Увод

Фернан Бродел (24. август 1902 Лумвил - Клиз, 27. новембра 1985. ) је био истакнути
француски историчар, као и један од водећих представника Школе Анала. Своју
академску каријеру је пре свега изградио, као професор права у Алжиру, а касније и у
Сао Паолу, а касније и као секретар VI одсека Практичне школе друштвених наука у
Паризу. Када је о његовом ствралаштву реч, велики утицај је имала Школа Анала, чији
је и уредник једно време био, заменивши на том месту Лисијена Февра, који је био
заслужан за промене у смеру Броделовог рада. Тако да је од почетне замисли о
писању „ Дипломатије Филипа II“ , управо због утицаја идеја представника ове школе,
прешао на писање свог капиталног дела „Медитеран и медитерански свет у доба
Филипа II. Поред овог дела треба поменути и „Материјална цивилизација, економија
и капитализам “ и „ Француски идентитет“, која су настајала у дугом периоду од
скоро тридесет година.

Када је реч о књизи „Динамика капитализма“ она заправо представлља, траснкрипт

предавања које је Бродел одржао на Универзитету Џон Хопкинс, 1977. године. И оно је
релевантно пре свега, јер се у оквиру ових предавања он осврће на кључне тачке
своојих дела, а управо кроз те тачке он и покушава да објасни саму суштину своје
идејне матрице. Конкретно у оквиру ове књиге, та матрица је разложена на 3 дела,
тачније главе, прва се бави структурама свакодневног живота, затим следећа
1
механизмима размене и последња се бави временом, као једним од битних концепата
које Бродел обрађује. Сва три заједно чине једну целину и пружају увид у један
конкретан процес, чији се сваки део мора раложити да би се дошло до дубљег
разумевања.

ПРОМИШЉАЊЕ О МАТЕРИЈАЛНОМ И СВАКИДАШЊЕМ ЖИВОТУ

„Хтео сам да пођем од инерција, од једне на први поглед неразумљиве историје,

историјских збивања којих људи нису свесни, јер су у њима били много више
покретани него што су их сами покретали.“ (Бродел Фернан, стр.28) У првом делу
књиге, Бродел полази од свакидашњег, као основне нити за аналитичко објашњене
динамике капитализма. Полазећи од оног чега нисмо свесни, оног што је спонтано, он
се заправо бави навикама. Зашто се бави њима и зашто је „ свакидашње“ уопште
релевантно , као полазна основа објашњења? Пре свега јер су за аутора прошлост и
садашњост испреплетани управо преко рутина, тачније преко материјалног живота1.
„Тај материјални живот, онакав како га ја схватам, јесте оно што је човечанство у
току своје раније повести уткало у свој соптвени живот, као и у саму бит људи,
којима су таква некадашња искуства или интоксикације постали нужност
свакидашњег живота, сасвим обичне ствари.“ (Бродел Фернан , стр. 30). Аутор
сматра да се историја недовољно бави свакидашњим животом, стога истиче да је
неопходно да историчар „загњури“ у тај део историје, да се бави питањима чак помало
баналиним на први поглед , питањима која се баве начином исхране у појединим
историјским периодима, начином живота и смрти. А све са циљем да би након те врсте
анализе, историчар, био у могућности да направи јасну границу између рутине и
свесне одлуке . А правећи разлику између рутине и свесне одлуке, направио је и
разграничење између материјалног живота, као отелотворења навика, и економског
живота, нечег што је са собом носило промену и развој . Помоћу ове дуалности он
покушава да објасни начин на који је створено тржиште, јер је материјани живот
подразумевао одређену дозу самодовољности и облик производње који је био довољан
за потрошњу самог произвођача или пак за размену мале размере. Стога дефинисањем
материјалног живота ствара разграничење , које му аналитички омогућава да објасни
1
Радње које су наслеђене, које уоквирују обрасце нашег свакодневног делања , радње о којима не
мислимо. Мада Бродел истиче да је „материјални живот“ нетачан појам јер је преопширан, принуђен је
да га користи у недостатку бољег
2
ток развоја тржишта, тако да је све оно што је остајало изван тржишта имало само
употребну вредност, а осатак је моггао да користи као кључне чиниоце објашњена
овако комплексног процеса.

Бродел када говори о развоју тржишта, говори о две његове фазе, нижој и вишој, при
чему је за нижу карактеристично да су је представљали торбари, 2пијаце и формирање
дућана, а на вишој фази су се развијални берзе и сајмови. Под торбарима аутор је
подразумевао оне који су по улицама градова продавали у мањим количинама док су
пијаце, попут оних модерних, омогућиле да се већи број робе нађе на једном месту.
Али наглији помак је начињен тек са развојем дућана који су омогућили непрекидну
размену , која је често била праћена кредитирањем, што је омогућило да се уз размену
формира и низ других економских односа. У оквиру више фазе организују се сајмови и
берзе , са тим да треба истаћи да су берзе играле много значајнију улогу јер су биле
отворене сваког дана и омогућавале су велетрговцима да послују са великим
количинама робе и на даљину.

