- Prolog-

Jezero Garda, jun 2018. godine

Grupa lepo obu�enih ljudi stoji na obali jezera i u�iva u fenomenalnom pogledu.
Do�li su na ovo jezero na zaslu�eni odmor, ali i radi dobijanja novih inspiracija.
Me�u grupom mladih novinara izdvaja se mlada devojka kratke talasaste kose u
lep�avoj cvetnoj haljini. Op�injeno i zadivljeno posmatra mirnu plavu vodu. Kroz
glavu joj prolaze se�anja iz detinjstva i lepi trenuci koje je provodila sa bakom i
dekom na ovom jezeru. Se�a se da je sa bakom sedela na mermernoj klupi pored koje
sada stoji i razgovarala o lepotama �ivota. Se�a se da je sa dedom i�la na pijacu,
kupovala namirnice i pevala. Se�a se svega �to je radila sa njima dok su joj
roditelji putovali po svetu, a onda je do�ap taj dan... Dva an�ela su je napustila
zauvek. veseli glasovi, smeh ali i negodovanje njenih kolega su je vratili u
stvarnost. Uzdahnula je, a zatim se okrenula ka grupi svojih kolega. Osmehnula se i
mahnula visokom momku sme�e kose. Njen najbolji prijatelj iz detinjstva joj je
uzvratio osmeh. Opreznim i sporim koracima mu je pri�la, a zatim �apnula na uvo:"
Ho�e� da pobegnemo?" Ostavio je �a�u vina na visoki sto a zatim je sa osmehom na
licu klimnuo glavom.

-Lia, ne razmi�lja� valjda o begu? Ba� se dobro zabavljamo.

- Mo�da se vi dobro zabavljate ali ja ne... �elim da istra�ujem grad, da u�ivam u

njegovim lepotama.

- Ah. Dosadno...

Njen prijatelj ju je pogledao, uhvatio za ruku i povukao ka automobilu. Lia se

nasmejala i opustila kada je sela u prelepi crveni kabriolet. Njen prijatelj se
smestio na voza�evo mesto, pustio radio a zatim startovao automobil. Lia je
poja�ala radio i zapevala svoju omiljenu pesmu. Kao Italijanka sve doma�e pesme joj
se si�aju, ali joj je jedna prirasla srcu. Veselo je stavila nao�are za sunce na
nos i jo� veseliju podigla ruke u vis i po�ela da im ljulja u ritmu pesme.Liu
najmanje stvari znaju da nasmeju i zadovolje. Njen prijatelj, Bruno se namsejao i
pogledao je.

-Ve� dugo vremena te nisam video tako sre�nu...

-Znam. Ose�aj neverovatan.

-�ta �e biti sa ku�om?

-No lo so.

-Testament?

-Nisu ga prona�li.

Lia je osetila suze u o�ima a Bruno je to primetio. Uzdahnuo je a zatim predlo�io

da ovaj dan provedu u Veroni.

-Mo�e. Verona, sti�emo!

Vo�nja do Grada ljubavi trajala je sat vremena. Njihov put je bio ispunjen lepotana
i toplinom pokrajine Veneto. Kada su u�li u grad primetili su da nema velike gu�ve
i ubrzo su se na�li na parkingu. �im je Bruno ugasio automobil Lia je iza�la iz
njega i ne �ekaju�i Bruna otr�ala do Arena di Verona. Iz torbe je uzela notes i
hemijsku olovku i na brzinu nacrtala Arenu a zatim pored crte�a zapisala svoj prvi
utisak.Zadivljeno je postara i zami�lja drevne Rimljane kako s epolako okupljaju i
ulaze u Arenu radi gledanja gladijatorskih igara. Okrenula se oko sebe a zatim
osemhnula. �

-Predivno je, zar ne?

-Si. Mogu da zamislim konzule, senatore i obi�ne ljude kako ulaze unutra i
pa�ljivo se sme�taju na slobodna mesta.

- Pravi si talenat za takve stvari?

-To mi je posao... Istorija, novinarstvo, istra�ivanja.

-Belissimo!

Lia se okrenula ka svom nepoznatom sagovorniku a kroz njeno telo je pro�la jeza a
stomak ispunili leptiri�i. Susrela se sa prelepim plavim o�ima punih sjaja, sre�e i
zadovoljstva. Stidljivo se osmehnula i skrenula pogled. Neprijatno joj je da gleda
nepoznatog mu�karca u o�i. Zbog nedostatka re�i, opinjenosti prelepim mu�karcem i
stidljivo��u se izvinilaa zatim se okrenula i jednostavno pobegla sa duboko
urezanom slikom prelepog mu�karca i njegovih o�iju.