JEDINSTVENOM PRIRODNOM TEHNOLOGIJOM U SUSRET KLIMATSKIM PROMENAMA

Da bi tehnologija bila u skladu sa prirodnim ponašanjem pčela koristim ideju o celovitosti saća.Pošto sam
definisao saće kao celinu izvukao sam jednu od pouka,da od njegove celovitosti zavisi položaj
zajednice.Sam položaj je odgovoran za opstanak istih zajednica.Da bi pčele zauzele odgovarajući položaj
odgovoran je položaj zemlje u odnosu na sunce.Znači pčele kako u prolećnom tako i u jesenjem
razvojnom ciklusu ponašaju se u skladu sa prirodom i njenim zakonima,što je jedna od urođenih
genetskih osobina.

Klimatske promene postaju sve izražajnije. Kako se ponašati?Odnosno kako se ponašaju pčele u
ekstremnim uslovima,koji su izraženi u obliku dugotrajnih kiša,poplava,ekstremno toplih kao i hladnih
zima i velikih suša.Svi ovi ekstremni uslovi utiču na ponašanje pčela i ostalog životinjskog sveta.Zato
ćemo se ovom prirodnom tehnologijom približiti pčeli i njenoj jedinstvenoj prirodnoj tehnologiji,gde se
pčele kao i matica u ekstremnim uslovima ponašaju po svom prirodnom nahođenju bez ikakvih
ograničenja koristeći svoj prirodni razvojni ciklus kao i zakone prirode koje koriste za svoj opstanak.

KAKO I KADA DOBITI KOLIČINU ZIMSKE PČELE

Pošto je zima najnepovoljniji period u godini moramo posveti posebnu pažnju kad i kako dobiti količinu
zimske pčele. Tehnologija da bi funkcionisala -nastavci, odnosno okviri moraju biti istih dimenzija bez
obzira na koju se vrstu košnica odnosi i podneblja u kojem se nalazi. Znači plodište i medište moraju biti
istih dimenzija bez ikakvog ograničenja kao što je to matična rešetka ili njoj slična ograničenja. U ovom
slučaju ne smemo zapostaviti prirodno ponašanje matice koja svojim prirodnim nagonom bilo u
proletnjom ili jesenjem razvojnom ciklusu povećava nosivost bez ikakve nama uobičajene takozvane
stimulativne prihrane. Jedan od glavnih uslova za količinu zimske pčele je pravovremena deblokada
plodišta kako bi matica u odgovarajućem period zanela što veću površinu saća. Znači to je pravi put do
zimske pčele. Zato krenimo pravim putem kako bi svaki prazan prostor popunili novim saznanjem. Najpre
moramo shvatiti da u pčelinjem gnezdu vlada pravilo prirode koje glasi: Količina pčele u jesenjem
razvojnom ciklusu jednaka je proletnjem razvojnom ciklusu. Ovo je jedno od značajnih saznanja u mojoj
pčelarskoj praksi koje je osnov kroz daljnju tehnologiju vođena neprekidnom, nevidljivom niti koju treba
pratiti.

DEBLOKADA PLODIŠTA U JESENJEM RAZVOJNOM CIKLUSU

Kako dobiti količinu zimske pčele veliki je problem zbog nepravovremenog proširenja legla u periodu
kada matica svojim prirodnim hormonalnim nagonom za opstankom povećava nosivost. Upravo takvo
prirodno ponašanje pčela, odnosno matice treba pravovremeno iskoristiti u pčelarskoj praksi. Da bi
ispoštovao ponašanje matice shvatio sam da pčele ne poznaju brojeve ali ih fantastično koriste i zato je u
periodu od 15 jula do 10 avgusta najbolje izvršiti deblokadu plodišta kako bi u tom period matici stvorili
što više prostora za polaganje jaja. Upravo tad vršim prvo proširenje legla, kako bi za deset dana istim
putem izvršio i drugo proširenje. Proširenje vršim na principu simulacije izlazećeg legla, po dva okvira
izgrađenog saća iz kojih je izašlo leglo. Oslobađanje prostora u plodištu vršim podizanjem krajnjih okvira
sa medom u medište, to isto ću uraditi kod drugog proširenja. Ako imamo okvir sa polenom i medom,
stavljam ga u središnji deo medišta.Pošto će medište uskoro preuzeti ulogu plodišta kao u prirodnom
staništu, ujedno sam oslobodio prostor za proširenje legla matici kako bi zanela što više okvira tako da u
avgustu imamo 9 do 10 okvira punih legla bez mednih kapa. Ako smo uočili slabu maticu koja nije zanela
odgovarajuću količinu legla takve matice treba izmeniti pre početka jesenjeg razvojnog ciklusa kako bi
kvalitetna matica postigla odgovarajuću količinu zimske pčele. Stare matice koje su pokazale dobre
osobine čitave sezone i zanele odgovarajuću količinu legla u jesenjem razvojnom ciklusu, takve matice
menjam u avgustu kako bi u proletnjem razvojnom ciklusu zajednica imala mladu I kvalitetnu maticu.
Med koji sam podigao u medište kao i onaj koji sam ostavio od neke paše, stoji u medištu do uzimljenja.
Taj med pčele čuvaju kao zimsku zalihu.