Овако описан развој је једна груба и уопштена представа, тако да се у следећем делу
књиге Бродел бави самим механизмом размене, како би детаљније објаснио шта се то
дешава на Европском тлу и шта је конкретно пратило сваку од ових фаза. Али пре тога
он износи одређене напомене, које су се односиле на развој тржишта у Европи. Те вртсе
напомена су имале за циљ да укажу и на спољне чиниоце, јер се Бродел када је реч о
механизмима фокусирао на унутрашње и локалне чиниоце развоја тржишта. Такође је у
оквиру тих напомена покушао да направи једну врсту компаративне анализе, како би
боље могао да истакне шта је то у Европи довело до специфичног развоја тржиша. Он
сматра да тржиште није форма која је карактеристична само за Европу, али да се ипак у
њој оно развијало у специфичном облику и у другачијем смеру. Тако да међу
напоменама износи и паралелу који је направио са Кинеским и Индијским тржиштем.
Када је реч о Индијском тржишту, оно је имало своје специфичности, пре свега свако
село је имало своје пијаце, разлог настанка пијаца није била класична размена већ, то
што су данак Великом могулу или пак члановима његове свите морали да дају у новцу,
па су преко припадника Браманске секте, који су били трговци долазили до тог
неопходног новца. Тако да имамо Индију са својим тржиштем са једне стране, а са
друге Бродел прави паралелу са Кином, коју самтра изразито необичном , јер је јако
условљена географијом. „ Узмимо једно трговиште или један мали град. Уцртајте

2
Путујући трговци
3
једну тачку на чистом листу хартије. Око ње је распоређено шест до десет села, на
одстојању које је толико да сељак у току истог дана може да оде из свог села у то
трговиште и врати се из њега. Та геометријска целина , која се састоји од једне
тачке у средишту и десет тачака око ње, назвали бисмо речју „кантон“, која
означава подручје у коме се осећа утицај тржишта у трговишту “ (Бродел Фернан,
стр.49). То тржиште је тако изгледало, да се састојало из низа малих пијаца по
улицама, Бродел их назива „венама“ које су удружено снадбевале „артерију“, и због
таквог система, он сматра да је Кина заправо била лишена највиших облика размене
попут сајмова и берзи. Он ове паралеле користи да би покушао да утврди који су то
елементи заправо допринели да се у неким земљама не развије капиталзам. Оно што
нигде експлицитно не наглашава, а може се протумачити из овога његовог излагања ,
јесте да он сматра да су неки од кључних елемената географија, као и колико је јака
централизација градова и како су они организовани наспрам села. Поред ове врсте
комппарација, он проматра и развој тржишта у самој Европи и истиче да он није текао
равномерно у смислу, да су у неким пределим Европе осптајале привреде старог кова, и
да су управо ти делови остали на периферији, међу њима посебно истиче Балкан,
Пољску, Русију као и неке области око Алпа у Италији.

Након овог уопштавајућег дела, Бродел се осврће на саме механизме који покрећу
тржишну привреду и детаљније их образлаже.

РАЗВОЈ ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ И МЕХАНИЗМИ РАЗМЕНЕ

Да би се уопште и размео развој тржишне економије, Бродел сматра да се треба бавити

и периодом у коме је она постојала уклопљена са материјаним животом. Стога он
анализира време од XV до XVIII века, а тек се наког излагања фокусираног на тај
период, бави временом у коме тржишна економија доживљава пуну експанзију. Управо
из разлога аналитичке темељности, он прави кратак преглед догађаја који су се
одвијали у периоду од 3 века.

Као почетну тачу узима XV век, јер га сматра периодом општег полета привреде и
јачања пједиих градова у односу на села. Аутор објашњава ту превласт града, тиме што
су цене занатских производа расле, а цене пољопривредних остајале исте или опадале,
тако да су управо занатске радње биле покретачи развоја у овом периоду. У следећем

