у рафинерије [10].

Око две тоне катранског песка су потребне да би се произвео један барел нафте.
Приближно 75% битумена може бити извучено из катранског песка. Након екстракције
уља из песка искоришћени песак и други материјали се враћају у ископину, тако да се на
неки начин извлачи само оно што нам је корисно, а остатак се враћа у природу [10].

„In situ“ методе се користе код налазишта битумена која су предубоко у земљи да
би се рударство економски исплатило. Ове технике укључују убризгавање паре,
убризгавање растварача, где се такође и кисеоник убризгава, а део ових ресурса се пали и
гори да ослободи топлоту. До сада, убризгавање паре је најомиљенија и најкоришћенија
метода. Неке од ових метода екстракције захтевају велике количине воде и енергије (за
топлоту и испумпавање) [10].

3.4 Ресурси катранског песка

Већи део светске нафте (више од 2 трилиона барела) је у облику катрана, иако то
све није надокнадиво. Док се катрански песак пронађе на многим местима широм света,
највећа налазишта на свету налазе се у Канади (Алберта) и Венецуели, а већи део остатка
налази се у различитим земљама на Блиском истоку. У Сједињеним Америчким
Државама, ресурси катранског песка су првенствено концентрисана у источној Јути,
углавном на јавним просторима. Укупни ресурси у Јути се процењују на око 12-19
милијарди барела.

Србија је неистражена у том погледу. Свођење тог питања само на Алексинац и

околину је последица тога што је то подручје најбоље истражено [11].

Процењује се да је уљним песком богата источна Србија, околина Врања,

Мионице, Ваљева, па је и то прилика за привлачење потенцијалних инвеститора [11].

15
3.5 Утицај на животну средину

И рударство и прерада катранског песка имају разноврсне утицаје на животну

средину, као што је глобално загревање и ефекат стаклене баште, поремећаје раскопаних
земљишта, утицаји на дивљину, квалитет ваздуха и воде. На дужем временском периоду,
галон бензина направљен од катранког песка производи око 15% више емсија угљен-
диоксида него један галон направљен од конвенционалне нафте. Ова важна разлика се
може приписати вађењу, преради и унапређивању процеса прераде катранског песка.
Нажалост, емисије угљеника приликом вађења катранског песка се могу временом
повећати.

Развијање и комерцијализација индустрије прераде катранског песка у Америци би

такође имало значајну социјалну и економску улогу у локалним заједницама. Од посебног
значаја, у релативно сувој западној Америци, је велика количина воде која је потребна за
прераду катранског песка. За сваки галон бензина произведеног од катранског песка,
потребно је око 5,9 галона воде. То је отприлике три пута више него што се користи код
конвенционалне производње.

Већи део ове воде је загађен токсичним материјама које су штетне по здравље људи
и животну средину. Приликом површинских копова, отпадна вода завршава у језерима за
складиштење токсичних вода. Ова језера покривају преко 50 квадратних километара, што
их чини неким од највећих вештачких структура на планети.

Највеће нафтне и гасне компаније имају јединствену одговорност за смањење

емисије угљеника из својих погона. То укључује избегавање најпрљавијих нафтних
ресурса, као што је катрански песак.

16
Закључак

Фосилна горива су горива која садрже угљенохидрате и настала су од фосилних

остатака биљака и/или животиња. Тренутно су основни извор енергије за на Земљи.
Енергија из фосилних горива обично се ослобађа се сагоревањем, и приликом тог
сагоревања се ослобађају отровни и штетни гасови који утичу на околину. Ови гасови
утичу на околину тако што се сакупљају у атмосфери и тако стварају ефекат стаклене
баште, док у додиру са водом у атмосфери се претварају у киселину која пада на земљу -
тзв. киселе кише које уништавају биљке и еродирају грађевине и стене.

Принцип понуде и потражње сугерише да како се залихе угљововодика смањују,

цене ће расти. Стога ће више цене довести до повећања потражње за алтернативним,
обновљивим изворима енергије, па до сада не економични извори постају довољно
економични за искоришћавање. Вештачки бензин и други обновљиви извори енергије
тренутно захтевају скупљу технологију при производњи и преради од начина производње
конвенционалних нафтних резерви, али би у блиској будућности могли постати економски
одрживи.

17
Литература

[1] https://sh.wikipedia.org/wiki/Fosilna_goriva (Приступљено 25.06.2019)

[2] http://www.stem-genijalci.eu/wp-content/uploads/eucenje/oie/Prirucnik_Obnovljivi_izvori_web.pdf
(Приступљено 25.06.2019)

[3] https://www.wikiwand.com/sh/Uljni_%C5%A1kriljac (Приступљено 25.06.2019)

[4] https://www.scribd.com/document/349653251/Kniga-dobrs (Приступљено 25.06.2019)

[5] http://www.petroleum.co.uk/oil-shale (Приступљено 25.06.2019)

[6] https://www.scribd.com/document/381323075/RAD-Rudarski-Radovi-Uljni-Skriljci
(Приступљено 25.06.2019)

[7] https://sh.wikipedia.org/wiki/Uljni_%C5%A1kriljac (Приступљено 25.06.2019)

[8] http://www.planeta.rs/58/22energija.htm#.XRYgaOgzYdX (Приступљено 25.06.2019)

[9] http://www.ucsusa.org/clean-vehicles/all-about-oil/what-are-tar-sands
(Приступљено 25.06.2019)

[10] https://www.nrdc.org/sites/default/files/TarSandsInvasion-full.pdf
(Приступљено 26.06.2019)

[11] https://www.aleksinac.net/lat/nauka/uljni_skriljci-nasa_nafta.html
(Приступљено 26.06.2019)

18