KADA POČETI SA UZIMLJENJEM PČELINJIH ZAJEDNICA

Od prvog do desetog septembra kad matica smanji otvoreno leglo na tri okvira, vršimo uzimljenje.
Glavnu ulogu upravo će odigrati otvoreno leglo. Da bi tehnologija bila u skladu sa prirodnim ponašanjem
pčela koristim ideju o celovitosti saća pošto smo rekli da od njegove celovitosti zavisi položaj zajednice.
Da bi saće funkcionisalo kao celina skidam medišni nastavak i stavljam u stranu. U njemu se nalazi pet
punih okvira poklopljenog meda kao i medni okviri koje sam uzeo iz plodišta prilikom proširenja legla.
Sada vršim raspored tih istih okvira sa jedne i druge strane medišta. Stavljam pune okvire poklopljenog
meda, do njih okvire sa polenom i delimično popunjene okvire spuštam u donji nastavak. Oni će poslužiti
kao dopunska hrana. Ako je u njima medljika mogu se izvrcati ili ostaviti za proletnji razvoj. Ovim smo
putem sprečili direktno prisustvo medljike u zimskoj ishrani. Sada se ponašamo kao u prirodnom
staništu. Kada pčele sakupljaju raznoliku hranu tokom čitave sezone, ako dođe medljika, pčele je
skladište između ostalih vrsta meda tako da je pčele ne uzimaju direktno kao jednu vrstu nego u
kombinaciji sa ostalim medom. Sada smo u središnjem delu medišta ostavili prostor za tri okvira
otvorenog legla koje uzimamo iz donjeg plodišnog nastavka.Svo zatvoreno leglo koje nije izašlo ostaje u
donjem sad bivšem plodištu koje će postepeno da izlazi.Nama je važno da smo uzeli svo otvoreno leglo i
stavili u središnji deo novoformiranog plodišta (bivše medište). Ovim putem simuliramo otvoreno kasno
ili produženo leglo kao u prirodnom staništu,kad pčele stvaraju matici prostor da zanese manju površinu
legla koje će odigrati glavnu ulogu u formiranju centralnog dela klubeta, kojeg će matica zanositi sve do
kasno u jesen kako bi na tom istom mestu započeo proletnji razvojni ciklus. Ovako novo formirano
plodište u medištu stavljam na donji nastavak (bivše plodište). Znači sve ovo treba raditi dok su pčele
aktivne u oba nastavka. Ako maticu nismo preneli sa leglom ne treba ni da je tražimo, ona će sama otići u
gornji nastavak na otvoreno leglo. Za ovakvo stanje u košnici odgovorna je ideja o celovitosti saća. Kad u
jednom nastavku imamo dovoljno količine hrane kao i odgovarajuću količinu zimske pčele, što je bio
vekovni san mnogih pčelara, sva pčela iz donjeg nastavka povlači se prema novoformiranom plodištu,
obuhvatajući gornji deo ispod poklopne daske ili zbega zatvarajući krug. Takvo klube formira se na 9 do
10 ulica pčela , obuhvatajući dovoljne količine meda i polena stvarajući celinu. Ova količina pčela stvara
idealnu mikroklimu utičući na njihovo zdravstveno stanje, pošto med kao glavna hrana pod ovim
uslovima ostaje dugo u tečnom stanju. Ovako simulirajući odnosno prenoseći pravo prirodno stanje
pčelaru čini zadovoljstvo, a pčelama ugodno i sigurno zimovanje.ZIMOVANJE PČELA