4
веку креће још већи успон, јер се развијају сајмови и читав процес се „захуктава“.
Посебно значајно место у развоју тог периода заузимају берзански сајмови, на којима се
обављају искључиво кредитне и новчане трансакције и готово четрдесет година, је ова
врста сајма била у рукама Ђеновљана и то у периоду од 1579. до 1621. године. За
Бродела ово представља златно доба великих сајмова, а читав процес додатно обогаћује
и прилив племенитих метала из Америке, као и систем сопствених и повратних меница,
захваљујући коме је велика колична хартија од вредности почела да кружи. Иза брзог
раста следио је период назадовања, тако да је XVII век представљен као време
стагнације и благог назадовања са тим да Бродел истиче да је и то релативно, јер са
једне стране Италија доживљава застој привредног раста, али зато Амстердам
доживљава невероватан успон. Сајмови су почели да губе на значају, али су зато почеле
берзе да се отварају и да постајале трговачко средиште. После благе стагнације долази
XVIII век који са собом опет носи убрзање, берза почичње да се шири и разграњава,
Лондон потискује Амстердам: А посебно је значјан овај период јер је у њему пун развој
доживело оно што историографи називају скривено тржиште, које је постојало
насупрот јавном тржишту. Ова разлик је за Бродела кључна јер помоћу ње објашњава
појам капитализма, који је основни концепт овог рада, управо због тога је и овај век
једна врста међе између превласти материјалног живота са једне стране и постојања
клица капитализма. За капитализам је је неопходна тржишна економија и управо због
тога је било потребно објаснити њен развој у периоду од ова три века, али у исто време
било је потребно и нагласити да постоји разлика између ова два термина, јер
капитализам је само један део тржишне привреде. Аутор и сам наглашава да је реч
капитализам3 увео у расправу , јер му је била потребна нека друга реч , а не израз
тржишна привреда, да би помоћу ње изразио неке активности у самој тржишној
привреди. Ову разлику објашњава помоћу примера два случаја. У првом случају говори
о пијаци на неком трговишту где се размене одвијају без икаквих посебних изненађења,
оне се одвијају тако да се активности свако од учесника унапред знају, тачније знало се
ко ће колико да прода и коју своту новца ће за то добити, другу ситуацију представља
моменат када препродавци почињу да „крше“ правила трговања и почињу да или
гомилају залихе или пак купују на улазу у пијацу производе од сељака и онда их
препродају по већим ценама услед чега остварују профит, исти исход је бивао и у
ситуацијама природне катастрофе или пак друштвене кризе. И ту се Бродел враћа на
значај појмова скривено и јавно тржиште, јер управо у оквиру скривеног тржишта се
3
Реч „капитализам“ увео је почетком XX века Вернер Зомбарт
5
појављује избегавање транспарентности одређених транскација, за разлику од јавног
тржишта где постоји предвидљивост поступака. Аутор затим наводи конкретан пример
ради боље исустрације оба случаја, где описује конвој жита који годинама иде из
Гдањска за Амстердам, ова трансакција је обављана тако да је кривуља цена на
полазишту (Гдањску), била изједначена са кривуљама цена у Амстердаму, тако да је
добит била сигурна, али и умерена. У другом случају наводи се ситуација кризе, попут
глади која је захватила Средоземље 1590. године, велики број трговаца своје руте
преусмерава у том правцу јер у таквим околностима долази до тога да почетна кривуља
цена буде знатно већа на одредишту у односу на полазиште. Оно што је додатно
омогућавало да се уопште овакви нетранспарентни односи одвијају, јесте ланац који се
успоставио између произвођача-трговца/посредника-потрошача, где је заправо трговац
био тај, који је био у могућности да артикулише сам процес размене, а управо то му је
омогућавало да избегне уобичајеним правилима и надзорима који су важили за јавно
тржиште.

Развој тржишне привреде и проширење ланца који је омогућавао самовољу трговцима,

води до трећег ступња који је кључан за разумевање динамике капитализма као
процеса. Реч је о томе да се оваквим слободним делањем на тржишту ствара простор да
појединци остварују велику добит, поготову се велетрговци издвајају као слој који се
богати, јер од експанзије прекооокеанске трговине, они су ти који држе тржишне конце
у рукама. Такође Бродел напомиње да иако је постојала једна врста хијерахије међу
тржишним актерима, где су торбари били на дну лествице, а велетрговци на врху, када
је рец о специјализацији самих велетрговаца на почетку до тога није долазило, јер су
они морали да делују на више поља одједном, а не да се фокусирају само на један
производ и аутор сматра да им је управо то и омогућило да опасност од губитка сведу
на минимум, као да и да осигурају профит. Ово је омогућавало капитализам малих
размера, тако да следеће питање које је аутор начео јесте, како се из овог ступња прешло
на следећи ступањ, где је капитализам један светски процес? Као прекретницу у том
смеру види моменат када се капитализам поистоветио са државом. Јер оно што му даје
јачину и легитимност, јесте стабилност друштвеног поретка, као и залог којим једна
држава располаже.

ВРЕМЕ СВЕТА

6
Након сажете анализе и описа динамике овог процеса, Бродел у последњем поглављу
покушава да „повеже капитализам, његову еволуцију и његова средства, са једном
општом историјом света“ (Бродел Фернан , стр.88) .. Да би објаснио могућност једне
опште историје, полази од појмова светска привреда и привреда за себе, при чему је
други појам значајнији као појмовно средство за аргументовање полазне тезе о
постојању једне опште историје света. Јер управо светска привреда означава, привреду
света посматраног у целини, а ако је то оно што је постојеће и емприсјиски доказиво, по
тој логици могућа је и једна општа светска историја.