Tokom zimskog perioda dešava se da pčele ne opšte sa okolinom u dužem

vremenskom periodu
Pise Miljko Sljivic

Za to vreme u crevima pčela se gomilaju nesvarljive materije koje ih opterećuju. Na pojačano gomilanje
nesvarljivih materija značajno utiče pojačana potrošnja nekvalitetne hrane koja je često izazvana
uznemiravanjem pčela što bi trebalo maksimalno izbegavati. Za dobro zimovanje pčela važno je da
zadnje crevo pčela tokom zime bude što je moguće manje opterećeno nesvarljivim materijama. Prisustvo
nesvarljivih materija u zadnjem crevu pčele značajno povećava smrtnost pčela i pojavu nozemoze. Da bi
zadnje crevo bilo što je moguće manje opterećeno, potrebno je da pčele često imaju pročisni let što nije
uvek moguće, da zimuju na zalihama kvalitetne hrane, da tokom zime ne budu uznemiravane i tako
povećavaju potrošnju hrane… Da bi šteta od nagomilavanja nesvarljivih materija u zadnjem crevu pčele
bila što je moguće manja, priroda je kroz evoluciju pčele, toliko usavršila pčelu, da joj je u epitel zadnjeg
creva ugradila ćelije koje iz nesvarljivih materija upijaju vodu i na taj način smanjuju zapreminu
nesvarljivih materija. Sa manjom zapreminom nesvarljivih materija, u zadnje crevo moze da bude
smeštena veća količina, što omogućava duži neizlazak pčela na pročisni let bez posledica. Ruski zoolog
V.V.Alpatov je dokazao: ,,Pčela koja miruje utroši 8mm3 kiseonika u 1 minutu. Pčela u pokretu pod istim
uslovima utroše 36mm3 kiseonika u 1 minutu. Uzbuđena pčela utroši 520mm3 kiseonika u 1 minutu.
Odnos min. I max.1:140, dok kod čoveka 1:10. ,, Otkud je izražavanje potrošnje u mm3 kiseonika? Zato
što je potrošnja kiseonika vezana za potrošnju hrane. Srazmerno potrošnji kiseonika pčele troše

i hranu, a samim tim zimi opterećuju i crevo pčele. Formula potrošnje hrane glasi: C6H12O6 (med) + 6 O2
( kiseonik ) = 6 CO2 ( ugljen dioksid ) + 6 H2O (voda uobliku vodene pare ). Izračunavanjem atomske i
molekularne mase dobijamo da za potrošnju 1000 grama meda potrebno 982 grama kiseonika a dobija
se 1257 grama ugljen dioksida i 725 grama vode u obliku vodene pare. Tom prilikom se oslobadja toplota
koja greje pčele

tokom zime. Znači važno je maksimalno mirovanje pčela bez ikakvog uznemirenja. Najniži stepen
uznemirenja je fizičko uznemirenje kao što su lupkanja, kuckanja, potresi saobraćajnih vozila, otvaranja
pčelara, udari vetra, uznemirenje od strane divljih i domaćih životinja i slično. O ovome treba pčelar da
pazi kad bira mesto za postavljanje pčelinjaka. Za pčelinjak je važno da tokom zimskih meseci bude na
mestu gde će sunce da ga greje što je moguće duže tokom dana. Na taj način će se pčelama ogogućiti da
koriste i najmanju mogućnost izlaska na pročisni let. Jače uznemirenje je prerada hrane i najjače
negovanje legla. Zašto je prerada hrane veliko uznemirenje za pčele? Prerada hrane sahoroze odnosno
složenog šećera pčele vrše uz pomoć fermenata koje luče i to invertaza, dijastaza i katalaza. Ivertaza
omogućava razlaganje saharoze, dijastaza omogućava razlaganje skroba u nektaru a katalaza omogućava
zrenje meda van košnice odnosno u kantama posle vrcanja. Fermente invertazu, dijastazu i katalazu luče
pčele

starosti izmedju 20 i 30 dana. Znači ako želimo preradu hrane u košnici bilo nektara iz prirode bilo sirupa
ili pogača moramo u košnici imati masu pčela izmedju 20 i 30 dana