Привреда која представља свет за себе4 јесте привреда само једног дела планете, у онј
мери у којој она представља привредну целину и њу Бродел описује као тројаку
ствраност. Прва се ондоси на то што она увек постоји на одређеном географском
простору, тачније увек се налази у оквирима извесних граница. Следећа подразумева да
се у оквиру привреде која представља свет за себе увек налази неко средиште,
конкртено неки град који је утицајнији од свих осталих. А као последње обележје
наводи чињеницу да су такви светови састављени од подручја која се нижу једна за
другим,тако да он разлчикује централни део који је привредно средиште, затим део
који представља полупериферију и напослетку се налази периферни део, који има
подређен положај. Као најзначајнија средиша хронолошким редом истичу се од 1380.
до 1929. године, Венеција, Анверс, Ђенова, Амстердам, Лондон и Њујорк. Ова промена
средишта није имала никакву математичку правилност као позадину, већ је искључиво
била последица кризе која је захватала средишта. За Бродела су ови светови били
значајни за анализу капитализма, јер је сматрао да управо зонирања која су се вршила у
оквиру сваког од њих представљају капиталистичку матрицу. Јер овај тип привреде
услед њене поделе на концентрична подручја, доводи до тога да да је привредни
положај све мање повољан што расте удаљеност од средишта које се свима наметнуло..
Он из тога закључује да је капитализам који је поникао у привредама које су биле
светови за себе, заправо плод ауторитарне организације једног простора, који је
омогућавао да синхронизовано постоје центри и периферије, које ти исти центри
експлоатишу . Али иако је неоспорно постојање капитализма у овако организованим
средиштима и даље се кад је реч о привредама за себе, не може говорити о капитализму
који је попримио глобалне размере. Да би до тога дошло, мора се развити национална
привреда, коју означава као „ политички простор, који је држава, због свега што је

4
Weltwirtschaft (нем) кованица коју је Бродел саставио
7
наметао материјални живот и због у њега увдених новина, претворила у изнутра
повезан, уједињен простор у коме се све делатности могу истовремено усмерити у
истом правцу“ (Бродел Фернан ,стр.107). Са доласком Лондона на чело европске
привреде, отворила су се врата за стврање националне привреде, из неколико разлога.
Пре свега због добрих саобраћајних веза, јер је Енглеска богата густим речним
токовима и мрежама канала, што је у многоме олакшавало унутрашњу трговину на
велико, као и укидањем царина и путарина.. Са тим да на једном месту Бродел истиче и
чињеницу да је ово острвска земља, која је на неки начин изолована што јој је
омогућило да се ослободи уплитања страног капитализма, што је свакако био додатни
подстицај за развој националне привреде. Све ово могућило је да се Енглеска развије,
финансијски ојача и почне да предњачи у односу на остале делове света, а у исто време
ово јој је омогућило да крене да тежи једном јединственијем економском светском
поретку, са циљем да у његовим оквирима она буде та која ће доносити главне
одлуке.Тако да је Енглеска револуционарна и у том смислу што је успела да створи
национално тржиште, које је представљало крај приврде светова за себе, а отворило
врата светској привреди, као једној мрежи где би експлоатација од стране средишта
попримила светске размере. Бродел своје излагање завршава освртањем и на
индустријску револуцију, коју сматра последицом економског модела који се развија и
који је полако почео да постаје општи животни модел, који је усмеравао читав даљи
историјски ток.

ЗАКЉУЧАК

Сумацијом својих кључних идеја из свог обимног стваралачког рада, Бродел нам је
омогућио да посматрајући капитализам у светлости његове прошлости, боље разумемо
његов данашњи облик и његово постојање. Наравно разлика је огромна како у величини
тако и у размери, али оно што је кључно, а остало је непромењено, јесте сам механизам
функционисања. Он и даље почива на искоришћавању ресурса и привредних богатстава
других земаља, затим и даље се заснива на монополу, било правном, било ствраном, а
као последњу карактеристику истиче да је он одувек па и данас постојао упоредно са
материјалним животом и тржишном привредом. А у исто време , поред темељне
анализе капитализма, преплићући прошлост и садашњост, успео је да предочи слику
једне опште историје, која је била у дух његовог схватања стварности.

8
Литература:

 Бродел Фернан, 1989, Динамика капитализма, Сремски Карловци: Издавачка

књижарница Зоран Стојановић

 Вриз Пјер, 2015, Европа и остатак: Бродел о капитализму, Универзтет у

Лајпцигу, Доступно на < https://www.researchgate.net/publication/282184064_
%27Europe_and_the_rest_Braudel_on_capitalism%27 > Прступљено 12.05.2016