starosti. Drugi važan faktor je temperatura u košnici pri kojoj pčele vrše preradu odnosno

invertovanje hrane a to je 34 do 35 stepeni što odgovara temperaturi pri kojoj se neguje leglo. Ako kasno
u jesen i tokom zime nemamo masu pčela starosti izmedju 20 i 30 dana
koje luče fermente i nemamo temperaturu u košnici izmedju 34 i 35 stepeni onda ne treba ni dodavati
hranu na preradu. Posebno je štetna hrana koja sadrži veliki procenat suvog šećera kao što su pogače u
čije spravljanje učestvuje i preko 80 % suvog šećera. Evo šta o suvom šećeru kaže ruski profesor Taranov
u svojoj knjizi «Hrana i ishrana pčela» na 120.strani ( prevod SPOSa ) : «Ispitivanjem je utvrđeno da pčele
ne rastvaraju šećer vodom iz medne voljke, nego sekretom pljuvačnih (ždrelnih, mlečnih) žlezda. U hrani,
koju su pčele pripremile iz suvog šećera, nađeno je mnogo fermenata ( invertaze i

disjataze) malo vode (15,8%), veoma visok invertni broj (663), mnogo saharoze (7%). Na

taj način, pri rastvaranju kristala šećera mnogostruko se napreže delatnost sluznih žlezda pčela, što vodi
njihovom prevremenom starenju i uginuću.

(podvukao M.Š.) Premda prihranjivanje suvim šećerom privlači i svojom jednostavnošću, ono se ne
preporučuje kao nadražajno ni u proleće ni u jesen.» Zato je važno da se pčele zimskom zalihom hrane
obezbede na vreme i zimske pčele ne opterete preradom. Zimske pčele treba da žive što je moguće duže
da sačekaju smenu generacija i da iz svog organizma odgaje prve prolećne pčele koje će

nastaviti dalje negovanje novog legla. Znači što se više i duže sačuvaju zimske pčele to

će efekat na negovanju novog prolećnog legla biti veći. Apsolutno je dokazano da je najveće raubovanje
pčela i njihovo skraćenje života izazvano negovanjem legla. Iz tog razloga pčele u periodu velikog
odgajivanja legla kratko žive dok u perodu kada nemaju legla ( ako se u društvu sparuje matica iz
matičnjaka ) pčele žive znatno duže. Obično pčelari primete da se broj pčela ne smanjuje iako nema
novog leženja. Ako se sve ovo ima u vidu onda je jasno zašto je priroda pčeli odredila apsolutni mir ( bez
ikakvih aktivnosti, bez prerade hrane i bez negovanja legla ) tokom

zimskih meseci. Za početak prerade hrane odredila je period kada se u društvima pojave pčele starosti 20
dana, kada se temperatura u klubetu digne na 34 do 35 stepeni i kada iz prirode kreću prvi unosi u vidu
nektara. Znači matica u proseku početkom januara, kada

počne da duža dan, počinje sa polaganjem jaji iz kojih će zimske pčele trošeći svoj organizam da
odneguju nove pčele koje će da se legu počev od početka februara i koje će da budu sposobne da luče
fermente krajem februara ili početkom marta. Za to vreme se u

košnici razvija veća količina legla koja i u većem delu košnice diže temperatura na 34 do 35 stepeni. U to
vreme u prirodi se pojavljuje i prvi unos i u to vreme je potrebno i

poželjno dodavati pogače kao stimulativno sredstvo. Na kraju možemo zaključiti da za dobro zimovanje
pčela pčelinjak ne treba

postavljati blizu puteva i pruga tako da na njih ne utiče prolazak vozila, da bude zaštićen od vetrova, od
divljih i domaćih životinja, da se pčelar uzdrži od česte posete, otvaranja lupkanja i kuckanja u cilju
provere kao i svih drugih fizičkih uznemirenja. Drugo, zimsku zalihu hrane obezbediti na vreme tj.
najkasnije početkom septembra i dalje ostaviti pčele
da zimuju na medu, troše prema svom nahodjenju i počnu i razvijaju leglo prema svojim odlukama i
uticaju prirode. Početak stimulativnog prihranjivanja prilagoditi početku ocekivane pase tj. prema
Taranovu 51 dan pre pocetka pase.